Inzenjerska Grafika I

8/16/2019 Inzenjerska Grafika I

1/577

Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin


2/577

________________________________________________________________________________________________________

INŽENJERSKA GRAFIKA I – scenario u AutoCAD-u

Dr Duško Letić, vanr. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u ZrenjaninuDr Eleonora Desnica, Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Zrenjaninu.

Recenzenti: Dr Živoslav Adamović, red. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Novom Sadu.Dr Dragiša Tolmač, red. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Novom Sadu.

Izdavač : Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, Đ. Đakovića bb.Tel. 023/550-515, 550-519, Faks. 023/550-520.Internet: [email protected]

Glavni i odgovorni

urednik: Dr Milan Pavlović, red. prof. dekan TF “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu.

Lektor: Steluca Mulić, dipl. filolog

Slog i dizajn: Duško Letić

Štampa: Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin

Tiraž : 200 primeraka, godina izdanja 2011.


3/577

Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin

Duško Letić

Eleonora Desnica


4/577

PREDGOVOR

Publikacija INŽENJERSKA GRAFIKA I – scenario u AutoCAD-u se objavljuje u ciljuosavremenjavanja opšte tehničke kulture studenata – budućih kreativnih stručnjaka:konstruktora, projektanata i menadžera , prvenstveno u području razvojnog inženjerstva. Tanastojanja ovde se odnose i na njihovo upoznavanje i ovladavanje osnovnim algoritmima novih

metoda iz oblasti 2D i 3D r ačunarskog projektovanja. Projektovanje, podržano računarom iliCAD/CAM tehnologija, kroz odabrana poglavlja, realizuje se tek par decenija putem redovnih i

specijalizovanih kurseva na dodiplomskim i poslediplomskim studijama na većini mašinskih , građevinskih, arhitektonskih, saobraćajnih , vojno-tehničkih i drugih visokih škola na tlu naše zemlje. Koncipirana od izabranih sadržaja i poglavlja, od kojih se očekuje da će podići nivoedukacije iz predmeta “Računarsko projektovanje”, a pre svega, odigrati primarnu ulogu uaplikaciji u cilju rešavanju mnogobrojnih problema iz teorije i prakse, ova knjiga je nastala naosnovu rukopisa pripremljenog za predavanja i vežbe autora, održanih u prethodnom periodu.

Poslednjih godina, želja autora je bila pridruživanje z ajedničkom cilju ka modernizacijiudžbenika – koji će prvenstveno imati aplikativni karakter. U tom pogledu, knjiga je logičan nastavak prethodnog udžbenika AutoCAD Mechanical 2011. Uvođenje računara , predstavlja unastavi jedan od većih izazova predavačima, jer za sobom povlači i kreaciju novog modelaedukacije. Edukacija studenata bi se, u laboratorijskim uslovima, ostvarivala formiranjem svojevrsnih istraživačko-projektantskih timova (grupa), u saglasnosti sa neminovnim trendombudućnosti: računarskim i drugim komunikacijama projektanata i konstruktora, posredstvom grafičkih jedinica i računarskih mreža. Veliku važnost u orijentaciji u sistematizovanju novijih

t d ij j j kt t kih t d k j d l t džb ik di li


5/577

2D I NŽENJERSKA GRAFIKA __________________________________________________________________________________________________________

i

Kratak sadržaj

1. UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ................................................. 1-1

2. OSNOVNE FAZE CAD MODELIRANJA ......................................................................1-23. STILIZACIJA I EDITOVANJE TEKSTA NA CRTEŽU ..................... ....................... 1-34. PRIPREMA I KREIRANJE OBJEKATA U RAVNI ..................... ............................... 1-4

5. PODEŠAVANJE PARAMETARA FAJLA CRTEŽA ..................... ............................. 1-56. POMOĆNE METODE CRTANJA I MODELIRANJA ..................... ........................... 1-67. OSNOVNE METODE CRTANJA ................................................................................... 1-7

8. POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU ..................... ................................................... 1-6

9 OBJEKATA NA Ž 1 8


6/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

ii

PREDGOVOR

S A D R Ţ A J

1. UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ........... ......................................... 1-1

Fenomenologija projektovanja .... ......................................................................................... 2-1

Projektantske moći prirode .... .............................................................................................. 2-1Projektovanje kao deo ljudske delatnosti .... ......................................................................... 4-1

Računarski orijentisano projektovanje .... ............................................................................. 5-1Funkcija računara u projektovanju .... ................................................................................... 8-1Razvoj proizvoda podrškom računara .... ............................................................................ 10-1Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima .... ........................................................ 12-1

Funkcionalna struktura projektovanja ................................................................................ 13-1

2. OSNOVNE FAZE CAD MODELIRANJA ........................................................................ 1-2

Faze CAD modeliranja .... ..................................................................................................... 2-2

Postavka zadatka na osnovu definisanog problema .... ......................................................... 2-2

Koncepcija rada i osnovna metodologija projektovanja ...................................................... 2-2

j bl 3 2


7/577


iii

Algoritam: podešavanje vrednosti parametara teksta ........................................................ 20-3Modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Properties ................................................ 20-3Formiranje skiciranih objekata ........................................................................................... 21-3

Algoritam: slobodno-ručno crtanje polilinijskom metodom Sketch .................................. 21-3Algoritam: slobodno-ručno crtanje linijskom metodom Sketch ........................................ 23-3Formiranje teksta duţ luka ................................................................................................. 24-3Opcione komande Arctext ................................................................................................. 24-3

Algoritam: formiranje lučnog teksta .................................................................................. 24-3Formiranje tabela ............................................................................................................... 26-3

Opcione komande Table .................................................................................................... 27-3

4. PRIPREMA I KREIRANJE OBJEKATA U RAVNI ...................................................... 1-4

Formiranje objekata u ravni ................................................................................................. 2-4

Kreiranje novog crteţa ......................................................................................................... 2-4

Algoritam: startovanje programa AutoCAD ........................................................................ 2-4Korisnički interfejs programa .............................................................................................. 4-4Algoritam: pristup komandama za crtanje i modifikovanje crteţa ...................................... 4-4Algoritam: pristup Help-u .................................................................................................... 7-4

Metode crtanja dvodimenzionalnih objekata ....................................................................... 8-4

Kreiranje linijskih objekata .................................................................................................. 9-4

Opcione komande Line ...................................................................................................... 10-4

Al it t j li ij k bj kt 10 4


8/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

iv

Opcione komande: definisanje lejera ................................................................................. 10-5Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager ....................................... 10-5

Tipovi i debljine linija ........................................................................................................ 11-5

Tipovi linija ........................................................................................................................ 12-5

Algoritam: kreiranje lejera i odreĎivanje njihovih svojstava ............................................. 14-5Podešavanje parametara crteţa za novi projekat ................................................................ 18-5Algoritam: kreiranje novih lejera ....................................................................................... 18-5

Podešavanje parametara za precizno vezivanje za objekte ................................................ 21-5Algoritam: izbor parametara crteţa .................................................................................... 21-5Pravougaona i izometrijska mreţa ..................................................................................... 23-5Parametri Angle i Snap Base .............................................................................................. 23-5

Definisanje mreţe koordinata za precizno vezivanje za objekte ....................................... 24-5Korišćenje mreţe za crtanje pod uglom ............................................................................. 25-5Podešavanje opcija u dijalog boksu Options ...................................................................... 26-5Algoritam: pregled dijalog boks Options ........................................................................... 27-5

Formiranje prototip fajla .................................................................................................... 28-5Algoritam: formiranje prototip fajla od definisanog crteţa *.dwg formata ....................... 29-5Regeneracija crteţa komandama Redraw i Regen ............................................................. 30-5

6. POMOĆNE METODE CRTANJA I MODELIRANJA ..…………..........………........... 1-6

Pomoćne metode crtanja ...................................................................................................... 2-6

P i i j tit t bj k t 2 6


9/577


v

Metode crtanja kruţnice ...................................................................................................... 5-7Opcione komande Circle ..................................................................................................... 5-7Algoritam: crtanje 2D objekata metodom kruţnica ............................................................ 6-7AKL: formiranje kruţnice ................................................................................................... 7-7Metode crtanja lukova ......................................................................................................... 8-7

