Oooooooo Pismo Oooo On

8/19/2019 Oooooooo Pismo Oooo On

1/198


2/198

RNKO BUGSKISAAA DEA

NJIGA

eenzen aran eaML VĆLD DVVĆ

Za zavae

Ž ČV ČLVĆ

Lkvn renkV MESNER

zva


3/198

R Bug

PISMO

7


4/198


5/198

U ona naoena

Ovo je preštampan eks knjige prvi pu objavljene u

diciji Sveznanje (knj. Maice srpske u Novom Sadu, maja

odine. Sadržina i foa knige određeni su karake-rom te edice kao svojevsne populae enciklopedije. Iz-

voi tekst ove se penosi samo sa minimalnim ehničkim

prilaođenjima uključujući odkac u Rgisru usld

relaska sa azbučno oreta ćirilice a abecedni redos/ed

atinice. Biblioji je registrovan međuvreni izlazak

iz štampe Krista/ove Kmbč ncpd kod bogdskog No/ia i Furunovićv Ecpd tmpsv

Bgd nvmb RB


6/198


7/198

Uod

Šta je pismo?

Svi i koji živimo u savemeim društvima svakodevosmo okruže raičitim pisaim tekstovma, bio da i sam proiz

vodmo i da pimamo oe koje su drugi sačiii Tako pišemo

pisma, škoke zadatke i dipomske adove, raze izveštaje, a često

i pesme i pipovetke, pa i omae A čtamo ovie i jige, pošu

koju sami dobjamo, obasce koje eba popuiti i još mogo toga

od je ovka u estoau do uliči aisa ii eda vožje Stogase sobodo može eći da smo uojei u svet sova i da se moge

sace ašh života i osovo ispisuju

Počev od prvog susreta sa bukvarom, odrastamo u jed

om gračkom ožeju sa kojim uskoo srastamo, doživlja

vajuć ga ao ormaa i eopoda deo svakdajice, pa gaajčeće ismo i svesi, ao i vazduha koji udišemo Ai čim

se mao zateresujemo za svet pi sai zakova, čim se od jega

pshooški odmakemo kako bismo ga boje sagedai, oti

ćemo da u jemu ima mogo zaimjivog i još uvek tajastve

og Tek tada ćemo zapavo da svatimo oiki je značaj pisma

u životu čovka

7


8/198

NO R

U ovo knizi pokušaćeo da, uz osonac na anoviu

načnu irauu nekoiko discipina posvećenih razičii as

pektia pisa, izožio edno odeno shvaane prirod i sšine pisma, negovog asanka i razvoa, kao i ipoogi pisaa

z o će bii rči i o pisnosi, šo podrazueva da u žižu

irsovana doazi piseni čovek, H scs pa će bii

orne ipikacie i posdic ogućnosi pisana za život

dršven zaednica i poedinaca

Ovakav kobiovani prisup odgovara, verueo, ne sao

aei keani sveso naci ngo i nae dici

ou kiga piaa On ooguć ceovi poged na spi

prde, a foriae eosi reevanni opše

dko, iskazi dosvi zi Kao saže opši

vd u pbai pisa, o s će sedii savreni ipoškkoparaivi prisup ov ai, oi dopun ra

dioaa isorskodsrpiva pravana poedii pisa

Ovo zači da iš paže i posćeno sruuo ip

i ašno for pisaa nego niovo spono izged i po

ediosia okružea koia s nasaa Zbog prosoi ogra

ičea nće se oi dbe zaazi u areoogiu sar pisaa, ni uetničke i ehooše aspeke pisana šapana o

sao, akva obaveštea og se aše pronaći i drugde (za dau

oenaiu oći ć da posuži seekivna bibiograa na kau

ig

Priiko razarana podiih deva kupne obaeneeaie, bie uože napo da se grcaa ogućnosi bar

doane sve šo od većeg značaa Ovakva iga ne ože

8


9/198

PO

egistuje sva vaza pisma u istoiji čovečastva ai će

a jih ipak bti pomeuta, a ajvažija i ešto podobije

dstavjea U tom skopu daćemo i osove podatke o pis a južovesom postou, ai ovu mateju iače

žu i aše dostupu ašem čitaoc ećemo šie izagati

i iustovati, kako bi više mesta ostao za podatke koji će za

ega veovato biti ifoativiji iće uvedeo moštvo poj

oa i teia u vez s pismom i pisajem, a iustacije će

b stogo u ciji teksta, e petedujući za aziku odmogih kj iga o pi smu da budu samostaa uas jige

*

a početak ćemo da se zaptamo šta je u stvai pismo U

smisu vedosog odeđeja, svaako se može eći da je toajvažiji zakovi sistem koj je čovek izumeo, je a jemu

počivaju i mogi dugi sistem zakova, kao i judska civiiza

cija u ce i i Ovde teba zapaziti eč ize aime, ema sum-

je d je i sam jez taođe zakovi sistem, to zato staiji

i ouhvatiji od pisma i za jezik se e može eći da je izum-

je, je je astao zajedo sa čoveom, ao jedo od jegovihiih oeežja Čove bez jezika ije čovek, a bez pisma je

ipa čove iako ožda ije civi izovai čove Jezik je, dake,

piaro bioošk pa oda i kutui feome, dok pismo ema

izvou bioošku podogu i u ceosti pipada sfe utue

Š to se pak tiče deicje psma, za aše potebe biće dovojo da izbegavajuć aze moguće kompikacije pismo

sagedamo kao sste kikace eđ dia pte k

9


10/198

NO BR

vca vv ava a jez Iz ovakvog

odreena proisiče da se piso šire sisu og nazivai

i sisei siboičkog saopšavana idea uz pooć vizenihpredsava koe nis nžno ezič obikovane ai da se osnovi

piso ipak vezue za prirodni dski ezik i ćeo u ovo

knizi uziai u obzir i naveden širi ssao ao gde e o

neophodno (kao priiko razarana poreka pisa) ai ćeo

principu prhvaii sšinsk povezaos pisanih znakova sa

ezički edinicaa na različii nivoia strukure ezika Prea oe poa pisa prvensveno se odnosi na proizvoene

verbanih poruka pokrane nekog predea po čvrso povr

šini ako da osae rag koi će neko drugi ko raspoaže isi

siboički siseo ii kodo oći da odgonee . da pro

ia pork.

Ovo bi dake bilo piso opše smisu iso ravni

apsrakcie kao kada se reč j koisi da označi opšedsk

oć govora i kao šo isa ova reč oežava i posebne a

nifesacie e sposobnosi u vid poedinih ezika drušvenih za

ednica (npr ancsk ii kineski ezik) ako i erin ps

označava i posebne sisee pisana (npr hierogifsko ii afabesko piso) kao i obike pisana pri agoene poedin i e

zicia (npr rska ćiriica ii češka ainica akoe su pisa).

ovo poone sčau kada se isli na neku naroči vrsu

pisa korisi se i erin gaja (od grčkog korena sa znače

ne 'pisai pisane') koi ćeo naći osnovi ogh erina

porebenih u ovo knizi Nazad kao šo se reč jz naazii razni speciaizovani ii eaforički značenia (npr.

1


11/198

PO

jezk ske poezje, omatza, Ive dća , guvoemh , pče

a, ačuara), eč pism ma sče dodate upotebe (p

smo doe Ida, kagafsko, kuzvo, Mozeovo, žeskopsmo) U skadu sa ovakvom paksom, m ćemo se sužit

oom ečju u svm avede začejma, a z koteksta b

rebao da bude jaso koje se od jh ma a umu

avedea decja psma obuhaa aze ssteme teh-

ke pisaja, od ajtarjh do savemeh U dava emea

psao se sikajem, ctajem i uezivajem a kameu, ko-

stma, dvetu, giem i aoštem počcama, aatkama, g

čaj, metau, zdovma i dugim tvdm podogama a mek-

šm matejaia kao što su išće, papus, svia i pauk, pe

gamet i pap zakov su spsiva uz omoć četkce, guščijeg

pea, dvenog i metaog peceta, sve do avpea, gate ihejske oovke i dugh istumeata, a uz koišćeje boje,

masta i dugh vdjvih i tajh tečosti te ovj h tehooških

sedstava duge vste

Sa zuzetkom ahajske faze psaja, kada su se zac mog

gupsat bez ekog aočtog eda spsvat kužo, psmaje svojstve kovecoaa ea edosed zakova pko

psaja U već psaa smbo se žu sea adeso, a u

košćee duge mogućost a setska psma (kao hebej-

sko aapsko) kaaktestča je sme zdesa aevo U vše

stah pisama paktkova je a zmeči sed jeda ed zde-

sa aevo, sedeć seva adeso duć opet obuto itd Ovakvo ateaje mogo je da zahvaa sao edove, a eči u

jma, pa i sove zakove uuta eč, čme se ojetacja e


12/198

NO BR

ala kao ogledal: ako e npr. duć nadesno saalo E,

ovo posede slčau ono b se sledeće red psalo

obo, kao pa za poovo kao E, d. Ova poredak, sanaveden varianaa, nazva e us o e gča ko

vaca koa pćue a oe vola pr oran nve. U radco

alno kiesko apansko pis zac d odozgo adoe;

sasv e izzean obrn ser psana odozdo nagore. Česo

se korse kobinacie , kao savreen ob ca poenuh

dalosočnh psaa; a odern evropski ezca, gdese oralno piše sleva adeso, povreeno naazio apse

reklae spsane odozgo adole.

U ra azaa sar psaa (ao o s grčko, laso,

l dsko pso devanagar ko e psa sans, drv

zk dske cvzace psalo se koirao, o se glavo o vek čni esko apaso ps a. cpua

ca To znač da e pravle razak ze zaca

predsavleh ezčh edca ovo slča, reč a ka

av so avkl, šo e oežavalo prepoznavane h ednca

eks Zbog oga e kasne vede razak, s reč re

čc razdvaane k drg grak sredsvo (pr sprav crca, kos craa, podg ačkaa slčo,

kao raz ederansk blskoso psa.

Tehčk slov sredsva pse kokace koz so

r s odgovara op slova žvoa dosgno sepe

cvlzacskog razvoa poed lds dršava. Već soneo rekl o oe kako se psalo drev vrea, a

glavo a e pozao kako s sv pše daas. pa će


13/198

PISMO

bt naodmet da samo naznačimo širinu današnjeg obuata poj-

a panja.

Tu spadaj u naročto rups štapa i njen dervat ručnopsanje na mašin datgraja Umetnčko pisanje je a

gja a zbor organzacija gačk sredstaa u štampanom

tekstu du u domen tpgrj ostoje mnoga specijana pi-

ma od rptgraj (tajn pisama stgraj (brzog pi-

sanja) do jv azu za sepe, Mrzvg da naučni i

umetnčk taca i trsrpca zeden z konenciona-

nog psma. Nove, ranje nesućene mogućnost zuene per

cepcje produkcje jezika otvaraju današnje tenike prozvo

đenja, obrađianja i emitovanja san tektoa elektronskm

putem. To su, prmera rad, s (prenos gračk podataka

iz ednog centranog zvora na teeizjski ekan, as (da

ljnsk preskač tekstoa, potom fotoslog, asersk štampač na

ačunarima, tekuće vest i reklame na janim zgadama još

mnogo toga.

Kako idmo, pojam pisma i psanog potencijalno je ui

stnu veoma šok, naročito ako se njme obuvate i ona sredstva

gračkog zražavanja koja su nužno vebalne prirode. No mćemo, kako smo već reki, ipak uzit taj pojam na vizueno

manfestoanje jzh sadržaa i poruka, jer tek ezik daje p

smu njegou pravu svru, pa se bez njega ono ne može zapravo

n azueti n poučavat.

