Ernest Hemingvej Preko Reke i u Sumu

7/27/2019 Ernest Hemingvej Preko Reke i u Sumu

1/131

r-.i,(X>Wy4llftl(WlK. W 3W |MrW k ..,


2/131

B I B L I O T E K A M I N E R V A

U r e d n i c i i

T A N A S I J E M L A D E N O V I C

R I S T O T O S O V I

Ernest Hemingvej

PREKO REKE I U UMU

R O M A N

MI NE RV A / SUB OT IC A / 1956


3/131

a s l o v o r i g i n a l a :

E r n es t H e m i n g w a y

A C R O S S T H E R I V E R A N DI N T O T H E T R E E S

TAMPANO PO ODOBEENJ U AUTORA

P R E V E O : P E E D R A G M I L O J E V l C / K O R I C E O P K E M I O : S T E V A N

V U J K O V / C R T E Z A U T O R A : N A D A D O R O SK I / I Z D A N J E , S T A M P A

I P O V E Z : I Z D A V A C K O - T A M P A R S K O P R E D U Z E C E M I N E R , V A ,

S U B O T I C A

E rnea t H em ingve j


4/131

D R A G O J M E R

,


5/131

,

S obzirom na sklonost koja se danas opaa da se linosti izromana identifikuju sa linostima u ivotu, potrebno je naglasitida u ovoj knjizi nema stvamih linosti: i ljudi i njihova imenaizmiljeni su. Izmiljena su, takodje, imena i oznake pojedinihvojnih jedinica. Nijedna iva linost i nijedna postojea vojna

jedinica ne pominju se u knjizi.

i

Poli su puna dva asa pre svanua i u poetku nijetrebalo da razbijaju led u kanalu, jer su drugi amciili ispred njih. U svakom amcu stojao je na krmi ve-sla s dugim veslom u rukama, ali zbog mraka nistemogli da ga vidite, ve ste samo uli-kako vesla. Lovacje sedeo na lovakoj stolici privrenoj za vrh sandu-eta u kome se nalazila njegova hrana, municija i dveloveve puke (ili ih je bilo i vie?), naslonjene na go-milu drvenih plovki koje slue za mamac. U svakomamcu, tu negde, nalazio se dak sa jednom ili dve ive

divlje patke (ili jednom enkom i jednim mujakom),i u svakom amcu bio je po jedan pas koji se nemirnovrpoljio i podrhtavao oslukujui lepranje krila patakakoje su u mraku preletale preko amaca.

Cetiri amca uputie se glavnim kanalom koji vodina sever, prema velikoj laguni. Peti amac ve je skre-nuo u jedan boni kanal, a esti zaokrenu sad na jug ujednu plitku lagunu u kojoj led nije bio razbijen.

Ovde je svuda bio led, nov led koji je te noi nastaood iznenadnog mraza bez vetra. Led je bio tanak i povi-

jao se pod udarom amdijinog vesla, a onda bi se na-jednom rasprsnuo kao da je prozorsko staklo. Camac

je medjutim odmicao vrlo polako. Daj mi jedno veslo ree lovac iz estog am-ca. On je ustao i paljivo balansirao u amcu. Mogao

je uti kako patke lete po mraku i oseao uznemirenodahtanje psa. Sa severa se ulo razbijanje leda s dru-gih amaca.

Pazite ree voza s krme. Nemojte da pre-turite amac.

9


6/131

Znam i ja ta je veslanje odgovori lovac. Onprihvati dugako veslo koje mu vozar prui i okrete gatako da bi ga mogao uhvatiti za ploticu. Drei ga takopodje napred i drku vesla zabi u led. Oseti da je udariou tvrdo dno plitke lagune, osloni se svom teinom ovrh iroke plotice vesla i, drei je obema rukama, naj-pre privue a onda otisnu od sebe veslo sve dok njegovadrka ne dopre skoro do krme, i tako potisnu amac na-pred da lomi led. Led je prskao kao da je od stakla kadamac naidje i poe da ga pritiska, i voza na krmizave-sla u otvoreni prolaz.

Posle izvesnog vremena, lovac koji je neprestano inaporno radio na probijanju leda i sav se preznojavao usvom debelom odelu, upita vozara:

Gde je lovako bure? Tamo nalevo, usred sledeeg zaliva. Treba li ve da okreem tamo? K ako hoete.

ta znai to kako ja hou? Ti poznaje vodu. I mali dosta vode da nas amac onese tamo? Pl ima je slaba. K o zna? Ako se ne urimo, svanue pre nego to stignemo

tamo.Vozar ne odgovori nita.Lepo, ti kiseli namore, razmiljao je lovac. Stii

emo mi ipak tamo. Preli smo ve dve treine puta, iako se tebi ne svidja to mora da razbije led da biskupljao patke, mene ba briga.

Zapni malo zvekane! ree engleski. ta kaete? upita vozar na italijanskom.

K aem treba malo da zapnemo. Svanue.Bilo je svanulo kad stigoe do velikog bureta od

hrastovine koje je stojalo u vodi sa dnom na dnu plitkelagune. Ono je bilo okrueno strmim obronkom zemljeobraslim u evar i travu, i lovac se paljivo iz amcaprebaci na taj obronak. Oseao je kako pod njim^pucasmrznuta trava po kojoj je gazio. Vozar izvadi iz amcakombinaciju lovake stolice i sandueta za municiju i

10

predade je lovcu koji se nae i sve to lepo stavi u velikobure.

Sa izmama visokim do kukova i u pohabanoj ratnojkabanici, koja je na levom ramenu imala neku oznaku,koju niko nije razumeo ta znai, i sa svetlijim mestimana naramenicama sa kojih su skinute oficirske zvezdice,lovac se uvue u bure, i amdija mu doturi njegove dve

puke.On osloni puke o zid bureta, a izmedju njih stavi

torbu s municijom, obesivi je o jednu od dve kuke kojesu bile zabodene u zid potopljenog bureta. Onda prislonipuke s jedne i druge strane obeene torbe.

Ima li vode? upita amdiju. Nema vode. odgovori ovaj. Moe li da se pije voda iz lagune? Ne. N ije dobra.Lovac je bio oedneo od napora dok je lomio led i

otiskivao amac. Oseti kako ga obuzima bes, a onda sesavlada i ree:

Mogu l i tu u amcu da ti pomognem oko razbi-janja leda i razmetanja mamaca?

Ne. ree amdija i I juti to potisnu amac natanak sloj leda koji pod pritiskom poe da se lomi iprska. Zatim ploticom vesla uze da razbija led svudnaokolo i da sa strane i pozadi razbacuje drvene patkekoje treba da slue za mamac.

A l je svinjski raspoloen, mislio je lovac. A i vrloje neotesan. J a sam zapinjao kao konj da bismo stigliovamo. On se ba nije mnogo pretrgao radei. to senapsio, bestraga mu glava! Ovo je njegov posao, zar ne?

On postavi lovaku stoliicu tako da iz bureta imato iri vidik i s leva i s1desna; otvori jedno sandue zamuniciju i napuni depove, a onda iz torbe izvadi drugukutiju s mecima da mu budu pri ruci. Ispred njega, nazamrzloj laguni koja se sijala na ranoj jutamjoj svetlo-sti, nalazio se crn amac i visok krupan amdija koji

je veslom razbijao led i iz amca izbacivao drvene patkeikao da se otresa neeg to mu je odvratno.

11


7/131

Sad je bilo neto svetlije i lovac je preko lagunemogao da vidi ravnu liniju najblieg jezika zemlje. Znaoje da se preko te linije nalaze jo dva lovaka mesta, atamo jo dalje bila je movara i ona otvoreno more. Onnapuni obe puke i oceni poloaj amca iz kojeg su izba-civani mamci.

Iza sebe je uo um krila koja se pribliavaju, pa

unu, i gledajui odozdo preko ivice bureta, dohvati de-snom rukom puku koja je stajala desno od njega, a ondase uspravi da bi pucao na dve patke koje su sletale povi-

jenih krila, ustremivi se, onako mrke, iz sivog tmur-nog neba na ptice napravljene od drveta.

Uvukavi glavu, on napravi pukom veliki zaokretnadole, daleko iznad druge patke, a onda, i ne obra-ajui panju na rezultat pucnja, lako podie puku uvis,sasvim visoko uvis, a onda nalevo od druge patke kojaje levo uzletala i kad opali vide kako se ova skupi uletu i pade na izlomljeni led medju drvene mamce. Onpogleda udesno i vide prvu patku koja je, kao kakvocmo klube, leala na tom istom ledu. Znao je da je dobronianio na prvu patku kad je bila daleko udesno odamca, i na drugu kad je bila visoko i ulevo, putajui

je da daleko odleti nalevo kako bi bio siguran da seamac nalazi izvan svakog domaaja vatre. To je biolep dvostruki pogodak, postignut po svim lovakim pra-vilima, uz potrebno vodjenje rauna o poloaju amca,i on, punei ponovo puke, oseti veliko zadovoljstvo.

Cujte, doviknu mu ovek iz amca Ne-mojte pucati u pravcu amca.

Bio bih zaista pravi skot kad bih to radio, ree lovac

u sebi. Izbaci napolje sve mamce doviknu on ovekuu amcu. Ali pouri. Neu da pucam dok sve ne buduizbaene, sem pravo uvis.

Covek u amcu ne ree nita to bi moglo da serazume.

Ne razumem ga razmiljao je lovac. On znata je lov. Zna da sam ja obavio pola posla, ako ne i

12

vie. Nikad u svom ivotu nisam sigumije ni obazrivijepucao ni na jednu patku nego ovo sad. Sta mu je? Po-nudio sam se i da mu pomaem pri izbacivanju mamaca.Nek ide dodjavola.

A tamo, sad vie nadesno, amdija je ljutito udaraoveslom po ledu i izbacivao drvene plovke s mrnjomkoja se ogledala u svakom njegovom pokretu.

Nemoj dozvoli ti da ti pokvari zadovoljstvo gorio je lovac sebi. P o ovom ledu ovde nee imatimnogo prilika za pucanje, sem ako ga sunce uskoro neistopi. J edva ako uspe da ubije dve-tri ptice, zato netreba da ima obzira prema njemu. Ne zna koliko e

jo imati pril ike da lovi divlje patke, pa ne dozvoli dati on kvari zadovoljstvo.

Posmatrao je kako se nebo razvedrava iznad dugogvidika movare i vrativi se u potopljeno bure preletaoje pogledom zamrzlu lagunu i movaru, ugledaviu daljini bregove pokrivene snegom. Iz onako niskogpoloaja u kome se nalazio, on nije mogao da vidi bre-

uljke i izgledalo je da planinski visovi izrastaju direkt-no iz ravnice. Dok je gledao u pravcu bregova, oseao jehladan povetarac po licu i znao da e kad odande stignevetar zajedno s izlazeim suncem sigurno s mora dole-teti tada i neke ptice, uznemirene vetrom.

amdija je najzad bio gotov sa izbacivanjem ma-maca. Bilo ih je dva niza, jedan pravo ispred amea ilevo gde e sunce da se pojavi, a drugi desno od lovca.Sad je izbacio i ivu divlju patku na konopcu i s malimlengerom. Patka je kretala i svakias avlaila glavuu vodu prskajui se pritom po ledjima.

Zar ne bi bilo bolje razbiti jo vie leda po icama? doviknu lovac amdiji. Tu nema dovoljnovode koja bi primamila ptice.

amdija ne ree nita samo poe veslom da udarapo ledu u reckavom polukrugu. Razbijanje ovog ledabilo je nepotrebno i amdija je to znao. Lovac, medju-tim, to nije znao i razmiljao je: J a ga ne razumem, alimu ne smem dozvoliti da mi kvari zadovoljstvo. Moram

13


8/131

da u potpunosti sauvam raspoloenje i neu da mi gaon pokvari. Svaki put kad sad opali to moe da budetvoj poslednji pucanj, i nijedan glupavi kukin sin nebi dozvolio da mu se zadovoljstvo kvari. Mladiu, budisamo miran, ree on sebi.

II

Ali on nije bio mladi. Imao je pedeset godina peadiski pukovnik u amerikoj vojsci i pre nego toje otiao na lekarski pregled, kome je morao da se pod-vrgne dan pre dolaska u Veneciju na ovaj lov, progutao

je zamanu koliinu manitol heksanitrata da b i . .. nisam nije bio naisto zbog ega je uzeo ... da bi proaolekarski pregled, rekao je sebi.

Vojni lekar bio je sasvim skeptian, ali je pribele-io rezultate, poto ih je dvaput proverio.

Znate, Dik, ree mu on indikacija n

Ustvari uveani ultra-okularni i ultra-kranijalni pritisaksamo su jedna ubedljiva kontra-indikacija. J a ne znam, doktore, ta to govorite, ree lo-

vac, koji tada jo nije bio lovac ve samo imao nameruda to bude, koji je u ratu bio general u amerikoj vojscia sada degradiran na in peadiskog pukovnika.