Opcione komande Arc ...................................................................................................... 10-7

Algoritam: kontruisanje objekata sa lukovima ................................................................. 10-7

AKL: formiranje lučnih segmenata ................................................................................... 12-7Algoritam: konstruisanje polilinijskog lučnog objekta ..................................................... 12-7AKL: konstrukcija polilinijskog objekta ........................................................................... 13-7

Konstruisanje popunjenih prstenova ................................................................................. 14-7

Opcione komande Donut .................................................................................................. 15-7

Algoritam: crtanje kruga i prstena ..................................................................................... 16-7

AKL: konstrukcija kruga i prstena .................................................................................... 16-7

Konstruisanje elipse i eliptičnog luka ............................................................................... 16-7

Opcione komande Ellipse ................................................................................................. 16-7Algoritam: elipsa sa krajnjim tačkama ose i rastojanja druge poluose ............................. 17-7Algoritam komandne linije ............................................................................................... 17-7

Algoritam: elipsa sa rastojanjima velike i male poluose ................................................... 17-7

Algoritam komandne linije ............................................................................................... 17-7

Algoritam: formiranje eliptičnih lukova ........................................................................... 18-7Algoritam komandne linije ............................................................................................... 18-7

K t i j l tkih k i ih 18 7


10/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

vi

Konstruisanje polilinijskog pravougaonika ...................................................................... 33-7Opcione komande Rectangle ............................................................................................. 33-7

Algoritam: konstrukcija pravougaonika ............................................................................ 33-7

AKL: kreiranje pravougaonika .......................................................................................... 34-7

Formiranje poligona .......................................................................................................... 35-7

Opcione komande Polygon ............................................................................................... 36-7

Algoritam: konstrukcija četvorostranog poligona ............................................................. 36-7AKL: konstrukcija četvorostranog poligona ..................................................................... 36-7Konstrukcija linijskog objekta u Ortho reţimu upisom direktnog rastojanja ................... 37-7Algoritam: upisivanje direktnog rastojanja ....................................................................... 37-7

AKL: kreiranje linijskog segmenta u Ortho reţimu rada .................................................. 39-7Sloţene konstruktivne linije .............................................................................................. 40-7Geometrijski kalkulator ..................................................................................................... 42-7

Upotreba metoda Osnap sa kalkulatorom ......................................................................... 42-7

Funkcije geometrijskog kalkulatora .................................................................................. 43-7

Kontrolna pitanja ............................................................................................................... 44-7

8. POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU .....................................……………………....... 1-8

Pozicije 2D objekata na osnovu koordinatnog sistema ....................................................... 2-8

Primena koordinatnog sistema u konstruisanju .................................................................. 2-8

Promena izgleda ikone UCS ............................................................................................... 3-8

O i k d UCS i U i 3 8


11/577


vii

Metode za selekciju objekata .............................................................................................. 3-9Primena metode “okvir za biranje” ..................................................................................... 3-9Primena metode “presečni okvir ” ....................................................................................... 4-9Prozori nepravilnog oblika .................................................................................................. 4-9

Metoda poligonalnog prozora ............................................................................................. 4-9

AKL: selekcija objekata metodom wp ................................................................................ 5-9

Presečni poligonalni okvir .................................................................................................. 5-9AKL: selekcija objekata metodom cp ................................................................................. 5-9

Metoda ograĎivanja ............................................................................................................. 6-9AKL: selekcija objekata metodom Fence ........................................................................... 6-9

Selekcija svih objekata ........................................................................................................ 7-9

AKL: selekcija svih objekata metodom All ........................................................................ 7-9

AKL: selekcija objekata ...................................................................................................... 7-9

Modifikacija 2D objekata izmeštanjem .............................................................................. 8-9Opcione komande: Copy i Move ........................................................................................ 8-9

Algoritam: premeštanje i kopiranje objekata ...................................................................... 8-9AKL: premeštanje objekata ................................................................................................. 9-9AKL: kopiranje objekata ..................................................................................................... 9-9


Metoda poravnavanja objekta ........................................................................................... 10-9

Opcione komande: Align .................................................................................................. 10-9

Algoritam: poravnavanja objekta u ravni .......................................................................... 11-9

AKL j d j bj k t 12 9


12/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

viii

Opcione komande Lenghten i Extend ............................................................................... 30-9Algoritam: diskretno produţavanje objekata metodom Lenghten .................................... 30-9AKL: produţavanje objekata ............................................................................................ 31-9Algoritam: produţavanje objekata metodom Extend ........................................................ 31-9AKL: produţavanje objekta metodom Extend .................................................................. 31-9Granično skraćivanje i prekidanje objekata ...................................................................... 32-9Opcione komande Trim i Break ........................................................................................ 32-9

Algoritam: odsecanje objekata metodom Trim ................................................................. 32-9

AKL: odsecanje objekata .................................................................................................. 33-9

Algoritam: uklanjanje delova objekata ............................................................................. 33-9


Modifikovanje objekata zaobljavanjem i obaranjem ivica ............................................... 34-9

Opcione komande Fillet i Chamfer ................................................................................... 35-9

Algoritam: zaobljavanje ivica na objektu ......................................................................... 35-9

AKL: zaobljavanje ivica na objektu .................................................................................. 36-9

Algoritam: obaranje ivica na polilinijskom objektu ......................................................... 37-9AKL: obaranje ivica na objektu ........................................................................................ 39-9

Primena gripova za modifikaciju objekata ........................................................................ 42-9

Algoritam: uspostavljanje i korišćenje grip reţima .......................................................... 42-9Uspostavljanje gripova na različitim objektima ................................................................ 44-9AKL: osnovne metode modifikacije ................................................................................. 45-9

Grupisanje objekata i njihova modifikacija ...................................................................... 46-9

O i k d G 46 9


13/577


ix

Zaokrenuti presek .............................................................................................................. 7-10Presek paralelnim ravnima ................................................................................................ 7-10

Delimični presek ............................................................................................................... 8-10 Nedovoljno jasni detalji .................................................................................................... 9-10

Profilni presek – uzastopni mestimični ( poprečni) presek ................................................ 9-10Posebni i delimični izgledi .............................................................................................. 13-10Prekidi i skraćenja ........................................................................................................... 13-10Simetrični delovi ............................................................................................................. 14-10Detalji koji se ponavljaju ................................................................................................ 15-10

Pravougli, cilindrični i konusni otvori, ţlebovi za klin i blagi prelazi ............................ 15-10Prodori cilindričnih delova .............................................................................................. 16-10Uzastopni poloţaji delova mehanizama .......................................................................... 16-10Računarsko kreiranje i editovanje šrafura 2D objekata .................................................. 17-10Opcione komande Bhatch i Hatchedit ............................................................................. 17-10

Algoritam: izbor i aplikacija uzorka šrafure ................................................................... 17-10

AKL: šrafiranje površinskog preseka .............................................................................. 19-10 Neki uzorci šrafura prema internacionalnim i internim standardima .............................. 19-10Algoritam: selekcija objekata i naprednije šrafiranje ...................................................... 20-10Algoritam: izrada novih šrafura na osnovu postojećih ................................................... 21-10Algoritam komandne linije ............................................................................................. 23-10

Algoritam: modifikacija postojeće šrafure ...................................................................... 23-10Algoritam komandne linije ............................................................................................. 25-10

Algoritam: asocijativno ................................................................................... 25-10


14/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

x

Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi .......................................................................... 15-11Kotiranje profila .............................................................................................................. 16-11

Detalji koji se ponavljaju ................................................................................................ 17-11

Ponavljanje istog detalja ................................................................................................. 18-11

Zakošenja i upuštenja ...................................................................................................... 19-11Tabelarno kotiranje ......................................................................................................... 20-11

Kotiranje konusa i nagiba ............................................................................................... 23-11

Konusi za opštu primenu ................................................................................................ 23-11Kotiranje tolerancija naleganja ....................................................................................... 23-11