1


14/198

RO BAR

Fukce isa

Poznato je da jezk obavja mnoge fucje pored komu-

kacjske, kao osnovne najobuvatje, u su anajna, kutua,

smboča, estetska, magjska druge. Sčan red fukcja ma

p smo, pr čemu se najvažnje među nj ma u ponečemu podudaraju

sa jezčkma razume se , uz ra ke u manfestovanju koje pro-

stču z osobe svojsava zadataka jezka psma.

I u sučaju psma gavna funkcja tče se komunkacje,

a specjazovane na načn koj odgovara samoj njegovoj sušt-

. Name, dva ndamentana obeežja psma su ajs pe

svs napsanog. ovorn skaz traje samo dok ga prozvo-

dmo, ne čuje se daeko. A jedo zapsan, taj skaz može

da traje odnama vekovma, a čest da se pens na ve e

daje. edno d temej svjstava jezka jeste dskacja

meštanje, tj. prevazaženje št je sada de

: je-

km se že gvrt o vremensk prstorn udajem,

pa nepostjećm stvarma. Tako je jek omogućo čveku da

skorač u vreme prostor. A sledeć korak od seda mja

uč njen je upravo pronaaskom p s a, koje je svoj m menut sbnama sbdo ovorn č vezaost za ketnu

stuacju ne samo u sadržnskom eo u zčkom ssu.

pav u e je utemejena snva svra sma

uacja a vsu psu aju ja azvaja

pšjaca paca pu Oa se ostvaruje u razčtm ob-cma, a uz t lež u snov ne dru, psebn nkcja

ps ma . Ovo drazumeva da p smo deuje kao svjevrso sa-

4


15/198

PSMO

�e iaca omogućujuć beeženje događaja kako stvari

b ostae neraskdvo vezane za vreme mesto dešavanja,

ako predstava oetivnu memoru čovečanstva A taoornjene nformaje mogu se prenost u dubnu vremena

rnu prostora, postajuć dostupne nebrojenim korsnma u

rost zena kaže ao ćutmo, jedno smo; ako govorimo, dvoje

o Ovome b se kao je već negde pronj v primećeno

mogo dodat sedeće ako pšemo, mnog smo !

okom daj razmatrana maćemo pre da utvrdmo

o psmo, pored ove svoje btne uoge ao čuvara preno

nka nformaja, suž kao osona pojednačnog pamćenja

medju m spoznaje sveta, ao reguator ponašanj a jud , kao

sredstvo ivzajskog razvtka, društvene ontrole i jezčke

standardzaje, ao smbo magijske moći, regijs uverea grupe rpadnost, ao izvor estetsog advstva kroz knji

evnu umetnost i stražvanje mogućnost vzuelno izraza,

na vše drug načna Iz svega ovoga možemo da nasutmo

oo b, za nas opsmenjene, žvot napreča postao oskudan

ako bsmo nekm čudom b šen veštne psanja.

Naka o pism

omenućemo, na kaju ovog uvodnog pregeda, i najvažn

e naučne di sp ine č j predmet čine razčiti aspekt psma,

ao nee važne tenčke terne koj će nam bt potrebn udajem izaganju. Opšta naua o nastau, razvoju i vrstama

pisama nema opšteprivaćenog nazva, ai se nekada zove ga

1 5


16/198

RO BUR

atga od grč. gramma slovo, dae etimooški naua

o slovma. (Isti koren je i u reči gata izvoo delu sin

tagme sa značenjem veština upotree slova) Ova nauka, najviše zaokupljena porekom pisma u celin, kao i dešifrovanjem

star pisama i praćenjem njiove evolucije, najlia je areo

lgiji, a razvjaa se maom pod oijem sumerologije, egip

toogje , semtstke, snoogje i drugi posebn dscipl ina i sto

rsofookog usmerenja. rolematiu panja na kamenu,

drvetu, gini drugim tvrdm podogama izučava pga. Antičkim i srednjoekovnm ruopisima avi se paga a po

seno pravnim i adminstrativnim dokumentima patia

Lingvistička discipina oa proučava sisteme simboa o

rišćeni u pisanju poedini jezka, naročito sa stanovišta njiove

usađenosti sa funkcionanim edinicama glasovni sistema tiezia, zove se gga. (a ovim ne trea mešati populao

značenje gafologie kao vazinaučnog zajučivanja o karakter

i crtama pojedinaca na osnovu niovog rukopisa) ekada se

iz odruča grafologije u naznačenom sistemskom smisu izdvaja

gata kao isptivanje ziči, dae grač svojst va pisani

siola, kao što su izgled, olik, veličina i slično

uncionalne edinice pisanog ezia naziva u se g.

ermni gaga gta gaa sačinjen su prema ter

inima ga ta a u istraivanju glasovne

stkture, dae govorenog ezika I kao što jea apstratna

iica glasovnog koda oa se u govoru zič realizue ao ( i l i glas) oji se moe čuti, tako e gaa apstraktna j e

dinica gračkog koda koja se u pisanu iči ostvaue kao

1 6


17/198

PSMO

(il i slv je se me videti O slvima vde vrim

jednstavljen, miseć na afabetsa isma Kd isama čije

gfeme razuj u jedinice sa značenjem, rafvi se alteatvnzivaju glv a su urezani u amen recznie , t su e

gl za razliu d na amenu nasl ian egaa Iscrtan

grafvi izvedeni a i lfv u vše teza, a narčit d

rijentani jeza, bičn se zvu aae. rimeri za rv

u eiatsi l i majansi ijerli, a za drug inesi i ja

asi arater Ali va terminlia nje sasvm ujednačena

rafeme su n št u slvima lifvima, araterima

preznajem a vladam datim dm, bez bzira na nj ive

razlite zie ealizacie aa rea aa u f

nliji a ada vidi lve date na lici i zn

da e njiva sistemsa vrednst ista da su ni sm ziite

real zaije is te afese edine u sledei ntinu

rsu uviujem reei zdaa:

S

red ramatlije i rafie, edinim asetia

sma sanja bave se i razne de disciline d scilije

slje i neurlgije d studia vizuelne muniace te

ie nievnsti a i lze am nešt d va ći ćeda bude ujučen u naša dalja razatranja, i t n št e u

najblij vezi sa jezm.

1 7


18/198

Goo i iso

Jezk njegove realzacje

Pe nego to razmotrmo odnos zmeđu govoa psmapotrebno je da odedmo kako se govor psmo odnose pema

jezku Je se može densat kao oganzacja verban zna-

kova kojom vlada svak pojednac kao čan određene dutvene

ajednce Ovako određen, jezk je u sutn apstaktna pojava

eđutm, smo poznavanje jenog s stema znakova još nije do-

voljno za komunkacju: m se ne spoazumevamo teepatsk,prostm čtanjem ms

uz moguće krajnje retke samo de-

lmčne zuzeke

a verbano optenje očgedno je neopodno da se jezk

materjazuje tj. učn dostupnm čulma Stoga se u svm s-

tuacama jez čkog komuncran a jezčk s stem saj a u pokret realzuje; a reazacja jeka jeste Tako je govo

skup sv pojednačn ostvarenja jezka ovoreć , m poe-

ćemo meanzme jezka na koj a se zasnvaju govo č nov

A jezk je ema po kojoj se obrazuju ečence koje svakodnevno

igovaramo Jezk govor stoje u odnosu koda poruke, sstema

i procesa; govor je jezk u akcj i

8


19/198

ISO

Treba zaaziti da u ovom teničkom smisu, koji je ušao

onove moderne ingvistike, govor ne iskjučuje isanje, jer

jezik može ostarivti razičitim redstvima ko se reaizuje zvučnim taasim, to je gveje ii se gv ; ako určkoj masi, to je sae i i se gv ; a ako u gestoima guvonemi, to je gesulje ii gesv gv.

i ćemo e iak, radi jednotavnoti u nastavku sužiti

re poznatom odeom na gv u čenju usmenog jezika,

upućenog na čuo sua, i s u značenju pismenog jezika,

upućenog na čuo vida Iz razike u rirodi oi čua roističe

i to da se govor odvija u vrenu, dok se ismo raspoeđuje

u postoru rem tome, ako zanemarimo maore omenutu

gestovnu reaizaciju, jezk ima dve gavne manifestacije: govor

kao auditivnotemoranu, i ismo ka vizuenosaijanu

ri uravo navedenom razikovanju, sasvi je čigeno

da govoru rada venstvo, i to na više načina ovek govori

otkad potoji, što će reći bar l OO 0 godina a moža i znatnoduže, dok iše tek neki et

milenijum .

Uprošćeno i šeatski

redsavjeno, ako osoj anje govora zauzima dužinu o jednog

mera, eoa u kojoj ostoji i ismo ada tek u osednji et

centimetara, što je odnos reda veičine od 20 l (v iku 2)

9

: 5 _


20/198

RO BGARS

atm u sm judskm društma uek se gooro a

najeć broj njh n do danas ne zn za psmo otom na sm

se jezcma može goort a elkom ećnom nj nkada senje psao. Najzad sak pojednac najpre nauč d goor

pa tek onda nau nkada ne nauč ! da p še Oako ge-

dano mogo b se reć da je psmo samo sekundaran i neoba-

ezn pratac goora jedna srazmerno kano sečena eštna

nekh gooh zajednca nekh pojednaca u njma da ga-

sone skaze og jezka predstajaju putem dj znakoa. tome psmo ngde nje zameno goor nego ga je samo

dopun u nekm judskm koektma se samo goor u dru-

gma se goor pše a nema njednog u kojem b se samo

psao.

No oko god se ovo bo u osno tačno ea prčama drugu stran ame na psanju pak poča seoka

vizacja na našoj paneti. r sste psanja obeežaaju

grancu zmeđu prestorje čoečanst njegoe storje a žot

u saremenom setu teško b se mogao zamst bez potrebe

psma. žmo u društma u kojma zančno nsmo doš

na set nt ga napust zarš neku škou nt stup u brakse dok o tm događajma nsmo prba st papra posut gra-

č m znacma. r tome još ao smo stak na samom počet-

oe kjge spred našh očju stano proaze razn psan

štampan tekto.

Stoga m danas ganom ne osećamo da je psmo zedeno z goora da je na bo koj nač od drugostepenog zna-

čaja Naprot pre b se moglo reć da se psan jezk še cen

20


21/198

PMO

goorenog Uotaom čnjenca je da u razvjena pma

oja čoek ana rapoaže nešto še o gračke pretae

oora ona poeduju kao ceovt tem zenu eru a-otanot . ato e može reć bar ka je reč o c oanm

ake nužno pmenm društma da u goor pmo a

noprana reta jezčkog zražavanja a reatno auto-

nomna komunkacjka tema On maju mnogo zajenčkog

a e ponege znatno raz aze pr čemu ak ma prenot

neotataka u poređenju a onm drugm.

