Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo...

Republika e KosovësRepublika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

MINISTRIA E ZHVILLIMIT EKONOMIKMINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJAMINISTRY OF ECONOMIC DEVELOPMENT

ENERGETSKA STRATEGIJA REPUBLIKE KOSOVO 2016-2025

Priština

Jul 2016

NACRT ENERGETSKE STRATEGIJE REPUBLIKE KOSOVO 2016-2025

2

SADRŽAJSKRAĆENICE ............................................................................................................................................ 4

POGLAVLJE I........................................................................................................................................... 5IZVRŠNI REZIME ...................................................................................................................................................5

POGLAVLJE II .......................................................................................................................................... 6UVOD 6

POGLAVLJE III ........................................................................................................................................ 7METODOLOGIJA ...................................................................................................................................................7

POGLAVLJE IV......................................................................................................................................... 8ISTORIJAT .............................................................................................................Error! Bookmark not defined.

4.1. NAJOSNOVNIJI PRISUTNI PROBLEMI U ENERGETSKOM SEKTORU ......................................................................8

4.1.1. ZASTOJI U IZGRADNJI NOVIH KAPACITETA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE NALIGNIT I U REHABILITACIJI POSTOJEĆIH KAPACITETA ............................................................................8

4.1.2. Preopterećenje elektroenergetskog sistema, posebno u zimskoj sezoni ......................................................8

4.1.3. Ograničenja u osiguranju uvoza električne energije ..................................................................................8

4.1.4. Nepostojanje delotvorne konkurencije na tržištu električne energije ........................................................9

4.1.5. Mali udeo toplotne energije u krajnoj potrošnji i nedostatak prirodnog gasa ...........................................9

4.2. OPŠTA SITUACIJA U ENERGETSKOM SISTEMU ................................................................................9

4.2.1. ELEKTRIČNA ENERGIJA ........................................................................................................................9

4.2.2. Lignit za proizvodnju električne energije ................................................................................................. 10

4.2.3. TOPLOTNA ENERGIJA .......................................................................................................................... 12

4.2.4. PRIRODNI GAS ........................................................................................................................................ 13

4.2.5. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ......................................................................................................... 13

4.2.6. ENERGETSKA EFIKASNOST ................................................................................................................. 15

4.2.7. STANJE ŽIVOTNE SREDINE ................................................................................................................. 16

4.3. UPOREĐENJE STANJA ENERGETSKOG SEKTORA SA ZEMLJAMA U REGIONU ..................................................... 17

4.4. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROBLEME ENERGETSKOG SEKTORA ...................................................................... 17

4.5. GLAVNE POSTOJEĆE AKTIVNOSTI I AKTIVNOSTI PLANIRANE U TRENUTNIM POLITIKAMA ZA RAZVOJENERGETSKOG SEKTORA ........................................................................................................................................... 18

4.6. SWOT ANALIZA ............................................................................................................................................ 19

POGLAVLJE V ........................................................................................................................................20STRATEŠKI CILJEVI ZA RAZVOJ ENERGETSKOG SEKTORA U PERIODU 2016-2025 ............................ 20

5.1. FOKUS ENERGETSKE STRATEGIJE ZA PERIOD 2016-2025 ............................................................................... 20

5.1.1. VIZIJA I MISIJA ............................................................................................................................................ 20

5.2. CILJ 1. OBEZBEĐIVANJE POUZDANOG I KVALITETNOG SNABDEVANJA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM IPOTREBNIM KAPACITETIMA ZA STABILAN ELEKTROENERGETSKI SISTEM ................................................................... 20

5.3. CILJ 2. INTEGRACIJA U REGIONALNO ENERGETSKO TRŽIŠTE ........................................................................ 21

5.4. CILJ 3. POVEĆANJE POSTOJEĆIH KAPACITETA SISTEMA ZA TOPLOTNU ENERGIJU I IZGRADNJA NOVIHKAPACITETA ............................................................................................................................................................. 21

5.5. CILJ 4. RAZVOJ INFRASTRUKTURE ZA PRIRODNI GAS ..................................................................................... 22


3

5.6. CILJ 5. POBOLJŠANJE KORIŠĆENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI, OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I ŽIVOTNESREDINE U SKLADU SA ZAHTEVIMA UGOVORA O OSNIVANJU ENERGETSKE ZAJEDNICE I SSP-A ..................................... 22

POGLAVLJE VI.......................................................................................................................................23ALTERNATIVE, POLITIKE I MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA .................................................................. 23

6.1. CILJ 1. OBEZBEĐIVANJE POUZDANOG I KVALITETNOG SNABDEVANJA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM I POTREBNIMKAPACITETIMA ZA STABILAN ELEKTROENERGETSKI SISTEM ...................................................................................... 23

6.1.1. Alternative snabdevanja električnom energijom koja je potrebna za zadovoljenje potreba zapotrošnjom i zadovoljenje potreba elektroenergetskog sistema ............................................................................ 24

6.2. CILJ 2. INTEGRACIJA U REGIONALNO ENERGETSKO TRŽIŠTE ........................................................................ 30

6.3. CILJ 3. POVEĆANJE POSTOJEĆIH KAPACITETA SISTEMA ZA TOPLOTNU ENERGIJU I IZGRADNJA NOVIHKAPACITETA ............................................................................................................................................................. 31

6.4. CILJ 4. RAZVOJ INFRASTRUKTURE ZA PRIRODNI GAS ..................................................................................... 32

6.5. CILJ 5. POBOLJŠANJE EFIKASNOG KORIŠĆENJA ENERGIJE, OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I ŽIVOTNE SREDINEU SKLADU SA ZAHTEVIMA UGOVORA O OSNIVANJU ENERGETSKE ZAJEDNICE I SSP-A ................................................... 33

POGLAVLJE VII .....................................................................................................................................34NAREDNI KORACI ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE.................................................................................... 34

PRILOG 1. STANJE U ENERGETSKOM SEKTORU .......................................................................37

PRILOG 2. ANALIZE PREDVIĐANJA POTRAŽNJE ZA ELEKTRIČNOM ENERGIJOMPREMA 3 SCENARIJA POTROŠNJE....................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.

PRILOG 3. ANALIZA ADEKVATNOSTI PROIZVODNJE I BALANSA IZMEĐU POTRAŽNJEI PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE 2016-2025....................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.

PRILOG 4. POTRAŽNJA ZA UGLJEM ZA TRI SCENARIJA PROIZVODNJE ELEKTRIČNEENERGIJE....................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.

PRILOG 5. PROJEKCIJE RAZVOJA TERMO-ENERGETSKIH SISTEMA....................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.

PRILOG 6. PRIRODNI GAS ................................................................ Error! Bookmark not defined.

PRILOG 7. PROJEKCIJE RAZVOJA ELEKTRANA NA OIE ........... Error! Bookmark not defined.


4

SKRAĆENICE

KAEE Kosovska agencija za energetsku efikasnostEU Evropska unijaKO KogeneracijaOIE Obnovljivi izvori energijeEK Evropska komisijaEE Energetska efikasnostJIE Jugoistočna EvropaENTSO/EEU

Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije REvropska unija (European Union)

KEK Kosovska energetska korporacija, Javni snabdevač električnom energijomGWh Gigavat časHE HidroelektranaEK Evropska komisijaKEKKEDSKESCO

Kosovska energetska korporacijaPreduzeće za distribuciju električne energijePreduzeće za snabdevanje električnom energijom

kg KilogramkJ KilodžulKKDSE Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijomkm KilometarKOSTT Operator sistema, prenosa i tržišta električne energije na KosovuNKRM Nezavisna komisija za rudnike i mineraleKfW Razvojna banka (Kreditanstalt für Wiederaufbau )kVhkWkWh

Kilovolt časKilovatKilovat čas

Ktoe Kilotona ekvivalentne nafteMF Ministarstvo finansijaMEI Ministarstvo za evropske integracijeMŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranjaMRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštiteMTIMW

Ministarstvo trgovine i industrijeMegavat

MWh Megavat časMER Ministarstvo ekonomskog razvojaTCG Toplane za centralno grejanjeODS Operator distributivnog sistemaOPS Operator prenosnog sistemaOT Operator tržištaJPP Javno-privatno partnerstvoKAPEEAPOIE

Kosovski akcioni plan za energetsku efikasnostAkcioni plan za obnovljive izvore energije

VKREPOWER

Vlada KosovaProjekat za podršku energetskom sektoru Kosova podržan od strane USAID-a

SEZ Sekretarijat Energetske zajedniceTAP Transjadranski gasovod (Trans Adriatik Pipline)


5

TE TermoelektranaUEZ Ugovor o osnivanju Energetske zajedniceAU Administrativno uputstvo

POGLAVLJE I

IZVRŠNI REZIME

Jedan od glavnih faktora ekonomskog razvoja zemlje i povećanja blagostanja društva je sigurnostsnabdevanja energijom. S obzirom da razvoj stabilnog energetskog sistema zahteva prilično vremena,odgovarajuće odluke o budućnosti energetskog sistema se moraju donositi mnogo ranije.

Dokument Energetske strategije Republike Kosovo 2016-2025 utvrđuje osnovne ciljeve Vlade zarazvoj energetskog sektora uzimajući kao osnov održiv ekonomski razvoj, očuvanje životne sredine,sigurno i kvalitetno snabdevanje potrošača, efikasno korišćenje energije, razvoj novih konvencionalnihproizvodnih kapaciteta i onih na obnovljive izvore, uspostavljanje konkurentnog tržišta, razvoj sistemaprirodnog gasa i stvaranje novih radnih mesta povezanih sa energetskim sektorom.

Neki od osnovnih problema sa kojima se suočava energetski sektor na Kosovu su: zastoji uizgradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije na lignit i rehabilitaciji onih postojećih;nedovoljnost proizvodnih kapaciteta za pokrivanje vršnog opterećenja u zimskoj sezoni; nepostojanjenaponskih sekundarnih i tercijarnih rezervi sistema usled nedostatka fleksibilnih generatora jer se 97%domaće proizvodnje zasniva na lignitu; ograničeni kapaciteti termo-energetskih sistema; nepostojanjeinfrastrukture za prirodni gas; značajni tehnički i komercijalni gubici električne energije u distributivnojmreži; nemogućnost Operatora prenosnog sistema da kontroliše prekogranične tokove električne energije;neodgovarajuće korišćenje potencijala za uštedu energije; neodgovarajuće korišćenje potencijalaobnovljivih izvora energije; nepostojanje delotvornog konkurentnog tržišta u sektoru električne energije.

Program Vlade Republike Kosovo 2015-2018 se sa visokim prioritetom bavi energetskimsektorom, a posebno sektorom električne energije. U tom programu su predviđene konkretne mere koje seodnose na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije na fosilne i nefosilne izvoreenergije; mere za efikasno korišćenje energije; mere za korišćenje obnovljivih izvora energije ikogeneracije, kao i mere u pravcu pripreme uslova za uvođenje prirodnog gasa na Kosovu. U navedenomprogramu je posebna pažnja posvećena i očuvanju životne sredine.

U Nacionalnoj strategiji razvoja 2016-2021, usvojenoj od strane Vlade u januaru 2016. godine, uStubu 4: Infrastruktura, predviđene su četiri prioritetne mere za razvoj energetskog sektora: 1. Izgradnjanovih proizvodnih kapaciteta i održiva energija; 2. Uspostavljanje otvorenog i konkurentnog tržištaelektrične energije; 3. Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti, i 4. Racionalno korišćenjeobnovljivih izvora energije. Svaki od ovih ciljeva za energetski sektor praćen je i konkretnim akcionimmerama. Ovaj dokument je poslužio i kao osnovna referenca za izradu Energetske strategije.

Energetski sektor zauzima važno mesto i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji jestupio na snagu 1. aprila 2016. godine. Prema navedenom sporazumu, Kosovo je dužno da ispuni obavezekoje se odnose na integraciju u zajedničko regionalno tržište koje obuhvata strane ugovornice Energetskezajednice. Sprovođenje acquis communautaire, koja se odnosi na: konkurenciju na energetskom tržištu;očuvanje životne sredine; energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, predstavlja ozbiljnu obavezukoju Kosovo mora da ispuni u energetskom sektoru. Energetska strategija 2016-2025 se bavi ovimizazovima.

Energetska strategija Republike Kosovo 2016-2025 je na osnovu analize problema koji postoje uenergetskom sektoru i adekvatnijeg načina za njihovo rešavanje, utvrdila pet strateških ciljeva:

1. Obezbeđenje održivog i kvalitetnog snabdevanja električnom energijom i potrebnimkapacitetima za stabilan elektroenergetski sistem;

2. Integracija u regionalno energetsko tržište;


6

3. Povećanje postojećih termo-energetskih kapaciteta i izgradnja novih kapaciteta;4. Razvoj infrastrukture za prirodni gas;5. Poboljšanje efikasnog korišćenja energije, obnovljivih izvora energije i životne sredine u

skladu sa zahtevima iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i SSP-a.

U svrhu ostvarivanja strateških ciljeva, Ekspertski tim za izradu Energetske strategije je sproveoanalize zasnovano na čitavom nizu faktora koji utiču na energetski sektor, kao što su: predviđanjepotražnje na osnovu predviđanja ekonomskog rasta prema Nacionalnoj razvojnoj strategiji 2016-20211 iProgramu ekonomskih reformi; mere za smanjenje tehničkih i komercijalnih gubitaka u sistemu zadistribuciju električne energije; uticaj proširenja mreže termo-energetskih sistema na potražnju zaelektričnom energijom; korišćenje obnovljivih izvora; mere energetske efikasnosti, integracija tržišta; itd.

U svrhu postizanja svakog od ciljeva preporučene su i politike i mere koje su od strane Tima zaizradu Energetske strategije ocenjene kao odgovarajuće za postizanje osnovnog cilja: Stvaranje uslova zaobezbeđenje pouzdanog, kvalitetnog i sigurnog snabdevanja energijom, kroz razvoj proizvodnih,prenosnih i distributivnih kapaciteta, koji će bez problema moći da izdrže rastuću potražnju za energijom,uzimajući u obzir diversifikaciju izvora, kupovnu moć potrošača, efikasno korišćenje energije,maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije, nenanošenje štete životnoj sredini prilikomenergetskih aktivnosti i slobodnu konkurenciju.

Glavne mere za postizanje strateških ciljeva su:- Izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju električne energije i zamena starih u cilju pokrivanja

potražnje potrošača za električnom energijom i kapaciteta za regulaciju sistema, u uslovimafunkcionisanja u okviru zajedničkog tržišta sa Albanijom;

- Unapređenje distributivne mreže kroz povećanje efikasnosti i smanjenje troškova;- Ispunjenje uslova za integraciju Kosova u zajedničko regionalno energetsko tržište, a samim tim i

sprovođenje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i obaveza iz SSP-a u pogleduotvaranja tržišta električne energije;

- Proširenje kapaciteta postojećih termo-energetskih sistema i priprema uslova za izgradnju novihsistema;

- Priprema uslova za razvoj sistema za prirodni gas;- Poboljšanje efikasnosti u korišćenju energije i ispunjenje obaveza iz UEZ-a i SSP-a za energetsku

efikasnost;- Veće korišćenje potencijala energije iz obnovljivih izvora i ispunjenje obaveza iz UEZ-a i SSP-a

za OIE;- Integracija energetskog tržišta sa energetskim tržištem Republike Albanije;- Poboljšanje ekoloških uslova prilikom aktivnosti operatora energetskog sektora, ispunjavajući

zahteve iz UEZ-a i SSP-a, prema nacionalnom akcionom planu za životnu sredinu, usklađujući gakoliko je moguće i sa politikama za osiguranje snabdevanja do puštanja u rad rehabilitovanih inovih kapaciteta.

POGLAVLJE II

UVOD

Energetska strategija Republike Kosovo 2016-2025 (u daljem tekstu: Energetska strategija)predstavlja osnovni dugoročni dokument o razvoju energetskog sektora.

Uloga, značaj, sadržaj i procedure za izradu ovog dokumenta zasnovani su na Zakonu o energiji iAdministrativnom uputstvu Vlade br. 02/2012 o procedurama, kriterijumima i metodologiji za izradu iusvajanje strateških dokumenata i planova za njihovo sprovođenje.

1 Nacionalna strategija za razvoj 2016-2021 je glavni dokument o politikama Vlade za ekonomski razvoj.


7

Energetska strategija se zasniva i na dokumentima o politikama i strategijama Vlade Kosova, kaoi na rezultatima sprovedenih analiza i studija o energetskom sektoru, finansiranih od strane kosovskihinstitucija ili stranih donatora.

U Programu Vlade Republike Kosovo 2015-2018, prioritet se daje neprekidnom, održivomsnabdevanju energijom, korišćenjem domaćih fosilnih i nefosilnih izvora energije, kao i podsticanjemdiversifikacije izvora u cilju zadovoljenja domaćih potreba za energijom. Razvoj liberalizovanogenergetskog tržišta i očuvanje životne sredine su takođe sastavni deo ovog programa.

U Nacionalnoj razvojnoj strategiji 2016-2021, usvojenoj od strane Vlade u januaru 2016. godine,energija zauzima mesto u okviru četiri prioritetna stuba. U ovom strateškom dokumentu o opštem razvojuKosova, predviđene su četiri mere za razvoj energetskog sektora:

1. Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta i obnovljiva energija;2. Uspostavljanje otvorenog i konkurentnog tržišta električne energije;3. Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti;4. Racionalno korišćenje obnovljivih izvora energije.

Visok prioritet Vlade je i sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju. Energija je posebno obrađena u članu 114, u kome se, između ostalog, navodi:

- U skladu sa relevantnim pravnim tekovinama EU, strane će razvijati i jačati saradnju uoblasti energetike u skladu sa principima tržišne ekonomije i Ugovora o osnivanju energetskezajednice, potpisanim u Atini 25. oktobra 2005. godine.

- Saradnja će se razvijati u cilju postepene integracije Kosova u evropsko energetsko tržište.Saradnja može uključivati pomoć Kosovu u pogledu posebno:(a) poboljšanje i diversifikacija snabdevanja i poboljšanje pristupa energetskom tržištu, uskladu sa pravnim tekovinama EU o sigurnosti snabdevanja i regionalnom energetskomstrategijom Energetske zajednice, primenjujući EU i evropska pravila o tranzitu, prenosu idistribuciji električne energije i restauraciji međusobnih veza od regionalnog značaja sasvojim susedima;(b) pomaganje Kosovu u sprovođenju pravnih tekovina EU o energetskoj efikasnosti,obnovljivim izvorima energije, i uticaju energetskog sektora na životnu sredinu, daklepromovisanje uštede energije, energetske efikasnosti, obnovljive energije i proučavanje iublažavanje uticaja proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu;(c) formulisanje okvirnih uslova za prestrukturiranje kompanija iz oblasti energetike isaradnja između privrednih društava u ovom sektoru, u skladu sa pravilima unutrašnjegenergetskog tržišta EU za razdvajanje funkcija. (unbundling).

U procesu izrade nacrta Energetske strategije uzete su u obzir sve politike i mere utvrđene u gorenavedenim dokumentima.

POGLAVLJE III

METODOLOGIJA

Na osnovu odluke generalnog sekretara Ministarstva ekonomskog razvoja osnovan je Radni timza izradu nacrta Energetske strategije.

U Radni tim su uključeni eksperti, predstavnici vladinih institucija i drugih aktera povezanih saenergetskim sektorom:

- MER,- KP;- MF;- MTI;- MŽSPP;


8

- RUE;- KOSTT;- NKRM;- KEK;- KEDS;- KESCO.Dokument je izrađen timskim radom, podelom zadataka u okviru tima za svako poglavlje.U procesu analiza koje su bile neophodne za izradu dokumenta, osnovane su i uže tehničke grupe

za svaku oblast: električna energija, prirodni gas, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost iintegracija u regionalno energetsko tržište.

Nakon usaglašavanja u užim grupama, rezultati rada su prosleđeni Radnom timu, a na kraju jedokument odobren od strane Tima i prosleđen u dalji postupak usvajanja.

Dokument je strukturiran i izrađen u skladu sa zahtevima Administrativnog uputstva (usvojenogod strane Vlade) br. 02/2012.

POGLAVLJE IV

POZADINA

4.1.NAJOSNOVNIJI PRISUTNI PROBLEMI U ENERGETSKOM SEKTORU

4.1.1. ZASTOJI U IZGRADNJI NOVIH KAPACITETA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNEENERGIJE NA LIGNIT I REHABILITACIJI POSTOJEĆIH KAPACITETA

Termoelektrane “Kosovo A” i “Kosovo B” zajedno imaju instalirani kapacitet od 1478 MW, ali setrenutno, zbog njihove starosti, njihov operativni kapacitet kreće oko 915 MW. Postojeći proizvodnikapaciteti su zastareli, potrebni su im stalni remonti i rade sa neefikasnom tehnologijom...2.

Iako je Energetskom strategijom 2009-2018 predviđena izgradnja novih proizvodnih kapaciteta, kojibi zamenili TE „Kosovo A“, iz različitih razloga proces je kasnio i tek je 2015. godine izvršen izborponuđača za izgradnju TE „Novo Kosovo“, i trenutno je taj proces je u toku. U procesu je Studijaizvodljivosti za rehabilitaciju TE „Kosovo B“ uz podršku Evropske unije.

4.1.2. Preopterećenje elektroenergetskog sistema, posebno u zimskoj sezoni

Mreža za distribuciju električne energije takođe predstavlja slabu kariku u elektroenergetskomsistemu na Kosovu. Tehnički i netehnički gubici su veoma veliki. Ti gubici su posebno veliki tokom zimeusled opterećenja sistema zbog povećanja potražnje za grejanjem prostora usled nedostatka drugihadekvatnih izvora za grejanje stanova, uglavnom u kolektivnim objektima i objektima uslužnog sektora.

4.1.3. Ograničenja u osiguranju uvoza električne energije

Operator sistema prenosa i tržišta, KOSTT, u čijem je vlasništvu mreža za prenos električne energije,još uvek nema pod kontrolom interkonektivne tokove električne energije. Kao posledica toga, uvozelektrične energije za potrebe snabdevanja električnom energijom se nije mogao planirati neometano ipod odgovarajućim uslovima.

2 Nacionalna razvojna strategija (2016-2021)


9

4.1.4. Nepostojanje delotvorne konkurencije na tržištu električne energije

Uprkos tome što je zakonski okvir za energetski sektor, usvojen 2010. godine, omogućio postepenootvaranje tržišta električne energije, mi za sada nemamo konkurentno tržište električne energije, pre svegaiz razloga što ODS nema pod kontrolom celokupnu distributivnu mrežu, a KOSTT nema pod kontrolomprekogranične tokove električne energije, što predstavlja uslov za otvoreno nediskriminatorsko tržište.

4.1.5. Mali udeo toplotne energije u finalnoj potrošnji i nedostatak prirodnog gasa

I pored poboljšanja stanja u toplani u Prištini, udeo toplotne energije iz centralnih sistema (dobijenetoplote) u finalnoj potrošnji energije je i dalje veoma mali i ima mali uticaj na smanjenje opterećenjaelektroenergetskog sistema. Opterećenju sistema doprinosi i nedostatak prirodnog gasa.

4.2. OPŠTA SITUACIJA U ENERGETSKOM SISTEMU

4.2.1. ELEKTRIČNA ENERGIJA

Problem sa snabdevanjem električnom energijom na Kosovu potiče iz perioda namernoguništavanja elektroenergetskog sistema u svim njegovim elementima od strane okupatorskog režima, aposebno u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Od 1984. godine nije bilo izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, saizuzetkom nekoliko malih hidro-kapaciteta, koji nisu imali uticaja na rešavanje problema sa sigurnošćusnabdevanja električnom energijom. Trenutno se većina blokova termoelektrana nalazi pri kraju svogtehničkog veka. Da je bilo razvoja u stabilnim uslovima snabdevanja električnom energijom, praktično bisvi proizvodni kapaciteti TE „Kosovo A“ morali biti ili rashodovani ili rehabilitovani (kao što se desilo uvećini sličnih slučajeva u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE).

Uz sve probleme i poteškoće sa kojima se suočavao sistem za proizvodnju električne energije, istije bio u stalnom porastu, izuzev u 2014. godini (vidi grafikon na Slici 1). Detaljniji opis situacije uenergetskom sektoru prikazan je u Prilogu 1 ovog dokumenta.

Slika 1. Evolucija potražnje za električnom energijom i njena pokrivenost

2,835 3,105 3,312 3,5413,908

4,259 4,283 4,5844,944

5,275 5,506 5,584 5,467

5,520

5,3995,570

1,9132,569

3,152 3,2203,4833,999 3,9974,333 4,5274,798 5,037 5,167 5,314

5,862

4,8945,503

779921 627 315 484 349 393 540 458 611 685 785 572

458 932

6841236

553 280 192 41 80 170 125 114 195 278 371756

452

553

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

2 0 0 0 2 0 0 1 2 0 0 2 2 0 0 3 2 0 0 4 2 0 0 5 2 0 0 6 2 0 0 7 2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5

ELEK

TRIČ

NA

ENER

GIJA

(GW

H)

GODINA

P O T R A Ž N J A Z A E N E R G I J O M I N J E N A P O K R I V E N O S T

konsumi prodhimi importi eksporti


10

Uprkos povećanju proizvedene količine iz godine u godinu u postojećim TE i HE, to nepredstavlja dokaz da se radi o održivom proizvodnom sistemu, a samim tim ni o održivoj sigurnostisnabdevanja električnom energijom. S obzirom da radi sa zastarelim i nerehabilitovanim kapacitetima,pouzdanost proizvodnog sistema nije održiva.

Proizvodnja električne energije se suočava sa ozbiljnim problemima u pogledu tehničkesigurnosti sistema, kao posledica sve veće zastarelosti postrojenja, i iz tog razloga se zahteva što bržepreduzimanje mera. Kada se tome dodaju i ekološki problemi, koji su rezultat prevaziđene proizvodnetehnologije, s jedne strane i međunarodnih obaveza koje Kosovo ima u pogledu smanjenja zagađenjaživotne sredine kao posledica proizvodnje električne energije, s druge strane, preduzimanje mera zapoboljšanje uslova za proizvodnju postaje još hitnije, ali uzimajući u obzir i sigurnost snabdevanjaelektričnom energijom u okviru postojećih uslova rada kapaciteta.

Potražnja za električnom energijom se u najvećoj meri pokrivala iz domaće proizvodnje i jednimdelom iz uvoza. U pojedinim situacijama, uglavnom preopterećenja elektroenergetskog sistema, bilo jeplaniranih restrikcija (prema planu ABC), ali su iste bile u stalnom padu, a poslednjih godina se taj plan,iako nije ukinut, ne primenjuje.

U periodu od 2000. do 2015. godine potrošeno je 538,25 miliona evra za uvoz električne energije.U nekoliko slučajeva je bilo intervencija Vlade za subvencionisanje uvoza. Od 2012. godine je ukinutosubvencionisanje uvoza. Nakon privatizacije kompanije za snabdevanje električnom energijom, troškoviuvoza električne energije su znatno smanjeni, kao rezultat efikasnijih procedura za kupovinu električneenergije.

Infrastrukturni kapaciteti sistema za distribuciju električne energije nisu mogli u odgovarajućojmeri da prate povećanje potražnje, kao rezultat, pre svega, malih ulaganja u distributivnu mrežu. Kaoposledica toga, sistem za distribuciju električne energije je stalno preopterećen, a posebno u zimskojsezoni.

U maju 2013. godine, sistem za distribuciju i snabdevanje električnom energijom je prešao uprivatno vlasništvo. Krajem 2014. godine je završen proces pravnog razdvajanja ODS-a od aktivnostisnabdevanja.

U poslednjih nekoliko godina, a posebno nakon privatizacije distributivne mreže, realizovane suprilično velike investicije u distributivnu mrežu (oko 20 miliona godišnje), a i dalje se nastavlja saulaganjem u projekte planirane od strane ODS-a.