Oblikovanje crteţa s obzirom na postupak izrade predmeta ........................................... 25-11Kotiranje i označavanje navoja ....................................................................................... 25-11Čvrsta razdvojiva veza zavrtnjima .................................................................................. 26-11Prikazivanje različitih vrsta navrtki ................................................................................ 27-11Primeri prikaza mašinskih delova u 3D formi ................................................................ 28-11Oznake navoja na osnovu ISO standarda ........................................................................ 29-11

Kotiranje ţlebova za klinove ........................................................................................... 29-11Prikazivanje opruga ......................................................................................................... 31-11

Prikazivanje opruga u tehničkoj dokumentaciji .............................................................. 31-11Osnovni elementi za prikaz pritisne opruge .................................................................... 33-11

Osnovni elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge ................................................... 33-11

Kotiranje metalnih konstrukcija ...................................................................................... 34-11

Prikazivanje zupčanika i njihovih parova ....................................................................... 36-11

36 11


15/577


xi

Algoritam: izmena osnovnih opcija kotiranja uglova Angular ....................................... 65-11Algoritam: aplikacija stila i pripadajućih podstilova kotiranja STL-DIM2 .................... 71-11Aţuriranje kote pomoću komande pomoćnog menija .................................................... 71-11Algoritam: aţuriranje kote pomoću komandi dijalog boksa Properties .......................... 72-11Algoritam: prepisivanje parametara stila kotiranja ......................................................... 73-11

Komparacija referentnog i novoformiranih stilova kotiranja .......................................... 75-11

Unošenje posebnih kota na zakrivljenim objektima ....................................................... 76-11Opcione komande za kotiranje duţine luka Dimarc ....................................................... 76-11Opcione komande za skraćeno kotiranje radijusa luka Jogged ....................................... 76-11Algoritam: kor išćenje komande Arc Lenght i Jogged za kotiranje lukova ..................... 76-11Ispitivanje kota ................................................................................................................ 79-11

Opcione komande za kotiranje duţine luka Dimarc ....................................................... 79-11Algoritam: korišćenje komande Inspection .................................................................... 79-11Prekidanje ukrštenih kota ................................................................................................ 80-11Opcione komande za kotiranje duţine luka Dimbreak ................................................... 80-11

Funkcija multilidera ........................................................................................................ 81-11Opcione komande Multileader ........................................................................................ 81-11

Algoritam: formiranje pozicija za sklop gasne instalacije .............................................. 81-11

12. GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE, KVALITET POVRŠINA I ZAVARENI SPOJEVI .................................................................................................. 1-12

Geometrijske tolerancije ..................................................................................................... 2-2


16/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

xii

Algoritam: definisanje atributa i njihova primena .......................................................... 13-13Formiranje grafike u okruţenju više otvorenih fajlova ................................................... 18-13Algoritam: korišćenje metode Multiple Environment Design ......................................... 18-13Algoritam: rad u okruţenju MED ................................................................................... 20-13Algoritam: kopiranje nekih karakteristika objekata iz jednog u drugi fajl ..................... 21-13

Primena Windows metoda klipborda .............................................................................. 22-13

Opcione komande: kopiranje, sečenje i premeštanje ...................................................... 22-13Algoritam: grafičke komunikacije metodama Copy i Paste ............................................ 22-13Projektno-referentni centar AutoCAD ............................................................................ 23-13

Opcione komande DCenter ............................................................................................. 23-13

Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadrţaja fajlova metodama DC .............................. 24-13Kontrolna pitanja.............................................................................................................. 28-13

14. FORMIRANJE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE . ..................................................... 1-14

Standardni formati za tehničke crteţe ............................................................................... 2-14Produţena veličina formata ............................................................................................... 2-14Ivice i okvir formata .......................................................................................................... 3-14

Razmere crteţa i detalja .................................................................................................... 4-14Vrste zaglavlja i primena .................................................................................................. 5-14

Upotreba polja ................................................................................................................... 8-14

Mere i debljine linije zaglavlja .......................................................................................... 8-14

F i j d k ij ki 9 14


17/577


18/577

Sadr žaj __________________________________________________________________________________________________________

xiv

Sadržaj kompakt diska

ACAD

2D_Primeri

Biblioteka simbola

Formati crteza

3D_Primeri

Kraj_2D

Kraj_3D

Radovi studenata

St t 2D

Referentni pojmovnik

Geometrijske tolerancije

Zavareni spojevi

Graficka galerija

Mape simbola

Nacrtna geometrija

Povrsinska hrapavost

P j kti

IGacad


19/577

2D INŽENJERSKA GRAFIKA __________________________________________________________________________________________________________

1-1Poglavlje 1


20/577

Uvod u fenomenologiju projektovanja __________________________________________________________________________________________________________

2-1 Poglavlje 1

Fenomenologija projektovanja

rojektovanje geometrijskih objekata predstavlja interaktivni proces ostvaren na relaciji

čovek – pomoćna sredstva za projektovanje u kome projektant ureĎuje i menja (edituje)odreĎene elemente u modelu koji gradi i pr ilagoĎava ih u skladu sa unapred definisanim

funkcionalnim zahtevima. Pošto u najvećem broju slučajeva nije moguće dobiti potpunozadovoljavajuće rešenje, proces projektovanja se vrši uz potrebne korekcije, pa je po svojoj prirodi iterativan. Izlaz iz procesa projektovanja je strukturalni opis koji se obično javlja u viduelektronskog zapisa, dokumenta, crteža ili plana objekata. Postoje i mogućnosti zaizračunavanjem nekih osobina projektovanog objekta ili procesa, kao što su zapremina, masa,

površina, jačina naponskog stanja, itd. Projektanti se, dakle, bave pitanjem kakvi neki objekti i procesi treba da budu, u cilju zadovoljenja postavljene funkcije kriterijuma. Osnovna inženjerska aktivnost projektanta je da vrši sintezu raspoloživih znanja, veština i tehnologije, da bi se, putem

projekta, definisali odreĎeni proizvodi. U istoriji ima mnogo primera realizovanja ambicioznih projekata. Tu spadaju, npr. izgradnja piramida, Kineskog zida, puteva, vodovoda, savremenih

arhitektonskih objekata, vasionskih letelica, računara, tehnoloških sistema (mašine) i sl. Ovi proizvodi su sintetizovani od strane čoveka, ali u zavisnosti od složenosti problema njihovog projektovanja, ne uvek sa unapred definisanim postupkom. Naime, projektom nije moglo biti sve

predviĎeno, nego ih je čovek rešavao prilagoĎavajući se novonastalim problemima, te jeinženjersko projektovanje u osnovi heurističko [61]. Danas se teži visokoj elaboraciji projekata.

U i l [45] ij i ij i j i f ij j d k ji

P


21/577


3-1Poglavlje 1

Ovakav spiralni oblik uticao je na mnoga rešanja kod projektovanja savremenih tehničkih sistema, a takoĎe i na značajnije pravce u umetnosti i arhitekturi pozne renesanse, kao što su barok i rokoko. Grafik funkcije spirale u eksponencijalnom obliku me R R 0)( ( sl. 1.2)

definisao je čuveni matematičar i inženjer Ojler (Euler, J., videti fusnotu na str. xx, reference[76].


22/577


23/577


24/577


6-1 Poglavlje 1

a) b)


25/577


7-1Poglavlje 1

FTM. Integrisan naziv CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer AidedManufacturing. U domaćoj stručnoj literaturi ovaj pojam se prevodi različito, npr . “računarom podržano projektovanje i proizvodnja” i drugim, sličnim opisnim definicijama. S obzirom naizrazitu primenu engleske terminologije u oblasti projektovanja i proizvodnje, ovde je izabrano

korišćenje izvorne skraćenice CAD/CAM. Danas se ovaj naziv najčešće koristi kada je u pitanju“ pravo” projektovanje koje vezuje projektovanje i proizvodnju. UvoĎenje računara je poslednjihdecenija izvršeno i u široj oblasti pripreme proizvodnje, proizvodnje i njene integralne sistemske

podrške (logistike), tako da su se CAD, odnosno CAD/CAM tehnologije, polako ali sigurno,implementirale u skoro sve aktivnosti savremenih proizvodno-poslovnih sistema. U tom smislutermini kojima se objašnjava primena tzv. "C" (Computer) ili “CA” (Computer Aided)tehnologija, zasnovani su na pojmovima koji su u vezi sa specifičnim aktivnostima u raznim

područjima računarski podržanim tehnologijama. UvoĎenje je dalje izvršeno u oblasti pripreme proizvodnje i poslovanja, te je savremeno planiranje i sama tehnologija izvoĎenja takvih procesanazvana CAP tehnologijom (Computer Aided Planning). Računarske tehnologije i metodeCAD/CAP/CAM se delom preklapaju u domenu organizovanja i pristupa zajedničkim bazama

podataka. Tehnologija CAPP, što se prevodi kao planiranje procesa izrade podržano računarom (Computer Aided Process Planning), donosi, svakako, brže nova tehnološka rešenja.

