Z.M. Slavinski - Holisticka Joga i Kontrola Energije

lшjige Zivorada Мihвjloviea - Slavinskog:

1. "PSIПICIO TRENING JOGIJA"

2. "КI.JUCEVI PSIПICКE МAGIJE"

З. "SIМВOLI НЕRМЕТIZМА- КLJUCEVI МUDROSTI"

4. "КRАТКА ENCIКLOPEDIJA PARAPSШOLOGIJE 1 НЕRМЕТIКЕ"

5. "PSШONAUТI UNUТRASNJШ SVEТOVA"

6. "PSШOТRONIКA- UVOD U SA VREМENU PARAPSШOLOGIJU"

7. '7ALISМANSКA МAGIJA"

8. "NJШOV ONOSTRANI ZivOТ"

9. "SUSREТI SA ISTINOM - INТENZIV PROSVEТLJENJA"

10. "JI DZING- FILOZOFSКA МASINA"

Z�V��D н·�Н'Л:ЈL�V�С-��1\V�»��} f>�.i�;.-)j.5�"-V uUDl!�� иl-

ttCU�11C�� :JOUJ\ -

�

�Di-iTR:OLJ\ ЕНЕ�аl:п:: sА�т�н :1buE�VA�� иu"•:т"

HOLISTiёKA JOGA 1 KONTROLA ENERGIJE

SISTEM JOOE�VARA MUNIJA

�ма� �;LooU-S/дoiJuki i

Ћиtnislao �JЮtlj, ml.

Beograd, 1990.

lzdav ac:':i: 2ivcrlld МihajJoviG-Slavilwki Ma.ksirna Gorkog 89

11000 Вeograd

Вranillav Gudelj ml Dr. RiЬara З

21000 Novi Sad

Се) - Copyright 1990 �vorad Mihajlovic-Slavinski i Branislav Gudelj, ml

Recenzija: Marina Pijelac, psiholog

i Мilan Gligorijevic

Lektor: Jadranka Stilin-Мihajlovic

Koreldor� Franja Slimak

Korice: Natasa UrЬan

Tehnic:':ki шednilc: Srdjan Мihajlovic

Зtampa: JOV AN ANТIC IOIDYD, T1111Кkl 82

• 011/501-377

UVODNA OBJA�NJENJA

Pre deset godina odr:mo sam Intenziv Prosvetljenja u Beogradu Q 960). То је Ьiо prvi u dugom i do danas neprekinutom, nizu. Intenziva odr:mnih u n�oj zemlji. Veliki broj ljudi pro�ao је kroz Intenzive i ovaj c:':udesan metod stekao је veliku reputaciju. а njegov tvorac Joge�var Muni CCarls Berner) ugled i po�tovanje u krugovima Spiritualnih Tragac:':a. Javilo se interesovanje i za ostale oblike njegovog rada i uc:':enja. Premda sam ја uveren da је kruna njegov� uc:':enja Intenziv Pros;Fetljenja. ne dele svi ljudi moje uverenзe. Skanda, direktor Dijadne Зkole Prosvetljenja i desna ruka Jog�vara Munija, tvrdi da Intenziv c:':ini samo 5% njegovog uc:':enja.

Bilo kako Ьilo, �slednjih godina је c:':itav sistem uc:':en)a Ioge�vara Munija, koji Јв on nazvao Holist1c:':kom Jogom. privlacю Је sve veeu pamju Tragac:':a. Iz vi�e izvora istovremeno pojaYili su se prevodi njegovih Lekcija Holistic:':ke Joge. Na :mlost. te p:>jedinac:':ne Lekcije Ьile su koliko skupe. toliko lo�e prevedene 1 nesredjene. Naime, Joge�var је svoje uc:':enje izlagao uglavnom usmenim putem. tokom predavanja i seminara koje је dr�ao svojim uc:':enicima Cjedini izuzetak је kratka adaptacija 7iЬвtaлske kлftgв mrtvih ·). Njegovi Uc:':enici su ta predavanja snimali na trake i kasnije prenosili njihov sadr:mj doslovno u pisanu formu.

Takav postupak imao је i dobrih i rdjavih strana. Sac:':uvana је sve�na i neposrednost obracanja c:':itaocu, ali su, takodje, tekstovi blli optereeeni c:':estim ponavljanjima. digresijama i mnogobrojnim primerima. Najveea mana ovakvog izlaganja Ыо је nedostatak sa2:etosti, neophodne pisanom tekstu koji nudi prakticna uputstva c:':itaocima.