Uprkos poboljšanjima u poslednjih nekoliko godina, tehnički i komercijalni gubici su u 2015.godini iznosili 31,8 %3. Detaljniji opis stanja u distributivnom sistemu prikazan je u Prilogu 1 ovogdokumenta.

Usled nemogućnosti da se kontroliše sistem distribucije i snabdevanja u nekoliko opština naseveru Kosova, određena količina električne energije ostaje nefakturisana, i to u meri od oko 5% odukupne količine električne energije kojom se tereti distributivni sistem.

Pozitivan pokazatelj je činjenica da je Javni snabdevač (KESCO) uspevao u tome da konstantnopoboljšava učinak (Vidi Prilog 1 tačka 1.1.).

Najzdravija karika elektroenergetskog sistema je prenosni sistem. Zahvaljujući velikimulaganjima u ovaj sistem, on se danas smatra jednim od najefikasnijih i najstabilnijih sistema u regionu.Ali, nažalost, kao posledica neučlanjenja KOSTT-a u ENTSO-E iz političkih razloga, on obavljaograničene aktivnosti usled nemogućnosti da kontroliše prekogranične tokove.

4.2.2. Lignit za proizvodnju električne energije4

Lignit je najvažniji energetski resurs Kosova, kojim se snabdeva 97% ukupne proizvodnjeelektrične energije (TE “Kosovo A” i TE “Kosovo B”).

3 Izvor: KEDS4 Nacrt Energetske strategije 2013-2022, ažuriran podacima iz KEK


11

Najvažniji baseni lignita na Kosovu su:- Kosovski basen;- Dukađinski basen i- Drenički basen.

Na slici 2 su predstavljeni baseni lignita u Republici Kosovo.

Sl. 2. Baseni lignita na Kosovu

Procenjeni5 resursi lignita na celom Kosovu prikazani su u Tabeli 1.

Tab. 1. Rezerve lignita u Republici Kosovo6

Baseni lignita REZERVE (t)Geološke Bilansne7 Vanbilansne8

Kosovski 10, 091, 000,000 8,772,000,000 1,319,000,000Dukađinski 2, 244, 830,000 2,047,700,000 197,130,000Drenički (s. Skenderaj) 106, 631,000 73,188,000 33,443,000Ukupno 12,442,461,000 10,892,888,000 1,549,573,000

Snabdevanje postojećih termoelektrana ugljem iz postojećeg kopa će se do 2024. godinesprovoditi prema planu i kapacitetu uglja u kopu. Radi sigurnog snabdevanja postojećih i novihproizvodnih kapaciteta mora se otvoriti novi kop sa kapacitetom od preko 430 miliona tona, koji ćeomogućiti snabdevanje termoelektrana u narednih 30 godina.

Otvaranje novog kopa će obezbediti sigurno i dovoljno snabdevanje za postojeće i noveproizvodne kapacitete. Vlada je uvrstila u rang najviših prioriteta otvaranje Polja Južni Sibovac koje imakapacitet od 430 miliona tona uglja. Ovaj projekat je usvojen od strane NSI-a i Vlade Kosova9.

5Revidirajuća klauzula br. 152, Univerzitet u Prištini, 2008, u vezi sa –“Studijom za vrednovanje istraživanja igeoloških rezervi uglja na Kosovu”, Kosovski basen, Priština 2007, str. 81. Institut INKOS,6 Izvor: Strategija za rudarstvo Republike Kosovo za period 2012-2025,7 Bilansne rezerve su one rezerve gde je kalorijska vrednost uglja veća od 5,450 kJ/kg,8 Vanbilansne rezerve su one rezerve gde je kalorijska vrednost uglja manja od 5,450 kJ/kg,9 Lista prioritetnih infrastrukturnih projekata (Single Project Pipeline of Infrastructural Investments) - energija,projekat br. 1


12

Od ukupne količine proizvedenog lignita, 97,5% ukupne raspoložive količine lignita troši se zasnabdevanje termolektrana na Kosovu, a 2,5% je namenjeno za tržište za zadovoljenje potreba potrošnje uindustriji, domaćinstvima, poljoprivredi i uslugama.

4.2.3. TOPLOTNA ENERGIJA

Sektor centralnog grejanja na Kosovu se sastoji od četiri sistema: GT “Termokos” – Priština, GTĐakovica – Đakovica, GT “Termomit” – Mitrovica i u Zvečanu. Ovaj sektor ima veoma ograničenoprostiranje na nivou zemlje, i zadovoljava oko 3 - 5% ukupne potražnje za grejanjem prostora naKosovu.10

Posle rata je realizovano nekoliko projekata u sistemu za grejanje koji su uticali na boljesnabdevanje potrošača toplotnom energijom (GT “Termokos”). Projekat kogeneracije za snabdevanjetoplotnom energijom iz TE “Kosovo B” i rehabilitacija mreže i toplotnih podstanica, omogućili sukvalitetnije snabdevanje postojećih potrošača i mogućnost priključenja novih potrošača.

U nastavku je prikazana tabela sa podacima o termo-energetskom sistemu iz sistema za grejanjePrištine i Đakovice, uključujući i ukupne gubitke za oba sistema (za više detalja vidi Prilog 1.2).

Tabela 2. Prikaz pokazatelja oba sistema dobijene toplotne energije (centralno grejanje)11

2010 2011 2012 2013 2014 2015Proizvodnja toplotne energije (ktoe) 7.15 4.53 4.66 5.04 5.95 17.29Sopstvena potrošnja (ktoe) 0.69 0.57 0.46 0.46 0.77 0.2

Gubici u prenosu i distribuciji (ktoe) 1.08 0.92 0.76 0.91 1.11 3.21

Raspoloživo za finalnu potrošnju (ktoe) 5.38 3.04 3.44 3.67 4.07 13.88Potrošnja u domaćinstvima (ktoe) 3.50 1.98 2.24 2.38 2.64 9.02Potrošnja u sektoru usluga (ktoe) 1.88 1.06 1.21 1.28 1.42 4.86

Na slici 3 prikazani su gubici u termo-energetskom sistemu u obe toplane (Priština i Đakovica) za kojepostoje dostupni podaci.

Slika 3. Prikaz tehničkih gubitaka u TERMOKOS-u i Gradskoj toplani u Đakovici12

10 RUE - Godišnji izveštaj (nezvanični) 201511 Izvor: Godišnji elektroenergetski bilans za odnosne godine. Ovde nisu uključene toplane u Mitrovici i Zvečanu.12 Toplane u Mitrovici i Zvečanu i dalje ne dostavljaju podatke

15.1

20.316.3 18.1 18.7 18.6

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Gubici dobijene toplotne energije u % u prenosu i distribuciji


13

MER je 2012. godine finansirao projekat studije za centralno grejanje u Peći, Prizrenu, Gnjilanu iUroševcu13. U Prilogu 5 su prikazani konačni rezultati studije.

4.2.4. PRIRODNI GAS

Kosovo spada u zemlje koje nemaju infrastrukturu za prirodni gas. Uprkos tome, uspostavljen jezakonski osnov za prirodni gas u skladu sa Trećim paketom propisa EU, koji je usvojen u SkupštiniKosova u junu 2016. godine.

Kosovo i Albanija su zajedno aplicirali sa zajedničkim projektom za prirodni gas. Predviđa se dase snabdevanje gasom obavlja iz gasovoda TAP. Opšti podaci o ovom projektu prikazani su u Prilogu 6ovog dokumenta. Za studiju predizvodljivosti za ovaj projekat u okviru WBIF platforme osiguran je grantu iznosu od 300.000 evra. Očekuje se da će projekat biti usvojen u Listi projekata od interesa zaEnergetsku zajednicu u oktobru 2016. godine na zasedanju Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Projekat gasifikacije Kosova zauzima sedmo mesto na Listi prioritetnih infrastrukturnih projekata- oblast energetike, usvojenoj od strane Nacionalnog saveta za investicije i Vlade Kosova.14

U Prilogu 6 su izloženi opšti podaci propisani od strane Sekretarijata Energetske zajednice zapredlog gasovoda Albanija - Kosovo.

4.2.5. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije (OIE) predstavljaju važan izvor energije kojim raspolaže Kosovo, sapotencijalom koji se i dalje ne koristi u potrebnoj meri. Korišćenje ovih izvora za proizvodnju energijepredstavlja dugoročni cilj za ostvarivanje tri cilja energetske politike u zemlji, a to su: podrška ukupnomekonomskom razvoju; povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i zaštita životne sredine. U funkcijiovih ciljeva javlja se potreba za primenom fiskalnih i finansijskih podsticajnih mera za sve vrste OIE, kaoi sistema zelenih sertifikata.

U cilju podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije na Kosovu je uspostavljen sistem feed-in tarifa za energiju vode, vetra, fotonaponsku energiju i biomasu, uključujući i biogas. Ove merepodsticajne politike za OIE, imaju za cilj ispunjenje zahteva relevantnih direktiva Evropske unije (EU),čija transpozicija i implementacija se obavlja pod nadzorom Sekretarijata Energetske zajednice.

Obnovljivi izvori energije imaju veliki značaj i za korišćenje za potrebe grejanja, odnosno zaproizvodnju toplotne energije. Oni su kao takvi postali i deo Strategije za grejanje. S obzirom da postojipotreba da se korišćenje sirovog lignita i neodrživo korišćenje drveta za potrebe grejanja svedu naminimum, korišćenje solarne energije, komunalnog otpada i otpadnog drveta smatraju senajperspektivnijim izvorima za grejanje prostora i sanitarne vode.

Podršku većem korišćenju obnovljivih izvora energije pružile su i politike za razvoj šumarskogsektora, koje su izrađene i sprovedene od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja,a koje su nastavile da tretiraju drvo kao važan izvor toplotne energije. Iz tog razloga je Strategija zarazvoj šumarstva (2010-2020) dala odgovarajući prioritet podržavanju korišćenja sistema i metoda kojedovode do boljeg iskorišćavanja šumskog fonda za proizvodnju energije.

Zakoni za energetski sektor, a posebno Zakon o energiji su se konstantno bavili obnovljivimizvorima energije u aspektu promovisanja optimizacije njihovog korišćenja, uključujući i utvrđivanjegodišnjih i dugoročnih ciljeva za proizvodnju energije iz tih izvora. Za potrebe podržavanja ipromovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije, Ministarstvo ekonomskog razvoja je izradilo idesetogodišnji akcioni plan za OIE, kao dokument o politikama za ovaj važni energetski sektor. U skladusa zakonskim obavezama i obavezama koje su preuzete u okviru Ugovora o Energetskoj zajednici (UEZ),MER je utvrdio ciljeve za OIE za period 2011-2020, uzimajući u obzir mogućnosti i potencijale

13 Studija o centralnom grejanju u Peći, Prizrenu, Gnjilanu i Uroševcu koju je u 2012. godine finansirao MER14 Lista prioritetnih infrastrukturnih projekata - Energetika


14

obnovljivih izvora energije kojima raspolaže Kosovo. Ispunjenje ovih ciljeva nadgleda Ministarstvoekonomskog razvoja, koje je odgovorno i za izveštavanje o napretku Sekretarijatu Energetske zajednice(SEZ) u Beču.

MER je takođe usvojio i sekundarno zakonodavstvo koje se odnosi na specifične mere zapromovisanje većeg korišćenja OIE.

Važnu ulogu u promovisanju obnovljivih izvora energije imaju i Operator prenosnog sistema iOperator distributivnog sistema. Oni su prema zakonu dužni da daju prioritet energiji proizvedenoj izobnovljivih izvora energije, u skladu sa limitima utvrđenim u Mrežnom kodeksu. Operatori sistemautvrđuju i objavljuju pravila koja se odnose na troškove za tehnička prilagođavanja koja su potrebna zaintegraciju OIE u sistem. Ta pravila odobrava Regulatorni ured za energiju (RUE). Takođe, RUEosigurava da tarife za prenos i distribuciju za proizvođače OIE budu nediskriminatorne, posebno za one izperifernih područja.

RUE je odgovoran i za izdavanje sertifikata o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz OIE,a ta odgovornost je utvrđena Zakonom o električnoj energiji.

Podsticajnom merom za obnovljive izvore energije smatra se i zakonska obaveza da javnisnabdevač električnom energijom otkupljuje celokupnu količinu energije koju je proizvođač proizveo izOIE, po regulisanoj tarifi, utvrđenoj od strane RUE prema propisanoj metodologiji, koja uzima u obzirnaknadu od javnog snabdevača za dodatne troškove otkupa električne energije iz obnovljivih izvoraenergije.

Za regulacione aktivnosti u oblasti obnovljivih izvora energije zakonski je odgovoran RUE, kojiizrađuje metodologiju za regulisane tarife i izdaje licence za energetske aktivnosti i odobrenja zaizgradnju energetskih kapaciteta na obnovljive izvore energije.

Prema Zakonu o centralnom grejanju, RUE je dužan da izdaje i sertifikate za toplotnu energijuproizvedenu iz obnovljivih izvora energije, odnosno za energiju proizvedenu u procesu kogeneracijeelektrične i toplotne energije. Toplotna energija za koju je izdat sertifikat o poreklu ima prednost priotkupu od strane javnog snabdevača u odnosu na drugu količinu energije za koju ne postoji sertifikat oporeklu, na osnovu koga proizvođač toplotne energije ima pravo da izdaje i prodaje zelene sertifikate.

Šeme podrške za obnovljive izvore energije

U svrhu postizanja ciljeva za energiju iz obnovljivih izvora energije, RUE posebnim pravilomodređuje nivo potrebnih energetskih kapaciteta, kao i kriterijume i procedure za prijem u šemu podrške,prava i obaveze proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora za koje je izdat sertifikat o poreklu ikoji su primljeni u šemu podrške, uključujući i prava i obaveze javnog snabdevača električnom energijomza koju je izdat sertifikat o poreklu, prava i obaveze KOSTT-a (nezavisnog operatora sistema prenosa itržišta), finansiranje šeme podrške, integraciju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvoraenergije u elektroenergetski sistem.

Podsticajne Feed-in tarife i rok ugovora o kupoprodaji električne energije izobnovljivih izvora energije

Primarni izvori energije iz OIE koji se koriste u proizvodnji električne energije, primljeni u šemupodrške su: energija vode, vetra, biomasa i fotonaponska energija.

Projekti OIE sa kapacitetom u granicama nivoa planiranih ciljeva podržavaju se šemom Feed-in tarifekoju utvrđuje Regulatorni ured za energiju. Važeća Feed–in tarifa je različita za različite tehnologije, i to:- energija vode (male hidroelektrane): 67,3 evra/MWh; - energija vetra: 85 evra/MWh; - energija izbiomase 71,3 evra/MWh i fotonaponska energija 136,4 evra/MWh.

Prilikom preispitivanja šeme podrške Feed-in tarife za hidroenergiju i vetroenergiju 2016. godine,Regulatorni ured za energiju je povećao Feed-in tarifu za hidroenergiju sa 63,3 koliko je iznosila ranije,na 67,3 evra/MWh, dok je za vetroenergiju produžen rok za kupoprodaju energije sa 10 na 12 godina. 12-


15

godišnji rok ugovora o kupoprodaji energije je i za fotonaponsku energiju, a za energiju iz MHE 10godina.

U Prilogu 1, tačka 1.3 dat je detaljniji opis politika i mera koje su kosovske institucije preduzele zapodsticanje korišćenja OIE. U Prilogu 7 su pak prikazane projekcije razvoja MHE koje su uzete u obzirprilikom analiza pokrivanja potražnje za električnom energijom do 2025. godine.

4.2.6. ENERGETSKA EFIKASNOST

Energetsku efikasnost na Kosovu, pored potrebe i napora da se osigura dovoljna količina energijeiz proizvodnje u postojećim termolektranama i iz drugih alternativnih izvora, Vlada Republike Kosovosmatra osnovnom komponentom strateškog i ekonomskog planiranja i razvoja Kosova.

U oblasti energetske efikasnosti preduzeti su važni političko-programski, zakonski iinstitucionalni koraci za njeno promovisanje. Osnovana je Kosovska agencija za energetsku efikasnost,kao i Komisija za sertifikaciju energetskih revizora i menadžera. Takođe, realizovana su i značajnaulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti.

Zakonski okvir i sprovedeni/tekući projekti za poboljšanje energetske efikasnosti na Kosovu

Pored osnovnih zakona za energetski sektor, od 2012. godine je na snazi i Zakon o energetskojefikasnosti, a na snazi je i niz različitih administrativnih uputstava (AU) i pravilnika za njihovosprovođenje, i to:

- Administrativno uputstvo o promociji energetske efikasnosti za konačne potrošače i energetskeslužbe;

- AU o etiketiranju uređaja koji troše energiju;- AU o energetskoj reviziji;- Tehnički pravilnik o energetskoj reviziji;- Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Kosovske agencije za energetsku efikasnost;- Pravilnik o osnivanju Komisije za sertifikaciju energetskih revizora i menadžera.

Strateški planovi u oblasti energetske efikasnosti:

Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (NAPEE) 2010-2018 je usvojen i predviđa ušteduenergije od 9% ili oko 92 ktoe do 2018. godine.

Prvi srednjoročni Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (NAPEE) 2010-2012, koji je većsproveden, a predviđao je uštedu energije od 3% ili 31 ktoe do 2012. godine, što je i postignuto.

Izveštaj o Prvom srednjoročnom planu za energetsku efikasnost Kosova (preliminarni rezultatipokazuju da je zacrtani cilj od 3%, postignut u meri od 3,1%).

Drugi srednjoročni Nacionalni plan za energetsku efikasnost (NAPEE) 2013-2015, u kome jepredviđena ušteda od 3% ili oko 31ktoe.

Do sada je 18 opština izradilo opštinske planove za EE 2014-2020, koje su i usvojile u svojimskupštinama opština.

Projekti finansirani iz BRK-a:

Energetska revizija zgrada javne službe, za 2011-2012-2013-2014-2015-2016. godinu, svakegodine po 144.000,00 €.

Javna kampanja o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE), za 2011-2012-2013-2014-2015-2016. godinu, svake godine po 50,000.00 €.


16

Projekti finansirani od strane donatora/pozajmicama:

Nadgledanje, praćenje, provera i procena mera energetske efikasnosti u školama i bolnicama naKosovu (finansiran od strane Evropske komisije, vrednost 15,6 mil. evra). Sprovođenje projekta jezapočelo, mere će se preduzeti u 63 škola i 2 bolnice.

Studija i sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama centralnog nivoa (finansiranod strane WBIF/SB). Vrednost finansijskih sredstava $31M. Pregovori između MER-MF-SB suzavršeni u maju 2014. godine, a u junu je Odbor SB odobrio kredit. Nakon potpisivanja sporazumaizmeđu MF i SB projekat je ratifikovan i u Skupštini Kosova. Za prvih 5 zgrada je pripremljenDizajn i ponuđačka dokumentacija za sprovođenje mera EE.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama-opštinski nivo, finansiran od straneWBIF/KfW. Vrednost finansijskih sredstava iznosi 7.500.000,00 evra. Potpisan je i predsporazumizmeđu MF i KfW.

Podrška privatnom i stambenom sektoru za preduzimanje mera EE, finansiran od strane EBOR-a(EBRD), vrednost finansijskih sredstava iznosi €12M (poseban naglasak će biti stavljen naprivatni sektor (mala i srednja preduzeća - MSP)), a prvi ugovori su već zaključeni sakomercijalnom bankom TEB (vrednost 5M€) i Ruralnim kreditiranjem na Kosovu - RKK(vrednost €1,5M). Projekat se nalazi u fazi implementacije. Do sada je utrošeno €8,2 M, od čega€4M za MSP i €4,2 M za sektor domaćinstava.

Preko UNDP-a je sprovedeno nekoliko projekata za promovisanje EE i u okviru toga pruženapomoć dvema opštinama u izradi opštinskih planova za EE 2014-2020, kao i konkretne mere zajavnu rasvetu u opštinama.

Ostali detalji o aktivnostima u oblasti energetske efikasnosti opisani su u Prilogu 1 tačka (1.4.)Kosovo je kao strana potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici aktivan učesnik na sastancima

Energetske zajednice u Beču, kao i aktivan učesnik u Koordinacionoj grupi za EE, usklađujući svojezakonodavstvo sa relevantnim evropskim direktivama.

Sve ove aktivnosti, planovi i mere koje su se sprovodile i sprovode daju vidne rezultate u smanjenjupotrošnje i potrebe za uvozom energije, pružajući bolju mogućnost za strateško planiranje energije iefektivnijih politika za sprovođenje. Međutim, ovo je samo početak uspešnog puta i ostaje puno toga dase uradi jer su veliki i potencijali za sprovođenje energetske efikasnosti na Kosovu, uporedo sa potrebomza uštedom i poboljšanjem kvaliteta života građana Kosova, pre svega u stambenom sektoru.

U Prilogu 1 tačka 1.4. dat je detaljniji opis situacije u pogledu aktivnosti u oblasti energetskeefikasnosti.

4.2.7. STANJE ŽIVOTNE SREDINE

S obzirom na to da se električna energija proizvodi u termoelektranama koje imaju zastarelutehnologiju i koje su projektovane u vreme kada nije bilo naglašenih zahteva za zaštitu životne sredine,suočili smo se sa nezavidnom situacijom u pogledu zaštite životne sredine. To najbolje ilustruje tabelakoja sledi sa konkretnim pokazateljima količina zagađujućih materija u poređenju sa onim koje sudozvoljene zahtevima EU.

Tabela 3. Emisija zagađujućih materija iz termoelektrana na Kosovu u poslednje dve godine15

TE KosovoPrašina

(mg/Nm3) SO2(mg/Nm3) Nox(mg/Nm3) Co2(mg/Nm3)2015 2014 2015 2014 2015 2014 2015 2014

TE “Kosovo A” 44 57 289 418 725 714 259.67 262.91TE “Kosovo B” 645 860 327 511 821 814 220.7 216.04Kriterijumi EU* 50 400 500

15 KEK- Izveštaj o stanju životne sredine


17

*- Trenutne emisije [(mg/Nm3) 6 (%) O2 suv] i limiti prema Evropskoj komisiji.

Na osnovu gore navedenih pokazatelja, stanje u pogledu prašine u TE Kosovo A je veoma dobro,što je učinjeno zahvaljujući veoma velikim investicijama realizovanim iz sopstvenog budžeta KEK-a2013. godine. Takođe, imamo poboljšanja, zahvaljujući investicijama Vlade i stranim donacijama(Svetska banka) u hidrauličkom transportu pepela, ali je i dalje potrebno puno rada i investicija kako bistanje dovelo u željene parametre u ovim uslovima rada i u situaciji kada se mora sačuvati proizvodnasposobnost za obezbeđenje što pouzdanijeg snabdevanja u ovim okolnostima. U Prilogu 1 tačka 1.5izložen je detaljniji opis stanja životne sredine u sektoru proizvodnje električne energije utermoelektranama. Ovaj materijal je preuzet iz Izveštaja o stanju životne sredine KEK-a.16

4.3.UPOREĐIVANJE STANJA ENERGETSKOG SEKTORA SA ZEMLJAMA U REGIONU

Probleme sa pokrivanjem potražnje za energijom imaju takoreći sve države JIE. Sve zemlje JIE suzavisne, posebno u pogledu pokrivanja potražnje za električnom energijom, od uvoza.

U Prilogu 1 tačka 1.6. ovog dokumenta prikazani su uporedni podaci o energetskim pokazateljima sadrugim zemljama JIE.

4.4. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROBLEME ENERGETSKOG SEKTORA

Faktorima koji utiču na probleme koji prate energetski sektor na Kosovu smatraju se:1. Investicije u proizvodne kapacitete. I pored toga što Kosovo ima ogromne energetske resurse na

bazi lignita, od 1984. godine nije bilo nikakvih ulaganja u izgradnju novih proizvodnih kapacitetaili rehabilitaciju postojećih kapaciteta što bi omogućilo stabilno snabdevanje električnomenergijom. Postojeća tehnologija kapaciteta za proizvodnju električne energije ne ispunjavaekološke standarde utvrđenje zakonodavstvom EU.

2. Investicije u sistem distributivne mreže. Nedovoljna ulaganja u sistem za distribuciju električneenergije dovela su do toga da taj sistem ne može da izdrži rastuće opterećenje, a posebno da izdržiopterećenje u zimskoj sezoni. Ovo je imalo za posledicu veoma visok nivo tehničkih gubitakakoji su konstantno opterećivali sistem.

3. Visoki tehnički i netehnički gubici. Netehnički gubici kao posledica neovlašćenog korišćenjaenergije i isporuke znatne količine električne energije u nekoliko opština na severu Kosova, gdeODS i preduzeće za snabdevanje nemaju nikakvu kontrolu i samim tim ne fakturišu tu energiju,uticali su na otežanje problema u sistemu distribucije i snabdevanja.

4. Kontrola prekograničkog toka od strane KOSTT-a. KOSTT, kao operator prenosnog sistema idalje nema pod kontrolom prekogranični tok električne energije, što je znatno uticalo i namogućnost snabdevača da sklopi povoljne ugovore o uvozu i izvozu električne energije. KOSTTje 2015. godine potpisao sporazum o priključenju sa ENTSO-E, međutim taj sporazum još uveknije stupio na snagu.

5. Liberalizacija tržišta električne energije. Na Kosovu još uvek ne postoji efektivno, otvoreno,slobodno i konkurentno tržište električne energije. Imamo samo jednog snabdevača koji snabdevasve potrošače po regulisanim cenama i koji ima ugovor o otkupu energije od svih domaćihproizvođača. Kada bi na tržištu energije na Kosovu bilo više snabdevača, snabdevanje bi bilostabilnije.

6. Korišćenje električne energije za grejanje. Električna energija se u značajnoj meri koristi zagrejanje prostora, spremanje hrane i grejanje sanitarne vode. To iz razloga što ne postoje drugealternative za snabdevanje drugim energetskim proizvodima. Kao posledica toga, sektor

16 KEK- Izveštaj o stanju životne sredine


18

domaćinstava je najveći potrošač električne energije. Kada se tome doda i korišćenje bezrazmišljanja jednog značajnog dela električne energije, usled neovlašćenog korišćenja električneenergije, problem se još više otežava.

7. Neracionalno korišćenje energije. Iako postoji značajan potencijal za uštedu energije, tajpotencijal se ne koristi dovoljno.

8. OIE. Takođe, skromno je i korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje potreba zagrejanjem sanitarne vode u sektoru domaćinstava i usluga. Kada bi se bolje koristili potencijali zauštedu energije i OIE, teret elektroenergetskog sistema bi se olakšao, a samim tim bi se i problemublažio. I dalje se ne koriste sve vrste otpada kao izvori energije iako postoji potencijal koji jeidentifikovan u dosada sprovedenim studijama.

9. Mali udeo toplotne energije. Uprkos značajnim poboljšanjima u snabdevanju toplotnomenergijom iz sistema kogeneracije, udeo energije za grejanje iz termo-energetskog sistema(centralno grejanje) u finalnoj potrošnji energije je mali u odnosu na mogućnosti.

10. Nerealizacija studije izvodljivosti za prirodni gas. Uprkos otvaranju realnih mogućnosti zauključivanje Kosova u regionalne projekte za prirodni gas, mi još uvek nemamo studijuizvodljivosti za izgradnju infrastrukture za prirodni gas.

4.5. POSTOJEĆE I PLANIRANE GLAVNE AKTIVNOSTI U AKTUELNIM POLITIKAMA ZA RAZVOJENERGETSKOG SEKTORA

Vlada Kosova je uz podršku drugih državnih i međunarodnih institucija preduzela i preduzima nizaktivnosti za poboljšanje stanja u energetskom sektoru na Kosovu.