CAD d a i


26/577


8-1 Poglavlje 1

niza mogućih. U literaturi su zastupljeni različiti koncepti. Iako su prethodni pojmovi "C"tehnologija fleksibilni, noviji razvoj hardvera i softvera orijentisane namene pobliže pojašnjavajunjihovu svrhu i namenu, pre svega, u razvojno-inženjerskoj delatnosti.

Funkcija računara u projektovanju

U svetu postoji relativno duga praksa CAD- projektovanja. Računari su se u početku koristili da bise rešili kompleksni i skupi numerički problemi, naročito pri proračunu konstrukcija ili

balističkih putanja. Vremenom se pokazalo da su iskustva u ovoj praksi pozitivna, pa je i praktično potvrĎena dobit korisnika na osnovu investicionih ulaganja u uvoĎenju računarsketehnologije u domenu projektovanja. U tom pogledu, projektovanje primenom računara može kaorezultat doneti odreĎene uštede, naročito u: smanjenju efektivnog vremena projektovanja,

povećanu preciznosti, ukidanju pojedinih ispitivanja (varijacija i simulacija odreĎenekonstrukcione ideje je najlakše kada se nalazi u elektronskom obliku, a najskuplje kada su

realizovane), itd. Korisnici CAD sistema su prvenstveno tehnička lica koji su i pre upotrebe ovogsistema radili na poslovima projektovanja i poseduju odreĎena stručna znanja za datu oblast

projektovanja. Korisnici dopunjuju i prilagoĎavaju klasične metode projektovanja, modeliranjem pomoću računara, da bi povećali svoju produktivnost i kvalitet rada. Pri tome se plaća odreĎenacena u vremenu inovacija. Smatra se da je neophodno da se odreĎeni efekti automatizacije

projektovanja dobiju što ranije, kako bi se stvorila klima poverenja u implementaciji novihračunarskih metoda projektovanja [68]. Glavni deo napora nalazi se u implementaciji odreĎene


27/577


9-1Poglavlje 1

projektovanjem povećati vrednost svojih proizvoda, kroz brzinu pojavljivanja na tržištu izadovoljavanju kriterijuma potrošača. Davanjem nove vrednosti, novi projekat postajefundamentalna proizvodna strategija. Iz tih razloga CAD tehnologija dobija posebno značajnu ulogu. Očekivana poboljšanja poslovanja proizvodnog sistema mogu se ostvariti [68]:

1. Povećanjem prodaje zbog skraćenja rokova isporuke, uzrokovane:

smanjenjem vremena projektovanja i pripreme dokumentacije za porudžbinu, povećanim kvalitetom tehničke i poslovne dokumentacije, eliminisanjem pogrešnih porudžbina materijala, lakša i brža komunikacija izmeĎu proizvoĎača i kupca.

2. Povećanjem prodaje iz drugih razloga:

datumi isporuke se mogu utvrĎivati znatno preciznije i sigurnije, nove klase proizvoda se uvode brže, imidž preduzeća se povećava korišćenjem CAD tehnologije.

3. Uštede u odeljenju za generisanje tehničke dokumentacije:

smanjuje se broj potrebnih tehničkih crtača, smanjuje se administrativni posao u odeljenju,


28/577


10-1 Poglavlje 1

Generalno, zadatak informacionog sistema koji se odnosi na računarski podržano projektovanje jeda u potpunosti automatizuje rad istraživačkih i razvojnih aktivnosti i da obezbedi integraciju podataka o tehničkoj i poslovnoj dokumentaciji.

Razvoj proizvoda podrškom računara

Veliku pomoć projektantima omogućuje primena računara u procesu: projektovanja, osvajanje prototipa i proizvodnje proizvoda. S obzirom da razvoj proizvoda počinje fazom projektovanja,učešće računara u toj fazi je vrlo značajno za kasniji proces proizvodnje. Proces projektovanjanovog ili inoviranog proizvoda predstavlja nalaženje naučno opravdanog tehničkog rešenja kojese praktično može realizovati, a da pri tome zadovolji i ekonomske kriterijume. U savremenimuslovima [34], težnja za povećanjem konkurentskih sposobnosti preduzeća menja tradicionalnumetodologiju kreiranja novih proizvoda. Neke analize pokazuju da proces konstruisanja, crtanja i

modeliranja zauzimaju preko 33% ukupnog vremena razvoja jednog proizvoda. Proces

konstruisanja u osnovi je informacioni proces, jer polazi od ideje, odvija se korišćenjem znanja i podataka i završava se informacijom o tome kako treba proizvod izraditi i kakvo se ponašanje očekuje u eksploataciji. CAD/CAM sistemi postaju sve značajniji faktor u projektovanju i

proizvodnji novih proizvoda. Jedan od važnih problema u ovoj oblasti je stalno ažuriranje informacija o brojnim promenama koje se svakodnevno dogaĎaju; sa jedne strane na inoviranju

proizvoda, a sa druge u softveru i hardveru. Biti pravilno i brzo informisan je samo deo izazova

projektantu koji sa sobom donose nove tehnologije i novi zahtevi vezani za objekat


29/577


11-1Poglavlje 1

Prodaja

Nabavka i

kooperacija

Planiranje i

upravljanje

proizvodnjomPPS

Upravljanje preduzecem

Strategijsko

planiranje

Organizacija i

informatika

Upravljanje

finansijama

Istraživanje

i razvoj

Proizvodnja (CAM): upravljanje

proizvodnim tokovima izrada -

montaža - kontrola

Sistemska podr ška (logistika):

transport - skladištenje -

odr žavanje - energetika

Projektovanje i konstruisanje

proizvoda CAD

Priprema proizvodnje CAP

Tr žište

Kupci

Dobavljaci

Isporuka gotovih proizvoda

Sirovine, poluproizvodi i energenti

Razvoj proizvoda CAE

MarketingMIS

U

p r a v l j a n j e k v a l i t e t o m C A Q

Sl. 1.7 CA koncept organizacije razvoja proizvoda


30/577


12-1 Poglavlje 1

proizvodnjom, čini se nedovoljnim, jer ne može da obezbedi konkurentsku poziciju preduzeća natržištu. Ekonomski faktori igraju sve veću ulogu u procesu projektovanja i kasnije izrade, tako dase teži uvoĎenju novih metoda koje imaju za cilj da skrate aktivno vreme projektovanja,

povećavajući mogući izbor rešenja i simulirajući njegovo radno stanje u budućoj eksploataciji.Posebno značajan razlog korišćenja računara je u činjenici da obim znanja i informacija prerastaokvire u kojima je doskora čovek ručno radio. Iz toga je nastala potreba drugačijeg pristupaznanju o projektovanju. Projektovanje računarom zahteva viši stepen znanja u odnosu na klasično

projektovanje, jer podrazumeva, pored metoda projektovanja, poznavanje hardvera i softvera za

rad. Savremeni računarski programi rešavaju sve komplikovanije i obimnije probleme, pa je ikorišćenje takvih programa sve složeniji zadatak kojem treba pristupiti sistematično i metodski.Posebno značajna oblast računarstva za tehničke potrebe je oblast računarske grafike. Ona je, sahardversko-softverskog aspekta, oblast koja se danas dinamično razvija i značajno menjatehničku operativu projektovanja i konstruisanja. Pored toga, složenost postavljenog zadatka kojitreba rešiti pomoću računara, zahteva angažovanje tima stručnjaka u realizaciji, pa je neophodnoda su svi oni upoznati i da se pridržavaju nekih opštih principa i preporuka za efikasno

računarsko projektovanje. Kako je računar dobio centralno mesto, posebno u projektovanju, potrebno je da se preduzmu i odgovarajuće mere kojima će se zadovoljiti promene ukvalifikacijama projektanata. Stručnost, koja je potrebna u sferi kvaliteta projektovanja, postajesve složenija. Projektant, danas, mora da raspolaže znatno većim obimom znanja nego pre samonekoliko godina. Poznavanje teorije projektovanja trebalo bi da predstavlja element opšteg stručnog znanja svakog inženjera tehničkih disciplina. Osim stručnosti za pojedine specijalnosti,takoĎe se traže interdisciplinarna i nova socio-tehnička znanja. Sve veći zahtevi za kvalitetommogu da se zadovolje, samo ukoliko su potencijalni projektanti spremni da se obrazuju i ako su


31/577


13-1Poglavlje 1

Pored znanja projektanta o korišćenju metoda projektovanja, primena računara obuhvatakorišćenje odgovarajućeg hardvera i softvera.

