Enciklopedija Lekovitih Bilja i Recepti

AdminSticky NoteNone set by Admin

AdminSticky NoteMigrationNone set by Admin

AdminSticky NoteUnmarked set by Admin

Enciklopedija lekovitih bilja i recepti




Lekovito bilje

Od davnina je ovek koristio biljke za ishranu saznajui o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.

Uoavao je dali su dobre za ishranu,nekada moda i kao lek.Najdad mnoge od njih pokazale su svoju negativno dejstvo,pa su tako bile svrstane u tetne,odnosno otrovne biljke.Meutim,njihova upotreba time nije bila iskljuena.Naprotiv,veina njih dragocena su sirovina za spravljanje vanih lekova.

Nae moderno doba raspolae izvanredno dobrim biohemijskim lekovima i antibioticima koji se sve vie usavravaju.Nasuprot tome,lekovite biljke svakim se danom sve vie upotrebljavaju. Sve je vea upotreba biljnih ajeva,ekstrakata i sirupa.Kod nekih bolesti lenik je upravo primoran da se obrati lekovitom bilju.

Leenje lekovitim biljem, fitoterapija, je trenutno veoma popularno. Svima je poznato da smo nuku o lekovitom bilju nsledili od nih predk, koji su vekovim briljivo prikupljali informcije o bilju, ztim ih koristili u leenju mnogih bolesti. Mnoge biljke se koriste u sloenim kombincijama, kko bi se postigo njbolji mogui efekat u leenju. Leenje biljem, kao i drugi naini leenja, im svoje prednosti i mane. Kod leenja biljem treba biti strpljiv, jer se rezultati uglavnom ne postiu tako brzo kao kod upotrebe konvencionalnih lekov.

U nekim sluajevima leenje biljem im bolji efekt od leenja drugim metodama, a postoje i sluajevi kada se sintetizovnim lekovima ne moe postii pozitivn rezultt u leenju, pa se pribegava upotrebi bilja. Kao i kod konvencionalnih lekova, pre upotrebe lekovitog bilja neophodno je konsultovati odgovarajueg strunjaka.

Leenje lekovitim biljem nije tako jednostavno kako to pojedinci zamiljaju. Na vrednost bilja i njegovu lekovitu mo runo svetlo baca injenica to se to bilje prodaje na naim trnikim tezgama onako napamet bez potrebnog poznavanja bilja i davanja uputa za upotrebu.

Sadraj ove knjige neka bude pomo zdravstvenom prosveivanju naih radnih ljudi.

U ovoj knjizi moete pronai tekstove sa opisima, primenom i nainom upotrebe lekovitog bilja.

Autor




Opisi, primena i nacin upotrebe lekovitih biljaka




Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller

Narodna imena. Aloja

Botanike karakteristike. Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, picaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podseaju na ruu, rastu pri zemlji. Iz sredine rue raste cvetna drka koja se zavrava u vidu utog ili crvenkastog cevolikog cvea. Aloja spada u porodicu ljiljana.

Stanite. Prirodno raste samo u podrujima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosena godinja temperatura iznad 22C npr. Karibi, Meksiko).

Upotrebljivi delovi biljke. List.

Hemijski sastav. Aloe vera sadri vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvoe), mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole.

Primena. Podstie varenje, neutralizuje povienu eludanu kiselinu, uravnoteuje delovanje gastrointestinalnih simbiotinih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomae kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira tetne bakterije i isti crevne resice od naslaga. Na taj nain smanjuje upale i poveava apsorpciju hranjivih materija. Poboljava rad jetr, regulie i sniava nivo eera u krvi, jaa srani mii, sniava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadri faktore koji unitavaju tumore, podstie imunoloki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje tetne nuspojave hemo i radio terapije. Ublaava simptome astme i alergija. Ublaava akutne i hronine upale.Pomae kod neuralgija, iijasa i glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oteenu kou

Nain upotrebe. Najvie se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao aj i tinktura.

6




Amerika kleka Thuja occidentalis (otrovan)

Narodna imena.Grbava tuja,vita jela, erav,tuja.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo visoko 15 metara.Grane su polozene pod pravim uglom prema stablu.Iglice su pravilno rasporedene,imaju uljne ljezde.

Stanite.Poreklom je iz Amerike ,a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci ,iji je miris vrlo prijatan.

Hemijski sastav.Otrovni glikozid,etarsko ulje,taninska kiselina.

Primena.Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume.Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne preporuuje se kao lek.

7




Anelika - Angelica sylvestris

Narodna imena. Divlja angelika, aneoski koren, aneosko drvo, divlja pirevina, siri i iviz.

Botanike karakteristike. Anelika je dvogodinja biljka iz porodice titarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa ovalnim nailjenim listiima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetie bele ili zelenkaste boje. Debela stabljika naraste i preko dva metra visine i esto je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren je smee do crvenkastosmee boje.

Stanite. Raste na umskim istinama, u gutarama, oko ivica uma na vlanom tlu.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

Hemijski sastav. Angelika sadri: angelicin, eterina ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr.

Primena. isti krv, lei izgubljeni apetit, umiruje greve u elucu, lei i glavobolju, povoljno utie na miie, na ivani sistem, creva i disajne organe. Uklanja oseaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne menstruacije.

Nain upotrebe. Ekstrat sirove biljke,aj,prah. aj se priprema tako to se 10gr korena i 10g ploda (semena) prelije sa pola litre kljuale vode. Jo jae deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se uzima dvaput dnevno po jedna aica. Kupka se priprema tako to se na tri litre kljuale vode stavi 250 g korena i ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje.

8




Anis - Pimpinella anisum

Narodna imena. Anason, slatki jane, slatki komora, slatki kopar, slatki kumin.

Botanike karakteristike. Anis je jednogodinja biljka visine 50-100cm. Stabljika je uplja, razgranata i pokrivena dlaicama. Donji listovi su okruglasto-breuljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni u titovima. Plodovi su obrnuto-krukastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje.

Stanite. Trai zatieno sunano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod.

Hemijski sastav. Sadri eterina ulja (najvie anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride, makro i mikroelemente.

Primena. Anis se koristi protiv astme, kalja, za pojaavanje apetita, kod nesanice, histerije, slabog eluca, plunih bolesti i nadimanja.

Nain upotrebe. Za aj se uzima jedna kaikica na 200 g kljuale vode ili u obliku praka etvrt kaikice i zalije vodom. Moe se koristiti i prah anisa pomean sa medom.

9




Ari - larix europaea

Narodna imena.Ari, arievina, gorski mecesan, macesan.

Botanike karakteristike. Ari je jedino cmogorino drvo to svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeom ispucanom korom i iljastom kronjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do ezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ari je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male iarice. Kora, smola i iglice imaju balzamian miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina. Stanite. Ari ponajbolje uspeva u planinama, a esto sainjava goleme umske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni eeri u prolee i poetkom Ieta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.

Primena.Iglice i mladi eeri koriste se za kupku u leenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za leenje upaljenih rana, prignjeenosti i ireva.aj pripremljen od kore aria tera na mokrenje, lei vodenu bolest u poetku, uticu, reumu u zglobovima, osip i ireve.Smola pripremljena s vinom i medom isti zaepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz ui, bubrega i mokranog meura, a kod upale grla koristi se za grgara.

10




Arnika - Arnica montana

Narodna imena. Branka, veprovac, vuji zub , moravka.

Botanike karakteristike. Arnika je viegodinja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnoute boje, smetene pojedinano na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifino smolasti miris. Listovi su smeteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i ui. itava biljka je pokrivena kratkim dlakama.

Stanite. Raste na vlanim planinskim livadama, ponegde se moe nai u umi.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadri arnicin, eterino ulje, smolu, vosak, tanine, eer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.

Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i svee rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i ivaca, paralize i kapi u mozgu. Pospeuje bolje luenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokrau i

11




crvie kod dece, olakava menstruaciju i lei beli cvet kod ena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u veim koliinama moe izazvati neugodne smetnje.

Nain upotrebe. aj, tinktura, ulje za masau. aj: 3 kaike cveta preliti jednom aom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Drati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i uvati u zatamnjenoj boci. Moe se isto tako pripremiti sa domaom rakijom. Ulje za masau: jedan deo suve arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).

12




Badem Prunus amugdalus

Narodna imena.Amendula,pitomi badem,bajan,mendalj.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 5 metara.Listovi duguljasti,po ivici testerasti.Cvetovi bledoruiasti.Plod kotunica.

Stanite.Raste u tople krajeve.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme gorkog i slatkog badema.

Hemijski sastav.Masno ulje,gorke materije,guma,cijanogenski heterozid,belanevine,sluz.

Primena.Upotrbljava se u kozmetici.Slatki badem je veoma koristan u ishrani.Gorki badem je sedativ,protiv bolova i greva,kod zapaljenja disajnih organa i dr.

13




Bela detelina Trifolium repens

Narodna imena.Puzaa,puzea detelina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Ima snaan koren,koji ima razvijen sistem za sakupljanje azota, koji se zatim pretvara u nitrat.Stablo je golo i puzavo dugo do 40 sm.Listovi su trodelni,sa tri liske na kojima postoji beliasta ara.Cvetovi obrazuju glaviaste cvasti ,na dugim drkama,okrugle i rastresite.Plod je mahuna,sa tri semena koji su u poetku narandzasto uti a potom mrki.

Stanite.Raste uglavnom u niziji na veim nadmorskim visinama,a uzgaja se i po parkovima.

Primena.Koristi se protiv gihta, reumatizma i groznice.aj se upotrebljava za ienje krvi.

14




Bela emerika Veratrum album (otrovna)

Narodna imena.Beli kukurek,boinjak,planinska emerika,kihavac.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razvijenom podzemnom stabljikom rizomom.Listovi su elipsasti,mekano dlakavi,naizmenicni,obavijeni oko stabljike.Gornji deo razgranut,nakien belim ili zelenkastim sitnim cvetovima.Plod je aura.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se osueni rizom.

Hemijski sastav.Alkakoide,skrob,smola, eer.

Primena.Za pravljenje tinkture protiv liajeva i konih bolesti,ali zbog otrovnosti nije dozvoljena upotreba bez lekarskog saveta.

15




Bela imela - Viscum album

Narodna imena. Amelje, veska, visk, vice, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

Botanike karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drvea. Ima oblik okruglastog grmia ije granice su zelene, lankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedei listovi ukasto zelene boje. Listovi su koasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugaki i 1-2 cm iroki. Cvetovi su jednopolni, ukasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog soka i sadri nekoliko crnih semenki.

Stanite. ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drveu.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

Hemijski sastav. Sadri lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide.

Primena. Koristi se protiv histerinih napada, za srane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja krvarenje iz nosa, protiv zakreenja krvnih sudova, vrtoglavice i greva, kod poremeaja hormonalnog sistema, hroninog poremeaja metabolizma, dijabetesa. Pospeuje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, guenje. Deluje preventivno protiv loga. Pripisuju joj antitumorski i antikancerogeni uinak.

Nain upotrebe. Pripremanje aja: aj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kaika imele ostavi se preko noi u etvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna vea dnevna koliina, aj uvajte u termos-boci koju ste isprali vruom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom.

16




Svei sok: operite svee listove i stabljike i jo vlane ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: svee bele bobice imele pomeajte sa hladnom svinjskom mau (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).

17




Bela rada (krupna) Anthemis nobilis

Narodna imena.Rimska kamilica,jarmen,kamomila,romantika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka visoka do 30 sm.Listovi dvostruko perasti.Cvetovi krupni,loptasti,pojedinani.U sredini su ute boje,a okolo latice srebrnasto bele boje.

Stanite.Raste na livadama i panjacima.

Upotrebljivi delovi biljke.Cvetne glavice.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,gorke materije,holin.

Primena.Umiruje greve,deluje slino kamilici.Dobro je sredstvo za negu kose.

18




Bela rada (sitna) Mutricaria chamomila

Narodna imena.abja trava,lepa kata,lipica,titrica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka koja izraste do 40 sm.Listovi sitno rascepljeni,stabljika brazdasta,cvetovi na vrhovima granice.U sredini cvast je uta,oviena belim jeziastim cvetiima.

Stanite.Raste kraj puteva i na poljima.

Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,smola,guma,gorke materije,vosak,soli,mast i poznato ulje kamilice u kome je plaviasti azulin.

Primena.Protiv svih zapaljenja sluzokoe.Ve u prvim danima ivota daje se odojanadi za smiranje greve u stomaku.Dobar je lek protiv neuroza,nesanice,premorenosti,iijasa,kod reuma.

19




Beli bor Pinus silvestris

Narodna imena.Belobor,divlji bor,umski bor,altica.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 40 metara,sa kronjom nepravilnog oblika.Listovi igliasti,po dve iglice polaze sa istog mesta.

Stanite.Raste na planinama,a sadi se po parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Mladi izdanci.

Hemijski sastav.Smola,vitamin C,gorke materije,eer,etarsko ulje.

Primena.Kao sirup za iskaljavanje.Lei giht i reumatizam,a dobar je i za inhaliranje.

20




Beli luk - Allium sativum

Narodna imena. esan, esan luk, eanj, luk esan, luk enjak.

Botanike karakteristike. Beli luk je jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni i zailjeni. Cvast se sastoji od lukoviastih pupoljaka sa manjim brojem beliastih cvetova.

Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.

Hemijski sastav. Sadri fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadri i trigliceride, etirino ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.

Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Lei crevne bolesti, spreava nadimanje i bolne greve u crevima, iri krvne sudove, sniava holesterol u krvi, poboljava prokrvljenost. Lei akutne i hronine katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Sniava krvni pritisak, ublaava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomae da se sluz lake izluuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

21




Nain upotrebe. Prosena dnevna doza je 4g sveeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom prerezane enove potopiti u vruu vodu i ostaviti 15 minuta. Osuiti ih krpom ili papirom. Preliti ih priblino dvostrukom koliinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kaiku.

22




Belonoga Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapunjaa,crvena saponarija,sapun trava,sapun koren.

Botanike karakteristike.Viegodinja ,ukrasna zeljasta biljka,izraste do 1 m.Stabljika ravasta,listovi uski i dugaki.Cvetovi ruiaste boje.

Stanite.Raste na vlanim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koren.

Hemijski sastav.Saponizidi.

Primena.Smatra se da je dobar ekspektorans.

23




Besnik Digitalis lanata (otrovan)

Narodna imena.Maljava zubaica,ponjavica,pustikara.

Botanike karakteristike.Biljka visoka do 1 metar.Stabljika prava,na gornjem delu vunasta,pokrivena gustim,sitnim dlaicama.Listovi duguljasti,goli.Cvetovi su u klasu,sakupljeni svuda oko biljke.Plod je aura sa sa sitnim semenkama.

Stanite.Raste svuda,najvie na krenjaku.

Upotrebljivi delovi biljke.List.

Hemijski sastav.Kardiotonini heterozid i saponizidi.

Primena.Jedan od najpoznatijih lekova za srce.Jaa rad sranih miia,regulie ritam otkucaja.Upotrebljava se samo po savetu lekara,jer je veoma otrovan!

24




Bor obini - pinus silvestris

Narodna imena.Bijeli bor, am, divlji bor, luevina, umski bor.