Među mnoštvom aktivnosti koje su sprovele Vlada i druge institucije Kosova, kao najvažnije seizdvajaju:

- Usklađivanje sekundarnog sa primarnim zakonodavstvom. Nakon što su u junu 2016. godineusvojeni zakoni za energetski sektor kojima su transponovani zahtevi Trećeg paketa propisa EUo energetskom sektoru, u roku od 9 meseci će se izraditi sekundarno zakonodavstvo zasprovođenje tih zakona i početi njihovo sprovođenje;

- Podrška procesu izgradnje TE „Novo Kosovo“;- Podrška procesu projekta za rehabilitaciju TE „Kosovo B“;- Studija o potrebama za investicijama za funkcionisanje TE „Kosovo A“ do puštanja novih

proizvodnih kapaciteta u rad;- Liberalizacija tržišta električne energije. Aktivnosti na sprovođenju mekih mera17 za otvaranje

energetskog tržišta u skladu sa vodičem Sekretarijata Energetske zajednice;- Usvajanje liste prioritetnih infrastrukturnih projekata18 u kojoj energetski sektor učestvuje sa 13

važnih strateških projekata;- Aplikacija za listu projekata od zajedničkog interesa za Energetsku zajednicu za projekat

prirodnog gasa (zajedno sa Albanijom);- Sprovođenje procesa za uspostavljanje zajedničkog energetskog tržišta sa Albanijom;- Usvajanje akcionih planova za OIE i EE i sprovođenje mera za njihovu implementaciju;- Aktivnosti u procesu transpozicije propisa EU o energetskoj efikasnosti, fokusirajući se na

napore za pronalaženje modaliteta za osnivanje Fonda za energetsku efikasnost;- Aktivnosti na uspostavljanju One Stop Shop za olakšavanje procesa sprovođenja projekata iz

oblasti OIE;- Izvršenje odluke br. 04/156 o rashodovanju i demontiranju postrojenja za gasifikaciju, azotare,

toplane i drugih objekata koji ne ometaju normalno funkcionisanje aktivnih jedinica TE„Kosovo A“;

17 Vodič za primenu mekih mera zasnovan je na zahtevima Berlinskog procesa18 Lista prioritetnih infrastrukturnih projekata


19

- Sprovođenje mera utvrđenih u Nacionalnoj strategiji razvoja 2016-2021 za energetski sektor.

4.6. SWOT ANALIZA

Prednosti: Slabosti: Dovoljne količine lignita za proizvodnju

električne i toplotne energije pokonkurentnim cenama;

Dovoljni interkonektivni prenosni kapacitetikoji omogućavaju prekograničnu trgovinu;

Industrijsko iskustvo za proizvodnju ieksploataciju lignita na Kosovu;

Dovoljno ljudskih resursa za regrutovanje irazvoj osoblja sa veštinama koje mogu daodgovore na potražnju sektora;

Zakonski osnov u skladu sa direktivama EU; Republika Kosovo je članica Ugovora o

osnivanju Energetske zajednice JIE; Adekvatni institucionalni mehanizmi za

funkcionisanje energetskog sektora, aposebno nezavisna regulatorna tela inezavisni operator sistema prenosa i tržištaelektrične energije;

Relativno povoljni potencijali OIE, kojiomogućavaju diversifikaciju energetskihresursa;

Razvoj zajedničkog tržišta električne energijeKosovo-Albanija;

Visok potencijal za energetsku efikasnost.

Zastareli postojeći proizvodni kapaciteti koji neobezbeđuju stabilnu proizvodnju električneenergije;

Visok nivo tehničkih i komercijalnih gubitakau distributivnom sistemu;

Nemogućnost pristupa upravljanju energetskimsektorom na severu Kosova;

Ograničene mogućnosti za samofinansiranjeinvesticija;

Stagnacija u tempu investicija zamodernizaciju i razvoj proizvodnih kapaciteta;

Nesigurno snabdevanje električnom itoplotnom energijom;

Nizak udeo OIE u proizvodnji električneenergije;

Delimična zavisnost od uvoza električneenergije.

Niska efikasnost u procesu proizvodnje ikorišćenja energije;

Zagađenje životne sredine iz rudnika lignita iproizvodnje energije;

Veliko korišćenje električne energije zagrejanje;

Nekontrolisanje prekograničnih tokovaelektrične energije od strane KOSTT-a.

Mogućnosti: Rizici: Sve veća potražnja za energijom na Kosovu i

u regionu, mogućnost za brz razvojenergetskog sektora;

Potpuno restrukturiranje i reformaenergetskog sektora u skladu sa direktivamaEU;

Liberalizacija tržišta na regionalnom nivou irazvoj sektora privatnim kapitalom;

Mogućnost privlačenja strateških investitora; Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta na

lignit; Izgradnja toplana za centralno grejanje u

većim gradovima; Smanjenje tehničkih gubitaka i povećanje

ulaganja u distribuciju električne energije; Povećanje EE u proizvodnji energije i

efikasno korišćenje energije od strane

Nepredviđeni porast uvoznih cena tečnihgoriva i nepredviđene smetnje u snabdevanjunaftnim derivatima;

Moguće globalne finansijske krize sanegativnim uticajem na strane investicije;

Nastavak opstrukcija od strane Srbije uenergetskom sektoru;

Porast cena električne energije i povećanjepotražnje za uvozom do izgradnje novihproizvodnih kapaciteta;

Manjak raspoložive električne energije uregionu;

Nefunkcionisanje otvorenog i konkurentnogtržišta električne energije u regionu;

Neostvarivanje strateških ciljeva u pravo vremešto se posebno odnosi na dovoljne kapaciteteza snabdevanje električnom energijom.


20

krajnjih potrošača; Razvoj obnovljivih izvora energije privatnim

kapitalom; Pristup Kosova međunarodnim finansijskim

mehanizmima za povećanje energetskeefikasnosti.

POGLAVLJE V

STRATEŠKI CILJEVI ZA RAZVOJ ENERGETSKOG SEKTORA U PERIODU 2016-2025

5.1. FOKUS ENERGETSKE STRATEGIJE ZA PERIOD 2016-2025

Energetska strategija se priprema na osnovu Zakona o energiji. U obim primene Zakona oenergiji spadaju električna energija, prirodni gas i toplotna energija. Ovim zakonom se definišu i dužnostii odgovornosti za utvrđivanje politika i mera za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost koje seutvrđuju u nacionalnim akcionim planovima kao zvaničnim mandatornim dokumentima koje odobravanadležni ministar za energetiku, a zasnivaju se na strateškim ciljevima iz Energetske strategije.

5.1.1. VIZIJA I MISIJA

VIZIJA

Energetska strategija ima za cilj uspostavljanje razvijenog energetskog sektora, koji nije štetan poživotnu sredinu i zdravlje, u podršci održivom ekonomskom razvoju i društvenom blagostanju na Kosovuu okviru slobodnog i konkurentnog energetskog tržišta.

MISIJA

Misija Energetske strategije je stvaranje uslova za obezbeđenje pouzdanog, kvalitetnog i sigurnogsnabdevanja energijom, kroz razvoj proizvodnih, prenosnih i distributivnih kapaciteta, sposobnih daizdrže rastuću potražnju za energijom, uzimajući u obzir diversifikaciju izvora, kupovnu moć potrošača,efikasno korišćenje energije i maksimalno korišćenje, ali po razumnim cenama, obnovljivih izvoraenergije i nenanošenje štete životnoj sredini.

5.2. CILJ 1. OBEZBEĐENJE POUZDANOG I KVALITETNOG SNABDEVANJAELEKTRIČNOM ENERGIJOM I POTREBNIM KAPACITETIMA ZA STABILAN

ELEKTROENERGETSKI SISTEM

Obezbeđenje pouzdanog, kvalitetnog, sigurnog i neprekidnog snabdevanja energijom predstavljajedan od glavnih uslova za razvoj jedne zemlje. Problem sa snabdevanjem električnom energijom jepostao akutan problem koji zahteva rešenje, ali koje je veoma skupo zbog same prirode potrebnihinvesticija. Iako gledano sa stanovišta godišnjeg bilansa proizvodnje i potrošnje električne energije,Kosovo ne stoji lošije od ostalih zemalja u regionu, ono se ipak suočava sa velikim problemima u pogledu


21

obezbeđivanja potrebnih kapaciteta za pokrivanje vršnog opterećenja, posebno u zimskoj sezoni izadovoljenje potreba za regulacionim kapacitetima elektroenergetskog sektora. Veliki problem zaenergetski sektor predstavlja to što bi se intervencije na rehabilitaciji postojećih i izgradnji novihkapaciteta, morale izvršiti sa veoma velikim skoro istovremenim investicijama. Uprkos tome što seočekuje da će otvaranje tržišta i regionalne integracije dati ublažavajuće efekte u pogledu problema sasnabdevanjem, neophodno je preduzimanje mera u što je moguće kraćem roku za razvoj odgovarajućihkapaciteta, uzimajući u obzir i međunarodne obaveze zaštite životne sredine, klime i ispunjenjeminimalnih kriterijuma ENTSO-E za elektroenergetske državne sisteme (KOSTT je u procesu učlanjenjau ENTSO-E19).

U svrhu postizanja cilja održivog snabdevanja električnom energijom i potrebnim kapacitetima zastabilan elektroenergetski sistem, potrebno je suočiti se sa određenim izazovima koji se odnose na:

- Zastarele proizvodne kapacitete. Postojeći kapaciteti su nedovoljni da izdrže potražnju zapotrošnjom električne energije (posebno u zimskoj sezoni) i onu za balansiranjeelektroenergetskog sistema;

- Veliko zagađenje životne sredine koje je posledica aktivnosti proizvodnje energije u zastarelimtermoelektranama;

- Nezadovoljavajuće korišćenje obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije;- Visoki tehnički i netehnički gubici u distributivnoj mreži koji umnogome povećavaju zahteve

sistema;- Nekontrolisanje prekograničnih tokova električne energije od strane KOSTT-a;- Nepostojanje kontrole distributivnog sistema i javnog snabdevanja električnom energijom od

strane ODS i javnog snabdevača električnom energijom u četiri opštine na Kosovu.

5.3. CILJ 2. INTEGRACIJA U REGIONALNO ENERGETSKO TRŽIŠTE

Vlada Kosova je posvećena izvršenju svih obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice(UEZ) i SSP-a za uspostavljanje slobodnog i konkurentnog energetskog tržišta. Uspostavljanju zajedničkezone trgovanja energijom Kosovo-Albanija je dat prioritet od strane Vlade.

U svrhu postizanja cilja integracije u regionalno energetsko tržište potrebno je suočiti se sa određenimizazovima koji se odnose na:

- Uspostavljanje efektivnog konkurentnog domaćeg tržišta na kome će poslovati više od jednogsnabdevača, obezbeđujući prethodno uklanjanje prepreka koje se odnose na kontrolu prenosne idistributivne mreže kao dva glavna uslova za stavljanje trgovinskih stranaka u jednakkonkurentski položaj;

- Uspostavljanje zajedničke zone trgovanja energijom Kosovo-Albanija;- Osnivanje energetske berze u saradnji sa Albanijom;- Efektivno sprovođenje zahteva koji se odnose na deregulaciju cena električne energije

proizvođača;- Ukidanje unakrsnih subvencija između kategorija potrošača i ograničavanje državnih subvencija

u energetskom sektoru;- Potpuno odsustvo infrastrukture za prirodni gas.

5.4. CILJ 3. POVEĆANJE POSTOJEĆIH KAPACITETA TERMO-ENERGETSKIH SISTEMA IIZGRADNJA NOVIH KAPACITETA

Izgradnja kolektivnih stambenih objekata u svim gradovima na Kosovu, a posebno u onim velikim,uzela je neviđenog maha od kraja rata pa naovamo. Sagrađena su i grade se čitava nova naselja sa velikim

19 ENTSO-E Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije


22

kolektivnim stambenim objektima. Tretiranje toplotne energije za grejanje preko sistema za centralnogrejanje je od posebnog značaja, naročito za zadovoljenje potreba za grejanjem ove vrste objekatakoncentrisanih u urbanizovanim zonama velikih gradova.

Korišćenje električne energije za grejanje prostora predstavlja veliki teret za elektroenergetski sistem,utoliko više u situaciji u kojoj se velika količina električne energije koristi neovlašćeno, s jedne strane, akapaciteti za proizvodnju električne energije ograničeni, s druge strane. Korišćenje drugih vidovaenergije, kao što su drvo za grejanje, nafta i njeni derivati, itd. je veoma neadekvatno za kolektivnestambene objekte i objekte uslužnog sektora.

U svrhu postizanja ovog cilja potrebno je suočiti se sa određenim izazovima koji se odnose na:- Velike gubitke u distributivnoj mreži termo-energetskih sistema;- Malo korišćenje kapaciteta za proizvodnju toplotne energije, posebno onih TERMOKOS-a,

nakon priključenja na sistem kogeneracije zbog nedovoljne distributivne mreže;- Veliki netehnički gubici;- Nepostojanje konkretnih inicijativa za razvoj infrastrukture termo-energetskih sistema od strane

opština u kojima postoji velika koncentracija kolektivnih stambenih objekata;- Nepostojanje konkretnih inicijativa za korišćenje termičkog sistema za hlađenje prostora, grejanje

sanitarne vode, pare za industrijske potrebe, itd. i- Obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju projekata.

5.5. CILJ 4. RAZVOJ INFRASTRUKTURE ZA PRIRODNI GAS

Zvanična politika Vlade je da promoviše i podrži uključivanje Kosova u regionalne projekte zasnabdevanje prirodnim gasom. Projekat TAP20 je Kosovu stvorio velike mogućnosti da se priključi nameđunarodnu mrežu prirodnog gasa.

U tom pogledu, u zavisnosti od razvoja regionalnih gasnih projekata u Jugoistočnoj Evropi, uokviru UEZ-a, Vlada ostaje opredeljena da iskoristi sve mogućnosti da bude uključena u zajedničkeprojekte Energetske zajednice za prirodni gas.

U svrhu postizanja ovog cilja potrebno je suočiti se sa određenim izazovima koji se odnose na

- Nepostojanje operatora gasnog sistema;- Nepostojanje studija izvodljivosti i- Nepostojanje infrastrukture.

5.6. CILJ 5. POBOLJŠANJE EFIKASNOG KORIŠĆENJA ENERGIJE, OBNOVLJIVIH IZVORAENERGIJE I ŽIVOTNE SREDINE U SKLADU SA ZAHTEVIMA UGOVORA O OSNIVANJU

ENERGETSKE ZAJEDNICE I SSP-A

Poboljšanje energetske efikasnosti bi doprinelo smanjenju potražnje za svim vidovima energije, asamim tim i povećanju sigurnosti snabdevanja energijom za svoje građane.

U NAPEE 2010-2018, Kosovo se obavezalo da ispuni cilj uštede od 9% od ukupne potrošnjeenergije, koji je utvrđen u skladu sa Direktivom 2006/32/EC EU.

Pored toga, Kosovo je kao strana ugovornica Energetske zajednice preuzelo obaveze da sprovodinove politike EU koje proizilaze iz Evropske direktive 2012/27/EC o energetskoj efikasnosti.

U svrhu promovisanja obnovljivih izvora energije u narednoj deceniji prema ovoj strategiji, cilj jeizgradnja potrebne zakonske, regulatorne i programske infrastrukture kako bi se omogućilo ispunjenjeobavezujućeg cilja za OIE od 25% udela energije iz OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini

20 Trans Adriatic Pipeline (Projekat gasovoda iz Azerbejdžana do Italije koji prolazi kroz Albaniju)


23

i njegovo preispitivanje na osnovu postignutih rezultata i na osnovu novih politika za podsticanjekorišćenja OIE.

Na osnovu odluke Ministarskog saveta EK, Kosovo je dužno da izradi i usvoji nacionalne planove zasmanjenje emisije zagađujućih materija u životnu sredinu i da ograniči broj radnih sati starih elektrana.

U svrhu postizanja ovog cilja potrebno je suočiti se sa određenim izazovima koji se odnose na:- Finansiranje programa energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije;- Prepreke povezane sa nizom zakona koji onemogućavaju osnivanje drugih fondova, osim onog

budžeta Kosova;- Nedostatak iskustva za primenu javno-privatnog partnerstva za projekte u oblasti energetske

efikasnosti i obnovljivih izvora energije;- Nedostatak opštinskih institucionalnih struktura specifičnih za oblast energetike i nedostatak

adekvatnih specijalizovanih ljudskih resursa u opštinskim institucijama.

POGLAVLJE VI

ALTERNATIVE, POLITIKE I MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA

6.1. CILJ 1. OBEZBEĐENJE POUZDANOG I KVALITETNOG SNABDEVANJA ELEKTRIČNOMENERGIJOM I POTREBNIM KAPACITETIMA ZA STABILAN ELEKTROENERGETSKI SISTEM

Nedovoljni i zastareli proizvodni kapaciteti elektroenergetskog sistema predstavljaju jednu odnjegovih najslabijih karika.

Intervencije na rehabilitaciji i izgradnji novih kapaciteta su neophodne za okrepljivanje sistema injegovo osposobljavanje da izdrži, kako po količini, tako i po kvalitetu, potražnju za električnomenergijom za sve potrošače i potrebe za stabilnošću sistema uz poštovanje kriterijuma koji su utvrđeni zazemlje čiji su operatori članovi Evropske mreže operatera prenosnog sistema (ENTSO-E).

Kosovo je strana ugovornica Energetske zajednice i potpisalo je Sporazum o stabilizaciji ipridruživanju, i kao takvo je preuzelo i međunarodne obaveze da sprovodi acquis communautaire zaoblast energetike, koja se odnosi na zaštitu životne sredine i klime, konkurenciju, obnovljive izvoreenergije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost. Kosovo mora da izvrši radikalne intervencijeu sistemu proizvodnje električne energije u ovim uslovima, koji su veoma teški i za razvijenijeekonomije, ali je dužno da ih izvrši u cilju uspostavljanja snabdevanja električnom energijom.

Usklađivanje politika sigurnosti snabdevanja električnom energijom sa onim životne sredinepredstavlja prilično izazovan zadatak za elektroenergetske sisteme, kakav je slučaj sa sistemom naKosovu. Ograničenje broja radnih sati zastarelih energetskih kapaciteta koje se zahteva od stranaugovornica Energetske zajednice za period 2018-2023, predstavlja izuzetno teško ograničenje kojedirektno utiče na sigurnost snabdevanja, naročito u periodu 2018-2020. Kada se ovome dodaju i padinteresovanja investitora da ulažu u mala tržišta, kao što je slučaj sa energetskim tržištem Kosova, s jednestrane i nerazvijena privreda Kosova, s druge strane, pronalaženje odgovarajućih alternativa i politika zarazvoj energetskog sektora u ovim uslovima, postaje još teže.

Investicije u mrežu prenosnog sistema rezultirale su veoma konsolidovanim sistemom prenosa,sposobnim da zadovolji potrebe zajedničkog tržišta sa Republikom Albanijom i protoka električneenergije sa drugim susednim zemljama. Problem neučlanjenja KOSTT-a u ENTSO-E predstavlja ozbiljnuprepreku koja se mora rešiti jer predstavlja i ozbiljnu prepreku za regionalnu integraciju i otvaranjedomaćeg energetskog tržišta za nove snabdevače. Za snabdevanje električnom energijom u pogleduprenosnog sistema ne postoje prepreke.

Slabu kariku elektroenergetskog sistema predstavlja sistem distribucije i snabdevanja. Velikitehnički i netehnički gubici predstavljaju težak teret za sistem i potrošače.

Ekološki problemi prouzrokovani aktivnostima snabdevanja električnom energije u svimkarikama sistema predstavljaju probleme koji takođe zahtevaju rešenje.


24

U nastavku teksta izneti su opisi alternativa, politika i mera za postizanje cilja da se osigurapouzdano snabdevanje električnom energijom.

6.1.1. Alternative snabdevanja električnom energijom koja je potrebna za zadovoljenje potrebaza potrošnjom i zadovoljenje potreba elektroenergetskog sistema

Opis osnova analiza razmotrenih alternativa

Sve tri alternative su zasnovane na tri scenarija potrošnje električne energije, a scenariji potrošnjesu pak zasnovani na uticaju na potražnju za električnom energijom nekoliko faktora, kao što suekonomski rast u skladu sa strategijama i programima za razvoj usvojenim od strane Vlade, mere ipolitike energetske efikasnosti, uključujući i efikasnost finalne potrošnje električne energije, efikasnostdistributivnih električnih i toplotnih sistema, proširenje toplotnih kapaciteta. Dakle, rezultati analiza suzasnovani na velikoj kombinaciji više faktora koji utiču na potražnju za električnom energijom. Analizepotražnje opisane su u Prilogu 2.

Zajednička za sve tri alternative je proizvodnja električne energije u malim hidroelektranama uskladu sa ciljevima za OIE (vidi Prilog 7).

Analiza adekvatnosti (prikladnosti elektroenergetskog sistema) za izdržavanje opterećenjasistema zasnovana je na tri scenarija proizvodnje električne energije na Kosovu u kombinaciji saosnovnim scenarijom predviđanja proizvodnje električne energije u Republici Albaniji. Analize balansaizmeđu proizvodnje i potražnje su pak izvršene i za razdvojeni sistem i za sistem koji funkcioniše uokviru zajedničke zone sa Albanijom. U Prilogu 3 detaljno su prikazane analize, kao i njihove bazepodataka o adekvatnosti sistema i ravnoteži između proizvodnje i potražnje za električnom energijom obasistema.

A. Alternativa 1 se zasniva na:

1. Izgradnja TE “Novo Kosovo” sa neto kapacitetom od 450 MW sa mogućnošćupriključivanja sistema kogeneracije sa kapacitetom do 10% neto kapacitetatermoelektrane. Termoelektrana će biti izgrađena u skladu sa svim kriterijumima zaštiteživotne sredine, utvrđenim D 2010/75/EC;

2. Rehabilitacija TE „Kosovo B“ čime će biti dovedena u okvire kriterijuma zaštite životnesredine i energetske efikasnosti propisanim Direktivom 2010/75/EC o industrijskimpostrojenjima i povećanje proizvodnih kapaciteta u parametrima projektovanja.Rehabilitacija bi kako se predviđa trebalo da bude završena 2020. godine;

3. Nastavak sa radom TE “Kosovo A” do puštanja u rad TE „Novo Kosovo“, uzpretpostavku da će Kosovo uspeti da ugovori odlaganje obaveza koje se odnose naograničenje broja sati rada starih elektrana, zbog velikog rizika po sigurnost snabdevanja.

4. Izgradnja kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije uskladu sa ciljevima za OIE ( vidi Prilog 7);

5. Funkcionisanje dva elektroenergetska sistema na zajedničkom trgovinskom područjuKosovo--Albanija;

6. Smanjenje tehničkih i komercijalnih gubitaka u skladu sa Master planom ODS-a;7. Efikasno korišćenje električne energije prema merama predviđenim za postizanje cilja 5.


25

SWOT analiza - ALTERNATIVA 1

Prednosti

Nešto sigurnije snabdevanje kaorezultat rada TE „Kosovo A“ bezograničenja (vidi bilans scenarija 1proizvodnje u Prilogu 3);

Studija izvodljivosti za TE „KosovoB“ je u toku i očekuje se da budezavršena 2017. godine. Studija jepodržana od strane Evropskekomisije.

Studiju modaliteta finansiranjatrenutno izvodi ProjekatREPOWER, finansiran od straneUSAID;

Proces izgradnje TE „Novo Kosovo“je uspešno sproveden do ove faze;

Značajno poboljšanje ekoloških izdravstvenih uslova kao rezultataktivnosti proizvodne električneenergije nakon rehabilitacije TE„Kosovo B“ i izgradnje TE „NovoKosovo“.

Nesprečavanje državne intervencije uslučaju da Kompanija ne može dapronađe finansijska sredstva zarehabilitaciju iz razloga što Trećipaket dozvoljava državnu pomoć uslučajevima ugrožavanja sigurnostisnabdevanja.

Povećanje efikasnosti korišćenjauglja i postizanje ciljeva za EEprema Direktivi 2012/27/EC.

Dovoljni interkonektivni kapacitetida izdrže prekogranične tokoveelektrične energije;

Povećanje interesovanja privatnogkapitala za ulaganje u korišćenjepotencijala OIE za proizvodnjuelektrične energije.

Slabosti

TE “Kosovo A” će raditi u uslovimakoji ne ispunjavaju usloveEnergetske zajednice;

Postoji manjak sopstvenihfleksibilnih regulacionih kapacitetasistema što ugrožava ispunjenjetehničkih kriterijuma OPS-a ubudućem periodu kada bude postaočlan ENTSO-E;

Rezerva sistema se obezbeđuje izuvoza;

Nastavak velikog ispuštanjazagađujućih materija u životnusredinu;

Nestabilna pouzdanost raspoloživostiproizvodnih jedinica TE „KosovoA“.

Mogućnosti

Podržavanje oba projekta (TE “NovoKosovo” i TE “Kosovo B”) od straneIFN;

Plasiranje viškova iz sistema nakonrehabilitacije TE „Kosovo B“ i

Rizici

Odugovlačenje procesa sprovođenjaprojekata (izgradnja TE „NovoKosovo“ i rehabilitacija TE „KosovoB“);

Odugovlačenje procesa učlanjenja


26

izgradnje TE „Novo Kosovo“ nazajedničkom tržištu sa Albanijom iintegrisanom regionalnom tržištu.

KOSTT-a u ENTSO-E inemogućnost sprovođenja „mekihmera“ za efektivno otvaranje tržišta iintegraciju regionalnog tržišta.

Napomena: Analiza balansa između proizvodnje i potražnje za električnom energijom i analizaadekvatnosti proizvodnje, prikazane su u Prilogu 3 - Scenario 1 proizvodnje.

B. Alternativa 2 se zasniva na:

1. Izgradnja TE “Novo Kosovo” sa neto kapacitetom od 450 MW sa mogućnošćupriključenja sistema kogeneracije sa kapacitetom do 10% neto kapaciteta termoelektrane.Termoelektrana će biti izgrađena u skladu sa svim kriterijumima zaštite životne sredine,utvrđenim D 2010/75/EC;

2. Rehabilitacija TE „Kosovo B“ dovodeći je u granice kriterijuma zaštite životne sredine ienergetske efikasnosti propisanim Direktivom 2010/75/EC o industrijskim postrojenjimai povećanje proizvodnog kapaciteta u projektnim parametrima. Rehabilitacija bi kako sepredviđa trebalo da bude završena 2020. godine;

3. Nastavak sa radom TE “Kosovo A” do puštanja u rad TE „Novo Kosovo“, uz poštovanjeobaveza da se ograniči broj radnih sati (za stare elektrane je dozvoljeno da rade ukupno20000 radnih sati u periodu 2018-2023);

4. Izgradnja, na inicijativu privatnih investitora, fleksibilnih hidro-kapaciteta zapopunjavanje regulacione rezerve sistema;

5. Izgradnja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije u skladu saciljevima za OIE (vidi Prilog 7);

6. Funkcionisanje dva elektroenergetska sistema u zajedničkoj zoni za trgovanje Kosovo-Albanija;

7. Efikasno korišćenje energije prema merama predviđenim za postizanje Cilja 5.

SWOT ANALIZA - ALTERNATIVA 2

Prednosti

Postojeće TE će funkcionisati naosnovu uslova utvrđenih od straneEnergetske zajednice;

Osiguran je potreban sopstvenikapacitet regulacione rezervesistema u skladu sa kriterijumimaENTSO-E;

Studija izvodljivosti za TE „KosovoB“ je u toku i očekuje se da budezavršena 2017. godine. Studija jepodržana od strane Evropskekomisije;

Studiju modaliteta finansiranjatrenutno izvodi ProjekatREPOWER, finansiran od strane

Slabosti

Veliki troškovi snabdevanja kaoposledica potrebe za uvozommanjka količine energije dorehabilitacije TE „Kosovo B“, aposebno u kritičnoj godinirehabilitacije;

Nedovoljna sigurnostsnabdevanja do puštanja u radnovih kapaciteta kao posledicaograničenja broja radnih sati TE„Kosovo A“;

Nestabilna pouzdanostraspoloživosti proizvodnihjedinica TE „Kosovo A“.