3. Potrebni hardver obuhvata:

računar , jednu ili više grafičkih jedinica, ostale periferijske ureĎaje (digitajzer, skener, ploter itd.).

4. Potrebni softver u osnovi obuhvata:

programe za primenu računarske grafike, aplikacione programe.

Funkcionalna struktura projektovanja

Polazeći od zahteva za izgradnjom automatizovanog sistema za projektovanje na baziinteraktivnog rada čoveka i računara, potrebno je definisati osnovne elemente. U osnovne

blokove znanja za definisanje okruženja projektanta, prema Milačiću, V. [45], spadaju: Inteligencija. Čovek kao projektant koristi intuiciju, kreativnost i znanje u procesu projektovanja.Inteligencija može da se smatra prirodnom i veštačkom, tj. delegirana je čoveku i/ili mašini.

Komunikacija. Čovek -mašina (računar ) predstavlja sistem koji se sve više simbioiše. Istorijski


32/577


33/577


1-2Poglavlje 2


34/577

Osnovne faze CAD modeliranja __________________________________________________________________________________________________________

2-2 Poglavlje 2

Faze CAD modeliranja

odeliranje u projektovanju putem računara je sloţen proces koji se sastoji od više međusobno povezanih faza. Ne moţe se smatrati da je to samo proces praćenja instrukcija računaru, jer je neophodno da tom procesu prethodi nekoliko veoma bitnih

faza. CAD modeliranje proizvoda predstavlja skup aktivnosti koje se sagledavaju kroz faze

definisanja osnovnih stilskih rešenja, proračuna, konstruisanja i simulacije ponašanja, izrade probne serije i ispitivanja. Ima za cilj da tehnički definišu proizvod, koji zadovoljavafunkcionalne, estetske i standardne bezbednosne norme [62]. U osnovne faze projektovanja

spadaju:

Postavka zadatka na osnovu definisanog problema

Prva faza modeliranja predstavlja formulisanje projektnog zadatka na osnovu definisanog problema. Treba je naročito ozbiljno i detaljno proučiti, jer greške nastale u ovoj fazi uslovljavajuuzaludno utrošen rad u ostalim fazama izrade projekta. Pravilnim postavljanjem zadatka preciznose utvrđuju odnosi između učesnika u izradi projekta. Postavkom zadataka treba obuhvatitispecifikaciju modela, tj. precizni opis parametara, ograničenja, uslova i pretpostavki, ciljeva izahteva koje projekat treba da ostvari na oblikovanju geometrijskog modela. Neophodno je zatim

definisati ulazne veličine, odnosno ustanoviti najmanji broj ulaznih parametara koje su dovoljneza rešavanje problema. Pored toga, potrebno je definisati izlazne veličine preko opisa očekivanih

M


35/577


3-2Poglavlje 2

omogući snimanje crteţa (modela) u sopstvenu ili spoljnu memoriju računara.

Ovaj softver se naziva interaktivna računarska grafika – ICG . U njemu, centralno mesto zauzimaaplikacioni program. Ovo je korisnički program koji uzima u obzir modele fizičkih objekata, i

preko osnovnog softvera za grafiku prikazuje ih na periferijskim uređajima: monitoru, printeru, projektoru itd. Posebno je stvoren za svaku oblast inţenjerstva, iako postoje i “univerzalni”aplikacioni programi, koji pokrivaju širu klasu inţenjerskih zadataka. Primeri aplikacionih

programa odnose se na: računarsku grafiku u projektovanju (vektorsku ili rastersku), simulatorekretanja (leta), grafičko prikazivanje podataka, matematičke analize, itd.

Rešavanje problema

Rešavanje problema moţe se definisati kao proces dobijanja izlaznih veličina-rezultata na osnovuzadatih ulaznih vrednosti. U ovoj fazi problem se rešava sa čisto stručne strane gledišta. Vaţno je

istaći da u ovoj fazi problem mora biti jasno predočen u svim njegovim detaljima. On se lakše rešava i u vremenskom i u resursnom domenu, ako se uzima u obzir celokupni problem, prvenstveno vodeći računa o njegovim činiocima. Rad se olakšava ako se problem rešava modularno, po zasebnim delovima – koji su među-sobom relativno zavisni i koji se mogu rešavati redno i/ili paralelno. Ovakvim pristupom problemi se mogu rešiti sa velikom izvesnošću, ako jeuključen i koordiniran timski rad. Modularnost obezbeđuje da se istestiran modul prilagođava irešava u više varijanata. Kod ove faze CAD projektovanja modela rad se svodi najčešće na 3Dgrafičko modeliranje.


36/577


4-2 Poglavlje 2

Prvi korak je grafičko modeliranje predmeta koje predstavlja matematički opis modela i njegovgrafički prikaz. Jedna šema procesa projektovanja i konstruisanja modela proizvoda prikazana jena sl. 2.1.

T U P A K M O D E L I R A N J A

Opaţati

Koncipirati

Pronaci slicnost

Zadovoljava?

Formirati model

Testirati model

Zadovoljava? I J A R E Š A V A N J A P R O B L E M A

Orijentacija

Definisanje problema

Problem postavljen?

Snimanje stanja

Proucavanje stanja

Stanje ocenjeno

Koncipiranje rešenja

Postavljanje

zadatka

Koncipiranje

Oblikovanje

Vizija

Da Ne

Da Ne

Da

Ne

Da

Ne

Ne

Da

Ne

Uocavanje problema


37/577


5-2Poglavlje 2

dvodimenzionalnog (2D) modela i trodimenzionalnog (3D) modela.

Sl. 2.2 Geometrijski model zapreminskog objekta (3D_31.dwg)


38/577


6-2 Poglavlje 2

odgovarajućeg koordinatnog sistema i konstrukcione ravni. Tu je i kreiranje, primena imanipulacija 3D primitivima koji sluţe za formiranje: ţičanih, površinskih ili solid modela. 3Dkoncepti se koriste u svakom aspektu rada sa CAD sistemima, kod mašinskih i drugihtehnologija. Uz njihovu pomoć se kreira osnova za inţenjerske crteţe sa više pogleda; koriste sekao alati preko kojih se opisuje deo, za kinematsko spajanje delova, za integraciju elemenata u

3D sklopove, i sl. Vaţan aspekt 3D modeliranje je fotorealizam objekata koji omogućava da se prikaţu realistične slike proizvoda pre nego što se on realizuje. Timovi ljudi koji rade nageometrijskom modeliranju moraju da imaju visok nivo međusobne “3D komunikacije”, da bi

povezali fazu 3D projektovanja sa analizom, proizvodnjom i fazom dokumentovanja proizvoda.Danas je moguće izvršiti potpunu integraciju 2D faze projektovanja i procesa 3D modeliranja.Ovakav vid komunikacije poboljšava ţivotni ciklus proizvoda, proširuje kvalitet proizvoda iobezbeđuje visok nivo integracije u projektovanju proizvoda i procesa proizvodnje.