Razlke zmeđu govora i psma

odrazumeajuć undamentane čnoti zmeđu goora

p ma kao dvaj u meda otarivanja ezka krenućemo pa

nju na razke zmeđu n Usled zčke blzne sagovok

u govoru velku ulogu grau dulacie gaa tna mmka

geto. ve e ovo u panju ne že prenet zuze oneke

putem nterpunkcje (koja grubo dgovara ntonacj u gooru

bog toga što u je ukaćena pomoć oakvh zražajnh po-

magaa panje zahtea eću ekpctnot pažjvju eekcju

jezčkh redtaa precznot. Ovu potrebu podač zena

bezčnot ećne form panja: čoek občno zna kome goor

a retko ka za koga e pše bar kad je reč o javnoj komu

nkacj za razku od priatne krepndencje čnh be-

ežaka Om toga govor običn omogućuje proveru upešnot

komunkacje u neporenom kontaktu oz zatee da e rečeno bže objan čno dk pane naaže pokušaj a se

moguć neporazum unapred otkne

2 1


22/198

!KO BUGARSKI

Iz razka u samo prirodi ovi jezčki medijua proi-

stiče dake to da je govor dnamičan, tpčno ičan često emo-

tivan manje obavezujući Nasuprot tome pismo je u osnovistatički objektvnj inteektuaniji i svečanij medju ri to-

e svest o trajnosti napsanog nameće izesno osećanje oba-

veze pa i straha od mogućh posedica kršenja nor kod-

kovan u psanju Tako e pisanom znaku još od pamtveka

pripsuje svojevrsna moć najpre u sferama magje i regje a

star Latn nsu bez razoga stvorii poznatu katicu "erbavoant scripta manent" reč ete, n apisano ostaje svakod-

nevnom životu zahte tpa "Samo ti to napši!" do danas je

zadržao vrednost pretnje zakonskom odmazdom za izgovorenu

uvredu a svojeručni potpis često slui kao gavna overa i ga-

ncija

Sa svje strae, ism slae i em oućnostia

j ima u gvoru ništa ne odovara d upotrebe vei i ai

sova do izbora i asporeda sovni tioa, odnosno gački

jednica i ceina kao što su strofe, asusi i pogavja ukju-

ujući i sobodniju upotrebu inteunkcje adi postizanja po

sebni efekata Sve se ovo koristi, u uetnike svre, naročito

u kairaji i štaarstvu ali i u jiževnosti, posebn u ek-

seientaoj peiji imera radi, esmcu išu oguće

je i tiograski predstaviti u ori išjeg repa, kao št znam

iz ustoovina mae Ase Luisa Keoa Sično je sa kaigra-

ia ancusk esnika ijo Apoinera esa ga-čki obikovani tako da iče a svje predete, pa tekst pe

se "andoina cvet i bambus isctava ove tri stvai ovak

22


23/198

PSMO

m s učajev ima poeta bi se očigledo izgub a kada bi se teks

o na konvencioaan lineai ač

omenute rzke oč tuju se a raz čt im o ma jezičke

ukture upotrebe eksici, na primer, neke reči (pr duži

mnje poznati teničk termini ređe se avjaju u govoru a

duge (npr skarade u psaju Sitaksa je u panu po prailu

uđenja brižjve kotrolisana nego u govoru gde rečenice

neretko ostaju i edovršene ovorni diskurs občno je u većo

meri sveden šaboizovan i epetitivan od psanog iskursa A

st koji bi u govou bio fomalan, čak izveštačen, akše bi pro

ao u psanju

Iz sveg rečenog biće jsno nekim situaciama i žan

ovim irono boje dgov vorni, a drugim isani edium ilo bole iled n uli ne n artiji, lozofki

taktat bolje e ročitati nego dslušati eško e i amisliti go

orni ekvivaent veikog dela poslovne korespondencije, slože

j pravn odredb li tabelaog prikaza rasporeda časova

l reda letenja Negde a sredini naaze se deskriptve foe:

neutraan ops ekog przora ili događaja može se podjedakouspešno dati u govoru i psanju ma i grančni slučajeva:

pismo prijateju sasm je bi sko govoru a izgovorena zdavica

a svečanom ručku psaju Nisu retk ni prelazn obci kao

gasno č taje napsanog govora, što je uzorak pisanog pre nego

govorenog jezka

Da sveeo isaknute razike dakako sasim pojedosta

vljeno, i govoreje psanje su u svojoj suštini akti komunika

23


24/198

RAO BGARS

Ce ai je fokus u prvom sučaju na goorniu a u drugom

na tekstu Iz goora se razabire šta goornik aeava da kaže,

a iz pisanog teksta šta taj tekst po sebi ači prirodi jegoora da bude brza, neposredna reakcija na dožijenu star-

nost dok pismo garantuje preged nad aspektma tarnoti koje

konzerira Sportkim rečnikom rečeno, goor ide na pru op-

tu, a pismo smiruje optu!

A što se tiče svakodnevnog života si nas koji goorimo

i pi šemo, postojanje deju aternatini mogućnosti jezičkog iz-

raza omogućuje nam skadniju raspodeu i efektnije aktiiranje

našeg ukupnog erbanog repertoara I to stoga što goorenje

i pisanje, oiko god bii u ponečemu sični i načelno ekiva-

lentni, po svojoj prodi nisu i ne ou da budu isto Oo bi

treao da bude sasvim jasn već iz pretodno izlaanja; do-aće ipa sao oš pogle iz ula pjedini jezika kao ce-

loviti omunikacijsi sistea

anemarujući ovom prilikom nepisane jezike, čak i pisani

ezici najčešće imaju svoje nepisane vajetete Š ajcarsi dija-

lekt nemačog doskora je io otovo isjučio govoi vari-etet, čiji su predstavnici pisali na književnom nemačkm

Indiji, sa njenim stotinama jezia i pisaa, pisani ezi nije

prsto zapisan govoi jezik neo ins titucij a ategorijano vi še

ea Klasični pisani arapsi este vrietet ojim nik ne ovo

osim što se pasusi pisani njime recituju priikom ves obre-

a, dok nogim arapskim ovim dijaetima nio ne pišeOva rascep sve je izrazitij i št se više udajavamo od aabetske

račke prakse U neso, na pie, govor i pis isu

24


25/198


26/198

RO BAR

Govor pso u lngvstc

Naa o jez ojoj nojoj orj razlčo je vred-

naa goor pmo. T e mog oč r glana prpa,

edećoj grboj hronologj. Pr od nj, oenjen lologj

tradcoalnoj gramac, ao dcplnama mahom povećem

počaaj pah etoa, dao je pra paj. Odra-

vajć drena eroanja magj pano mbol ođen e-

njom da e vrde ačaj od promena anone ezje -

oo cenjen etoa, aralnh al profan oaj ptp je

avm prodno panj gledao pra jez, do je goona

paa oala popno zvan ga njegoog ntereovanja. Po

zumu ampe, on je dobo nov potporu zahaljjuć ogled-

om caju njga dg tampanh a na ljd žvo

v l zacj . Odjec ovaog svataja dana se oećaj u mno- opula eacaa

ae prolog stoeća, sled zanmanja lngva za gla

sovne zaonot razoj jeza, al zratanja fonee

djaletologje, jaa vet o važnot žog gooa. U ede

ažne tao dolaz govo ao tna manfetaca j eza, dosmo odlaz sam drg plan ak m e, u nem e

stenm al ucajnm folacama, ode jezčk ta, -

e e njegoo prouavanje ratno ljučje z doea ln

vte. ao e ln tavov og nać od vodeć erop

s teoretara ao to u Heman Pa erdnand de Sor

ova tendencja lmnala je aeoj deptvnoj lngst ao jednom od anj obla sttalzma. Glavn ped-

stavn oe ojenacje, eonad Bluld, u vojoj uenoj

26


27/198

PSO

jz Jez z 1933. godne odsečno esuđuje da smo nje

z nego samo sedstvo beleženja ezia utem vdlj vh zna

ova

Ovo stanovte ozvalo se daao na logeetso itogenetso venstvo govoa u nekm ngvstčkm ugo

ma ma sledbena danas

Sednom naeg ea međutm stalzuje se jedno teće

hvatanje omomso po ome su govo smo u st dva

nhronjs avnoava omlemena medjuma jeza z

međ ojh ne ostoj posta nt otuna onvetblnst Tao

psmo nje ua epoduca govoenog jeza u dugom med

jmu nego foalan sstem sa sostvenm zaotostma u unoj

me dostojan naučnog oučavanja ugm ečma ethodna

oozcja zmeđu jeza sma sada se efoule dhotomju

govoeni eziisani jez Ovo ome nie su doinea čvn isanog ez ovi ne eoog

ulzm i unonalzma (dans goseti o osebno

aa ola sa ozefom Vaheom otom AK Haldej u En

glesoj i d) Ov gledte danas u svetu domina a se tao

smo onovo nlo u olu lngviste al na nov odu

tvnj načn Čtalac je svaao zaazo da je ono zastuljenoi u naem ethodnom zlaganju a tao će bit u nstavu

Intedsclnana stažvan oja su u oviu ovog sta

novta obavljena u novje vee a nočto too oslednje

decenje usedsedla su se oed ostaog na zie oje so

demčno već omenul uglavnom ih isujući azčitoj iodi dvju ed uma odnosno ču la Govoeni jezi e bži ma

hom nefomalan neanan mtan fgmentaan onte

27


28/198

RAO BAR

stualzovan onjen govonu stuacj U poeđenj s ovm,

psan jezk je spoj, ve fomalan, planan, eksplctan, n

tegsa, dekotestalzovan dstanca od stuacje Međutm, btan je nalaz da ove azlke nsu ategojalne nego kon

tnual e, dakle samo ptanje stepena a jednom kontnuum z

među zamlje ekstemh ealzacja P tome sama poda

jezka kao nadeđene celne ogančava usmeava spoljavaje

ov paameta u teakcj azlčt egstaa, žaova st-

lova u govoenju psanju

Ako u svetlu upavo ečenog jezk za tentak sagledamo

ao sstem nom, onda spod najapstatnijeg sloja optejezčk

no lež sloj u kome se doneke dfeencaju govoe psane

noe to kako sttualno ednce, pavla) tako i funkco

alno (pena destvo) P tome s govoe i psane ome u

eđsobo inteakcii to zai da ovo tče na psmo al

obto Istoemeno s one inteaci sa jezičm nomama

vdu povatne spege, to opet znači da govo i pso, budć

bno odeđeni jezkom, sa svoje sane deluju na njega Ovaj splet

odnosa koj snonjsk dahonjsk egulu stuktuu evolu

cu ezka, govoa pisma pkazan je na Slc 3, gde dvosmeeselce smbolzuju mežu uzajamnih zavsnost

ZKjzč

3

28


29/198

Poeko isa

Evlucja ljudske kmunkacje

U l poglalj akl mo da je glana najopja fnkcjapma premoćanje remenkh protornh daenot zme

đ učenka jezčkoj komnkacj Oo ba omogćeno, ka

ko mo del, trajnoć prenooć napanog poređenj

a zgoorenm Al da bmo bolje razmel razmere oog do

tgnća, tako to ćemo ga poavt u ontekt drugh čoek

vh poobnot , bće dobro da zvedeo ednu mal evoluonurekaptlacj ljdke komnkaje

Iko mog da komncraj neposredno, žotnje ne mog

da čaj za kanj poreb normacje koje m dopne,

pa a mrć ake jednke u neporat odlaz e o je ona

okom og žota nač la, oel a l k la otaljajć tragajedno d opeg genetkog naleđa dae rte U tn je

blo to a čoekom uz e razlke oje ga nače del le

od žotnja e dok e njego ozak bo jedno klade

nformacja Ban prelom oom pogled natao je tek kada

e čoek počeo da razja tee za pohran, obrad preno

nforacja zan og mozga, tako h čneć dotpnma ne

29


30/198

O BRS

samo neposrednm sagovorncm nego dajenm savremen-

cm ao potomstv. Ovakvo povezvanje zčk odeth or-

ganzama prostor vemen, čme s značjno prevzđenaogrnčenja pojednačne egzstencje, dao je nov znatno bo-

gatj smsao pojm omnacje. Ono je jedno blo važan

redsov za nastanak cvizacje, koja podrazmeva postojanje

koletvnog znanja sstva, nataloženog kroz bezbrojne ge-

neacje sačvanog raznovsnm zapsma, regstrma a-

talozma, mapama, rečncma enckloedjama sve do ele-tronse memorje nah dana.