Botanike karakteristike.Beli bor ima stablo koje moe narasti vie od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlai, njegove grane i deblo pokriveni su smee-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smeom. Grane se ire u obliku kiobrana. Iglice beloga bora sastavljene su u upercima po dvije zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz enskih cvetova oblikuju se mali eeri, koji u poetku imaju crvenkastu, a posle smeu boju i postaju drvenasti.

Stanite.Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice etinara, valja upotrebljavati, po mogunosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi suenjem, tako da iglice (etine) koje se uvaju vie od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.

Primena.Mladi izdanci bora koriste se u leenju zastarjelih katara dinih putova, promuklosti, kalja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takoer, u leenju astme ,leenju reumatskh bolesti i gihta. Kod greva izazvanih unim kamencima koristi se tek istekla smola.

25




Bob Vicia faba

Narodna imena.Bobac,konjski bob,veliki bob,beb.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,visoka do 1,5 m.Lie sitno,okruglasto.Cvetovi beli.Plod je mahuna.

Stanite.Raste u batama,gaji se za ishranu.

Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i mahuna.

Hemijski sastav.Asparagin,tirozin,leucin.

Primena.Cvet ublaava bolove i pomae kod izbacivanja kamenca.Dobar je lek kod upale beike.

26




Bokvica uskolisna- Plantago lanceolata

Narodna imena. Konjska rebra, mala bokvica, koncula, ilovlak, trputac.

Botanike karakteristike. Muka (uskolisna) bokvica je viegodinja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdunih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku drku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrini klas dug 2-5 cm. Cveta krajem prolea i za vreme leta.

Stanite. Nalazi se na livadama, umama sa dosta svetla.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.

Hemijski sastav. Sadri flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, eer, vitamin C.

Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plune astme, upale plunih alveola, kalja, pa ak i tuberkuloze. isti krv, plua i eludac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teko zarastaju, ak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomae kod guavosti, tromboze, oboljenja jetre i beike.

Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku listova popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. ajna meavina: jednu punu malu kaiku meavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa etvrt

27




litre vode. Oblog od listova: oprani svei listovi uskolisne ili irokolisne bokvice se na dasci izgnjee oklagijom tako da se od njih dobije kaa koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi nain: dve pune pregrti opranih listova bokvice samleti u maini za mlevenje mesa. U dobijenu kau dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog eera i 250 g pelinjeg meda. Stalno meajui, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tenost kojom se, dok je jo topla, pune staklenke. Ove treba uvati u friideru. Sirup, drugi nain: u teglu za zimnicu naizmenino stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog eera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledeeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i eera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zatienom mestu u bati iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili etiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku privrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobaa, eer i listovi e se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaraima. Ako ne moete da sprovedete ovaj nain dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

28




Bora Borago officinalis

Narodna imena.Boraina,lisiina,pore,volovsli jezik,kozmelj.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka ije je stablo visoko da 60 sm. Sono i obraslo dlakama.Listovi naizmenino rasporeeni,donji sakupljeni u rozetu.Po obliku jajasti,talasasto nabrani.Cvet plav ili beo.

Stanite.Raste divlji na ubristima,livadama,obalama jezera.

Upotrebljivi delovi biljke.List,cvet i cela biljka.

Hemijski sastav.Tanin,saponin,etarsko ulje,masne i smolne kiseline,kalcium malat,kalium nitrat.U mladoj biljci ima alantoina.

Primena.Kao aj za otvrdnute jetre,a toplim oblozima lee se zapaljenje oiju.Kalium nitrat izaziva pojaano znojenje i mokrenje.Cvetni aj olaksava iskaljavanje.Sve sok utie na brzo izbacivanje hlorida.

29




Borovnica - Vaccinium myrtillus

Narodna imena. Borovinka, borovnjaa, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mra.

Botanike karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmi visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm iroki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloruiasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinano u pazuhu listova. Plod je crno-modra sona bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa. Stanite. Raste na kiselim terenima, u crnogorinim i belogorinim umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadri tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni eer, vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokrane beike i mokraovoda, kod leenja eerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego to sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Svee bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiu na vid i uvaju onu mrenjau.

Nain upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu svee ili osuene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se i marmelada. Od listova se pravi aj. aj od listova: jednu kaiku iseckanih listova preliti oljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se svee bobice. Suve bobice: sue se na temperaturi od 45C. Tinktura: 4 pregrti bobica natapamo 4 nedelje u litri domae rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se esto po kaikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

30




Bosiljak - Ocimum basilicum

Narodna imena. Bosiok, bosilje, faslian, maslian, misloin, murtela, bazilika.

Botanike karakteristike. Bosiljak je jednogodinja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasaenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili ukasti, razvijeni u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno mirie. Cveta celog leta.

Stanite. Gaji se kao kulturna biljka na sunanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naroito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom.

Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadri eterino ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, eer. Eterino ulje sadri eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin.

Primena. Primenjuje se za leenja upala (eluca, creva), greva u elucu, kalja, astme, poetnih stanja tuberkoloze, bolesti mokranih organa (bubrega, beike). Koristi se za umirenje ivaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojaava polni nagon.

31




Nain upotrebe. Upotrebljava se sve, zelen, ali se najee primenjuje u obliku ajeva: jedna kaika (stabljika sa listovima) se prelije sa dva decilitra kljuale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko oljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

32




Boje drvce Artemisia abrotanum

Narodna imena.Ciper,turski neven,aborat,brodan.

Botanike karakteristike.Raste kao polubun,visok do 1 m.Viegodinja biljka sa perastim listovima.Cvetovi u utim glavicama.

Stanite.Raste divlje,ali se i gaji.

Upotrebljivi delovi biljke.Vrhovi grana u cvetu.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,gorke materije.

Primena.Protiv bronhitisa,za iskaljavanje i za bolji apetit.

33




Bour Paeonia officinalis (otrovan)

Narodna imena.Bourak,arape,turkarica.

Botanike karakteristike.Raste divlje,ali se i gaji kao ukrasna biljka,viegodinja,zljasta,visoka do 60 sm.Listovi krupni,razdeljeni u reznjeve.Cvetovi sastavljeni od mnogo crvenih latica.Ponekad je bour ute ili bledo ruicaste boje.

Stanite.Raste na stenovitim obroncima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koren i cvet ,a nekad i seme.

Hemijski sastav.Seharoza,organske kiseline,skrob, glikoza, kalcijum oksalat,alkaloid peregrinin,sluz.

Primena.Kao lek protiv gihta,migrene i greva.Protiv utice i bolesti bubrega.

Breskva Prunus persica

34




Narodna imena.Praska,breskev.

Botanike karakteristike.To je listopadno drvo, naraste od 5-10 m .Listovi su joj iljati, dugi od 7-15 cm i 2-3 cm iroki. Cveta rano, pre listanja. Cvetovi su usamljeni ili u paru,ruiasti sa 5 latica. Plod je kotunjiav, sa jednom velikom semenkom zatvorenoj u tvrdoj kotici. Plod breskve ima uto ili belkasto telo, vrlo ukusno, sa glatkom i mekanom koom zavisno od sorte.

Stanite.Gaji se po batama.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod,cvet i list.

Hemijski sastav.eer,masti,belanevine,vitamin A i C,folna kiselina,kalijum.

Primena.Za regulisanje stolice,smiruje nerve,a spravlja se i sirup protiv glista.Breskve pospeuju varenje, posebno teko svarljive i masne hrane jer poveavaju luenje eludanih sokova i zaustavljaju muninu i povraanje. Zahvaljujui vitaminu B2, korisna je za ouvanje dobrog vida, mekane i elastine koe i uopste mladalakog izgleda. Breskva se naroito preporuuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.

Brest Ulmus campestris

35




Narodna imena.Poljski brest,crni brest,bezovina,brist.

Botanike karakteristike.Snano drvo.Nekad raste kao ib.Kora mladog drveta je glatka,a kasnije prska i postaje rapava.Lie elipsasto,dvojno testerasto.Cvetovi su skupljeni u loptice,a plod oraica.

Stanite.Raste u umama,retko usamljeno.

Upotrebljivi delovi biljke.Kora.

Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,razne soli.

Primena.Protiv katara slizokoe,krvarenja i reumatizma.Dobro sretstvo koje pojaava znojenje i izluivanje mokrae.Od kore prave se i obloge protiv opekotine.

36




Breza betula

Narodna imena.Brez, brezua, briza, brizovina, metlika.

Botanike karakteristike.Postoje dve vrsti breza: bela ili obina breza i cvetna ili severna breza. U leenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost.Breza je 10 do 25 m visoko drvo s tankim, vitkim granicama i belom glatkom korom to se moe Ijutiti na listie tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso etvrtasti ili trokutasti, zaiIjeni i dvostruko pilasti. Cvetne rese dugake su 3 do 4 cm, a razvijaju se zajedno s liem.

Stanite.Rasprostranjena je na planinama, a nalazi se pojedinano ili u skupinama. Najee se nalazi na movamom i vlanom tlu, i kao ukrasno drvo po parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara ili poetkom marta, a lie se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proljee i jesen.

37




Nain upotrebe.U proljee, kad ponu kolati sokovi, probui se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevica pomou koje dobivamo brezov sok. U soku se nalazi eer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo vino. Sok i vino su odlian lek za leenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrenih kamenaca i drugih bubrenih bolesti. Uklanja slabo rnokrenje, belanevine u mokrai i isti krv.aj od brezovog lia i resa pojaava izluivanje mokrae, odstranjuje kiselinu iz organizma te lei groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.

38




Broika - Galium aparine

Narodna imena. Prilip, broenika, broenica, divlji bro, hvatavac, korenika, prilipaa, priljepaa, turica.

Botanike karakteristike.Broika je izrazita penjaica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima, dostie visinu od 60 do 150cm. Listii su duguljasti, kopljasti i zavravaju malim, otrim bodljama. Mali zelenobeli cvetovi smeteni su u pazuhu lista i ine pahuljaste cvasti.

Stanite. Raste po suvim travnjacima, panjacima, pored puteva, nasipa, ivica.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena.

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline.

Primena. Smiruje greve, pospeuje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze. Koristi se kod probavnih smetnji, upale beike i bubrega, vodene bolesti, enskih bolesti, obolenja slezine i guterae, oteanog mokrenja, utice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih lezda, raka koe, osipa, liaja, gnojnih izraslina i otvrdnua.

39




Nain upotrebe. Koristi se kao aj, tinktura, praak, kupka. Od sveeg soka i maslaca priprema se lekovita mast.

Brljan - Hedera helix

40




Narodna imena. Brtan, brtika, brljika.

Botanike karakteristike. Brljan je do 20 m duga povijua sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se privruje za drugo drvee i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je poloena, a zatim puzava. Listovi su koasti. Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcoliog oblika i razdeljeni u 3 do 5 renjeva. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti tit.Plod je loptasta bobica modro-crne boje.

Stanite. Javlja se na vlanim i humusnim zemljitima, po umama, ali dobro podnosi i kamenita i krenjaka tla, voli vlaan vazduh. U gradovima se uglavnom gaji kao ukras na zidovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi .

Hemijski sastav. Saponini, glukozidi, inozit, tanin, mravlja kiselina, jabuna kiselina, karotin, fitoncidi.

Primena. Koristi se za leenje bronhitisa, kalja, crevnog i eludanog katara, astme, slezine, polipa u nosu, reumatskih bolesti, tegoba sa unom kesicom. Deluje na srce i krvne sudove, lei belo pranje, regulie neredovnu menstruaciju. Spolja se koristi za ienje koe, protiv vaaka, svraba, kurjih oiju. isti telo od trovanja pesticidima i radioaktivnog zraenja.

41




Nain upotrebe. Recept za aj od brljanovog lista: etiri brljanova svea lista ili do dve kaike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar aja. Nije preporuljivo uzeti vise od dve kaike usitnjenog lista brljana na litru vode.

Brusnica Vaccinium vitis

42




Narodna imena.Borovka,branjaa,medvee groe,rdea,borovnica.

Botanike karakteristike.Mali zimzeleni bun,visok 30 sm.Iz pazunih pupiljaka pri zemlji izlaze lisnati i cvetni izdanci.Listovi u dva reda,naizmenini.Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti bele ili crvene boje.Plod je crvena bobica,gorkog ukusa.

Stanite.Raste u umama i na peanoj podlozi.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.

Hemijski sastav.Arbutin,tanin,flavonol,hidrohinom.

Primena.Protiv groznice,kamenca u bubregu,bolesti eluca,reume i gihta.Bobice se jedu svee ili se od njih pravi kompot.

Bujad Pteridium aquilinum

43




Narodna imena.Paprat,poprat,stelja.

Botanike karakteristike.Razgranata paprat visoka i preko 1 metra.Listovi dvostruko ili trostruko perasto deljeni,sa dugakim ukastim drkama.Pokriva velike povrine, gusto raste i ima dugaak horizontalni rizom,koji se koristi kao stona hrana.

Stanite.Raste po suvim kamenitim proplancima, u svetlim umama,naroito na peskovitim zemljitu.

Upotrebljivi delovi biljke.Rizom.

Hemijski sastav.Skrob,tanin,sluz,gorki sastojci,masno i etarsko ulje,mineralne materije.

Primena.Kod katara eluca i creva.Ne moe da zameni pravu paprat kao sredstvo protiv crevnih parazita.

Bukva Fagus silvatica

44




Narodna imena.Buk,buka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 30 metara,sa velikom,razgranatom kronjom.Kora glatka,sive boje.Listovi jajasti,po ivici testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim polovima.Muki su u cvasti glavica,a enski cvetovi iznad mukih na kratkim drkama.Plod je oraica.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i masno ulje koje se dobija iz semena.

Hemijski sastav.Plod sadri skrob,eer,ulje.

Primena.Ugljen od drveta ,koristi se za leenje poremeaja rada crevnog trakta,kod dizenterije i protiv trovanja fosfatima.

Bukvica Betonica officinalis

45




Narodna imena.Betonika,ranjenik,istac,crna bokvica.

Botanike karakteristike.Iz kosog viegodinjeg rizoma izraste do 60 sm. duga gruba i dlakava stabljika.Listovi naspramni sa dugom drkom.Ivica zupasta.Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike,crvene su boje.

Stanite.Raste svuda,po umama,brdima,livadama.

Hemijski sastav. Alkaloidi (betonicin, stachidrin, trigonelin),tanini.

Primena.Za reumu,nerve,povoljno utie na organa za verenje.

Bulka Papaver rhoeas

46




Narodna imena.Divlji mak,boliglava, itni mak,turinak

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 1m.Lie je veliko,perasto,sedece.Cvetovi su usamljeni na vrhu stable,jarko crvene boje,sa 4 krunicna listica.Ako se biljka zasece potecice mleko.

Stanite.Raste svuda kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke.koriste se cvetovi koji su nezni i dok su svezi veoma su oporog mirisa.Beru se po suvom vremenu,suse brzo u sto tanjem sloju.

Hemijski sastav.Alkaloid reading,readinska kiselina,mason ulje,smola,sluz,guma,eer.

Primena.Kao lek protiv kalja jer sadrzi dosta sluzi ali i za prehladu.

Bunika Hyoscuamus niger

47




Narodna imena.Trava od bunila,zubljaa,zubna trava,balam,bun.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka.Prve godine izrastu listovi koji su sivo zelene boje,lepljivi,perasto razdeljeni.U drugoj godini izraste stabljika do 50 sm. Visine,prljavozelena,dlakava.Lie grubo nabrano,cvetovi sedei , uti sa ljubiastim prugama.Plod je aura.

Stanite.Raste na zapustenim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i semenke.Svi delovi biljke su otrovni,ali i lekoviti.

Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi,hiosciamin,skopolamin,etarsko ulje,kalijev nitrat.

Primena.Za smirenje kalja.Sa obzirom na veliku otrovnost,ali i lekovitost u medicinu se mnogo koristi.Lei astmu,bronhijalne smetnje,reumatizam,a daje se i kao sedativ.

Celer - Apium graveolens

48




Narodna imena. Ak, ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Botanike karakteristike. Celer je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika mu je razgranata, a dostie visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listii klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast.

Stanite. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podruju i na vlanim podrujima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.

Hemijski sastav. Sadri veliku koliinu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B, C, E). U korenu ima eterskog ulja, eera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti.

Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u leenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer pospeuje polnu mo. Danas se zna da pospeuje uspeno razmenu materija. Koristi se za leenje astme, katara plua, promuklosti, bolesti ivaca, mokranih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jaanje eluca, u leenju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako, celer poboljava krv i cirkulaciju krvi.

49




Nain upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najee se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zain za supe i orbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatian miris, takoe slue kao zain. aj od celera: U litri vode kuva se 40 grama celerovog lia nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrenih tegoba treba piti sok od sveih listova celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.

50




Crna goruica Brassica nigra

Narodna imena.Crna slaica,gorica,senf,mutarda

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Stablo visoko do 1 metar.Listovi na drsci pri vrhu elipsasti.Cvetovi uti ina vrhu stable i granja.Plod je ljuska,uspravno stoji.Semenke tamno crveni.

Stanite.Raste na vlanom zemljistu i na peskovitom terenu.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme.Susi se u tamnom sloju i prevrce se.

Hemijski sastav.U semenu ima sinigrozida,masnog ulja,belanevina,sluzi,enzima,mirozina i tragovi sinalbozida.

Primena.Povecava apetit i protiv poremecaja varenja.Pospesuje izlucivanju mokrae i pravilan rad krvotoka,kao i obolenju plua.Koristi se i za nervna poremecaja i reume.

51




Crna jova Alnus glutinosa

Narodna imena.Jahovina,jeja,jova,jaha,jaika.

Botanike karakteristike.Raste kao drvo ili ib,na vlanim mestima,najcesce na obali reka.Lie joj je zatupasto,po ivici testerasto.Opadne jos u jesen dok je zeleno.pupoljci su na kratkom drskama.Do jeseni se na drvece razvija zenske i muske rese.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se listovi i kora.

Hemijski sastav.Tanin,emodin,masno ulje,galna kiselina.

Primena.Za ireve, eludane bolesti,.Zbog velike kolicine tanina kora deluje kao jak adstrnigens.Koristi se i protiv groznice.

52




Crni dud Moris nigra

Narodna imena.Murgav dud,crnica, andud, amdud.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 15 metara sa gustom kronjom.Listovi su nepravilnog oblika po ivici testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim plodovima,sakupljeni u cvasti zvanoj maca.Plod postaje od cele cvasti,tako da ga cine sitne sone loptice mrko-crvene boje ili crne boje.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod i list.

Hemijski sastav.Invertni eer,jabuna i limunska kiselina,pektini,vitamin C,sluz.

Primena.List se daje za leenje eerne bolesti i organa za mokrenje.Plod je zbog eera i vitamina C veoma hranljiv.

53




Crni luk Allium cepa

Narodna imena.Papula,crveni luk,lukac,kromid.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka sa razvijenom lukovicom.Podzemno stablo je sploteno.Sa njega polaze debeli,uplji soni listovi.Lukovicu tite crvenkaste ljuske.Cvetovi su na vrhu u titu bele boje.

Stanite.Gaji se po batama.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se lukovica biljke.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,sumporni heterozid (otuda ljutina),fosforna kiselina,eer,kvercitin, vitamini A,B1,B2,E,P,K,onda alicin,belanevine,biljna vlakna,biljne masti,biljni hormoni.

Primena.Veoma je koristan u ishrani.Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova. pomae kao lek za:Akne,alergije,astma,bolesti srca i krvnih sudova,bolesti usta i organa za disanje,bradavice,bronhitis, prehlade i grip,bubuljice,glavobolja,gljivine infekcije,grevi,gubitak apetita,deje gliste, dijabetes,zatvor,infekcije mokranih puteva,imunodeficijencija,infarkt,kaalj,kurje oi,mnoge vrste raka,modani udar,nesanica,poremeaj metabolizma,povieni krvni pritisak,poemeaj krvnih sudovapovieni nivo holesterola i triglicerida,problemi sa varenjem,problemi sa jetrom i elucem,problemi sa nervima,problemi sa cirkulacijom,proliv,razne infekcije,rak eluca,regulisanje eera u krvi

54




spreavanje ugruavanja krvi,stabilisanje crevne flore,tromboza. Poboljava rad stomaka,srca,iri krvne sudove,olakava iskaljavanje,pospeuje mokrenje.Spolja sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: ireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, liajeva, bradavice, gljivinih infekcija koe i raznih konih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata,promrzline,otoci.

55




Crni slez - Malva vulgaris

Narodna imena. Guernjak, urea trava, crni ljez, velika slezovaa, planinski slez, veliki ljez, divlja kura, divlji papel, divlji slez, urea trava, urija trava.

Botanike karakteristike. Crni slez je jednogodinja ili viegodinja biljka. Raste puzavo, a deo stabljike iznad korena malo je drvenast. Listovi su na dugim lisnim drkama, zaobljeni i nazubljeni, a cvetovi su bledoroza do ljubiasti. Plod je okrugao i pljosnat kao pogaa.

Stanite. Raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih mesta.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i stabljike, koren i seme.

Hemijski sastav. Sadri sluzi i antocijane.

Primena. Koristi se za otklanjanje probavnih smetnji, gastritisa, greva u elucu i crevima, kod ira na elucu, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrae, kod upala sluznice beike, rastvaranje sluzi, kod upala grla, leenje kalja, promuklosti, upale drela, nadutosti plua (emfizem) . Koristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubnih otoka, alergijskih osipa, otoka nogu ili ruku koji potiu od preloma ili od upala vena.

56




Nain upotrebe. Pripremanje aja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala kaika sleza u etvrt litre vode ostavi se preko noi. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku i nogu: puna pregrt crnog sleza dri se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Kupka traje 20 minuta. Ugrejana, ova voda moe da se koristi jo dva puta. Oblozi: biljni ostaci (talog) od pripremanja aja malo se ugreju u neto vode i sa jemenim branom pomeaju u kau. Melem se stavi na pamunu tkaninu i jo topao upotrebi kao oblog.

57




Crvena detelina Trifolium pratense

Narodna imena.Detelina,kravjaa,trolist.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,sa snanim korenom.Stablo uspravno,malo razgranuto,obraslo dlakom.Donji listovi su polegli,na dugim drkama.Gornji su sa kratkim drkama i uspravni.Cvetovi su u glavici ruiaste boje.Plod je jajasta mahuna sa semenkom.

Stanite.Raste na livadama,njivama,panjacima.

Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi.

Hemijski sastav.Trifolin,etarsko ulje,vitamin C.

Primena.Dobar je aj za iskaljavanje,kod astme i nazeba.

58




Cikorija - Cichorium intybus

Narodna imena. Vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, eltenica, jandreica, andivija, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora.

Botanike karakteristike. Vodopija je viegodinja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugaki, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su krai, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlaicama. Cvetovi su svetlo plavi, jeziasti, pojedinani ili udrueni u cvasti. Cveta preko celog leta. Stanite. Raste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadri polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belanevinaste materije, eer, smolu, mnogo kalijuma.

59




Primena. aj od cikorije je lek za bolesti jetre, uticu, slezinu, bubrege. Pospeuje izluivanje mokrae. Svei sok od listova, cvetova i korena pospeuje stvaranje i izluivanje ui, proiava krv, izbacuje suvinu u. Lei hipohondriju i potitenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetiare. Deluje protiv ekcema, potkonih ireva, protiv dejih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospeuje rast kose.

Nain upotrebe. Svei sok od listova, cvetova i korena proiava krv i izbacuje suvinu u.Moe se kuvati sa vinom ili siretom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oi. aj: 1 kaiku korena skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 3 puta na dan pola sata pre jela. aj: 1 kaiku biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

60




Cvekla - Beta vulgaris

Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

Botanike karakteristike. Cvekla je dvogodinja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su tamnozeleni proeti crvenilom. Iz osnovne biljke proizale su mnoge kulturne sortne repe. Iz poetnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.Stanite. Gaji se u vrtovima i na njivama.

Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se itava biljka,

Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belanevinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla sadri gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvoe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znaajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12.

Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, proiava krv, pospeuje rad eluca, creva i ui, deluje antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u sluajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda ini je

61




dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov viestruke lekovitosti ove biljke ine ipak betanin i betain, jer podstiu razmenu materija, reguliu krvni pritisak, smanjuju holesterol, odravaju krvne sudove, podstiu rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i leenje leukemije. Zatim se koristi u leenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u poetnom stadijumu. Povoljno utie na ivce i rad mozga.

Nain upotrebe. Za sve vrste leenja koristi se svee ceeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle moe se dobiti 700 do 750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljutiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod teih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljanje smanjiti na 1/4 litre.

62




empres Cupressus sempervirens

Narodna imena.Selvija,kiparis,cipres drvo,kupres.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo sa primorja,visoko do 20 metara.Stablo uspravno,krosnja elipsasta,prema vrhu se suava.Plod iarka.

Stanite.Gaji se u parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.

Hemijski sastav.Tanin,etarsko ulje.

Primena.Za leenje proirenih vena i hemoroida.

63




iak - Arctium lappa

Narodna imena. iak zeleni, gorki lepuh, konjski iak, lepuina, repuh, veliki iak, veliki lepuh.

Botanike karakteristike. iak je viegodinja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugaak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, ilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drkama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto useeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju uplju drku. Okruglaste glaviaste cvasti crvenkaste boje rasporeene su na vrhu biljke na dugakim drkama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira.

Stanite. Raste uz puteve, na livadama i neobraenom zemljitu. Voli sunani poloaj i naubrenu zemlju.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodinje korenje sakuplja se u prolee i jesen, listovi dok su jo mladi, a seme kad sazre .

Hemijski sastav. Sadri ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterino ulje, mnogo vitamina C.

64




Primena. Sok od ika je izvrstan kod bolesne jetre. Pospeuje izluivanje ui, pomae dijabetiarima. aj lei i proiava krv. Svei sok od korena lei vlane liaje, potkone ireve, neistu kou, mladalake akne, otvorene rane, opekotine. aj od semena je dobar protiv bubrenih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i regulie menstruaciju. Seme ika koristi se za pravljenje ikovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose.Koren, listovi i seme ika nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.

Nain upotrebe. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kaika sitno narezanog korenja i lia kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kaike dvaput dnevno, ujutro i uvee. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, moe se uzimati po oljica ujutro i uvee. Prah od suvog korena pomean sa zejim lojem izvlai strana tela iz rane. U sluaju poremeaja licnog ivca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se sve koren i lie sa donjim delom stabljike ika i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g suenog lia i pije ujutro i uvee po 1 oljica. U vinu skuvano lie ika lei od mokranih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan ikov koren (ili prah) od suvog korena, pomeano sa medom. Za aj se na jednu litru vode uzima 1 velika kaika iseenog korena i skuva.Pomeaju se jednaki delovi toga aja i sireta (jabuni) pa se time natrlja koa glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. ikovo ulje: aka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri etvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mukanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo epom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbuene sitne rupice. Mast od ikovog korena: Dobro se oistiti i opere ikov koren. Narezati ga na male komadie i iz njih istisnuti to vie soka . Pripremiti kvalitetnu i istu, nesoljenu svinjsku mast. Koliina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim meanjem treba postii gustu kaastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i uvati u friideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opeenu kou, a koristi se i kod ireva, rana i liajeva.

65




kalj mleni - Silybum marianum

Narodna imena. Gujina trava, bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magarea salata, osljebad, oebalj, sjekavica, arena badeljka.

Botanike karakteristike. Mleni kalj je krupna trava , snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 150cm. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini.

Stanite. Raste pored puteva i naselja, na sunanim poloajima, na obraenim zemljitima.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod, ree list.

Hemijski sastav. U semenu sadri trigliceride, eterino ulje, smole, sluzi, biogene amine (tiramin, histamin), flavonolignane. Ima bakra i selena.

Primena. Zahvaljujui prisustvu tiramina, plod mlenog kalja poveava krvni pritisak. Ima zatitno i regeneriue dejstvo na jetru. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae. Upotrebljava se i kao gorko

66




sredstvo za jaanje, naroito posle tekih operacija i bolesti . U narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv eerne bolesti, zatvora, za leenje hemoroida i dr.

Nain upotrebe. Seme se moe vakati. Seme se moe koristiti u obliku praha. aj od semenki: 3 g semenki preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Piti po jednu olju aja tri do etiri puta na dan, pola sata pre jela. aj od lista: pola kaikice lista preliti sa preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta. Piti po 2-3 olje na dan.

67




uvarkua - Sempervivum tectorum

Narodna imena. Divlje smilje, gromovna trava, uvarka, netres, pazikua, vazda iva, zeji kupus, uhovnik, uvara.

Botanike karakteristike. uvarkua je viegodinja biljka visoka 10-60 cm. Ima debele, vrlo sone listove, koji su na vrhu zailjeni i sloeni u rozetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crveno mrki. Stabljika je uspravna i gusto pokrivena listovima. Na vrhu stabljike nalazi se cvast sastavljena od cvetova otvoreno crvene boje. Cveta od juna do septembra.

Stanite. Raste na stenama, po krovovima, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemajugotovo nikakvih zahteva.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadri polisaharide, tanine, sluzi, flavonoide, alkaloide, smolu, kalcijev malat, trigliceride, mravlju i jabunu kiselinu.

Primena. aj pospeuje izluivanje mokrae, a kod proliva zatvara. Pomae kod jake menstruacije, krvave dizenterije, upale uha. Sok lei opekotine, ubode insekata, kurje oi, bradavice, sunane pege, nervnu rastrojenost, padavicu. U novije vreme upotrebljava se sok od svee biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.

68




Nain upotrebe. Svei listovi. Sok istisnut iz sveih listova. aj: 2 kaiice listova preliti sa aom vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti, piti po 1/ 4 ae 4 puta na dan pre jela. Tinktura: svei listovi se razreu i dre u jednakim delovima u 70% alkohola ili domae rakije.

69




Dan i no - Viola tricolor

Narodna imena. Mauhica, mauha,boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica.

Botanike karakteristike. Dan i no je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni (ljubiasti, uti i beli). Cveta od prolea do leta.

Stanite. Raste po naputenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, 8-14 mm dugaki, uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Upotrebljava se itava nadzemna biljka za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadri flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterino ulje (najvie metiletar salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije.

Primena. Za leenje raznih konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, utice, hroninog bronhitisa, histerije, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike.

70




Nain upotrebe. aj se pravi od dve kaikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije se 2-3 olje na dan. Ovaj aj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa moe se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili limuna.

71




Dimnjaa Fumaria officinalis

Narodna imena.Rosopast,dimica,rusnica,rosno zelje.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka.Stablo poleglo,razgranato,visoko do 50 sm.Listovi perasto deljeni,cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti ,ljubiaste boje.

Stanite.Raste svuda.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo u cvatu.

Hemijski sastav.Alkaloid fumarin,tanin,smola,gorke materije,eer.

Primena. Dimnjaa je diuretik,ubrzava izluivanje mokrae,poboljava varenje,izaziva apetit.

72




Divizma - Verbascum thapsus

Narodna imena. Beloperka, divlji tabak, svenik, lepuh, olji rep, utocvijet, vuji rep.

Botanike karakteristike. Divizma je dvogodinja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takoe sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se uti cvetovi skupljeni u izdueno grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta.

Stanite. Raste po sunanim kamenitim breuljcima i na kamenitom tlu.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

73




Hemijski sastav. Sadri sluzi, saponine, eer, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterino ulje.

Primena. Divizma se upotrebljava protiv kalja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plunih bolesti, uljeva, bolesti jetre, slezine, kalja. Spolja je dobra za masau protiv reume i protiv hemoroida.

Nain upotrebe. aj od cvea 810 g na 300 g kljuale vode dva puta dnevno po jedna olja. Jo je efikasnije ako se cvet divizme prelije kljualim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna oljica. aj od divizme treba procediti kroz gusto platno, poto na cveu ima maljavih dlaica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati aj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim listovima divizme, prelije istim maslinovim uljem, zaepi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.

74




Divlja salata Lactuca virosa (otrovna)

Narodna imena.Loika.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka do 1 metra visine.Stablo uspravno ,gore razgranuto.Listovi su pri osnovi rozetasti,na donjoj strani imaju bodlju.Cvast slina maslaku,sakupljena u metlici.Kad se zasee kora izlazi mleni sok laktukarijum.

Stanite.Raste po livadama.

Upotrebljivi delovi biljke.Mleni sok se koristi kao narkotik.

Hemijski sastav.Laktukon,laktucerin,gorki laktucin,laktopikrin,smola,balanevine,oksalna kiselina,guma,vitamin C.

Primena.Danas se retko upotrebljava.

75




Divlja tikva Bryonia alba (otrovna)

Narodna imena.Bljutac,luda tikva,kukovina,divlji rep.

Botanike karakteristike.Viegodinja tikva raste do 3 metra.Ima debeo koren,nalik na repu, ute boje,sa otrovnim mlenim sokom.Stablo razgranuto,puza pomou raljika,obraslo je grubim dlakama.Lie slino vinovoj lozi,duboko useeno,na kratkim drkama.Cvetovi su jednopolni.Muki su sakupljeni u grozdastoj cvasti,zelenkaste boje.enski cvetovi su nalik na tit.Plod je crna bobica.

Stanite.Raste u ipraiju uz ograde.

Upotrebljivi delovi biljke.Koren.

Hemijski sastav.Glikozidbrionin,smola,mravlja kiselina,invertni eer,tanin.

Primena.Davno su ovom bi;jkom leili ireve.Ne preporuuje se upotreba,jer je veoma otrovna.U sluaju trovanja odmah se obratiti lekaru !

76




Divlja vrbena Verbena officinalis

Narodna imena.Ljutovnica,brstica, vrstac.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili viegodinja biljka ,visoka 80 sm. Stablo vrsto,uspravno,gore razgranuto.Listovi naspramni,grubo dlakavi,okrenuti na dole,zailjeni.Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu granica,ljubiasta.

Stanite.Raste svuda,na livadama,kraj puteva.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se gornji deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav.Verbenozid,tanin,sluz,emulzin,etarsko ulje,gorke materije.

Primena.Lek za jetru i u,rane i otoke,nesanicu i neurozu.Isto tako i protiv kalja,greva,migrene.

77




Divlji perun Aethus cynapium (otrovan)

Narodna imena.Drobna trubelika,kukuta,pasji perun,sitna trubelika.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa vretenastim korenom,bele boje.Stablo uspravno,visoko do 1 m.Listovi perasto useeni,lie na domai perun.Cvetovi beli u titastoj cvasti.

Stanite.Raste divlje kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi i cela biljka.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,alkaloid,gorke i smolaste materije,glikozid.

Primena.Ne treba je nikako koristiti u narodnoj medicini,jer je vaoma otrovna.U naunoj medicini se koristi za pravljenje lekova.

78




Dobriica - Glechoma hederacea

Narodna imena. Brtan po zemlji, brtan-trava, niski brljan, vrednjak, groi, dobriava trava, dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobrcanova trava, kotur, koturac, mesenjak, okrugljak, samobojka, stravna trava.

Botanike karakteristike. Dobriica je trajna zeljasta. To je niska (20-40cm) puzava biljka sa etvrtastim uspravnim stabljikama. Listovi su okrugli i bubreasto nasuprotni, na gornjoj strani su tamnije boje. Cvetovi su ljubiasti, duguljasto levkasti. Iz stabljike teraju mnogobrojne vree koje slue za razmnoavanje.

Stanite. Raste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka.

Hemijski sastav. Sadri holin, eterino ulje, saponine, tanine, smole, siretnu i vinsku kiselinu.

Primena. Deluje naroito jako na disajne organe i lei njihove razliite bolesti: katare, sluz u pluima, katar drela, bronhijalnu astmu. Lei i upaljene mokrane organe, pospeuje probavu. Dobro utie na nervni sistem, ublaava tegobe izazvane histerijom. Odstranjuje gliste, pospeuje menstruaciju, lei iijas i uticu, ublaava eludane i crevne tegobe. Lei rane koje teko zarastaju. Regulie holesterol.

79




Nain upotrebe. Sok od dobriice: pripremiti to vie mladih i sveih dobriica. Dobro ih oprati i sitno narezati. U sokovniku , ili jednostavno kroz istu platnenu tkaninu, istisnuti to vie soka. Pola ae soka uzimati svaki dan. Za grgljanje: uzeti 30g dobriice, 1 veliku kaika meda, 125g jabukovog sireta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta. Tim se ajem mogu ispirati ui kad iz njih curi gnoj. Lie kuvano u jabukovom siretu stavlja se kao vru oblog protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas boli glava, a ne elite piti tablete, napravite kuglicu od sveeg lista dobriice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. aj se koristi i kod upalnih procesa eluca i creva i pije se 1,5decilitar svaka dva sata.

80




Dragoljub - Tropaeolum majus

Narodna imena. Dragoljub divlji, kapucinka.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodinja. Ima razgranat koren I stabljiku koja pue. Naraste do 1,5 m duine. Listovi su naizmenini, gusto protkani ilama, sa dugom peteljkom. Cvetovi rastu na pojedinanim drkama. Latice su narandaste, crvene ili viebojne. Plod je trodelni tobolac.

Stanite. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Poto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se svei listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lie i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.

Hemijski sastav. Sadri sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg delujeantibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, eer i vitamin C.

Primena. Koristi se kod infekcija mokranih puteva i upale mokrane beike, kod hronine upale bubrega, kod infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljanje metabolizma i za suzbijanje nadutosti. Zbog sadraja vitamina slui kao prolena salata.

81




Nain upotrebe. Salata: mlado lie treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Svei sok dragoljuba se koristi kod hroninog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g sveeg lia dragoljuba, koprive (Urtica dioica), imira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promukati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koa glave pomou mekane etkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura slui i za spoljnu upotrebu kod nekih konih bolesti. Koristi se i kao aj.

82




Draguac Nasturtium officiale

Narodna imena.Vodeni kres,dragui,bobavnjak,drezga.

Botanike karakteristike.Viegodinja vodena biljka visoka do 90 sm. Stablo poleglo pri osnovi,inace raste uspravno.Listovi perasti,soni.Cvetovi beli,grozdasti.Plod je kamuska.

Stanite.Na vlamom zemljistu,pored reka,izvora i potoka.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci.

Hemijski sastav.Glikozid,goruino ulje,azotne materije,drvena vlakna,vitamine A,C i D,kaliumnitrat,gvode,tannin, eer.

Primena.Kao dodatak povru ili salate.Korisno kod avitaminoze.Ubrzava telesne funkcije,lei plune zapalenja i poboljava izluivanje mokrae.Nije pozeljna dugotrajna upotreba kao ni upotreba u velikim koliinama.

83




Dren - Cornus mas

Narodna imena. Bila svibovina, drenak, dreni, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

Botanike karakteristike. Dren je listopadni bun ili nisko drvo, do 8 m visine. Mlade granice su zelenkastosmee i veinom fino dlakave. Listovi su jajasti i jako zailjeni, nenazubljenih rubova. Cvetovi su uti. Javljaju se rano, pre listanja. Cveta u februaru i martu.Plod je crvena duguljasta kotunica kiselkastog , ali prijatnog ukusa.

Stanite. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma zajedno sa drugim grmljem i ibljem. Gaji se i u vrtovima i parkovima zbog lepih utih cvetova i jestivih plodova. Najbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima.

Upotrebljivi delovi biljke. Zreo plod i kora drveta.

84




Hemijski sastav. Plod sadri eer, organske kiseline,tanine, vitamine, fitoncide. Kora sadri glukozid kornin, tanine, organske kiseline. U listovima ima vitamina C i E.

Primena. Koristi se za leenje za leenje groznice, bolesti creva, proliva.

Nain upotrebe. Plod i kora se koriste u obliku aja. Od zrelih drenjina se pravi sok, slatko, kompot, dem, vino, rakija.

85




Dubac - Teucrium chamaedrys

Narodna imena. Dubac, mali dubac, digerinjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbuac, turica.

Botanike karakteristike. Dubac je viegodinja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ruiasti i smeteni u prljenovima pri vrhu granice. Cveta tokom leta.

Stanite. Raste na panjacima, livadama, kamenjarima, krenim zemljitima, po svetlijim umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadri tanine, alkaloide, eterina ulja.

Primena. Lei katar, probavu i kaalj. Ima antiseptiko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Ba zbog tih svojstava moe se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u leenju eerne bolesti, odnosno guterae.

86




Pospeuje mokrenje, pomae da se sluz bolje izluuje iz plua i eluca, lei une tegobe, belo pranje, rane, hemoroide.

Nain upotrebe. aj se priprema tako to se jedna kaika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna olja. Moe se stavljati u supe i dodavati povru. Kod slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubaca na jednu litru vina. Vino od dubaca (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).

87




Dunja Cydonia obloga

Narodna imena.Gunja,dunjac,turunda,funja,dunka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 7 m.Grane i lie obrasli dlakama.Cvetovi krupni,ruiasti.Plod u obliku jabuka,nepravilno grbav,ut,pokriven dlakama.

Stanite.Raste svuda gde uspeva i vinova loza.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i plod.

Hemijski sastav.eer,pektin,masno ulje,jabuna i vinska kiselina,amagdalin,tanin,sluz.

Primena.Kao voe veoma je zdravo u ishrani.Daje se kaolek kod zapaljenja grla i stomaka,protiv proliva,a spolja kao dobar lek protiv rana i bradavica.

88




Duvan Nicitiana tobacum (Otrovan)

Narodna imena.tobak,amerikanski duvan,tutun,virdinija duvan.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,stablo uspravno,malo razgranato.Listovi naizmenicni,izdueni,po obodu celi.Cvetovi skupljeni u cvasti metlica.Plod je aura.Cvet je crvene boje a postoji i duvan sa uto zelenim cvetom.

Stanite.Kod nas se gaji u Hercegovini i Makedoniji.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.

Hemijski sastav.Alkaloid nikotin,smola,etarsko ulje,soli fosfata,mast,vosak,nitrat,kalcium i kalium.

Primena.Kod opstipacije,tekog mokenja,vodene bolesti.Jo se veruje da isti stomak od gliste.

89




umbir - Zingiber officinalis

Botanike karakteristike. umbir je tropska zainska biljka koja veoma podsea na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 centimetara duine i veoma aromatino. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma sve.

Stanite. Pradomovina umbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvoa je Indija, a posebno dobar ukus ima umbir iz Jamajke.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi koren.

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (koje daju umbiru karakteristian ukus), smolaste materije, makro i mikroelemente.

Primena. umbir je veoma ukusan kao zain pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolae, za pivo i likere. Ima antiseptiko dejstvo i smiruje kaalj zbog ega se koristi kao dodatak toplim napicima tokom zime. Stimulie perifernu i uopteno cirkulaciju, zagrejava, pojaava znojenje, otklanja greve i spazme, stimulise funkciju jetre, snaan je antioksidans. Koristi se kod izostale menstruacije, upale jajnika, reumatskih bolova. Koristan je kod uklanjanja edema, napada vruine, raznih munina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojaava njihovo dejstvo .

Nain upotrebe. aj: 1 kaiicu umbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 oljicu toplog aja (polagano srkati) 3-4 puta dnevno. umbir sa medom je najpoznatiji kuni lek u Americi za leenje kalja. kod

90




dece. Koristi se i sve koren, ekstrat umbira i tinktura. Sok od sveeg umbira, pomean sa sokom od sveeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu. Oblozima otklanja reumatske bolove.

urevak - Convallaria majalis

Narodna imena. urica, marnica, urevac.

Botanike karakteristike. urevak ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetie, visee i rasporeene u grozdovima. Svaki cveti sastoji se iz est belih latica, tako da podseca na zvoni. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obino po dva- tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. urevak ima debeo koren, lankovit, beliast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najee 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraa od listova. Svi delovi urevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snenobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u preniku, sadri 2-6 plavih semenki.

Stanite. Raste u senovitim belogorinim umama, posebno u hrastovim, u ikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kue.Ova biljka je izuzetno dobar pokriva tla i moe se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljitima.

Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se cela biljka, cvetovi, lie i koren.

91




Hemijski sastav. Sadri vie od 20 sranih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabunu i limunsku kiselinu, eterino ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je otrovna!

Primena. Biljka je otrovna-OPREZNO! Protiv-otrov: kod trovanja urevkom kuvati hrastovu koru u mleku! Koristi se za leenje sranih bolesti, regulie rad srca, jaa ga, ublaava greve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadri otrovne glikozide i alkaloide. Za leenje sranih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara (modani udar-kap). Svea biljka je lekovitija i postojanija i jae deluje.

Nain upotrebe. U narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture. Svee cvetove urevka staviti u bocu od pola litre (napuniti je do 3/4), dopuniti je rakijom do vrha, ostaviti da stoji 2 nedelje, procediti. Uzimati po 10-15 kapi na dan sa vodom.

92




Ehinacea - Echinacea angustifolia

Narodna imena. Rudbekija.

Botanike karakteristike. Ima uplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti, i kao i stablo, prekriveni sitnim dlaicama. Cveta celo leto. Cvet je od roze do crvenoljubiaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne iri se spontano .

Stanite. Gaji se kod nas i u drugim zemljama.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka, ali najee koren.

Hemijski sastav. Sadri ehinacin, eterino ulje (dvadesetak komponenata), smole, fitosterole, alkaloide, skrob, eer, glukozide sa antibakterijskim dejstvom, inulin, vitamin C.

Primena. Koristi se kao imunostimulans: jaa obrambeni sistem organizma tako da poveava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujue:

Enciklopedija Lekovitih Bilja i Recepti

Documents

Transcript of Enciklopedija Lekovitih Bilja i Recepti