Tipovi geometrijskog CAD modeliranja

U računarskoj grafici postoje osnovni grafički entiteti za geometrijsko modeliranje. Tri osnovnatipa geometrijskih modela koja se koriste u projektovanju su:

ţičani (skeletni), površinski i solid modeli (puna tela).


39/577


7-2Poglavlje 2

Konturno predstavljanje objekata putem žičanih modela

Sedamdesetih godina 20-tog veka javljaju se 3D ţičani i površinski modeli koji donose napredaku odnosu na 2D geometriju. Najjednostavniji način predstavljanja 2D i 3D objekata u virtuelnom

prostoru je pomoću jednostavnih 2D entiteta logički poređanih u ravni ili 3D oblasti. Ţičani objekti su jednostavni skeletni modeli bez površine i zapremine, sa vrlo jasnom konturnomstrukturom ivica i temena. Primena im je danas ograničena (ali značajno prisutna) i odnosi se,uglavnom, na mogućnost lakog površinskog modeliranja za već formiran ţičani model. Sa drugestrane ovi modeli zahtevaju manje memorije nego slični modeli oblikovani na osnovu solidmodeliranja.


40/577


8-2 Poglavlje 2

informacije konture dela, koja je morala da bude definisana iz inţenjerske grafike matematičkim putem. Ovaj posao nije bio moguć dok nije bio definisan specijalni jezik, koji je razvijen da procesira informacije o konturi iz crteţa u formatu koji je kompatibilan računarima. Sredinom 60-ih (1967.) D. T. Ross (Ros) sa MIT-a je razvio napredni kompajler za grafičko programiranje.Steven A. Coons (Kuns, 1963-65.) takođe sa MIT-a i James C. Ferguson (Ferguson, 1964.) zakompaniju Boeing rade na vaţnom projektu skulptornih analiza površina. Rezultat je veomavaţan za modeliranje objekata i predstavljen je tzv. ivičnim modelima površi (Edgesurf , videti ureferenci [44]) Razvoj počinje i u General Motors-u, Douaglas-u, Lockheed-u, McDonnell-u.

Implemantacija “C” tehnologije je intenzivno nastavljena pojavom numerički kontrolisane NC-tehnologije u industriji. Pressman (Presmen) i Williams (Vilijams, 1977.) i Niels Olesten

(Olisten, 1970.) prezentuju NC tehnologiju posredstvom CAD/CAM projektovanja. Novo polje

istraţivanja površinskih modela 60-ih godina, obuhvata parametarsku geometriju koja uključuje tzv. Kunsove bikubne poligonalne pločice (“zakrpe”) i Bejzieove specijalne površine.

Najpoznatije “zakrpe”, pored pomenutih su: Fergusonov i B-splajn, itd. [29], [30]. Parametarske površi su se razvile da bi zamenile klasične loft-ing tehnike u brodogradnji, automobilskoj

industriji i avioindustriji. Teorijski rezultati ovih istraţivanja doneli su značajne aplikacije, kojese i danas koriste za grafičko modeliranje veoma sloţene geometrije proizvoda. Za razliku odnaprednijih solid modela, površinski modeli su kreirani kao uređen skup poligonalnih površina.AutoCAD, kao referentni program, dozvoljava male konverzije između različitih tipova modela,kao što je slučaj sa solid i površinskim i konturnim modelima. Ovim programom se ne moţe izvršiti konverzija konturnih modela u površinski i površinskih u solid, ali se moţe razloţiti sloţeniji površinski model na 3D površinske primitive. Isto tako i solid primitiv na regione( površine), a ako se dalje razlaţe region, dobijaju se krive u 3D oblasti. U slučaju da je


41/577


9-2Poglavlje 2

Za površinsko modeliranje koristi se jedan skup primitiva, a za solid modeliranje drugi skup.Svaki ima različite funkcije i koristi različite algoritme za modeliranje, odnosno generisanja

primitiva [40].


42/577


10-2 Poglavlje 2

Sl. 2.6 Matematički definisan osenčeni 3D model bačvastog prstena,

Potpuni solid model obezbeđuje više informacija nego površinski model. Ove informacije mogu


43/577


44/577


12-2 Poglavlje 2

Referentni pojmovnik: osnovne faze CAD modeliranja

Drawing – Crtanje objekata u ravni.Podrazumeva, pre svega, dvodimenzionalno (2D)

tehničko crtanje, na pripremljenoj radnoj površini. Object – Objekat. U računarskoj CADterminologiji r eč objekat podrazumeva uređen skup entiteta ili sloţenijih delova koji formiraju

logičnu dvodimenzionalnu (2D) ilitrodimenzionalnu (3D) formu u virtualnom prostoru. Tako npr. objekti mogu biti linije,

poligoni, sferni oblici, sloţeni solidi, površinski modeli, tekstovi i sl. U tradicionalnoj

terminologiji smisao objekta je drugačiji. Naime,on predstavlja pojavu koja ima zapreminu, masu i

nalazi se u realnom prostoru. Tako susrećemo

objekte kao što su zupčanici, zgrade, drveća,kamenje, mostovi, vratila, elektronska kola, islično.Prototip File – Predstavlja osnovni fajl od kogase startuje u radnoj sesiji 2D ili 3D konstruisanju;

moţe sadrţati već definisane parametre naelementarnom nivou, kao što su: podešena radna površina i lejeri, pa sve do skupa informacija koji

ISO – (International Standard Organization) – Internacionalna organizacija za standardizaciju.

Drawing window – Prostor za crtanje, tj. ravan nakojoj se edituje crteţ. Menu bar – Linija menija. Sadrţi standardneAutoCAD-ove menije.

Standard toolbar – Paleta standardnih alata.Obezbeđuje pristup standardnim komandama programa. Mnogi od tih alata se susreću i udrugim Windows aplikacijama.

Object Properties toolbar – Paleta za osobineobjekata. Obezbeđuje pristup paletama alata zaanalizu i izmenu osobina objekata.

Command line area – Komandna linija za unos

komandi i sistemskih promenljivih.Dialog box – Kontrolni prozor, dijalog boks ilidijalog. Prikazuje zahteve za unos (odzivnike),

kontrolu i poruke (tool tips) u vezi komandi i

sistemskih promenljivih.

Pop-up menu - Pomoćni (“iskačući”) meni. Meničiji sadrţaj zavisi od izabranog objekta, a prikazuje se pritiskom na desni taster miša.


45/577


1-3Poglavlje 3


46/577

Stilizacija i editovanje teksta na crte žu __________________________________________________________________________________________________________

2-3 Poglavlje 3

Tehničko pismo

arakteristike slova koja se koriste u inženjerskoj grafici određena su standardima. U

mašinstvu, tehničko pismo za izradu konstruktivne dokumentacije propisano je

standardima SRB M.A0.030 i SRB M.A0.037. Pismo obuhvata: slova, arapske i rimske

brojeve, matematičke oznake i znake interpunkcije. Zaglavlja, natpisi i brojevi na tehničkim

crtežima pišu se tehničkim pismom (SRB A.A0.101, 102, i 103). Ono se može ispisati kao usko,normalno i široko i sadrži mala i velika slova latinice, ćirilice i grčkog alfabeta. Slova mogu biti

uspravna i kosa ( pišu se pod uglom od 75o u odnosu na horizontalu nagnuto udesno). Koriste se

tipovi A i B tehničkog pisma. Međusobno se razlikuju po odnosu datih vrednosti parametara na

sl. 3.1. Iz standardnih vrednosti propisane su sledeće nazivne visine, kao osnovne mere slova

visine h tehničkog pisma: 2,5; 3,5; 5; 7; 10 14 i 20 mm. Kada se tehničko pismo oblikuje ručno,

najekonomičnija su dva standardna odnosa: d/h=1/14 i 1/10. Kod računarski generisanog pisanja

ovi odnosi su uređeni izborom tipa i visine pisma, već prema instaliranim fontovima. U tabelama(T-1) i (T-2) predstavljena je uzajamna zavisnost debljine linije i visine tehničkog pisma, a kao

ilustracija principa ispisivanja slova dat je sledeći primer ( sl. 3.1):

K


47/577


3-3Poglavlje 3

Vrednosti parametara slova tipa B (SRB M.A0.101) i odnos debljine linije i visine za slova tipa B

(d=h/10).