J a vas, pukovnie, odavno poznajem - ree dok-tor. I li mi to moda samo izgleda da je odavno.

Da, odavno ree pukovnik. Mi govorimo kao oisci kupleta ree doktor.

Ali nemojte ni u ta da uleete i uvajte se vamicakad ste tako napunjeni nitroglicerinom. Trebalo bi vas

prisiliti da vuete za sobom lanac kao kamion napunjeneksplozivom. J e li moj kardiograf u redu? Pukovnie, va kardiograf je divan. Mogao bi da

bude i nekog oveka od dvadeset i pet godina, pa aki mladia od devetnaest.

O emu onda govorite? upita pukovnik.

15


9/131


10/131

II I

To je bilo prekjue. J ue se automobilom vozio izTrsta za Veneciju po starom drumu koji vodi od Triapreko Latisane i kroz ravnicu. Imao je dobrog ofera isedeo pored njega sasvim udobno i posmatrao sve tepredele koje je upoznao jo kad je bio mladi.

Sve to sad izgleda drukije, razmiljao je. To jevaljda zato to su se rastojanja promenila. Ukoliko simatoriji utoliko ti sve nekako izgleda mnogo manje,krae. A zatim, i drumovi su danas bolji i bez praine.J edini put kad sam se vozio ovuda to je bilo u jednomkamionu. Inae uvek smo peail i. Tada sam se, kadbismo opet krenuli, sigurno osvrtao za mestima u sencii za bunarima u dvoritima. A i za rovovima, mislio je.Za kolikim sam se rovovima samo osvrtao!

Oni zaokrenue i predjoe Taljiamento preko jednogprovizornog mosta. Na obalama je bilo zelenila i ljudisu pecali ribu tamo dalje gde je reka duboka. Poru-eni most opravljan je uz lupu tekih ekia. Oko sedamstotina metara dalje od mosta, razorene kue i pomonezgrade, to je jo ostalo od jednog sad unitenog polj-skog gospodskog dobra, jasno su pokazivale gde su bom-barderi srednje teine izruili svoj tovar.

Pogledajte to, ree ofer. U ovoj zemljinaidjete na neki most ili elezniku stanicu i produitesamo jedno pola kilometra, svejedno u kom pravcu, isvuda nadjete neto ovako.

J a misl im da se iz toga moe izvui pouka, ree pukovnik. Ne zidaj ni vilu ni crkvu, i ne poga-

18

djaj Djota da ti pravi freske ako ima crkvu... ako sena sedam stotina metara nalazi makakva uprija.

Znao sam, gospodine pukovnie, da tu ima nekapouka, ree ofer.

Sad su ba proli pored razorene vile i izali naravan drum sa vrbama koje su jo imale zimsku tamnuboju i rasle pored rupaga od bombi. Vozili su du polja

punih dudova. J edan ovek na biciklu vozio se isprednjih i itao novine drei ih obema rukama.

Da su to bili teki bombarderi, pouka bi se od-nosila na ceo ki lometar pa i vie, ree ofer. Nemislite li tako, gospodine pukovnie?

A ako se radi o leteim raketama, onda raunaji sa dvesta peeset kilometara, ree pukovnik. Ne-go, bolje daj signal tom biciklisti.

ofer postupi kao to mu je reeno i ovek se skloniukraj, ali ne die oi s novina niti dodimu upravlja,Kad su ga prelazili, pukovnik pogleda da vidi k oje novi-

ne ita, ali su one bile savijene. Rekao bih da je danas bolje da ovek ne zida

otmenu vilu ili crkvu, ili da najmljuje za slikanje fre-saka onog... kako ono rekoste da se zove?

Djoto, rekao sam. A li moe da bude Piero de laFraneska ili Mantenja. A moe i Mikelandjelo.

Vi sigumo mnogo znate o slikarima? upitaofer.

Sad su bili na sasvim ravnom delu puta i da bi do-bili u vremenu vozili su tako brzo da se jedan majurslivao u drugi i stapao s njim, i mogli ste a vidite samo

ono to je bilo vrlo daleko i kretalo se prema vama. J ersa strane se videla samo meavina ravne zemlje i zime.Ne mogu da kaem da volim brzinu, razmiljao je

pukovnik. Brigel bi bio sasvirn oamuen kad bi moraoovako da posmatra predele.

ta znam o slikarima, kae, odgovori on o-feru. Znam prilino, Bemame.

21*


11/131


12/131


13/131


14/131

Ovde smo vod ili borbe kad sam bio mlad, reepukovnik oferu.

Djavolski ravna zemlja za borbu, ree ofer.

Jeste li vi dral i reku?

Da, ree pukovnik. Drali i gubili i ponovoosvajali.

Ovde nema nijednog uzvienja ni za lek.

U tome je bila tekoa, ree pukovnik. Tre-ba da koristi uzvienja koja ne moe da vidi, tako sumala, kao i sve te rupage, kue, ivice kanala, ive ogra-de. Bilo je kao u Normandiji, samo jo ravnije. Ja mislimda su tako otprilike izgledale borbe u Holandiji.

Naravno, ta reka ni po emu ne moe da se po-redi s Rapidom.

Da, lepa je to stara, dobra reka, ree pukov-nik. Tamo malo vie gore bila je tada bogata sa vo-dom, dok nisu doli svi ti hidro-elektrini objekti. A u pli-aku izmedju ljunka i kamenja imala je vrlo duboke iopasne virove. Bilo je tamo jedno mesto koje se zvaloGrave de Popodcrpoli i koje je bilo vrlo opasno.

Znao je koliko je prianje linih ratnih doivljajadosadno svakom drugom oveku i prestade da pria. Sviuzimaju to nekako lino, mislio je. Niko nije u principu,teoretski, zainteresovan, sem pravih vojnika, a njih nemamnogo. Uveba ih i oni koji su dobri izginu. Pored togasvi uvrte sebi po neto toliko u glavu da nisu u stanju nida gledaju ni da sluaju. Uvek misle samo na ono to suoni videli i dok im govori neprekidno misle na to ta bioni rekli i ta to moe da znai za njihov poloaj i njihovounapredjenje. Nema zato smisla gnjaviti ovog mladia,

koji i pored te svoje znake borca peaka, svog purpur-nog srca, i drugih oznaka koje nosi, nimalo nije vojnik,ve prosto ovek strpan u uniformu protiv svoje volje,ali koji je iz linih razloga odluio da i dalje ostane uvojsci.

ta si ti, Deksone, bio u gradjanstvu? upitaon.

26

Bio sam sa bratom ortak u jednoj garai u Rolinsu, drava Vajoming, gospodine pukovnie.

Vraa se tamo?

Brat mi je poginuo na Pacifiku, a tip koji je vodio garau nije bio na svom mestu, ree ofer. Pro-palo nam je sve to smo uloili.

To je teta, ree pukovnik.

Jo kakva teta, djavolska, ree ofer i dodade gospodine pukovnie.

Pukovnik pogleda drum. Znao je da e, ako se dreovog druma, ubrzo naii na jedan zavijutak na koji je onekao. Ali je bio nestrpljiv.

Pazi dobro i okreni levo na drum koji vodi od ramperee oferu.

Mislite li, gospodine pukovnie, da su ti nisksporedni putevi dobri za ovako velika kola?

Videemo, ree pukovnik. Dodjavola, ovee, ve tri nedelje kia nije padala.

Ja ne verujem tim sporednim putevima na ovakvoj ravnici. Ako zaglavimo izvui u te s volovima.

Ja se brinem samo za kola, gospodine pukovnie

Lepo, brini se o onom to ti ja kaem i okreni nprvi sporedan put s leva, ukoliko je prohodan.

Eno, izgleda da se jedan pojav ljuje tamo izmedju ive ograde, primeti ofer.

Iza tebe je sve isto. Stani ispred samog prilazapa u ja sii i pogledati.

On izadje iz kola, predje preko irokog druma s tvr

dom podlogom i pogleda uski pranjavi put du kanalkoji brzo otie i gustu ivu ogradu iza njega. Preko ivograde vide jednu seljaku kuu od crvenih cigalja, s velikim ambarom. Put je bio suv. Nisu ostale ak ni brazdod seljakih tarnica. On se vrati u kola.

To je pravi bulevar, ree. Ne brini nita

Lepo, gospodine pukovnie. Ko la su vaa.

2


15/131

Znam, ree pukovnik. Jo ih otplaujem.fteci, Deksone, da li je tebi uvek toliko krivo ka sidjes glavnog d-ruma na neki sporedan?

Ne, gospodine pukovnie, nije. A li je vrlo vel ikarazlika izmedju dipa i kola koja su tako niska kao ova.Znate li kako mali razmak od zemlje imaju diferencijalii karoserija vaih kola?

Imam u koferu lopatu, a imamo i lance. Videekakvim emo sve drumovima ii kad podjemo iz Vene-cije.

Hoemo li stalno voz iti ovim kolima? Ne znam. Videu. Mislite na federe, gospodine pukovnie. Odvaliemo federe, kao to rade Inijanci u Okla-

homi. Kola sad suvie federiraju. Sem motora, imajusvega previe. Ali motor, Deksone, taj je na svom me-stu. Sto pedeset ponija.

Motor imaju, nema surnnje. Pravo je zadovoljstvovoziti s tako jakim motorom po dobrim putevima. Zbog

toga i ne bih hteo da mu se neto desi. To je lepo od tebe, Deksone. A li prestani sad dase jedi.

Ja se ne jedim, gospodine pukovnie. Dobro, ree pukovnik.Ni on se nije jedio, jer ba tada ugleda jedno jedro

kako promie kanalom, tamo iza gustog niza mrkog dr-vea. Bilo je to veliko crveno jedro, vrsto razapeto, ilagano se kretalo iza drvea.

Zato ti se srce uvek uzbudi kad vidi jedro da pro-mie? mislio je pukovnik. Zato se moje srce uzbudi kadvidi velike, trome sivkaste volove? Moda to ini i ono

njihovo gegavo hodanje a ne samo njihov izgled, veliinai boja.

Ali mene isto tako uzbudjuje i velika lepa mazga iliopor dobro negovanih magaraca. Uzbudjivala me je isvaka hijena koju sam video, a i vuk koji ima pokretekao nijedna druga ivotinja, mrk i samouveren, i kakosamo ume da dri svoju veliku glavu s besnim oima.

28

Jesi li, Deksone, ikad video vuka u okolini Rolinsa?

Nisam, gospodine pukovnie. Vukova je nestaljo pre nego to sam se ja rodio. Sve su ih potrovali. Amnogo hijena.

Dopadaju li ti se hijene? Volim da ih sluam nou.

I ja. Vie nego ita drugo, sem da vid im jedrenjak kako plovi.

Eno ba tamo je jedan takav brodi, gospodinpukovnie.

Da, na Sile kanalu, objasni mu pukovnik. To je barka na jedra koja plovi za Veneciju. To sadbrda duva vetar i ona vozi vrlo dobro. Ako ovaj vetapotraje, noas e morati da bude vrlo hladno, to e doterati ovamo mnogo pataka. Skreni ovde levo pa emo voziti dU kanala. Tamo je dobar put.

Tamo odakle sam ja nema mnogo prilika za lona patke, ali se mnogo lov u Nebraski, du reke Plate

Hoe li da lovi tamo gde mi idemo? Ne bih rekao, gospodine pukovnie. Ja nisam nek

veliki lovac i vie volim da ostanem u krevetu. To jeznate, nedelja ujutru.

Znam, ree pukovnik. Moe da ostane krevetu do podne, ako hoe.

Poneo sam nepromoivo ebe. Spavau sjajnonadam se.

Ne verujem da e ti biti potrebno, ree pukovnik. Jesi li poneo neku kutiju K hrane ili koju od onDeset u Jednu? Zna, oni tamo sigurno jedu samo ita

lijansku hranu. Poneo sam nekoliko konzervi da mi se nadju,

i malo namirnica da razdelim. To ti je dobro, ree pukovnik.

On je sad gledao pravo napred da vidi gde put dukanala ponovo izbija na glavni drum. Odatle, znao jmoi e da je vidi po tako bistrom danu kao to je ova

\ 2


16/131

Preko movara, tamnih kao to su u zimu one na uuMisisipija u blizini Pilot Tauna, i sa evarom koji se po-vija na jakom sevemom vetru, on vide etvrtasti toranjcrkve u Torelu, a jo dalje visoki campanile Burana.More je bilo tamno-plavo i on je mogao da vidi jedradvanaest barki koje su plovile za Veneciju.

Da bih je dobro video, treba da priekam dok nepredjemo reku Deze, tu iznad Nogera, razmiljao je.udno je kad ovek pomisli kako smo se one zime borilidu kanala da bi je odbranili a nikad je nismo videli.A onda, jednog dana, kad sam se povukao sve do Noge-ra, i vreme bilo bistro i hladno kag, ovo danas, ugledaosam je preko vode. Ali onda nikad nisam imao prilike dabudem u njoj. Pa ipak, ona je moj grad, ja sam se kaomlad ovek borio za nju i sad kad sam ve pola vekamator, oni znaju da sam se ja za nju borio, da sam delomnjen sopstvenik i zato lepo postupaju prema meni.