27

USAID; Proces izgradnje TE „Novo Kosovo“

je uspešno sproveden do ove faze; Značajno poboljšanje ekoloških i

zdravstvenih uslova kao rezultataktivnosti proizvodnje električneenergije nakon rehabilitacije TE„Kosovo B“ i izgradnje TE „NovoKosovo“.

Povećanje efikasnosti korišćenjauglja i postizanje ciljeva za EEprema Direktivi 2012/27/EC.

Dovoljni interkonektivni kapacitetida izdrže prekogranične tokoveelektrične energije;

Povećanje interesovanja privatnogkapitala za ulaganje u korišćenjepotencijala OIE za proizvodnjuelektrične energije.

Mogućnosti

Podržavanje oba projekta (TE “NovoKosovo” i TE “Kosovo B”) od straneIFN;

Plasiranje viškova iz sistema nakonrehabilitacije TE „Kosovo B“ iizgradnje TE „Novo Kosovo“ nazajedničkom tržištu sa Albanijom iintegrisanom regionalnom tržištu.

Mogućnost povećanja ulaganja uobnovljive izvore energije.

Rizici

Odugovlačenje procesasprovođenja projekata(izgradnja TE „Novo Kosovo“ irehabilitacija TE „Kosovo B“);

Odugovlačenje procesaučlanjenja KOSTT-a u ENTSO-E i nemogućnost sprovođenja„mekih mera“ za efektivnootvaranje tržišta i integracijuregionalnog tržišta.


C. Alternativa 3 se zasniva na:

1. Izgradnja TE “Novo Kosovo” sa neto kapacitetom od 450 MW sa mogućnošćupriključenja sistema kogeneracije sa kapacitetom do 10% neto kapaciteta termoelektrane.Termoelektrana će biti izgrađena u skladu sa svim kriterijumima zaštite životne sredine,utvrđenim D 2010/75/EC;

2. Rehabilitacija TE „Kosovo B“ i dovođenje u granice kriterijuma zaštite životne sredine ienergetske efikasnosti propisanim Direktivom 2010/75/EC za industrijska postrojenjimai povećanje proizvodnih kapaciteta u projektnim parametrima. Rehabilitacija bi kako sepredviđa trebalo da bude završena 2020. godine;


28

3. Rekonstrukcija 4 jedinice TE „Kosovo A“ prema rasporedu (vidi odgovarajuće tabele zaproizvodne kapacitete prema scenariju 3 proizvodnje u Prilogu 321);

4. Izgradnja, na inicijativu privatnih investitora, fleksibilnih hidro-kapaciteta zapopunjavanje regulacione rezerve sistema;

5. Izgradnja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije u skladu saciljevima za OIE (vidi Prilog 7);

6. Funkcionisanje dva elektroenergetska sistema u zajedničkoj zoni za trgovanje Kosovo-Albanija;

7. Efikasno korišćenje energije prema merama predviđenim za postizanje Cilja 5.

SWOT ANALIZA - ALTERNATIVA 3

Prednosti

Postojeće TE će funkcionisatina osnovu uslova utvrđenih odstrane Energetske zajednice;

Osiguran je potreban sopstvenikapacitet regulacione rezervesistema u skladu sakriterijumima ENTSO-E;

Pokriva se veliki manjakenergije slučaju rehabilitacijeTE „Kosovo B“;

Stvaraju se mogućnosti za izvozelektrične energije ne samoiznad potreba Kosova, već iiznad potreba integrisanogsistema sa Albanijom;

Studija izvodljivosti za TE„Kosovo B“ je u toku i očekujese da bude završena 2017.godine. Studija je podržana odstrane Evropske komisije.

Studiju modaliteta finansiranjatrenutno izvodi ProjekatREPOWER, finansiran odstrane USAID;

Proces izgradnje TE „NovoKosovo“ je uspešno sprovedendo ove faze;

Povećanje efikasnostikorišćenja uglja i postizanjeciljeva za EE prema Direktivi

Slabosti

Nepostojanje studije oizvodljivosti u pogledu tretiranjaTE „Kosovo A“ i troškovapovezanih sa ovom TE;

Nepostojanje pouzdanih studija otržištima u slučaju proširenjaproizvodnih kapaciteta prekopotreba domaćeg tržišta;

Nemogućnost osiguranjafinansijske podrške od IFN zaprojekte za ugalj koji prevazilazepotrebe sigurnosti snabdevanja;

Povećanje količine emisijeugljenika i diversifikacija izvoraenergije.

21 Podaci o proizvodnim kapacitetima u slučaju rekonstrukcije TE Kosovo su podaci procenjeni od strane osobljaKEK-a na osnovu instaliranih kapaciteta projektovanih prilikom njihove izgradnje 60-ih i 70-ih godina i kao takvi sene mogu koristiti kao osnovni podaci za donošenje odluka


29

2012/27/EC; Dovoljni interkonektivni

kapaciteti da izdržeprekogranične tokove električneenergije.

Mogućnosti

Podržavanje oba projekta (TE“Novo Kosovo” i TE “KosovoB”) od strane IFN;

Plasiranje viškova iz sistemanakon rehabilitacije TE„Kosovo B“ i izgradnje TE„Novo Kosovo“ na zajedničkomtržištu sa Albanijom iintegrisanom regionalnomtržištu.

Povećanje potreba zapotrošnjom i stimulisanjeinvestitora za diversifikovaneizvore;

Potreba za osiguranjemsnabdevanja otvara put zapodržavanje projekata;

Diversifikacija izvora.

Rizici

Odugovlačenje procesasprovođenja projekata (izgradnjaTE „Novo Kosovo“ i rehabilitacijaTE „Kosovo B“);

Odugovlačenje procesa učlanjenjaKOSTT-a u ENTSO-E inemogućnost sprovođenja „mekihmera“ za efektivno otvaranjetržišta i integraciju regionalnogtržišta;

Proizvodni kapaciteti na ugalj kojipremašuju potrebe sigurnostinemaju finansijsku podršku odIFN;

Veliki troškovi investicija ipovećanje cena.


Opšti zaključak nakon poređenja SWOT analiza sve tri alternative

Imajući u vidu:- prednosti, slabosti, mogućnosti i rizike koji su procenjeni za sve tri alternative,- energetske potencijale Kosova,- političke, ekonomske, socijalne i ekološke uslove i okolnosti,u svrhu postizanja cilja da se osigura stabilno i kvalitetno snabdevanje električnom energijom i

kapacitetima koji su potrebni za stabilan elektroenergetski sistem najprikladnije je da sledimo politikukoja podržava izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na lignit i rehabilitaciju proizvodnih kapaciteta kojifunkcionišu u roku njihovog projektovanog životnog veka; podsticanje efikasnog korišćenja energije;podsticanje racionalnog korišćenja OIE; diversifikaciju resursa; korišćenje kapaciteta na lignit kojima jeistekao projektovani radni vek do puštanja u rad novih kapaciteta, a u međuvremenu sprovesti i potrebnestudije o izvodljivosti za iste; integraciju u regionalno tržište počev od integracije energetskog tržišta saenergetskim tržištem Albanije s obzirom da su ova dva sistema međusobno veoma komplementarna.

U svrhu postizanja cilja da se osigura stabilno i kvalitetno snabdevanje električnom energijom ipotrebnim kapacitetima za stabilan elektroenergetski sistem, predviđaju se sledeće mere:


30

- Izgradnja TE “Novo Kosovo” i rehabilitacija TE “Kosovo B”;- Poboljšanje operativne sposobnosti TE „Kosovo A“ za što je moguće veću pouzdanost

proizvodnje do puštanja u rad TE „Novo Kosovo“, uz poštovanje i obaveza prema Energetskojzajednici;

- Studija izvodljivosti o tretiranju TE „Kosovo A“ uzimajući u obzir zahteve životne sredine,efikasnosti i slobodne konkurencije, u skladu sa Trećim paketom propisa EU za energetskisektor;

- Osiguranje uglja za zadovoljenje potreba proizvodnje električne energije;- Zamena zastarele distributivne mreže i njeno proširenje prema predviđenom razvoju potražnje;- Smanjenje tehničkih i netehničkih gubitaka prema dinamici propisanoj Master planom ODS-a za

razvoj sistema;- Efektivno otvaranje tržišta na kome može raditi više od jednog snabdevača, a potrošači imaju

mogućnost izbora snabdevača;- Studija izvodljivosti o ugradnji pametnih brojila;- U slučaju da se smatra izvodljivom, ugradnju (na dugoročnom planu) pametnih brojila sprovesti

prema dinamičkom planu koji će biti odobren od strane RUE;- Usvajanje i sprovođenje zakonskih akata koji proizilaze iz primarnog zakonodavstva u

energetskom sektoru usvojenog 2016. godine, a koje ima za cilj efektivno otvaranje energetskogtržišta i njegovu integraciju sa regionalnim tržištem;

- Izrada nastavnih planova i programa u univerzitetskim programima koji odgovaraju potrebamatržišta rada za koje se očekuje da će biti otvoreno tokom procesa izgradnje novih proizvodnihkapaciteta;

- Podržavanje MSP da budu konkurentni u različitim fazama procesa rada u procesu gradnje novihkapaciteta;

- Sprovođenje mera koje se odnose na druge strateške ciljeve, a koje utiču na povećanje sigurnostisnabdevanja električnom energijom (efikasnost, OIE, centralno grejanje, prirodni gas, integracijaenergetskog tržišta).

6.2. CILJ 2. INTEGRACIJA U REGIONALNO ENERGETSKO TRŽIŠTE

Priprema uslova jedne strane ugovornice Energetske zajednice za integraciju u regionalnoenergetsko tržište podrazumeva sprovođenje acquis communautaire za energetiku utvrđenu u Trećempaketu propisa EU za energetski sektor, u koje spadaju: direktive o unutrašnjem tržištu električneenergije; unutrašnjem tržištu prirodnog gasa; energetskoj efikasnosti; obnovljivim izvorima energije;zaštiti životne sredine i klime i konkurenciji.

Kosovo se obavezalo da će sprovoditi obaveze koje proizilaze iz Ugovora o osnivanju Energetskezajednice i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U praktičnom smislu navedene obaveze se odnosena:

Stvaranje uslova za liberalizovano tržište u okviru regionalnog energetskog tržišta na kome nijedozvoljena diskriminacija stranaka bez obzira na zemlju u kojoj su licencirane u Energetskojzajednici, po načelu reciprociteta;

Efektivno razdvajanje energetskih aktivnosti (proizvodnja, prenos, distribucija i snabdevanje); Sticanje nezavisnosti Energetskog regulatora u skladu sa Trećim paketom propisa EU za

energetski sektor; Osnivanje energetske berze zajedno sa drugom zemljom (u našem slučaju sa Albanijom); Ujedinjenje sa tržištima susednih zemalja; Jasne procedure za utvrđivanje obaveza javne službe; Zaštita ugroženih potrošača bez nanošenja štete konkurenciji; Značajna ograničenja subvencionisanja od strane države;


31

Nadgledanje od strane Sekretarijata Energetske zajednice određenih slučajeva koji mogu uticatina konkurenciju, kao što su:o Propisivanje obaveza javne službe;o Subvencionisanje energetskih preduzeća od strane države;o Sertifikacija OPS-a;

Obaveze države i energetskih preduzeća da podstiču efikasno korišćenje energije, korišćenjeobnovljivih izvora energije i zaštitu životne sredine u skladu sa obavezama utvrđenim od straneMinistarskog saveta Energetske zajednice;

Regionalna saradnja.I pored toga što je Kosovo učinilo značajne korake u pravcu transpozicije propisa EU i reforme

energetskog sektora tako što je izvršilo: privatizaciju distribucije i snabdevanja električnom energijom ipravno razdvajanje tih aktivnosti kako bi otvorilo put pristupu strankama koje su zainteresovane zakorišćenje distributivnog sistema; vlasničko razdvajanje OPS-a (KOSTT-a) u skladu sa zahtevima Trećegpaketa propisa EU; funkcionalizaciju nezavisnog energetskog regulatora; osnivanje Kancelarije državnepomoći, itd., ostaje još puno toga da se uradi u pravcu liberalizacije energetskog tržišta i sprovođenjaekoloških kriterijuma koji se odnose na proizvodnju električne energije.

Treba naglasiti da je sprovođenje acquis communautaire od strane država članica EU imalo veomaveliku cenu za njih, što je na kraju prevedeno kao povećanje cene energije koja se fakturiše potrošaču.Međutim, tokom godina i sazrevanja tržišta svih energetskih proizvoda i usluga povezanih sa merama zasprovođenje acquis communautaire, ima jasnih signala stabilizacije cena.

U svrhu postizanja cilja integracije u regionalno energetsko tržište predviđaju se sledeće mere:

1. Usvajanje i sprovođenje sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje zakona zaenergetski sektor usvojenih u junu 2016. godine od strane Skupštine Kosova;

2. Sertifikacija KOSTT-a i učlanjenje u ENTSO-E;3. Učlanjenje RUE u ACER;4. Uspostavljanje zajedničke zone trgovanja energijom Kosovo - Albanija;5. Deregulacija cena proizvodnje;6. Imenovanje i licenciranje snabdevača poslednje mogućnosti (rezervnog);7. Jačanje kapaciteta Regulatora, Autoriteta za zaštitu konkurencije i Kancelarije državne

pomoći za nadgledanje liberalizovanog tržišta električne energije i prirodnog gasa izabrane subvencija, osim onih koje su neophodne i u slučajevima utvrđenim zahtevimaTrećeg paketa propisa EU o energetskom tržištu;

8. Licenciranje više snabdevača na energetskom tržištu nakon što se stvore uslovi kojiomogućavaju ravnopravnost u konkurenciji svih stranaka na tržištu;

9. Sprovođenje ‘mekih mera’ iz vodiča SEZ-a.

6.3. CILJ 3. POVEĆANJE KAPACITETA POSTOJEĆIH TERMO-ENERGETSKIH SISTEMA I IZGRADNJANOVIH KAPACITETA

Sve veća urbanizacija najrazvijenih gradova na Kosovu stvorila je potrebu za odgovarajućimsnabdevanjem energijom za grejanje prostora kolektivnih objekata.

Instalacija kogeneracionog sistema u TE „Kosovo B“ i planiranje izgradnje takvog sistema i u TE„Novo Kosovo“, stvorilo je mogućnosti za stabilno snabdevanje toplotnom energijom za značajan brojgrađana i preduzeća, ne samo u Prištini, već i u gradovima koji se nalaze u blizini termoelektrana. Ovastrategija podržava potpuno iskorišćavanje potencijala toplotne energije iz TE „Kosovo B“ i TE „NovoKosovo“ za nove toplifikacije tamo gde se smatraju svrsishodnim sa stanovišta troškova i koristi.

Zastarelim termo-energetskim sistemima u gradovima Đakovici, Mitrovici i Zvečanu potrebna jerehabilitacija u svim elementima, uzimajući u obzir i potrebu za njihovim proširenjem kako bi se


32

obuhvatile nove zgrade i one za koje je planirano da se grade. Takođe, ova strategija podržavaunapređenje postojećih sistema i proširenje njihovih kapaciteta.

Studija koja je sprovedena finansijskim sredstvima MER-a o izgradnji termo-energetskih sistemau nekim razvijenim gradovima na Kosovu: Peći, Prizrenu, Gnjilanu i Uroševcu pokazala je da su troškovinjihove izgradnje svrsishodni, i iz tog razloga ova strategija podržava njihovu izgradnju, ali uz učešćeprivatnog kapitala putem javno-privatnog partnerstva.

U svrhu postizanja cilja povećanja postojećih kapaciteta termo-energetskih sistema i izgradnjenovih kapaciteta predviđaju se sledeće mere:

1. Proširenje mreže toplane “TERMOKOS”, uključujući i proširenje na susedne opštine Prištine imaksimalno iskorišćavanje kogeneracionih kapaciteta koje pružaju TE “Kosovo B” i TE “NovoKosovo”;

2. Izgradnja postrojenja za proizvodnju toplotne energije u Gradskoj toplani u Đakovici, tepoboljšanje i proširenje postojeće mreže radi maksimalnog iskorišćavanja planiranog novogkapaciteta za proizvodnju toplotne energije;

3. Poboljšanje termo-energetskih sistema u gradovima Mitrovici i Zvečanu;4. Institucionalno angažovanje za razvoj procesa, počev od pripreme potrebne dokumentacije,

uključujući i kompletiranje tenderskih dosijea za izgradnju termo-energetskih sistema u velikimopštinama na Kosovu (Peć, Prizren, Gnjilane, Uroševac);

5. Studija izvodljivosti o korišćenju postojećih sistema za pružanje drugih termo-energetskihproizvoda pored onog grejanja prostora.

U Prilogu 5 su prikazane projekcije razvoja postojećih grejnih sistema (TERMOKOS i GTĐakovica), glavni rezultati studije o centralnom grejanju u Peći, Prizrenu, Gnjilanu i Uroševcu, kao i opštiopis projekta: Poboljšanje centralnog grejanja na Kosovu implementacijom sistema za centralno grejanjeu opštinama sa visokim potencijalom za grejanje koji je odobren od strane NSI-a22 .

6.4. CILJ 4. RAZVOJ INFRASTRUKTURE ZA PRIRODNI GAS

Neke od dilema koje su postojale u prošlosti u pogledu mogućnosti povezivanja Kosova sameđunarodnim sistemima za prirodni gas su od 2013. godine izbledele. Odobrenje projektaTransjadranskog gasovoda (TAP)23 stvorilo je velike mogućnosti i za Kosovo.

Pored ove mogućnosti, kao deo Energetske zajednice, s jedne strane i s obzirom na njegovpovoljan geografski položaj koji omogućava povezivanje gasovoda drugih izvora prirodnog gasa, s drugestrane, Kosovo ima mogućnosti da osigura snabdevanje prirodnim gasom iz više od jednog pravca.

Razvoj infrastrukture prirodnog gasa za malo tržišta kao što je slučaj sa Kosovom predstavljaveliki izazov, ali budući da je deo tržišta Energetske zajednice, koja favorizuje položaj Kosova, ovastrategija smatra potpuno mogućim priključenje Kosova na međunarodnu mrežu prirodnog gasa udugoročnom periodu i podržava politike i mere za izgradnju infrastrukture prirodnog gasa, što bidoprinelo povećanju diversifikacije energetskih izvora za potrebe, pre svega, industrijskog razvojaKosova.

U Prilogu 6 je iznet opis podataka iz zajedničke aplikacije za projekat prirodnog gasaRepublikom Albanijom (ALKOGAP).

U svrhu postizanja cilja razvoja infrastrukture za prirodni gas predviđaju se sledeće mere:

22 Lista prioritetnih infrastrukturnih projekata usvojena od strane Nacionalnog saveta za investicije, ustanovljenog naosnovu Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana WB6.23 http://www.tap-ag.com/ ; http://www.tap-ag.al/


33

1. Studija izvodljivosti za izgradnju infrastrukture sistema prirodnog gasa;2. Izrada i usvajanje master plana za gasifikaciju Kosova;3. Izrada sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje Zakona o prirodnom gasu, usvojenog u junu

2016. godine;4. Osnivanje Operatora sistema za prenos prirodnog gasa;5. Potpisivanje potrebnih sporazuma o priključenju Kosova na međunarodne mreže prirodnog gasa;6. Usvajanje potrebnih akata koji se odnose na aspekte pribavljanja prava na korišćenje imovine,

preko koje prolaze gasovod i prateća postrojenja.

6.5. CILJ 5. POBOLJŠANJE EFIKASNOG KORIŠĆENJA ENERGIJE, OBNOVLJIVIH IZVORAENERGIJE I ŽIVOTNE SREDINE U SKLADU SA ZAHTEVIMA UGOVORA O OSNIVANJU

ENERGETSKE ZAJEDNICE I SSP-A

6.5.1. Energetska efikasnost

Kosovo je kao strana ugovornica Energetske zajednice preuzelo obaveze da zahteva posvećenoangažovanje svih svojih institucija za podsticanje efikasnog korišćenja energije.

Pored sprovođenja mera predviđenih Nacionalnim planom za EE 2010-2018 koji se nalazi u fazisprovođenja, Kosovo je kao i druge strane ugovornice Energetske zajednice preuzelo obavezu da do 30.marta 2017. godine (sa revizijom na svake 3 godine) izradi Dugoročnu strategiju za mobilizacijuinvesticija za obnovu fonda stambenih i poslovnih objekata, kako javnih tako i privatnih.

U cilju smanjenja potražnje za energijom i postizanja cilja da se poboljša energetska efikasnostna osnovu obaveza iz UEZ i SSP, predviđaju se sledeće mere:

1. Sprovođenje predviđenih mera i izrada novih mera u NAPEE 2010-2018;2. Preispitivanje Zakona o energetskoj efikasnosti u skladu sa Direktivom 27/2012/EC,

podzakonskim aktima i njihovo sprovođenje;3. Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost;4. Izrada Strategije za energetsku efikasnost i njeno ažuriranje na svake tri godine;5. Usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti zgrada (transpozicija Direktive EPBD) i relevantnih

propisa za njegovo sprovođenje;6. Usvajanje Energetskog kodeksa za sertifikaciju zgrada;7. Izrada programa:

o za renoviranje porodičnih kuća;o za energetsku obnovu zgrada kolektivnog stanovanja;o za energetsku obnovu poslovnih zgrada;o za energetsku obnovu javnih zgrada;o izrada drugih programa za kofinansiranje Fonda za energetsku efikasnost.

6.5.2. Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije (OIE) predstavljaju važan segment energetskog sektora, koji utiče napoboljšanje sigurnosti snabdevanja energijom, rast ekonomskog razvoja, diversifikaciju iskoristivihizvora energije i smanjenje emisije CO2 i zaštitu životne sredine. Korišćenje ovih izvora za proizvodnjuenergije predstavlja dugoročni cilj koji se odnosi i na poštovanje obaveza koje proističu iz Ugovora oEnergetskoj zajednici i SSP-a za oblast energetike. Kao strana potpisnica ovog Ugovora, Kosovo je dužnoda ispuni ciljeve za udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u periodu do2020. godine, u sprovođenju Direktive 2009/28/EC i u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetskezajednice D/2012/04/MC-EnC. Ovaj udeo je u skladu sa obavezujućim ciljem od 25% za koji se predviđada bude ispunjen iz raspoloživih izvora: hidroenergija; solarna energija; čvrsta biomasa i drugi vidovibiomase; vetroenergija i biogoriva koja se koriste za potrošnju energije u transportu.


34

Sprovođenje projekata za OIE u cilju maksimiziranja njihovog korišćenja za potrebe privrednograzvoja i zaštite životne sredine u periodu koji je pokriven ovom strategijom biće zasnovano napotencijalu energije iz OIE kojima raspolaže Kosovo, i čije je korišćenje ekonomski i tehnički opravdano.U pogledu dugoročne perspektive razvoja, korišćenje OIE će biti zasnovano na mogućnostima kojepružaju razvoj i usavršavanje tehnologije za svaku vrstu energetskog izvora.

U svrhu diversifikacije energetskih izvora i postizanje cilja poboljšanja korišćenja obnovljivihizvora energije u skladu sa obavezama iz UEZ i SPP, predviđaju se sledeće mere:

1. Nastavak sprovođenja Akcionog plana za obnovljive izvore energije 2011-2020 i njegovopreispitivanje 2018. godine kako bi se postigao utvrđeni cilj od 25% od ukupne finalne potrošnje,zasnovano na strateškim ciljevima utvrđenim u ovoj strategiji za nove proizvodne kapacitete naOIE;

2. Sprovođenje novih politika EU za podsticanje OIE;3. Osnivanje i funkcionalizacija One Stop Shop-a za OIE;4. Podržavanje proizvodnih projekata za termo-energetske sisteme koji koriste OIE kao gorivo.

6.5.3 Zaštita životne sredine

Sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice koje su navedene iu Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, predstavlja jedan od najkompleksnijih izazova, koji ujednozahteva i prilično velike troškove.

Izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju energije, rehabilitacija onih postojećih ili njihovaeventualna rekonstrukcija, moraju se realizovati u skladu sa obavezama utvrđenim u odlukama SavetaEnergetske zajednice.

Izrada nacionalnih planova i programa za smanjenje zagađenja životne sredine iz velikih postrojenjaza sagorevanje, kao što su TE i generatori energije toplotnih sistema (centralnog grejanja) predstavljajedan od kratkoročnih prioriteta.

U svrhu poboljšanja ekoloških uslova prilikom energetskih aktivnosti kao postizanja cilja da sesprovedu međunarodne obaveze iz UEZ i SSP u oblasti životne sredine predviđaju se sledeće mere:

1. Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa aqcuis EU o ekološkim aspektima energetskihaktivnosti i njihovo sprovođenje na osnovu predviđene dinamike, ali vodeći računa o tome da doizgradnje novih elektrana budu što je moguće više usklađeni sa politikama za obezbeđenjesnabdevanja po što pristupačnijim cenama;

2. Usvajanje planova za smanjenje ispuštanja zagađujućih materija iz velikih postrojenja zasagorevanje prema zahtevima utvrđenim u sklopu Energetske zajednice;

3. Rashodovanje i demontiranje postrojenja za gasifikaciju, azotare, toplane i drugih objekata kojine ometaju normalno funkcionisanje aktivnih jedinica TE „Kosovo A“ u skladu sa odlukomVlade Republike Kosovo br. 04/156;

4. Poboljšanje ekološke komponente u TE „Kosovo A“ i TE „Kosovo B“ i njihovog okruženja.

Ugalj se kao gorivo, posebno za nove proizvodne kapacitete, mora koristiti u skladu sa svimzahtevima EU usvojenim od strane Energetske zajednice o zaštiti životne sredine.

POGLAVLJE VII

NAREDNI KORACI ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE


35

U cilju sprovođenja Energetske strategije Republike Kosovo 2016-2025, Zakon o energijiobavezuje MER da pripremi Trogodišnji program sprovođenja, koji mora da bude usvojen od straneVlade. Program za sprovođenje Energetske strategije izrađuje se za period 2016-2018. Navedenidokument se priprema zasebno, nakon usvajanja Energetske strategije od strane Skupštine RepublikeKosovo.

U programu za sprovođenje strategije biće grupisane akcije u okviru svake mere, i navedenvremenski rok za sprovođenje, institucija koja je odgovorna i podržava sprovođenje aktivnosti, planiranovreme za realizaciju akcije i ukupni planirani troškovi za vremenski period, kao i izvor finansiranja.

Realizaciju Programa će nadgledati MER pripremom redovnog godišnjeg izveštaja o napretku.

KRAJ DOKUMENTA


36

Republika e KosovësRepublika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

MINISTRIA E ZHVILLIMIT EKONOMIKMINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJAMINISTRY OF ECONOMIC DEVELOPMENT

PRILOZI ENERGETSKE STRATEGIJE REPUBLIKE KOSOVO 2016-2025

Priština

Jul 2016


37

ANEKS 1. STANJE ENERGETSKOG SEKTORA

1.1. ELEKTRIČNA ENERGIJA

1.1.1. Pokrivanje potražnje za energijom i električna snaga

Problem sa snabdevanjem električnom energijom na Kosovu potiče iz perioda namernoguništavanja elektroenergetskog sistema u svim njegovim elementima od strane okupatorskog režima, aposebno u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Od 1984. godine nije bilo izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, saizuzetkom nekoliko malih hidro-kapaciteta, koji nisu imali uticaja na rešavanje problema saobezbeđivanjem snabdevanja električnom energijom. Trenutno se većina blokova termoelektrana nalazipri kraju svog tehničkog veka. Da je bilo razvoja u stabilnim uslovima snabdevanja električnomenergijom, praktično bi svi proizvodni kapaciteti TE „Kosovo A“ morali bi biti ili rashodovani ilirehabilitovani (kao što se desilo u većini sličnih slučajeva u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE)).