T-3.2

Karakteristike Odnos Mere u mm

Visina velikih slova

Bisina malih (bez drške i repa)

slova

h

c

(10/10)h

(7/10)h

2,5

-

3,5

2,5

5

3,5

7

5

10

7

14

10

Rastojanje između slova/brojki

Minimalno rastojanje između

osnovnih linija

Minimalno rastojanje između

reči

a

k

e

(2/10)h

(16/10)h

(6/10)h

0,5

3,5

1,5

0,7

5

2,1

1

7

3

1.4

10

4,2

2

14

6

2,8

20

8,4

Debljina linija d (1/10)h 0,25 0,35 0,5 0,7 1 1,4

Napomena: h – visina slova; c – visina malih slova; a – rastojanja izmeĊu slova i brojki uistoj reĉi; k – minimalno rastojanje izmeĊu dva susedna reda; e – rastojanje izmeĊu dve susednereĉi; d – debljina linije.


48/577


4-3 Poglavlje 3

Sl. 3.4 Ćiriliĉna slova kosa – a) i vertikalna – b) na osnovu fontova Arial Italic i Arial Regular (Slova.dwg)


49/577


5-3Poglavlje 3

Pošto se u tehnici za označavanje veličina i parametara koriste skoro sva slova grčkog pisma,

standardom SRB A.A0.103 je definisano i ovakvo tehničko pismo. Izgled grčkog tehničkog

pisma tipa B dat je na sl. 3.7 .

Sl. 3.7 Tehniĉko pismo grĉkih alfabeta, vertikalno (Grcka slova.dwg)

Pored informacija matematičkog porekla (grafičke, numeričke i simboličke) u crtanju i


50/577


6-3 Poglavlje 3

Mnogi crteži se moraju štampati u razmeri, da bi se uklopili u postojeće standardneveličine papira.

Visina teksta komentara mora biti tako podešena, da dozvoljava prikazivanje u razmeri.

Prilagođavanje visine teksta obezbeđuje da je tekst proporcionalan veličini crteža, a timese omogućuje lakši pregled na ekranu, čak i ako se crtež ne štampa.

Veličina teksta je važna kada su i tekst i objekti projekta smešteni u prikazu Model Space.Komentari se mogu smeštati u prikaz Paper Space bez prilagođavanja. Ovi prikazi su

obrađeni u poglavlju 14.

Upotrebom metoda programa DesignCenter može se izvršiti prenos stilova teksta izdrugih fajlova (videti poglavlje 13.).

Sl. 3.8 Taĉke poravnavanja za jednolinijski tekst (K_text.dwg)


51/577


7-3Poglavlje 3

Sl. 3.9 Dijalog boks Text Style

U polje sa tekstom Height: upisati 7 za zadavanje parametara visine teksta.

U polje Width Factor : upisati 1 za zadavanje faktora vrednosti širine između slova.

Pritisnuti ek. taster Apply, pa zatim Close. Novi stil postaće aktivan prilikom unošenja


52/577


8-3 Poglavlje 3

Formiranje jednolinijskog teksta

Pojedinačne linije teksta primenjuju se za označavanje: napomena, specifikacije materijala,

legende, natpisa, potpisa i revizija u crtežu. Za unos specijalnih znakova, u pojedinačnu liniju

teksta, za: prečnik , stepen, toleranciju, nad i podcrtavanje teksta, mogu se koristiti sledeći

kontrolni kodovi.

%%d Simbol za stepen (o).

%%p Simbol odstupanja plus/minus (). %%c Simbol za kružni presek ().

%%o Simbol za nadcrtavanja.

%%u Simbol za podcrtavanja.

Algoritam: formiranje i poravnanje jednolinijskog teksta

Primer: Formirati redove teksta u tabeli, sa početkom u markirnim tačkama, prema sl. 3.11,

odnosno 3.12.

1. Otvoriti polazni fajl S61b.dwg. Ovaj fajl sadrži četiri formirana stila.

Stil: Standard sa fontom Txt.shx (pogledati u paleti Styles).


53/577


9-3Poglavlje 3

2. Ispisivanje prvog teksta u tabeli u primeru 1 ( sl. 3.11 odn. 3.12).

Iz menija Draw izabrati komandu Text, a zatim Single Line Text.

Podesiti da je tekući stil (npr. na osnovu postupka Format Text Style... Text Style)

Standard sa fontom txt.shx.

Izabrati startnu tačku 96,228 u praznom delu tabele 1. primera.

Visinu slova podesite na 7 i ugao postavljanja teksta na 0 stepeni, a zatim unos potvrditi

Enter -om.

U komandnu liniju upisati Stezna glava. Ostali parametri stila i karakteristike teksta dati

su u desnom delu tabele. Unos potvrditi dva puta Enter -om.

Algoritam komandne linije za formiranja teksta je sledeći:

Command: _dtext (komanda za formiranje

Current text style: "Standard" Text height: 0.0000 jednolinijskog teksta)

Specify start point of text or [Justify/Style]: 96,228 (

)

Specify height : 7 ( )

Specify rotation angle of text : (

)

Enter text: Stezna glava (

) (unos teksta)

3. Ispisivanje drugog teksta u primeru 2 ( sl. 3.12).


54/577


10-3 Poglavlje 3

Visinu slova podesiti na 5, a ugao na 60 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnuliniju upisati Kulisni mehanizam. Ostale karakteristike teksta date su u desnom delu

tabele.

Kliknuti na formiran tekst region i iz palete Properties i liste Color Control izabrati

proizvoljnu boju ovog teksta.

Algoritam komandne linije za formiranje teksta je sledeći:

Command: _dtext (komanda za formiranje teksta)

Current text style: "ST_2" Text height: 7.0000Specify start point of text or [Justify/Style]: 127,128 ( )

Specify height : (

)

Specify rotation angle of text : 60 (

)

Enter text: Kulisni mehanizam ( ) (unos teksta)

Enter text: (Esc)Command: *Cancel*.

5. Postupci poravnavanja i ispisivanje četvrtog teksta u primeru 4.

U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_3 sa fontom Tahoma.

Iz menija Draw izabrati komandu Text Single Line Text .

Upisati j (Justify) i pritisnuti Enter. Zatim upisati sintaksu metode srednje-centriranog


55/577


11-3Poglavlje 3

Sl. 3.12 Tabela sa unetim jednolinijskim tekstovima (K61b.dwg)

6. Snimiti formirane tekstove u radnoj tabeli kao fajl K61b.dwg ( sl. 3.12).


56/577


12-3 Poglavlje 3

Napomena: Izbor pisma vrši se na osnovu podešavanja u meniju start palete Windows-ovoginterfejsa.

Sl. 3.13 Meni za podešavanje tipa tehniĉkog pisma

Algoritam: upisivanje više redova teksta

Primer: Formatirati tekst kao na sl. 3.15 popunjavanjem delova donje sastavnice, prema

modelu gornje tabele. Pri ovome koristiti prethodno formirane stilove teksta.

1. Otvoriti polazni fajl S62.dwg.

Podesiti režim Snap to Intersection kao stalno aktivni (videti poglavlje 6.).


57/577


13-3Poglavlje 3

U algoritmu komandne linije upisane su koordinate tačke ovih uglova.

3. Posle otvaranja Text Formatting-a upisati prvi tekst Poz. u prvom pravougaoniku.

Tekst je editovan u fontu Arial sa visinom 3 mm, pod uslovom da je stil teksta Stil1 (stil semože podesiti i u paleti alata Text).

Desnim tasterom miša otvoriti iskačući i kaskadni meni, i na osnovu izbora Justification podesiti opciju srednje-centriranog podešavanja Middle Center MC ( sl. 3.17 ).

Putem komandne linije prethodni postupak se izvodi iniciranjem komande j (Justify) i podopcijom mc (Middle Center ), što je ekvivalentno prethodnom postupku.

Posle unosa i podešavanja teksta Poz. kliknuti na OK.