Ove domete čovek je postgao srazmeo veoma ksno

svom evolconom azvoj, al etapama zmeđ ojh se raz

ak vetko smanjvo ada je roces jednom eno. U

oe je seo sekndanm koćenjem, svako azvojno fa

zi , s s tea ko ma e već petodno asolaao. ako e H

osle mnoh mlenijma svoje evolije, tokom oh je sva

kako dsao jeo, negde do pre l OO 0 godna booke mehanzme koj s omogćaval ove adnje dodatno pragodo

sv gv, postajć tao saes. Potom je e oo

50 godna sada već modern čovek zmeo s, enosećmoć govoa medjm vdjvh znakova na čvrstoj povrn

time otvarajć pt za nesćene daje prodore Sedeć velk

skora čen je pre ve od 1000 godna zmom ape,

kao postpom množavanja azaljnja rkopsnh teksova

koj je omogćo demoatzacj p smenos , obrazovanj a -

te. Najzad, decenje oje već možemo ako prebrojat donoseazne eleuase ssee, zasnovane na raje osvoje

30


31/198

PSMO

znanjma vetnama, a ubrzan azvoj eletrsg ču

rta koj se odvja pred nam očma najavljuje novu teh

oku evolucju na području kounkace.U ovom sledu treb zapazt presudnu ulogu pronalska

ma kao bno novog medjuma judskog zraza U poređenju

m , sv e o je kasne us edlo ukjučuuć mkrčpove e moe se svest na nz tehnčkh poboljan o-

unacjsh kaa u čjj osnov pak le psmo Istna mo-

era tehnoogja donekle je relatvzovala temeljne rzlke z

među zgovorenog napsanog Sredstva kao to su rado te-

efon, grmofon, magnetofon, kasetofon, lm televzja vdeo

druga omogućuju neposredno konzervranje prenoenje go-

onh skaza Ipak, sva ona svoj nastanak azvoj u knjoj

nj duguju ogućnost psanja

Između mta i nauke

Jo od davnh vremena čovek je fascnan psanm zna-

cma kao tajansvenm smbolma okultnh moć natprrodnh

sla. Suočen sa engmom psma, pmtvn čovek je u njemuvdeo božansk dar spoučen ljudma preko retkh odabanh

zaslanka svetenka, vladara psara, koj su jedn b l po

svećen u njegove tajne

O ovome svedoče mtov egende aren u svm zajed

ncaa na počecma psanja Sta Egpćan veoa su da jepso zumeo bog To podao ga juda U drenoj Indj

se ova uloga prpsvala Ganeu, božanstvu mudost sa slonov

3 1


32/198

O BUA

skom glam koje je čak oknlo jedn kljo da b m s lž la

kao paljka U n je za panja psma bo "zadžen" bog

lk čeorokog zmaja lamska jdeohrćaa relgjkaradcja akđe sč božanko poreko pma kao o o če

prmne klre rom sea. Psmo je posda dožljaao

kao eako čdo koje preazaz snage zemnh bća nos

orel seg Oda je lčajn o e kasnje goor o

em jgma a Bb se a nekm jezcma kljčjć

na ze "Seo psmo" Trago oog skonkg jeeog bgbjažljog odna prema panom ek zadržće se se

do dana.

U molokoj relgjskoj ran dakle odgor na panje

okd čoek psmo bo je sn jednoobrazan z se lo-

alne specčnos. a nak se oo ne b moglo reć Reenjakoj a s nđena jo o d prh prom la nj a oe problemake od

srane grčkh rmskh lozofa sorčara preko srednjoe-

konh nooekonh speklacja se do daa daanjeg po

remeo s bala re prhaćena al malo kad be rezer

skepe propredloga. ako dok se o raoj pojednh sarh

ama dana doa oga zna zahalj j ć mngm s lčae-ma bgaoj sačaoj dokmenacj panje samog porekla

ma kao akog jo ek je elkoj mer ooeno.

a je ako Pre sega očgledno je da dokaznog

aerjala d psanh spomenka blo koje rse nema pre

nasaka prh psama pa je se o je ome prehodlo dooga doelo e sar hpoečkog zakljčanja nego emprj-

sk emeljenog ačnog spka. am so je ako edeno

32


33/198

PO

e ptanje porekla pma ne može raconano proučavat bez

hodne agl ano o tome t je zaprvo pmo a ove

o mo ranje nagovetl nema zuzev u jednom krajnje uopnom prlčno magovtom mlu nedovoljnom za oheren

n temtk tražvačk zahvat u pretorjku rekontruk

ju Prmer rd potraga za korenma pma neće dat te

te ao e oj pojam uzma u njrem mlu, kao

welna manfetacj mbolčog mljenja otenj ao e

prot tome vezuje ključvo za grafčku predtavu jeza ao e ovo potonje tanovte dlje uz to e neretko

avlo u novje vreme tako to e za prećun deal tnkog

nja uzma amo alfabetk prncp, pa e taj dealzovan

obrazac projektuje u prolot ptanje porekla ponovo će e pred

avt u drukčem vetu z ovh druh razoa cela ova

obat naučno proučavana, i ored brojnh potnuth rezultta, otaje nedovolno ovetena

U vakom lučaju, evoluc a pma raja a je hljadama go

dn Prva pma nataa u razvla e u okrju drevnh cv

zacja u plodnm nzjama natopljenm vekm rekama l na

obalama mora Dana je gotovo zveno da u potpuna autentčna pma amonklo zra a dakle nezavno jedna od

drugh na vega nekoko meta koz celu ljudku i torju u

eopotamji Eptu, Kn, Srednjoj Americ ožda ndj

Prema tome, ne može e govort o jedno zajednčkom praz

oru vh paa veta ek znatno kanije doaz uled ku

turnh jezčkh kontakata, do uktanja, pozajmjvanja i rlaođavanja a ovo je blo dovoljno oućnot, jer u na

3 3


34/198

O BARS

važnja od th stah psaa tajala po 30 ve godna,

dožvljavajć azne odkacje tansfomacje a to vee

nog drg naodi, blsk al dalen, mogl s da od poenth zvoa pez najanj k sa dej o ps,

a česo njene konketne ealzace

Izvoršta psma

Govoeć sada neto odeđenje o zvota psa, o-žeo da kažemo da je ono nastalo kao ezltat stcanj a razlč th

lj dskh potreba s naročto evdencja o posedovanj trgo-

vačk transakcjaa pozdano knjgovodstvo ne ože se vo-

dt seno!), beleženje dgh podataka događaja za kasnj

oteb, slanje poka postorno dalena, kodkacja no-

dtvenog ponaanja oblk aznh zakonka, govora,

povelja drgog, zažavanje eligskh osećanja etnčk

poiva jo nogo toga to taž da bde zap sano kako b

oglo da bde dostupno dga a trajn vednost

Neke od poenth fncja og se obavljat nezav sno

od psma, pte raznh predeta l postpaka ako se spo-

ramno pda sočko značenje kakve porke Tako sanje

žabe jednom ndjansko poglavc od strane drgog ože da

znač objav ata, bacanje rkavce označava zazov na dvoboj,

a poljka cveća zaz je pažnje naklonost Vezvanje čvora

na aac slž kao podsetnk da se neto urad, a brojanca da se neko naatvno sled neto ne spst Upsvanje

abo ože da poslž kao evdencja o zadže, a ezov

34


35/198

PSM

pu l čvorov konopcu kao beleka o broju grl soke

edee pu, koju uveče reb vra u or. U kug sredsva

zelnog predsvljj koje preod psju spdju rzeozke vlsnv lčog denea (žgosaje soke, pečt,

oe, eovrje drgo o funcoe a č aalogan

ops)

Al oo su ek dleke preeče ps, ko oblc od eg

ezsnog smbolčkog ponja jčeće prežljj pore-

do s njm do dns. U blže preeče jvažnj zvor psm

braju se ročo slke r sse rčunnj rčoodstv.

"U osnov svekolkog psnj lež slka oj odre

sd ucjnog merčkog grmaologa J . Gelb prl čno je ro-

ko prvaćen, ako je zbog ne ekoća, l pod cjem

ovj teorja, delmčno osporen Sanove koje o sažeo

zržav dosa delje rzuno, jer u u prlog govore noge

poe čjece. U perod gojeg pleol, dkle pre ek

0 000 godn sem zdoma peć kojm je ob-o presorsk čoe jljju se, rom djeg seljeog

se el kom roj , slke crež njčeće ljd žoj.O s mogl m rer sčkog prkz, l o je eć

blže psm dmčkog opsa (pr. scee lo), p porke

vez s m. I sme predsvljee gure ble s jedm delom

koecolo zedee l je jo vžje o o se međ -

slkm l rezm ca lze broj psrkn smbol

kobcje lj, krugov, čk d za koje se prepo-svlja d su morl m rule, mgjske, moloke ko-

smoloke kcje.

35


36/198

RAO BARS

m, najar pozn sem panja, bez zuzeka, u

poeku maju janu manjeve prepoznaljvu lkovnu po

dlogu, da b ouda evol u ral ka prncpu reprezenovanja ezk h jednca, odnosno glaovne rukure. Taj pu ngde nje

bo obrnu U ovom sm lu poune su emoloke eze , u rznm

jezcma, zmeu znaenjkh poja lknja, canj l aranja

jedne rane, pnj druge. Ponekad u e veze am

neoekvane Ako nekog upamo, na prmer, kava je lno

zmeu pasrme pma, on verovano neće me da odgovor.A lno je u arama na kož rbe lu papa, na nju upu

ćuje zajednk koren ovh re donekle sl nog zvuk, sa zn ae

nje ' ara, aa' l , zao e kaže ep kao pan ao

o usa zn 'naslkan', dakle ep kao lka u uacju

nalazo u ako razlm jeza ao o su saroepasi

osk gde e s lagol zao 'sla' 'psa' žno

sesk ezcma kore s zao e ' psa ' al 'dub '

ojov urezvanja, grebanja l slkanja određuju eologju

drugh re sa znaenjem ' psa ' npr gr graen , la . scr

bere, nem. schrebe, engl. ncrbe d

A okud upadlva formalna slno mogh re u vez

s p anjem nazv za bukvu u v e evrops kh jezka Nalaz mo,

na prer, u naem jezku re kao ua bua ual

'dolovno' prema ua u ruskom y zn ' lovo ' u en

gleskom, book je 'knj ga' a beech ' bukva u neako, ana

logno, Buch 'knjga' Buche 'bukva' Sve e ovo objanjavaek aznanjem da u prpadnc ndoevropke zajedce koj su

žvel na m proorma pal n bukovoj kori Eologa

3 6


37/198

PSMO

znač može otrt ne samo ao se u početu psalo

o na čemu

Već pomenute dvosmslenost uazuu na određene te

e sstematsog razgrnčena ptralne "spturalne

"

nce naslkanog u anm fazama rugm rečma nie do

no asna granc zmeđu slna ao umetnče esprese

prezentaconog arate slkovnog saoptavana oheren

h pora to est smbolče omunace vzueln m sred

ma Ta razla može bt naočto ugrožena ada se slovne

edtave odvau u nzu ao u tehnc sripa No u ove om

kace ode se ne možemo uputat

Š to se pa tče računana blo da e reč o regstrovanu

zčh predmeta l o apstratnm alulacama vremena

ono poazue blsku ovezanost od samh početaa embro

nln obla psana sa meenem naročo jaje Osl

n pećnsk zdov na raznm ontnentma nereto sadrže neu

t geometsh ozk za računane vremen odnosno rud

menth lun ledra v se nje nlaze u usmenm

pmenm ltam se može zč z već pmenuth rezov čvorv ao z čnece da drutv o nad

ns čla z smo redvo ume d broe br do 5 l 1 0 ačesto dalje broane evolucono prethod psan

Al u nablžo vez s psmom ako danas zgleda esu

ačunovodstven sstem o su na prostorma Blsog stoabl orćen o pre ne O 000 godna to će reć neolom lenma pre poave prv psama Prema nedavno obavleno