Uprkos problemima i poteškoćama sa kojima se suočavao, sistem za proizvodnju električneenergije je imao konstantan rast, sa izuzetkom 2014. godine (vidi naredni grafikon).

Slika 1. Evolucija potražnje za električnom energijom i pokrivenost iste

Na slici 2, u nastavku, prikazana je istorija evolucije maksimalnog opterećenja električne energije (vršnepotrošnje) i potrošnje električne energije u proteklom tridesetogodišnjem periodu (1985-2015)

2,835 3,105 3,312 3,5413,908

4,259 4,2834,584

4,9445,275 5,506 5,584 5,467

5,520

5,3995,570

1,913 2,5693,152 3,220 3,483

3,999 3,997 4,333 4,527 4,798 5,037 5,167 5,314

5,862

4,8945,503

779921

627 315 484 349 393 540 458 611 685 785 572458 932

6841236

553 280 192 41 80 170 125 114 195 278 371756

452

553

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

2 0 0 0 2 0 0 1 2 0 0 2 2 0 0 3 2 0 0 4 2 0 0 5 2 0 0 6 2 0 0 7 2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5

ENER

GJIA

ELE

KTRI

KE (G

WH)

VITET

P O T R A Ž N J A Z A E L E K T R I Č N O M E N E R G I J O M I P O K R I V E N O S T I S T E

konsumi prodhimi importi eksporti


38

Slika 2. Evolucija maksimalnog opterećenja (vršnog opterećenja) i potrošnje električne energije uprotekle tri decenije

Uprkos povećanju proizvedene količine iz godine u godinu u postojećim TE i HE, to nepredstavlja dokaz da se radi o održivom proizvodnom sistemu, a samim tim ni o održivoj sigurnostisnabdevanja električnom energijom. S obzirom da se radi sa zastarelim i nerehabilitovanim kapacitetima,pouzdanost proizvodnog sistema nije održiva.

Proizvodnja električne energije se suočava sa ozbiljnim problemima u pogledu tehničkesigurnosti sistema, kao rezultat sve većeg zastarevanja postrojenja, i iz tog razloga se zahteva što bržepreduzimanje mera. Kada se ovome dodaju ekološki problemi koji su posledica zastarele tehnologijeproizvodnje, s jedne strane, i međunarodne obaveze koje ima Kosovo za smanjenje zagađenja životnesredine usled proizvodnje električne energije, s druge strane, preduzimanje mera za poboljšanje uslova zaproizvodnju postaje još hitnije, s tim što se to mora uraditi uzimajući u obzir i sigurnost snabdevanjaelektričnom energijom u postojećim uslovima funkcionisanja proizvodnih kapaciteta.

Sve veća potražnja za električnom energijom pokriva se proizvodnjom u dve termoelektrane nabazi lignita (TE “Kosovo A” i TE “Kosovo B”), koja čini 97% domaće proizvodnje električne energije iproizvodnjom u hidroelektranama i iz uvoza, a u slučajevima kada je snabdevanje nemoguće primenjujuse restrikcije.

Tokom godina došlo je značajnih pomaka u zadovoljenju potražnje za električnom energijom izdomaće proizvodnje. Uvoz električne energije se kretao u rasponu od 10-14% od potrebne količineenergije za pokrivanje potražnje za električnom energijom. Proizvodnja električne energije je u 2000.godini iznosila 1913 GWh, a u 2015. godini 5503 GWh. Rast proizvodnje u ovom vremenskom perioduiznosio je 287,66 %. Tendencija rasta proizvodnje trajala je od 2000. do 2013. godine, dok je 2014.godine došlo do pada proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu, zbog havarije koja se dogodila u TE„Kosovo A“24.

Potražnja za električnom energijom se pretežno pokrivala iz domaće proizvodnje i delom izuvoza. U određenim situacijama, uglavnom preopterećenja elektroenergetskog sistema, bilo je planiranihrestrikcija (prema planu ABC), ali su iste u stalnom padu, tako da se ovaj plan poslednjih godina, iakonije ukinut, nije primenjivao od strane javnog snabdevača (KESCO)25.

S obzirom na to da je Kosovo zavisno od uvoza električne energije u nastavku prikazujemo krivuuvozne cene električne energije u periodu 2000-2015.

24 Godišnji izveštaji RUE-a25 KESCO - Licencirano preduzeće za snabdevanje električnom energijom


39

Slika 3. Evolucija cene uvezene energije

Uvozna cena električne energije je trpela konstantne promene od 29,6 €/MWh u 2001. godini. Zaove podatke vidi Sliku 3.26

U periodu od 2000. do 2015. godine potrošeno je 538,25 miliona evra za uvoz električne energije.U pojedinim slučajevima je bilo intervencija Vlade za subvencionisanje uvoza. Od 2012. godine suukinute subvencije za uvoz. Nakon privatizacije kompanije za snabdevanje električnom energijom,troškovi uvoza električne energije su se znatno smanjili kao posledica efikasnijih procedura za kupovinuelektrične energije.

Kao najveći problem u elektroenergetskom sektoru ostaje postizanje adekvatnosti proizvodnje,odnosno pokrivenost vršnog opterećenja i rezervi za naponsku regulaciju sistema, u skladu sa propisimaENTSO-E. Prilikom vršnih opterećenja u sistemu, postojeći kapaciteti ne mogu da pokriju vršnupotrošnju, a na drugoj strani se tercijarna rezerva sistema, koja podrazumeva zamenu najveće jedinice uslučaju njenog neplaniranog ispada, ne može osigurati iz postojećih proizvodnih kapaciteta. Ovu uslugunajčešće pružaju fleksibilne jedinice (na vodu i prirodni gas) koje u roku od nekoliko minuta od ispadanajveće jedinice mogu da zamene izgubljeni kapacitet. Na osnovu operativnih pravila ENTSO-E,regulaciona zona je dužna da najmanje 50% kapaciteta regulacionih rezervi(primarnih+sekundarnih+tercijarnih) osigura od lokalnih generatora, a preostali deo se može osigurati satržišta pomoćnih usluga. Trenutno se u slučaju neplaniranog ispada jedinica primenjuje restrikcijaopterećenja dok se izgubljeni kapacitet jedinice ne osigura sa regionalnog tržišta, sa jedinim ciljem da seodrži balans elektroenergetskog sistema.

Tokom režima minimalnog opterećenja javljaju se problemi sa viškom u toku noći koji se nemogu smanjiti zbog tehničkih karakteristika postojećih jedinica TE „Kosovo A“ i TE „Kosovo B“.

Aktivnosti koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina, u pravcu integracije energetskogtržišta Kosova i Albanije, kada budu završene i počne sprovođenje, značajno će uticati na poboljšanjeuslova rada oba elektroenergetska sistema. KOSTT i OPS (Albanija) su nakon kompletiranja tehničkestrukture projekta LFC (Frekventna i naponska regulacija) potpisali sporazum o osiguranju sekundarnerezerve sa kapacitetom od 25 MW iz hidro jedinica Albanije, što predstavlja prvi konkretan korak kaintegraciji ova dva tržišta sa optimalnim diversitetom generatora.

1.1.2. Sistem distribucije i snabdevanja električnom energijom

Uporedo sa ekonomskim rastom i povećanjem blagostanja građana i potražnja za električnomenergijom se stalno povećavala. Kapaciteti infrastrukture sistema za distribuciju električne energije nisu

26 Godišnji izveštaji RUE-a

30.43 29.6 32.6744.53 39.64 47.87 54.87

83.66

112.52

75.7757.91

69.66 79.4662.14 52.31 51.76

020406080

100120

Prosečna uvozna cena (€/MWh)


40

mogli u pravoj meri da prate taj porast potražnje, kao posledica, pre svega, malih investicija udistributivnoj mreži u proteklim godinama. Kao posledica toga, sistem za distribuciju električne energijeje stalno preopterećen, a posebno tokom zimske sezone. U tabelama koje slede prikazana su sredstvadistributivne mreže.27

Tabela 1. Linije mreže sistema za distribuciju električne energije

Tabela 2. Transformatori instalirani u sistemu za distribuciju električne energije

U maju 2013. godine, sistem distribucije i snabdevanja električnom energijom je prešao uprivatno vlasništvo. Krajem 2014. godine završen je proces pravnog razdvajanja ODS-a od aktivnostisnabdevanja.

U poslednjih nekoliko godina, a posebno nakon privatizacije distributivne mreže, realizovane suprilično velike investicije u distributivnu mrežu (oko 20 miliona godišnje), a i dalje se nastavlja saulaganjem u projekte koje je planirao ODS.

Uprkos poboljšanjima u poslednjih nekoliko godina, tehnički i komercijalni gubiti su u 2015.godini iznosili 31,8 %28 jer je očekivano da treba da prođe određeno vreme dok ulaganja u mrežu ne dajusvoje rezultate.

27 Izvor: KEDS28 Izvor: KEDS

Napon(kV) Vlasnik

Vazdušnamreža(km)

Kablovskamreža(km)

Ukupno(km)

35 kV KEDS 361 12 373

10(20) kV KEDS 1,146 393 1,539

10 kV KEDS 4,584 917 5,501

6 kV KEDS 42 8 50

3 kV KEDS 3.5 1.0 4.5

0.4 kV KEDS 16,598 2,017 18,615

Transformacija(kV/kV) Vlasnik Br. PS Br. TR Snaga (MVA)

35/10 KEDS 44 90 632

10(20)/0.4 KEDS 2,158 2,251 780

10/0.4 KEDS 2,865 2,865 868

6/0.4 KEDS 65 65 9


41

Usled nemogućnosti da kontroliše sistem distribucije i snabdevanja u nekoliko opština na severuKosova ostaje nefakturisana određena količina električne energije u meri od oko 5% od ukupne količineelektrične energije kojom se tereti distributivni sistem.

Grafikon na slici ispod prikazuje stanje sistema za snabdevanje i distribuciju u pogledu tehničkihi netehničkih gubitaka.

Slika 4: Tehnički i netehnički gubici 2007-201529

Poslednjih godina je, kao što se vidi iz pokazatelja prikazanih na slici iznad, bilo poboljšanja, ali idalje ostaje puno toga da se uradi u pravcu smanjenja tehničkih i komercijalnih gubitaka i stavljanja podkontrolu celokupnog sistema za distribuciju i snabdevanje električnom energijom.

Pozitivan pokazatelj je činjenica da je Javni snabdevač (KESCO) uspeo u tome da konstantnopoboljšava učinak u pogledu naplate količine energije koju je uspeo da fakturiše. Grafikon na slici ispodprikazuje dešavanja u pogledu naplate30.

Slika 5. Evolucija naplate fakturisane električne energije

29 Izvor: KEDS30 Izvor: KESCO

48.142.82 42.8 41.22 38.15 36.69 35.54 33.5 31.8

0

10

20

30

40

50

60

2 0 0 7 2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5

% E

HU

MBJ

EVE

TEKN

IKD

DHE

KOM

ERCI

ALE

GUBICI U DISTRIBUTIVNOM SISTEMUHumbjet teknike (%) Humbjet komerciale (%) Humbjet

74.61 75.52 73.7780.42 86.39 89.68 89.23 88.67

95.93 95

0

20

40

60

80

100

120

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Naplata električne energije(%)


42

1.2. TERMO-ENERGETSKI SISTEM31

Sektor centralnog grejanja na Kosovu sastoji se od četiri sistema: GT Termokos – Priština, GTĐakovica - Đakovica; GT Termomit – Mitrovica i u Zvečanu. Ovaj sektor ima veoma ograničenoprostiranje na domaćem nivou, i ispunjava oko 3 - 5% ukupne potražnje za grejanjem prostora na Kosovu.

1.2.1. Dešavanja u GT „Termokos“ - projekat kogeneracije

Najvažniji događaj u 2015. godini bio je završetak projekta kogeneracije TE „Kosovo B“ - GT„Termokos“, kao i nastavak ostalih faza rehabilitacije mreže i toplotnih podstanica. Ovaj projekat jesproveden preko WBIF-a, a vodeća finansijska institucija je bila Nemačka razvojna banka (KfW). Ovimprojektom se GT „Termokos“ omogućava snabdevanje toplotnom energijom iz TE „Kosovo B“ saukupnim nominalnim kapacitetom od 140 MWTH (2 x 70 MWTH). Finansiranje ovog projekta omogućenoje donacijama Evropske komisije, Vlade Nemačke, Vlada Švedske i Luksemburga, Vlade Kosova iopštine Priština. Dakle, od ukupne vrednosti projekta 86,54% su donacije, a 13,46% krediti sapovoljnim uslovima.

U maju 2015. godine realizovano je priključenje opreme za kogeneraciju i u jedinici B2 TE„Kosovo B“ sa nominalnim kapacitetom od 70 MWTH, čime je povećana sigurnost funkcionisanja isnabdevanja potrošača toplotnom energijom. Takođe, tokom ove godine je u procesu bilo i sprovođenje 3.i 4. faze projekta:

- Rehabilitacija i modernizacija 50 podstanica za toplotnu energiju u distributivnoj mreži, kojaje osim instalacije mehaničke i elektro opreme, obuhvatala i instaliranje Daljinskog sistemaza praćenje i kontrolu (PCS/SCADA) u ovim podstanicama i njihovu integraciju u centralnisistem (PSC/SCADA), koji omogućava dobijanje podataka u elektronskom obliku i daljinskopraćenje podstanica.

- Rehabilitacija primarne distributivne mreže – instalacija novih predizolovanih cevi dimenzijaDN 100 – DN 450 [mm] u dužini od oko 5km.

- Pored toga, u kratkoročnom periodu se planira i proširenje distributivnog sistema kako bi seomogućilo priključenje na distributivnu mrežu i drugih delova grada Priština, koji trenutnonisu pokriveni uslugom snabdevanja centralnim grejanjem.

U narednoj tabeli prikazano je stanje u pogledu fakturisanja i naplate u preduzeću „Termokos“.

Tabela 3. Nekoliko pokazatelja učinka toplane „Termokos“Fakturisanje i naplata u GT Termokos - sezona 2014/2015

Grejna sezona2014/2015

Grejna površina(m2)

Fakturisanjesa PDV-om

(€)

Naplata(€)

Stopanaplate (%)

Domaćinstva 660,444 2,141,448 835,338 39.01Komercijalni iinstitucionalni 458,569 2,413,576 1,749,082 72.47

Ukupno 1,119,013 4,555,024 2,584,420 56.74

31Stanje sektora za toplotnu energiju za sezonu 2014/2015 opisano je na osnovu godišnjeg izveštaja RUE-a za 2015.godinu


43

1.2.2. Dešavanja u GT Đakovica – Projekat zamene goriva i kogeneracija

Što se tiče GT Đakovica, pre svega treba istaći da ona u sezoni 2014/2015 nije uopšte radila zbogfinansijskih poteškoća koje su joj onemogućile nabavku goriva (mazuta), što je posledično onemogućiloproizvodnju i samim tim snabdevanje potrošača toplotnom energijom. Ipak, zahvaljujući subvencijama izbudžeta Kosova i finansijskim sredstvima opštine Đakovica, GT je uspela da poboljša finansijskusituaciju i krajem decembra 2015. godine je započela sa proizvodnjom i snabdevanjem potrošačatoplotnom energijom u sezoni 2015/2016.

Što se tiče projekta za zamenu goriva i rehabilitaciju sistema centralnog grejanja GT Đakovica,vredi istaći da je početkom 2015. godine završena Studija izvodljivosti i procene uticaja na društvo iživotnu sredinu (SIPDŽS). Tokom ove godine su u kontinuitetu koordinirani napori za sprovođenjedrugih aranžmana u vezi finansijske podrške za realizaciju projekta, kao i drugih pitanja institucionalne iimovinsko pravne prirode. Što se tiče finansijske podrške, ovi napori su krunisani u oktobru 2015. godineodobrenjem Evropske komisije - Kancelarija na Kosovu da podrži projekat donacijom u vrednosti od oko12 miliona €.

Glavne komponente projekta za zamenu goriva i rehabilitaciju sistema GT Đakovica su: Zamena kotlova na mazut kotlovima na biomasu, koja obuhvata 2 proizvodne jedinice: jednu sa

kapacitetom od 8 MWTH samo za proizvodnju toplotne energije, a za drugu jedinicu je predviđeno dabude kogeneracija toplotne i električne energije sa kapacitetom od 8 MWTH i 1,57 MWEL. Takođe,obuhvaćen je i generalni remont postrojenja za proizvodnju toplotne energije - toplane;

Rehabilitacija distributivne mreže – konkretnije rehabilitacija severnog i južnog kraka mreže, koja,između ostalog, uključuje i zamenu oko 3,3 km postojećih cevi predizolovanim cevima;

Potpuna rehabilitacija 20 toplotnih podstanica koje su identifikovane kao prioritetne i najvažnije.

1.3. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije (OIE) predstavljaju važan izvor energije kojim raspolaže Kosovo, sapotencijalom koji se još uvek ne koristi u potrebnoj meri. Korišćenje ovih izvora za proizvodnju energijepredstavlja dugoročni cilj za ostvarivanje tri cilja energetske politike u zemlji, a to su: podrška ukupnomekonomskom razvoju; povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i zaštita životne sredine. U funkcijiovih ciljeva javlja se potreba za primenom fiskalnih i finansijskih podsticajnih mera za sve vrste OIE, kaoi sistema zelenih sertifikata.

Sa ciljem podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, na Kosovu je uspostavljen sistem feed-intarifa za energiju vode, vetra, fotonaponsku energiju i biomasu, uključujući i biogas. Ove merepodsticajne politike za OIE, imaju za cilj ispunjenje zahteva relevantnih direktiva Evropske unije (EU),čija transpozicija i implementacija se sprovodi pod nadzorom Sekretarijata Energetske zajednice.

Obnovljivi izvori energije imaju veliki značaj i za korišćenje za potrebe grejanja, odnosno zaproizvodnju toplotne energije. Kao takvi oni su postali i deo Strategije za grejanje. S obzirom da postojipotreba da se korišćenje sirovog lignita i neodrživo korišćenje drveta za potrebe grejanja svedu naminimum, korišćenje solarne energije, komunalnog otpada i otpadnog drveta se smatrajunajperspektivnijim izvorima za grejanje prostora i sanitarne vode.

Podršku većem korišćenju obnovljivih izvora energije pružile su i politike za razvoj šumarskogsektora, koje su izrađene i sprovedene od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja,a koje su nastavile da tretiraju drvo kao važan izvor toplotne energije. Iz tog razloga, Strategija za razvojšumarstva (2010-2020) je dala odgovarajući prioritet podržavanju korišćenja sistema i metoda kojedovode do boljeg iskorišćavanja šumskog fonda za proizvodnju energije.


44

Zakoni za energetski sektor, a posebno Zakon o energiji su se konstantno bavili obnovljivim izvorimaenergije u aspektu promovisanja optimizacije njihovog korišćenja, uključujući i utvrđivanje godišnjih idugoročnih ciljeva za proizvodnju energije iz tih izvora. Za potrebe podržavanja i promovisanjakorišćenja obnovljivih izvora energije, Ministarstvo ekonomskog razvoja je izradilo i desetogodišnjiakcioni plan za OIE, kao dokument o politikama za ovaj važni energetski sektor. U skladu sa zakonskimobavezama i onim koje su preuzete u okviru Ugovora o Energetskoj zajednici (UEZ), MER je utvrdiociljeve za OIE za period 2011-2020, uzimajući u obzir mogućnosti i potencijale obnovljivih izvoraenergije kojima raspolaže Kosovo. Ispunjenje ovih ciljeva nadgleda Ministarstvo ekonomskog razvoja,koje je odgovorno i za izveštavanje o napretku Sekretarijatu Energetske zajednice (SEZ) u Beču.

MER je takođe usvojio i sekundarno zakonodavstvo koje se odnosi na specifične mere zapromovisanje većeg korišćenja OIE.

Važnu ulogu u promovisanju obnovljivih izvora energije igraju i Operator prenosnog sistema iOperator distributivnog sistema. Oni su prema zakonu obavezni da daju prioritet energiji proizvedenoj izobnovljivih izvora energije, u skladu sa limitima utvrđenim u Mrežnom kodeksu. Operatori sistemautvrđuju i objavljuju pravila koja se odnose na troškove za tehnička prilagođavanja koja su potrebna zaintegraciju OIE u sistem. Ta pravila odobrava Regulatorni ured za energiju (RUE). Takođe, RUEosigurava da tarife za prenos i distribuciju za proizvođače na OIE budu nediskriminatorne, a posebno zaone iz perifernih rajona.

RUE je odgovoran i za izdavanje sertifikata o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz OIE, a taodgovornost je utvrđena Zakonom o električnoj energiji.

Podsticajnom merom za obnovljive izvore energije smatra se i zakonska obaveza da javni snabdevačelektričnom energijom otkupljuje celokupnu količinu energije koju je proizvođač proizveo iz OIE, poregulisanoj tarifi, utvrđenoj od strane RUE prema propisanoj metodologiji, koja uzima u obzir naknadu odjavnog snabdevača za dodatne troškove otkupa električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Za regulacione aktivnosti u oblasti obnovljivih izvora energije zakonski je odgovoran RUE, kojirazvija metodologiju za regulisane tarife i izdaje licence za energetske aktivnosti i odobrenja za izgradnjuenergetskih kapaciteta na obnovljive izvore energije.

Prema Zakonu o centralnom grejanju, RUE je dužan da izdaje i sertifikate za toplotnu energijuproizvedenu iz obnovljivih izvora energije ili za energiju proizvedenu u procesu kogeneracije električne itoplotne energije. Toplotna energija za koju je izdat sertifikat o poreklu ima prednost pri otkupu od stranejavnog snabdevača u odnosu na drugu količinu energije za koju ne postoji sertifikat o poreklu, na osnovukojih proizvođač toplotne energije ima pravo da izdaje i prodaje zelene sertifikate.

Šeme podrške za obnovljive izvore energije

U svrhu postizanja ciljeva za energiju iz obnovljivih izvora, RUE je posebnim pravilom odredio nivopotrebnih energetskih kapaciteta, kao i kriterijume i procedure za prijem u šemu podrške, prava i obavezeproizvođača električne energije iz obnovljivih izvora za koje je izdat sertifikat o poreklu i koji suprimljeni u šemu podrške, uključujući i prava i obaveze javnog snabdevača električnom energijom zakoju je izdat sertifikat o poreklu, prava i obaveze KOSTT-a, finansiranje šeme podrške, integracijaelektrične energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem.

Podsticajne Feed-in tarife i rok ugovora o kupoprodaji električne energije iz obnovljvih izvoraenergije


45

Primarni izvori energije iz OIE koji se koriste u proizvodnji električne energije a koji su primljeni ušemu podrške su: energija vode, vetra, biomasa i fotonaponska energija.

Projekti OIE sa kapacitetom u granicama nivoa planiranih ciljeva podržavaju se šemom Feed-in tarifekoju utvrđuje Regulatorni ured za energiju. Važeća Feed–in tarifa je različita za različite tehnologije, i to:- energija vode (male hidroelektrane): 67,3 evra/MWh; - energija vetra: 85 evra/MWh; - energija izbiomase 71,3 evra/MWh i fotonaponska energija 136,4 evra/MWh.

Prilikom preispitivanja šeme podrške Feed-in tarife za hidroenergiju i vetroenergiju, u 2016. godini,Regulatorni ured za energiju je povećao Feed-in tarifu za hidroenergiju sa 63,3 koliko je iznosila ranije,na 67,3 evra/MWh, dok je za vetroenergiju produžen rok za kupoprodaju energije sa 10 na 12 godina. 12-godišnji rok ugovora o otkupu energije je i za fotonaponsku energiju, a za energiju iz MHE iznosi 10godina.

Studije i procene potencijala obnovljivih izvora energije

Kao prvi korak za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju energije, Vlada RepublikeKosovo je sprovela procenu potencijala raspoloživih resursa. U tom pogledu, 2006., 2009. i 2010. godine,MER je sproveo studije preliminarnih procena o domaćim potencijalima za male HE. Predviđa se da će seMHE graditi ulaganjem privatnog kapitala. Prema tim studijama, hidroenergetski potencijali suprocenjeni na oko 130 MW novih instaliranih kapaciteta, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 621GWh.

U toku 2008. godine izvršena je procena potencijala za solarnu energiju, energiju vetra, biomasu igeotermalnu energiju, uz pomoć konsultantskih usluga danske kompanije COWI.

Ciljevi za obnovljive izvore energije

Na Kosovu kao distributivne hidroelektrane rade tri MHE: HE Dikance, HE Radavce i HE Istok.HE Bistrica je pak priključena na prenosnu mrežu. Ove HE su rehabilitovane u periodu od 2009-2010.godine i povećale su svoju proizvodnju, nakon što date u koncesiju od strane njihovog titulara Kosovskeelektroenergetske korporacije.

MHE Bistrica je rehabilitovala i pustila u rad 2005. godine kompanija koja ju je uzela pod zakupna period od 20+20 godina. Instalirani kapacitet ove HE iznosi 8,08 MW.

MHE Dikance je data pod zakup i puštena u rad 2010. godine, a prilikom njenog remontainstalirani kapaciteti su povećani na 1 MW. MHE Radavce je rehabilitovana 2010. godine od stranekompanije koja ju je uzela u koncesiju. Instalirani kapaciteti ove MHE su takođe povećani na 0,9 MW.

MHE Istok je data u koncesiju, a njen kapacitet je povećan sa 0,56 MW na 0,86 MW.HE Gazivode takođe doprinosi elektroenergetskom sistemu Kosova sa instaliranim kapacitetom

od 35 MW i godišnjom proizvodnjom od oko 88-90 GWh. Ova HE je u vlasništvu Vodoprivrednogsistema Ibar-Lepenac.

Tokom 2009. godine instalirani su prvi energetski kapaciteti na snagu vetra od 1,35 MW na brduGoleš u blizini Prištine. U narednom periodu, RUE-u su dostavljeni i drugi zahtevi od privatnihkompanija za investiranje u energetske kapacitete na snagu vetra u Novom Brdu, Kamenici, Štimlju,Orahovcu (Zatrić), Suvoj Reci (Budakovo) i Glogovcu.

Solarni kolektori za zagrevanje sanitarne vode su instalirani na nizu objekata u Univerzitetskomkliničkom centru Kosova i Studentskom domu u Prištini, a finansirani su iz državnog budžeta (u periodu


46

2008-2009), i na tri druga javna objekta - kao deo projekta za sprovođenje mera energetske efikasnosti,koji su finansirani od strane Evropske komisije (tokom 2010. godine).

Tokom 2015. godine su nedaleko od Kline, u komercijalne svrhe, instalirani kapaciteti zafotonaponsku energiju od 102 kV, a puštena je u rad i MHE Brod II sa kapacitetom od 3,89 MW. Takođe,početkom 2016. godine je završena izgradnja dve nove MHE: MHE Beli Drim II sa kapacitetom(9,2+8,4) MW i MHE Albanik III sa kapacitetom od 4,3 MW.

U međuvremenu je kao rezultat interesovanja privatnih investitora za MHE, RUE izdao konačnaodobrenja za 76 MW; preliminarna odobrenja za 89,54 MW, a u procesu razmatranja se nalaze i zahteviza odobrenje novih kapaciteta od 513,2 MW.

Privatni investitori su slično interesovanje pokazali i u pogledu vetroenergije, a kao rezultat toga,RUE je izdao preliminarna odobrenja za kapacitete od 87,75 MW, a u procesu razmatranja su zahtevi zaodobrenja za još 51 MW.

Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije

Kosovo je član Ugovora o Energetskoj zajednici, stoga je, kao i sve druge države članice, dužnoda ispunjava ciljeve za energiju iz OIE, na osnovu odluke Ministarskog saveta Energetske zajedniceD/2012/04/MC-EnC o sprovođenju Direktive 2009/28/EC, i iz tog razloga je izradilo i usvojiloobavezujući cilj za OIE za 2020. godinu. Taj cilj iznosi 25% udela energije iz OIE u bruto finalnojpotrošnji energije. Još veći cilj (29,47%) je utvrđen Administrativnim uputstvom o ciljevima za energijuiz obnovljivih izvora energije 01/2013.