Misli li ti da oni zaista zbog toga lepo postupajuprema tebi? upita on sebe.

Moda, razmiljao je. A moda postupaju lepo izato to sam vajni pukovnik vojske koja ih je pobedila.Ali ne verujem. Ipak se nadam da nije to. Nije ovo Fran-cuska, razmiljao je.

Tamo se bori i probije se u neku varo koju volii mnogo pazi da nita ne razlupa, a posle, ako si pame-tan, bolje da se ne vraa u nju, jer e uvek nai ne-kakve vajne stratege koji ti zamereju zbog naina nakoji si osvojio varo. Vive la France et les pommes deterre jrites. Liberte, Venalite et Stupidite. Velika clarte

francuske vojnike misli. Posle Di Pika nisu imali nijed-

nog vojnog mislioca. A i on je bio samo obian drljavipukovnik. Mangin, Maginot, Gamelin. Izvolte birajte,gospodo. Tri filozofske kole. Jedna: tresnuu ih po nosu.Druga: sakriu se iza onog zida iako mi on ne pokrivalevo krilo. Trea: zavui u glavu u pesak kao noj, uve-ren u veliinu Francuske kao vojne sile, i onda u seukloniti.

30

Izraz ukloniti upotrebljen je ovde vrlo pristojno iblagonaklono. Naravno, govorio je sebi, kadgod uopta-va grei i preteruje. Seti se svih onih divnih ljudi iz

Pokreta otpora, seti se kako je Fo umeo i da se bori ida organizuje, seti se kako je narod divan. Seti se svojihdobrih prijatelja i seti se mrtvih. Seti se mnogih stvarii seti se opet svojih najboljih prijatelja i da je to najbo-

lji narod koji si ikad upoznao. Ne budi ogoren i glup.I kakve sve to veze ima s ratovanjem kao zanatom. Pre-kini s tim, govorio je sebi. Ovaj put pravi zadovoljstvaradi.

Deksone, ree jesi li ti srean? Jesam, gospodine pukovnie.

U redu. Uskoro e se pred nama otvoriti vidikkoji bih hteo da i ti pogleda. Samo jedan jedini pogled.Cela operacija bie bezbolna.

Nata li me sad navlai, razmiljao je ofer. Samo zato to je jednom bio brigadni general, misli dasve zna. Ako je vredeo kao brigadni general zato nije

to i ostao? Toliko je izubijan u ratovima da je maloaknut.

Eto, to je taj pogled, Deksone, ree pukovnik. Zaustavi kola sa strane pa emo pogledati.

Pukovnik i ofer predjoe na stranu druma premaVeneciji i upree poglede preko lagune, ibane jakimhladnim vetrom s planina, koji je svim zgradama zaotra-vao konture tako da su bile geometriski iste.

Direktno prema nama je Torelo, pokaza pu-kovnik prstom. To je mesto u kome su iveli ljudikoje su VizigO'ti oterali sa zemlje. Oni su sagradili onu

crkvu sa etvrtastim tornjem, koju vidi tamo. Zivelo jetu nekad trideset hiljada ljudi i oni su podigli tu crkvuda bi slavili boga i sluili mu. A onda, poto su je sazi-dali, razlilo se ue reke Sile (ili ga je moda izmenilaneka velika poplava), te je sva ova zemlja kroz koju smoba sad proli bila pod vodorn, postala leglo komaraca imalarija je spopala ljude. Umirali su jedan za drugim,

31


17/131

pa se najpametniji medju njima sastadoe i odluie dakrenu i potrae neko zdravije mesto koje e moi dabrane brodovima, i kome Vizigoti, Lombardi i drugi ban-diti nee moi da pridju jer nemaju flotu. A svi mladiljudi iz Torela bili su odlini moreplovci. Tako su oninatrpali u barke kamenje svojih kua, kao to je onakoju smo malopre videli, i sazidali Veneciju.

On zastade.

Deksone, da li te ja gnjavim? Ne, gospodine pukovnie. Nisam imao ni pojma ko

su bili graditelji Venecije. Da, to su bil i mladii iz Torela. Oni su b ili vrlo

izdrljiv i i to se tie idanja imah vrlo dobar ukus.Doli su s jednog malog mesta, tamo, vie na obali, kojese zvalo Kaorle. Ali su povukli za sobom sve stanovni-tvo varoi i sela koja su tu bila kad Vizigoti navalie.

Jedan mladi iz Torela, koji je prenasei oruje za Alek -sandriju pronaao moti sv. Marka, prokrijumario ih jeu tovaru sveeg svinjskog mesa koje inoverni carinici

nisu hteli da pregledaju. Tako je taj mladi doneo u Ve-neciju posmrtne ostatke sv. Marka, i ovaj postade njihovsvetac zatitnik i oni imaju tamo jednu katedralu posve-enu njemu. Medjutim, ve u to vreme su imali tolikorazvijenu trgovinu sa Istokom da je i njihova arhitek-tura za moj ukus malo previe vizantiska. Nikad nisunita nazidali tako lepo kao na poetku, tu u Torelu.Ono tamo je Torelo.

Zaista je to bio Torelo.

Trg sv. Marka je tamo gde su golubovi i gde jeona velika katedrala to lii na veliku bioskopsku dvo-

ranu, je 1 tako? Tako je, Deksone. Ima pravo, sa svog gledita.A sad gledaj preko Torela pa e videti u Buranu divnicampanile koji se djavolski nakrivio, bezmalo kao krivitoranj u Pizi. Burano, to ti je jedno vrlo gusto naseljenomalo ostrvo gde ene prave divne vezove a mukarciprave decu i preko dana rade u fabrikama stakla na su-sednom malom ostrvu koje moe da vidi tamo preko.

32

I ono ima svoj campanile i zove se Murano. Oni prekodana prave za bogatae celog sveta izvanredne pred-mete od stakla a onda dolaze kuama na malom brodiui prave bambine. Istina, ne provode svi celu no sa svo-jim enama. Sa velikim dvocevkama love patke nou poevarima ove lagune preko koje sad gleda. Kad je mese-ina po celu no uje samo pucnje.

Pukovnik napravi pauzu.

Dakle, kad gleda preko Murana vidi Veneciju.To je moja varo. Ima tamo puno stvari koje bih mogaoda ti pokaem, ali mislim da bi sad trebalo da krenemo.Nego, dobro pogledaj. Ovo je mesto sa kojeg moe davidi kako se sve to zbivalo. Samo, niko nikad nee dagleda to odavde.

Divan pogled. Hvala vam, gospodine pukovnie. U redu, ree pukovnik. Teraj sad.

P k h i 5


18/131

V

Ali on nastavi da gleda i sve mu je bilo divno iuzbudjivalo ga kao kad je imao osamnaest godina i videoto prvi put, kad nije razumeo nita i jedino znao da jedivno. Zima je te godine bila vrlo jaka i preko ravnicebelela su se brda. Austrijanci su morali da pokuaju pro-boj fronta u onom uglu gde reka Sile i staro korito Pija-ve pretstavljaju jedinu liniju odbrane.

Ako drite staro korito- Pijave, onda imate za sobomreku Sile na koju moete da se povuete kad prva linijapadne. Tamo dalje, preko Sile, nije bilo nieg sem gole

golcate ravnice i vrlo dobre mree puteva koji vode udolinu Veneto i u ravnice Lombardije, i Austrijanci supred kraj zime neprestano pokuavali da se doepajuovog odlinog druma po kome su oni sada jurili i kojivodi pravo u Veneciju. Te zime, pukovnika, koji je tadabio porunik i sluio u stranoj vojsci (zbog ega je doc-nije u sopstvenoj vojsci bio pod lakom sumnjom i to nijepomagalo njegovoj karijeri), stalno je bolelo grlo. Bolestgrla poticala je od dugog stajanja u vodi. Nikad nistemogli da se osuite i zbog toga je bilo bolje da se brzolikvasite i ostanete mokri.

Napadi Austrijanaca bili su rdjavo koordinirani, alisu neprekidno vreni i bili ogoreni. Prvo je dolazilo doestokog bombardovanja koje je trebalo da vas oamuti,

a onda ste, kad bi bombardovanje prestalo, ispitivali po-loaje i prebrojavali svoje ljude. Medjutim, niste imalivremena da se pobrinete za ranjenike jer ste znali danapad tek to nije poeo, a onda ste ubijali ljude koji

34

su gacali kroz movar, drei puke iznad vode i pribli-avajui se polako, kao to gacaju ljudi koji su do pojasau vodi.

Da nisu prestajali s bombardovanjem kad napadpone, ja ne bih znao ta bi se moglo raditi, mislio jeesto pukovnik, tada jo porunik. Ali oni su uvek pre-stajali s bombardovanjem i prenosili ga ispred linije

napada. Postupali su kao to pie u knjigama.Kad bi mi izgubili staru Pijavu i nali se na Sile,

oni bi napad produavali do druge i tree linije, madasu te linije bile potpuno neodrive, mesto da sve svojetopove prenesu sasvim blizu i sve vreme napada lupajupo nama dok nas ne razbiju. Ali, bogu hvala, naredjenjaje uvek izdavala neka budala visokog ranga i rezultatnikad nije bio dovoljan.

Cele te zime, sa strano prozeblim grlom, on je ubi-jao ljude koj i su dolazili sa runim bombama, obeenim0 opremu ispod ramena, tekim rancima od telee koe

1 iljatim lemovima. To je bio neprijatelj.Ali on nije mrzeo te ljude, mada nije imao ni milo-

sti prema njima. Sa vratom uvijenim starom arapomnatopljenom terpentinom, on je izdavao naredjenja voj-nicima i oni su suzbijali napade pukama i mitraljezimaako ih je jo bilo ili ako su jo bili upotrebljivi poslebombardovanja. Uio je vojnike da pucaju kako treba,to retko ko ume u kontinentalnim trupama, i da su ustanju da oima prate neprijatelja kad se pribliuje, ipoto je tamo uvek bilo mrtvih momenata kad se mogloslobodno pucati, vojnici su se dobro izvebali u tome.

Ali posle bombardovanja uvek morate da brojite, ito da brojite brzo, koliko vam je jo niandija preostalo.Te zime on je triput bio ranjen, ali sve su to bile srenerane, male rane u meso bez lomljenja kostiju, i on jepostao potpuno uveren u svoju linu besmrtnost, jer jesmatrao da bi trebalo da je ve odavno poginuo prilikombombardovanja koje su prethodila svakom napadu. Al i

je na kraju i on bio propisno ranjen i osakaen za sva


19/131

vremena. Nijedna od njegovih drugih rana nije na njegauticala toliko kao ta prva velika. To je moda samo gub-ljenje vere u besmrtnost, mislio je. U izvesnom pogledu,bogami, to moe da znai osetan gubitak.

Ova zemlja ovde znaila je mnogo za njega, znailavie nego to bi to ma kome mogao ili hteo da prizna, asad je sedeo u kolima, srean to e kroz pola sata biti

u Veneciji. Uze dve tablete manitol heksanitrata i, potoje od 1918 uvek bio u stanju da dobro pljuje, uze ih.suve, pa upita:

Kako ide Deksone?

Odlino, gospodine pukovnie.

Kad izbijemo na raskre za Mestru, skreni levoonim sporednim putem kako bismo mogli da gledamobrodove na kanalu i izbegnemo glavni saobraaj.

Razumem, gospodine pukovnie. Hoete li da meopomenete kad budem na raskru?

Naravno, ree pukovnik.

Brzo su se bhili Mestri, i ve je izgledalo kao kadprvi put dolazite u Njujork u ono staro vreme kad jeon bio svetao, beo i divan. To sam ukrao od nekog,misho je on. Ah to je bilo pre dima iz fabrikih odaka.A sad dolazimo u moju varo, mislio je. Gospode, divneli varoi!

Okrenue levo i sad su vozili du kanala po kome suleali ribarski amci, i pukovnik je gledao u njih i srcemu se nadimalo od radosti zbog mrkih ribarskih mreai bubnjeva ispletenih od like i zbog jasnih, lepih linijaamaca. Ne zato to su ivopisni. Dodjavola sa ivopis-

nou, nego prosto zato to su vraki lepi.Prodjoe dugi niz amaca na tihom kanalu, kojivodu dobija iz Brente, i on je misho na dugako parezemlje du Brente, gde su se dizale velike vile sa trav-njacima i vrtovima i platanima i kedrovima. Voleo bih.da tamo budem sahranjen, misho je. Mesto poznajemvrlo dobro. Ali ipak ne verujem da to moe da izdej-stvuje; ne znam. Poznajem neke ljude koji e moda

pristati da budem pokopan na njihovom posedu. PitauAlberta. Istina, on e misliti da je to morbidno.

Ve odavno on misli na mnoga lepa mesta u kojimabi voleo da bude sahranjen i na kome bi deliu zemjlevoleo da bude deh nje. Ustvari, period kad telo smrdii raspada se ne traje dugo, razmiljao je, a u svakomsluaju ti i jesi samo jedna vrsta djubriva, pa ak i

kosti mogu na kraju da budu od neke koristi. Hteo bihda budem sahranjen ak tamo na kraju poseda, ali navidiku stare gospodske kue i visokog granatog drvea.Ne verujem da e im to mnogo smetati. Mogao bih dapostanem deo tla na kome se s veeri deca igraju, a uju-tru tu moda jo ima konja koje vebaju da preskauprepone, i njihove kopite tupo e odjekivati po trav-njaku, i forele e skakati u ribnjaku kad naidje roj mu-ica. Sad su se nalazili na nasipu koji vodi od Mestre zaVeneciju, u blizini runih fabrikih postrojenja Breda,koja bi mogla da se nalaze i u Hamondu, drava In-dijana.

Gospodine pukovnie, ta oni tamo prave? pitao je Dekson.

To preduzee pravi u Milanu lokomotive, reepukovnik. Ovde opet prave od svega pomalo to spadau metalurgiju.

To sad odavde nije bio nimalo lep pogled na Vene-ciju i on je mrzeo ovaj nasip, iako pomae da se dobijeu vremenu i to su se s njega mogle da gledaju bojei kanali.

Ova varo izdrava sama sebe, ree on Dek-sonu. Bila je nekad kraljica mora i njeni stanov-nici su vrlo otporni i imaju strano malo obzira premamnogim stvarima, manje nego malo ko drugi koga eikad sresti. Ta varo je temperamentnija nego ien, ako

je dobro poznaje, i svaki je u njoj vr lo ljubazan. Ja, gospodine pukovnie, ne bih rekao da j e ien

temperamentna varo. Lepo, temperamentnija je nego Kasper. Mislite li zaista da je Kasper temperamentna

varo?


20/131

To je varo nafte, lepa varo.

Ali ja ne bih rekao da je temperamentna, gospo-dine pukovnie. Ni da je ikad to bila.

U redu, Deksone. Mi se moda kreemo u raz-liitim drutvima. Ili moda imamo ra'zliito tumaenjete rei. Ali ova varo Venecija, u kojoj su svi ljubazni ilepo se ponaaju, temperamentna je nita manje od Kuk

Sitija u Montani, kad stara garda slavi svoj dan. Za mene je Memfis temperamentna varo.

Ali ne kao Cikago, Deksone. Memfis je tempe-ramentan samo ako si cmac. Cikago je temperamentanna severu i na jugu; istok i zapad tamo uopte ne po-stoje. Ali niko ne ume da se ponaa. Medjutim, u ovojzemlji, ako hoe da zna ta je zaista temperamentnavaro, gde se usto jo i divno jede, onda idi u Bulonju.

Nikad nisam bio tamo.

A sad, evo Fijatove garae gde emo smestitikola, ree pukovnik. K lju moe ostaviti u garai.

Oni ne kradu. Ja idem u bar dok ti gore parkira kola.Njihovi ljudi donee dole nae kufere. Je li u redu, gospodine pukovnie, da ostavljamo

u kolima vau puku i lovaki pribor?

Zato ne? Ovde ne kradu. Rekao sam ti ve. Hteo sam samo da vam skrenem panju na vae

stvari, ija je vrednost velika. Ti si toliko palj iv, Deksone, da mi to ponekad

udara na nerve. Proakaj ui i sluaj ta ti prvi putkaem.

Cuo sam, gospodine pukovnie, ree Dekson.

Pukovnik ga pogleda zamiljeno i bezizrazno, kao iobino.Ba je pravi skot, mislio je Dekson, pa ipak moe

da bude srce od oveka.

Ponesi moje i tvoje torbe, parkiraj kola tamo, iprokontrolii benzin, vodu i gume, ree pukovnik ipredje u bar, preko cementiranog prilaza prljavog odulja i gume.

38

VI

U baru, za prvim stolom od ulaza, sedeo je jedanposleratni bogata iz Milana, debeo i surov kao to samoMilanac moe da bude, sedeo sa svojom metresom koja

je izgledala luksuzno i izvanredno primamljivo. Oni supili negronis, kombinaciju dva slatka vermuta i soe, ipukovnik se pitao koliko li je poreze zabuio taj tip dabi kupio tu koketnu devojku u bundi od nerca i sa ka-brioletom koga je video kako ga ofer vozi dugim viju-gavim prilazom da bi ga smestio. Ovo dvoje gledalo jeu njega na onaj indiskretan nain koji je svojstven svetu

te vrste. On ih pozdravi lako dodirnuvi kapu i reeitalijanski: Zao mi je to sam u uniformi. A li ovo je ip

uniforma, a ne kostim za maskenbal.I onda, ne ekajui da vidi kakvo e dejstvo im

njegova primedba, okrete im ledja i ode u bar. Iz baraste mogli da motrite na svoj prtljag isto onako dobrokao to su dva pescecani motrila na njihov.

On je sigurno neki commendatore, mislio je. Onaje lepa, dobro pare. Ustvari djavolski lepa. Pitam se,kako bi izgledalo kad bih ja imao tohko novaca dakupim tako neto i obuem u nerc? Nego, da budemzadovoljan onim to imam, a oni nek idu bestraga.

Kelner u baru rukova se s njim. On je bio anarhist,ali nije imao nita protiv toga to je pukovnik pukovnik.tavie, bio je ushien zbog toga i ponosan i ljubomo-ran na to kao da i anarhisti imaju svog pukovnika, i utoku nekoliko meseci njihovog poznanstva izgledalo' jekao da u izvesnom pogledu smatra da je on izmislio

39


21/131

pukovnika, ili ga bar napravio, kao to se moete ose-ati srenim zbog sudelovanja u izgradnjicam.pa.nile iJ iak stare crkve u Torelu.

Kelner za barom uo je razgovor ili, bol je reeno,pukovnikovu suvu primedbu, i bio sav oduevljen.

Ve je dole kroz runi lift poruio Gordonov din ikampari, pa rekao:

Doi e kroz tu napravu koja se upravlja rukomKako je u Trstu? Pa, otprilike onako kako moete da zamislite. J a ak nisam u stanju ni da zamisfim. Onda se nemojte ni napinjati, pa nikad neete

dobiti uljeve, ree pukovnik. Ne bih imao nita protiv uljeva da sampuko-

vnik. Ni ja nemam nita. A l bi vas pretravali kao da uzimate gorku so.

ree kelner. Nemojte samo to da kaete ekselenciji Piiar-

diju, ree pukovnik.On i taj kelner iz bara pravili su viceve na raun

ekselencije Piiardija, koji je bio ministar narodne od-brane u Italijanskoj Republici. Bio je istih godina kaopukovnik i u Prvom svetskom ratu borio se vrlo hrabro,a borio se i u Spaniji kao komandant bataljona, gde ga

je pukovnik i upoznao kad je tamo bio kao vojni posma-tra. Ozbiljnost kojom je ekselencija Piiardi preuzeoresor ministra odbrane u zemlji lienoj svake moguno-sti da se brani, nije ni pukovniku ni kelneru izlazila izglave. Obojica su bili praktini ljudi i pretstava njegove

ekselencije Piiardija kako brani Italijansku Republikustvarala im je dobro raspoloenje. Ima neeg kominog tamo gore, ree pukov-

nik ali meni je ba svejedno. Moramo da motorizujemo ekselenciju Piiardija,

ree kelner. I da ga snabdemo atomskom bombom. J a imama tri, tamo pozadi u automobilu, ree

pukovnik. Novi model, kompletne, s bacaima. Ali

ga obezoruanog ne moemo ostaviti. Moramo ga snab-deti otrovom za mieve i antraksom.

Ne moemo ostaviti na cedilu ekselenciju Pii-ardija, sloi se kelner. Bolje iveti jedan dan kaolav nego sto godina kao tele.

Bolje da umremo na nogama nego da ivimo nakolenima, dodade pukovnik. Istina, u mnogo situ-

acija je najbolje da to pre legne na trbui, ako mislida ostane iv. Pukovnie nemojte govoriti nita subverzivno. Mi emo ih zadaviti golim rukama, ree pu-

kovnik. Milion ljudi preko noi skoie na oruje.ije oruje? upita kelner. Sve se to moe udesiti, ree pukovnik. To

je samo jedna faza u Velikoj Panorami.Ba tada pojavi se na vratima ofer. Pukovniku je

bilo jasno da nije motrio na vrata dok se egaio s kel-nerom, i uvek se Ijutio zbog nehatnosti ili nedovoljne

budnosti u pogledu preduzimanja mera sigumosti. Sta te je, dodjavola, toliko zadralo, Deksone?

Hoe jedno pie? Neu, hvala, gospodine pukovnie.Ba si ti neka pedantna luda, mislio je pukovnik.

Ali bolje da ga ne diram, ispravi se potom. Odmah polazimo, ree mu pukovnik. J a

sam se trudio da nauim italijanski od ovog mog prija-telja. On se okrete prema stolu cmoberzijanca izMilana, ali njih vie tamo nije bilo.

Postajem strano spor u opaanju, razmiljao je.Svako moe da me predje kad hoe. Moda ak i ekse-lencija Piiardi.

K oliko vam dugujem? upita otseno kelneraza barom.

Kelner mu ree i pogleda ga svojim bistrim itali jan-skim oima, aU koje sad nisu sijale veselo, mada su setragovi veselosti jo videli i zraili iz uglova oiju.


22/131

Nadam se da nije nita ozbiljno s njim, mislio jekelner za barom. Uzdam se u boga ili ko drugi bio nadle-an za to da mu se nita ozbiljno nee desiti.

Zbogom, dragi pukovnie. Ciao, ree pukovnik. Deksone, mi emo

sii drugim prilazom i od izlaza okrenuti severno dondegde stoje mali motomi amci; oni lakirani, zna. Evo

nosaa s nae dve putnike torbe. Mora ga pustiti da ihnosi, on ima koncesiju za to. Razumem, gospodine pukovnie, ree Dek-

son.Obojica izidjoe na vrata ne pogledavi nikog vie.K od imbarcaderopukovnik dade napojnicu oveku

koji je nosio njihove torbe i osvrte se da nadje vozarakoga je od ranije poznavao.

ovek koji je sedeo u motornom amcu prvom poredu nije mu bio poznat, ali mu ree:

Dobar dan, gospodine pukovnie. J a sam prvi naredu.

Koliko kota do Gritija? Vi to, pukovnie, znate isto tako dobro kao i ja.

Neemo se cenjkati. Imamo utvrdjenu tarifu. K oliko po tarifi?Tri hiljade pet stotina. Sa vaporetom moemo za ezdeset lira. Niko vam ne brani, ree vozar, postariji

ovek, crven u licu ali miran. Oni vas ne voze do Gri-tija, nego vas ostave na imbarcadero, odmah iza Harija,pa morate da telefonirate da poalju nekog iz Gritija zavae kufere.

A ta bih mogao da kupim za tih dronjavih tri hi -Ijade pet stotina lira, mislio je on. Najzad, to je dobarstar ovek.

Hoete li da vam poaljem onog oveka tamo, ree vozor i pokaza jednog propalog starog oveka, kojije tu obavljao sitne prigodne poslove i muvao se po keju,uvek gotov da usluno pridrava za ruku putnike koji seukrcavaju ili iskrcavaju, mada to njima nimalo nije bilo

42

potrebno, uvek spreman da pomogne gde je njegova po-mo suvina, pruajui ponizno svoj mekani eir posleobavljanja nekog nepotrebnog akta. On e vas odve-sti na vaporeto. Ide svakih dvadeset minuta.

Nek ide dodjavola, ree pukovnik. Vozinasu Griti.

Con piacere, ree vozar.

Pukovnik i Dekson udjoe u motomi amac koji jeliio na trkaki. Bio je svetlo lakiran, briljivo negovani imao ugradjen jedan majuni F ijatov motor, preprav-ljen za amac, koji je otsluio svoje u automobilu jed-nog provinciskog lekara, pa onda ieprkan na nekomautomobilskom groblju, jednom od onih dinovskih gro-blja motornih vozila koje u dananjem svetu moete sasigurnou oekivati da nadjete u blizini svakog nase-ljenog centra. Motor je doveden u red i prepravljen zanov ivot na kanalima ovog grada.

Kako radi motor? upita pukovnik. Mogao jeda uje kako motor breke kao kakav probueni tenk iliT. D., s jedinom razlikom to je zbog male snage motoralupa bila u minijaturi.

Kako se uzme, ree vozar, i slobodnom rukomnapravi odgovarajui gest.

Trebalo bi da nabavite najmanji model koji iz-radjuje Univerzal. To je najbolja i najlaka mala mainaza amce koju znam.

Da, primeti vozar. Ima mnogo stvari kojebi trebalo da nabavim.

Moda e imati dobru godinu. M ogue je sve. M nogi pescecanidolaze iz Mila-

na da se kockaju na Lidu. Ali niko nije lud da se dvaputvozi u ovako neem. Istina, amac kao amac je odli-an. Dobro je gradjen i lepo izgleda. Naravno, nemoe biti lep kao gondola. Ali mu je potreban motor

J a mogu da ti dam jedan motor od dipa.dovan, ali ti moe da ga opravi.

N emojte da govorite takve stvari, ree vozar

4


23/131

Takve stvari se ne dogadjaju. Neu da mislim na to. Moe slobodno da misli, ree pukovnik.

Govorim ozbiljno. Istina? Naravno. Nita ne garantujem, ali videu ta se

moe uiniti . Koliko dece ima? estoro. Dvoje mukih i etvoro enskih. Sto mu bogova! Ti sigurno nisi verovao u reim.

Samo estoro! J a i n i s am verovao u reim. Preda mnom ne treba da se pretvara, ree

pukovnik. U tvom sluaju bilo bi sasvim prirodno dasi verovao. Zar misli da bih ja to nekome uzeo za zlo,sad poto smo pobedili?

Sad su imali za sobom onaj neinteresantni deo ka-nala koji se prua od Piazzale Romado CaFoscari, ma-da, mislio je pukovnik, nijedan deo nije sasvim neinte-resantan. Ne mora sve da budu samo palate i crkve. Ovosigumo nije neinteresantno. On pogleda na desno, preko

pramca. Na vodi sam, mislio je. Tu se nalazila jednadugaka oniska zgrada, prijatna izgleda, a do nje je bilajedna t rat tor ia.

Ovde treba da ivim. Mogao bih da izadjem na krajs penzijom. Naravno ne palata Griti. Samo jedna name-tena soba u nekoj kui kao to je ova, sa plimom i ose-kom, i amcima koji dolaze i odlaze. Ujutru mogu daitam, da se etam po varoi pre ruka i svaki dan gle-dam Tintoreta u Akademiji i u Scuola San Rocco, daruam u dobrim i jevtinim gostionicama iza pijace, amoda e ena koja vodi kuu hteti da kuva uvee.

Mislim da je ipak najbolje ruavati van kue i malo

se razdrmati etnjom. Ovo je dobra varo za etnje, mo-da najbolja, rekao bih. Nikad nisam lunjao po njoj, ada mi to nije inilo zadovoljstvo. Mogao bih da je zaistatemeljno upoznam, mislio je, a onda e mi se jo viedopasti.

To je udna, zavodljiva varo, i otetati se iz makog njenog dela u ma koji drugi zanimljivije je nego

44

reavati ukrtene rei. J edna od ono malo stvari kojenama slue na ast jeste da ovu varo nikad nismo bom-barovali, a n j imada to umeju da cene.

Tako mi boga, volim Veneciju, razmiljo je, i tolikosam srean to sam uestvovao u njenoj odbrani kadsam bio utokljunac, i kad jo nisam dobro vladao jezi-kom, i kad je ak nikad nisam ni video sve do onogbistrog zimskog dana kad sam se vraao da previjemranu i ugledao je kako se radja iz mora. M erd e, mislioje, mi smo se te zime odlino drali na tom kljunompoloaju. Voleo bih, mislio je, da opet bijem tu bitku.Znajui ono to znam sad i imajui ono to mi imamodanas. Ali i oni bi imali sve to, i osnovni problem ostaobi isti, sem to je novo to da je glavno ko vlaa va-zduhom.

Za sve vreme uoavao je male saobraajne proble-me na kanalu, i posmatrao kako mutnu vodu presecapramac isluenog ali sjajno lakiranog amca, sa finimi divno poliranim mesinganim oprugama i delovima.

Proli su ispod belog mosta i ispod nedovrenog dr-venog mosta. Onda su ostavili desno za sobom crvenimost i proli ispod prvog belog mosta koji se dizao uvis.Onda na kanalu koji vodi u Rio Nu ovonaidjoe na crnigvozdeni most, ukraen gvozdenom ornamentikom, iprodjoe izmedju dva stuba povezana lancima, ali kojase ne dodiruju kao i mi, pomisli pukovnik. Posmatraoje kako je plima izgrizla stubove, i video koliko su umedjuvremenu otkad je on prvi put bio tu, lanci rova-ili drvo. To smo mi, mislio je. To je spomenik nama.A koliko li ima takvih naih spomenika u kanalima ovevaroi?

Onda nastavie da se i dalje voze polako sve dovelikog fenjera na K analu Grande, gde motor poe svojuagoniju metalne lupnjave koja prouzrokova malo pove-anje brzine.

Sad su vozili niz kanal i proli ispod Akademije,izmedju njenih stubova, u neposrenoj blizini jednogcmog motornog broda, teko natovarenog drvetom ise-

45


24/131

enim u cepanice namenjene gorivu u vlanim kuamaK ral jice mora.

To je bukovo drvo, zar ne? upita pukovnikvozara.

Bukovo ili kakvo drugo koje je jevtinije, ali i-jeg imena ne mogu sad da se setim.

Bukovo drvo je za kamion ono to je antracit zape. Gde oni seku ovu bukovinu?

Ja nisam brdjanin, ali bih. rekao da se nalazis one strane Grapa, tamo iza Basana. J a sam iao naGrapi da vidim gde je moj brat sahranjen. Bio je to nekiorganizovani izlet, iz Basana, ili smo da posetimo velikiossari o. Ali smo se vratil i preko Feltre. K oliko sam mo-gao da vidim, to je divna umovita zemlja koja se pru-a s druge strane i kad silazite niz planinu u ravnicu.Mi smo se spustili onim vojnim putem i po njemu jevueno mnogo tovara drva.

K oje je godine poginuo tvoj brat na Grapi?Devet sto osamnaeste. Bio je patriotski nastrojen i

zagrejao se sluajui DAnuncijeve govore, pa se dobro-voljno prijavio pre nego to je njegovo godite pozvano.Mi ga uopte nismo dobro ni poznavali, jer je tako brzootiao.

Ko]iko vas je bilo u porodici? estoro. Dvojicu smo izgubili na Izoncu, jednog

na Bainsici a jednog na Karstu. A onda smo na Grapiizgubili ovog brata o kome sam govorio i tako samostao jedino ja.

J a u ti nabaviti onaj dr ljavi dip sa svim delo-vima, ree pukovnik. A sad ne budimo turobni,i pogledajmo sva ta mesta gde ive moji prijatelji.

Sad su se vozil i uz K anal Grande i ni je bilo tekopronai gde koji prijatelj ivi.

Ovo je kua grofice Dandolo, ree pukovnik.On ne ree glasno ali je mislio: ona sad ima ve pre-

ko osamdeset, a vesela je kao kakva devojka, i uoptese ne plai smrti. Boji kosu crveno i izgleda vrlo lepo.Ona je dobar drugar i divna ena.

Njen palazzoizgleda sasvim lepo. Prilino je povu-en od kanala, ima vrt spreda i sopstveno pristanite,gde su u razna vremena pristajale mnoge gondole i iskr-cavale vedre i zadovoljne Ijude, ba kao i one turobnei razoarane. Ali su mahom svi bili raspoloeni, jer sudolazili u posetu grofici Dandolo.

Sada, probijajui se kanalom sa hladnim vetrom koji

im je s planina duvao u lice, i kad su kue bile jasno vi-dljive kao u zimski dan to je ustvari ovaj bio onisagledae svu staru dra ove varoi i njenu lepotu. tose tie pukovnika, na njega je uticala i okolnost da jepoznavao mnoge ljude koji su iveli u tim palatama, aako u pcnekoj vie niko nije iveo, on je znao u koje sesvrhe sad upotrebljava.

Ovo je kua Alvaritove majke, mislio je, ali nijerekao nita. Ona nikad ne stanuje ovde i ivi na svompoljskom dobru blizu Treviza, gde ima drvea. Ona nemoe da trpi to to u Veneciji nema drvea, Izgubila jedivnog mua i sad je nita drago ne interesuje, sem mar-

ljivosti J uspeha.Nekada je porodica jednom stavila ovu kuu na

raspolaganje lordu Bajronu i od tada niko vie nije spa-vao u Bajronovom kreveiu, ni u drugom krevetu, dvasprata nie, u kome je Bajron imao obiaj da spava saenom gondolijera. Na njih se, istina, ne gleda kao naneka svetita ili relikvije, to su prosto izuzetni kreveti,koji posle nisu upotrebljavani iz raznih razloga, ili modaiz panje prema lordu Bajronu koga su mnogo voleli uovoj varoi, uprkos svih greaka koje je pravio. Mora dabude momak i po da bi se dopao ovoj varoi, mislio je

pukovnik. Oni nikad nisu pokazivali nimalo interesova-nje za Roberta Brauninga ili gospodju Brauning ili nji-hovog psa. Oni nisu bili Venecijanci, ma koliko da je onlepo pisao o Veneciji. A ta to znai biti momak i po? pitao je. Taj izraz se vrlo lako upotrebljava; trebalo biga nekako definisati. J a misl im da je to ovek koji smi-sli svoju igru i onda je sprovede. Ili prosto ovek koji

47


25/131

ostaje pri igri do kraja. I pritom ne misli na pozorite,razmiljao je, makoliko da pozorite moe biti lepo.

Pa ipak, mislio je posmatrajui jednu malu vilu navodi, koja je bila runa kao kakva zgrada koju moetevideti kad putujete vozom iz Havra ili erbura pa dodjeteu predgradja Pariza. Bila je pretrpana rdjavo rasporedje-nim drveem i izgledala kao kua u kojoj ne biste iveliako ne morate. Tu je iveo on.

Voleli su ga zbog njegovog talenta i zato to je biozao i hrabar. J evrejski mladi bez igde iega, on je stalentom i retorikom na juri osvojip ovu zemlju. Nijedanmoj poznanik nije imao tako rdjav karakter i bio takopodao. Ali ovek s kojim bih mogao da ga poredim nikadnije smeo da zagrize i ode u rat, razmiljao je pukovnik,a Gabrijele Anuncio (uvek sam se pitao koje je njegovopravo ime, mislio je, jer u jednoj ovako realistikoj zemljiniko ne moe da se zove dAnuncio, i moda uopte nijebio J evrejin, i kakva je tu razlika da li je bio ili ne)proao je kroz razne rodove vojske kao to je prolazio

kroz ruke raznih ena.Svi rodovi vojske u kojima je dAnuncio sluio bili

su prijatni, a zadaci koje je imao brzi i laki, sem u pea-diji. Seao se kako je dAnuncio izgubio jedno oko kadse iznad Trsta, ili Pule, sruio avion u kome se on nalaziokao izvidja, i kako je posle stalno nosio crnu poveskupreko tog oka i svet koji nije znao jer tada stvrano toniko nije znao * mislio je da je bio ranjen kod Velikog,ili kod San Mikele, ili na nekom drugom zloglasnommestu s one strane Karsta, gde su izginuli ili bili osaka-eni svi oni koje ste poznavali. Ali kod dAnuncija su to

zaista bili herojski gestovi koje je on pravio sa svim isvaim. J edan peak upranjava udan zanat, misl io jepuko\ Tiik, moda udniji od svih. Taj Gabri jele je leteoali nije bio avijatiar. Sluio je u peadiji ali nije biopeak, i gestovi su uvek bili isti.

I pukovnik se seao kako je jednom, kad je padalakia jedne od onih beskrajnih zima kad kia uvek

48

pada, ili bar pada uvek kad su parade ili kad se drepatriotski govori trupama stojao sa vodom jurinihtrupa kojim je komandovao, a dAnuncio koji je, sa iz-gubljenim okom pokrivenim crnom poveskom i belimlicem, (belim kao trbuh morske ribe koju su na pijaciponovo okrenuli, tako da se ne vidi mrka strana) izgledaokao da je mrtav ve trideset asova, vikao iz sveg glasaM ori r e non e basta!, i pukovnik, onda jo porunik, mi-

slio: ta ovi smrdljivi drekavci hoe od nas?Ali je paljivo pratio govor, i kad na kraju potpu-

kovnik dAnuncio, knjievnik i nacionalni heroj pro-veren i protokolisan kao takav, ako ve morate da imateheroje, ali pukovnik nije verovao u heroje zatraiminut utanja u sportien na slavne mrtve, on je stojaokruto u stavu mimo. A njegovi vojni ci (koji nisu slualigovor jer su bili malo dalje od govornika, a onda nijebilo zvunika) u pauzi koja nastade zbog minuta utanja,,u slavu naih mrtvih, gromko i u jedan glas kliknue:Eviva dAnuncio!

Njima je i ranije dAnuncio drao govore posle izvo-jevanih pobeda i pre pretrpljenih poraza, i oni su znalita treba da viu ako govornik zauti i nastane tiina.

Pukovnik, koji je onda bio porunik i voleo svojeljude, pridrui se odmah vojnicima i glasom kao da izdajekomandu viknu: Eviva dAnuncio!, izvinjavajui na tajnain sve one koji nisu sluali govor, besedu ili harangu,i nastojei da podeli s njima odgovornost na svoj skromannain na koji jedan porunik uopte sme neto da pokua,izuzev kad je u pitanju odbrana neodbranjivog poloajaili inteligentno obavljanje postavljenog zadatka prilikom

napada.A, eto, sad je prolazio pored kue u kojoj je taj jadni,izandjali, stari mladi iveo sa svojom velikom, melan-holinom i nikad dovoljno voljenom glumicom, i pukov-nik se seao njenih divnih ruku i njenog toliko ivog iizraajnog lica, koje nije bilo lepo, ali koje je odraavalosvu ljubav, slavu, ushienje i tugu; seao se kako je jedan

Preho reke i u umu 4 49


26/131

pokret njene ruke bio u stanju da vam slomije srce, imislio: Gospode boe, oni su mrtvi, a ja ne znam ni gdeje ko od njih sahranjen. Al i sam uveren da su iveli za-dovoljni u toj kui.

Deksone, ree ona mala vila levo pripadalaje Gabrijelu dAnunciju, koji je bio veliki pisac.

Razumem, gospodine pukovnie, ree Dekson.

Raduje me da doznam neto o njemu. Nikad nisamuo za njega. J a u ti pribeleiti ta je sve on pisao, ako bude

ikad hteo da ita neto njegovo, ree pukovnik. Ima nekoliko dobrih prevoda na engleski.

Hvala vam, gospodine pukovnie, ree Dek-son. Rado u proitati neto njegovo kad budem imaomalo vremena. Ima lepu, pristojnu kuu. K ako rekosteda se zove?

DAnuncio, ree pukovnik. Knjievnik.Nije hteo da zbunjuje Deksona i dovodi ga u nepri-

liku, kao to je ve nekoliko puta toga dana uinio, izato dodade u sebi: pisac, pesnik, narodni heroj, tvoracfaistike dijalektike, mrani egoist, avijatiar, koman-dant ili bar uesnik u prvom napadu brzim torpednimamcima, peadiski potpukovnik koji nije znao estito nikako se komanduje etom, pa ak ni vodom, veliki, omi-ljeni pisac romana No t t u r nokoga uvaavamo i kogaismejavamo.

Sad se pred njima nalazila stanica za gondole kodSanta Maria del Gigl io, a iza nje drveno pristajaliteGritija.

To je hotel u kome emo otsesti, Deksone.Pukovnik pokaza rukom na trospratnu, ruiasto

obojenu malu palatu, prijatna izgleda, podignutu sasvimuz kanal. To je bio depandans Grand Hotela ali sadje to hotel za sebe, i to vrlo dobar. To je moda i naj-bolji hotel u varoi prvoklasnih hotela, ako vam nije stalodo lakeja, razmetljivosti i lane otmenosti, i pukovnikga je voleo.

Meni izgleda da je u redu, gospodine pukovnie,- ree Dekson.

I jeste u redu, ree pukovnik.Motorni amac hrabro pristade uz stubove drvenog

pristajalita. Svaki pokret koji napravi, mislio je pukov-nik, pretstavlja vrhunac hrabrosti ove stare maine. Misad nemamo ratne paripe, kao to je Treveler ili Marbo-

tova Liseta koja je lino uestvovala u bici kod Ajlaua.Sad imamo podvige gvozenih poluga koje se nikad nelome, motornih cilindera koji ne prskaju iako imaju svaprava na to, i tome slino.

U pristanitu smo, gospodine pukovnie. reeDekson.

A gde bi dodjavola inae bili , ovee. Iskoi, dokse ja namirim s ovim dentlmenom.

On se obrati vozaru i ree: Tri hil jade i pet stotina bee? Da, gospodine pukovnie. Nisam zaboravio na onu rashodovanu mainu s

dipa. Uzmi ovo i kupi svom konju malo sena.Portir, koji je uzimao putnike torbe od Deksona,

u to i nasmeja se. Nijedan veterinar nije u stanju da vrati snagu

njegovom konju. Ali jo uvek kasa, primeti vlasnik amca. Ali trke nee dobijati ree portir. Kako

ste, gospodine pukovnie? Ne moe biti bolje, ree pukovnik. Kako su

svi lanovi naeg Reda? Svi su dobro. Lepo, ree pukovnik. Otii u da vidim

vel ik og majstora.

On vas eka, gospodine pukovnie. Ne dozvoli, Deksone, da nas on eka, ree

pukovnik. Idi u hol s ovim dentlmenom i reci im dame prijave. Postaraj se da i narednik dobije sobu, ree portiru. Ostaemo samo jednu no.


27/131

Baron Alvarito raspitivao se ovde za vas.Nai_ u ga kod Harija.U redu, gospodine pukovnie.Gde je vel i k i m ajs tor?J a u ga pronai.Reci mu da sam u baru.

VI I

Bar se nalazio odmah do hola hotela Gritija, madahol, mislio je pukovnik, nije pravi izraz koji moe daopie gracioznost prilazne prostorije u ovom hotelu. Nijeli ono Djoto opisao krug? mislio je . Ne, to spada u ma-tematiku. Anegdota o tom slikaru koje se on seao i naj-vie voleo jeste ova: Bilo je lako, rekao je Djoto kadje napravio jedan savren krug. Al i ko li mi je, dodja-vola, to priao i kad?

Dobro vee, tajni savetnie, ree on kelneruza barom, koji nije bio punopravni lan Reda, ali koga

nije hteo da vredja. ta mogu da uinim za tebe? Da pijete, pukovnie.

% Kroz prozore i vrata bara pukovnik je gledao uvodu Kanala Grande. M ogao je da vidi veliki crni stubza koji su vezivane gondole, i predveernju zimsku sve-tlost na vodi uzburkanoj vetrom. S druge strane kanalanalazila se stara palata, i kanalom se primicala jednadrvena barka, cma i iroka, i njen zatupasti pramac pra-vio je talase, mada je imala vetar u ledja.

Napravi mi vrlo jak Martini, ree pukovnik.Dupli.

U tom trenutku u sobu udje vel i k i m ajstor . Imao jepropisno odelo poslovodje hotela. Zaista je dobro izgle-dao, kao to treba da izgleda jedan mukarac, i to iznutra,tako da mu smeh potie iz samog srca (ili ma ega tose inae nalazi u sreditu tela), i da slobodno i lepoizbije na povrinu, tojest da se odrazi na licu. lmao jefino lice, sa dugim pravilnim nosem kakav se vidja u


28/131

njegovom kraju Veneta, ljupke, vedre, potene oi i ot-menu sedu kosu koja odgovara njegovim godinama, a bioje dve godine stariji od pukovnika.

On pridje pukovniku, ljubazno se osmehujui, ali sakonspiratorskim izrazom na licu, jer su oni medju sobomdelili mnoge tajne, i prui mu ruku koja je bila velika,duga, snana, u vidu lopatice i briljivo negovana, kao

to odgovara njegovom pozivu, i pukovnik je prihvatirukom koja je bila dvaput ranjena i malo sakata. Takoje izgledao susret ove dvojice starih stanovnika Veneta,koji su bili Ijudi i braa po svom pripadnitvu ljudskojrasi, jedinom klubu kome su obojica plaala lanarinu, abraa i po ljubavi koju su oseali za ovu staru zemlju okoju su se vodile tolike borbe, koja je ostajala uvek po-bednik i u porazu, a koju su oni obojica branili u svojojmladosti.

Njihovo rukovanje trajalo je taman toliko da obo-jica vrsto osete toplinu i zadovoljstvo susreta, a ondamaitre dhotelree:

Dragi gospodine pukovnie.Pukovnik uzvrati: Gran maestro.Onda gran maestrodobi poziv od pukovnika da s

njim popije koju ali mai tr e dhotelree da.je na dunosti.Ne moe, a i zabranjeno je.

Piam se na zabranu, ree pukovnik. Naravno, ree gran maestro ali dunost je

dunost a propisi su ovde sasvim na svom mestu i trebaih se pridravati, a naroito ja, za primer drugima.

Nisi ti uzalud gran m aestro, ree pukovnik.

Daj mi jedan mali carpano punto e mezzo, ree gran m aestrokelneru za barom, koji zbog nekog tri-avog, neobjanjenog i nerado pominjanog razloga nijepostao lan Reda. Da popijem u ast ordine.

I tako, krei propise i princip davanja primera mla~djima, pukovnik i gran m aestroiskapie po jednu. Nisuse urili, niti se gran ma estroplaio. Ali su pili na iskap.

L epo, ree pukovnik a sad da uzmemo udiskusiju pitanja koja se tiu naeg Reda. J esmo li utajnom kabinetu?

J esmo, ree gran m aestro odnosno ja objav-ljujem da jesmo.

- Nastavi, ree pukovnik.Njihov ,,red, koji je bio sasvim fiktivna organiza-

cija, osnovan je posle dugih diskusija izmedju pukov-nika i vel ik og majstora.Dobio je ime El Ordi ne M i l i tar , N obi le y Espi r i tuoso

de los Caballeros de Brusadelli. I pukovnik i mai t redhotelgovorili su panski, i poto je to najbolji jezik zaosnivanje vitekog reda, oni su se posluili njim u dava-nju imena ovom svom, koji su tako imenovali po jednomnaroito ozloglaenom multimilioneru i zabuantu porezaiz Milana, koji je u jednom sporu oko imovine javno op-tuio na sudu svoju mladu enu da ga je preteranim sek-sualnim prohtevima liila sposobnosti rasudjivanja.

Gran maestro, ree pukovnik ima li vestio naem Vbdji, visokouvaenom. Nikakve. On se sasvim uutao ovih dana. Sigurno razmilja. Sigurno. Moda smilja nove gadne postupke, jo dosto-

jni je sebe. Moda. Nije mi rekao nijednu re. Ali mi moemo slobodno da verujemo u njega. Do groba, ree gran maestro. Posle groba

on moe da se pri u paklu, a mi emo slaviti uspomenuna njega.

D jordjio, * ree pukovnik daj vel i kom maj -storujo jedan mali carpano.

K ad vi naredjujete meni nita drugo ne ostajenego da se pokorim, ree gran maestro.

Oni se kucnue. Deksone, viknu pukovnik, varo plaa

tvoje trokove. Ovde moe da potpie raun za jelo.


29/131

Da te moje oi vie ne vide sve do sutra u jedanaest a-sova pre podne u ovom holu, sem ako ti se neto ne desi,pa ti zatreba moja pomo.

Razumem, gospodine pukovnie, ree Deksoni pomisli: Ova matora drtina, ba je aava kao to sami uo da je. Ali bi mogao bar da me zove, umesto to setako dere.

Ne elim da te vidim, ree pukovnik.Dekson je uao u hol i stojao sad pred njim kao u

stavu mirno. Dodijalo mi je da te gledam, jer si uvek zabri-

nut i ne ume da se zabavlja. Za ime boje, raspoloi semalo!

Razumem, gospodine pukovnie. J esi li razumeo ta sam kazao? Razumeo sam, gospodine pukovnie.Ponovi. Ronald Dekson* T5, registarski broj 100678,

poja\ n.e se u ovom holu tano u jedanaest asova sutra

pre podne (datum ne znam, gospodine pukovnie). Dotlese nee pojavljivati pukovniku pred oima i provese-li e se malo. I li dodade zatim uinie sve to donjega stoji da ostvari taj zadatak.

Izvini, Deksone, ree pukovnik ja sampravi guziar.

Moliu da se u tome ne sloim s pukovnikom, ree Dekson.

Hvala ti, Deksone, ree mu pukovnik. Moda i nisam. Nadam se da si ti u pravu. A sad seisti. Ovde si dobio sobu, ili bar treba da je dobije, ipotpii tamo za hranu. I gleaj da se malo proveseli.

Razumem, gospodine pukovnie, ree Dekson.A kad on ode, gran ma estroree pukovniku: K o je taj mladi? J edan od onih sumornihAme-

rikanaca? Da, ree pukovnik. I, majku mu boju,

imamo dosta takvih. Sumoran, samouveren, premnogo

hranjen i premalo treniran. Ali ako nisu dobro trenira-ni, to je samo moja krivica. Naravno, imamo mi i onekoji su dobri.

Mislite li da bi se na Grapi, kod Pasubija i naBasso Piaveoni drali kao to smo se drali. mi?

Ovi dobri, da. Moda i bolje. Ali zna, unaoarmiji ne streljaju ak ni za rane koje sam sebi napravi.

Gospode boe! ree gran maestro. I on i pu-kovnik seali su se vojnika koji su se reili da neumrne mislei na to da onaj ko umre u etvrtak ne morada umre u petak; seali su se kako jedan vojnik na nogudrugog vojnika, obavijenu s uvijaem, stavi dake speskom, da ne bude opekotina, pa onda sa rastojanja, sakog veruje da moe pogoditi list noge ne povredivi ce-vanicu, puca u svog prijatelja, a zatim ispali dva metkapreko grudobrana da bi imao alibi za onaj prvi. Obojicasu vidjeli to, pa su i zbog toga, a i zbog one mrnje asto-ljubivih i potenih ljudi prema svim ratnim zabuan-tima, osnovali ovaj Red.

Znali su njih dvojica, koji su se voleli i respektovalijedan drugog, kakojad n i mladii, kojima se ne umire,dele medju sobom gonorejnu mokrau iz kutije ibica,da bi se zarazili i tako bili potedjeni uestvovanja usledeem ubilakom frontalnom napadu.

Znali su za druge mladie koji zabadaju sebi podmiku velike novie od deset entezima da bi dobiliuticu. A znali su, takodje, dS sinovi bogatih roditeljau mnogim varoima ubrizgavaju sebi parafin u kolenoda ne bi morali da idu u rat.

Znali su kako treba koristiti beli luk da bi se ovekizvukao iz prvog juria, a znali su i druge trikove, sveili bar pribhno sve, jer jedan je bio narednik a drugiporunik u peadiji, i uestvovali su u borbama na triglavna bojita: Pasubio, Grapa i Piava, gde su svi titrikovi imali svoj smisao.

Oni su uestvovali i u ranijem idiotskom klanju naIzoncu i na Karstu. Ali, obojica su se stideli onih koji


30/131

su te bitke nareili i nisu mogli da misle na njih druk-ije sem kao na neto sramotno i glupavo to treba zabo-raviti, izuzev to se pukovnik seao tih bitaka sa profe-sionalnog stanovita, kao neeg iz ega treba izvuipouku. I tako su sad osnovali Red Brusadelija, ple-miki, vojniki i religiozni red koji je imao pet lanova.

Kakve novosti ima o lanstvu? upita pu-kovnik.

Kuvara iz restorana M agni f icent proizveli smou in commendatore. Na svoj pedeseti rodjendan on sepokazao muko triput uzastopce. Prihvatio sam njegovuizjavu bez proveravanja. On nikad nije lagao.

Ne. Nikad nije lagao. Ali to je stvar u kojoj nesme biti mnogo poverljiv.

J a sam mu poverovao. I zgledao je sav izmodan. A ja ga se seam kad je bio momak i po, pa

smo ga zvali mamin sin. Anchio. Ima li za zimu kakav odredjen plan naeg Reda?

Nikakav, vrhovni komandante. Smatra li da treba da ukaemo neku poast

ekselenciji Piiardiju? Ako vi elite? Onda ostavimo to, ree pukovnik. Razmiljao

je jedan trenutak, pa dao znak za jo jedan Martini. Misli li da moemo na nekom istoriskom mestu,

kao to je naprimer San Marko ili stara crkva u Torelu,organizovati paradu ili manifestaciju u ast naeg velikogpatrona, Brusadelija visokouvaenog?

Ne verujem da bi u sadanjim prilikama verske

vlasti dozvolile tako neto. Onda odbacimo sve ideje o javnim manifestacija-

ma tokom ove zime i poradimo sa naim kadrovima nadobro naeg Reda.

Mislim da je to najpametnije, ree gran ma-estro. Treba da se pregrupiemo.

A kako si ti lino?

58

J ezivo, ree gran m aestro. Imam nizak pri-tisak, ir u stomaku i dugove.

J esi li srean? Uvek, ree gran maestro. Mnogo volim svoj

posao i dolazim u dodir s izvanrednim i interesantnimljudma, a i s mnogim Belgijancima. Oni su ove godineono to su nam inae skakavci. Ranije smo imali Nemce.Kako ono ree Cesar: ,,A najhrabrij i medju nj ima behu

Belgijanci. Ali ne i najbolje odeveni. Ne mislite? U Brislu sam video neke sasvim dobro nakindju-

rene, ree pukovnik. To je dobro Zadrigla, veselaprestonica. Dobijeno, izgubljeno ili nereeno. Ali ja njihnikad nisam video da se biju, mada mi svi tvrde da torade.

Trebalo je da se mi u stara vremena borimo uFlandriji.

Mi se nismo roili u stara vremena ree pu-kovnik pa samim tim automatski nismo mogli da seonda borimo.

Voleo bih da smo mogli da se bijemo sa kondo-tijerima, kad se sve sastojalo u tome nadmuriti ih, pada poloe oruje. Vi biste mislili, a ja bih izvravao vaenaredbe.

Morali bismo da osvojimo dve-tri varoi da biim ulili respekt u mo svog miljenja.

K oje bi mi opljakali i opustoili ako bi se oniusudili da ih brane, ree gran m aestro. K oje bistevaroi osvojili?

Ovu ne, ree pukovnik. Zauzeo bih Vien-cu; Bergamo i Veronu. A li ne mora ba tim redom.

Trebalo bi da zauzmete bar jo dve, Znam, ree pukovnik. On je sad opet bio

general i oseao se srean. Moj bi plan bio da zaobi-djem Breiju; ona bi pala sama od sebe.

A kako ste vi lino, vrhovni komandante? upita gran maestro, kome ovo zauzimanje gradova nijeba najbolje prijalo. On se oseao svoj, u svojoj maloj kuiu Travizu, pod starim zidovima, uz samu brzu reku.

59


31/131

evar bi se povijao na vodenoj struji i ribe sklonjene uevaru dizale bi glavu za insektima koji u sumraku dodi-ruju vodu. Oseao se svoj jo i u svim ratnim operaci-jama ako u njima ni je uestvovalo vie od jedne ete,i umeo u njima da se snadje isto onako dobro kao to sesnalazilo kad je trebalo organizovati besprekorno poslu-ivanje u maloj ili velikoj sali za ruavanje. Ali kadpukovnik opet postade general i poe da se slui izrazima

koje su premaili njegov horizont, isto onoliko koliko sulogaritmi daleko od oveka koji poznaje samo prosto pra-vilo trojno, on se nije oseao na svom mestu, njihov raz-govor postade nategnut i on zaele da se pukovnik vratistvarima koje su obojica znali i razumevali onda kad jejedan bio porunik a drugi narednik.

Sta bi ti radio s Mantovom? upita pukovnik. Ne znam, gospodine pukovnie. Meni nije poznato

protiv koga se vi borite, kakvim snagama raspolae nepri-jatelj i kakve snage vama stoje na raspolaganju.

Pa zar nisi rekao da smo mi kondotijeri sa ope-racionom bazom bilo u ovoj varoi bilo u Padovi?

Dragi gospodine pukovnie, ree gran maestr o,nimalo ne umanjujui sebi vanost ja zaista ne znamnita o kondotijerima i nemam ni pojma kako su se onionda borili . J edino sam rekao da bih voleo da sam se utim vremenima borio pod vaom komandom.

Takvih vremena nema vie, ree pukovnik, iarobna vizija se rasplinu.

Sto mu bogova, mislio je pukovnik, moda u tomenikad nije ni bilo neke ari. Dodjovola s tobom, ree sebi.Otresi se toga i budi opet razumno ljudsko bie kad sive mator polovinu veka.

J o jedan carpano? ree on vel i kom majstoru. Dragi gospodine pukovnie, dozvolite mi da odbi-

jem vau ponudu s obzirom na moj ir? Lepo, lepo. Naravno. Mladiu, kako ti ono bee

ime? Djordjio? J o jedan ist Martini. Secco, m olt o seccoe doppio.

Da se otresem vizija, mislio je. Nije to moj zanat.Moj zanat je da ubijam naoruane ljude. Iluzija treba da

60

je naoruana, ako hoe da je razbijam. Ali , mi smo ubilimnogo ta to nije imalo oruje. Lepo, lepo, ti razbijauiluzija, stukni.

Gran m aestro, ree on. Ti si jo uvek granmaestro, i ja piam kondotijere.

Prepiani su oni jo pre mnogo godina, v rhovn ikomandante.

Ali je iluzija bila razbijena.

Videemo se za veerom, ree pukovnik. ta ima? B ie to god eli te, a ako neeg ne bude, naba-

viemo za vas. Imate li svee pargle? U ovim mesecima ne moemo da ih imamo. Tek

u aprilu, i to iz Besana. Onda uriniram na sve drugo, ree pukovnik.

Ti smisli neto, a ja u jesti. Koliko e vas biti? upita maitre dhotel. Bie nas dvoje, ree pukovnik. Kad zatva-

rate bistro. Sluiemo vam veeru dogod budete hteli dajedete, dragi pukovnie.

Nastojau da budem tu u pristojno vreme, reepukovnik. Dovidjena gran m aestro i on mu pruisvoju sakatu ruku.

Dovidjenja, vrhovni komandante, ree granmaestro i arobna iluzija ponovo je bila tu, i skoropotpuna.

Ali ipak nije bila potpuna, pukovnik je to znao imislio: Zato sam ja uvek takav dukac i zato ne moguda se otresem baratanja orujem i budem mio i dobarovek, kao to bih eleo da sam. Uvek se trudim da budempravian, a sav sam prek i brutalan, i to ne zato to samuspeo da se zatitim od podilaenja svojim pretpostavlje-nima i podilaenja svetu. Sa manje divlje krvi u ilama,ja bih bio bolji ovek u ovo malo vremena koje mi jopreostaje. Pokuaemo to veeras, mislio je. S kim? i gde?i neka mi bog pomogne da ne inim zlo.

61


32/131

Djorjio, ree kelneru za barom, koji je imaolice belo kao da boluje od kuge, samo bez priteva i sre-bmastog prisenka.

Ustvari Djordjio nije mnogo mario pukovnika, ilije to bilo samo zato to je rodom iz Pi jemonta i ne marini za koga, a to je razumljivo kod tih hladnih ljudi sgranice. Graniari nisu poverljivi i pukovnik je to znao,pa nikad nije oekivao ni od koga da bude onakav kakav

nije. Djordjio, ree on bledunjavom kelneru, zapii ovo na moj raun, molim te.

On izidje napolje svojim uobiajenim korakom, malopreterano samouverenim i kad mu to nije trebalo, i dre-i se uvek principa do bude utiv, pristojan i dobar, onpozdravi portira, s kojim je bio prijatelj, i pomonikadirektora, koji je govorio jezik sval i l i i bio zarobljen uK eniji; to je bio jedan izvanreno prijatan ovek, mlad,pun ivota, lep i iskusan, iako moda jo nedorastao zalana Reda.

A moj prijatelj, caval i ere ujf ic ia l ekoji vodi ho-tel? upita on.

Nije ovde, ree pomonik direktora? Na-ravno, odmah e se vratiti, dodade zatim.

Pozdravite ga, ree pukovnik. I dajte nekogda mi pokae sobu.

To je soba koju ste imali i ranije. Zelite li je? Dobro. J este li se pobrinuli za narednika? Narednik je zbrinut kako treba. Dobro, ree pukovnik, pa produi u svoju sobu

u pratnji boja, koji je nosio njegovu torbu. Ovuda, gospodine pukovnie, ree boj kad se

lift sa izvesnom mehanikom nesigumou zaustavi nagornjem spratu.

Zar ni jednim liftom ne ume da upravlja kakotreba? upita pukovnik.

Ne, gospodine pukovnie, odgovori boj. Sla-ba struja.

62

VIII

Pukovnik ne ree nita i uputi se hodnikom ispredboja. Hodnik je bio dug, irok, s visokim svodom i dugimotmenim rastojanjima izmedju vrata pojedinih soba kojegledaju na Kanal Grande. Naravno, poto je to ranijebila palata, sve sobe imale su divan izgled na more, semonih koje su pravljene za poslugu.

Pukovniku se put uini vrlo dugaak, mada je ustvaribio sasvim kratak, i kad se pojavi kelner koji slui posobama omanji, cm, sa staklenim okom koje se cakliloiz leve one duplje, nesposoban da se smeje svojim punimotvorenim smehom i poe velikim kljuem da barata

u vratima, pukovnik aele da se vrata to pre otvore. Otvori ih ve jednom, ree. Hou, gospodine pukovnie, odgovori kelner.

Ali vi znate kakve su ove brave. Da, znam, mislio je pukovnik, ali bih ipak voleo

da ih ve jednom otvori. Kako porodica? ree on kelneru kad ovaj irom

otvori vrata, tako da se pukovnik koji udje nadje usredsobe sa visokim ormanom tamne boje ali lepim ogleda-lom, dva dobra kreveta, velikim svenjakom i pogledom,kroz jo zatvoreni prozor, na uzburkanu vodu K analaGrande.

Pri zimskoj svetlosti koja je brzo iezavala, kanalje sad bio siv kao da je od elika, i pukovnik ree:

> Arnoldo, otvori prozore. Vetar je vrl o jak, gospodine pukovnie, a soba

je slabo grejana zbog oskudice u elektrinoj struji. Zato to nije bilo dovoljno kia, ree pukovnik.

63


33/131

Otvori prozore. Sve. Kako vi kaete, gospodine pukovnie.Kelner otvori prozore i sevemi vetar prodre u sobu. Molim te, javi ole portiru da me vee s ovim

brojem.Kelner je govorio s portirom dok je pukovnik bio u

kupatilu. Grofica nije kod kue, gospodine pukovnie,

saopti on. Misle da je moete nai kod Harija. Sve na ovora svetu moe da nadje kod Harija. Da, gospodine pukovnie. Sve. sem moda sree. Nai u ja tamo i sreu, sto mu bogova, ree

pukovnik. Srea je gozba koja ne stoji u mestu. Znam ja to dobro, ree kelner. Doneo sam

vam gorak kampari i jednu flau Gordon dina. Moguli da vam napravim jedan kampari sa dinom i sodom?

Dobar si ti deko, ree pukovnik. Odaklesi doneo? Iz bara?

Ne, kupio sam dok ste bil i dole, tako da ne mo-rate troiti novac u baru. Bar je vrlo skup.

Ima pravo, sloi se pukovnik ali zatoti reskira svoj novac za tako neto.

Reskirao sam. Mi smo obojica mnogo ta reskiraliu ivotu. Din je originalan i kota 3.200 lira. K ampari

je 800. Divan si ti deko, ree pukovnik. A kakve

su bile patke? Moja ena jo govori o njima. Mi nikad nismo jeli

divlje patke, jer su toliko skupe da ne dolaze u obzir zanas. Ali jedna susetka je rekla- mojoj eni kako da ihspremi i mi smo ih jeli zajedno s tim susedima. Nisam

ni slutio da neko jelo moe toliko da prija. Kad zagrizeteparence mesa osetite neku neizrecivu nasladu. I ja tako mislim. Nita nije sladje jesti nego te

patke. Zna, one lete preko velikih itnih polja Podu-navlja. Ovo je samo jedno odvojeno jato koje ovde ima-mo, ali one uvek dolaze istim putem, jo od vremenakad nije bilo lovakih puaka.

64

J a se ne razumem u lov, ree kelner. Mismo odvie siroti za to.

Ali u Venetu ide u lov i mnogo sveta koji nemapara.

Da, tano. Nou se stalno uju pucnjevi. Ali mismo siromaniji i od tog sveta. Siromaniji nego to vimoete da zamislite, gospodine pukovnie.

Mislim da mogu.

Moda, ree kelner. Moja ena je sauvalaperje i rekla mi da vam se zahvalim. A sad reci dole nek telefoniraju kod Harija i pi-

taju da li je grofica tamo. Ako nije, neka ponovo zovukuu.

Pukovnik uze pie koje mu je spremio Amoldo, kel-ner sa staklenim okom. Nije hteo da ga pije jer je znaoda mu kodi.

Ali ga ipak uze i ispi s onom svojom starom divljomzadrtou kojom je sve u ivotu uzimao, i pridje otvo-renom prozoru, unjajui se jo uvek kao maka, madaje ovo sad ve bila matora maka, posmatrajui veliki

kanal, koji je sad bio siv kao da ga je Dega slikao jed-nog od svojih najmranijih dana.

Mnogo ti hvala za pie, ree pukovnik, i Ar-monda, koji je govorio telefonom, klimnu glavom iosmehnu se osmehom oveka sa staklenim okom.

Voleo bih da ne mora da nosi to stakleno oko,mislio je pukovnik. On je voleo samo ljude koji su seborili ili bili osakaeni u ratu. I drugi ljudi mogu dabudu fini i da ih volite i budete dobri prijatelji s njima.Ali pravu nenost i ljubav oseate nekako samo premaonima koji su bili tamo i proli kroz straanje koje je

svakog ekalo ko je tamo bio dovoljno dugo.Dakle, ja sam pravi ljubitelj bogalja, mislio je ispi-jajui neeljeno pie. Volim svakog dukca koji je dobrorovaen, kao to je to svaki ovek koji je tamo bio.

Da, ree ono njegovo drugo, bolje Ja. Voli ih.Bolje bi bilo da ne volim nikog, mislio je pukovnik.

Mogao bih vie da uivam.

Prebo rehe i u umu 5 65


34/131

Ali uivanja, govorilo mu je njegovo bolje Ja, ui-vanja ne moe imati ako nikog ne voli.

Lepo. J a oseam vie ljubavi nego i najvei skot ovogsveta, ree pukovnik, ali u sebi, ne glasno. Glasno ree:

Amoldo, ta je s tim telefoniranjem? Nema Kipranija, ree kelner. ekaju ga da

se vrati svakog trenutka, pa drim otvorenu liniju zasluaj da naidje.

Komplikovana procedura, ree pukovnik.

Pi taj koga tamo ima, da ne gubimo vreme. H ou daznam ko je sve tamo.

Arnoldo je obazrivo govorio u telefon. Onda levaktelefona pokri rukom i ree:

Govorim sa Etorom. Kae da baron Alvarito nijetamo. Grof Andrea jeste i pijan je, ali, kae Etore, netoliko da se ne biste mogli zajedno abavljati. Tamo jegrupa dama koje dolaze svako posle podne, i jedna grkaprinceza koju poznajete, i jo neki svet koji ne poznajete.Sem toga, bulumenta iz amerikog poslanstva, koja jetamo jo od podne.

Kai mu neka javi im bulumenta ode. pa u od-mah otii tamo.Arnoldo je opet govorio u telefon, a onda se okre-

nuo prema pukovniku, koji je kroz prozor posmotrao kubena dudevoj palati.

Etore kae da bi on pokuao da ih najuri, ali seplai da e Kiprani biti protiv toga.

Kai mu neka ih ne dira. Oni ne rade danas po-sle podne i zato se ne bi izopijali kao i svi drugi ljudi.

J a samo ne elim da ih vidim. Etore kae da e opet telefonrati. I da vam pre-

nesem njegovo miljenje da e poloaj pasti takorei sam

od sebe. Zahvali mu se na obavetenju o situaciji, reepukovnik.

Posmatrao je jednu gondolu koja se uz vetar pro-bijala kanalom i mislio: bolje je ne napijati se s Ame-rikancima. J a znam, njima je dosadno, dosadno ak i u

66

ovoj varoi. Znam, ovde je hladno, njihove prinadlenostisu male, a gorivo skupo. Divim se njihovim enama naherojskom naporu da Keokuk* presade u Veneciju, ikako njihova deca lepo govore italijanski kao da su maliVenecijanci. Ali trenutnih snimaka nema danas, Dek.Danas emo umai trenutnim snimcima, askanju u bam,neeljenim drugarskim zdravicama i dosadnom jadanjuna konularnu slubu.

Arnoldo, danas se neemo gnjaviti s drugim, tre-im ili etvrtim vice-konzulom. Ima nekih ljudi iz konzulata koji su vrlo prijatni. Naravno, ree pukovnik. Oni su ovde 1918

imali jednog neverovatno simpatinog konzula. Svi su gavoleli. Pokuau da se setim kako se zvao.

Vi se seate i daleke prolosti, gospodine pu-kovnie.

Da, tako prokleto daleke da to vie nije smeno. Seate li se svega iz starih dana? Svega, ree pukovnik. Onaj ovek. se zvao

KeroL

Sluao sam o njemu. Ti onda nisi bio ni rodjen. Mislite li da neko mora biti rodjen da bi doznao

stvari koje su se deavale u ovoj varoi? Ima potpuno pravo. Kai mi, zna li ba svako

sve to se deava u ovom gradu? Ne svako, ali gotovo svako, ree kelner.

Najzad, posteljno rublje je mblje, neko mora da ga me-nja i neko mora da ga pere. Naravno, ja ne govorim orublju u hotelu kao to je ovaj.

Ali ja sam se mnogo puta u ivotu divno oseaoi bez rublja u postelji.

Naravno. Ali gondolijeri, koji su izvanredno uslu-ni i po mome miljenju najbolji ljudi koje mi imamo,gondolijeri priaju medju sobom.

Prirodno.

* Ameri Ska palanka

67


35/131

Onda popovi. Iako nikad nee da se ogree otajnu ispovesti, priaju medju sobom.

Razumljivo. Vae gazdarice takodje govore medju sobom. To je njihovo pravo. Zatim kelneri, nastavi Arnoldo. Svet govori

za stolom kao da je svaki kelner gluvonem. Naravno, kojiima svoju etiku nee prislukivati razgovor. Ali ponekad

uje i protiv svoje volje. I, dabome, mi takodje imamorazgovore medju sobom. Naravno, nikad u ovom hotelu.Mogao bih i da produim.

ini mi se da sam te kapirao. Da i ne govorim o frizerima i berberima. A ta ima sad novo na Rialtu? Cuete kod Harija sve nove prie, sem onih u

kojima se vi pojavljujete? U kojima se ja pojavljujem? Ovde svi znaju sve. Bogami, to je djavolski prijatna pria.

Neki ljudi nisu u stanju da razumeju udeo Tor-ela. Djavo neka me nosi, ali ponekad ni ja to ne

razumem. K oliko godina imate, gospodine pukovnie, ako

pitanje nije odvie indiskretno? Pedeset plus jednu. Zato nisi pogledao kod por-

tira? Tamo sam popunio prijavnu listu za kvesturu. Hteo sam da ujem to o vas lino i da vam e-

stitam. Ne znam o emu govori. A li mi ipak dozvolite da vam estitam. Ne mogu da primim takvo estitanj. Vas mnogo vole u ovoj varoi. Hvala. To je vrlo veliki kompliment.

__Ba u tom trenutku zazvrja telefon. J a u govoriti, ree pukovnik i u Etorov glas: K o je na telefonu? Pukovnik Kentvel.

68

Poloaj je pao, gospodine pukovnie. K ojim su se pravcem povukli ? Pravac Piazza. Dobro, dolazim odmah. Hoete li sto? J edan s kraja, ree pukovnik i zatvori telefon. Biu kod Harija. Zelim vam dobar lov. U lov na patke u movarama idem preksutra pre

svanua u jednom botte. A l e biti hladno. Bogami, bie, ree pukovnik, navue kini

mantil i nametajui kapu pogleda se u velikom ogledalu. Gadnog li lica, ree u ogledalo. J esi li ikad

video runije lice od ovog? J esam, ree Arnoldo. Ovo svoje. Svako jutro

kad se brijem Nas dvojica treba da se bri jemo u mraku, ree

pukovnik i izidje.


36/131


37/131


38/131

Ti si tako mila, ree. I vrlo lepa i ljupka ija te volim.

Ti mi to uvek kae i ja ne znam ta to znai,ali uvek volim da ujem to.

K oliko ima godina? Skoro evetnaest. Zato? 1ne zna to to znai? Ne. K ako bih mogla da znam? Amerikanci to

uvek kau pre nego to odu. I zgleda da ne mogu bez toga.Ali i ja tebe mnogo volim, bilo ta da to znai.

Hajde da se lepo zabavljamo, ree pukovnik. Nemoj uopte ni na ta da mislimo.

Hou, rado. J a i inae u ovo doba dana nisam ustanju mnogo da mislim.

Evo pia, ree pukovnik. Misli na to da nekae cin-cin.

Znam od ranije da to ne treba da kaem. Nikadne kaem cin-cin ili nazdravlje ili eks.

Samo emo podii ae i, ako hoe, moemo se

kucnuti. H ou, ree ona.Martini su bili ledeno hladni i pravi montgomeriski

i, poto se kucnue, oni osetie kako im grudi ispuni nekaumilna toplina.

Sta si sve radila za ovo vreme? upita pukovnik.

Nita. J o ekam da idem u kolu. U koju sada? Bog sveti zna. U koju god me poalju da uim

engleski. Okreni glavu s profila i napui usta, meni za lju-

bav.

Ne ismeva me? Ne, ozbiljno govorim.Ona okrete glavu i napui usta, bez koketerije, i

pukovnik oseti kako mu srce uzbujeno kuca, kao kadneka dremljiva zverka upadne u svoje skrovite i pre-padne drugu sasvim blizu od sebe slatko zaspalu ivo-tinjku.

74

O, ti, proapta. Hoe li da se takmii zaizbor kraljice neba?

To bi bilo skrnavljenje. Da, ree on. Moda bi i bilo. Povlaim

predlog. Riarde, ree ona. Ali ne, ne mogu to da

kaem. Sta?

Nita.Pukovnik je mislio: naredjujem ti da kae, a ona

ree: Molim te, nemoj nikad tako da me gleda. lzvini, ree pukovnik. I nehotice sam ope

upao u svoj zanat. I kad bismo bili neto kao brani par, da li b

ti i onda svoje vojnike navike upranjavao kod kue? Ne. Zaklinjem ti se. Nikad. Zaista nikad. Ni s kim? Ni s kim tvog pola.

Meni se ne dopada taj izraz: tvoj pol. Zvui mkao da opet upranjava vojniki zanat. Neka ide dodjavola

Ernest Hemingvej Preko Reke i u Sumu

Documents

Transcript of Ernest Hemingvej Preko Reke i u Sumu