37


38/198

RNKO BUGARSKI

i veoma zaaženoj eorj amerčke nučnce Denze mane-

sera mo zarao uče koren od h iea re nego od

ska Name z og anjh erioda roaen su u vekobroju gien aenč rznih ečna oa (nazvan o-

keni eng oken) koj u sužii kao regar vre i kočne

robe u eoj rasacj U jh su bi ureza razič ko-

venconan zac hom ije če ak će se ek

znano kanje ja na genm očcama u pr i ek de-

ično dešfrovan obca sumerkog sma Pri ome jeuadjia čno zmeu rodienzonah ača dvod

menzoanh zaisa na očcama (v Su : sedao 2

broj a ? 5 uje amena pouda žnica kava, 9 srce, maerica, 10 neka žvonja? l l , 12

vna .

w>

1f

I D

1 8

9

2 � � 3

4<

l\ CI f07sel�

9 <IG 1 E c 2q

Sa 4

38


39/198

PSO

A drena veza, rea ovoj reoavci, jee u gineni

overama u koje u oeni avjani kako e ne bi raurii

zgubii Međuim, ako ni ove vrdnue vrećice nije bioo ovarai radi rovere adržaja, vremeno je uvedena raa

e aj adržaj na njih oine na oja vidjiv način dae,

oo i kavih okena ia unura Tao u r dimenzije ve

ene na dve, zaenjivanje oena oiom iog izgeda, a

okeni u oa uvišni, ao i vrećce ia evidencija

oga e rakičnije oinui neoredno na ginenu očcudnom izvedena oe ienijue riree, ova facinanna

eioička oeracja ao je obeežia a čin rađanja rvog

ravog ima u judkoj ioriji, jer je ie ovoren u za o

vezivanje ianih imboa ne a ami redmeima nego a

rča koje ih označavaju U naredni ogavjia riazać

o ovj roce nešo odrobnije

Svodeći nae razaranje oreka ia, i ćemo da

zajučio da imo ao ceina, o emu udeći, nema jedin

ven očea u ci, urezanom kaenčću i nečem reće

Ono je naao u inraciji razčiih čoveovh moći i da-

no , a u faz u oj oj u e eke razne raične i druge orbe oje o omenui Njegovi oni očeci re više od

e mienjuma označi u roduvan oj rivne računo-

vodvene hnoogje unčke reije U vom oonje

hodu oz ioriju ono će, daje razvijajući voje oncijae i

unožavajući voje zadae, izrai u odovoran i nezamenjiv

edjum modeog živoa

39


40/198

Od sike do soa

Tpologja psaa

U ovom poglavl u najpe ćemo da zložmo ednu osnovnutpoogu sstema psana, zasnovanu na ptanju ta u oe

ssteu san znak pedstavl a, t na kavu se vstu neez čog

ent teta l pak ezče ed nce on u načelu odnos

vde postoe dve početne mogćnost Jedn e da san

zna detno uućue na nek element stvanost, ne emet

l oa tava psma zovu se seasgasa. a moć

nost e d znac pazuu ezče jednce na ne


41/198

PSM

= oko

\= rea

� pti a

S 5

oe eoredo naia Tako ug, koji naje označava

ce, anije imbozuje veo, oou, dan Poguren jd-

s k a šaom označava arca, ai i aro, nemoć i oo-c A dok jeda odreen kinei znak ozačava ženu, dva

va znaa jedan do drugog ne označavaju dve ene već

au deogam mogu da budu još araniji, a i oženi,

o vidmo iz rimea na Sici

rijateljsvo

noć Xneprijateljo

d< lodno (tic+jaje)S 6

Pr ideografkom rnciu, ako vidmo, ani znak nje

vše a, ao u ograji, nego oaje imbo, ime šo do

bja onvecioao začeje koje e iz jega amog ne može

eoredno i nedvomieno iščiai.

Preazeći na goografke ieme, oazimo od okolnoida jezičke jedinice ooje na azičiim nivoima ukure je

zika, šo daje više eoriji mogćnoi jiovog odažavanja

4


42/198

RAO AR

u ismu od koj i se koiste samo one koje su za ou su

odesne. Osnovna odea i ovde je na dve kategoje na sma

koja egisuju jezičke jedinice sa značenjem (asa, čjisu znaci am), i ona koja eezentuj jezčke jednice

bez samostanog značenja sa, sa fmma kao

svojim znacima.

Pva gua nos komomisan i zaavo neeczan nazv,

ai ćemo se mi njime sužti je je sasvm uobičajen. Naime,

tem n uućuje na č a oe ni su jedine jedince sa značenjem.

eće take jednice sintagme i ečenice možemo odma

da skjučimo, je zbog nj iovog beskonačnog boja ne b i mogo

da funkcioniše ismo koje bi moao imati nov i dukčiji znak

za saku od nji. Na dugoj stani manje značenjske jedinice

d eči (u ingstičkoj teminoogiji mm i čemu jedna

eč ože d sadi ednu ii iš ofma dstaau oju

snou za ism eć i zato što e u jezicima uk manje

nego eči ošo se mnoge mofeme onajaju u cei nizo

ima eči. Ouda bi bio teško uoebjio i ismo koje bi bio

dosedno ogogafsko, u tom ssu što bi imao zaseban znak

i za saku soženu eč ukjučujući i gamačke eeente unjenoj stuktui. U imeni na sskovaski, na ie, ono

bi oao da ima azičte znake za eči tat ta tam

ta id., a sve to oet azičito za psat psa pšm psa

itd., što znači da bi se boj znaa meio deseinaa ii sto

tinama ij ada. M nogo je ekonoičije zasnoati is o na mo-

fem što višestuko sanjuje boj ukuno oebi znakoa,iako n i daje ostaje veik. Pisma koja se obično naziaju o

42


43/198

PSMO

grasm, a nes, zarav su u snvi vava, t m

asa (a mamma) a se v termin ređe riste

Fngrasa ma č znac , resm, prazuu isu-

gasvne vredni, bez neredne veze sa značenjem

nv se dee na dve gavne suine Prvu čne saka i

va ma, i saa čii sam redstavaju s

v dag jeza, bčn arve nsnanva U nem

preazim bcma, de a stžer najčeše suž nsnan,

d se nemu rdruže vai ubeežavaju nebavezn ne

sema Zaš a, a ne brnut? Zat št u ezcma

raviu a znan ve nnanata neg vaa, a su ni

u nrmaviji Mi bs vae čes mgi ča da

zstavim, a da prua ia tane reznatva Ta, re

čenicu Zašt eš ad ti šdi? ne teš dešrvat as iz ne isišu sam nsnant (Zš š d šd, a b t

b neguće učnt a bism idi sam nen vae (a

e a i

Najzad, u drugj upini aazm aabtska i asva

isma, u ma edan isan zna redava jednu snvnuuncianu gasvnu edcu datg eza dae, edna

ma predsavja jedu mu z v dreena vid se da

e reč smtam jedncama, e ustnu čne snvu

račn sv nes abči ngrask sama Pst š ed-

na mgunst, a i marnana da znaci isma ne redsavaju

nše segmene u vdu nema neg sttva šaža (tia vas/knsnants, ran/nazan, zvuč

n/ezvučn, nae/ušten td čim se ziciia nsti

43


44/198

R BAR

tuiš foneme. Za ova ti ne zgodnog naziva (mogao bi se

zvati rema eng featura, ai e on i inače više teo-

rijska nego raktična mogućnost Te je vrste siste binarnioozici a izgraen za naučne otrebe u savremeno generativn o

onoogii, koi bi meutim bio ane neodesan za širu rak

tičnu uotrebu Treba iak reći da istoria beeži bar edno us

ešno konvencionano iso izgraeno na ovakoj osnovi, i to

oš u 5 . veku kore ski hau, o koe ćemo o neku reč

eći ksnie.

Izoženu tioošku kasikaciu isama možeo grački

d edstavi mo kao na ic i

- - - . -

maiogafa gloogaa

- L - - oaa deogaa logoaa oogaa

ilabča alabeta "obeleža"

7

44


45/198

MO

Na ovo skc pne cte d ka sstea ko s svako

ged pnopavna oko zastplena psa dok spekdane

vode sstea ko s agnaln ako na azčte načne ne slčano to to se on nalaze pavo na eksteamasogaa ealzovana kao ptogaa a ano e

deogaa o vek ne pso pavo ssl eč e

repezente ednce eza a so pso pak povezal ezom. Na spotnom k kod "obeležne

" fonogae

oš vek e eč o ezčki edncama al na ednom vansenom nvo apstakce ko bole odgovaa načno tans-

rpcj nego konvenconalno ga Ovo edno znač da st

psa teba vdet gotoga ostvaeno ogogafs l

onogafsk a okv ovog potoneg pncpa na slabčk l

lfabetsk načn z zesne ezeve pogled adekvatnost

nekh od oh tena

Hronologija evolucije pisma

Polazeć od loge slovnog eeenta ps kao jedne

aconalne osnove za oaav podhvat ovom odelk ze-ćeo sažet ekaptlac evolce psa e oo e

ona danas nac poznata To e edna ntelektalno zbdlva

povest koa svedoč o edno od navećh dostgnća dskog

a I za ova pegled ože da na poslž daga na Slc

ko e sačnen tako da oed tpologe odslkava ba

opt ctaa honolog azvo a psa ce n dć s levanadesno U to ss l s tpologa psaa honologa psa

globalno paalelne

45


46/198

RO BGAR

rva faza istorisom razvo ism este itograa

na o se ogično nastava ideografa. U embrionnim obi-

cim isana , ada e gračo beežene bio reta i temtsiograičena ativnost za zase o osedovan, pozajmicama i

dgovima, renos imana, orezima i sičnom mogo je d b-

de dovono nizane rosth tograma i ideograma za občne

redmete i omove, z sčen reertoar h ma i simboa

za v

Ai sa orastom otrebe za zaisivanem, ao i širenjem

ga isanih materijaa na razne govore, rogase, zaonie

i drgo, ostala s neophodna grača sredstva za izražavne

secični sadržaa, čći i grmatiče distincije. A za

ovo je ostojao samo edan načn vezivane pisanih znaova

za z date civizacie Stoga o stnsom psm govorimote ada otezi na crtež resta da redstava nei redmet

i i radn, a i izveden oam, i očin da s imboiz edinice

određenih eza Ova roces od fndamentanog značaa za

rzvoj isma, pri ome vizeni zna redmeta dobia ezičo

tmčene, naziva se ftzaca.

