Seminarski Rad Revizija

8/13/2019 Seminarski Rad Revizija

1/27

UNIVERZITET ''EDUCONS''Fakultet poslovne ekonomijeSremska Kamenica

Nastavna disciplina''Finansijska kontrola i revizija''

SE IN!RS"I R!D

Tema: Nunost promena pravca razvoja revizije uRepublici Srbiji

Nastavnici: Student:Prof. dr Slobodan . idakovi! "oran #eki!$sistent mr Pavle Parnicki br.indeksa%& ()

Sremska Kamenica*maj &)((.+odine

(


2/27

S!DR#!$%

Rezime............................................................................................................................%

,vod...............................................................................................................................-

&. Ra unovodstvena i revizijska profesija u uslovima tranzicije................................./& &,lo+a revizije u vra!anje povjerenja u finansijsko izvje0tavanja...........................1& (Predlo+ konkretni2 mjera za vra!anje povjerenja u reviziju finansijski izvje0taja..3

( . $naliza klju ni2 razlo+a sloma poverenja u revizijsku profesiju .........................()( & Nunost redefinisanja pravaca razvoja revizije4s ciljem od+ovora na aktuelneizazove vremena...........................................................................................................(/

) Neop2odnost redefinisanja pravaca razvoja revizije..............................................(5* Ponovna revizija4u funkciji ocene boniteta pret2odne revizije finansijski2izvje0taja.......................................................................................................................&(* &Postupci pri2vatanja an+amana ponovne revizije................................................&-* (Primjenjivanje su0tinski2 postupaka kod ponovne revizije...................................&/

"aklju ak......................................................................................................................&6

7iteratura......................................................................................................................&1

&


3/27

REZI E

Preduze!e sa lo0im korporativnim upravljanjem i niskom korporativnomkulturom tipi nom za ekonomiju tranzitni2 zemalja vi0e su izloena kori0tenjufinansijski2 izve0taja za izvr0enje ra unovodstveni2 prevara.,pravo iz navedeno+razlo+a* ra unovodstvena i finansijska profesija u ekonomijama tranzitni2 zemaljatreba da postanu problematika od prvorazredno+ zna aja.8lavna ciljna +rupa ije potrebe revizori primarno moraju da zadovolje na po etku99 veka* jeste naj0ira javnost ;poreski obaveznici


4/27

UVOD

Reafirmacija preduzetni0tva i preduze!a* kao i realizacija ideje restrukturiranjauvela je tranzicione zemlje u jednu potpuno novu situaciju koja podrazumjeva novuterminolo+iju* nove kate+orije*dru+a ije poslovno pona0anje i dru+a iji mentalitet*odnosno pri2vatanje za nji2* nove filozofije tri0ne ekonomije.

Su0tinu revizije finansijski2 izve0taja* dakle* predstavalja atestiranje nji2ovo+kredibiliteta* tj. izraavanje mi0ljenja o tome da li oni na istinit i po0ten na in prezentiraju finansijski poloaj i uspe0nost poslovanja privredno+ dru0tva. Naime*dok je obaveza top menadmenta preduze!a da prezentira istinite i po0tene finansijskeizve0taje ;u skladu sa ?p0tepri2va!enim ra unovodstvenim principima i standardima


5/27

=a bi se ose!aj o riziku od strane me@unarodne finansijske zajednice sveo na pri2vatljiv nivo ;u po+ledu investiranja vlasni ko+ kapitala ili kreditiranja* posebnooni2 tranzicioni2 ekonomija u kojima se do sada nije razvijala menadment kultura itri0no privre@ivanje


6/27

investiciono+ rizika predstavlja kvalitet finansijsko+ izve0tavanja* kao i kvalitetrevizorske profesije u po+ledu Be@unarodni2 standarda revizije. Naravno* ispunjenje

pomenuti2 za2teva trai od ra unovodstvene profesije ve!i broj eksperata u primenime@unarodni2 ra unovodstveni2 standarda* me@unarodni2 standarda finansijsko+izve0tavanja i me@unarodni2 standarda revizije prilikom pripreme i revizijefinansijski2 izve0taja.

=a bi ra unovodstvena profesija u tranzicionim zemljama ;kojoj i daljeozbiljno nedostaje nivo napredni2 ra unovodstveni2 struktura i finansijski2instrumenata tipi ni2 za razvijene ekonomije


7/27

& & Ulo/a revizije u vra0anje poverenja u -inansijskoizve1tavanje

Pruanje razumljivi2* relevantni2* uporedivi2 i pouzdani2 finansijski2izve0taja moe se ozna iti op0tepri2va!enim ciljem finansijsko+ izve0tavanja.Be@utim* po+re0nu predstavu o prinosnom i ili finansijskom poloaju preduze!a pruaju neta ni i obmanjivi finansijski izve0taji* na osnovu koji2 investitori* kao iostali korisnici finansijski2 izve0taja donose po+re0ne poslovne odluke koje uzna ajnoj meri u+roavaju nji2ove interese.

Nakon 0to su investitori zbo+ veliki2 nere+ularnosti u finansijskim izve0tajimaiz+ubili enormno visoke sume novca* kao i zbo+ opravdano+ stra2a od posledica+ubitka poverenja u finansijske izve0taje ;pre sve+a* po opstanak i razvoj finansijski2tri0ta ali i nacionalne i +lobalne privrede u celinianne Bae* >reddie Bac* 8oldmanSac2s< na+lasili su* po ko zna koji put* da je revizija jedan od najvaniji2 faktora uobezbe@ivanju kvaliteta i pouzdanosti finansijski2 izve0taja.

anom determinantom procesa koji treba da obezbedi kredibilitet i pouzdanost finansijskim izve0tajima* ini okolnost da revizija u sadejstvu saforenzi kim ra unovodstvom vr0i retrospektivnu proveru finansijski2 izve0taja sciljem otkrivanja da li postoje +re0ke i ili prevare. "adatak revizije* u tranzicionimuslovima* jeste da otkrije da li postoje neta ni materijalno zna ajni navodi ufinansijskim izve0tajima. Pre ne+o 0to finansijski izve0taji postanu dostupnira unovodstvenoj javnosti* revizor je duan navesti menadment klijenta da otkloniotkrivene neta nosti iz finansijskiz2 izve0taja. S dru+e strane* objavljivanjerevizorsko+ izve0taja s rezervom ili* pak* ne+ativno+ mi0ljenja* revizori jasnostavljaju investitorima na znanje da se ne trebaju oslanjati na informacije iz navedeni2finansijski2 izve0taja.

Poslovna aktivnost savremeno+ tri0no+ preduze!a* koja ocenjuje kvalitetsvo+ funkcionisanja i mo+u!u profitabilnost na osnovu stepena efikasnosti upotrebean+aovani2 sredstava u svim oblicima u procesu poslovanja je or+anizovana i

sin2ronizovana kompozicija funkcija i svi2 interakcija na putu do ekonomski2efekata. Be@utim* u svakoj funkciji i interakciji se moe doprineti pove!anju efekata*s jedne strane* ali se finansijski rezultat moe i upropastiti* s dru+e strane.

z navedeno+ razlo+a* korisno je* s vremena na vreme* i u najboljem poslovanju osvrnuti se unazad ;lat. revidere 4 ponovo videti* po+ledati unazad< iretroaktivnim postupcima uo iti eventualne propuste u realizovanim poslovnimaktivnostima. ma li ubedljivije+ razlo+a od pomenuto+ za striktno respektovanjerevizijske profesije u tranzicionim zemljama.

Preduzetnik se nesme uspavati na lovorikama trenutne uspe0nosti i* tom prilikom* zaboraviti da nasuprot svakom uspe2u stoje potencijalni propusti* koje !e

revizor uo iti i podu iti preduzetnika o na inu delovanja u slede!em poslovnom periodu* bez ponavljanja +re0aka iz pret2odno+ poslovno+ perioda.

1


8/27


9/27

& ( 2re,lo/ konkretni3 mera za vra0anje poverenja ureviziju -inansijski3 izve1taja

Ne+ativni trendovi u tranzicionim zemljama* ispoljeni u svim oblastima ivotaodrazili su se* po prirodi stvari* i na sistem finansijsko+ izve0tavanja* uklju iv0i ireviziju finansijski2 izve0taja. Ne treba +ajiti iluzije da se stanje u oblasti revizije ikvaliteta finansijsko+ izve0tavanja moe bitnije popraviti u kratkom vremenskom periodu. pak* konzistentno re0enje slede!i2 pitanja predstavljalo bi neop2odne korakeu pravcu strpljivo+ izlaska iz krize kredibiliteta revizije finansijski2 izve0taja:

a4 perspektivu razvoja revizije u tranzicionim i posttranzicionim zemljamarazmatrati sa tri me@usobno uslovljena i povezana stuba zdrave ekonomije