Planirano je da se ciljevi za OIE ispune korišćenjem fotonaponske energije; čvrste biomase, snagevetra; postojećih MHE; novih MHE i velikih hidroelektrana.

Što se tiče električne energije i predviđenih kapaciteta, 2020. godine će, kako se planira, premapromotivnom cilju biti instalirano 240 MW energije iz HE. Takođe, od drugih vidova OIE, predviđeno jeda vetroenergija ima instalirani kapacitet od 150 MW; fotonaponska energija 10 MW i energija izbiomase 14 MW. Za instalirane kapacitete za toplotnu energiju se u 2020. godini očekuje da će iznositi:geotermalna energija 10 MW; solarna energija 70 MW i energija iz drvne biomase od drveta za grejanje264,5 ktoe.

Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije (NAPOIE) (2011-2020) sa utvrđenim ciljevimai merama koje treba preduzeti za njihovo ispunjenje do 2020. godine predstavlja sveobuhvatnu politikuVlade za podsticanje korišćenja OIE na Kosovu.

NAPOIE je pripremljen na osnovu modela sačinjenog od strane Evropske komisije (EK) ipredstavljenog u odluci Komisije 2009/584/EC. On ispunjava sve zahteve Direktive 2009/28/EC koje jeMinistarski savet Energetske zajednice usvojio odlukom D/2012/04/MC-EnC o sprovođenju Direktive2009/28/EC i izmeni člana 20. Ugovora o Energetskoj zajednici.

Ciljevi za energiju utvrđeni AU 01/2013 i zacrtani u NAPOIE određeni su odlukom Ministarskogsaveta Energetske zajednice D/2012/04/MC-EnC o sprovođenju Direktive 2009/28/EC. Oni predstavljajupredviđanje udela energije iz OIE u potrošnji električne energije, grejanju i transportu. Međutim, u svrhupromovisanja, Kosovo je utvrdilo još viši cilj za energiju iz OIE koji korespondira sa udelom ove energijeod 29,47% u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini.

U budućnosti se za potrebe ispunjenja ciljeva za energiju iz OIE, nakon vremenskog perioda koji sezavršava 2020. godine, očekuje i korišćenje različitih fleksibilnih mehanizama za međudržavnu saradnjuza OIE, kao što su statistički prenos i zajedničke šeme podrške. U skladu sa agendom funkcionisanjaRadne grupe, odnosno Koordinacione grupe za OIE u okviru Sekretarijata Energetske zajednice, čiji jedeo i Kosovo, prvi izveštaj o sprovođenju NAPOIE i ispunjenju ciljeva za energiju iz OIE podnet jekrajem 2014. godine. Ukoliko ostali redovni dvogodišnji izveštaji o sprovođenju ovog NAPOIE i


47

napretku u ispunjenju ciljeva ukažu na to da Kosovo neće uspeti da postigne obavezujuće ciljeve samo izdomaće proizvodnje energije, treba razmotriti mogućnost preduzimanja odgovarajućih mera za korišćenjedodatnih mehanizama.

1.4. ENERGETSKA EFIKASNOST (EE)

Studijom izvodljivosti za energetsku efikasnost i merama za primenu u javnim zgradama na Kosovu,realizovanoj uz podršku Svetske banke, identifikovan je potencijal za uštedu energije:• Vladine zgrade na centralnom nivou: 4,28 ktoe (54% energije)• Lokalni/opštinski nivo: 4,28 ktoe (23% energije)• Ukupna potrošnja električne energije C/L: 8,56ktoe / 99,55 Gwh• Javna preduzeća: 0,774 ktoe• Objekti pod zakupom: 0,274 ktoe• Podstanice: 1,15 ktoe• UKUPNO = (8,56+2,17) ktoe= 10,731 ktoe/125 Gwh

Napomena: Značajno veći potencijal za sprovođenje mera EE /ne samo radi uštede energije, već iradi poboljšanja kvaliteta života građana i stvaranja novih radnih mesta i razvoja domaćeg biznisa uoblasti EE/, ukazuje na značaj strategije sa osnovnim strateškim/planskim i investicionim fokusom naoblasti energetske efikasnosti koja bi bila u skladu i sa evropskim strateškim ciljevima i konceptima kojiproizilaze iz Acquis Communautaire EU.

Dosadašnje aktivnosti i dostignuća na osnovu investicija u oblasti EE u svim sektorima –sektoru transformacije i finalne energije

Dostignuća su opisana i prijavljena i Sekretarijatu Energetske zajednice u Beču, u NAPEE 1 (2010-2018) i ona koja su u toku/sprovođenju u pripremi iz NAPEE 2 (2013-2015), dok se oni predviđeniplaniraju u NAPEE 3 (2016-2018).

Podaci i opisi u daljem tekstu prikazuju dostignuća u ciljevima za uštedu prema planiranim merama imerama koje su u toku planiranja.

Pretpostavke/projekcije ciljeva uštede primarne energije (sektor transformacije energije):- Ukupna dugoročna ušteda energije do 2017/18 (TE A/TE B) za svaku meru EEo Ukupna ušteda energije za proizvodnju lignita iz 2. plana: 1.770 (TPP A) + 0.540

(TPPB) = 2.31 GWh/god. = 0.199 ktoe/god.o Ukupna ušteda energije za proizvodnju lignita iz 3. plana: Pretpostavlja se da će biti veća

od one koja je bila predviđena 2. planom jer se ne radi o rehabilitaciji postojećih bagera,već o njihovoj zameni novim bagerima.

o Ukupna ušteda energije za proizvodnju električne energije iz 2. plana:146 + 264 + 3.2 + 6.96 + 25.6 + 37 + 104 + 155 = 741.76 GWh/god. = 63.78 ktoe/god.

o Ukupna ušteda energije za proizvodnju električne energije iz 3. plana:231 + 314 + 5.09 + 8.414 + 6.29 + 1.55 + 4.06 + 5.86 + 246 = 822.26 GWh/god. = 77.353 ktoe/god.

o Ukupni ciljevi za povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz 2. plana:25 + 25 + 20 = 70 MW

o Ukupni ciljevi za povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz 3. plana:25 25 + 34 = 74 MW

- Ciljevi uštede EE za sistem prenosa električne energije iz 2. plana: Smanjenje gubitaka za 0,06 % od ukupne potražnje za energijom kao rezultat sprovođenja

projekata do 2016. godine: 467.67 ktoe x 0.06% = 28.06 ktoe odnosno 326.34 GWh.


48

- Posebne mere energetske efikasnosti i ciljne projekcije uvrštene se u tabele koje slede za svakisektor energije u periodu 2016-2018.

Planirane i ostvarene uštede energije

Cilj uštede koji je bio utvrđen u prvom NAPEE (31.00 ktoe) je premašen – 31.915 ktoe.Preliminarne procene ukazuju da su uštede energije koje su postignute u prvom srednjoročnom

periodu (2010-2012) veće i od onih prijavljenih, ali se usled nedostatka statističkih podataka uštedeenergije ne mogu precizno proceniti i prijaviti. Uštede energije koje su postignute u sektoru transporta iindustrije nisu uopšte procenjene u prvom NAPEE.

Nacionalni indikativni cilj i njegovo ostvarivanje (tabela ispod).

Tabela 4. Ciljevi EENacionalni indikativni cilj za 2018. godinu 91.89 ktoePrelazni cilj za 2012. godinu 31.00 ktoe

Podela ciljeva po sektorimaCilj sektora Uštede energije u 2012.

godini

Približnopredviđanje uštede

energije u 2018.godini

2012 2018 Ukupno(TD)

Od mera(BU)

Ukupno(TD)

Od mera(BU)

Domaćinstva (ktoe) 12.40 30.64 28.05 ktoe 46.98Usluge (ktoe) 9.30 12.26 3.865 ktoe 18,91

Industrija (ktoe)** 7.905 24.84 Nijeprocenjeno 14.00

Transport (ktoe) 1.395 24.15 Nijeprocenjeno 12.00

Ukupno (ekvivalentne jedinice):ktoe 31.00 91.89 31.925

ktoe 91.89 ktoe

Ukupno (GWh): 360.53 1068.68 371.17GWh 1068.68 GWh

Procenat (%)(u odnosu nareferentnu potrošnju ESD) 3 % 9 % 3.1 % 9.00%

* Polja osenčena sivom bojom iz prvog NAPEE**Sektor poljoprivrede je uključen u sektor industrije

Napomena: U prvom NAPEE nije predviđen nacionalni cilj za objekte sa skoro nultom potrošnjom.

Energetsku efikasnost na Kosovu, pored potrebe i napora da se osigura dovoljna količina energijeiz proizvodnje u postojećim termolektranama i iz drugih alternativnih izvora, Vlada Republike Kosovosmatra osnovnom komponentom strateškog i ekonomskog planiranja i razvoja Kosova.

U oblasti energetske efikasnosti preduzeti su važni političko-programski, zakonski iinstitucionalni koraci za njeno promovisanje. Osnovana je Kosovska agencija za energetsku efikasnost,kao i Komisija za sertifikaciju energetskih revizora i menadžera. Takođe, realizovana su i značajnaulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti.

Zakonski okvir i sprovedeni/tekući projekti za EE na Kosovu. Ovom prilikom vredi istaći daosim osnovnih zakona u energetskom sektoru, sada imamo i Zakon o energetskoj efikasnosti, kao i nizrazličitih administrativnih uputstava (AU) i propisa.


49

Administrativno uputstvo o promociji energetske efikasnosti za konačne potrošače i energetskeslužbe;

AU o etiketiranju uređaja koji troše energiju; AU o energetskoj reviziji; Tehnički pravilnik o energetskoj reviziji; Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Kosovske agencije za energetsku efikasnost; Pravilnik o osnivanju Komisije za sertifikaciju energetskih revizora i menadžera.

Strateški planovi u oblasti energetske efikasnosti

Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (NAPEE) 2010-2018 je usvojen i predviđa ušteduenergije od 9% ili oko 92 ktoe do 2018. godine;

Prvi srednjoročni akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova (NAPEE) 2010-2012 je usvojen ipredviđa uštedu energije od 3% ili oko 31 ktoe do 2012. godine;

Izrada Izveštaja o Prvom srednjoročnom planu za energetsku efikasnost Kosova, rezultatipokazuju da je cilj postignut sa 3,1% od ukupnog cilja za te tri godine od 3% ili 31,925 ktoe odukupno predviđenih 31ktoe za te tri godine. Cilj je premašen za mali procenat;

Izrada i usvajanje Drugog srednjoročnog Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost(NAPEE) 2013-2015, koji je predvideo uštedu od 3% ose ili oko 31ktoe;

Do sada je 18 opština izradilo opštinske planove za EE 2014-2020, koje su iste i usvojile u svojimskupštinama opština.

Projekti finansirani iz BRK: Energetska revizija zgrada javne službe za 2011-2012-2013-2014-2015-2016. godinu, svake

godine po 144.000,00 €; Javna kampanja o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE) za 2011-2012-

2013-2014-2015-2016. godinu, svake godine po 50.000,00 €.

Projekti finansirani od strane donatora/pozajmicama:

Nadgledanje i praćenje, provera i procena mera energetske efikasnosti u školama i bolnicama naKosovu (finansiran od strane Evropske komisije u vrednosti od 15,6 miliona evra). Projekatobuhvata 63 škole i 2 bolnice.

Studija i sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama – centralni nivo (finansiranod strane WBIF/SB). Vrednost finansijskih sredstava $31M. Pregovori između MER-MF-SB suzavršeni u maju 2014. godine, a u junu je Odbor SB odobrio kredit. Nakon potpisivanjasporazuma između MF i SB projekat je ratifikovan i u Skupštini Kosova. Projekat je počeo da sesprovodi.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama – opštinski nivo, finansiran odstrane WBIF/KfW. Vrednost finansijskih sredstava 7.500.000,00 evra.

Podrška privatnom i stambenom sektoru za preduzimanje mera EE, finansiran od strane EBRT-a,vrednost finansijskih sredstava €12M (poseban naglasak će biti stavljen na privatni sektor (mala isrednja preduzeća - MSP), pri čemu su prvi ugovori već sklopljeni sa komercijalnom bankomTEB (vrednost 5 M€) i Ruralnim kreditiranjem Kosova - RKK (vrednost €1,5M). Projekat senalazi u fazi implementacije.

Preko UNDP-a je sprovedeno nekoliko projekata za promovisanje EE i pružena pomoć dvemaopštinama u izradi opštinskih planova za EE 2014-2020, kao i konkretne mere za javnu rasvetu uopštinama.


50

Kosovo je kao strana potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici aktivan učesnik na sastancimaEnergetske zajednice u Beču, kao i aktivan učesnik u Koordinacionoj grupi za EE, usklađujući svojezakonodavstvo sa relevantnim evropskim direktivama.

Sve ove aktivnosti, planovi i mere koje su se sprovodile i sprovode daju vidne rezultate u smanjenjupotrošnje i potrebe za uvozom energije, pružajući bolju mogućnost za strateško planiranje energije iefektivnijih politika za sprovođenje. Ipak, ovo je samo početak uspešnog puta, s tim što ostaje puno togada se uradi jer su veliki i potencijali za sprovođenje energetske efikasnosti na Kosovu, uporedo sapotrebom za uštedom i poboljšanjem kvaliteta života građana Kosova, pre svega u stambenom sektoru.

U narednoj tabeli prikazan je rezime podataka o sva tri prelazna akciona plana za EE.

Tabela 5. Kratak pregled podataka o sva tri akciona plana za EE

1.5. UTICAJ ENERGETSKIH AKTIVNOSTI PROIZVODNJE ENERGIJE NA ŽIVOTNUSREDINU32

Poznato je da termoelektrane imaju uticaj na zagađenje vazduha na lokalnom, regionalnom iglobalnom nivou. Dakle, uticaj zagađenja na lokalnom nivou obuhvata nekoliko desetina kilometara odizvora, i poznat je kao lokalni uticaj na kvalitet vazduha. U ovom slučaju se koncentracije zagađivačavazduha upoređuju sa standardima za kvalitet vazduha utvrđenim na osnovu kriterijuma. Radi se opovećanju koncentracija SO2, NOx, CO, organskih gasova, čestica, teških metala, toksičnih organskihjedinjenja, itd. Termoelektrane ispuštaju velike količine oksida azota i sumpora (NOx i SOx), zagađivača

32 Materijal preuzet iz Izveštaja o ekološkom stanju u KEK, koji predstavlja zvaničan dokument koji je objavljen odstrane KEK-a na godišnjem nivou.


51

koji se hemijskim transformacijama u atmosferi pretvaraju u sulfate i nitrate, koji formiraju takozvanesekundarne čestice. Sekundarne čestice su odgovorne za povećanje koncentracije čestica na regionalnomnivou, i kao takve odgovorne su za regionalno zagađenje sa PM10 a posebno PM2, 5. Regionalni uticaj jepovezan sa pojavom acidifikacije, fotooksidacije, eutrofikacije (NOx, NH3) i pojavom povećanihkoncentracija ozona iznad zemlje. Takođe, zagađenje ozona je povezano i sa regionalnim nivoom jer seozon i prekurzori ozona, kao što je NOx, zatim prenose na velike razdaljine.

Uticaj termoelektrana na globalnom nivou se uglavnom odnosi na uticaj ispuštanja gasova saefektom staklene bašte, odnosno ispuštanja CO2, CH4, N2O, CFC. Ispuštaju se i manje količine ostalihmaterija, kao što su teški metali, hlorovodonici i fluorovodonici, nesagoreli ugljeni hidrati, isparljivanemetanska organska jedinjenja. CO2 je gas sa efektom staklene bašte sa globalnim uticajem na klimu, ikao takav zahteva poseban tretman.

U TE “Kosovo B” su ugrađeni analizatori za merenje emisije gasova i čestica prašine. Utermoelektranama KEK-a, emisije zagađujućih materija u atmosferu su više od dozvoljenih graničnihvrednosti zbog neadekvatnih projektnih dizajna elektrostatičkih taložnika, zatim nepostojanja postrojenjaza smanjenje zagađujućih materija kao što su NOx i SO2, visoke koncentracije neorganskih materija ulignitu i drugih problema u procesu sagorevanja. U TE „Kosovo A“ (jedinica A3, A4 i A5) se emisiječestica mere, a emisije zagađujućih gasova izračunavaju.

Emisije prašine (čestica): U termoelektrani izlazni gasovi iz kazana prolaze kroz elektrostatičkitaložnik u kome se vrši razdvajanje čestica-prašine. Zatim, izlazni gasovi prolaze kroz dimnjak, gde sedalje smanjena količina letećeg pepela ispušta u atmosferu. Ostale emisije u vazduh su uglavnomtakozvane pokretne emisije, koje se odnose na lokalnu emisiju prašine, nusproizvoda sagorevanja(sekundarni proizvodi), tokom transporta i tako dalje. Treba istaći da emisija čestica u TE „Kosovo B“nije u skladu sa najstriktnijim standardima kao što je Direktiva LCP 2001/80/BE koja propisuje limitemisije prašine od 50(mg/Nm3). Nakon instaliranja novih elektrostatičkih taložnika u TE „Kosovo A“ iprojektovanog rada koji osigurava emisije čestica ispod predviđenog kriterijuma, možemo konstatovati daje u ovoj termoelektrani napravljen značajan ekološki napredak.

Emisija ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid je značajan faktor koji utiče na globalno zagrevanje.Emitovanje CO2 je proporcionalno sa sadržajem ugljenika u gorivo kvalitetom sagorelih derivata. Nepostoji komercijalna metoda na raspolaganju za izdvajanje CO2 iz izvora pražnjenja, pa je najbolji načinza smanjenje njegove emisije, povećanje efikasnosti opreme i što racionalnije sagorevanje goriva.Emitovanje ugljen dioksida u TE „Kosovo A“ je zasnovan na proračunima kvaliteta lignita i snageblokova za osnovu stehiometričkih izveštaja hemijske reakcije, dok se u TE „Kosovo B“ meri.

Emitovanje ugljen monoksida: Procesi sagorevanja je praćen emisijom ugljen monoksida. Ugljenmonoksid se CO se uvek javlja kao prelazni proizvod u procesu sagorevanja posebno u uslovima pod –stehiometrijskog sagorevanja. Proces sagorevanja je praćen emisijom ugljen monoksida. Termoelektraneuvek pokušavaju da smanje formiranje Co, jer je CO pokazatelj korozivnog opasnog goriva i nesagorelog,što je pokazatelj loše efikasnosti. Ova emisija izaziva povećanje potrošnje goriva i pokazuje nedovoljnuefikasnost termoelektrane. Dakle, emisija CO je posledica lošeg sagorevanja – nepotpun processagorevanja. Kod termocentrala na ugalj, CO i NOx deluju na iste odnose. Ako treba da se smanji emisijaNOx, mora se smanjiti količina vazduha koja ulazi u kazan, čime se proizvodnja CO povećava.Termoelekrane moraju da održavaju ravnotežu ova dva parametra emisija, kako bi se održala dozvoljenagranica. U TE „Kosovo B“ emitovanje CO se meri dok se u TE „Kosovo A“ ne meri.

Emisije SOx: U termoelektrani se SOx emituje prilikom sagorevanja uglja, zbog prisustvasumpora. Najveći deo sumpor oksida je u obliku sumpor-dioksida (SO2); metal deluje kao katalizator,dok je 1÷3 (%) sumpora oksidiše u sumpor trioksid (SO3). SOx je zajednički imenitelj za emisije SO2 iSO3, dakle SOx je uglavnom emisija SO2. Emisija sumpor dioksida (SO2) se bazira na sastavu So(organski sumpor) u lignitu, kao i od alkalnog karaktera lignita, odnosno sopstvenog de sumporisanja dokojeg je došlo u kazanu. Nakon sagorevanja, deo sumpora završava u pepeo i šljaku kao SO3, a jedannjegov deo se prenosi izlaznim gasovima do elektrostatičkog filtera i na kraju (preostali deo) krozdimnjak u atmosferu. Ni u „Kosovo A“ ni u „Kosovo B“ nisu instalirani De-SO2 (sistem desumporavanjaizlaznih gasova). U TE „Kosovo A“ se emisije SO2 izračunavaju, dok se u TE „Kosovo B“ mere.


52

Emisije NOx: Razlog emitovanja NOx je sadržaj azota u lignitu i u vazduhu za sagorevanje.Proizvod sagorevanja fosilnih goriva je azot oksida u obliku azot monoksida (NO), azot dioksida (NO2) isuboksid azota (N2O). Emitovanje NOx nastaje sagorevanjem azota koji se sadrži u lignitu, i zbogprisustva azota u vazduhu. Kada lignit sagoreva, uglavnom nastaje NO, isto i proizvodnja NO2 sadržiizvestan procenat ukupne količine NOx. Količina N2O je veoma mala… Azotni oksidi nastaju hemijskomreakcijom azota i kiseonika disociranog (razloženog) iz vazduha, koji se doprema u oganj. Dakle NOxnastaje uglavnom na osnovu ovih mehanizama.

- Kao rezultat reakcije između kiseonika i azota u vazduhu (NOx termički), i- Od azota koji je sadržan u gorivu.U slučaju lignita, pretpostavlja se na osnovu različitih izvora da će 80% oksida azota nastati od azota

koji su sadržani u gorivu, dok samo 20% iz azota u vazduhu. Za oksidaciju azota je potrebna određenavrednost temperature u gorioniku i odgovarajuća količina kiseonika. Preduzimanjem primarnih mera ukotlovima, postiže se zadovoljavajuće smanjenje emisije azotnih oksida u termoelektranama u kojimagori lignit, kao sa brenerom sa malo NOx i ostalim najboljim tehnikama na raspolaganju (BAT). U TE„Kosovo A“ i TE „Kosovo B“ se ne koristi niti jedna metoda ili tehnika za smanjenje emisije NOx. U TE„Kosova A“ se emisija NOx izračunava, dok se u TE „Kosovo B“ mari.

Teški metali: Lignit sadrži teške metale i druge elemente. Uprkos malih količina one moguprouzrokovati štetu po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Većina teških metala (As, Cd, Cr, Cu, Hg, Ni, Pb,Se, Zn, V) se oslobađaju kao jedinjenja (npr. oksidi, hloridi i dr.) povezani sa česticama. Samo su Hg i Sedelimično prisutni u fazi isparivanja. Živa (Hg) je teški metal koji izaziva veće probleme u pogleduemisije u procesu sagorevanja uglja. Jedan deo žive u lignitu se zaustavlja u fazi isparavanja, što znači dase neće kondenzovati na površini ugljene prašine, tako da je njegovo otklanjanje iz uređaja zakontrolisanje emisije čestica veoma nestabilna. Većina teških metala se povezuje sa letećim pepelom naradnim temperaturama opreme kotla.

Stanje emitovanja zagađivača životne sredine je prikazano u tabeli 6.

Tabela 6. Emisije oslobođene iz termoelektrana 2015 i 2014.

1.6. POREĐENJE GLAVNIH ENERGETSKIH POKAZATELAJ SA ZEMLJAMAJUGOISTOČNE EVROPE SA NEKIM DRŽAVAMA EU

Zavisnost od uvoza električne energije33

33 IEA zvanični podaci iz 2013

TE Kosovo Električna energija (MWh) Prašina (mg/Nm3) SO2(mg/Nm3) Nox(mg/Nm3) Co2(mg/Nm3)2015 2014 % 2015 2014 % 2015 2014 % 2015 2014 % 2015 2014 %

TE KA3 925997 984471 -5.94 52.9 59.2-

10.64 282 417-

32.37 708 713-

0.70 257.66 263.16-

2.09

TE KA4 773348 403998 91.42 39 53-

26.42 281 392-

28.32 749 717 4.46 260.71 263.29-

0.98

TE KA5 357335 249418 43.27 33 54-

38.89 260 424-

38.68 724 715 1.26 260.97 264.95-

1.50

TE KA 2056680 1637883 25.57 44 57-

22.81 289 418-

30.86 725 714 1.54 259.67 262.91-

1.23TE KB1 1986124 1597707 24.31TE KB2 1935890 2048927 -5.52TE KB 3922014 3646634 7.55 645 860 -25 327 511 -36 821 814 0.86 220.7 216.04 2.16KriterijumiEU 50 400 500


53

Na slici 6 je prikazano poređenje zemalja u regionu sa nekim zemljama EU u pogledu njihovezavisnosti od uvoza električne energije.

Slika 6. Poređenje zavisnosti od uvoza električne energije

Sve države JIE su zavisne od uvoza električne energije 34 . Kosovo u poređenju sa drugimdržavama ne zavisi puno od uvoza, međutim to se mora uzeti sa rezervama u pogledu održivosti, poštozastareli proizvodni kapaciteti ne garantuju dugoročnu sigurnost. Kapaciteti za proizvodnju električneenergije su najnestabilniji u poređenju sa kapacitetima drugih zemalja.

Poređenje neto izvoza električne energije

Slika 7. Neto uvoz (Uvoz - izvoz) (GWh)

34 IEA podaci za 2013(www.iea.org)

9.925.0 23.0

10.9

62.850.4

8.9 4.8

39.5 33.0

13.4 9.8 6.5 2.20.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

Zavisnost od uvoza(%)

-60000

-50000

-40000

-30000

-20000

-10000

0

10000

20000

30000

40000

50000

GWh


54

Udeo sektora u ukupnoj potrošnji energije svih vrsta

Procenat udela privrednog sektora u ukupnoj potrošnji energije predstavlja kvalitetan pokazatelj.Pokazatelji grafikona u nastavku predstavljaju uporedne podatke o distribuciji finalne potrošnje energije uzemljama JIE35. Sektor domaćinstva i transportni sektor predstavljaju najveće potrošače energije u svimdržavama JIE. Na Kosovu i u Crnoj Gori sektor domaćinstava predstavlja najvećeg potrošača energije.Udeo industrije u finalnoj potrošnji u Makedoniji je 32%, dok u Albaniji taj udeo iznosi samo 13%, a naKosovu 21%.

Slika 8. Poređenje udela energetskog sektora u finalnoj potrošnji energije u zemljama JIE

Dok neke zemlje u regionu kao Makedonija, Srbija i Bosna i Hercegovina imaju raznolikost uenergetskim proizvodima za pokrivanje osnovnih potreba glavnih prirodnih sektora, Kosovo, Albanija iCrna Gora su veoma ograničene u tom pravcu. Udeo naftnih derivata nije prikazan jer je njihova upotrebau velikoj meri zastupljena u transportu jednako u svim zemljama36.

35 IEA zvanični podaci za 2013(www.iea.org)36 IEA zvanični podaci za 2013. godinu (www.iea.org)

39

9

21

2

26

0 3

28

1013

3

38

1 7

33

9

28

2

22

0 6

25

12

32

1

27

0 3

40

4

27

1

24

1 3

28

13

25

0

31

0 20

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Amviseria Sherbimet Industria Bujqesia Transporti Tjera/ Jo tespecifikuara

Konsumi joenergjetik

Poređenje potrošnje energije u zemljama JIE

Kosova Shqiperia Serbia Maqedonia Mali i zi Bosnia dhe Hercegovina


55

Udeo raznih vidova energije u ukupnoj potrošnji energije

Slika 9. Poređenje udela različitih proizvoda energije u zemljama JIE

Potrošnja električne energije po glavi stanovnika37

Slika 10. Poređenje potrošnje po glavi stanovnika u zemljama JIE i nekih od većih zemalja EU

37 IEA zvanični podaci za 2013 (www.iea.org)

4 3

7 8

1

13

0 0

12

1 0

4

19

10 12

8

23

6

31

28 27

32

40

32

0 0

8

2 0

4

Kosova Shqiperia Serbia Maqedonia Mali i zi Bosnia dheHercegovina

%uč

ešća

države JIE

Thëngjill Gaz natyror Dru zjarri&mbtje Energji elektrike Ngrohje

3 2.533.21

4.443.75

6.83

4.64

2.49

3.89

8.52

5.12 5

7.02 7.38

0123456789

Potrošnja električne energije po stanovniku (MWh/stanovnik)


56

Kao što se primećuje Kosovo ima veću potrošnju električne energije po glavi stanovnika odAlbanije i Rumunije.