Prevodioci Lekcija Holistic:':ke Joge ponovili su gre�ke americ:':kih sastavljac:':a. jer su doslovno prevodili tekstove. tako da su citaoci cesto imali utisak nesiedjenosti materijala. zamornog ponavljanja i nepotrebne rasplinutosti .

з

Kada sarn pre nekoliko .godina izneo svoje primedЬe Skandi, 9n ih је tolerantno prihvatio kao opravdane i potom mi predloZio da tekstove sarn priredim za objavljivanje. Dozvolio mi је da ·љ izmenim. objavim u formi koja mi odgovara, interpretiram i sa.Zmem. Drugim rOC:ima, dao mi је odr�ene · ruke da postupim prema svom nahodjenju, kako mi se ucini da је najcelishodnije.

Sve do nedavno nisam imao dovoljno vremena za to. Kada se ukazala prilika, poduhvatio sam se da to ucinim zajedno sa knji:2:evnikom Branislavom Gl,ldeljem. Odlucili smo da materijal izdamo u oЬliku knjige. Prevod је u najveeoj meri rezultat Banetov� rada. Njegove su i dopune u cilju poja.Snjenja i interpretac1je tamo gde је Ьilo neophodno radi 1� razumevanja. Ја sam se usred.sredio na saZimanje i pojednostavljenje teksta.

Redosled kojim smo izloZili Lekcije ne zahteva da ga se strogo pridr:2:avate. Stepeni. od.nosno nivoi ро kojima su Lekcije izlo2ene u Dijadnoj Зkoli odgovaraju nacinu na koji se Citalac uvodi u materiju u okvirima te Akole. I Joge�var i Skanda prihvataju da је drugojaCiji na�in i redosled izlaganja moguc i sasvim opravdan. Зtа vi!e, drugoja�iji redosledi sreёu se u mnogim pga �kolama i sistemima.

· . Sadrtaj ovih Lekcija је iskшnijim praktiearima joge i

hermetizma manje-vi!e poznat. on nije n�to or!.ginalno i novo. Originalna је interpretacija Joge�vara Munija. Citaocu се Ьеz sumnje koristiti da gradju sagleda iz jedne neuoЬi�ajene perspektive, na izo�tren i inteligentan na�in. Najveeu korist 1mаёе oni ljudi koji oseёaju potrebu za jednostavnim obja.Snjenjem о tome �ta se sa njima zЬiva kada se upute ka seЬi nepovratnom Stazom Joge. "'

4

�� ltюU-S/Aoi.nskl L Ћмltl.s�f! t:j.Ю�lj, ml. Ћ�оgм��Ј.1990.

Glava 1:

KO SAM JA?

ZBOG CEGA SE NEKO ODLUCI DA DOZIVI DIREKTNO ISKUSTVO ISТINE

Jednom је u�esnik na Intenzivu Prosvetljenja, doЬiv�i komandu - "Reci mi ko si til" Ckod nas se koristi komanda "DoZivi direktno ko si til"), izvukao svoju voza�ku dozvolu da Ьi pokazao partneru ko је щ1.. Neki ljudi misle da su svoje ime Ш ne�to drugo sa Cime se identifikuju, neka etiketa koja im је Ьliska. Medjutim, �ak ako mislite da ste neka etiketa, to mo:2:e da vam uka:2:e na neke od proЬlema sa kojima se suocavate kada pokwate da iznadjete ko vi zaista jeste. "Ako nisam moja voza�ka dozvola. а nisam ni Petar. onda ko sam ја?" pita se Covek u nedouriUci. Potom on oseca svoje telo i svoje ruke i ka:2:e:"Ja sam ovo telo." Mo:2:da on jeste telo, ali u ovom slu�aju on је do tog iskustva do�ao preko оsеёаја. Da li mo:2:ete zaista saznati �ta Istina jeste putem osecaja? Ne, putem Cu1ne percepcije ni�ta ne mo:2:ete znati bezuslovno. То vam mo:2:� Ьiti _verovat�o. mo:2:ete

. Ьiti priliCno si91;Uni. ali mo:2:da

gre�1te. Јеdшо ako 1mate hezuslovno, odnosno Direktno Iskustvo necega, ma �ta to Ьilo, mo:2:ete Ьiti sasvim sigurni. U ovom slucaju to ste vi, jer о vama govorimo.