;korporaciono upravljanje* interna kontrola i finansijsko izve0tavanje


10/27

( !naliza klju+ni3 razlo/a sloma poverenja urevizijsku pro-esiju

#edna od zemalja koja je ve! bila suo ena sa izazovom vra!anja povjerenjainvestitora jeste Ba@arska* koja je u &))5. +odini bila prisiljena da se obrati BB>4u iD, za vanrednim finansijskim sredstvima od &/ milijardi H. Be@utim* po etkom juna&)(). +odine vijesti iz Ba@arske su uznemirile +lobalna tri0ta i podstakle stra2ove dase kreditna kriza sa D+eja seli na =unav.

Predstavljaju!i kombinaciju smanjenja tro0kova i poreski2 mjera* ime vladanastoji uvjeriti i umiriti nervozne investitore da je Ba@arska sposobna ispuniti svoje budetske ciljeve* aktuelni premijer Ba@arske iktor ?rban je apelovao da je do0lovrijeme da stari ekonomski sistem drave bude zamijenjen novim* pri emu jedonedavnu socijalisti ku vladu optuio da je manipulisala brojkama u budetu i la+alao stanju u privredi. Na taj na in Ba@arska privreda je dovedena Iu veoma te0kusituacijuJ* a ak se pominje i mo+u!nost da drava ne bude sposobna da otplatidu+ove* odnosno da zapadne u +r ku vrstu krize.

anredne mjere za drasti no kresanje dravni2 ras2oda bila je prinu@ena dadonese i Ferluskonijeva vlada* jer se ispostavilo da i talija ima previsoko u e0!e javno+ du+a u F=P4u ;((/*5


11/27

;7itvanija i Dstonija do &)((. a 7etonija do &)(-. +odine


12/27

od subjekta revidiranja i za0ti!ene od vanjski2 uticaja* dravne revizije !e biti u prilicida svoje zadatke ispune objektivno i u inkovito. Koncept nezavisnosti* prema7imskoj deklaraciji obu2vata: autonomiju u odre@ivanju pro+rama rada* metodarevizije* sadraja revizije* kao i pravo podno0enja svo+ prora una direktno parlamentui izvr0avanja bez uplitanja izvr0ne vlasti.

Folno suo avanje sa vi0e+odi0njim I0timovanjem nacionalno+ bilansaJ* koje seu vremenu +lobalne recesije IotvoriloJ* kao Ipandorina kutijaJ* zadesilo je simultanoi 8r ku i D,. #or+os Fitros* profesor na $tina ,niversitG* je izjavio da 0timovanjefinansijski2 izvje0taja i statisti ki2 podataka u 8r koj ima du+u tradiciju* to je*+eneralno re eno* sistemski neuspje2 koji svoje korjene ima u politi kom sistemu imanjku transparentnosti u javnom sektoru.

? korjenu sada0nje+ stanja u +r kim javnim finansijama* Takis Bi2as* u+ledni+r ki ekonomista* je direktno prozvao biv0u vladu narodne demokratije koja je* ponje+ovim rije ima* I2ranilaJ statistiku lanim informacijama* s ciljem Iunapre@enjaJekonomske slike +r ke privrede. >olf+an+ 8erke* profesor na Dvropskoj 0koli biznisa je dao brutalnu dija+nozu trenutno+ stanja optuuju!i* s jedne strane* 8r ku da je usastavljanju i prezentiranju finansijski2 izvje0taja koristila trikove za prikrivanje budetsko+ deficita* a* s dru+e strane D, da je sve to IprespavalaJ. =ru+im rije ima*da Dvropski revizorski sud ;Duropean Court of $uditors 4 DC$


13/27

Prema lanu &5/ do &51 ,+ovora o funkcionisanju D,* Dvropskom revizorskomsudu je dodijeljen +lavni zadatak obavljanja revizije ,nije* s dvostrukim ciljem* pobolj0anja finansijsko+ upravljanja i izvje0tavanja +ra@ana Dvrope o kori0tenju javni2 sredstava od strane vlasti koje su od+ovorne za nji2ovo upravljanje. Sud*tako@e* ispituje da li su iskazani pri2odi i ras2odi nastali na zakonit i pravilan na in* teda li je finansijsko upravljanje savjesno. Na taj na in* Sud u izvje0taju posebnoupu!uje na bilo koji slu aj nepravilnosti.

Nekonzistentan pristup procesu 2armonizacije finansijsko+ izvje0tavanja irevizije* odnosno uporno izbje+avanje* tj. samo deklarativno opredjeljenje S$=4a dase uklju e u pomenute procese* moe se ozna iti kao naredni uzrok ozbiljno+naru0avanja kredibiliteta revizijske profesije. Naime* dok* s jedne strane* preko >$C4a vr0e jak pritisak* na +lobalnom nivou* na pri2vatanju i inplementaciji Be@unarodni2standarda finansijsko+ izvje0tavanja* sa dru+e strane* re+ulatorna tijela u S$=4unalau da se procesi finansijsko+ izvje0tavanja i revizije finansijski2 izvje0taja*korporacija koje kotiraju na ameri kim berzama* obavljaju isklju ivo u skladu saameri kom re+ulativom.

Naravno* ovakav pristup se vrlo ne+ativno odrazio na kvalitet finansijsko+izvje0tavanja* zbo+ e+a je* izme@u ostalo+* vode!a sila zapadno+ svijeta ;tj. S$=


14/27

potvr@uju ta pretjerivanjaA a >ederalne rezerve ni0ta nisu u inile da bi sve tozaustavile.

Probleme u revizorskoj profesiji* +lobalno+ karaktera* prouzrokovao je i na inor+anizovanja i funkcionisanja +lobalni2 revizijski2 firmi* u+lavnom iz $merike* kodkoji2 je mati na revizorska firma ;koja ima mreu zavisni2 revizorski2 preduze!a0irom svijeta


15/27

Sloene probleme* vezane za priznavanje i vrednovanje u bilansima ;u smislu*dakle* ra unovodstveno+ tretmana$C4a* iz /1 zemalja pod nazivom I=evalopmentsin t2e >inancial Reportin+ SuplG C2ainJ


16/27

Be@utim* ve!i broj aspekata mo+u!i2 pravaca razvoja revizije finansijski2izve0taja nije do kraja rije0en* dok neka pitanja nisu ni dotaknuta. Sve navedeno !e uzna ajnoj mjeri usporiti oporavak revizijske profesije od* ve! konstatovano+* +ubitkakredibiliteta. , nastavku !emo sa+ledati neke aspekte bitne za redefinisanje pravacarazvoja revizije finansijski2 izvje0taja.

#edan od prvi2 aspekata neop2odni2 za redefinisanje pravaca razvoja revizijske profesije jeste potenciranje ulo+e revizije u zadovoljavanju potreba naj0ire javnosti*+lavne ciljne +rupe* ije potrebe revizori moraju da zadovolje u prvim decenijama &(.stolje!a. ?d revizora* naime* naj0ira javnost o ekuje da bude uvjeren da su transakcijesastavlja a finansijski2 izvje0taja obavljene u zakonskim okvirima* tj. da finansijskiizvje0taji nisu obmanjivi. =a bi udovoljio navedenom za2tjevu* revizor !e morati daispituje ne samo visinu ve! i prirodu izdataka* kao i da ispita da li su izdaci u injeni uzakonskim i dru+im okvirima* propisanim od strane Parlamenta.

nsistiranje na ulozi revizije u otklanjanju evidentno postoje!e+ konflikta ciljevaizme@u bilansne teorije i politike bilansa* jedan je od na ina za vra!anje kredibilitetarevizorskoj profesiji. Polaze!i* naime* od injenice da je sukob ciljeva izme@u bilansne teorije i politike bilansa posledica e+oizma i pristrasnosti od strane oni2 koji pripremaju i prezentiraju finansijske izvje0taje* motivisan* u prvom redu* realizacijomrazli iti2 poslovno4politi ki2 ciljeva* s jedne strane* kao i da eksterni stejk2olderi* sdru+e strane* nemaju mo+u!nosti* a vrlo esto ni neop2odno znanje za proveruta nosti finansijski2 izvje0taja* neop2odno je kolidiraju!e odnose izme@u teorije bilansa i politike bilansa svesti na razumnu mjeru* odnosno potpuno i2 otkloniti.Prema savremenim trendovima pred reviziju se postavljaju dodatni za2tjevi kojiuklju uju obavezu menadmenta da prezentira kvalitet ra unovodstveni2 sistema ;kaome2anizma za spre avanje nezakoniti2 radnji


17/27

upravljanje predstavlja na in na koji bi menadment i revizori trebali izvr0avati svojuod+ovornost prema akcionarima. ,pravo revizorska profesija treba da ima vanuulo+u u ispunjavanju ciljeva korporativno+ upravljanja* zbo+ e+a je posebno vano pozicionirati ulo+u revizorske profesije u Principima korporativno+ upravljanja?DC=4a.

Bonopol koji ;na podru ju revizije finansijski2 izvje0taja korporacija 0iromsvijeta


18/27

, definisanju budu!i2 pravaca razvoja revizorske profesije posebnu panju treba posvetiti zemljama u tranziciji i posttranzicionim zemljama. S obzirom na to* da jenametanje +otovi2 rje0enja iz sasvim dru+o+ politi ko4ekonomsko+ prostora* kao ineuvaavanje nji2ovi2 specifi nosti dosti+nuto+ stepena dru0tveno4ekonomsko+razvoja* donosilo do sada previ0e problema u po+ledu obavljanja revizije i kvalitetafinanijsko+ izvje0tavanja* pomenutim dravama je neop2odno pruiti mo+u!nost daravnopravno u estvuju u kreiranju i dono0enju adekvatne re+ulative iz oblasti revizije.

) Neop3o,nost re,e-inisanja prava.a razvoja revizije

=a bi se sprije ili po+re0ni si+nali investitorima i preduprijedili ne+ativni efektiIkreativni2J bilansni2 informacija* neop2odno je da finansijski izvje0taji budu

revidirani od strane nezavisne revizije. =o po etka +lobalne finansijske krize* zapravo i nije bilo te0ko biti dobar menaderu privredi Srbije. Naime* sva vrata za dobro poslovanje su bosansko2erce+ova kimmenaderima otvorena pod uslovom da su lanovi neke politi ke partije na vlasti.Be@utim* to vai samo na na0im prostorima* a ujedno je i jedan od klju ni2 razlo+aza0to bosansko2erce+ova ke kompanije nemaju nikakvi2* vrijedni2 panje* izvozni2rezultata. ani im pomenute partijske knjiice ne vrijede* jer tamo je za uspije2 potrebno biti sposoban* obrazovan i stru an.

=olaskom +lobalne finansijske krize na na0e prostore na0i menaderi ;sa partijskim knjiicama kao* zaista* jedinim referencama


19/27

zasnovan na nerazmijenjivoj robi ;kao 0to su tr+ovina i +ra@evinarstvo


20/27

subvencije* tako@e* u velikoj mjeri imaju socijalni a ne razvojni karakter* a dastvar bude dovedena do paradoksa* to vai ak i za kapitalna ula+anja. Be@utim* naovaj na in finansiranja ne treba jo0 du+o ra unati. Naime* prema pravilima Svijetsketr+ovinske or+anizacije i D,* dravne subvencije se pro+la0avaju nedozvoljenimna inom naru0avanja konkurencije* tj. stvaranja prednosti firmama koje primajusubvencije* na ra un oni2 koje ne uivaju tu milost drave. li jo0 vi0e stvaranja prednosti doma!im firmama u odnosu na inostrane kompanije.

Sve navedeno indicira na osnovnu tvrdnju da !e privredi Srbije biti potrebnatranzicija nakon tranzicije* tj. dru+a tranzicija. Konjunktura u svijetu i u Dvropi je jedno vrijeme bila takva* da je po elo da iz+leda da to moda i ne!e biti potrebno*ukoliko takva konjunktura bude potrajala. Postojala je* naime* mo+u!nost da privredaevolutivno izmjeni strukturu i institucije.

Prila+o@avanje na spolja0nje podsticaje ostaje* dakle* kao jedina mo+u!nost*ukoliko se za+ovaraju reforme* a ne postoji politi ka volja za nji2ovo izvo@enje. ,obe!anjima konkretni2 mjera preraspodjele privredno+ napretka politi ke partije su seestoko nadmetale* a teme strukturalni2 i institucionalni2 reformi su skoro u potpunosti is ezle.

Be@utim* do narastanja politi ke volje za reformama nije do0lo ni onda* kada jeu dru+oj polovini &))5. +odine postalo o i+ledno da su se vanjske okolnosti promijenile i da su reforme zaista neop2odne. To je o i+ledno vrlo rizi no za partijena vlasti* dok opozicioni blok nema nikakvu reformsku viziju* s jedne strane* ilikalkuli0e da !e i2 val nezadovoljstva dovesti na vlast* pa ne moraju ni0ta da ponude+lasa ima* s dru+e strane. Nada se* na taj na in* polae u unutra0nju evoluciju privrede uz diskrecionu pomo! jedno+* dru+o+ ili tre!e+ ministarstva* a moda i uzasistenciju prijatelja u inostranstvu ;dravni2* me@udravni2* poslovni2


21/27

Sa promjenom ekonomsko+ modela se odu+ovla ilo* opstruiralo* izbje+avalo* udosada0njem periodu* upravo zato 0to bi promjena na ina upravljanja privredomukazala:

4 da su pojedini dravni poslovi potpuno nepotrebni* odnosno da nema potrebe da i2 obavlja dravaA

4 da su potpuno suvi0na i pojedina ministarstva* pojedine ;para


22/27

Srbije* zato* donosi odluku da se an+auje novi revizor koji !e obaviti ponovnureviziju finansijski2 izve0taja Naftne industrije Srbije.

"a ponovnu reviziju je iz budeta pla!eno (5) 2iljada evra* da bi se u izve0tajunovo+ revizora ;''Drust U #en+''< potvrdilo ve! konstatovano* tj. da je +ubitak N S4a* u&))5. +odini* ''ne manji'' od 5 milijardi dinara.

Sa ponovnom revizijom suo avaju se* tako@e* i ra unovodstvene firme* i to uslu aju kada kompanije predaju za2tev za re+istraciju za po etnu javnu ponudu akcija.?sobe koje otkupljuju emisiju 2artija od vrednosti mo+u postaviti uslov da je istirevizor obavio reviziju finansijski2 izve0taja kompanije za teku!i poslovni period* kaoi za sve pret2odne poslovne periode* 0to u ve!em broju slu ajeva dovodi do ponovnerevizije pret2odni2 finansijski2 izve0taja.

Pored navedeno+* prema propisima Komisije za 2artije od vrednosti moe se u praksi desiti slu aj da pret2odni revizor nije nezavisan* 0to je dovoljan razlo+ da nekadru+a revizorska firma mora obaviti ponovnu reviziju finansijski2 izve0taja.

Prilikom podno0enja za2teva za po etnu javnu ponudu akcija* Komisija za2artije od vrednosti moe za2tevati od kompanije da se uz poslednji izve0taj priloe iizve0taji pret2odno+ revizora* ime se* naime* od revizorske firme trai da ponovoustanovi vezu sa ranijim klijentom. Pret2odni revizor* u nekim slu ajevima* modanije spreman da ponovo izda svoj izve0taj* ili* jednostavno* pret2odni revizor modavi0e i ne postoji.

Ponovne revizije za ovla0!ene javne ra unovo@e povla e neka jedinstvena prakti na razmatranja* i to: 0ta potencijalni novi revizor treba da radi u slu aju da pret2odna revizorska ku!a kompanije vi0e ne postoji* ili u slu aju da prvobitnirevizorski tim sada radi za neku dru+u revizorsku firmuA 0ta initi u slu aju ako jekompanija4klijent izvr0ila bitnije promene svoje interne kontrole u pore@enju savremenom prvobitne revizijeA da li novi revizor mora ponovo da obradi konfirmacije i prisustvovanje popisuA koje to okolnosti obi no ine ponovnu reviziju neop2odnom.

?dbor za standarde revizije ;$ CP$< je (331. +odine izdao S$S br. 5-;Komunikacija izme@u pret2odno+ i novo+ revizora


23/27

Pret2odnom revizoru novi revizor mora jasno da ukae da je svr2a nje+ovi2 po etni2 upita da dobije informacije o tome da li da uop0te obavi ponovnu reviziju*0to moe da dovede do nekoliko tipi ni2 komplikacija. Naime* ukoliko se desi slu ajda firma pret2odno+ revizora nije u stanju u celosti da od+ovori upitima novo+revizora ;zato 0to* na primer* vi0e ne zapo0ljava klju ne lanove prvobitno+revizorsko+ tima


24/27

* & 2ostup.i pri3vatanja an/a6mana ponovne revizije

Prilikom odlu ivanja da li da pri2vate an+aman ponovne revizije* Stru ni timza profesionalna pitanja pri $ CP$ revizorima preporu uje preduzimanje slede!i2dodatni2 koraka* i to:

4 zvr0iti ''pozadinske'' provere klju ni2 lanova rukovodstva kompanije. Nacionalne i velike re+ionalne revizorske ku!e trebalo bi da odrede lanovesvo+ starije+ rukovodstva ili te2ni ke +rupe da prue potrebne konsultacije iodobrenja pre pri2vatanja bilo koje+ an+amana ponovne revizijeA

4 Pro itati ranije izdate finansijske izve0taje za koje treba ponovo uraditireviziju i raz+ovarati sa lanovima rukovodstva kao 0to su izvr0ni direktor*finansijski direktor i revizijski komitet* da bi se ocenile zna ajnera unovodstvene politike* salda i transakcijeA

4 Razmotriti obave0tavanje potencijalno+ klijenta unapred da !e novi revizor

moda na!i zna ajne po+re0ne iskaze koje pret2odni revizor ranije nije uo io.Bi0ljenje novo+ revizora o ispravnosti ra unovodstveni2 principa tezna ajnosti neispravljeni2 po+re0ni2 iskaza u finansijskim izve0tajima moe serazlikovati od ono+ pret2odno+ revizoraA

4 $ko je ponovna revizija an+aman samo za jedan put* potencijalni novirevizor bi se trebao upitati za0to +a kompanija nije an+aovala da izvr0ireviziju u teku!em periodu i mo+ao bi* na toj osnovi* odlu iti da ne pri2vatian+amanA

4 ,tvrditi da li !e potencijalni novi revizor biti u stanju da dobije konfirmacijetre!i2 strana ili dru+e primarne dokaze revizije na datum bilansa stanja* ili*alternativno* konfirmaciju na kasniji datum sa od+ovaraju!im testovima

transakcija do koji2 je do0lo u me@uvremenuA4 ,tvrditi da li !e potencijalni novi revizor biti u stanju da dobije neop2odnerevizijske dokaze u zna ajnim podru jima kao 0to su zali2e i pri2odA

4 $ko se promenilo rukovodstvo klijenta* potencijalni novi revizor bi trebalo davidi da li je sada0nje rukovodstvo ;i da li ima dovoljno znanja< da potrebneizjave rukovodstva na kraju ponovne revizije. Rukovodstvo bi mo+lo smatratida nije od+ovorno za ranije finansijske izve0tajeA me@utim* novi revizor ipakmora dobiti potpisane izjave za sve periode za koje daje mi0ljenje. Revizorskefirme bi trebalo da raz+ovaraju o ovim pitanjima sa rukovodstvom na samom po etku procesa ponovne revizijeA

4 $ko se interna kontrola promenila u zna ajnoj meri od vremena prvobitnerevizije* potencijalni novi revizor bi trebalo da osi+ura da moe ste!i aktivnorazumevanje postoje!e+ sistema interne kontrole tokom perioda ponovnerevizije da bi mo+ao da planira an+amanA

4 $ko kompanija zna janu koli inu informacija obra@uje elektronskim putem* ane postoji dru+a dokumentacija ti2 transakcija* potencijalni novi revizor bitrebalo da osi+ura da moe prikupiti dovoljno revizorski2 dokaza za zna ajnetvrdnje.

&-


25/27

* ( 2rimenjivanje su1tinski3 postupaka ko, ponovnerevizije

Novi revizor mora* prema S$S br. 5-* dobiti ''dovoljno adekvatni2 dokaza''*

kao i da da informacije prikupljene iz upita i pre+leda dokumentacije pret2odno+revizora ukoliko nisu dovoljne za izraavanje mi0ljenja o revidiranim finansijskimizve0tajima. ?vla0!eni javni ra unovo@e mo+u* me@utim* prilikom vr0enja postupaka ponovne revizije* razmotriti rezultate postupaka revizije za teku!i period* povezane sao+ovaraju!im prera unavanjem unazad.

Be@utim* novi revizor je od+ovoran za zaklju ke vezane za adekvatnost ti2od+ovora* uklju uju!i koli inu i kvalitet te za vr0enje alternativni2 postupaka tamo+de nije bilo od+ovora na konfirmacije. pak* novi revizor moe poeleti da dobijedirektne konformacije znaa ajni2 stavki u podru jima +de se oslanja na postupkekonfirmacija pret2odno+ revizora. Na primer* novi revizor bi trebalo da direktno

dobije pismo konfirmacije od advokata u vezi sa zna ajnim pravnim pitanjima. =okaze po etni2 salda za finansijske izve0taje koje revidira* kao i dokaz u kojojmeri je kompanija primenila ra unovodstvene principe* novi revizor moe dibiti nanekoliko na in* i to:

4 Prou avanjem revidirani2 finansijski2 izve0taja iz pret2odno+ perioda iod+ovaraju!e+ izve0taja revizoraA

4 r0enjem upita kod pret2odno+ revizoraA4 Pre+ledanjem revizorske dokumentacije pret2odno+ revizoraA4 Provo@enjem revizorski2 postupaka u reviziji kasnije +odine.

,koliko je mi0ljenje pret2odno+ revizora bilo pozitivno* kao i ukoliko nije bilo zna ajniji2 ra unovodstveni2 nesla+anja u vezi sa ra unovodstvenim pitanjima iliobimom revizije* te ako pret2odni revizor ima dobru profesionalnu reputaciju* novirevizor !e* po lo+ici stvari* imati ve!i stepen si+urnosti kada su u pitanju po etnasalda i konzistentnost.

, slu aju da novi revizor nije u stanju da dobije dokaze itanjem revidirani2finansijski2 izve0taja iz pret2odno+ perioda i od+ovaraju!e+ revizorsko+ izve0taja ili pristupom dokumentaciji pret2odno+ revizora* Stru ni tim za profesionalna pitanja pri$ CP$ predlae da ovla0!ene javne ra unovo@e izvr0e od+ovaraju!e alternativne postupke s obzirom na po etna salda na po etku perioda ponovne revizije ikonzistentnost ra unovodstveni2 na ela. pret2odni revizor ili on sam< uklju uju!i one na po etku ili na kraju perioda ponovnerevizije.

Z!"9$U:!"

&/


26/27

=osada0njim sistemom privre@ivanja u tranzicionim zemljama zasniva seu+lavnom na subektivnim valuntaristi kim kriterijumima dija+nosticiranja poloaja preduze!a* dok se upravljanje kriznim situacijama u privredi svodilo na formalnesanacije*privremene mere* 0tampanje novca i sl. , kojoj meri !e se preduze!a u tranzicionim privredama osposobiti* da u2vatekorak sa savremenim uslovima privre@ivanja* zavisi!e i od sposobnosti topmenadera* da upravlja preduze!em* posebno u uslovima krize.=aju!i 0iroke direktiveu vezi ponovni2 revizija u okviru S$S br.5-* ?dobor za dono0enje ra unovodstveni2standarda ;$SF< je zaista mislio unapred* sa obzirom da do skoro neubi ajene* danasnove revizije postaju sve e0!e. ?d+ovornost koperativno+ upravljanja za lanoveupravno+ odbora i nezavisni2 revizorski2 komiteta*za2tevi za obelodanjivanje.Komisije za ? * kao i dono0enje zakona SarbanesV?EleG* su pove!ali u velikojmeri.

Ponovna revizija na primenu naftne industrije Srbije*pored to+a 0to je potvrdilanalaz pret2odne firme KPB8* je otkrila i da su se kr0ili me@unarodnira unovodstveni standardi:

4 =a su se na po+re0an na in procenjivale robno nov ane revizije4 =a nije bilo rezervi za neizvesna du+ovanja i odloeni porez za pri2od4 Nisu izra unati +ubici u sudskim sporovima4 Nisu ostavljene rezerve za tro0kove zatvaranja naftni2 bu0otina4 Nisu prikazani tro0kovi oko odloene iz+radnje 2otela WCrni r2I.

Dvidentna je od+ovornost korporativno+ upravljanja za biv0e lanove upravno+

odbora N S4a da objasni na koji na in se taj dobitak u poslovnoj &))54oj +odini pretvorio u enormni +ubitak od 56 miliona evra* a tako@e bi trebao da od+ovara zasumu od (5) 2iljada evra* koliko je pla!eno za an+aovanje dru+o+ revizora.

&6


27/27

9ITER!TUR!

(. Slobodan . idakovi!* Revizija osnova kompetentnosti* kredibiliteta* poverenja* Novi Sad* &))3.

&. idakovi! S. ;&))/akultet za usluni biznis* SFN 5645-/&34(14)* Novi Sad%. idakovi! S. ;&))1akulet za usluni biznis* SFN 31545645-/&34&141* Novi Sad

-. idakovi! S. ;&))3

Seminarski Rad Revizija

Documents

Transcript of Seminarski Rad Revizija