Cene električne energije

U narednom grafikonu prikazane su cene električne energije u zemljama JIE i nekim od zemaljaEU (eurocent/KWh)38.

Slika 11. Cena električne energije u zemljama JIE i nekim zemljama EU

Kao što se može videti iz cena električne energije u sektoru domaćinstva, one su niže od cena uindustrijskom sektoru. Dakle na Kosovu teret troškova elektroenergetskog sistema pada na industriju.

38 EUROSTAT podaci se odnose na 2015. g.

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

Cena električne energije (Eurocent/KWh)

Shtëpiak Industri


57

PRILOG 2. ANALIZE PREDVIĐANJA POTRAŽNJE ZA ELEKTRIČNOM ENERGIJOMPREMA 3 SCENARIJA POTROŠNJE

2.1. OSNOV ANALIZE POTRAŽNJE ZA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

U cilju utvrđivanja strateških politika za energetski sektor, pre svega se mora definisati potražnjaza električnom energijom sistema. Ovo predstavlja temelj za izradu strateških dokumenata za energetskisektor. U tu svrhu je Radni tim za izradu nacrta Energetske strategije usvojio model predviđanja potražnjeza električnom energijom na osnovu nekoliko varijabli kao što su ekonomski rast, postepeno smanjenjetehničkih i komercijalnih gubitaka, industrijski razvoj, predviđene mere energetske efikasnosti,diversifikacija energetskih izvora za zadovoljenje potražnje, itd.

Predviđanje potražnje za električnom energijom je urađeno u tri scenarija potrošnje, smatrajući dapredstavljaju dovoljne opcije za kreatore politika za donošenje odgovarajućih odluka u vezi saenergetskim sektorom.

Potražnja za električnom energijom predstavlja bruto potrošnju električne energije, uključujući: Potražnju za električnom energijom od strane krajnjih potrošača; Gubitke električne energije na nivou ODS-a; Gubitke električne energije na nivou OPS-a; Nefakturisanu energiju na severu Kosova; Potražnju u zoni rudnika i proizvodnje (LLOMAG); Uticaj BDP-a na potražnju za električnom energijom; Mere energetske efikasnosti; Uticaj penetracije sistema za centralno grejanje.

Potražnja za električnom energijom za krajnje potrošače (neto potrošnja) je upotrebljena zapredviđanje potražnje za električnom energijom. Razlika između neto i bruto potrošnje je napravljena saciljem da se prikaže smanjenje potražnje za električnom energijom kao posledica:

Razvoja toplotnih sistema – Prilog 5; Energetske efikasnosti – 11 GWh godišnjeg smanjenja potražnje za električnom

energijom; Korišćenja solarne energije za zagrevanje sanitarne vode – 3,65 GWh smanjenja godišnje

potražnje za električnom energijom kao rezultat korišćenja solarne energije za zagrevanjevode za porodične potrebe.

Ocenjeno je da bi razvoj ovih elemenata energetskog sektora odigrao važnu ulogu kako u količinipotražnje za električnom energijom, tako i u njenoj ceni jer bi se smanjenjem potražnje smanjila i količinauvoza. Svi ovi faktori koji utiču na potražnju električne energije, smatraju se inputima koji ulaze u modelpredviđanja potražnje za električnom energijom.

U nastavku teksta opisana je metodologija koja je korišćena za predviđanje potražnje zaelektričnom energijom za svaki scenario.

Projekcije ekonomskog rasta su zasnovane na Programu ekonomskih reformi i prikazane su uTabeli 7.


58

Tabela 7. Projekcije ekonomskog rasta na osnovu dokumenta: Program ekonomskih reformiProj. Proj. Proj. Proj. Proj.

Realan rast BDP-a 2016 2017 2018 20192020-2025

Niži scenario (1) 2.50% 2.50% 2.50% 2.50% 3.00%Osnovni scenario (2) 4.0% 4.30% 4.30% 4.30% 4.30%Viši scenario (3) 7.50% 7.00% 6.00% 5.50% 5.00%

Inputi za uticaj mera energetske efikasnosti Analiza o uticaju EE na smanjenje potražnje za električnom energijom zasnovana je na analizama

napretka koji je postignut sprovođenjem prelaznih i planiranih akcionih planova (vidi Prilog 1 tačka1.4).

Uticaj proširenja postojećih sistema za centralno grejanje zasnovan je na projekcijama opisanim uPoglavlju 5 ovog Priloga.

2.1.1. Predviđanje potražnje za električnom energijom – Niži scenario

a) Predviđanje potražnje za električnom energijom za industrijske potrošače izvršeno jeprimenom povećanja u % na osnovu BDP-a prema nižem scenariju (1), dok je predviđanjepotražnje za komercijalne potrošače i potrošače u sektoru domaćinstava izvršeno na sledećinačin: u godinama u kojima se pojavljuje nerealna potrošnja, ona je prvo normalizovana, azatim je nastavljeno prema trendu uz pomoć linearnih jednačina i dugih uticaja kako bi seodrazilo realno predviđanje.

b) Nivo tehničkih i komercijalnih gubitaka je za sve scenarije izračunat u skladu sa Razvojnimplanom ODS-a (Master planom) koji je od strane Radnog tima za izradu Energetske strategijeocenjen kao realno predviđanje.

c) Uticaj inputa (proširenje termo-energetskih sistema, sprovođenje mera energetske efikasnostii korišćenje solarne energije za zagrevanje voda za porodične potrebe) u ovom scenarijuprestavlja nastavak trenda iz poslednjih godina, u koji je sam po sebi uključen i uticaj meraefikasnosti koje su preduzete u akcionom planu iz prethodnih godina.

U Tabeli 8 je prikazano predviđanje potražnje za električnom energijom prema Scenariju 1 (nižem).

Tabela 8. Bruto potražnja za električnom energijom prema Scenariju 1.

Nakon što se uključi i uticaj gubitaka i drugih vidova potrošnje, bruto potražnja će biti kao u tabeli 9.

Tabela 9. Bruto potražnja za električnom energijom

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Potrošnja po vrsti potrošača Jedin.

220 kV GWh 586 601 616 632 651 670 690 711 732 754110 kV GWh 91 93 95 98 101 104 107 110 113 117

Ukupno 220 kV i 110 kV GWh 677 694 711 729 751 774 797 821 845 871Industrijski (35kV, 10kV dhe 6/6) GWh 249 255 262 268 276 285 293 302 311 320Komercijalni GWh 776 789 803 817 833 849 862 875 888 901Domaćinstva GWh 2,171 2,208 2,245 2,286 2,329 2,375 2,410 2,446 2,483 2,520

Potrošnja GWh 3,196 3,253 3,310 3,371 3,438 3,508 3,565 3,623 3,682 3,742


59

2.2. Predviđanje potražnje za električnom energijom – Scenario 2 (osnovni)

a) Predviđanje potražnje za električnom energijom za industrijske potrošače, izvršeno jeprimenom povećanja u % na osnovu BDP-a prema Scenariju 2 (osnovnom), dok je kodkomercijalnih potrošača primenjeno 0,8 BDP-a prema Osnovnom scenariju.

b) Nivo tehničkih i komercijalnih gubitaka je za sve scenarije izračunat u skladu sa Razvojnimplanom ODS-a (Master planom) koji je Radni tim za izradu Energetske strategije ocenio kaorealan plan.

c) Uticaj inputa (centralnog grejanja, energetske efikasnoti, zagrevanja sanitarne vode solarnomenergijom) se u ovom scenariju smatra realnim na osnovu planiranih mera energetskeefikasnosti.

d) U tabeli 10 je prikazano predviđanje potražnje za električnom energijom prema Scenariju 2.

Tabela 10. Potražnja za električnom energijom prema Scenariju 2 potrošnje električne energije

Nakon što se uključi i uticaj gubitaka i drugih mera na potražnju za električnom energijom, brutopotražnja će biti kao u tabeli 11.

Tabela 11. Bruto potražnja za električnom energijom prema Scenariju 2 za potrošnju električne energije

2.2. Predviđanje potražnje za električnom energijom – Scenario 3 (Viši)

a) Predviđanje potražnje za električnom energijom za industrijske potrošače, izvršeno jeprimenom povećanja u % na osnovu BDP-a prema višem scenariju (Scenariju 3 rasta BDP-a).Predviđanje potražnje za električnom energijom za potrošače u sektoru domaćinstava jeizvršeno slično kao u Scenariju 2.

b) Nivo tehničkih i komercijalnih gubitaka je za sve scenarije izračunat u skladu sa za zahtevimaenergetske strategije i Razvojnim planom ODS-a (Master planom).

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Ukupna potrošnja GWh 5,691 5,694 5,700 5,706 5,715 5,741 5,751 5,776 5,809 5,849

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Potrošnja prema vrsti potrošača Jedinica

220 kV GWh 608 634 661 689 719 750 782 816 851 888110 kV GWh 91 95 99 103 108 112 117 122 127 133

Ukupno 220 kV i 110 kV GWh 699 729 760 793 827 862 899 938 978 1,020Industrijski (35kV, 10kV) GWh 273 285 297 310 323 337 352 367 383 399Komercijalni GWh 832 861 891 921 953 986 1,020 1,055 1,091 1,129Domaćinstva GWh 2,157 2,147 2,180 2,241 2,289 2,339 2,379 2,415 2,452 2,490

Potrošnja GWh 3,263 3,293 3,368 3,472 3,566 3,662 3,750 3,837 3,925 4,017

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Ukupno potroš. GWh 5,802 5,784 5,826 5,902 5,955 6,024 6,084 6,156 6,238 6,330


60

c) Za uticaj inputa u ovom scenariju je ocenjeno da je realan na osnovu dešavanja u relevantnimsektorima.

Tabela 12. Potrošnja električne energije prema Scenariju 3.

Nakon što se uključi i uticaj gubitaka i drugih vidova potrošnje, bruto potražnja će biti kao utabeli 13.

Tabela 13. Bruto potražnja za električnom energijom prema scenariju III

2.3. Rezime sva tri scenarija

Tabela 14. Rezime scenarija potražnje za električnom energijom

Na narednoj slici su prikazane krivulje predviđene srednjoročne potražnje za električnom energijom za svatri scenarija.

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Potrošnja prema vrsti potrošača Jedinica

220 kV GWh 628 672 712 752 789 829 870 914 959 1,007110 kV GWh 94 101 107 112 118 124 130 137 144 151

220 kV i 110 kV GWh 722 773 819 864 907 953 1,000 1,050 1,103 1,158Industrijski (35kV, 10kV) GWh 283 302 320 338 355 373 391 411 431 453Komercijalni GWh 867 928 983 1,037 1,089 1,144 1,201 1,261 1,324 1,390Domaćinstva GWh 2,157 2,147 2,180 2,241 2,289 2,339 2,379 2,415 2,452 2,490

Potrošnja GWh 3,307 3,377 3,483 3,616 3,734 3,856 3,971 4,087 4,207 4,333

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Ukupna potrošnja GWh 5,884 5,942 6,041 6,164 6,253 6,361 6,461 6,577 6,706 6,848

Scenariji 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Scenario I 5,691 5,694 5,700 5,706 5,715 5,741 5,751 5,776 5,809 5,849Scenario II 5,802 5,784 5,826 5,902 5,955 6,024 6,084 6,156 6,238 6,330Scenario III 5,884 5,942 6,041 6,164 6,253 6,361 6,461 6,577 6,706 6,848


61

Slika 12. Krivulje potražnje za električnom energijom

Sektor električne energije, a posebno distribucija se suočava sa izazovima koji su političke iinstitucionalne prirode, a među njima su ključni uspostavljanje kontrole ODS-a na severu Kosova ismanjenje zloupotrebe električne energije od strane nesavesnih potrošača. Prevazilaženje ovih izazovazahteva sveobuhvatnu posvećenost.

5,691 5,694 5,700 5,706 5,715 5,741 5,751 5,776 5,809 5,8495,802 5,784 5,8265,902 5,955 6,024 6,084

6,1566,238

6,330

5,884 5,9426,041

6,1646,253

6,3616,461

6,5776,706

6,848

4,000

4,500

5,000

5,500

6,000

6,500

7,000

7,500

8,000

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Rezime sva tri scenarija potrošnje

Scenario IScenario IIScenario III


62

PRILOG 3. ANALIZA ADEKVATNOSTI PROIZVODNJE I BALANSA IZMEĐUPOTRAŽNJE I PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE 2016-2025

3.1. ADEKVATNOST I BALANS IZMEĐU PROIZVODNJE I POTRAŽNJE ZAELEKTRIČNOM ENERGIJOM

Adekvatnost i balans energije su analizirani na osnovu tri scenarija proizvodnih kapaciteta naKosovu i jednog osnovnog scenarija u Albaniji.

Tabela 15. Scenariji razvoja proizvodnih kapacitetaProizvodni kapaciteti na Kosovuscenario 1

Proizvodni kapaciteti naKosovu scenario 2

Proizvodni kapacitetina Kosovu scenario 339

Proizvodni kapaciteti uAlbaniji

Izgradnja TE „Novo Kosovo“sa neto kapacitetom od 450MW sa mogućnošću zapriključenje sistemakogeneracije sa kapacitetomdo 10% neto kapacitetaelektrane. Elektrana će bitiizgrađena u skladu sa svimkriterijumima zaštite životnesredine propisanim D2010/75/EC;

Rehabilitacija TE „Kosovo B“radi dovođenja u okvirekriterijuma zaštite životnesredine i kriterijuma

Izgradnja TE „NovoKosovo“ sa netokapacitetom od 450MW sa mogućnošću zapriključenje sistemakogeneracije sakapacitetom do 10%neto kapacitetaelektrane. Elektrana ćebiti izgrađena u skladusa svim kriterijumimazaštite životne sredinepropisanim D2010/75/EC;

Rehabilitacija TE

Izgradnja TE „NovoKosovo“ sa netokapacitetom od 450MW sa mogućnošćuza priključenjesistemakogeneracije sakapacitetom do 10%neto kapacitetaelektrane. Elektranaće biti izgrađena uskladu sa svimkriterijumima zaštiteživotne sredinepropisanim D

Prilikom analizaadekvatnosti i balansaelektroenergetskihsistema, uzet je uobzir osnovni scenarioprojekcija razvojaproizvodnih kapaciteta uRepublici Albaniji naosnovu podataka OPS-aAlbanije.

39 Podaci su zasnovani na procenama osoblja KEK-a na osnovu projektovanih kapaciteta jedinica, kao i iskustavazemalja koje su male elektranu sa sličnom tehnologijom.


63

energetske efikasnostipropisanih u Direktivi2010/75/EC za industrijskapostrojenja, kao i povećanjenjenih proizvodnih kapacitetau parametrima projektovanja.Predviđeno je da rehabilitacijabude završena 2020. godine.

Nastavak rada TE “KosovoA” do puštanja u rad TE„Novo Kosovo“, podpretpostavkom da će Kosovouspeti da pregovorimaizdejstvuje odlaganje obavezau pogledu ograničenja brojasati rada starih elektrana, zbogvelikog rizika po sigurnostsnabdevanja.

Izgradnja kapaciteta zaproizvodnju električneenergije iz obnovljivih izvoraenergije u skladu sa ciljevimaza OIE (vidi Prilog 7).

„Kosovo B“ radidovođenja u okvirekriterijuma zaštiteživotne sredine ikriterijuma energetskeefikasnosti propisanih uDirektivi 2010/75/ECza industrijskapostrojenja, kao ipovećanje njenihproizvodnih kapacitetau parametrimaprojektovanja.Predviđeno je darehabilitacija budezavršena 2020. godine.

Nastavak sa radom TE“Kosovo A”, dopuštanja u rad TE„Novo Kosovo“, uzpoštovanje obaveza dase ograniči broj satirada (za stare elektraneje dozvoljeno da radeukupno 20000 radnihsati u periodu 2018 –2023).

Izgradnja, na inicijativuprivatnih investitora,fleksibilnih hidrokapaciteta radipopunjavanjaregulacione rezervesistema

Izgradnja kapaciteta zaproizvodnju električneenergije iz obnovljivihizvora energije u skladusa ciljevima za OIE(vidi Prilog 7).

2010/75/EC; Rehabilitacija TE

„Kosovo B“ radidovođenja u okvirekriterijuma zaštiteživotne sredine ikriterijumaenergetskeefikasnostipropisanih uDirektivi2010/75/EC zaindustrijskapostrojenja, kao ipovećanje njenihproizvodnihkapaciteta uparametrimaprojektovanja.Predviđeno je darehabilitacija budezavršena 2020.godine.

Rekonstrukcija 4jedinice TE„Kosovo A“ premarasporedu (vidiodgovarajuće tabeleza proizvodnekapacitete premascenariju 3proizvodnje uPrilogu 340).

Izgradnja, nainicijativu privatnihinvestitora,fleksibilnih hidrokapaciteta radipopunjavanjaregulacione rezervesistema.

Izgradnja kapacitetaza proizvodnjuelektrične energije izobnovljivih izvoraenergije u skladu saciljevima za OIE

40 Podaci o proizvodnim kapacitetima u slučaju rekonstrukcije TE Kosovo predstavljaju podatke koji su procenjeniod strane osoblja KEK-a na osnovu instaliranih kapaciteta dizajniranih prilikom njihove izgradnje 60-ih i 70-ihgodina i kao takvi se ne mogu uzeti kao osnovni podaci za donošenje odluka.


64

(osnovni scenario,vidi Prilog 7).

Podaci o proizvodnim kapacitetima

Tabela 16: Proizvodni kapaciteti na Kosovu u scenariju 1 proizvodnjePROIZVO. KAPACITETI 2016-2025 SCENARIO I (KOSOVO) (raspoloživa snaga januar 21:00 h)

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaKosovo A 270 270 270 270 270 270 270 0.0 0 0Kosovo B 520 520 520 520 295 600 600 600 600 600HE ( Gazivode+malepostojeće) 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5Ukupno postojeći 837.5 837.5 837.5 837.5 612.5 917.5 917.5 647.5 647.5 647.5NoviTE Novo Kosovo 450 450 450Fleksibilne(regulacione) HE 0 0 0 0OIE- novi 7 15 65 84 94 118 118 125 125 138Ukupno -Novi 7 15 65 84 94 118 118 575 575 588UKUPNO KOSOVO 844 852 903 922 706 1035 1035 1222 1222 1236

Tabela 17. Količina električne energije proizvedene prema scenariju 1 proizvodnjeENERGIJA PROIZVEDENA GENERISANJEM 2016-2025 SCENARIO I

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaKosovo A 1800 1800 1800 1800 1800 1800 1800 0 0 0Kosovo B 3400 3400 3200 3200 2000 4200 4200 4200 4200 4200Postojeće HE 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200Ukupno postojeće 5400 5400 5200 5200 4000 6200 6200 4400 4400 4400NoviTE Novo Kosovo 0 0 0 0 0 0 0 3370 3370 3370OIE-novi 34 79 301 375 419 514 516 548 550 613Ukupno novi 34 79 301 375 419 514 516 3919 3921 3983UKUPNO GWh 5434 5479 5501 5575 4419 6714 6716 8319 8321 8383

Tabela 18. Proizvodni kapaciteti oba sistema kada se primenjuje scenario 1 proizvodnje na Kosovu iosnovni scenario proizvodnih kapaciteta u Albaniji

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Postojeća proizvodnja Albanija 1220 1228 1228 1228 1228 1228 1228 1325 1325 1325Postojeća proizvodnja Kosovo 837 837 837 837 612 917 917 647 647 647Novi kapaciteti Albanija 5 58 139 237 377 447 474 530 605 692Novi kapaciteti Kosovo 7 15 65 84 94 118 118 575 575 588UKUPNO ALBANIJA+KOSOVO 2069 2138 2269 2387 2311 2710 2738 3078 3152 3253

Tabela 19. Proizvodni kapaciteti Kosova prema scenariju 2 proizvodnje


65

PROIZVODNI KAPACITETI 2016-2025 SCENARIO II (KOSOVO) (raspoloživa snaga Januar 21:00 h)Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaTE Kosovo A 270 270 270 270 270 270 270 0.0 0 0TE Kosovo B 520 520 520 520 295 600 600 600 600 600HE ( Gazivode+male postojeće) 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5Ukupno postojeći 837.5 837.5 837.5 837.5 612.5 917.5 917.5 647.5 647.5 647.5NoviTE Novo Kosovo 450 450 450Fleksibilne (regulacione) HE 0 200 200 200OIE-novi 7 15 65 84 94 118 118 125 125 138Ukupno - novi 7 15 65 84 94 118 118 775 775 788

Tabela 20. Količina električne energije proizvedene prema scenariju 2 proizvodnjeENEGIJA PROIZVEDENA GENERISANJEM 2016-2025 SCENARIO II

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaTE Kosovo A 1800 1800 1300 1300 1300 1300 1300 0 0 0TE Kosovo B 3400 3400 3200 3200 2000 4200 4200 4200 4200 4200Postojeće HE 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200Ukupno postojeći 5400 5400 4700 4700 3500 5700 5700 4400 4400 4400NoviTE "Novo Kosovo" 0 0 0 0 0 0 0 3370 3370 3370Fleksibilne (regul.) HE 397 397 397OIE- novi 34 79 301 375 419 514 516 548 550 613Ukupno novi 34.12 79.12 300.6 375.1 419.4 513.5 515.6 4316 4318 4380UKUPNO 5434 5479 5001 5075 3919 6214 6216 8716 8718 8780

Tabela 21. Proizvodni kapaciteti oba sistema kada se primenjuje scenario 2 na Kosovu i osnovni scenarioproizvodnih kapaciteta u Albaniji

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Postojeća proizvod. Albanija 1220 1228 1228 1228 1228 1228 1228 1325 1325 1325Postojeća proizvod. Kosovo 837 837 837 837 612 917 917 647 647 647Novi kapaciteti Albanija 5 58 139 237 377 447 474 530 605 692Novi kapaciteti Kosovo 7 15 65 84 94 118 118 775 775 788UKUPNOALBANIJA+KOSOVO 2069 2138 2269 2387 2311 2710 2738 3278 3352 3453

Tabela 22. Proizvodni kapaciteti Kosova u scenariu 3 proizvodnjePROIZVODNI KAPACITETI 2016-2025 SCENARIO III (KOSOVO) ( raspol snaga januar 21:00 h)

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaTE Kosovo A 270 270 270 270 270 270 540 540.0 540 540TE Kosovo B 520 520 520 520 295 600 600 600 600 600HE ( Gazivode+malepostojeće) 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5 47.5Ukupno postojeći 837.5 837.5 837.5 837.5 612.5 917.5 1187.5 1187.5 1187.5 1187.5NoviTE „Novo Kosovo“ 450 450 450


66

Fleksibilne (regul.) HE 0 200 200 200OIE- novi 7 15 65 84 94 118 118 125 125 138Ukupno - novi 7 15 65 84 94 118 118 775 775 788UKUPNO KOSOVO 844 852 903 922 706 1035 1305 1962 1962 1976

Tabela 23. Količina proizvedene električne energije prema scenariju 3 proizvodnjeENERGIJA PROIZVEDENA GENERISANJEM 2016-2025 SCENARIO III

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnjaKosovo A 1800 1800 1300 1300 2200 2200 3600 3600 3600 3600Kosovo B 3400 3400 3200 3200 2000 4200 4200 4200 4200 4200HE ( Gazivode+malepostojeće) 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200Ukupno postojeći 5400 5400 4700 4700 4400 6600 8000 8000 8000 8000NoviTE Novo Kosovo 3370 3370 3370Fleksibilne HE 397 397 397 397OIE- novi 34 79 301 375 419 514 516 548 550 613Ukupno - novi 34.12 79.12 300.6 375.1 419.4 513.5 912.6 4316 4318 4380UKUPN O 5434 5479 5001 5075 4819 7114 8913 12316 12318 12380

Tabela 24. Proizvodni kapaciteti oba sistema kada se primenjuje scenario 2 na Kosovu i osnovni scenarioproizvodnih kapaciteta u Albaniji

RASPOLOŽIVI PROIZVODNI KAPACITETI 2016-2025 ALBANIJA-KOSOVO (MW)Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Postojeća proizvod. Albanija 1220 1228 1228 1228 1228 1228 1228 1325 1325 1325Postojeća proizvod. Kosovo 837 837 837 837 612 917 1187 1187 1187 1187Novi kapaciteti Albanija 5 58 139 237 377 447 474 530 605 692Novi kapaciteti Kosovo 7 15 65 84 94 118 118 775 775 788UKUPNO ALBANIJA+KOSOVO 2069 2138 2269 2387 2311 2710 3008 3818 3892 3993

Tabela 25. Proizvodni kapaciteti Kosova u scenariju 3 proizvodnjePROIZVODNI KAPACITETI 2016-2025 OSNOVNI SCENARIO (raspoloživa snaga Januar 21:00

h)Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvodnja MWHE (Ukupno velike HE) 1050 1050 1050 1050 1050 1050 1050 1050 1050 1050OIE (male HE, vetar, solarna) 170 178 178 178 178 178 178 178 178 178TE Vlora 0 0 0 0 0 0 0 97 97 97Ukupno postojeći 1220 1228 1228 1228 1228 1228 1228 1325 1325 1325Novi MWHE (ukupno velike HE) 0 44 109 185 276 307 325 366 415 482OIE (male HE, vetar, solarna) 5 14 30 52 100 139 149 164 189 209TE ( Ukupno) 0 0 0 0 0 0 0 0Ukupno - Novi 5 58 139 237 377 447 474 530 605 692UKUPNO 1225 1286 1367 1465 1605 1675 1703 1855 1930 2017


67

Napomena: Faktor iskorišćenosti instaliranog kapaciteta za oba sistema, na osnovu preporuka ETNSO-Eje sledeći:

Za fotonaponske elektrane: PGsol=0, jer u vreme vršne potrošnje u 21:00h nije u proizvodnjiZa HE: PGhc=PG (inst)*0.65, na osnovu hidroloških uslovaZa vetroelektrane: PGera=PG (inst)*0.5, (preporuka ENTSO-E)Za biomasu: PGbio=PG (inst)*1.0Gde je: PGsol – Snaga solarne elektrane

PGhc – Snaga hidroelektranePGera – Snaga vetroelektrane

Tabela 26. Količina električne energije u Albaniji prema osnovnom scenariju proizvodnjeENERGIJA PROIZVEDENA GENERISANJEM U ALBANIJI 2016-2025 OSNOVNI SCENARIO

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025Trenutna proizvod. AL (GWh)HE (Ukupno velike HE) 4400 4400 4400 4400 4400 4400 4400 4400 4400 4400OIE (male HE, vetar, solarna) 769 769 769 769 769 769 769 769 769 769TE Vlora 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0Ukupno postojeći Albanija(GWh) 5169 5169 5169 5169 5169 5169 5169 5169 5169 5169Novi u Albaniji (GWh)HE (ukupno velike HE) 0 238 589 999 1489 1657 1752 1973 2239 2600OIE (male HE, vetar, solarna) 9 47 104 181 352 488 523 576 663 734TE (ukupno) 0 0 0 0 0 0 1489 1489 1489 1489Ukupno novi 9 286 692 1180 1841 2146 3764 4038 4392 4823UKUPNO 5178 5455 5861 6349 7010 7315 8933 9207 9561 9992

Balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom u Scenariju 1 proizvodnje zaelektroenergetski sistem Kosova

Na slici 14 je prikazan balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom kada seproizvodnja realizuje prema predviđanju scenarija 1 proizvodnje i kada bi sistem radio sam.