avno poršte fonetizacie očet s bie reči ii ma-

nje znčense edinice nihovom sastav, što e vodo o-

gogrfsom način isana Daom stiizaciom, odnosno fo-

netizaciom, doazi do redstavana gasovnih sova o

edinim rečima neog ezia. Ovde e čn og odigrao

rinci usa izveden iz hmf raširene poave d rečiistog gasovnog soa ima razičita značena Homofoni e

i inače ripao važno mesto obošvan mehaizam i

46


47/198

PSMO

ja U ovom sučaju, na prmer, sumerski pkogram koj je

dsavjao s reu počeo je da se koris za označavanje pojma

o , koj sa poj mom sree n je uoš e bio povezan po zna-(ju a jese a čs o zvučom panu jer su sumerske reč

sreu žvo imae denčan fonesk obk, //

Prncp rebusa, koj je označo preomnu ačku u preasku

[onograju, ešo podrobje ćemo prkaza na jednom ve-ačkom a, nadamo se, razumjvom prmeru Zamsmo da

posred srpskohrvask jezk, da u njemu crež soa očinjea označava ne samo aj predme nego broj l Ova dvo-

mseos moga b se ukon ako šo b uz a crež rad

pravnog čanja , j razumevanja, u prvom sučaju bo doda

a crež soce, a u drugom, recmo, maa šaka sa napoa

avjenm prsma, koja b asociraa na brojanje v Sku

�

Ovakvi dodaaka, zvani etematv, io je mnogo u

pismima sarog svea Međim, u sedećem korku is crežso mogao bi da označava i sučajan sed ih gasov bio

ojoj reč , pa bi se reč stka moga pisa kao na Sici 9

47


48/198

O G

r �

�1

KA

9

ovj nčin isnje ostje zvisno od sa Tuveć veio teče roces vcalzac isma to jest, nje

govog djnj od vnjezičke reozntjivosti, z sor-

zno zdobijnje čisto jeziči vrednosti rednu i zvrnu

fz ovog roces redstvju fonogrfs ism, oj se nj-

re stju o sibič od ovi je bio smo jedn o,

i resdn, do ingističi njdosednijeg, u tom sisu inj sreijeg, obi i snj fbetskog ism

v rinci o d je tei ijdgodinj evocij

is, rezeći dgčk i oncetno soovit t od so

bodne sie, oj se oe ročitti n bio om jezi to

znči i bez jezik do otno onvencionnog zn z jednfone ednog određenog jezik

reodno rztrnj izoii so sutinu rzičito

streni siste isnj eđti, vno je rzueti d se

dt sikcij odnosi n rincie srojst, te d nvedeni

tii i ogiči sed od sie do sov edstj etseonstcij ređenog t iz oderne esektie, s

zio iso ceii go je itne ko su se zi

48


49/198

PIS�O

i storijki nastaa pisma Ako sada pažnju usmeri

zneta podea uazaće nam se ao samo uslovna, sa

• i mešni prelaznim obcima Istorjsk gledano, on o demčno poduara sa danas poznatom hronoogijom

je pojedh psama, koja po praviu nje ba ni jedno-

� jenomera Mnga od h psa nu nada n

· . o afaeke faze n u uopše nuno smeraa om cju

jaj jgorjja pma sarog e uersko,

kek om svog eoma duog potojanja u arja deraa, a uz moga rudanja zao

u pojedm razojm fazama račo u ombnovaa

e e poeu pova a su uek zaprao b a kom

aa I amo zraztja trajnja prevaga nekog od nj

e pradaa uobčajena pojednostavjenja pr koja se

do pimo bez rezerve naza ideografskim, ogogra i abčkm i sčno Psma pa nisu prozod aboratorje,

o žvoa i storje. Tao ovde naazimo tuacju ponatu

i ngče pologje u ez s jezcima oj ao god b

a pooe ae opkoračuju sa d o spoj-

j am ee macj neog o aprano kn-

ra poa uz o podložn ipoošim promeama u re-enu

Da u pomntm kombinacjama nema nčega neobičnog,

o ćem da zaljčo čm se podeto da je u šem al-

abezoanom eu asvm normana ntruzja drugh eeenata

a počneo zan pma u užem sislu, mnog saobraćn rug zaci su pktograse prrode, jer se na njma drektno idi

49


50/198

RAO BGAR

ša označaaju. a znac oj soj zgedo preslkaa

gana obeežja označenog predea u seočoj ernoo

j nazaju se ikoničkim. Nee pr ere do na S c O

®S JO

rug su pa deografsk, buduć aprakn onenco

nazoan, kao šo su o na Sc 1 :

aS

Znac obeju rsa sasm su uobčajen, a nše i na-azo na esa kao šo su aerodro žeezče sance,

sajo hoe gde se oupjaju redsanc nogh jezka,

pa je daeko aše prene odgoarajuću nforacju pue

nego spsa napse na še jezka

ogografs znac eć su sasi občn u sao psukao ada se broje p šu brojkaa zgoaraj , narano, ao

eč, azlčo u razn jezca (npr. l = jedan/ens/one/uno . . )

50


51/198

PM

' ogogam su i maemački imbo kao + , = id , smu pocen % oznake vaua kao i l i $ zaim engleski

& (zv apesand, ekvvaenan eči a , i mnogi O se česo koe i u onvenconanom pismu, a njiov

h znano se uvećava u specjan naučnm noacijama

uopše uzev, pomenu povi eko su kad osvaen

e čo vdu kako smo već konsaova. Popuno "čis a zapavo i nema kao, uosaom, ni jezka asa Svi

ogogafsk sem u svai su bli lslak, je su nj-

znac, poed označvanja eči, po paviu koćen i za

ove soženi eč. Slično ome, mnoga saa novja pisma

s kobacije sabičkog alfabesog psanja P ome je,o ćeo vide u nasavku, veoma vanu uogu gaa suk-

a jezka koji je bivao psan. Sve je ovo samo jedan aspeke evoucije pisma kao pocesa posepene ssemaizacije az

orodnh posojeći elemenaa, peodno možda pimenjivani

cijano, pa aoično.

Semitika pisma

Gedano uga smk kao ope eoje zakova zna-

kovn ssema, na počeku anije skcianog pua naazmo sa

aa, zao šo u igu još nje ušao jezk A na nje-

govom kaju mamo z saaa, je gafeme (kao ni

foneme koje pedsavjaju nemaju nkakvo značenje uzee po-edinačno, nego označavaju e kada se kombinuju u ečia

Dok je sli kovno "psanje sasv nezavsno od jezka, alabe

5 1


52/198

RO BGRS

so sanje od njega u ounos zavs; a zmeđu ov ajnos

vueno erezenovanje redmea pojova osepeno al s-

guo zamenjuje se beeženje njov nava u pojedn jema Ta uanja dae vod od ončog znaa do čsog

smboa

U ovom proesu odgaa se jedn usnu eejna seo-

ča omena oju smo raju reodnog pogavja usova

pmerom aanja sumersog psma Nae na počeu sanja

vzuen od je uućvao dreno na predmete, pa su njegov ee-

men b a za sva rvoseen n sa neven-

o jea vzuen eemen uućuju na oje onačavaju

e edmee ao osajuć ac zava za sva dugose

en na Same sva su na aj načn osae suvne je je

njovu ulogu euzeo jez

sae su da ao ažemo

sma Suna ove omene može se redsav ao na S 2

ezik

S 2

oom je ao smo vdel sama edsava o eč ana

č azožena u njene sasavne deove

snove eoje o voseen dgoseen znaanaae se već od soela vaj slla uz o je vevao

ao nog posle njega da so naosto eoduuje govo

52


53/198

PSMO

z šeg egled mže se izvesti šti zkljčk d ism

v nije nikd bl sedstv tnskibvnj gva; tkv

bcij mg i ds imti sm seciji sistem čne,netske tnskcije Umest tg, n je bil stl ist

et z vizeln edstvljnje jzia tem gčkg ee

entvnj njegv zčiti jednic tme is znc

z mnji il veći stee vesti džvj ktčke vednosti

odgovjć jednc tog jezik odeđeom zdblju

Izloženi sled dgđj zvj sm dzmev jš

enu semitčki, i če, bitn jv liaizacu. N

mm čecim nj, i z beleženje svm jednstvn

otk, edsled gčk simbl nije m bti vžn Ako

e, n ime, teb zbeležiti dtk sedvnj čet

ovce ti kve, zk z vc mg se jviti četii t, z

vu ti t, grupi. Al đnje tebe z zvjejm i

ecičnjm zisim, koje je odzmev intevencij je-

zk, u it m je nlgl edk znkv izu št je k

ktetčno z sve glotogske siteme Oštje gveći, si

eiči ožvljj sl ke, koj e može obvtiti jenm ogleom,

etče e aaliiči izz jezik, kojim se zbog linene oe govo to celovto ože zložt skceve

elemete Dugm ečim, zički vet e elm koz jezk, i

tek tko elomljen nlzi dz ism Ovj ces, či

em je kju inje kočn vtil kok s linešć go

vo, obeležv veliki itelektlni son čovek To stvenje

omgćil m je d i sm tnsti blikje, i njemoi, sve bgte lodve svje jezičke moć

53


54/198

RO BARS

v iustuje bini ieia iz svdnevng

ivt A nei ojedinc nea se zve ušan sedeći u svjj

sbi bci ged z z i vidi guu dea a ui zat o susedno dvoištu njegov dživjaj tog pz je

u suštini sintetian n u isi a vidi sve št uazi u njegv

vidg Ai Dušan zaim ei d Ivnu ji sedi dje

d a oše iz ji u e uzuje ed oi cel

vtst njegovg dožijaj utatsi ustua ed sucesivnš-

ću ju nameće anaitii ehni gvoa oj je dijućise u veenu nužn linean On d ne d de

ili d ote ili od dvišta da ond ne edom oisue

n št vidi

li ili vja istuajući izadi svg uetniog dela

m negde d one o i i uoli ei d zašendel osatm detlj detlj; i i ist t e d

g vidi i u celini je n stji u stu Međuti n

št se dvija u veenu dlžn je ne edsedu sušjući

vu siniju mi s i u gvu vezni ed

ji vibcije vzdu dou d nas Za ziu d gova

zjedn s deci je ušn ged izvoda livniuetnsti i svi dugi št divljava uom vida is

stoj i u stou i je a i veensi ezni gv u

ntstu e vizueni enenim stog deđen z

nitstia ineang dvijnj

tg ao ušn sd svoj z ige petoi u isnue i d t Ivnu da ita vj se et slui ul vid

i u šn d je gled z z i uš a da i

54


55/198

PSMO

j jednm poedom obuhvat sve, eće vdet nšta, moraće

ta redom. Ovo pokazuje kao je ovor ntervensao svojom

ernošću anazrao Dušanov prvobtn sntetčk dožvjajOva anatčka moć oduvek ež u osnov jezka ovora,

nvs zato s pravom ovore kako jezk analzra realn, panarn svet u kome žve ljudska bća. psanje nje

k ao ovo jedstveo obeežje, eo a je razvo tek

om roesa earzaje eraskdvo vezan sa onetzac-

, ovaj proces suo vod stvaranju prv kompetn, dake

tematsih frmalizvaih psama. Pr njhovoj upotreb po-

oj svest d je reč upravo o psaju nasuprot ranj nes

ematzovanm pojednačnm l bez reda rupsanm crtežma

račkm znacma, čje su unkcje mole da budu razlčte

etnčke, majske, pa komunkacjse Prva dva potuna

sma u danas poznatoj storj sveta s sumerso epatsko,

ojma sada prstupamo

55


56/198

5ajsaija pisma

mersk pism

Pvi nesumnjivi primeri konvencionalne upotrebe pisanihznaova naaze s uisnuti na ginem počicama sa prostora Bi

sog isoka. T je tzv. la ii l koji su se

počev od oko 32 godine pre nove ere sužii Sumerci. Prrod šo do rađaja pisma prvbino dolazi upravo u onjoj Mso

poj i, podnom međurčju Eua i Tigisa - oj kolevci ci

viicie, ge su iznii i prvi radovi na zemaskoj kugli (ruk,r, Vavion i drugi). Sumersko pismo ujedno može da posuži

ao svoevrstan protip neih binih obeežja pisanja i procsa u

razvoju pisma upe, i će - rume se, sa oi varjaci

am - u suštini biti ponovjen okom evoucije drugih sarih pi

sa. Soga ćemo njih vde prikazai nešo podrobnije, a sične

ndncije u ruim sučajevima samo ćemo a registrujeo.

Pose Sumeraa Akađani, avioni, siri Ugari Eamiti

Htiti, Persijai i ri st adi t pdja isai s sve

tipoši i geetsi raičite jezike priagđenim verijma ina

sog pisma, a i svj dugi vek završio negd sa doaskom

išnstva.

56


57/198

PMO

o se tče pedeta ov zpsa, u početnoj az to su

b ptvn ačunovodstven dokument azn vs-

t to asnje javjaju se agjsk egjs tekstov, kao č pogas zakon Poto sede onke te zaps pou- g aučnog zabavnog sadžaja (Sčna onoogja psan

ugavnom važ za duga staa psa, uz zvesne spe-

·ot. Savemenog čtaoca navkog da vsoko vednuje p-

jževnost, ožda će da zanteesuje podatak da psa na-

' ju z zazto paktč poteba dok se beetstčk tekstovp avu javljaju nešto kasje u njovo žvotnom toku.)

U pogedu oan pncpa, odnosno tpoogje, aaj sk

h c sumeskog sa su pktogaskog, dake jasno otv-

og končkog kaaktea. A ova končnost ano se zgu-

h tako da je pso već do oko 2500 godne p. n e. stzovano avcu ogogaskog s abčkog psanja, uz dodatak onetskmenata naočto pošto su ga, pose sa Sumeaca, drug

omenut narod p agod dukčj m stuktuama svoj jezka.

vakav azvoj kako ćemo oda vdet uveko je dtaa

ma ehia pisaa, pod kojom podazuevao podu po-

oge psajke, kao načn obkovanja gačk znakova. Uvakoj cvzacj, atejanu osnovu psanja pružao je ono

čega je bo u zobju; za Suece to su be gna tska.

Pomenut poces omogućuje uvd u jedan od najscnan-

tj aspekata čovekove evolucje genezu gotogaskog p-

sa Njegovu ekaptuacju za sumesk peod dajemo na Sc 1 3 , koja na preu nekoko gačk znakova upoćeo u-stuje nastnak rzvoj knstog s. Stubac I daje jov

57


58/198

O BAS

ivorni olik u koj su skoro svi prponatjiv sik s s-

dći načnjia: 1 gva ; 2 usa govorti ; 3 voda;

(koinacija gav i vod piti; 5 noga ići stjati donti vda, nbo bog ja (otivcija ovog nka j

izgujna; stidnica žna 9 pani na ; 0 (koincijan panin) roinja (Surci su uzii roinj od pa-

ninski pna na istou. Svim ovi znacima odgovra su,

razu s, onolo vrdnosti pa su to pisan rči tačn -

j orm surskog jzika o kom nauk inač mao na to sisu j sist bio ogograski. Ai njgov izvoi pik-

togrskodograki karakr oglda s upravo u nposrdnoj

pronatjivosi znkova to nači da su oni ogi da rd-

stvjaju i rči drugi jik dkako drukčijg vučnog oika.

koro su svi nci 90 stpni u vo to okauj stuac I. Ovaj na prvi pogd noičan i proivojnot iglda da j usdio og načina dranja pločic i l

g raćnja pisarv uk. Inč sa pojava nginjanj ii

protanja naov iavan azni ii ocia ogto j do

kuntovana i u drugi pisia (ostao takv opta prak

s, koja osavja dost prostor i individualni nvikaa pa iu trnutnoj ćudi pisar i prpisivaa potrjać do natno a

sniji vrna, ko rličit ntik i srdnjovkovn rukopi

sn tradicij. Do stabiiacij i standardizacij obka i poožaja

grački znakova apravo ć u punoj ri doći kko ćo

asij vid tk sa iuo ta.

Stuac I donosi đuti jdnu dalko važniju nda

ntlnu promnu. Nai u prtodni tapa slik s is

58


59/198

PMO

I

1\ � < r q

, -

u H

d :· * • •

v $ a w ( a

+

Sl 3

5


60/198

A:O BUGAS

ctavane na gnenoj podoz zaošteo psajom, što je p

žalo šoe ogućnos vzenog epezenovaja, a je na

č to za sanje u nz bo epačno zbog janja zazvano zbačenom oeza psaje (eba ma u vd

se ado na važnm počcaa, oe su se po spsvanju suš

stvdnjavae a suc , eđe, pee ećma .) Soga se brz

pešlo na tehnu utsvanja psaje od tse sa rouga

vo u gnenu abcu, šo je davao usa na, zbog čeg

se eo psmo azva nast Ovo ehnom tešo s sle zvod duže naočo zaobjene nije, pa je ouda -

nasto piso sazmeno bzo evoua do sadžano spažne-

n ones saog sstema za anpuacju manjeg boja

tzanh otsaa oj su se po odeđen pava o-

nva sožene zaove

Ovaj proces gubjenja movsanoti znaova oz apsa

cju i ovenconaizacju lustovan u stupc II, zapedovao

je z ddatna oaa upošćenja ad ašeg bržeg psanja

čanja, do eape pazae u supcu I. Zac ovde već deuu

savi abrano sa sanovša sadžaja, a m se zvučna ved-

nost ecz a utvđuje zmeđu ostaog uz ogrančavanedejstva po semje oonmije i oe je nova manpa

tvna ena omoguća dastčnu edukcju boja odet zna

ova do se u arhaskoj pkogasoideogaso az taj boj

ožda peo na 2000 već do 2000 godne pe on se sveona nek 500 znaova u opšoj upoteb oeue endencje

bće oš zaženje u poonjm vezjaa nasog psma, paće ao sarperss sabaj sć goov na pag afabetsog

60


61/198

PSMO

Kko pokzu e S k 4 on e držvo veg 36 zn (uz 4 ogogrm ko u mog d oznčvju bo ogove

oednčne foneme (Kko e ovo već 6 vek pne, ovde'e or rčun ucjem već nekoko toeć pooećon fbet rmekog, grčkog drug

Y Š • b · " J T

. T

u r ( ( r

k M t . l n


62/198

R BRSI

se sben bl psanja j su Grc nazval hegla t-

pe 'svetrez') Ov ceremnjan psm najčešće se naa-

z p svetštma a št su ramv robnce te na uspravn amenm bovma spomenče funcje (tzv se/aa)

asuprt frmanj svedenost gemetrjj apstrtnst

pzn klnast psma a redstva za zadvojavanje vze

majs ptreba jer se braćaju bogovma večnt

pa svjom vzuenm upečatljvšću rasšnom lepotom b-

a ba čne jedntven amagram psma umetnst.

Ovav svjm zedom erg deluju a autentč

n ptorafso psmo al je vaj uta varjv. sm je za

prav d samog početa mešvte prrde uz nesumnjv ude

semasraje n je pa u nv trafs na narčt

načn se suž prncpom rebusa a sadrž tr vrste znava

stems edan slčn sumerso) rvu čne lorafk n-

tepret ran ptram era st zvan crtež ljuds

ava tca žvtnja cveća razn predmeta. Druu predta-

vj aju fnram pebn ddac oj uazujuć na čst zvuč

ne vrednst oašavaju čtanje uanjanjem vmenost. A

treću brazuju determnatv semantč las atr j značavaju red pjava na oje upućuje snvn zna. a prer

a st zna usled omnmje suž za beleženje reč sa zna-

čenje 'uća' 'tć tm znau u vom drugm značenju

dodaju se dve noe a smbol retanja. Ov meanzam već

sm na nešt apstratnjem nvou lustrva u pretodnm p-

lavju) Zamljv je uzgred a jean d determnatva nsznačenje ' apstratan predmet' št je smo p seb vema ap

62


63/198

PSO

sra an pojam ! (V Sl 15 , oja sadrž razne vrse znaoao je "sranca z z epase nje mrv)

Sli 5

ored svoje naaene saane namene, epaso psmo

moao je, z razmjv razoa, da se ors razlče sve-

ovne svre oče od spsova robe poseda, preo bračn

dr ovora i pravn odesa, do jžen form (ne,

sae, basne, ra) načn rasprava Me ovm posednjm

pomenućemo, ao posebno aelna, odrčja eoraje i s-

ronomje porebe navodnjavanja i prenja od popla N vo-die s izradi solarno alendara A maerjai na ojma se sve

o psalo jučivali s, pored amena rečnjaa čarje, i

63


64/198

RO BAR

ee odoge airusa i egaent uz uotrebu isalje

asti a .

Očigedno je da se ovaav aso nije ogao oiti ri-

eno izvoe etae vezije urezanih ii sianih i-

jeoia. Čim je isanje ostao nešto ira deatnost, što je

roizveo trebu za anje nezgani i brži zaisivanje,

u Eitu su ao, videćeo, i u drugi uturaa razvije ne

urze ore isanj. a aziu od deorativnih onuen-

tanih ori, rierenih soenicia i javni natisia, ur-

zivni obici riagođeni su efeeniji otebaa, te isanju

na ei materijaia. (Prateći uu, oni su u asniji si-

steia isanja bivai i uoen, a se naziv urz do danas

zadao u tiogaji za osa sova ojia se često ističu deovi

testa. Ovavi ratičniji obici eiatso isa bii su hjets iso za reigijse i ets za svetovne svhe. Oni

su stiizacijo osteeno izgubii svoj siovni arater, ot-

uno se išavajući ioničnosti, ai ia nisu rerasi u aabet.

Jedino se ože eći da s to već izazito onografsa isa,

do je rvobitno hijerogiso iso ao so videi, bilo sa-

o deiično tavo. Siu oja iazuje enuti ro-ces : - hijerogliso, 2 hijeratso 3 - deotso iso.

Prethodno so videi ao se sueso iso used a

tični oteba sazerno brzo enjao u uavo naznačeno

avcu eđuti zahvajujući uavo toe to su ijeratso i

deotso iso euzei na sebe io oseg atičniji zadataa izvoni hijeoi ogi su da ostanu sutinsi neiz-

eneni u svo uno reezentaciono i olotno itu

64


65/198

SO

anom jaju oom og eoma ugog poojanja Jeno e

njho boj oj je u počeu eoano bio oeno e poe

neog eena uao na oo 500

1

l t " r t� /

JJ

r ? _ / l

� � 4 � L(, ). A� )n

& � ? ?

1 v )

f i ( N r( :l! =� b 021

l7O

' 0

:o

> ' 1 . I ", :g

-

•e oc a

K

Slika 16.

a au o umeog pma egpam pmom pan

e ao ja e gpa a aoe pbžo o naupa

no e o už ožaa e jno emoa eja � o

5 ea noe ee aa je oaj je u ojm anm faama

a po ucajem hana počeo a e pše mooanmgč oa. Sea pmena eoae egpae cacje

ao u poe še o 0 gona onnuane upoebe po


66/198

O BARS

tonu u rau isorije, da bi nua njiovu tjnu odgonenu

te očeom prošog soeć o če mu će bi reči u zvršnom

odeju ovog pogavja. Iao nje osužio o goov obrzcz daje pragoavanje u primeni n jeze mah uur,

drevno egaso ismo verovano je predsvjao br očenu

nsirciju z raje rvih semsih psma n susednm geo-

grsi prosorim roces u oj i ćemo da zav mo u s e -

dećem ogavju

Keso pismo

o su sumerso i egipaso ismo dvno izui zjedno

s sri civzcij oje su i iznedrie, ineso iso,

o jedn od vrhunsi eovin jsrije žive civi izcije , uo-

trejv se u onnuiteu bar neih 3500 godin sve do dns. to dugom uu ono je sčuvo svoj osnovn sruturn

oeej, io je doživeo rzne roene njčešće n inij i

onog urošćvnj oiovnog grčog nse e-

e od ovi romen i ovde su bie usovjene eniom snj

od rnih ob urezivnj n životinj skim osma i juštu-r, otom n grnčrij i i meu , do i sisivnj ičico i -

stio n očicma od drvet i babus, e n meši o-

d ao šo su svi, ergent i ir

oreom oe ogrso ideogrso, neso iso

je vreeno siizovno i donee oneizovno, oet uz ooćini rebus, rzvii su se i rzičii stiovi isnj, uju-

čujući i urzivne ore. (Si iustruje roenu ne

66


67/198

IO

raktra od najsarijih oblika do njhovih modrih kvivalnata,a Slia ran stilov pisanja, rastuć kurzivnosti.)

b i k ovca do mesc mj od tronožc

lf � t } _ ) ' * . ± 7 M

1 7

- �

t

w - � . J - 1 n �

�

j: J , tK ; k : 7� � 1

Slka 1 8

Najstariji danas poznati prrci kinskog psa nalazs na zv "orakuari m kost a - kosti ma sto šturamakornjača, iz pioda dnastj Šang (oko 500 go pn.) .