4. Unos ostalih reči u drugoj sastavnici.

Po istom principu kao u prethodnoj tački formatirati tekstove i kod ostalih 8 polja

( sl. 3.15b). Algoritam komandne linije za unos svih osam natpisa je sledeći:

Command: _mtext Current text style: "Stil1" Text height: 3 (

) (komanda višelinijskog teksta)

Specify first corner: 10,181.5 (

)

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j (

)

Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR/] : mc (

)


58/577


14-3 Poglavlje 3

MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 (

)

Specify first corner: 160.6,181.5 ( ) Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j (

)

Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (

)

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 197.2,190 (

)

Command: (

)

Command: _mtext Current text style: " Stil1" Text height: 3 (

)

Specify first corner: 10,173 (

)


)

Enter justification ŠTL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc (

)

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,181.5 (

)

Command: (

)


)

Specify first corner: 10,164.5 (

)


)


)

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,173 ( )Command: (

)


)

Specify first corner: 10,156 (

)


)


)

Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,164.5 (

)Command: *Cancel*.


59/577


15-3Poglavlje 3

Algoritam: formatiranje višelinijskog teksta

Primer: Podesiti vrednosti parametara i izvršiti editovanje u više linija teksta u Text

Formatting-u, upisivanjem proizvoljnog teksta u polju za editovanje. Podešavanje teksta se vrši

na osnovu raspoloživih opcija u iskačućim menijima, datim u narednim slikama.

Stil teksta Visina tekstaFont

Lenjir

Tekst region

Boja prema lejeruLenjir

Bold, italik ili pod/

nadvuceni tekst

Markeri za

izvlacenje pasusa

Marker za izvlacenje prvog reda teksta

Markeri za horizontalno

prosirenje regiona

Potvrda unosa

Dodatne

opcije

Ostale opcijeformatiranja teksta

Uneti

tekst Kursor

Sl. 3.16 Dijalog polje Text Formatting


60/577


16-3 Poglavlje 3


61/577


17-3Poglavlje 3

Dodavanje specijalnih znakova

Primer: Specijalni znaci, često potrebni za crtanje u inženjerstvu, kao što su simboli: prečnika

(), stepena (o), tolerancije () i sl. mogu se uneti iz programa Character Map, na osnovu opcije

Simbol Other ... iskačućeg menija Text Formatting, ili sa tastature. Posredstvom “mape simbola-

karaktera” dostupni su i mnogi drugi simboli koji su inače raspoloživi i u drugim Windows

aplikacijama.


62/577


18-3 Poglavlje 3

Sl. 3.20 Prazan region (pravougaonik) gde će se formira višelinijski tekst (S62b.dwg)

Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Multiline Text...

Na pravougaoniku za upis teksta odrediti donji levi ugao (20,145) (ili metodom OsnapEnpoint ili Intersection) i kliknuti levim tasterom miša.

Nakon pojave Text Formatting-a, kliknuti na opciju pomoćnog menija Import Text ...kako bi se importovao ranije pripremljen tekst iz određenog tekstualnog fajla.

U dijalogu Select File pronaći u folderu Zapisi izvorišni fajl Reduktor.txt i klikniti nanjegovu ikonicu, pa zatim na ek. taster Open.

Sadržaj fajla se kompletno importuje u radnu površinu Text Formatting-a. Kliknuti na desni taster miša i iz iskačućeg menija izabrati komandu Select All kako bi se

(inverzno) selektovao ceo sadržaj teksta.

Iz liste Font izabrati Arial (tekst je i dalje selektovan). Iz liste Text Height podesite visinu

slova na 8. Iz Color liste izabrati boju 185 (boja tamne višnje).

Izvr šiti korekciju slova c u č. Ovo se može uraditi iz iskačućeg menija opcijom Slovenian ( sl. 3.13).


63/577


19-3Poglavlje 3

U editoru Text Formatting otvoriti iskačući meni. Izabrati Simbol Other ... kako bi se

aktivirao program Character Map.

Iz liste Font: ovog program izabrati font Lucida Sans.

Iz seta karaktera izabrati specijalni znak kao na sl. 3.22 i pritisnuti ek. taster Select. Znakse pojavljuje u polju Characters to copy:.

Kliknuti na ek. taster Copy i izvršiti minimiziranje programa preko ek. tastera zaminimizaciju.

Pointer u editoru teksta dovesti između znaka R i 50 (uz broj 5).

Otvoriti iskačući meni desnim tasterom miša i izvršiti Paste na lokaciji pointera. Ovim postupkom se uneo traženi znak (specijalni karakter) ispred broja 50.

Selektovati znak i korigovati ga na visinu 8.


64/577


20-3 Poglavlje 3

Modifikovanje kreiranog teksta

Modifikovanje teksta izvodi se korišćenjem komande Ddedit i sl. Lokacija teksta se može menjati

posredstvom gripova u sklopu ostalih komandi kao što su: Move, Copy, Rotate, Erase i sl.

Algoritam: podešavanje vrednosti parametara teksta

Primer: Modifikovati deo sadržaja teksta, npr. zamenom selektovane reči u višelinijskoj r ečenici.

1. Otvoriti formirani fajl K62b.dwg.

Sa palete alata Text izabrati komandu Edit... (treća ikonica). Kliknuti na region teksta.

Ovom komandom se otvara dijalog boks Text Formatting.

2. Selekcija i modifikacija teksta.

Iz edit polja inverzno selektovati prevlačenjem tekstualni objekat prema sl. 3.24a.

Izmeniti tekst: Zupčasti u Pužni i pritisnuti ek. taster OK.


65/577


21-3Poglavlje 3

Ponovo selektovati tekst.

Ponovo iz Mtext-a (Quick Properties) izabrati polje Contents, a zatim aktivirati ek. tastersa tri tačke (...) čime se inicira editor Text Formatting.

Selektovati opciju MText Justification bi se sa liste izabrali drugačiji načini poravnanjateksta.

Nakon manipulacije tekstom zatvoriti dijalog Text Formatting klikom na taster Esc.

Sl. 3.25 Mogućnost izmene teksta posredstvom dijaloga Mtext , neposrednim selektovanjemobjekta

Formiranje skiciranih objekata


66/577


22-3 Poglavlje 3

Da bi se uspostavio režim crtanja : (“olovka dole”), kliknuti levim tasterommiša. Odziv je: Specify second point:

Pomeriti miša proizvoljno npr. od tačke A, kako bi se postepeno, bez otpuštanja tasteramiša u kontinuitetu formirala skica krošnje drveta, slično kao na sl. 3.26 .

Sl. 3.26 Skicirana krošnja drveta

Kada se došlo do proizvoljne tačke B, ponovo kliknuti levim tasterom miša :


67/577


23-3Poglavlje 3

Snimiti skicirani objekat hrasta kao fajl Skica1.dwg, u folderu Kraj_2D.

Približiti pointer blizu početne tačke A i pritisnuti Enter , čime se skiciranje završava uzistovremeno usnimavanje svih preostalih segmenata stabla.

Napomena: Modifikovanje (reskiciranje) ovakvog objekta je moguće kao i svakog drugog polilinijskog objekta. Te operacije se odnose na brisanje (Erase), rastavljanje na delove

(Explode), premeštanje (Move), rotiranje (Rotate) i sl.

Algoritam: slobodno-ručno crtanje linijskom metodom Sketch

Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati pticu sokola sa granom.

1. Otvoriti polazni fajl Skica2.dwg sa foldera Start_2D.

Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga za tekući.

U komandnu liniju podesiti vrednost sistemske promenljive Skpoly : 0 ( ), čime će

formirana skica biti linijska.

Postupak skiciranja prepušten je korisniku individualno, a na sledećim slikama

predstavljene su osnovne faze skiciranja.


68/577


24-3 Poglavlje 3

Sl. 3.29 Faza crtanja sokolove glave

Sl. 3.30 Završna faza linijskog skiciranja ptice


69/577


25-3Poglavlje 3

Lejer Tekst postaviti kao tekući.

Sl. 3.31 Sadržaj polaznog fajla Lucni tekst.dwg

Iz menija Express aktivirati komandu Text Arc-Aligned Text, čime se otvara dijalog za podešavanje osnovnih parametara lučnih tekstova ( sl. 3.32).


70/577

Stilizacija i ed

Inzenjerska Grafika I

Documents

Transcript of Inzenjerska Grafika I