Zatvorite oCi na nekoliko trenutaka i zamislite ma�ku, ра ih potom otvorite. Та maCka је deo duhalsvesti. Gde god

5

da је ta rna{";ka i kakva god da јој је priroda, nalazila se na rnestu koje је duh/svest. Duh је tazli(";it od tela. То gde ste zarnislili rna{";ku је duhovno carstvo. Telo је ono �to opipate rukorn.

Ponovo zatvorite ooi i zarnislite rna{";ku. Ovog puta pokwajte da uooite ko је taj koji · posrnatra rna{";ku. Tako ste upravo F,{";eli da tragate za odgovororn na pitanje "Ко .sarn ја?" Тај ko", koji gleda rna{";ku, nije obavezno i doo duha.

U svojoj knjizi "Nauka о rneditaciji ", rnoj spiritualni U{";itelj Svarni Kripalvananda, govori о dve vrste stanja kod spajanja sa Apsolutorn: 1. SaЬi� Sarnadi CSarnadi sa sernenorn �elje) i 2. NirЬi� Saтadi CSaтadi Ьеz sernena �elje).

U SaЬi�a Sarnadiju duh је odvojen od tela, а u NirЬi�a Sarnadiju, duh је odvojen od dwe.

Spoj sa Apsolutorn sa sernenorn �elje је ni�e vrste. Spoj sa Apsolutorn Ьеz sernena �elje је vi�e vrste. U · svakorn slu{";aju, u stanju spoja sa Apsolutorn irnate direktno ili apsolutno iskustvo.

U ni�oj vrsri spoja, sa sernenorn �elje, duh i telo se razdvajaju. U virot vrsti spoja, Ьеz sernena �elje. razdvajaju se duh i dwa. "Ono �to је posrnatralo rna{";ku, onaj koji је posrnatrao rna{";ku, jeste dwa. То ste vil Trik је u torne da postignerno da se to odvajanje desi; kako?

Vi ne tragate za duhorn, niti za telorn. Ako pokwate da direktno doZivite ko ste, а to pokwavate na nivou tela, ili na nivou duha, prorn�icete. Takodje, doZivljavanjern ko ste vi preko oseeaja, i putern razrnШjanja, rnotete irnati sато uslovna ili indirektna iskustva. Prirnera radi, rno�ete pornisliti - "Ako nisaт Petar, а nisaт ni ovo telo. onda ko sат ја?" Medjutirn, {";irn rnislite, vi obavljate rnentalni proces. Mo�ete {";ak iznaci i ta{";an odgovor. ali neeete znati da li је istinit ili ne. I pored toga �to rnentalno rno�ete doci do pravog odgovora na pitanje "Ко sат ја?", nikada neeete Ьiti sigurni dok to ne doZivite direktno. Da Ьiste irnali Apsolutnu Istinu, rnorate irnati Apsolutno Iskustvo. Ako se Ьavite telorn ili duhorn, neeete irnati Apsolutno Iskustvo.

746.godine jedan budisti{";ki rnonah је, sasvirn ozЬiljno. zapitao svog U{";itelja - "Irna li pas Budinu P.rirodu ili nerna?"

U{";itelj rnu је oMro uzvratio - "Mu!" ёаk i kad Ьi ova re{"; rnogla da se prevede, ne Ьi nат to P9rnoglo da razurnerno .. U swtini, on је odgovorio - "Glupostil" Зtо се reei, postavlj� pitanja koja ne pornaro. U stvari, sve �to u svesti stvorite putern pitanja i odgovora, neee ni rnalo pornoci.

6

. Evo јо� jednog prirnera о Rarnani Mahar�iju. Rarnana Mahar�i је pou{";avao tehniku "vi{";are", to jest stalan rad sa pitanjern "Ко sат ја?" Urnro је 1950. godine. Kada је irnao sато sedaтnaest godina dotiveo је spontano Prosvetljenje i proveo је ostatak Zivota navodeci ljude da se pitaju "Ко sarn ја?" Pred svoju srnrt. pritisnut da ka�e za kakvirn rni od�ovororn tragaтo, odgovorio Je:"Ne postoji odgovor na pitanje Ко sarn ја?'. Navodjeni odgovori na to pitanje, kao 'Ја sат Siva', ne srneju Ьiti pwteni u svest za vrerne rneditacije. Istinski odgovor се doci sат od sеЬе. Nijedan odgovor koji Ego rno�e da prШi nije onaj pravi."

V AZNOST DIREKTNOG ISKUSTV А Da Ьisrno re�ili proЫern saтospoznaje jedini na{";in је

sticanje Direktnog Iskustva. Ne rno�erno da upotreЬirno na�a {";ula; ne rno�erno da upotreЬirno racio; ne rno�erno аа upotreЬirno Eg_o. Kako god Ego urnovao. nikada nece naci pravo re�enje. Sta nат је {";initi? Ovo pitanje srece se diljern sveta od paтtiveka. U Gr{";koj. Ыizu Atine, nalazi se Apolonov hrarn Cu Delfirna). Uglavnorn је u rwevinaтa, ali ulazna kapija је јо� tато. Na gornjoj. popre{";noj gredi pi�e: "Spoznaj sеЬе" CGnoti Seauton). Upravo to је vaJ:no. Osnova svake religije, svake duhovnosti, sveg duhovnog razvoja. po{";iva na torn saznanju. Treba · da napredujete do onog stepena kada izistinski znate sеЬе. Od toga zavisi sve ostalo. Mo�ete da izu(";avate filozofiju i teologiju; rno�ete da irnate ovo ili ono iskustvo; rno�ete koristiti ovu Ш onu tehniku; rno�ete da vredno radite i da budete disciplinovani u tivotu; avajl ako putern Direktnog Iskustva niste spoznali ko ste С а ne u{";enjern, razrni�ljanjern ili tako Мо се vат to neko reci) - onda ko sve to radi? Ко је upetljan u tivot? Ко је taj koji to {";ini?

Da li ste ikada uradili ne�to. а da potorn niste osetili ispunjenje zЬog u{";injenog? Na prirner. kona{";no ste diplornirali, а osecate da to nerna rnnogo srnisla. Onda se te�ite:"Вar rnogu da zaradirn neke pare sa diplornorn." Onda jurite za novcern, ali i tada ne oseeate ispunjenje. Postoji li Ша u tivotu �to ispunjava, �to daje potpuno zadovoljenje? Postoji li Ша Мо nije sarno trenutni sjaj? Postoji li Ша �to donosi trajnu srecu i zadovoljenje? Da, postojil То rno�e Ьiti Ьilo �ta, gotovo sve, ako ste to doZiveli VI SAMI. ProЫern nezadovoljstva se javlja kada taj koji doZivljava NISTE VI. Ко dotivljava? Li{";nost ili neka v�a pogre�na identifikacija doZivljava to, Ш {";ini to. а

т

ne VI. Зtа vi doЬijete? Ni�ta. Pos1e nekog vremena po�nete da mislite da је Zivot jedna oЬi�na prevara. U pravu ste. on to jeste.

Medjutim. Istina nije prevara. Jednom kada imate neposrednu, direktnu Istinu о seЬi, tada mo:Zete da po�nete da Zivite "iz sеЬе". Veeina religija sadrZi na�elo da ukoliko sam oovek nema neposredno, direktno iskustvo, onda је religija sprdnja. Ne potpuna sprdnja, jer је korisna. Za drwtvo је dobro kada se ljudi dr:Ze religioznih pravila pon�anja. Medjutim. ako se pridr:Zavate pravila pon�anja, postacete dobar �ovek, ali se opet u tome neeete osecati ispunjenim. osim ako VI SAMI niste taj koji se pridr:Zava pravila pon�anja. То је swtina. Eto z�to је vamo da imate to iskustvo. direktno Apsolutno iskustvo о tome ko ste vi. Ne treba da tragate za odgovorom na pitanje "Ко sam ја?". Vi tragate za onim ko vi jeste.

О OVOM PIТANJU U DAVNIM VREMENIMA Oko tri hi1jade godina pre Hrista jedan mudrac је rekao:

·то vam је ono �to ste �inili malopre, ali na druga�iji na�in." Secate se kada ste vizualizirali ma�ku, ра pokwali da doku�ite ko је Ьiо taj koji је posmatrao sliku ma�ke u svesti? Budisti u stara vremena su to ovako radШ: neprekidno Ьi ponavljali Budino ime. dok se kona�no ne Ьi zapitali:"Ko је taj koji ponavlja Budino ime?" Zna�i. vi ne pokwavate da odgovorite na pitanje. vee pokwavate da to direktno doZivite.

. U Кini је oko 200. godine n.e. Ziveo u�ite1j Cana Ckineski Zen), �esti patrijarh, koji је Ьiо nepismen. Niki kaludjeri su se pitali:"Kako to da је on ()esti patrijarbl nasledio prethodnog patrijarha. kada mu је suparnik za to mesto Ьiо vr1o u�eni �ovek, koji је mogao da izloZi i protuma�i trideset i dve sveske svetih spisa? Kako је ovaj nepismeni kuvar mogao da postane patrijarh, pored ocito sposobnije оsоЬе?" Odgovor је blo da se �ovek, koji је izg1edao sposobniji, јо� uvek odavao

. logi�kom razmШjanju. On nije imao Direktno Iskustvo Istine о tome ko је on, vee је pokwavao da ga doku�i razmШjanjem.

S1edeei navod је od Guru Nanaka, osniva�a preobra:Zene Hindu i muslimanske sekte Sika, istinski spiritualne оsоЬе. То se dogodi1o oko 1520. godine. "Kako da Istina bude spoznata? Kako da koprena 1aZi i obmana bude strgnuta? О, Nanak, evo neЬeske naredЬe: Ostaj u vo1ji Njegovoj, tako da bude prozreta." Ako :Zelite Istinu, koja је volja Njegova, ako :Zelite Istinu. о

8

sebl, о t<;>meo ko vi. zaista jeste .i ako ona postane v�a. onda cete d<;>�v�t1 to D�re�tno Iskustvo Istine i nesumnjivo cete �poznat1 Istшu. Med�ћm. treba da је prihvatite onakvu kakva Jeste. Зtа ako ste Vl grudva Ьlata? Da 1i ste spremni da to pri�vatite? Da 1i ste �o1jni da prihv�tite Isti;nu. da је u�inite SVC?JOm. �ta _ god ona blla? Ovakva m1sao ranJaVa Ego, jer Ego :11:ell da Istшa bude da ste vi veli�anstvena оsоЬа. snama. SP?sobna, ve�t�. velika mw�ar�i�a ili inteligentna :Zena. Kada p�1hvatamo Istшu kakva za1sta Jeste. mi smo se digli protiv nJega. Ne samo ?а ne mo:!:emo da se prikazujemo ovako Ш onako, nego се 1 sve unapred stvorene predstave morati da odU:. Treba samo da se otvorimo i prihvatimo ono �to JESTE. То Је oprobani put do Istine.

EGO PREPREKE о U Кini �· ok'? 400 godina pre Hrista. najЬo1ji Konfu�ijev

��eruk Me;nc1us Ь1? �arev savetnik. Jednom је rekao caru: Pr�tpostav:1mo da Је _Jedan od v�ih ministara oti�ao na put,

da Је ostavю supru� 1 decu sa prijateljem i da је, pri povratku, n�ao da mu porodica gladuje. Sta mislite, �ta Ьi treЬalo da uradi?" Kralj је odgovorio Ьеz oklevanja:"Trebalo Ьi da prekine sve odnose sa prijateljemo"

о Potom је Mencius rekao:"Pretpostavimo da oficir nem<'l rukakvu kontrolu nad svojim vojnicima. �ta Ы sa njim trebalo da se uradi?"

Car o_dmah re�e:"Tre�lo l;i da ga r�aluju." . Menc1us kona�no zap1ta: Pretpostavimo da se carstvom

rdJavo vlada, Ма Ьi trebalo u�initi?" . Car ookrete glavu i рОСе sa dvoranima da prica о drugim

stvaпma. о V � Ego se pon�a kao car u nare�enom primeru. Kada 1zazoyete Ego poЬijanjem, on po�inje da razmi�1ja о drugim �tvar1mao Onog �asa kada pOCnete da se priЬliZavate Istini, ш�асеtе n�glu promenu. stan�. Ьilo tela, osecanja ili misli. Jer Istшa роп�е Ego. Kada dodjete do Apsolutne Istine, Ego је zЬrisan. U svim о ost�im situacijama on aktivno postoji, on је ume�an u opaZaJne 1 �ulne tokove. Ego је gledalac, mislilac, st�aralac, znalaco, �o�nik_. �edjutim. Istina . о vama nije Ego. �11 о kada se рпЬ11�tе Ist1ru о tome ko v1 zaista jeste. Ego 1�v� o�tru prom�nu stanja misli, tela i oseeanja i tada na11kUJ8 nao cara koj1 se okrenuo na drugu stranu. Mi u stvari napadamo 1zuzetno tezak proЬlem. Od presudne је vamosti da direktno do:Zivimo ko smo, а to је jako te�koo Зtа mo:Zemo da uradimo?