68/198

O GARI

redet oh zapsa su razna proročansta, to goor o ranoj

pre esog psa u magjsoregjse srhe no nje z

esno da je to egoa najranja upotreba jer u n o drugde eentua raj zaps na meš materj a ao

su og propst, a arheooše sopne mogu a budu stvr

storjse sučanost. U sako sučaju, psmo jedne tako bo-

gate razene c zacje an sae sune je porao u

an raspon nenh raznorsnh potreba, od račuoosta me

enja do poeze estete.

Pr tome je s čno Egptu, a n druč čn čsto

uttarna funcja pisa, zahajujuć eć sao zgedu

soženost njegovh znakoa, obnoan sa artstčko e-

spreso. Tao arakter oj obrubjuju nek nes pejsaž

često jednoreeo predstavjaju test dekoracju, a tradconana nesa agrafja u nogm soj ostarenjma dost-

ga je reto đene vrhunce eegancije i zene poetčost

Š to se pa te unutrašnje, sstese strane ovog psma,

treba reć da ono uopšte nje deografso, premda se nereto

t satra. Ono, name, ne prkazuje značenja eposredno,nego preo jednca neskog jeza, što znač d je u sutn

ogografske prrode. A oao određenje teba preczat U

n eskom, ao jezu orenske ( zoatne struture, n osoci

znenj su međusobo jasno razgrančene morfee, oje se

u saza prosto nžu jeda za drugo, pa su sntasč e

vvaentne reča. I orfee su zapravo ono na ša se odnosekinesk arater. S druge strane, ao se jedna orfea u iz

goou najčešće ostaruje ao jedan so, a sogoi su taođe

68


69/198

PIS�lO

od rr m zvč vrdo vo o

Ovo m r poddo oj o pmo

č čm mo d borm uću čoov pov zč jd

Ovo zv roo rrmorfmo do

ov ro drdo o z rz

od č z o r rč o o

dv p v orm vć rč dv vš

oov O o rr o. p o

č v rr dr ovš pod

č (o) v (o). Ovo j vo povoj

o o šo o oj j ovdo prp ovog pm

pr pod o o rr ov š o znč o

"zvč ov j čo o prn p -u rzo o ćmo odmh

Nzč rr no jz u pobo ošr-om v p jzč oo poz

porh čh d formo orčm r-

v ro orf modom om všro d-mš ro foooš moćh oov Pr rrom pr -

p d doj morfm odovr jed o z ovo ror

d d mo morfm čo vim povz po z-

č im dč zvčn rzc. Drgm rčim ovd

oš m ou v probm omofo oovo

d m oov oj b dvomno zrvl mo po jd-u morfm pro mod 5 morfm po ou, nro po de vš mom zvči popuo o

69


70/198

O BAR

govo se ovaj robe ešava kontekstano; eđti,

sistem sanja čiji znaci mao kazj oee a ne

soove karaktea bi načeno morao da bde ribižno onokokoo jezk a morfema Ovo zgeda ajnje nefnkcio-

nano, a ba uveio edje dvosmisenost govornog jezika

avo je zahtev da jednce istog zvka bdu sanj red

stavjene razčtm karakterima, je upćju na razičita znače-

nja, rodo neregednm mnoštvo karaktera A ovo je oet,

sa svoje strane, zakonito oodo razičite meanze aste-ećnja gomaznog tradicoanog gračog inventara Pre sve-

ga, astično je smanje broj kaaktera Dok veik star čnic

sadrže i do 50 0 kaakera, od koj s mnogi zastare seij a zova, obazovan jd danas baataj kako se o-

cenj j e sa možda 5-60 nih, do je za osnovn senostdovojno svega 2000 (što je za evoske ojove takođeogroan broj azičit gačkh znakova) Zati, kovno s

ošćeni sa ojedinačni aakteri I teće, on s tao sto-

jen i asikovani da je njova anpacja osetno oakšana

a istjemo ovo osednje, kaakte se forman a-

sij o boju poteza kičico otebn da bi se siai

ojdnostavjeoj saveenoj verziji, od l do 25; Sika 1 9iazje isak od 300 ima kaatera, oeai edo-edo astuće gačke kokovanosti, a oji se og o-

tebjavati samostano i obnacijaa Veika većina svi

aatea riada kategoiji seantičkofonetsi soženica araktera sožei od mantičkog kasikatoa (tzv aiaa

koji ćje na značnje, i fnetsk oznae (tzv fta oji

70


71/198

-, , T

l /R G % c � 37S •l · 1 . 4 3 JG Nr l : a • & 3 I Al7

J. X

6 �9


72/198

RKO BURSKI

ukazuje na goo Raal fonetc aj uajano dsk-

natn fncj: jean bez ugog pžj sao nagoetaj

značenja onono zuka, al spoju aju j asnju sl Raal ,koj je pethono blo še sotna, seen s n boj o 14,

al ogućnost azlčtog kobnoanja rakala fonetka -

nožaa gač epetoa

ao, na pe, aate a e č /t n g/ šeć až ra

kal sa značene 'pnač' oj že a je poe nešto

ez sa žtacaa fonetk sa zgooro /ng/, koj nače

saostlno lž kao kaate a lčno e, a oe je sao

pozajljen o nkato zua, zbog hoofonje sa reč 'še-

ćer' Drg eča ssta oog složenog araktera radkal

kao a kaže oaj fonet o ene je l čno e nego žtarc a,

a fonet kao a aća

oaj akal o ene je pao ona

ž arca koja zč kao j a akle šeće . Oo ože a nas po-

set na slčne skrnatne eanze koje so ponjal

ranje, posebno kod egpatskog psa Ako e pak zaptao

za ne b blo jenostanje a post kaake a značenje

'šeće' ogoo je a b oža blo, to pojnačno sl-

čaju kao ga, al da b te bo naršen teelj n p ncpekooje na oe poča ceo sste ae tako bso opet

obl esaao elk broj razlčt karaktea koj se oaj

učt kao oelte dinic a aleko je ekonočje opersat

a boe pnnti koje ralčt obnacjaa po

potreb aj složene zaoe. Na psu o ega 14 akala,

kao oslaca seantčk ategoja, ože bt eta sao zaneoeđen opšt poja žaca, zastpljen pnče, al ne za


73/198

SO

saku žac ponaosob; a speckacj kako so el p

begaa se ogoaajć fonecma koj uge nkconšu

saosalno šo je ope eonočno.a aj načn u knesko psu ponoo o na elu

kobnao pncp koj je poče gloan nena se

skog psa eeno seo na anpulsanje pan o

sca kao koponeaa nakoa. Osa fascna nala a

s u ako ana eena neasno jen o ug kosnc

p psaa olal na slčne eje o oe kako upos

opeaconaloa neenno gloane logogafske ssee p

sanja. A poenu kobnao pncp oć će o punog a

žaja kako ćeo e u sleeće poglalju sa pojao alfa

besk psaa.

Poče o sene pošlog soleća blo je nekolko po

jekaa rmnizc o jes la nčke alfabeacje kneskog

psa šo je jena u n knesk ječk efo peu

a u ana eena sa nejea oeo uspeo.

Akueln a eja oaacje ana pin-in (pnyn) ančno

oobena 958 . gone, pesalja funkconalno ogančenu opunu aconalnog ssea psanja u oaćoj eđunaonoj

upoeb al ne stnsku aenu a njega.

Taconalno knesko pso peueo je plagođeno a

psanje ug alekosočn jeka japanskog korejskog

jenaskog Oaj poe bo je poa u sel gog pesža kneske clacje u o elu sea (u sočnoj Aj na

je ogala ulogu Gčke Ra u Eop) al je bo �kopčan

73


74/198

RAKO BUGARSK

sa vel praktčn teškoćaa jer je reč o jezca tpološ

veoa različt o kneskog eđsobno. Stoga s ov

kltraa ponkli alternatvn sste psanja. Poente problee ilstrovaćeo kratki osvto na japansi slčaj.

ege oko 5 veka nove ere Japan se počelo psat pi

so kan (anji) izveen z tracionaln inesi karak

tea. Al to nije išlo nalo lako jer o korenskoj strktr ki

neskog ogovara kobinacja logografskog slabčkog prncpa

agltnativnoj strktr japanskog aleko je preenj zrazto s

labč tp pisanja . Zato je z kanđija ervrano japansko s labčko

pso kana čije se ve srone zoorfne verzje svaka sa po

8 znaova anas zov tana iana; v Slk 0

I o h o t Cil

lc

rmađ

' + x 9

kaakana !

ragana

w t SU a a u -

r

�

r

9 • - A ? ; % j n b ; w i no ku )B m k / ? 7 < : S y l W u

i .

t

Slika 2

74


75/198

ISO

S obzo na njo nastana stojs azoj, p s

ste je pogonj za sčn, a g znj za saonen

njžen potebsoa z to postoj oanzoana ezja japansog

sa, zana a (oaj) Međt oo anas ns čet

altenaa sstea za psanje st testoa, nego oponente

zajenčog onenc ona og p sa optoj poteb o zna-

č a se eleen s nj obnj bezalo saoj ečen-

c na asoea p toe je sleeća: aatea anđja

pe se ećna esč eč, ljčjć naočto one nesog

poela; aatea agane gaatče ofee nee o

aće eč; aatea ataane eč tansboane z zapan

jeza g elo tesa oj se posebno stč; a oađje

elan segent, ntenaconane saćence sl čno np

štap a eana čn japanso pso najoploan

j na se soženj o nesog z oga je pobtno

poteo Tolesanje tae složenost sa tltanog stanošta

začjće, ože se objasnt jeno ao oaz oenjene so-

colngstče tacje Nae, psanje je ooj zelj o po

čea žalo stats pestžne atstče elatnost pa je japanso pso zašljeno pao tao a be nteletalno

etnč zazono a ne jenostano fnconano to na-

sleđe olo go oglo zgleat anaono oe e

ena ožalo se o anas

75


76/198

KO BUGARSK

Dešfroane starh psaa

Uzćeo još n poble ogonetnj zps psn ne-

poznt ps Oj eltn otpn poso zte

određen peznnj o stoj ltu te zjence, a uz to

nentnost (p etetse slonost ! ) onog oj p-

stup. Uspešno rešenje ože, eđt, be o zzetne

venost. Ocenjje se je ešfonje nstog ps one lo

še sznanj o clzcj Se Vlon nego s eo-

loš nlaz s tog počj . A o se toe o ešfonje

jeoglf ože se reć su o a nteletuln ostgnć

9 . vek, zet zjeno, nše poznanju pošlost odl t

lenj zabeležene stoje.

Test n nepoznato psu po pavl se ože ogonet-

ut so o je poznat jez tog ouent, l b jedn o

jezka olo je eč o vojezčno l šejezčno zpsu bi

igau triigal adriia). Upao oa potonj sećn

okol nost oogć la je ešfoanje egptsk jeroglfa 822.

godne e, poleono especja u Egpt 1799. gone

okl je elt la e o cog zlt nzn rzetapo estu nalza, s testo na gčko n egpso p

če u je oaj ug psn u e ezje jeoglfsoj de

otskoj (o je ksnje utđeno men potče z 97. go

dne p .n .e . , peet zps je seštenč eet pooo

nsanj Ptoloej V; v. S l 2 )

Polzeć o grčog fncs egptolog ŽnFrnsoa Š-

polon speo je ešfje ostl ps. On je te de

76


77/198

ISO

ntno opogao jen koenjen zabl Dgo se sa

talo a s hjeogl pktoga l eogam koj ektno

pćj na see sažaje, al je on, sleeć soj ntcj, sa- čno efoanja okazao a je sste osno glot

Oooooooo Pismo Oooo On

Documents

Transcript of Oooooooo Pismo Oooo On