(2,500)

(2,000)

(1,500)

(1,000)

(500)

-

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Energetski balans (proizvodnja I / potražnja B, L i U)

ENERGETSKI BALANS I - U ENERGETSKI BALANS I - B ENERGETSKI BALANS I - L

GWh


68

Slika 13. Balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom prema Scenariu 1 proizvodnjena Kosovu

Na slici 15 je prikazan balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom kada seproizvodnja realizuje prema predviđanju Scenarija 2 proizvodnje i kada bi sistem radio sam.

Slika 14. Balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom prema Scenariju 2 proizvodnjena Kosovu

Na slici 16 je prikazan balans između proizvodnje i potražnje za električnom energije kada se proizvodnjarealizuje prema predviđanju scenarija 3 proizvodnje na Kosovu i kada sistem radi sam.

Slika 15. Balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom prema scenariju 1 proizvodnje

Na slici ispod prikazane su krivulje balansa između proizvodnje i potražnje za električnomenergijom nakon integracije tržišta sa Albanijom

(3,000)

(2,000)

(1,000)

-

1,000

2,000

3,000

4,000

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Energetski balans (proizvodnja II / potražnja B, L i U)

ENERGETSKI BALANS II - U ENERGETSKI BALANS II - B ENERGETSKI BALANS II - L

GWh

(2,000)

(1,000)

-

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Energetski balans (proizvodnja III / potražnja B, L i U)

ENERGETSKI BALANS III - U ENERGETSKI BALANS III - B ENERGETSKI BALANS III - L

GWh


69

Slika 16. Balans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom prema scenariju 1 proizvodnje

Adekvatnost proizvodnje elektroenergetskog sistema za integrisani sistem Kosovo-Albanija

Na slici 18 ispod, krivulje adekvatnosti proizvodnje za sva tri scenarija proizvodnje na Kosovu iosnovnom scenariju proizvodnje u Albaniji.

Slika 17. Adekvatnost proizvodnog sistema na integrisanom tržištu sa Albanijom

(4,000)

(2,000)

-

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Energetski balans (proizvodnja I, II i III / potražnja B)

BALANCA E ENERGJISË SHQ+KS(I) BALANCA E ENERGJISË SHQ+KS(II) BALANCA E ENERGJISË SHQ+KS(III)

GWh

Do 2020. g. obe zemlje

2021. g.balansiran

Posle2022izvozues

- 380

- 160- 117- 117

- 917 - 878- 771

- 694

- 849

- 503

- 252

360 380 423

- 1000

- 800

- 600

- 400

- 200

0

200

400

600

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Adekvatnost proizvodnje AL --KS(I, II i III)

Adekvatnost proizvodnje AL+KS(I) Adekvatnost proizvodnje AL+KS(II)

Adekvatnost proizvodnje AL+KS(III)

MWMW


70

Slika 27. Poređenje rezultata o balansu i adekvatnosti proizvodnje za sva tri scenarija proizvodnje kadasistemi funkcionišu unutar zajedničkog tržišta električne energije (Kosovo-Albanija)

Scenario 1 Scenario 2 Scenario 3

Energetskibalanskadasistemradi sam

Situacija skoro sličnasadašnjoj situaciji do2020. g. Potreba zauvozom je 1.5 TWh.

Nakon rehabilitacije TE„Kosovo B“ i izgradnjenovih kapaciteta na OIE,sistem će do godine ukojoj se očekujeizgradnja TE „NovoKosovo“ će biti skorobalansiran satendencijom da sepojave viškovi uzavisnosti od scenarijapotražnje.

Nakon izgradnje TE„Novo Kosovo“,pojaviće se viškovielektrične energije kojiće se uglavnom ostvarititokom režima niskihopterećenja sistema, saposebnim naglaskomtokom noći. Što se tičepokrivenosti vršnepotrošnje ovaj scenarione obećava puno, sobzirom da zatvaranjeTE „Kosovo A“, nakonizgradnje TE „NovoKosovo“, štopodrazumeva samozamenu, a ne ipovećanje kapaciteta.

U pogledu proizvodnjeelektrične energijezamenom TE „KosovoA“ sa TE „NovoKosovo“ ostvariće sepovećanje od 1,5 TWhelektrične energije.

Do 2020. godine,balans izmeđuproizvodnje i potrošnjeće biti sličan saalternativom 1, osimpovećanja potreba zauvozom tokom 2018. i2019. godine od500GWh.

Od 2020. do 2023.godine, sistem će bitibalansiran, a nakonizgradnje TE „NovoKosovo“, kao idodavanja novihkapaciteta na OIE,mogućnosti izvozaviškova će porasti dooko 2,5 TWh unarednim godinama.

Do 2020. godine, balansizmeđu proizvodnje ipotrošnje će biti sličan saalternativom 2. Od 2021.do 2022. godine sistem ćebiti skoro balansiran sapozitivnom tendencijom.

Nakon izgradnje TE„Novo Kosovo“,rekonstrukcije TEKosovo A, dodavanjanovih kapaciteta na OIE,mogućnosti za izvozviškova bi bile veomavelike.

Energetskibalanskada Do kraja 2020. godine, integrisani sistemi KOSOVO+ALBANIJA će za sva tri scenarija


71

sistemfunkcionišeunutarzajedničke zonesaAlbanijom

proizvodnje na Kosovu biti uvoznici električne energije, kada će skoro do 2020. godine obaobjedinjena sistema imati potrebu za uvozom 2TWh energije. 2021. godina će za sva triscenarija proizvodnje na Kosovu biti godina sa balansiranim sistemom proizvodnje ipotrošnje električne energije, dok će posle 2022. godine objedinjeni sistem imati veomapozitivan balans električne energije.

Adekvatnostsistemakadasistemfunkcioniše uokviruzajedničke zonekaozajedničkiregulacioniblok, uzpoštovanjekriterijumaENTSO-E.

- Adekvatnost jenegativna za ceo 10-godišnji period.

- Do 2019. godine,objedinjeni sistem imapotrebu za oko 850MW dodatne snage,dok će se posle 2020.godine, ova snagakretati oko 550MW, odčega se 120 MW moraobezbediti iz uvoza.

- Potrebe zaregulacionomrezervom su manje zaSEE Albanije i SEEKosova

- Primarna i sekundarnarezerva se obezbeđujuunutar objedinjenogsistema, dok se oko150 MW tercijarnerezerve do 2025.godine mora obezbeditisa regionalnog tržištapomoćnih usluga.

- KOSTT ne ispunjavakriterijum ENTSO/Eda u svojojregulacionoj zoni ima50% regulacionerezerve.

- Funkcionisanje nasledeći način: jedanregulacioni blok/dveregulacione zone,omogućava smanjenjetroškova kao rezultatmogućnostioptimizacije radageneratora u obezemlje

- Do 2021. godine,adekvatnostproizvodnje ostaje istakao u scenarijuAL+KS(I), aizgradnja fleksibilnihHE na Kosovu sakapacitetom od 200MW vidno poboljšavaadekvatnostproizvodnje, saposebnim naglaskomna sistemu Kosova,jedinica koja ćeobezbediti polovinupotrebe za tercijarnomregulacijom.Fleksibilna jedinica iobjedinjavanjesistema bi omogućilibi integracijukapaciteta naobnovljive izvoreenergije.

- Proizvodni kapacitetiobe zemlje nakon2023. godine ćeomogućitiobezbeđivanjeregulacione rezerveobjedinjenih sistema.

- KOSTT safleksibilnomjedinicom 200 MWispunjava kriterijumENTSO/E tako da se50% regulacionerezerve obezbeđuje usvojoj regulacionojzoni, s obzirom da ćese u objedinjenomsistemu potrebe za

- Do 2021. godine,adekvatnostproizvodnje ostaje istakao u scenarijuAL+KS(I)

- Omogućava seunapređenjeobjedinjenih sistema izskoro balansiranogsistema u sistem savisokim potencijalom.

- Posle 2023. godineadekvatnostproizvodnje je veomapozitivna.


72

- Diversifikacijaproizvodnje i njihovveći broj stvarapovoljne uslove zakonkurentno tržište.

tercijarnom rezervomza Kosovo smanjiti sa450MW na 337,5MW, a za Albaniju sa150MW na 112,5MW

- Smanjenje troškovakao rezultatmogućnostioptimizacijeproizvodnje u obezemlje.

PRILOG 4. POTRAŽNJA ZA UGLJEM ZA TRI SCENARIJA PROIZVODNJE ELEKTRIČNEENERGIJE

U tabelama koje slede prikazane su izračunate količine potreba TE za ugljem.

Tabela 28. Scenario 1 proizvodnjePOTRAŽNJA ZA UGLJEM (MILION TONA) 2016-2025 SCENARIO I

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025TE Kosovo A 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 0.00 0.00 0.00TE Kosovo B 4.25 4.25 4.00 2.50 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25TE „NovoKosovo“ 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 3.37 3.37 3.37

Ukupno 7.08 7.08 6.83 5.33 8.08 8.08 8.08 8.62 8.62 8.62

Tabela 29. Scenario 2 proizvodnjePOTRAŽNJA ZA UGLJEM (MILION TONA) 2016-2025 SCENARIO II

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025TE Kosovo A 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 2.83 0.00 0.00 0.00TE Kosovo B 4.25 4.25 4.00 2.50 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25TE „NovoKosovo“ 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 3.37 3.37 3.37


73

Ukupno 7.08 7.08 6.83 5.33 8.08 8.08 8.08 8.62 8.62 8.62

Tabela 30. Scenario 3 proizvodnjePOTRAŽNJA ZA UGLJEM (MILION TONA) 2016-2025 SCENARIO III

Godina 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

TE Kosovo A 2.83 2.83 2.83 2.83 3.45 3.45 4.50 4.50 4.504.50

TE Kosovo B 4.25 4.25 4.00 2.50 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25 5.25TE „NovoKosovo“ 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 3.37 3.37 3.37

Ukupno 7.08 7.08 6.83 5.33 8.70 8.70 9.75 13.12 13.12 13.12

PRILOG 5. PROJEKCIJE RAZVOJA TERMO-ENERGETSKIH SISTEMA

5.1. PROJEKCIJE RAZVOJA GRADSKE TOPLANE U PRIŠTINI „TERMOKOS“

5.1.1. Snabdevanje potrošača toplotnom energijom

U novembru 2014. godine, Termokos je počeo da snabdeva potrošače toplotnom energijomdobijenom putem kogeneracionog sistema. Ovim sistemom je omogućeno korišćenje toplotne energije izpare turbina blokova B1 i B2 TE „Kosovo B“. Raspoloživa toplotna snaga ovog sistema iznosi 2x140MWtermičkih. Međutim, kapacitet pretvaranja 2x70MW u stanici za ekstrakciju energije (HES) i prenosnasposobnost termo-provodnika TE „Kosovo B“ – Termokos, DN600 (oko 160 MW), trenutnoograničavaju mogućnost korišćenja ove energije sa toplotnom snagom do 140MW.

Ovaj projekat je dostigao vrednost od 37 miliona evro, i finansiran je donacijama i mekimkreditima (Vlada Nemačke i KfW, EU, Vlada Švedske, Vlada Luksemburga, Vlada Kosova i opštinaPriština).

Projekat kogeneracije je uticao na to da Termokos postane kompanija sa održivim tehničkim ifinansijskim standardima i stekne poverenje svojih potrošača. Ujedno, veoma važan efekat ovog projektaje i zaštita životne srednje i smanjenje emisije gasova u atmosferu.

Trenutno su na sistem centralnog grejanja Termokosa priključeni potrošači čija instalirana snagaiznosi oko 110 t MW termičkih.

5.1.2. Projekcije razvoja sistema za grejanje TERMOKOS-a


74

Za period 2016-2020, planirane investicije za projekte u Termokosu od donatora i iz raznihfondova, uglavnom od strane nemačke vlade preko KfW, procenjuju se na 21,5 miliona evra. Oveinvesticije imaju za cilj povećanje učinka kompanije sa komponentom proširenja i modernizacijedistributivne mreže, smanjenje gubitaka energije, izgradnju novih toplotnih podstanica i optimizaciju radasistema za prenos toplotne energije (balansiranje sistema, merenje i fakturisanje prema potrošnji, itd.).

U cilju zadovoljenja rastuće potražnje grada Prištine za toplotnom energijom (napred prikazaniscenariji), Termokos planira proširenje i modernizaciju distributivne mreže. U tom pravcu, glavni projektiza period 2015-2025, finansirani od strane donatora i iz sopstvenih sredstava su sledeći:

a. Rehabilitacija 300 od 360 postojećih podstanica. Rehabilitacija podrazumeva zamenupretvarača toplote i cirkularnih pumpi, instalaciju regulacionog sistema i sistema zamerenje toplotne energije.

b. Izgradnja distributivne mreže u dužini od 10 km (20 km cevi). Identifikovane su kritičnepozicije, uglavnom na magistralnoj mreži i glavnim razgraničenjima, tamo gde se smatrada su gubici vode i energije najveći.

c. Proširenje mreže za grejanje u novim naseljima, koje će se proceniti nakon hidrauličkeanalize mreže i energetskih rezervi na pojedinim pozicijama. Ove analize sprovodeangažovani konsultanti iz EU u saradnji sa Termokosom i opštinom Priština.Planira se, prema napred prikazanim scenarijima, da dodatna površina koja će sepriključiti na mrežu Termokosa na kraju ovog perioda bude do 1000,000.00 m².

d. Snabdevanje grada Prištine, dela koji je povezan na mrežu centralnog grejanja,sanitarnom vodom. Ovaj projekat u vrednosti od 10,5 miliona evra, nalazi se na listiprioritetnih energetskih projekata koju je odobrila Vlada Republike Kosovo.

U nastavku teksta prikazujemo dva scenarija proširenja mreže, odnosno povećanja brojapotrošača i potrebne energije za zadovoljenje njihove potražnje, u periodu 2016-2025.

Tabela 31. Projekcije za razvoj termo-energetskog sistema iz TermokosaSrednji scenario Visoki scenario

Priključenapovršina (m²)

Potrebnaenergija( GWHth)


Potrebnaenergija( GWHth )

2016 1220539 254 1220539 2542017 1395539 290 1445539 3012018 1620539 337 1695539 3532019 1720539 358 1845539 3842020 1805539 376 1970539 4102021 1880539 391 2075539 4322022 1955539 407 2160539 4492023 2030539 422 2245539 4672024 2105539 438 2330539 4852025 2180539 454 2415539 502


75

5.1.3. Smanjenje gubitaka i ušteda energije

Projekti koji će se realizovati u ovom periodu, pored napred navedenih ciljeva, imaju za cilj ismanjenje gubitaka energije u mreži i uštedu energije kroz mere efikasnosti.

5.1.4. Smanjenje gubitaka vode

Gubici vode u gradskoj distributivnoj mreži su veliki i direktno utiču na kvalitet usluge i učinakpreduzeća. Cilj Termokosa je da te gubitke sa 18% koliko trenutno iznose na kraju ovog periodasmanji na ispod 10%. Smanjenjem gubitaka, a samim tim i uštedom energije, povećala bi semogućnost da Termokos sa istim kapacitetima snabdeva više potrošača.

5.1.5. Mere efikasnog korišćenja toplote energije

Očigledno je da u ovom pravcu postoji puno mogućnosti za poboljšanje stvari. Planirani projekti,koji će uticati na ovo pitanje su:

a. Rehabilitacija toplotnih podstanica.Rehabilitacija podstanica podrazumeva i preduzimanje svih mera za osposobljavanjeautomatske regulacije i merenje toplotne energije. Na taj način će se vršiti hidraulično ienergetsko balansiranje mreže, a kao rezultat svi potrošači snabdevati potrebnom energijom uskladu sa standardima.

b. Predizolovane cevi koje će biti ugrađene u rehabilitovanu mrežu će osim na smanjenjegubitaka vode uticati i na smanjenje gubitaka energije kao rezultat termičke izolacije cevi uskladu sa standardima.

c. Poboljšanje termoizolacije starih javnih i privatnih objekata, predstavlja dobru mogućnost zauštedu toplotne energije. Novi potrošači za koje se planira da budu priključeni na mrežuTermokosa, imaju prihvatljive standarde u pogledu termoizolacije. U tom smislu, imajući usvojoj mreži potrošače koji ispunjavaju standarde toplotne efikasnosti, Termokos vidi svojumogućnost da poveća broj potrošača koristeći iste proizvodne potencijale.

5.2. Gradska toplana u Đakovici

Za period 2016-2020, planirane investicije za projekte Gradske toplane u Đakovici od donatora i izraznih fondova, uglavnom od Evropske komisije (Program IPA 2) su obezbeđene u iznosu od 11,5miliona evra za postrojenje kogeneracije na biomasu. Takođe, za deo distribucije gde spada kompletnarehabilitacija mreže toplifikacije i 20 podstanica, potreban je iznos od još 2,5 miliona evra koji za sadanije obezbeđen. Ove investicije imaju za cilj povećanje učinka kompanije i modernizaciju distributivnemreže, smanjenje gubitaka energije, izgradnju novih toplotnih podstanica i optimizaciju rada sistema zadistribuciju toplotne energije (pozitivno poslovanje, balansiranje sistema, merenje i fakturisanje premapotrošnji, itd.). U tabeli koja sledi predstavljena je projekcija proširenja mreže u dva scenarija.

Srednji scenario Visoki scenario


76

Tabela 32. Projekcije razvoja Gradske toplane u Đakovici

U tabeli 33 prikazana je projekcija razvoja potreba toplotnih kapaciteta na osnovu Studije ocentralnom grejanju za gradove Peć, Prizren, Gnjilane i Uroševac41.

Tabela 33. Projekcija potreba za toplotnim kapacitetima na osnovu godišnjeg rasta od 1%Scenario sa malim rastom od 1% godišnje

Godina Peć (MW) Prizren(MW) Gnjilane (MW) Uroševac (MW)

2015 55.38 97.88 48.94 60.27

41 Studija je finansirana od strane MER-a i realizovana 2012. godine od strane Instituta INTECH.


Potrebnaenergija(GWHth)


Potrebnaenergija(GWHth)

2016 89914 19 89914 192017 89914 19 176933 372018 176933 44 211933 442019 211933 48 232933 482020 232933 51 242933 512021 242933 53 257933 542022 252933 55 272933 572023 262933 57 287933 602024 272933 59 302933 632025 282933 61 317933 66


77

2020 58.20 102.87 51.44 63.352025 61.17 108.12 54.06 66.582030 64.29 113.63 56.82 69.98

Tabela 34. Projekcija potreba za toplotnim kapacitetima na osnovu godišnjeg rasta od 1%Scenario sa srednjim rastom od 2% godišnje

Godina Peć (MW) Prizren (MW) Gnjilane (MW) Uroševac (MW)

2015 57.04 100.82 50.41 62.082020 62.98 111.31 55.65 68.542025 69.53 122.89 61.45 75.682030 76.77 135.68 67.84 83.55

Projekcije termo-energetskih kapaciteta potrebnih za pokrivanje potreba za grejanjem za urbanezone velikih gradova na Kosovu zadovoljavaju potrebe za grejanjem prostora i tople vode.

Tabela 35. Proračun investicija za izgradnju termo-energetskih sistema u velikim gradovima naKosovu

Peć Prizren Uroševac GnjilanePredviđanje investicije u slučaju izgradnje termo-energetskih kapaciteta prve faze 32,415,118 58,160,671 29,084,342 35,735,475

Na listu prioritetnih projekata Nacionalnog saveta za investicije uvršten je i projekat zaunapređenje termo-energetskih sistema na Kosovu kroz izgradnju sistema u velikim opštinama naKosovu. Predviđeno je da vrednost ovog projekta iznosi 150 miliona evra, ali do sada nije nađena podrškafinansijskih institucija.

Kratak opis projekta: Poboljšanje centralnog grejanja na Kosovu implementacijom sistemacentralnog grejanja u opštinama sa potencijalom za grejanje42

Cilj projekta

Cilj projekta je da se proceni potrošnja toplotne energije i izgradnja sistema za grejanje na baziproizvodnje i/ili koncepta kogeneracije za sisteme centralnog grejanja u opštinama sa odgovarajućimpotencijalom za grejanje.

Uz pomoć ovog projekta, Kosovo bi indirektno poboljšalo snabdevanje energijom idiversifikovalo izvore energije za sektor grejanja, i na taj način poboljšalo dobrobit, kvalitet života izdravlje građana te diversifikovalo svoje izvore energije.

U posebnim slučajevima, postojeći projekat za centralno grejanje bi takođe procenio i mogućnostiza proširenje mreže sistema za grejanje i unapređenje postojećih kapaciteta za grejanje.

Očekivani rezultati

42 Projekat je uvršten na Listu prioritetnih infrastrukturnih projekata, i odobren je od strane Nacionalnog saveta zainvesticije prema platformi Berlinskog procesa. http://www.kryeministri-ks.net/tfu/repository/docs/SINGLE_PROJECT_PIPELINE_OF_INFRASTRUCTURAL_INVESTMENTS.pdf


78

Rezultat 1: Poboljšanje sigurnosti snabdevanja energijomRezultat 2: Diversifikacija izvora energijeRezultat 3: Smanjenje potrošnje i troškova električne energije za grejanjeRezultat 4: Smanjenje emisije CO2

Troškovi projekta su procenjeni na 150 miliona evra.

Prethodno se mora sprovesti studija izvodljivosti, ali modaliteti finansiranja još uvek nisuutvrđeni.

PRILOG 6. PRIRODNI GAS

Podaci iz aplikacije za gasni projekat Albanija-Kosovo (ALKOGAP).Projekat gasovoda Albanija-Kosovo (AKLOGAP) služi da poveže postojeći i planirani sistem za

prenos gasa Republike Albanije (uključujući i projekat TAP i IAP) sa budućim projektom sistema zaprenos gasa Republike Kosovo, i interkonektore prenosa koji su deo istočnog kraka Gasnog prstenaEnergetske zajednice (ECGR).

Ovaj projekat ima za cilj da uspostavi novu rutu snabdevanja za prirodni gas sa Bliskog istoka i izKaspijskog regiona, koji se preko Transjadranskog gasovoda transportuje u severoistočni deo ZapadnogBalkana ka Srbiji.

Moguća ruta/linija gasovoda će se proceniti u dva scenarija: 1. Lježa - Priština: Ovaj scenariopretpostavlja da IAP napreduje u fazu sprovođenja, 2. Fier-Lježa-Priština: Ovaj scenario bi se razmotrio uslučaju da ne dođe do napretka u sprovođenju IAP-a. Moguće veze Prištine u pravcu Niša (Srbija) iPriština u pravcu Skoplja (BJRM) će se proceniti.

Sigurnost snabdevanja - Koristi od ovog projekta obuhvataju: -predstavljanje ekološkiprihvatljivijeg izvora energije u regionu (zamena za drvo za loženje, ugalj, naftu i dopunska generacija zaobnovljivu energiju, i potencijal za povećanje kogeneracije i zajednička proizvodnja) - olakšanjegasifikacije značajnog dela istočne Albanije i cele teritorije Kosova, povećanje energetske sigurnosti uAlbaniji i na Kosovu, osiguravajući diversifikovano snabdevanje gasom u regionu, pristup skladišnimkapacitetima u Albaniji, obezbeđivanje značajnih tranzitnih kapaciteta i prihoda za Albaniju i Kosovo.Stvaranje preduslova za podržavanje regionalnog koncepta South European Gas Ring. Smanjenje emisijeCO2 u regionu i olakšavanje ekonomskog rasta.

Konkurencija - Izgradnja ovog gasovoda bi omogućila gasifikaciju Albanije i Kosova, teosigurala diversifikovano i pouzdano snabdevanje prirodnim gasom. Istaknuto je da su Albanija, Kosovo iCrna Gora jedine izolovane zemlje u Evropi u pogledu snabdevanja gasom. Ovaj projekat, sa ukupnomdužinom od oko 260 km, stvorio bi preduslove za dalji razvoj tržišta prirodnog gasa u Albaniji iuspostavljanje i razvoj tržišta prirodnog gasa na Kosovu na predviđenom godišnjem nivou od2 bcm (1- 1,3 bcm za Albaniju i 0,5-0,7 bcm za Kosovo) i omogućio bi povećanje kapaciteta (dvostrukoili trostruko), kada bi se ALKOGAP koristio za snabdevanje Srbije i drugih zemalja gasom sa Bliskogistoga i iz Kaspijskog regiona, čime bi se postigla regionalna integracija tržišta gasa.

Održivost - Koristi od ovog projekta obuhvataju: -predstavljanje ekološki prihvatljivijeg izvoraenergije u regionu (zamena za drvo za loženje, ugalj, naftu i dopunska generacija za obnovljivu energiju ipotencijal za povećanje kogeneracije i zajedničku proizvodnju); - olakšanje gasifikacije značajnog dela


79

istočne Albanije i cele teritorije Kosova, povećanje energetske sigurnosti u Albaniji i na Kosovu,osiguravajući diversifikovano snabdevanje gasom u regionu, pristup skladišnim kapacitetima u Albaniji,obezbeđivanje značajnih tranzitnih kapaciteta i prihoda za Albaniju i Kosovo. Stvaranje preduslova zapodržavanje regionalnog koncepta South European Gas Ring. Smanjenje emisije CO2 u regionu iolakšavanje ekonomskog rasta.

Kratak opis projekta

Ovaj projekat bi sa ukupnom dužinom od oko 260 km stvorio preduslove za dalji razvoj tržištaprirodnog gasa u Albaniji i uspostavljanje i razvoj tržišta prirodnog gasa na Kosovu na predviđenomgodišnjem nivou od 2 bcm (1- 1.3 bcm za Albaniju i 0.5-0.7 bcm za Kosovo), omogućilo bi se povećanjekapaciteta (dvostruko ili trostruko), kada bi se ALKOGAP koristio za snabdevanje Srbije i drugih zemaljagasom sa Bliskog istoga i iz Kaspijskog regiona, čime bi se postigla regionalna integracija tržišta gasa.

Troškovi - 200 miliona evraTrenutni status - Odobreno je da projekat bude deo Liste projekata od interesa za Energetsku

zajednicu od strane grupa u okviru SEZ-a. Očekuje se da će krajem 2016. godine biti odobren i od straneMS-a Energetske zajednice.

Iz WBIF platforme je odobreno 300 hiljada evra za pripremu studije izvodljivosti.

PRILOG 7. PROJEKCIJE RAZVOJA ELEKTRANA NA OIE

Tabela 36. Kapaciteti za proizvodnju električne energije iz OIE, prema ciljevima OIE uosnovnom scenariju koji je razmotren prilikom analize energetskog bilansa i adekvatnosti proizvodnje

Napomena: Procena razvoja proizvodnih kapaciteta MHE, i onih na snagu vetra, solarnih i nabiomasu izvršena je od strane Odseka odgovornog za OIE u sklopu MER-a u skladu sa obavezama izUEZ-a.

Tabela ispod sadrži projekciju proizvodnih kapaciteta na OIE koji su predmet podrške iz šema zapodršku.

U tabelama sa podacima o proizvodnim kapacitetima u sva tri scenarija, prikazana je projekcijaza HE za zadovoljenje potreba regulacije sistema (scenario 2 i 3).

Tabela 36. Projekcija razvoja elektrana za proizvodnju električne energije iz OIE

Kraj dokumenta

Ciljevi za OIE (MW)-Osnovniscenario 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030Fotonaponska energija 2 2 4 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9 10Čvrsta biomasa 2 2 4 4 5 7 7 9 9 11 11 13 13 14 14Vetroenergija 41.35 51.35 62.15 62.15 70 110 110 120 120 130 130 140 140 150 150Postojeće MHE 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73 73Nove MHE 61 76 91 100 107 110 110 120 120 140 160 180 200 220 240Ukupno 179.35 204.35 234.15 243.15 260 305 306 328 329 361 382 414 435 466 487

Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo...

Documents

Transcript of Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo...