Enciklopedija Ciscenja Covjecjeg Organizma

5/24/2018 Enciklopedija Ciscenja Covjecjeg Organizma

1/152


2/152

LE ENJE BEZ LEKOVA

ENCIKLOPEDIJAIENJA OVEJEG

ORGANIZMA

-PR EVO D S RUSKOG -

Beograd

2 0 0 3.


3/152

Izdavai:

IG PPrometej Beograd i Mahmut SehiBeograd, ul. Prve pruge 43

Tel. 011 -31 -931 -13 , tel/fax 011 -2604-7 51

E-mail: pr om et ej @d re ni k. ne t

Web site: www.prometej-beograd.co.yu

Tel./tax 011-2154-475

E-mail: [email protected]@hotmail.com

Za izdavaa

Borivoje Uumli, in.

Glavni i odgovorni urednik

Milisav V. ordevi

Struni konsultant prevodaBoris Kitanoski, prof. dr. sc. med

Jeziki redaktor

Milka Cani, profesor

Kompjuterska obrada

Branko Vukoii

Mahmut Sehi

V

tampa Prometej " - Beograd

Copyright, IGP Prometej", Mahmut ehi

S A D R A J

K O R I S N E I N F O R M A C I J E 1 7

Grada fizikog tela oveka 17Skelet 17Lobanj a i kima 17Zglobovi 19Miii 20Srce i krvotok 24Sistem organ a za disanje 24Mozak i nervni sistem 25 ulni organi 28Sistem organ a za proba vu hrane 30Jetra 33

Sistem organ a za luenje mokrae 33Limfni sistem 35Endokri ni sistem 36

Tipovi i osobin e oveje g karaktera 39Individ ualna konstitucija oveka 41

Vata (Vetar ") 41Pitta (u") 42Kapha (Sluz") 42

Energ etska tela oveka 44Biorit mi i njihov utieaj na organ izam 46Lun arni r i tmovi i i enje 49Podaci o nekim autor im a s i s tema za i enje orga nizm a 50

S I S T E M I I N A I N I I E N J A O R G A N I Z M A 5 3Opte ienje orga nizma 55

Rusk o kupatilo 55Sauna 61Kupke 63 ienje kretanjem 70Ajurvedski metodi ienja 72

5
mailto:[email protected]://www.prometej-beograd.co.yu/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.prometej-beograd.co.yu/mailto:[email protected]


4/152

Ishrana za ienje organ izma 76 ienje gladovanj em 80 ienje postom 95

ienje creva 98Principi i redosle d ienja 98Meto d rada pri klistiranju 100Osoben osti odreivan ja klistira za decu 102Klistiri 102Mikroklistiri 108 ienje prema metodu O. Jelisejeve 110

ienje senom 111 ienje obin om sniti (Aegopo dijum podagrari a) 112 ienje glau berov om solju i gladov anjem 112 ienje prema metodu N. Semjono ve 113Ide omo tom o ienje prema metodu B. Aranov ia 114 ienje glinom 115 ienje pomo u kefira i jabu kov og soka 116 ienje debelo g creva gladovanj em 117 ienje prema metodu N. Yokera 117 ienje lignosor bom (bez klistiranja) 118 ienje kefirom 119 ienje pomo u biljnih vlakan a 120 ienje debelo g creva rusom 120 ienje prema meto du K. Niija 121

ienje prema metodu M. Gogula na 121 ienje pomo u joga vebi (Sankh prakalana) 122Dop uns ke preporu ke za ienje pomou ankh Prakal ane 125Ubrzano ienje creva 126

ienje jetre, unog inehura i unih kanala 129Tu ba 131 ienje prema metod u E. Sadilova 131Prip rema za ienje jetre medo m 133Me ko ienje 134 ienje jetre za jedan dan 136Meko ienje prema metodu G. Malahov a 137Ostali metodi meko g ienja 138Klasi no ienje prema metodu G. Malaho va 139

Ide omo tom o ienje prema metodu B. Araiiovi a 141 ienje prem a metodu O. Jelisejeve 142Stari nski nain ienja jet re 144 ienje prema metodu K. Niija 145 ienje pre ma metodi ma .1. Andre jeva,

I. Neumi vaki na i N. Semjono ve 145 ienje prema metodu N. Yokera 146

ienje prem a metodu A. Ignjatenka 147 ienje prem a metodu A. Zarajeva 147Meto d koji se primenjuje u Truska vcu 148Post epen o ienje jetre zejtinom (jestivim uljem) 148 ienje jetre travama 148 ienje prema meto du . ike 149 ienje uno g mehura 149

i enj e bubrega i mokr an og mehura 151Ideo mot orn o ienje po B. Aranov iu 151 ienje pom ou namagne tisane vode 151

ienje pom ou odvara od korena ipka 152 ienje pom ou sokov a iz povra 152 ienje pom ou jelo vog ulja 153 ienje oboleli h bubrega 153 ienje lubenicom 155 ienje prema metodu P. Kurenov a 156 ienje peru nom i celerom 156 ienje ekstrak tom od ovsen e slame i poljskog rastavia 157 ienje ekstrak tom od lekovitih trava 127 ienje mokr anog mehura prema metod u P. Plotni kova 157Na ro dn i me to di i en ja bu br eg a 158 ienje pom ou jog a vebi 162 ienje bubreg a prema metodu G. Sitima 163

ienje po 111 i li organa 165 ienje prema metod u A. Riova 165

Na ro dn i me to di i en ja 166 ienje krompirom 167

ienje krvi 168 ienje prema metodu V. Vostok ova 168 ienje sme om od mleka i aja 169 ienje pomou igloiplikatora I. Kuznecova 169 ienje korenom maslaka .. ,


5/152

ienje prema metodu G. Sitina 181 ienje prema metodu N. Semjono ve 189Jaanje sudova i podmlactivanja prema metodu P. Kurenov a 189Tib etsk i nain ienja sudo va 189 ienje ekstrakt om od lekovitih trava 190

ienje end okr ino g sistema 191 ienje pomo u jog a vebi 191 ienje titaste lezde 197

ienje zglobova 198 ienje odva rom od lovorov og lia 198

ienje sokom od crne rotkve 198 ienje prema metodu G. Malahov a 199Na ro dn i na in i i en ja 20 0 ienje prema metodu G. Sitina 201 ienje pomou jog a vebi 202Sredstv o za masiranje zglobo va 203 ienje odvarom od korena suncokret a prema

metodu B.Bolotova 203Izbaci vanje soli pom ou lia brusn ice 204 ienje pirinom 204Tibetski metod ienja zglobova i

mokrano-polnog sistema 204 ienje limunovim sokom 204

ienje krompirom 206 ienje eluca i gut erae (pa nkr easa ) 207 ienje pomou pranske vode 207 ienje prema metodu O. Jelisejeve 207Na ro dn i na ini i enj a 20 9 ienje guterae prema metodu A. Malovika 209 ienje guterae prema metodu G. Sitina 209 ienje pomo u jog a vebi 211

ienje od he lmina ta (gl ista ) i pros t ih mikr oorg aniza ma - 2 1 6Osnov ni oblici toka tokso plazmo ze 216 ienje prema metodu G. Malahova 217

Na ro dn i nai ni i en ja 21 8 ienje od radi onu klei da i tekih metala 221

ienje ekstra ktom od brezov ih gljivica 223 ienje meki nj ama i borom prema metodu Z. SIke 223Mlena surutka B. Boloto va 224Surutka B. Bolot ova od plodov a divljeg kestena 224 ienje ljuskom od jajeta 224 ienje odvarom od semena lana prema

metodu V. Tienka 225

8

ienje ekstrakt om od trava prema metodu A. Derjabina 225ienje koe 226

ienje medo m prema metodu N. Semjono ve 226 ienje prema metodu S. Knejpa 227 ienje koe lica i vrata prema metodu S. Lensine 227 ienje pom ou parnih kupki 237Na ro dn i na in i i enj a ko e 23 8 ienje koe od gljivica 239 ienje noktiju od gljivica 239 ienje od bradavica 239

ienje od uljeva 239ienje organa za disanje 240 ienje pomo u kompr esa sa rotkvom 240 ienje borovim mlekom 240 ienje disanjem 240Disajne vebe za ienje nervnog spleta grla 241Disajne vebe prema metodu A. Mikulin a 241 ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina- 241 ienje disanjem sa zvuk om ha" 241 ienje pomo u jog a vebi 242

ienje oiju 244 ienje onog soiva kod katarakte 244 ienje onog soiva kod one mrene (beone) 244

Ispiranje oiju 244 ienje oiju svetlou Sunca i Meseca 245Zmirkanje 245Gimna stik a ienja za oi prema metodu N. Semjonove 245 ienje disanjem 246

ienje uiju 247 ienje uiju prema metodu V. Vostokov a 247 ienje srednjeg uha 247 ienje superoksidom vodonika 247

ienje nosa 248 ienje prema metodu G. Malahov a 248 ienje kod rinitisa i sinuzitisa 249 ienje pomo u jog a vebi 249 ienje metod om Neti 249

ienj e usne duplje 25 0 ienje prema metodu B. Bolotova 250 ienje sisanjem ulja 251 ienje enjakom (belim lukom) 252

ienj e jezika 25 3ienje zuba 25 4

9


6/152

ienje zuba pomo u etkice za zube 254 ienje pomou praka za zube 254 ienje prema metodu O. Jelisejeve 255

ienje grla 257Ispiranje grla po V. Ivanenku 257 ienje grla kod hroni nog tonzilitisa 257 ienje pomou jog a vebi 258

ienje bio energetskih polja 259 ienje prema metodu G. Malaho va 259 ienje polja prema metodu B. Aranov ia 260

Odbaciv anje negativn e energije 261 ienje organi zma pomo u energetskih polja 262 ienje pomou vatre 262 ienje pomo u Sunca 263 ienje od uroka 263 ienje prema meto du 1. Ivanova 263 ienje pomo u jog a vebi 264

OBOLJENJA I IENJE ORGANIZMA 266Adenoidi 266Akut na respiratorna oboljenja (ARO) 266Angin a 266Amirija 266Aritmij a srca sa treperenjem pretko mora 267Artritis 267Reumat oidni artritis 267Artroza 268Ateroskleroza 268Atrezija unih kanala 268Bazed ova bolest 269Beon a (ona mrena) 269Bolesti glista, helmintij aze 269Botk inov a bolest 269Botulizam 269Bradavice 270Bronhij alna astma 270Bronhitis 270

Burzitis 271Cistitis 271 ir na elucu i dvanaes topal anom crevu 271 miak (hordeolum) 272Dermatitis 272Dijabetes 273Dijateza 273

10

Hemo ragi na dijateza 273Dispepsija 273Ezofagitis 274Endarteriti s obliter ans 274Enteritis 274Faringitis 275Furunkuloza 275Gajmorit is (Maksilar ni sinuzitis) 275Gastritis 276Giht (kostobol ja) 276Gingivitis 277Glaukom 277Gojaznost 277Grip, influenca 278Guavo st (difuzno-to ksina) 278Hemoroidi 278Hepatitis 279Hidronefroza 279Hiper toni na bolest 279Hipotonija 280Holangitis 280Holecistitis 281Ihtioza riblja kilju t" 281Infarkt miok arda 281

Insult 282Iritis 282Ishemijska bolest srca 282Ishijas (Iijas) 282Ishurija (Iurija) 283Katarakta 283Klim aks, klimakteri ni period 283Kolpitis 283Konjuktivitis 284Lamblijaza 284Laringitis 284Limfadenitis 284Limfangitis 285

Litijaza mokrani h kanala 285Litijaza mokr anog mehura 285Litijaza ui (kamen u ui) 286Meteori zam 286

Ne fr it is 28 6Ne ko nt ro li sa no mo kr en je 28 7Osteoartroza (destruktivna) 287

I 1


7/152

Pankreatitis 287Parado ntoza 287Piodermi ja, piodermiti si 288Pluna disajna mana 288Poliartritis 288Psorijaza 289Reumatizam 289Rinitis 289Stenokar dija, angina pektori s 289Stomatitis 290Toksiinf ekcija hranom 290Tonzilitis 291Trovanje 291Tuberkuloza 291Ujedi zmija 292Upala duice oka 292Vagini tis, kolpiti s 292Vaskular itis hemora gini, kapilarot oksikoza 292Vitiligo 292Vulvitis 293Zada h iz usta 293Zadr ka mokra e 293Zatvor 293Zubobolja 293uljevi 294

Mali renik termina 295Spisak literature 301

Otvori knjigu da naui ta sudrugi mislili, zatvori knjigu

da sam misli.

Seneka

1213


8/152

Pred nam a je jed na neobi na knjiga, tako skromna u obimu , a tako

zvuna u naslovu - Enciklopedija ienja ovekovog organizma. italac s pravom oekuje da na samom poetk u otkrije ovu enigmu .Ni t a la k e.

U knjizi su sabrana iskustva iz drevne i savremene medicinepo zn at ih na uni ka , le ka ra i na ro dn ih le kar a koji u p ri rodi i na in u iv ot aljudi pronalaze lekove za mnoge bolesti, ali i mogunost da do dubokestarosti ouvaju vedar duh i krepko zdravlje.

U tri poglavlja pod razliitim naslovima: Korisne informacije;Sistemi i naini ienja organizma; Oboljenja i ienja italac moeda sazna kojim postup cima, me todima i nain ima je najbolje oslobodit iorganizam opasnih otrova koje svakodnevno unosimo hranom, vodomza pie, vazduhom koji udiemo.

Pored toga, moe da sazna neto vie o svojoj fizikoj konstituciji,crtama karaktera, energetskim poljima, biolokim i lunarnim ritmovima

i njihovom uticaju na organizam za vreme ienja.Ne ki op isi il us tr ovan i su cr te ima , a u sl ua je vi ma gd e se op is i

naina ienja razliitih delova organizma poklapaju, ukazano je naizvor informacija.

Koliko emo vremena posvetiti svom zdravlju i koji emo metododabrati da iz organizma izbacimo opasne toksine, zavisi od nas samih.

Knjigu namenjujemo irem krugu italaca, u nadi da e namsvojini predlozima i sugestijama pomoi da neko drugo izdanjebude jo bogatije i sadrajnije.

Mahmut Sehi

pr ev od il ac

15


9/152

KORISNE INFORMACIJE

GRA A COVEKOVOG TELA

Skelet

Skelet je osnova ov ekove figure, on dri i titi njegovo telo. Sastojise iz 206 kostiju, dopunj enih delovima hrskav ice. Hrsk avica je vrstoelastino tkivo koje ini vanu dopunu kostima, naroito kada je po

trebna kombinacija vrstine i elastinosti. Kosti skeleta, najee cevas-te kosti udova, dejstvuju kao poluge koje upravljaju miiima, obez-bc du ju i im na taj nai n kreta nj e. Po je dine kos ti sl u e ka o za t it aorganima koje okruuju, a druge sadre kotanu sr u kojoj se stvarajucrvena krvna zrnca (elije). Kost je ivo tkivo u kome se stare elijeneprekidno zamenjuju novim. Da bi kosti bile u dobrom stanju, neophodno je sa hranom uzimati dovoljnu koliinu belanevina, kalcijuma ivitamina, naroito D.

Lobanja i kima (si. 1)

Na dn u loban je se nal azi ot vo r kr oz koj i se ki me na mo d in a spa ja

sa mozgo m glave. Kimena modina prolazi kroz kimu koja joj sluikao zatita. Sastoji se iz vie od 30 pojedinanih prljenova.

Simptomi oboljenja. - Medu oboljenjima skeleta ljudi svih uzrastanajrasprostranjeniji su prelomi kostiju i oboljenja zglobova usled ozledai starosti. Upale i tumori kostiju su retki.

Simptomi oteenja skeleta su: bol, oticanje i upala (crvenilo itemperatura) povredenog dela.

17


10/152

Zglobovi (si. 2)

Pojedinane kosti skeleta meusobno se spajaju zglobovima. Postoji ne ko li ko vr sta zg lo bo va .'Ne po kr et ni zg lo bo vi su kao a vo vi lo ba nj e, vr st o spaj aju ko st i, ne

dozvoljavajui im da se pokreu. Delimino pokretni zglobovi (hrska-viavi), na primer u kimi, dozvoljavaju izvesne pokrete. Zglobovi kojise slobodno pokreu, kao oni u ramenu, obezbeduju dobru pokretljivostu nekoliko ravni.

Zglobovi u obliku oraha (si. 2a), kao i karlino-bedreni i rameni,imaju maksimalni raspon pokreta. Vrh bedrene kosti je skoro loptast iuglavljen je u polukruno udubljenje u karlici. Ti zglobovi su graeni popr in ci pu lo pt as to g ar ni ra ( arke ), to om og uav a kretan je u bi lo ko msmeru.

Zglobovi u obliku sedla (si. 2b) omoguavaju kretanje u obe strane inap red -na zad . Takav zglob smeten je u osnovi p alca ruke i bez njega jeteko hvatati velike i male predmete. Kada ne bi bilo takvih pokretapa lc a ru ke , a ka ru ke po ds ea la bi na ne zg ra pn a klet a.

Klasifikacija zglobova dala u ovom tekstu je veoma iiproSeua.

19


11/152

Zglobovi u obliku ekrka (si. 2c) smeteni su na prstima ruku, nogu,u laktovi ma i kolenim a i dozvoljavaju kretanje samo u jed nom smeru .Krajevi kostiju u takvom zglobu potopljeni su u tenost za podmazivanje i privreni vrstim vlaknastim vezama.

Klizni zglobovi (si. 2d). Kosti glenja (zapea) ruku poveza ne sutim zglobovima, koji se pokreu u obe strane i napred-nazad, slinozglobovima u obliku sedla, ali je zapremina njihovog kretanja manja. Sauzrastom pokreti u kliznim zglobovima postaju sve sporiji i sve otean ij i.

Simptomi oboljenja. - U simptome oboljenja spadaju: bol, oticanje

i teka pokretljivost. Osteoartritis, prouzrokovan habanjem i starenjemzglobova, obino povreduje zglobove vrata, ruku, bedara i kolena.Reumatoidni artritis povreduje (oteuje) vezivno tkivo oko zglobova,to prouzrokuje njihovu teku pokretljivost i krivljenje.

Miici (si. 3, 4 i 5).

Telo i unutranji organi pokreu se pomou miia - mekog tkivasastavljenog iz vlakana koja se skupljaju i oputaju izazivajui timekretanje. Postoje dve vrste miia: slobodni (poprenoprugasti, M),koji pokreu samo telo, i spontani (glatki) miii, koji vre kretanjeunutar organizma (na primer, ritmine kontrakcije probavnog trakta,

koje kroz njega guraju hranu).Kad a se ovek bavi fizikim rado m miii jaaju, a pri redo vno m

treniranju obino su u dobrom stanju. Energine vebe poveavajuzapreminu miia i poboljavaju njihov krvotok, tj. poveavaju sposobno st za jo vea radna naprezanja. I obrnut o, nerad moe prouzrokovati atrofiju i slabost miia.

Kako rade miii Miii su motori organizma. Oni ine skoropo lo vi nu ma se tel a i pr etv araju he mi js ku ene rg ij u u sn ag u koj a se pr ek otetiva prenosi na kosti i zglobove. Veina miia obino radi po grupa ma , u ko ji ma se skup lj an je je dn og miia pr op ra uj e op u ta nj emdrugog. Pri skupljanju mii se skrauje po duini za 40% i pribliavataku svog privrenja dvema razliitim kostima. Veina slobodnih

mii a je privrena na dve ili vie kostiju koje su blizu jed na drug oj,esto pomou fibroznih (vlaknastih) tetiva. Kada se mii skuplja,po me ra se ko st za ko ju j e on pr iv r en . Na taj na in , sv ak o kr et an je jepo sl ed ic a vu e, a ne ud ar ca (pod st ic aja, im pu ls a) .

Simptomi oboljenja. - Trau mat ske ozleele miia obi no prati bol istvrdnjavanje, a ponekad upala i oticanje. Slabost i bolovi u miiimamogu nastati i usled virusne infekcije.

20 21


12/152

22 23


13/152

Srce i krvotok (si. 6 i 7)

Srce (si. 6) je miina pumpa sa etiri komore, za koje su spojenikrupni (veliki) krvni sudovi koji raznose krv prema elom organizmu iobrnuto od njega prema srcu. Po ritmu kojim srce stee komore, primoravajui ih da se ire i skupljaju, krv tee u odgovarajuem smeru.

Krv dostavlja kiseonik, i hranljive materije do svih organa i od njihodnosi produkte razmene. Ona cirkulie po arterijama koje nose krvobogaenu kiseonikom, i po venama koje vraaju upotrebljenu" krvpr em a sr cu .

Za normaln o funkcionisanje svakog organa potreb an je dob ar krvo

tok, to zavisi ne samo od radne sposobnosti sranih miia, nego i odtoga kojom lakoom krv tee po arterijama.

Sistem organa za krvotok radi neprekidno ukoliko krvni sudovi nisuzapueni, na primer, talozima masti ili ugrucima krvi. Vano je istaida pritisak u sistemu organa za cirkulaciju ne prelazi odreen nivo.Visok krvni pritisak (hipertenzija) moe da oteti krvne sudove ili da

po ve a ri zik od nj ihov e za pu e no st i.

Sistem krvotoka (si. 7) obezbeuje svaki organ krvlju. Njegov aosn ova je srce. Art erije odno se krv od srca, a vene je vraaju prema srcu.

Sistem organa za disanje (si. 8)

Disanje je proces udisanja i izdi sanja vazduha koji omoguava dakrv apsorbuje kiseonik neophodan za stvaranje energije, i da izdvajakonane produkte razmene materija - ugljen-clioksid i vodu. U disanju

24

uestvuju grudni ko, dijafragma (miini listi izmeu grudne i trbuneduplje), plua i disajni putevi (bronhije i bronhiole), kroz koje vazduhulazi i izlazi. Vazduh se udie kroz nos i usta i sputa se u plua kroztraheje i kroz cevi kao drvo razgranate - bronhije i bronhiole. Normalnafunkcija sistema organa za disanje moe se naruiti prilikom infekcija iliu sluajevi ma kada je ovek izloen viestrukom dejstvu du vans kogdima, zagaene atmosfere i izduvnih gasova. Puai i oni koji ive napr os to ru sa j ak o za ga e ni m va zd uh om , es to ob ol je va ju od hr on ino gbr on hi ti sa (u pa le sl uz ok o e dis ajn ih pu te va ).

Kako diemo. - Pre dospevanja u plua, vazduh koji udiemo sezagreva prolaskom kroz nosne upljine i traheju. Osim toga, fine dlaice

u nosnim kanalima iste vazduh od stranih estica, koje mogu dadospeju u plua. Pri udisaju dijafragma u obliku kupole postaje pljo-snata. Istovremeno skupljaju se miii izmeu rebara koji vuku grudniko nagore i u stranu. Ti pokreti poveavaju obim grudne duplje i samimtim oslobaaju plua i omoguavaju usisavanje vazduha. Pri izdisajugrudni miii i dijafragma se oputaju i vazduh izlazi napolje.

Kako kiseonik dospeva u krv. Plua podseaju na sunder, poto sesastoje iz miliona siunih vazdunih vreica koje se zovu alveole. Tankiomota tih vreica sastoji se iz siunih krvnih sudova (kapilara) u kojimase odvija vana razmena kiseonika i ugljen-dioksida. U alveolama krvneposredno dolazi u dodir sa vazduhom koji se udie; pri tome kiseonikdospeva u krvotok, a ugljen-dioksid iz krvotoka izlazi i izdie se.

Simptomi oboljenja. Poremeaji sistema organa za disanje na

j e e su pr ou zr ok ov an i in fek cij om koj a pr ou zr ok uj e up al e di saj nihpu te va ili sa mo g pl uno g tk iv a. Ta obol jen ja mo gu biti pr op ra en a bo lom u grudima ili u grlu. Najrasprostranjeniji simptom je kaalj, koji se

ja vl ja pri st va ra nj u su vi n e slu zi u i saj ni m pu te vi ma . Te a k po re me ajdisajnog sistema izaziva alergiju (astmu).

Moza k i nervni sistem (si. 9)

Centralni i periferni nervni sistem obezbeuje istovremenu kontrolusvesne aktivnosti organizma (miljenja i kretanja) i izvravanje njegovih spontanih funkcija (disanje i probava hrane). Periferni nervi namtakoe omoguavaju da odredimo razliite oseaje, na primer bol i

temperaturu. Nervni sistem ima potrebu za neprekidnim snabdevanjemkrvlju obogaenom kiseonikom. Prekid krvotoka u bilo kom delu mozga najei je uzrok poremeaja njegovih funkcija.

elije mozga nepovrat no se oteuju ukoliko se prekine njihovosnabdevanje krvlju due od dva minuta. 2 Zbog toga profilaksa pore-

U savremenoj klinikoj praksi smatra se da elije mozga stradaju zaoko 4 - 5 minuta.

25


14/152

Slika 9 - Mozak

menja krvotoka ima ivotno vaan znaaj. Naprsnue ili zapuenjesudova mozga moe imali teke posledice, ak i potpunu invalidnost.

Oteenje mozga i nervnog sistema moe, takoe, biti prouzrokovano traumom, infekcijom, obnavljanjem tkiva, tumorima i oboljenjimanepoznate etiologije. Neka oboljenja nastaju pri naruavanju elektrineaktivnosti mozga ili biohemijskih procesa koji se odvijaju u njemu.

Mozuk (si. 10). C oveji mozak je dobro zatien vrstom kuti jomkoju formiraju kosti lobanje. Mozak se sastoji iz vie miliona nervnihelija (neurona) i nervnih kanala, koji stvaraju beskonanu raznolikostunutranjih veza od kojih zavise umne i stvaralake sposobnosti linosti. Moz ak je najsloeniji organ ovejeg organizma i mnoge osoben ostinjegove grade i funkcije jo nisu potpuno proueni. Odreeni delo vimozga kontroliu razne funkcije organizma. Dve modane polusfere,mali mozak i modano stablo, koji ine skoro 90% tkiva mozga, upravljaju svesnim miljenjem i kretanjem i vre analizu signala dobijenih odulnih organa. Podsvesne aktivnosti (koordinacija pokreta i ravnotee)reguliu se u malom mozgu. Modano stablo spaja mozak sa kimenommodinom; u stablu se nalaze nervni centri koji kontroliu automatske"

funkcije neophodne za ivot (disanje i kucanje srca).

Nervni sistem (si. 1 1). - Mozak, zajedno sa nervnim kanal imakimene modine obrazuje centralni nervni sistem, u kome kimenamodina slui kao spona izmeu mozga i celog organizma. Motornipu te vi (k an al i) ki m en e mo d in e sp ro vo de si gn al e koj i se spu ta ju izmozga glave prema svim organima, dok istovremeno uzlazni signali od

26 27


15/152

koe i drugih ulnih organa idu prema mozgu glave ulnim putevima(kanalima). Mrea perifernih nerava povezuje centralni nervni sistem saitavim organizmom i svesno upravlja miiima i spontano kontrolicfunkcije raznih organa.

Kimena modina (si. 12). - Kime na mod ina se sastoji iz nizasnopova nervnih vlakana, koja prenose informacije prema mozgu glavei od njega. U perifernom nervnom sistemu, pomou kojeg se upravljasvesnim i podsvesnim (spontanim) aktivnostima, spaja se vie od 3 1 parnerava sa kimenom modinom, a 12 pari nerava povezuje kimenumodinu sa mozgom.

Simptomi oboljenja. - Simptomi oteenja nervnog sistema zaviseod toga koji je deo zahvaen boleu, a mogu se ispoljavati kao bol,gubitak osetljivosti i slabost. Oteenje modine, pored psihikih poremeaja, moe biti praeno simptomima kao to su glavobolja, pos-

pa no st , po mr ae nj e um a ili ha lu ci na ci je .

ulni organi (si. 13, 14 i 15).

Pomou tih organa dobijamo predstavu o sredini koja nas okruuje.Pet posebnih sist ema reaguju narazli ite nadraaje: oi omogu avaju dase njima prima vidna informacija; ui hvataju (love) zvukove oscilacija i

uestvuju u regulisanju ravnotee; nos i jezik odreuju mirise i ukuse, aosetljivi nervni zavreci na koi omoguavaju da oseamo dodire (ulopi pa nj a) , pr om en e te mp er at ur e i bo l.

Oi. Organ vida su oi. Kod embriona se razvijaju iz dva pupoljka", koja se stvaraju u mozgu glave. Uobliena slika alje se u mozak uvidu nervnih signala, gde se oni deifruju i stvaraju vidni opaaj (percepciju). Oi se usmeravaju prema objektu posmatranja pomou estpo se bn ih mi i a koji po kr eu oi na ra zne st ra ne . O tr in a vi da za vi si od

28

refrakcije ili sposobnosti onog soiva i ronjae da prelamaju svetlost.Zrac i svetlos ti, koji padaju u oi, fokusiraju se na mrenjai na kojoj se

formira slika.

Ui (si. 13). - Uho, koje se sastoji iz spoljanj eg, sredn jeg i unu tranjeg dela, ini ne samo organ sluha, ve odreuje i poloaj tela iravnoteu. Spoljanje uho je usna koljka, koja titi sluni kanal odpo vr ed a. Ra di za t it e o d st ran ih esti ca u s lu n om ka na lu po st oj e d la ic ei posebne lezde koje lue usnu mast. U srednjem uhu nalaze se trinajmanje kosti u organizmu: eki, nakovanj i stremen, koji povezujubu bn u op nu sa unut ra nj im uh om , u ko me se nal azi pu - or ga n sl uh a.Oscilacije bubne opne pretvaraju se u nervne impulse koje mozak primakao zvuk.

Usna koljka ne samo da titi uho od povreda, ve dejstvuje i kaopr ij em ni urea j koj i us me ra va zv une os ci la ci je pr em a bu bn oj op ni .

v i * . . . .

ulo mirisa (si. 14). - Mirisi se raspoznaju pomo u miri snih ner avakoji podseaju na dlaice, i koji se nalaze u gornjem del u nosne upljine.Oni primaju i analiziraju molekule vazduha koji udiemo. ulo mirisase moe poremetiti prilikom puenja ili se privremeno pogorava pripr eh la da ma ili al erg ij sk im ob ol je nj im a. Traj ni gu bi ta k ul a mi ri sa mo eda nastupi usled povrede nerva (na primer, pri traumi lobanje) ili kaorezultat oteenja tog dela mozga koji analizira mirise.

No sn i ka na li su po ve za ni sa tri pa ra sinu sa ( upl jina lo ban je kr ozkoju prolazi vazduh). Osetljivi zavreci mirisnih nerava, koji podseajuna dlaice, istureni su u upljini nosa. Oni hvataju i odreuju mirise uvazduhu i prenose informaciju mirisnim glavicama koje su direktno

po ve za ne sa mo zg om .

Ukus. - Glavni receptori ukusa su pupoljci (bubuljice) za ukus, kojise nalaze u ispupenim sisicama (papilama, MS) na gornjoj povrini

je zi ka . On i mo gu da raz liku ju sa mo eti ri os no vn a ukus a: sl ad ak , ki se o,slan i gorak. Pupoljci za ukus, koji odreuju svaki od tih oseaja,razmeteni su na odreen im delovim a jezik a. Uk us je tesno povezan saulom mirisa, to nam pomae da primamo najraznovrsnije mirise

29


16/152

Slika 15 Grada jeziku

(arome). Gubitak ula mirisa obiuo slabi oseaj ukusa. Takvo dejstvoimaju i neki lekovi, a ponekad i nedostatak cinka u organizmu.

Jezik (si. 15). - U raznim delovima jezik a odreuju se specifinioseaj i ukusa: u zadnjem delu gorak, sa strane - kiseo, u p rednjemdeki slan i na vrhu jezika - sladak.

ulo pipanju. - Pod pipanjem se podrazumevaju svi oseaji na koikoji se prenose preko nerava od osetljivih nervnih zavretaka,razmetenih na koi. Razliite vrste receptom opredeljuju raznovrsneoseaje. Broj recept om varira od jed nog do drugog dela tela. Tako se navrhovima prstiju i oko usta nalazi mnogo nervnih zavretaka, dok ihistov remeno na koi srednjeg dela leda ima vrlo malo. ulo pipanja

moe se pogorati pri lokalnoj traumatskoj povredi konih receptom iliusled oboljenja koja oteuju nervna vlakna, periferni nervni sistem i/iliveliki mozak.

ulo pipanja pov ezano je specifinim recep torima koji se nalaze usloju koe na razliitoj dubini. Slobodni nervni zavreci reaguju nadodir, neznatno poveanje temperature i hladnou. Pojedini zatvoreninervni zavreci trenutno reaguju na pritisak, drugi na vibraciju irastezanje. Termoreceptori reaguju na oseaj toplote i hladnoe ipr en os e u hi po ta la mu sn i de o mo zg a sign ale o po tr eb i re gu li sa nj a te mpe ra tu re te la.

Simptomi oboljenja. Osnovni simptom poremeaja bilo kojegulno g organa je delimini ili potpuni gubi tak osetlj i vosti. U zavisnost iod toga koji je ulni organ ote en, moe se javi ti bol ili drugi sim pto mi

bo le st i.

Sistem organa za probavu hrane (si. 16 i 17)

itav niz organa koji uestvuju u probavi hrane naziva se jed nimimenom probavili trakt. Probavni trakt ini cev koja se protee od usta

30

Slika 16 Poetak sistema organa za varenje

do mara. U njoj se probavlja (vari) hrana, a ugljene hidrate, masti,be la nev in e, sol i i vi ta mi ne koj i se na la ze u hra ni or ga ni za m as im il uj e.

Usta (si. 16). - Prob ava hrane poinje u usnoj upljin i. Dok va-emo hranu fermenti koji se sadre u pljuvaci razlazu odreene ugljenehidrate. Jezik i miii grkljana potom guraju smeu hrane i pljuvake,koja se naziva grudvom u jednjak i ona se sputa u eludac.

eludac i dvanaestopalano crevo. - Hrana moe da ostane uelucu nekoliko asova. Ona se tu mea i delimino vari pomou

kiseline i fermenata do polutenog stanja (koje se naziva himusom),po sl e eg a do sp ev a u dv an ae st op al an o crev o. U dv an ae st op al an omcrevu hiraus se podvrgava razlaganju usled dejstva probavnih sokova

je tr e i gu t er ae (p an kr ea sa ).

Tanko crevo. - U tankom crevu proces probave hrane prelazi uzavrni stadijum, u kome se hranljive materije raspadaju do hemijskih

je di nj en ja ko ja su do vo lj no ma la da mo gu proi kr oz zi do ve cr ev a umreu krvnih i limfnih sudova.

Debelo crevo. -Nesvarena hrana u itkom stanju dospeva iz tankogcreva u debelo crevo, gde se vei deo vode asimiluje u organizam.Preostale pol utvrde estice hrane sputaju se nadole u pravo crev o, gdese zadravaju sve dok se u vidu ekskrementa ne izbace kroz mar.

Simptomi oboljenja. Omota creva se obnavlja svakih 24 sata,zbog ega je on sposoban da izdri dejstvo najraznovrsnijih materija sakojima je svak odne vno u dodiru. I pored toga sistem organa za probavuhrane brzo reagu je na jak e nadraivae (na primer, na pokvarenu hranu)

po vr aa nj em ili ne rv oz om el uc a.

31


17/152

Jetru

Jetr a je najvei neparni organ u naem organi zmu. O n ima tamnucrvenobraon boju i nalazi se u desnom gornjem uglu trbune duplje izadonjih rebara. Hranljive materije, koje se izvlae iz hrane u probavnomtraktu, usmeravaju se preko vratne vene direktno u jetru. Jetra imaivotno vanu ulogu pri regulisanju sastava krvi i osnovnih biohe-mijskih procesa u organizmu. U njene funkcije spadaju: razaranje eritrocita koji izumiru, a koji sadre crveni pigment krvi hemoglobin;stvaranje i uvanje belanevina, kao i regulisanje razmene belan evina injenih sporednih (nuz) produkata. Druge vane funkcije za odravanje

ivo ta su uvanj e eera i masti u jetr i, neutrali zacija toksini h materij aza organizam, razlaganje tekova, luenje ui (tenosti, koja dospeva udvanaestopalano crevo, gde potpomae razlaganje masti), kao i stvaranje i uvanje komponenata eritrocita.

Simptomi oboljenja. - Simptomi koji ukazuju na to da je funkcijajet re na ru e na mo gu biti gubi ta k ape ti ta , anemi ja , mu ni na , po vr aa nj e imravljenje, kao i neprijatni oseaji u stomaku i poremeaj probavehrane. Pri znatnom razaranju tkiva jetre moe se javiti utica, nagomilavanje tenosti u trbunoj duplji i oticanje nogu; kod bolesnika moedoi do konfuzije svesti sa prostornom i privremenom dezorjentacijom.

Sistem organa za luenje mokrae (si. 18)

Sistem organa za luenje mokrae filtrira krv i izluuje tene otpadeiz organizma. U sistem organa za luenje mokrae spadaju: dva bubr ega, dv a mo kr an a ka na la , mokr an i me hu r i kan al za is put anj emokrae (uretra) kroz koji mokraa izlazi napolje. Duina metre kodmukar aca je oko 25 centi meta ra, i kroz nju pored mokrae izlazisperma. Kod ena je uretra mnogo kraa (priblino 2,5 centimm etra) inalazi se neposredno iznad organa za razmnoavanje. Zbog takvebl iz in e me tr e u od no su na va gi nu i ma r mokr an i kan ali kod e na supodl o ni ji in fek cij i.

Kako funkcionie sistem organa za luenje mokrae. - Bubrezinep rek idn o filtriraju krv i iste je od ljake. Fi ltrir ana tenost dospev a u

centralne del ove bubrega, gd e je odreene hemijsk e materije asimilujupo no vo u or ga ni za m (r eas orbu ju se ), s tim da od r e un ut ra n justabilnost kiselina, soli i vode. Preostala tenost je mokraa koja otie

3 Prema Medic inskoj enciklope diji", izdanje Svjetlost", Sarajevo, 1990. duina metrekod muSkarca je 16 centime tara - primedlui prevodioca.

4 Prema navede noj enciklopediji duina uretre kod ena je 4 centimetra primed bapre vod ioc a.

33


18/152

Slika IS Sistem organa za luenje mokrae

kroz mokrane kanale u mokrani mehur. On se odrava u zatvorenomstanju pomou prstenastog miia (sfinktera), a otvara se samopo vr em en o da bi kr oz ur et ru iz ba cio mo kr au .

Kako bubrezi filtriraju krv. - Bubrezi sadre milione filtriraj uibelemenata (nefrora) 5, u koje ulaze klupad (glomerul i)" iz krvnihkapilara koji se snabdevaju krvlju iz bubrene arterije. Svaki glomerulokruen je Baumanovom kapsulom u vidu aice koja je spojena sakanaliem (tubulusom) 7. U kapsuli se filtrira krv. Filtrirana krv sepo to m zg u nj av a i st va ra se ma la ko li in a mo kr ae ko ja do sp ev a umokrani mehur.

Simptomi oboljenja. - Do poremeaja sistema organa za luenjemokrae dolazi veoma esto i u veini sluajeva usled infekcije koja

pr ou zr ok uj e up al u un ut ra n je g i spoI jn og mo kr an og me hu ra . Inf ekc ijau organizam obino dospeva kroz uretru. Oteano mokrenje ilismanjena koliina mokrae moe biti simptom veoma ozbiljnogoboljenja - zapuenja. Bolovi pri mokrenju ili luenja iz uretre mogubit i pr ou zr ok ov an i ve ne ri nom bo le u .

5 Primedba prevodioca.6 Isto.7 lslo.

34

Limfni sistem (si. 19)

Limfni sist em se sastoji iz limfnih v orova koji se ugl avn om nala zena vratu, ispod pazuha i na preponama (slabinama), i malih sudova kojiih povezuju. U limfnim vorovima se stvaraju limfociti - bela kivna

zrnca i antitela koji tite organizam od infekcije. Limfni vorovi islezina pohvataju sve bolesne mikrobe koji prolaze kroz limfne sudove,i samim tim, spreavaju rasprostiranje infekcije ne dozvoljavajui joj da

pr od re do po i vo t vanih organa. Ako infekcija prodre u organizam,po tk o ni limfn i vo ro vi es to pr im et no ot ek nu , a po ne ka d postaju ibo ln i. Li mfni si st em ima jo j ed nu va nu o so b inu-on pr enos i hr an lj iv ematerije i kiseonik do svake elije u organizmu. 8

Slezina. Slezina nije nita drugo do veliki limfni vor. Ona uestujeu razmeni gvozda i deponovanju, stvaranju i razaranju elija krvi. Kadaeritrociti stare ili postaju loeg kvaliteta, slezin a pomae jetri da ih izkrvotoka filtrira. Pored toga, u slezini se stvaraju elije koje pomauunitavanje stranih bakterija u organizmu.

Simptomi oboljenja. U veini sluajeva oteklina ispod koe namestima gde se nalaze limfni vorovi ukazuje na to, da limfni sistemradi normalno i da na organizam titi od infekcija. Ipak, to ponekadmoe da ukae i na razvoj tekog oboljenja.

8 Kiseoni ko-transp ortna funkcija liinfe je neznatna, poto se u njojmoe nai samo fiziki rastvoren kiseonik.

35


19/152

Endokrini sistem (si. 20)

Endokrine lezde stvaraju hormone koji se krvlju raznose po elomorganizmu. Hormoni reguliu tok biohemijskih procesa u organizmu,njegovu reakciju na glad, stres, infekciju i bolest i poveavaju njegovu

radnu sposobnost.

Hipofiza. Ovaj organ veliine zrna kikirikija nalazi se u osnovimoz ga glave. Najvanij a funkcija hipofize je stimulaci ja i koord inacijarada drugih endokrinih lezda, koje su usmerene na to da same stvarajuhormone. Hipofiza takode lui hormon rasta i hormone koji kontroliukoliinu mokrae i kontrakcije materice za vreme poroaja, a utie i na

36

aktivnost drugih endokrinih lezda, kao to su titasta lezda, nadbu br e ne l ez de , j ajni ci i mo n ic e (t est ikul i) .

titasta lezda. - Ta lezda, smetena na prednjoj povrini vrata,nepo sred no ispod jabu ice, stvara horm one koji upravljaju meta bolizmom (stvaranjem energije iz hranljivih materija) i reguliu tem

pe ra tu ru te la .

Paratitaste lezde. - Te etiri lezde se nalaze na titastoj lezdi.Hormoni, koje one lue, kontroliu sadiaj kalcij uma i fosfora u organizmu, neophodnog za normalan rad kostiju, nerava i miia.

Nadbubrene lezde. - Nadbubrene lezde lee neposredno nabu br ez im a. Sv ak a od njih se sas toj i iz dv a slo ja - ko re i sr i , ij e sufunkcije razliite. U sloju kore stvaraju se steroidni hormoni, kojiuestvuju u regulisanju sadraja eera, soli i vode u organizmu. Onitakoe odreuju karakter i raspodelu dlaka na tein. Iz sloja sri lui seadrenalin i noradrenalin, koji pri uzbuenosti, fizikom i/ili umnomoptereenju poveavaju dotok krvi u miie, srce i plua.

Guteraa (pankreas). - Guteraa se nalazi u dubini stomaka, izaeluca. Ona stvara fermente koji dospevaju u dvanaestopalano crevo iuestvuju u procesu probave hrane, a takoe lui hormone insulin iglukagon, koji imaju vanu ulogu pri regulisanju sadraja glukoze u

krvi . Gluk oza je glavni izvor energije za elije itavog organ izma, a insulin pomae elijama daje asimiluju.

Jajnici. - To su dve endokrine lezde u kojima se stvaraju polnihormoni i jajne elije (ovule).' Sve jajne elije, kojih ima oko 400 000,nalaze se u jajnicima ene od samog njenog roenja. Po obliku jajnicilie na bobove, njihova debljina nije vea od 1 centimetra. Materinikanali (grli , endocer viks) spojeni su sa jajni cima tako da posle saz-revanja jajna elija lako pada unutar kanala.

Monice (testikuli). - Monice se kod mukaraca nalaze u konojkesici koja se naziva monica. Testosteron - muki hormon koji onelue - odgovoran je za nastajanje po I nog sazrevanja i razvoj dru-

gostepenih polnih simptoma, kao to su nizak glas, telesna konstrukcijai karakter rasta kose.

Simptomi oboljenja. Kada se sadraj odreenog hormona u krvipo ve a ili sm an ji , u or ga ni zm u ob in o nas taj u po re me aj i, koj i su

9 Primedba prevodioca.

10 Islo.

37


20/152

pr op ra en i pr om en am a bi ohemi js ki h proc es a. Ka ra kt er po re me aj a injegovi simpt omi zavise od konkr etnog hormon a, ija je produkcijaizmenjena. Na primer, ako je prestalo luenje hormona insulina, dolazido najrasprostranjenijeg endokrinog oboljenja - dijabetesa. Sa pro-raenom sadraja hormona vezane su i prirodne fizike promene naegorganizma za vreme polnog sazrevanja.

38

TIPOVI I OSOBINE OVE JEGKARAKTERA

Karakter je celokupno st individualnih oso bina oveka koje seispoljavaju u karakteristikama njegovog ponaanja prema sebi i u odnosu na okolinu. Svi karakteri se dele na etiri tipa - temperamenta. Takvu

gradaciju predl oio je jo Hi pokrat, jedan od najpoznatijih i najznaajnijih lekara starih Grka. On je odredio da ovek u zavisnosti od svojihps ih iki h os ob in a m o e b iti ko le rik, sa ng vi ni k, fl egmat ik i me la nh ol ik .

Kolerik (od grke rei c/iole - u) - ovek koji trenutno reaguje nasve oko sebe, sa jakim oseanjima koja brzo nastaju i ispoljavaju se unjegovom govoru, gestovima, mimici. Kolerici su sujetni, napraiti idugo pamte uvredu. Za njih su karakteristini nagli pokreti. Najbolji lekza ovu vrstu ljudi je stalno kretanje.

Sangvinik (od latinske rei sanguis - krv, ivotna snaga) - ovekkoji se brzo uzbuuje, ije emocije smenjuju jedn a drugu, lako se vreda,ali isto tako trenutno moe da zaboravi uvrede. Podloan je uticaju tuegmiljenja.

Melanholik (od grke rei melos ili melanos chule crna u)

ovek koji je sklon depresijama, melanholiji, potitenosti. Osetljivje, alisvoja oseanja retko ispoljava svojom spoljanjou. Pokreti melan-holika su odmereni i donekle usporeni.

Flegmatik (od grke rei phlegma - sluz) - ovek sa mirnomreak cijo m na bilo kakva ispol javanja emocija. Spo r je u razmilj anju ipo kr et im a, na do ga a je ne rea gu je ili rea guj e og ra ni en o.

Temperamentima ljudi u izvesnom stepenu odgovara individualnakonstitucija (vidi Individualna konstitucija oveka).

Karakterne osobine imaju ogroman uticaj na nae psihiko stanjekoje, sa svoje strane, prouzrokuje ove ili one fizike promene kodoveka.

U pozitivne karakterne osobine spadaju ivotna radost, dobrota,sposobnost pratanja uvreda i priguivanje gneva (mrnje, razdrae-nosti), altruizam (ljubav prema blinjima, nesebinost ), radna spos obnost, samostal nost i samozadovo ljstvo , umerenost u jelu i piu, vera uBoga i vera u dobro zaee oveka, umerena tedljivost, gostoprimstvo,razumna hrabrost, ispoljavanje snage volje, inicijativnost, tenja zasticanjem novih znanja.

II Primudba prevodioca.

39


21/152

Ne ga ti vn im os ob in am a sm at ra ju se su ro vo st (g ru bo st ), po hl ep no st isebinost (tvrdiluk), osvetoljubivost, zloba, egoizam, lenjost, zame-ranje, ispoljavanje gneva, mizantropija, neumerenost u jelu, pohota,samoponiavanje, rasipnitvo, bezvoljnost, ravnodunost, bezbonost,be zi ni ci ja ti vn os t, od su st vo te nje za st ica njem no vi h znan ja . Od ka ra kternih osobina oveka neretko zavisi njegovo zdravlje. Negativne osobi ne vo de ga r av im po st up ci ma , pr em a ne zd ra vo m na inu i vo ta inepravilnom odnosu prema drugim ljudima i prirodi. Pozitivne osobine,obrnuto, povoljno utiu na njegovo psihiko i fiziko zdravlje. Osloba a nj e od ne ga ti vn ih i st ica nje po zi ti vn ih ka ra kt erni h os ob in a ist i tel oi bioenergetska polja oveka.

Karakterne osobine kao to su: strpljenje, snaga volje, tenja kausavravanju zdravlja pomau da odaberemo pravilan metod za ienjei leenje organizma i da se tog metoda pridravamo do pojave pozitivnog rezultata. Za vreme terapije ienja organizma ne treba gubitipr is eb no st , ne go do kra ja po tovat i od re e n tr et ma n le enj a.

Kada se organizam fiziki oisti, poboljava se na karakter, to jestj e dno i en je vu e za so bo m dr ug o, a pr oc es i postaju me u so bn opo vr at ni .

40

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA OVEKA

Prema Ajurvedi - najdrevnijem sistemu leenja, koje nam dolazi iz

Indije - ovekove spoljanje manifestacije zasnivaju se na tri naelakoja se nazivaju doe (tri doe). U daljem tekstu navedene su karakteristike svakog od tih naela i ukazano na njihovu ulogu u ovekovojaktivnosti.

Trima doama - vata, pitta i kapha - u literaturi najee odg ovaraju principi vetra, ui i sluzi, koji su pozajmljeni iz tibetske medicine. Ako ti principi dejstvuju kao zatitna barijera, i ako izmeu njihnastane nesklad javljaju se simptomi bolesti. Tri doe su odgovorne zaformiranje prirodnih potreba i individualnih sklonosti oveka.

Obino se izdvaja sedam osnovnih tipova ljudske konstitucije: vata,pitta, kapha, vata-pitta, pitta-kapha, vata-kapha, vata-pitta-kapha.

Vata (vetar)

Ljudi konstitucije vata fiziki su nedovoljno razvijeni, suvonjavi,po gr bl je ni , sa iz ra en im ve na ma i te ti va ma . Koa im je su va , gr ub a, samno tvo m mladea. Rastom mogu biti veoma visoki, ali i vrlo niski.Kosa im je retka, kovrdava, obrve tanke, oi male upale, sa mutnimbe on ja a ma . No kt i su im gr ub i, a ruke es to hl ad ne . Vo le vr ua je la inapitke, slano, zapapreno, kiselo i slatko. Ne znoje se mnogo. Ispo-ljavaju sklonost ka zatvorima i zadrci mokrae. Neotporni su nahladnou.

To su stvaralaki ljudi, koji vole pesmu, humor, brzo primaju ipr av il no tu ma e in fo rm aci ju , ali imaj u kr atko pa me nj e. Ps ih ik i suneuravnoteeni i neodluni, bez snane volje. Najee su siromani, jer

smatraju da nova c ne treba tedeti. im ga dobiju, odma h ga troe.Kod ljudi sa konstitucijom vata voda u organizmu se ne zadravadug o zbog ega je ienje pomou vode kod njih veom a uspeno.Nj im a je po tr eb no da to e e pr im enj uj u vr ue hi dr ot er ap ij e, da pi juodvare i na taj nain zasite organizam toplotom i vodom. Ovo jepo tr eb no zb og to ga da se u or ga ni zm u ne bi stv ara li tv rd a l ja ka ikamenje i da se ne bi taloili so i pesak. Ljudi te konstitucije treba da se

41


22/152

klistiraju vruom vodom, vodeno-limunskim rastvorom ili jabukovimsiretom.

Za njih su, takoe, korisne uljne masae i parna kupatila. Posebnupa n ju tr ebada poklone ienju zglobova. Za ljude tipa vata preteranonaprezanje je tetno. Za dobro funkcionisanje neophodan im je potpunnoni odmor. Zimi esto pate od prehlada, pa zbog toga moraju pro-filaktiki da iste i nos i grlo.

Pitta (u)

Miii ljudi konstitucije pitta su umereno razvijeni. Rast im jesrednji, telesna graa graciozna (elegantna). Kosti nisu izraene. Koaim je meka, svetla, i teko crni, ruke su tople, nokti plastini. Oi su imvlane, a oni kapci crvenkasti. Vrh nosa im ponekad pocrveni. Takviljudi s mukom podnose vruinu. Kod njih je razmena materija aktivna,apetit im je dobar, creva im odli no rade. Ljudi konstit ucijepitta obinomn og o jedu i piju. Prednost daju gorkom, slatkom, oporom i prohladnom. Sa psiholoke take gledita ti ljudi su sujetni (oholi ), otroum ni,astoljubivi i vole da budu lideri (vode). Materijalni procvat za njih nijepr ob le m. Svoja pr ei mu st va ra do de mons tr ir aju dr ug im a.

Kod ljudi konstitucije pitta esto se stvara uno kamenje. Zbogtoga moraj u da piju vodu i soko ve vie nego drugi ljud i, da iste jet ru ida vei deo vremena provode na vazduhu. Za klistiranje mogu da

upotrebljavaju vodu sa limunom, jabukovo sirce, vruu vodu ili topaourin. Ljudi konstitucije pitta ne bi trebalo da iste org ani zam leti kadasu dani vreli nego uje sen i zimi kada su dani prohladni (hladni ), jer je tokorisnije za njihovo zdravlje.

Kapha (siuz)

Ljudi konstitucije kapha esto imaju problema sa viko m kilograma. Njihovo teloje mesnato i mlitavo, a muskulatura dobi a. Koa im

je me ka , svet la i bl is ta va . Ru ke pr oh la dn e i vl a ne . Ko sa gu st a, me kakao paperje i talasasta. Oi su im duboko uvuene, beonjae bele ivelike. Oni kapci im skoro nikada nisu crveni. Takvi ljudi imaju dobar

apetit, vole ljutu, gorku i oporu hranu. Probavne funkcije su im usporene. Vole toplotu: parna kupatila, saune, tople kupke i loe podnosehladno kiovito vreme. Prema sportu su ravnoduni, rade gledaju spor-tiste na ekranu. Budui da su dosta ekonomini, mogu biti imuni.Oseajni su, meki, brzo prataju uvrede, mirni (spokojni), izbegavajusvae i konflikte, i vole kompromise. Informacije primaju usporeno, alikada ih jednom usvoje, ne zaboravljaju ih gotovo nikada.

42

Kod ljudi konstitucije kapha esto dolazi do zastoj a sluzi u predeluglave i grudi. Oni treba da iste organizam od ljake gladovanjem,inhalacijom ili parnim kupatilom (saunom). Mogu da se klistiraju iukuvanim urinom. Za ljude konstitucije kapha veoma je korisno trljanjetela vodom, ispiranje nosa hladnom vodom i bavljenje sportom. Najbo lj e je da or ga ni za m is te u pr ol ee i let i, ka da j e to pl o.

Ko d tipova meSovite konstitucije ispoljavaju se razliite pozitivneosobine i nedostaci tih individualnih konstitucija koje su sjedinjene u

j ed nom ov ek u. Na js av r en ij om se sma tr a kons ti tuci ja vata-pitta-ka-pha, jer su u njoj ivotni principi uravnoteeni. Ljudi te konstitucije su

mirni, harmonini, bliski prirodi, sposobni da primaju energiju iz Kos-mosa i obino su dugoveni.

Ljudi kod kojih su individualne konstitucije izmeane treba briljivo da izue svoj organizamn kako bi pravilno odabrali metodeienja i kako ne bi sebi naneli tetu.

43


23/152

ENERGETSKA TELA OVEKA

Prema metafizikim shvatanjima, ovek ima ne samo vrsto, fizi

ko, telo nego i est finih, ili energetskih, tela koja se ne mogu percipirati ovekovim ulnim organima. Ona se ne mogu videti, uti, fiksirati pipanjem itd., a igraju veoma vanu ulogu u ivotnoj aktivnosti svakog ovejeg organizma. Njihova istoa utie na ovekovo zdravlje.

Fiziko telo. - Naa utroba, koni omota je pravo, fiziko telo.Reju, bez ostalih est tela fiziko telo je jednostavno trula leina,

po dl o na ra sp ad an ju . Al i, s dr ug e st ra ne , fiz iko te lo je po su da za finuenergiju.

Etarsko telo. - Energetsko etarsko telo potpuno kopira fiziko telo.To je dovoljno vrst omota koji dobro oseaju mnogi ekstrasensi. Naetarsko telo naa svest ne moe delovati, a svi procesi koji se odvijaju na

etarskom nivou su besvesui (spontani). U etarskom telu sakupljene susve, jo u detinjstvu nagom ilane , reakcije, iskustva i znanja, kojima sekoristimo tokom ivota. Na etarskom telu odraavaju se sva oboljenjabi lo ka o ru pi ce ili ka o udub lj enj a.

Astralno telo. - U tom telu satkane su sve ovekove emocije,oseaj i i strasti . Ko d nekih ljudi to telo je malo i fino, kod dru gih -ogromno, sa pobesnelim energijama u njemu. Mnogi ljudi ne mogu daupravljaju astralnim telom, jer ne upravljaju svojim oseanjima, nemog u da ih pri guu ju i p otci nj avaj u razum u (sves ti) koji r azor no del ujena astralno telo. Astralna tela ljudi meusobno su povezana i umnogomezavise od uticaja planeta.

Mentalno telo. - To telo se stvara u naim mislima. Mentalno telopo ve zu je ov ek a sa me nt al it et om ce lo g svet a, i on o mo e da ga ti tipo mo u op t ih ljudsk ih zna nja - mora la i rel igi je .

Kauzalno telo. - Preko tog tela ovek dobija kosmiku energiju.Pomou njega se vri samousavravanje koje se ispoljava u vidupr ir od ni h pr in ci pa , sav est i i os e aj ad ug a.

44

Biidhij alno (b udistiko) " i atrnansko (na indijskom atman -dua)" telo. U ta dva tela utemeljeni su najvii duhovni principi, to jestosno ve koje su oveku date odozgo. U dananje vreme veom a je maloljudi koji ih mogu postii i realizovati.

Svako telo je pokriven o elastinim i plastinim omot aem. Pripr ob ij an ju bi lo ko je g od tih om ot aa na ru a va se ce lo ku pn os t te la iovek oboleva. Energija koja prolazi u dva smera: odozgo nadole (izKosmosa prema Zemlji) i odozdo nagore (iz Zemlje u Kosmos) uidealnom sluaju treba ravnomerno da popunjava sva tela. Take zaraspodelu energije su energetski centri - akre. ovek ima sedamglavnih akri koje su rasporeene du kimenog stuba.

Sedma akra - Sahasrara - je na glavi u predelu tem ena.

esta akra - Ana - je izmeu obr va i predstavlj a taku prijemamentalne energije.

Peta akra - Viudha - je u prede lu grla , ta akra perc ipir aenergiju oblika.

etvrta akra - Anahata -je srana, ona prima energiju oseanja.

Trea akra - Manipura - je oko sun anog spleta i o dgov orna jeza prijem energije volje.

Druga akra - Svahistana - je oko p olnih o rgana, t o je prijemni kseksualne i stvaralake energije.

Prva akra - Mulahara - je u osnovi (t emelju) ki me, kroz tuakru prolazi energija ivota.

Pri naruavanju prolaska energije kroz akre nastaje energetskispazam, koji se trenutno odraava na zdravlje oveka. Proiavanjeakri je obavezan uslov za potpuno ienje celog organizma. Zapuene,neiste akre ne mogu da provode ivotnu energiju kosmosa i da unose uorganizam ivotnu snagu, zbog toga ljudi boluju i pate.

12 Pririiedba prevodioca.

13 Isto.

45


24/152

oveji organizam potinjava se optim ritmov ima prirode, poto

se sastoji iz atoma, molekula i meuprostora. U tom meuprostoruodvijaju se isti procesi kao u prirodi: duvaju" vetrovi, poveavaju se ilismanjuju vlanost, pritisak i temperatura.

Koa i energetska tela tite organizam od spoljanjih grubih uticaja,od finih uticaja (dejstava) oni ne mogu da tite, i organizam ivi,po tc i nj avaj ui se op t im ri tm ov im a pr ir od e.

ivot na naoj planeti direktno zavisi od promene godinjih doba,dana i asova. U zavisnosti od tih perioda menja se tok energije uorganizmu.

U zimskim i prvim prolenim mesecima priroda zamire, ovek u tovreme trai i rashoduje manje energije (proces anabolizma), u letnjim i

je se nj im me se ci ma je ob rn ut o (p ro ce s ka ta bo li zm a) .Organizam se moe istiti u bilo koje vreme godine. Profilaktika

ienja je bolje vriti prema grafikonu aktivnosti razliitih organa uzavisnosti od godinjeg doba. Prema tom grafikonu u januaru jenajaktivniji uni mehur; u februaru - mokrani mehur; u martu -eludac; u aprilu - debelo crevo; u maju - tanko crevo; u jun u - kima;u julu - bubrezi; u avgustu - slezina; u septembru - jetra; u oktobru -mozak; u novembru - plua; u decembru - srce.

U jutarnj im i dn evni m satima priroda se budi, a vazduh se usl edsvetlosnog i toplotnog zraenja Sunca zagreva i kree. Zbog toga oveji organizam postaje aktivniji, tei za uzimanjem i probavom hrane,to jest dobija i troi energiju. U veernjim i nonim satima vazduh se nezagreva, prestaje kretanje vazdunih masa i nastupa period mirovanja.Na po vr i nu ze ml je sp u ta se ma sa oh la e no g va zd uh a, koj i se po st epe no ko nd en zu je , pr ouzrok uj ui vl a nost i hl ad no u . U or ga ni zm u u

tom periodu dolazi do procesa obnavljanja struktura razruenih tokomdana, nastupa period mirovanja. Na Istoku takvu promenu ritmovanazivaju smenom ji n i jang.

Svetio vre me dana (24 sata) odgovara jan g, tamno -jin . U periodujan g or ga ni za m iv i sa mo na rau n vlas ti te energi je i en ergi je ko jadolazi od Sunca. U periodu jin energetski procesi se materijalno urav-noteuju. Poveanje i smanjenje jin i jang , njihovo naizmen ino sme-

46

njivanje osnovni su uslovi za razvoj i postojanje (bitisanje) ovejegorganizma. Da bi organizam bez prekida funkcionisao, treba regulisatinaizm enino st procesa jin i jan g i jasn o ih uskladiti sa prirodni m ritmovima.

U periodu jang u rad se ukljuuju organi koji odgovaraju jang-ka-nalima. Jang-organima se nazivaju organi koji slue za uzimanje hrane,njeno sitnjenje, gutanje, probavu i izluivanje, to jest usta, grlo, jednjak,eludac, creva, mokrani mehur. U jin-organe spadaju organi za akumulaciju, uvanje i preradu, to jest bubrezi, jetra, srce i sistem organa zakrvotok.

Debelo crevo najaktivnije funkcionie od 5 do 7 asova ujutro, kada

se zavrava dejstvo perioda vata i poinje period kapha. U debelomcrevu se stvaraju ekskrementi koji se kreu nadole. Zato, pratei prirodn e ritmov e, najbolje je debelo crevo prazniti u to vr eme.

Vreme najvee aktivnosti eluca je od 7 do 9 asova ujutr o. To jevreme aktivnosti kapha, koje se karakterie akumulacijom i predajomakumu lira ne energije. Upravo taj period je najprirodniji za prvo uzi manje hrane.

Vreme najvee aktivnosti tankog creva je od 13 do 15 asova , kad asu u prirodi najaktivniji vata i pitta. Pitta podsti e razlaganje hranljivihmaterija, poto se u to vreme najintenzivnije koristi suneva energija.Vata potpomae meanje hranljive mase u tankom crevu i asimilacijuhranljivih materija iz creva u krv.

Na jv ea ak ti vn os t mokranog mehura je od 15 do 17 asova. To je

vreme aktivnosti perioda vata, koje podstie odvajanje soli i sokova iizbacivanje svega stoje nepotrebno iz organizma.Na ja kt iv ni ji pe ri od za bubrege poinje u 17 i traje do 19 asova. To

je vr em e ak ti vn os ti vata i kapha. Bubrezi prerauju svu tenost kojadospeva u organizam, akumulirajui je i odvajajui potrebne i nepotrebne materije, izbacuju nepotrebne i dovode u krv neophodne materije.

Od 19 do 21 sat najaktivnije funkcionie sistem organa za krvotok.To je vreme aktivnosti kapha. U tom periodu najbolje se obnavljahemijski sastav krvi.

Na jv ea ak ti vn os tjetre poinje u 1 s at nou , a zavr ava se u 3 satapo sl e po no i . To je pe ri od no ne ak ti vnos ti pitta i vata.

Na ve de ni pe ri od i akt iv nost i su us lo vn i. Oni za vi se od ge og ra fs keirine, godinjeg doba i individualne ovekove konstitucije. Meutim,

to ne znai da se ne moe tvrditi da period od 6 do 10 asova ujutronajbolje odgovara periodu kapha. T ada se u elucu a ktiv ira si uz i sv auzeta hrana koja u to vreme dospe u eludac, lako se probavlja. To jenajpovoljniji period za uzimanje hrane.

Sledea etiri sata, od 10 do 14 asova, odgovaraju periodu pittakada se svi organi ukljuuju u aktivan rad. U tom periodu organizamtrai mnogo hrane i lako je probavlja.

47

BI0R1TAM I NJEGOV UTICAJ NAORGANIZAM

LUNARNI RITMOVI I I ENJE


25/152

Od 14 do 18 asova nastupa period vata. U prirodi za to vremedolazi do najveeg meanja vazdunih masa, a isto se deava i uovejem organi zmu. To je vreme najvee ovekov e radne sposobn osti ,kada se ispoljavaju njegova fizika aktivnost i umna delatnost. U tomistom vremenu aktivno se odvijaju procesi probave hrane i ienjaorganizma.

Posle 18 asova poinje nono ponavljanje perioda koji su na

vedeni.U prirodi od 18 do 22 sata u vazduhu dolazi do koncentr acije vlage i

hladnoe, prestaje burno meanje vazdunih masa, priroda se smiruje.To se deava i u organizmu. U gornjim delovima organizma aktivira sesluz. Ispunjen doivljaji ma iz protekl og dana, oveku je potreb nomirova nje kako bi obradio informacije koje je prikupio. O rgan izampr elaz i u faz u ak um ul ac ij e i obnav ljan ja . Po et ak to^ pe r iod a po vo lj anje za fi zike ve b e, a kra j - za pr ip re mu za spav an je . ov ek , koj i od e daspava u 22 sata, najbolje e se odmoriti.

Ako ovek ne potuje ovo pravilo i ne poe na spavanje u 22 sata,rizikuje da nepravilno usmeri rad svog organizma. Period od 22 do 2sata nou je periodpitta, kada se moe javiti apetit, a ako se povedete zanjim, moe se naruiti razmena materija u organizmu.

Od 2 do 6 asova ujutro ponovo preovladava period vata. Dolazi doienja odozgo nadole, pa se zato u tom periodu javlja prirodna potrebaza pranjenjem mokranog mehura i creva. Ako ovek oslukujeritmove, koje mu diktiraju vlastiti organizam i priroda, kod njega

najee nee biti problema sa zdravljem.Maksi malna raspod ela energije u jedno m ili drugom organ u zavisi i

od meseca u kome je ovek roen. Lekar O. I. .lelisejeva predlaesledeu emu kao najpogodniju za odreivanje optimalnog meseca kadatreba istiti organizam.

Mesec roenja Mesec ienja

Januar JuliFebruar AvgustMart SeptembarApril OktobarMaj No ve mb ar

Juni DecembarJuli JanuarAvgust FebruarSeptembar MartOktobar AprilNo ve mb ar MajDecembar Juni

48

LUNARNI RITMOVI I I ENJE

Uticaj lune (Meseca) na oveji organizam odavno je dokazan.Kretanje Meseca izaziva plime i oseke na Zemlji, to se deava i uovekovom organizmu, poto organizam oveka sadri oko 60% vodeod ukupne telesne teine. Na organizam zavisi i od gravitacionih poljaMeseca i Zemlje, on postaje as laki, as tei. Mesec utie i na terapijeienja. O pt e terapije ienja najbolje je vriti u 2. i 4. fazi Mese ca.Za ienje pojedini h organa treba odabrati dan e kada je organ izamlaki, to jest kada nije tako jako pritisnut gravitacionim silama.

Za ienje nosa, oiju i usnih koljki najpovoljnija je prva fazaMeseca, njena prva treina. Za ienje grla, Eustahijevih tuba, vratnih prljenova takoe odgovara ova faza Meseca, ali njena drugatreina. U poslednjoj treini prve faze treba istiti zglobove ruku,

plua i nervni sistem.

Tokom druge faze Meseca njegova aktivnost se rasporeuje nasledei nain: prva treina -grudi, gornji deo stomaka; druga treina- srce, uni mehur, jetra i grudni deo kime; poslednja treina -eludac, tanko i debelo crevo.

Tokom tree faze Meseca najbolje je istiti sledee organe: u prvojtreini - bubrege; u drugoj treini -polne organe, mokrani mehur i

pravo crevo; u poslednjoj tvt'mi -prljenove donjeg dela kime.etvrta faza Meseca je pogodna za ienje svih organa osteo-

artikularnog tkiva (kotanog sistema), koe i sistema za varenje (prvatreina); kosti i zglobove udova najbolje je istiti u drugoj treini tefaze; poslednja treina je pogodna za ienje eludano-crevnogtrakta i stopala.

Aktivnost organa ne zavisi samo od faza Meseca, ve na nju utie ipo lo a j Me se ca u to ku da na (24 sa ta ).

Jetra je najaktiv nija od 1 do 3 sata nou, plua - od 3 do 5, debelocrevo - od 5 do 7, eludac - od 7 do 9, slezina - od 9 do 11, srce od 11do 13, tanko crevo - od 13 do 15, mokrani mehur-od 15 do 1 7, bubrezi- od 17 do 19, sistem krvotoka - od 19 do 21, opta energija se poveavaod 21 do 23, a uni mehur je najaktivniji od 23 do 1 sat posle ponoi.Odmah posle perioda najvee aktivnosti nastupa period najmanje aktivnosti, koji kod svih organa traje po 2 sata.

Ostale preporuke o vremenu ienja organizma bie navedene priopisu ienja konkretnog organa.

49

PODACI O NEKIM AUTORIMA SISTEMA Lensina S N - kozmetiar autor popularne knjige Kozmetika


26/152

PODACI O NEKIM AUTORIMA SISTEMAZA I ENJE ORGANIZMA

Andrejev J. A. - naunik i pisac, autor uvene knjige Tri kitazdravlja

Aranovi B. D. - osniva i direktor Univerziteta za bioenergetskupr ob le ma ti ku , sp eci ja li st a u ob la st i al te rn at iv ne me di ci ne , je da n odosnivaa Centra za tajne rezerve oveka. Autor mnogobrojnih pu

bl ik ac ij a.Birher-Benner M. - vajcarski lekar-dijetolog.Borodin S. A. - kandidat (magistar, M) geoloko-mineralokih

nauka, koji preporuuje gladovanje sa istovremenom upotrebom veekoliine vode.

Breg P. - uveni ameriki lekar, autor vlastitog sistema leenja,pr av il no g na in a i vo ta i pr od u en ja i vo ta . Au to r mn og ob ro jn ih kn ji gao toj temi. U osnovi n jegovo g uenja je praksa vegetarijan ske ishr ane uziskljuivu upotrebu produkata koje preporuuje.

Gogulan M. F. - autor vlastitog sistema leenja koji se zasniva na

pr ir od no j hi gi je ni .Jelisejeve O. I.- kandidat medicinskih nauka, lekar-praktiar viso

ke kategorije. Autor vlastitog sistema za ienje organizma.Zalmanov A. S. - lekar, autor uenja i uvoenja u medicinsku

pr ak su te rp en ti ns ki h ku pk i.Zakrevskij V. V. - kandidat medicinskih nauka, vii predava

Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imena 1. I. Me-nikova.

Ivanov P. K. - narodni lekar. Autor univerzalnog sistema Dete" -sistema korienja prirodnih sila za leenje i usavravanje oveka,usmerenog na praktino dostizanje harmonije uma, tela i due.

Ivanenko V. A.- veliki autoritet u oblasti netradicionalnih metodaleenja, doktor medicinskih nauka.

Kain A. V. - kandidat medicinskih nauka.Knejp S. - uveni praktiar u leenju vodom iz Nemake (XIX

vek).Kurenov P. M. - predstavnik osmog pokolenja porodice lekara sa

Srednjeg Urala, autor uvenog dela Ruski narodni lekar.Lavrova V. P. - autor metoda kaskadnog gladovanja, pri kome se

voda ne srne upotrebljavati ni u kakvom obliku.

50

Lensina S. N. kozmetiar, autor popularne knjige Kozmetika,uzrast i godinje doba.

Lifljandskij V. G. - doktor medicinskih nauka, profesor Sankt-Pe-terburgke dravne medicinske akademije imenom 1.1. Menikova.

Lobodin V. TY. - rukovodilac Sankt-Peterbmgke kole za duhovno i fiziko usavravanje Jedinstvo", propagator Sistema pet elemenata, stvorenog u Drevnoj Kini.

Nikirin A. V. - doktor medicinskih nauka.Nii K. - japan ski profesor, autor sistema zdravlja, koji uoptava

itavo iskustv o iz oblasti zdravlja koje je poznato u istoriji oveanstva.Nj eg ov si st em za sn iv a se na to me da su sv ak om i vo m or ga ni zm u

dostupne lekovite sile same prirode, a ovekov zadatak je da pomognetim silama da efikasnije rade.

Malahov G. P. - uveni narodni lekar, propagator metoda urino-terapije za leenje i ienje celog organizma, autor mnogobrojnihpu bl ik ac ij a o i en ju , po dm la di va nj u i lee nju or ga ni zm a.

Malovieko A. - autor mnogobrojnih knjiga o leenju i ienjurazliitih organa oveka.

Mikulin A. A. - uveni naunik, konstruktor avionskih motora,akademik.

Riov A. N. - specijalista u oblasti astromediciue, rukovodilackole astrologije Kanon".

Semjonova N. A. - narodna lekarka, prosvetiteljica Ajurvcdc,osniva rostovskog centra Nada".

^ Strogat L. - autor unikatne knjige Rak. Nastanak, profilaksa,leenje.Sitiii G. N. - kandidat psiholokih nauka, docent koji se posvetio

razradi originalnog metoda usmeno-slikovitog i emocionalno-voljnogupravljanja stanjem oveka (USEVUS).

Tienko V. K. - narodni lekar iz Simferopolja.Yoker N. - ameriki lekar, koji je propagirao leenje i ienje

organizma pomou sokova razliitih biljaka i trava.Frolov E. K. - biolog, koji je razradio sistem ishrane ispod praga

(minjmalne ishrane za preivljavanje). 14

Siko Z. A. - bioenergosugestolog.Sadilov E. V. - autor mnogobrojnih publikacija o ienju orga

nizma od ljake, predava u koli Jedinstvo".

14 Pr im cd ha prevodioca.

51


27/152

SISTEMI I NAINI IENJAORGANIZMA


28/152

OPTE I ENJE ORGANIZMA

Organizam u celini, a ne pojedini njegovi organi, mogu se istiti nanekoliko naina. Najrasprostranjeniji nainje ienje pomou banje ikupk i. U global ne terapije ienja spadaju jo gladov anje i post.

Opte kontraindikacije za ienje organizma. - ienje organizma je kontraindi kativn o (ne srne se vriti) za trudne ene (tokomcele trudnoe), ljude sa hroninim oboljenjima (ir na elucu i dva-naestopalanom crevu, astma, dijabetes i dr.), bolesnike sa onkolokim iinfektivnim oboljenjima (hepatitis, difteritis, meningitis, tuberkuloza),kao i za slabe i iscrpljene ljude.

RUSKO KUPATILO

Rusko kupatilo je izvanredno sredstvo za obnavljanje snage, ienje organizma od ljake, elienje i skidanje kilograma. U kupatiluse ishrana tkiva poveava kiseonikom, to blagotvorno utie na tonusmiia i koi daje elastinost.Vrelina kupatila pojaava krvotok, aktivirarad srca, plua, poboljava razmenu materija i kvalitet lavi (poveavakoliinu hemoglobina, eritrocita i leukocita), pojaava rad lezda saunutranjim luenjem, smiruje bolne oseaje. Vrelina kupatila u kombi nac ij i sa ma sa o m od li no st im ul i e zg lo bo ve i mi i e. Te ra pi ja ukupati lu je nezamenjiva za ljude sedeih' profesija, poto dobro nadoknauje nedostatak kretanja. Dokazano je da banja smiruje centralninervni sistem, otklanja umor, poboljava rad bubrega, jetre, eludano-crevnog trakta i poveava apetit. Na taj nain, banja blagotvornodeluje na ceo organizam.

Kupatilo je od pamtiveka postojalo, pre svega zato da bi se organizam istio, naroito koa od ljake. Izraunato je da se na jednomcentimetru koe nalazi i do 40 000 patogenih mikroba. Meutim, ista izdrava koa spreava njihovo prodiranje u organizam kroz pore, jermikrobi na istoj koi brzo uginu.

15 Prioiedba prevodioca.

55

Koa se sastoji iz epiderma (pokoice), derma (krzna) i potkonog Vrela para ruskog kupatila utie na otpornost koe i postepeno


29/152

j p (p ), ( ) p gmasn og vezivnog tkiva. elije epiderma stalno se zamenjuju novimelijama. Po stepenu pribliavanja elija povrini koe dolazi do procesa oroavanja, to jest epidermalne elije gube vodu: u neoroavelimelijama epiderma ima do 70% vode, a u oroavel im samo 10%.Oroavele elije se lako odvajaju od glavnog sloja i zamenjuju novim,istim elijama.

U ermu (krznu) se nalaze lojne i znojne lezde, koren kose, miii,krvni sudovi i nervi.

Potkono masno vezivno tkivo sadri pramenove kolagenskih ielastinih vlakana, izmeu kojih se nalaze masni renjevi. Ono je

po se bn o ra zv ij eno na pe ta ma i j as tu i im a prs ti ju.Koa aktivno uestvuje u vodeno-slanoj razmeni materija. Pri pot

pun om od su st vu vi dl ji vo g znojenj a kr oz ko u vo da is pa ra va u ga so -vitom stanju. Broj znojnih lezda na pojedinim delovima tela je veomaveliki. Tako se na 1 cm 2 povrine dlana nalazi vie od 370 znojnihlezda, na tabanima - vie od 360, na vratu - oko 200, na grudima istomak u - vie od 150, na lei ma i stranjici - oko 60. oveji organizam ima od dva do pet miliona znojnih lezda.

Znojne lezde ne izbacuju nita manje vlage iz organizma od bubr eg a. Ko li ina znoj a, ko ja se lui sa cel e po vr i ne tel a za je da n sat ,moe dostii od 2 do 3 kilograma. Koliina vode, koju organizam gubiznojenj em kroz kou, moe dostii od 6 do 10 litara dnevno.

U znoju se sadre sledee materije: hlor, natrijum, mlena kiselina,

kalijum, azot mokraevine (urea)16

, amonijak, kalcijum, glukoza, mag-nezijum, azot amino-kiselina, kreatin (komponente se odreuju premastepenu smanjivanja). Vitamini se retko lue znojenjem.

Kako se odvija proces ienja u ruskom parnom kupatilu?Vrelina koja je proslavila rusko parno kupatilo, otvara i briljivo

pr o i av a po re tel a, odst ran ju je pr lj av ti nu , sk ida sa go rn je g sloja ko ezastarele, umrtvljene i oroavele elije. Stare kone elije zamenjuju senovim. Tako kupatilo pomae ienje i samoobnavljanje organizma.

Poviena temperatura podstie pretvaranje ljake u produkte raz-mene koji se lako odstranjuju. Vrua voda omekava organizam, puneiga vlagom. Pojaan krvotok omoguava da se rastvorena ljaka brzoodstranjuje kroz kou.

U vreloj pari kupatila ginu skoro svi patogeni mikrobi. Funkcionalna sposobnost koe se poboljava, razmena masti se normalizuje. Priredovnoj primeni parnog kupatila suva koa postaje masnija, a masnasuvlja.

U ruskom kupatilu se poboljava krvotok pa ovek lake die.Disajni proces nesumnjivo pomau i proiene pore.

16 Prunedba prevodioca.

56

Vrela para ruskog kupatila utie na otpornost koe i postepenopo bo lj a va nj e fun kci ja loj nih l ezd i. Re zu lt at to ga je da ko a po stajeelast inija i da male bo re iezavaju. Ko a je ne sam o privlanij a spoljanego i zdravij a, jer jaaju njena fizioloka svojstva.

Kada se ovek pan u kupatilu, on znojem izbacuje toksine - krajnjepr od uk te ra zm en e mat eri ja . Ak o se na vr em e ne iz ba ce iz or ga ni zm a,toksini postepeno i neumitno truju organizam. Zahvaljujui izbacivanjutoksma iz organizma kroz pore koe olakava se rad bubrega i pobo lj a va vo de no -s la na ra zm ena.

Poveanj e temperatur e tela u ruskom kupatil u je kiatkotrajn o, ali seza to vreme aktiviraju procesi razmene i zatitne sile organizma. Pri

tome se smanjuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Veina lekarasmatra daje temperatura za vreme bolesti ivotna snaga i koriste parnokupatilo za leenje mnogih bolesti, na primer, artritisa, ARO (akutnihrespiratornih oboljenja), pneumonije, bronhitisa i drugih.

Vru vlaan vazduh je odlian stimulator rada svih organa zadisanje. On deluje i na grkljan, i na sluzokou nosa, a poboljava irazmenu vazduha u plunim alveolama.

Rusko kupatilo pomae da se zidovi arterija proiste jer se holes-terin nataloen na zidovima arterija, pod dejstvom pare spaljuje, topi ioksidira.

Zahvaljujui tome to rusko kupatilo aktivira rad svih organa isistema, moemo se osloboditi kontraktura (uzetosti) 17 , istezanja, hemo-roida, oboljenja kivnih sudova, gihta, nefhtisa, cistitisa i neuritisa.

Osim stoje rusko kupatilo odlino sredstvo za ienje organizma,ono je jednostavno i dostupno svima za koje data terapija nije kon-traindikativna.

Kontraindikacije. - Rusko kupatilo se zabranjuje trudnim enama,ljudima sa obolelim srcem i koji su pre toga preleali insult, malokrvnimljudima, sa traumama na mozgu, ljudima koji boluju od epilepsije,

bo le st i Bo tk in a, as tm e i on ko lo k im bo le sn ic im a.Ako na koi postoje proireni krvni sudovi rusko kupatilo je takoe

kontraindikativno. Ti sudovi su izgubili sposobnost da se suavaju pa dase ne bi jo vie irili, treba izbegavati sve to moe aktivirati snab-devanje koe krvlju.

Pravila upotrebe. - Terapiju treba poeti toplim kupka ma jer orga

nizam mora da bude zagrejan. Pri pivom ulasku u rusko kupatilo netreba se umivati sapunom niti koristiti metlicu. Poeljno je izazvatisamo znojenje koje traje od 3 do7 minuta.

Stariji ljudi, deca i oni koji su prvi put u parnom kupatilu, ne trebaodmah da se penju na gornju policu, njima je dovoljna vrelina na dnu.


57

Na gl av u tr eb a stavi ti ma ra mu , la ga nu vu ne nu ka pu , tu rb an na pr av lj en kupanje u bazenu sa ledenom vodom Kontrastne terapije normali


30/152

Na g av u eb a s av a a u , a ga u vu e u a pu , u b a a p av j eod pekira, a na noge - gumene patike ili papue.

U rusko kupatilo se ne srne ii posle obilnog ruka ili ako je eludacpr az an . Pr e ul ask a u ru sk o ku pa ti lo tr eba poj est i ma lo po vr a, vo a ilikau i popiti aj od trava.

Dobro je pariti se ujutro od 9 do 11 asova, ali ako nemamomogunosti da parno kupatilo posetimo tada, dobro je uiniti to prekodana ili u veernjim satima. Pri tome, treba imati u vidu da kupanje upa rn om ku pa ti lu no u op te re uj e sr ce.

Posete parnom kupatilu mogu se poveavati svaki put za 1 minut,sve dok se u njemu ne ostane od 15 do 35 minuta. Za obolele to vreme nesrne biti due od 12 do 15 minuta.

U poetku je najbolje odleati malo u parn om kupatilu, s ti m da glava inoge budu u istom nivou. Ne smemo ustajati naglo, a najbolje je ostati u

pa rn om kupa ti lu je da n min ut , a zat im iza i. Pre sv ak og ul ask u u par nokupatilo treba se odmoriti 15-20 minuta. Za to vreme korisno je popiti auaja sa limuno m ili uzeti slatko sa ajem. aj piti u manjim gutljajima.

Pri ponovnom ulasku u parno kupatilo moemo se pariti metlicom.Metlicu treba prvo podii nagore i otresti, kako bi se zagrejala do

temper ature gorn jeg sloja vazduha. Najbolje je pariti se sa dve metl iceodjednom.

Prvu etapu treba poeti milovanjem lisnatim delom metlice (to sebo lj e ra di po mo u pa rn ja ka ). Pri slon it i me tl ic u na st op al a, za ti m nj ompo la ko prelazi ti pr ek o no n ih li stova, be da ra , le da i vr at a. Po sl e to ga

metlicu treba vratiti. Terapiju ponoviti 2-3 puta.Trljanje i parenje del uje kao svojevrsna obloga koja pob oljava raz-

menu top'lote, smanjuje bolne oseaje, stimulie znojenje i zagrevakou.

U drugoj etapi metlice treba spustiti na slabine i pritisnuti ih 1-3sekunde. Takvo pritiskanje treba izvriti i u predelu lopatica, kolena isvih mesta gde se osea bol. Ako se pri pritiskanju metlicom javeneprijatni oseaji, treba ih otkloniti, umoivi metlicu u hladnu vodu.

Treu etapu - ibanje - treba smatrati glavnom u procesu parenja.Ono se vri brzim i lakim pokretima ibanja vrhom metlice. ibanjetreba poeti od leda, a potom prei na listove nogu i na stopala. Posletoga treba ibati stomak.

Ako se parite parnjakom, sve navedene terapije vre se prvo leei

na leima, a zatim na stomaku.Posle ibanja treba pristupiti jaem ibanju. Ono se razlikuje od

pr et ho dn og ja im pr it is ka nj em it ave me tl ic e uz te lo .T ru di te se da nedodirujet e jami ce ispod k olena, tu je koa veom a nena.

Terapiju treba zavriti laganim milovanjem celog tela metlicama.U parnom kupatilu treba disati kroz nos. U pauzama izmeu ulazaka

u parno kupatilo dobro dejstvo ispoljava polivanje hladnom vodom ili

58

kupanje u bazenu sa ledenom vodom. Kontrastne terapije normalifrekvenciju sranih kontrakcija i elie (prekaljuju) organizam.

Za odlazak u rusko parno kupatilo treba se pripremiti. Najpremoramo odluiti kojom metlicom emo se pariti, kakvu emo vodusipati u banjsku pe i kakav emo aj piti posle parenja.

Metlice za rusko kupatilo. - U rusko kupatilo se tradicionalnoodlazi sa brezovom metlicom. Ta metlic a je nezamen jiva za ljude kojipa te od re um at iz ma . On a je sav it lj iva, vr sta, po go dn a i uz to imaspecifian miris. B rezova metlica odlino isti kou i korisna je kodgnojnih ospi. Eterine materije koje se izdvajaju u brezovim metlicama

po ma u iz ba ci va nj e slu zi (l ajm a) i po bo lj av aju di san je . Le ko vi tubr ez ov u me tl ic u na jbol je je pr ip re mat i 12. lu na rn og da na , ka da tr ebaodrezati granice breze koja se nalazi blizu vode. Brezova metlica moese koristiti za dva odlaska u parno kupatilo.

Lipova metlica pomae da se glavobolja brzo otkloni. Ona izazivaobilno znojenje, podstie zarastanje rana i leci prehladu. Pare od lipeizazivaju pojaanu sekreciju sluzi i smanjuju temperaturu tela. Osimtoga, aroma od lipe blagotvorno utie na bubrege i plua. Lipovumetlicu najbolje je pripremati pri izlasku Meseca.

Hrastova metlica je nezamenjiva kod konih oboljenja. Koa jepo sl e nje el as ti na , nes taj e ma sn i od bl es ak sa ko e , j er hr as to va me tl ic a

unita va loj ne epove. Tani nske materije, koje se sadre u kori hrastovihgranica, pogubne su za patogene mikroorganizme. Hrastove metlicetreba pripremati u avgustu-septembru ili na 14. lunarni dan.

Metlica od koprive je predivno sredstvo protiv radikulita. Pre upotrebe treba je spustiti na pet minuta u vruu, a zatim u hladnu vodu. Posletoga ne moramo se bojati opekotina od koprive. Po slabinama (krstima)se mora paljivo ibati. Metlicu od koprive korisno je upotrebljavati prioboljenju bubrega i zglobova. Nju treba pripremati u maju-junu odmlade koprive, a suiti je u hladu.

Metlica od eukaliptusa j e najbolje sredstvo protiv prehlada. Zagre-ja nu me tl ic u tr eb a pri ljubi ti uz st op al a no gu . Za gr ej an a (al i ne vr ua )

metlica od eukaliptusa moe se prisloniti i na lice, to e poboljatidisanje. Ta metli ca je korisna i kod neuralgije. Euk aliptu s ima dostakrute listove, zato ga treba drati due u vruoj vodi, tj. natapati. Trebaga pripremati u avgustu.

Oni koji pate od glavobolje, vrtoglavice, kojima esto mrznu noge iruke, najbolje je da koriste brestovu metlicu. itavo telo treba ibatibr es to vo m me tl ic om . Za ti m uze ti 4 -5 preg rt i li a od brest a, pr eli ti ih

59

kljualom vodom u lavoru ili kofi i malo ohladiti; kada voda postane Prvo treba pljusnuti na kamenje pei obinu vrelu vodu, a potom


31/152

j ; ptopla, staviti u nju ruke i noge (lie ne treba vaditi).

Klenova metlica ima antiseptiko i protiv upalno dejstvo i podst iezarastanje rana. Ona dobro upija znoj, a zajedno sa njim i sve ostaletetne materije.

Veoma je korisna metlica od lenika. Ona se moe koristiti kodvarikoznog proirenja vena, trofinih gnojnih rana (ireva), neuroder-matitisa i ekcema. Nju treba pripremati pri izlasku Meseca.

etinarska metlica se pripr ema od bora, smreke i jele. P omou

takve metlice krvotok se brzo normalizuje. Onima koji se esto pareetinarskom metlicom obezbeden je dug ivot. U parnom kupatiluetinarsku metlicu prvo treba skuvati u kljualoj vodi. Ona mora daodstoji u vodi 30 minuta, a zatim je treba staviti na gornju policu (klupu)i umotati u arav, dok se ne raspari. Potom treba 5 minuta odleati naumotanoj metlici, a zatim blago izmasirati telo. ibanje mogu vritisamo ljudi sa dobrom koom i koji su pripremljeni za to.

U nekim sluajevima, kadaje potrebno leiti odjednom vie bolesti,mogu se pripremati kombinovane metlice koje se meaju u jednojmetlici granice, na primer, breze i hrasta ili koprive i eukal iptusa. Moese vriti i naizmenino ienje sa dvema metlicama: posle brezovetreba primeniti hrastovu ili posle metlice od koprive - brezovu itd.

ta raditi ako se naemo u ruskom kupatilu bez metlice?Poznato je da se parenje moe obaviti i bez metlice. Treba lei naarav tako da jed an kraj ara va visi do poda. Li ce koje nam poma e pri

pa re nj u mo ra da po di gn e sl ob od an kraj ar a va da za hv at i t o vi evrueg vazduha i da pusti arav da slobodno pada nadole. Vru vazduhe efikas no da obu hvat i celo telo. Kada se na taj nain nabaci vrua parana oveka koji lei, treba ga trljati kroz arav. Ovu svojevrsnu masaunajbolje je ponoviti 3 -4 puta. Zatim oveka koji lei m oramo o krenutisa stomaka na leda i istrljati mu grudi sa strane. Ako nema arava moese upotrebiti pekir. Ako nema nikoga da nas napari i izmasira, moemose sami napariti pomou pekira, a zatim briljivo trljati leda, grudi,stranjicu, bedra i noge.

U kamenu banjsku pe najee se naliva samo obina ista voda,

ali se u vodu mogu dodavati pivo, kvas ili aromatine trave. U Rusiji suse odavno prali i kupali u odvarima od mente (nane) jer odvari te vrsteodlino iste kou.

Za dodavanje u vodu dobri su odvari od ubra (Saturcia hortensis),vrani love trave (Orig anum vulgare ), lipe i kantariona (Hyp ericu m perforatum). Moe se pripremati i ekstrakt od listova breze, kleke, lipe,pe le na (A rt em is ia ab si nt hi um ) i alf ije .

60

vodu sa odvarom. Potom saekati malo i ponovo sipati obinu istuvodu, zatim vodu sa odvarom.

SAUNA

Dejstvo saune po svom uticaju na oveji organizam isto je kaodejstvo ruske banje sa parom. Ali u parnom kupatilu ovek trpi veeoptereenje na srano-vaskularni, disajni i nervni sistem. U parnomkupatilu temperatura raste do 40-50C, ali zato vlanost dolazi skoro do

100%. U parnom kupatilu ovek se manje znoji, nego kadaje okruensuvom parom, ali se primetno pojaava efekat ienja zahvaljujuikondenzaciji vode na telu. Parno kupatilo vie odgovara oelienom ifiziki jakom oveku, dok je istovremeno sauna prihvatljivija za manje

j ak e lj ude, za re ko nv al es ce nt e, sta ri je lju de i de cu . De ca se mo gu vodi tiu saunu tek kad napune tri godine. Temperatura vazduha ti sauni moedostizati od 90 do 100C.

Pravi/a upotrebe. Pre ulaska u prostorije saune najpre treba opratitelo sapunom i likom od lipe (glavu ne prati) i obrisati se na suvo. Naglavu treba staviti laganu vunenu kapu ili maramu od cica, a u saunu ui

be z ob ue.Pri prvom ulasku u saunu ne smemo se zadrati due od 10 minuta i

ne smemo praviti nikakve suvine pokrete. Najpogodniji (najbezbedniji,najbolji) poloaj je leanje na aravu ili frotir-pekiru. Organizamnajee sam signalizuje kada treba izai iz saune, tj. kada se pojaalupanje srca, a disanje postane ubr zano i pov rinsko. Pre izlaska iz saunetreba malo odsedeti sa oputenim nogama, inae mogu nastati vrtoglavica i nesvestica zbog nagle preraspodele krvi pri brzom ustajanju.

Posle prvog izlaska iz saune treba se odmah zagnjuriti u bazen sahladnom vodom ili stati pod hladan tu. U bazen treba ulaziti postepeno,i ne roniti, a pod tu pivo staviti noge i ruke, a zatim celim telom stati

po d hl ad an ml az .Duina drugog boravka u sauni je neto vea, nego u prvom sluaju,

od 10 do 12 minuta. Posle ponovo moramo stati pod hladan tu, a zatimpo d to pa o ka da tr eba op ra ti gl avu a mp on om . Ka da za vr i mo te ra pi ju ,dobro je da se popije aj od trava sa limunom.

Ne tr eb a ulazi ti u sa un u vi e od tri pu ta . Na kra ju se tr eba od mo ri ti

najmanje pola sata, stoje potrebno za uspostavljanje normalne temperature tela.

Dok se nalazimo u sauni moramo kontrolisati svoje samooseanje.Na js ig urni ji po ka za te lj je na pu is . Nj egov a fr ekv enc ij a pr e ul as ka usaunu treba da bude oko 60 otkucaja u minutu, a posle 10 minutabo ra vk a u sau ni on a se mo e po ve at i od 110 do 120 ot kuca ja . Po sl e

61

odmora smanjie se do 80 otkucaja, za vreme drugog ulaska frekvencija KUPKE


32/152

otkucaja moe se poveati od 12 do 140 otkucaja, a posle odmorapo no vo past i do 80 ot ku caj a u minu tu .

ajevi za saunu i banju. - Odlino sredstvo za preznojavanje jelipov aj koji treba pripremiti na sledei nain. Cvetove lipe prelitikljualom vodom, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, potom procediti idodati po ukusu med ili eer.

Meani aj utoljava ed i snabdeva organiza m korisnim materijama. Za njegovo pripremanje treba uzeti 3 dela suvog kantariona,

nane (mente) i vranilove trave, po 1 deo suenih plodova zove (sam-bu cu s n ig ra ) i ipka. Na 50 gr am a s me e tr eba u zet i li tar kl ju al e v od e.

Organizam dopunski isti i vitaminizira aj od ipka i kamilice.Suene plodove ipka treba isitniti, preliti vrelom vodom i kuvati 5minuta. Suene cvetove kamilice (bele rade) dodati uz ipak, poklopitipo su du i ost av it i da od stoj i. Posle 10 minu ta aj pr oc ed it i i pit i samedom ili eerom.

Preznojavajua svojstva ima i aj od oskorue (Sorbus aucupana) imaline. Suen e plod ove oskorue i maline, uzete u jedn akim ko liinama, i suve listove od crne ribizle (Ribes nigrum) pomeati i zavaritiu aj niku .

Aromat ian je i obnavlja snagu aj od vranilove trave, kantariona iipka, koji se pije posle saune (banje). Trave i plodove treba isitniti i

pr eli ti kl ju al om vo do m i ost avi ti da odsto ji od 10 do 15 mi nu ta .

Sobna parionica. - Oni koji iz bilo kojih razloga ne mogu daposeuj u ban ju (s au nu ), mo gu da na pr av e pa ri on ic u u ku i. Pr vo sa it iveliku vreu sa dnom i vezicama odozgo od vrstog polietilena. Na dnopo stav it i gr eja i pri kl juit i ga na elekt rinu mr e u kroz po se ba n ot vo rsa strane vree. Pored grejaa u vreu treba staviti stolicu sa drvenim ilipl as ti ni m se di t em . Sk inut i svu od eu i ob uu , es ti na st ol ic u, po di istranice vree i zavezati pantljiku (vrpcu) vree za vrat. Glava treba dajeslobod na (to je najbolje uraditi uz pomo uku ana). Temper atura uvrei br zo naras te od 80 do 90 C, pa se ne treba grejati due od 10 do 15minuta. Takvo parno kupatilo treba primenjivati svakoga dana. Posleterapije treba se politi hladnom vodom, a zatim oprati sapunom i likomod lipe.

Upozorenje. - U vreu se moe postaviti samo greja sa zatvorenimspiralama (grejnim telom) 18 . Pri tome obavezno voditi rauna da grejane dodiruje stranice vree.


62

Primena kupki takode spada u terapije ienja. Mehanizmom pozitivne povratne sprege refleksnim putem ostvaruje se reakcija organizmana dejstvo vodenih terapija pri emu vodeu ulogu ima centralni nervnisistem. Nadraaj koe, prouzrokovan kupkama, temperaturnim ili he-mijskim putem stimulie vane procese u organizmu, koji pomauienje organizma od ljake.

Termike kupke.Opte hladne kupke. - Kupk e kod kojih je temperatura vode ispod

20 C, nazivaju se hladnim. Takv e kupke podstiu poveanje tonusasrano-vaskularnog sistema, poboljavaju razmenu materija, pojaavaju venozni krvotok i limfotok, poveavaju tonus miia i smanjujuarterijski pritisak.

Pravila. - Sa hladnim kupkama najbolje je poeti leti trljajuipo je di ne de lo ve tel a hl ad no m vo do m. Ne srne se na gl o ul azi ti , nitiodjednom zaroniti u hladnu vodu. To je posebno kontraindikativno zapo et ni ke . Pr im en a hl ad ne ku pk e tr eba da bude og ra ni en a: za po etnike najvie pola minuta, a kasnije se moe poveavati od 2 do 4minuta. Posle primene hladne kupke treba istrljati kou suvim i grubim

pe k ir om sve do k se ne po ja ve vidl jive rea kc ije ko e i ose aj to pl ot e.

Indikacije primene. - Nesanica, premor, naruavanje apetita, go-ja zn os t i po ve an je art eri js kog pr it is ka.

Opte vrue kupke. - Kupke sa temperat urom vode iznad 39 Cnazivaju se vruim. Vrue kupke pojaavaju rad sranog miia, bubr ega, akt iv ir aju pr oc es me ta bo li zm a i iz ba civa nje t etn ih mat eri ja izorganizma, pomau otvaranje zatvorenih kapilara i poboljavaju na tajnain sve procese vane za zdravlje.

Pravila. U kadu sa vruom vodom ne smemo odjednom zaroniti.U poetku temperatura vode treba da bude36-37 C. Zatim u kadu trebadodavati vruu vodu, dovodei postepeno temperaturu od 39 do 40 C.Sudovi se u tom sluaju ire postepeno, a efekat ienja pojaava.Duina trajanja vruih kupki treba da bude ograniena - od 1 do 2 sata.Broj terapija odreuje se individualno za svakog bolesnika. Posle svakevrue kupk e potreban je odmor od 10 do 20 minuta.

Ind i ka ije pri men e. - Opta infekcija krvi, otitis, sva infektivnaoboljenja kod dece (arlah, male boginje, difterija), sve vrste malignihtumora (poveavaju otpornost, poboljavaju sastav krvi, efikasno otkla-

63

njaju bolove), grevi u bubrezima, neki akutni oblici trovanja (na primer parama benzina)

Luinske kupke. U kadu sa svezom vodom i temperatiuom od 36do 37 J C dodati od 300 do 500 grama rastvorene sode


33/152

mer, parama benzina).

Kontraindikacije. - Povien arterijski pritisak, povean pritisakkime ne modine , ciroza jetre , otvorena tuberkuloza plua, otok mozga ,infarkt miokarda.

Kupke sa pramenom hemijskog sastava

etinarske kupke. - etinarske kupke podstiu intenzi vno ienjekoe, sudova i stim

Enciklopedija Ciscenja Covjecjeg Organizma

Documents

Transcript of Enciklopedija Ciscenja Covjecjeg Organizma