9

. PROCES KOJI NEKOGA DOVODI ОО PROSVETLJENJA Sledeei navod је iz Sutre "Narada Bhakti •. 6ko 300

godina ·pre Hrista: "Razgovarajuci jedni sa drugima mekim glasom i suznim .ocima i ustreptalim telima, ·oni proci§cavaju ne samo svoje porodice, nego i zemlju koja ih је rodila. •

То zna�i. ako se iskreno otvorimo jedni prema drugima, а da se istovremeno ne povredjujemo, stvoricemo sit.uaciju u kojoj se Direktno, Apsolutno Iskustvo о nаюј sopstvenoj istinskoj prirodi moze da dogodi samo od sеЬе. Takav pristup primenjujemo na Intenzivц Prosvetljen�. Uzimamo pitanje "Ко sam ја?" i pretvaramo ga u komandu DoZivi direktno ko si til" Sedimo su�eljeni jedni prema drugima, i jedna оsоЬа kaze drugoj:

. �DoZivi direktno ko si til" Druga оsоЬа, odvracajuci "mekim glasom, suzrum CX::ima i ustreptalim telom.. pro�i§cava svoj duh i svoj Ego i time ostvaruje uslove u kojima to Direktno, Apsotutno Iskustvo Istine moze da se .desi. Medjutim, odmah se javljaju komplikacije. ·

Kad ljudi �nu da se otvaraju jedni prema drugima, poZele da �avrljaju. Zato imamo pravilo koje glasi: "Ne, samo sedi i slwaj. Ne dodiruj drugu osobu. Samo otvori srce i dwu i ostani tamo osamnaest .sati dnevno, ta tri dana, ooi u oci sa drugim ljudskim Ьicem." Na ovaj na�in i�te prШ�no dobre §anse da doZi vite Direktn6 lskustvo Istine о tome ko vi jeste.

Uzeli smo to prastaro pitanje i spojili ga sa principom uzajamne komunikacije i smestili ga u dijadnu strukturu dvoje ljudi na zajedni�kom poslu. Onda ih u toj strukturi zadrzavamo satn,icim Intenziva i njegovim pravШma, koji се ih spr�iti da brЬljaju svaki put kada im duh Ш telo karo:"Ovo -је Ьеz vrednosti, pustite me da idem kuci." Jer te§ko је, strahovito te§ko doZi veti Direktno Iskustvo i to samo zato §to duh i telo

- teze da vas odvuku od toga. а ako ne -uspeju - Ego се se za to postarati. Da se to ne Ьi · desilo, potrebno је da budete u strukturi Intenziva sa ljudima koji vam pomaro i koji vam daju podr§ku da ne poЬegnete, са ne poverujete svim onim razlozima dџha za tako. ne§to Ш da izЬegnete iskШenje da skliznete· u neku vrstu odnosa sa partnerom, ljuЬavnog Ш suparni�kog. §to Ьi vas spr�ilo da "ostanete u Intenzivu· dok ne uzmognete da doZivite Iskustvo. Struktura podr§ke је ono §to u

,najveeoj meri �ini Intenziv Prosvetljenja.

10

�ТА ЈЕ ТО DIREKTNO ISKUSTVO ISТINE Kako izgleda stanje Prosvetljenja, to stanje koje su Ijudi

pokwavali da doZive od pradavnina? Neki od njih su imali �skustvo о tome ko zaista jesu. Navod iz "Mandukja upani§ade" 1z oko 800 godina pre n.e. opisuje takozvani �etvrti nivo svesti odnosno Prosvetljenje. Prvi nivo је stanje budnosti. Drugi nivo је stanje snevanja. Treci nivo је spavanje Ьеz snova, а �etvrti nivo је spajanje sa Apsolutom, а to је Prosvetljenje. "Cetvrto stanje је Ьеz ijednog sastojka oko kojeg Ьi moglo Ьiti nekog Ьavljenja. Ono se ne moZe dalje razvijati. Cetvrto stanje је dobrostivo i u njemu nema ni�eg drugog. Da, to је istinsko Sopstvo."

Ljudi koji su ostavili ovaj zapis imali su direktno iskustvo apsolutne prirode Istinskog sopstva, koje је iznad tela, duha i Ega. Ono , nema nikakve veze ni sa �im iz relativnog sveta. Niko tu apsolutnu prirodu nije napravio, niti sopstvo izgradio. Medjutim. iako 'vam је stanje Prosvetljenja opisano, to va§ proЫem ne re�ava ako niste doZiveli Direktno Iskustvo Istine, tj. Prosvetljenje.

Ne preporu�ujem ove stvari ljudima koji karo: "Nisam srecan u �ivotu. osecam se umornim, iscedjenim, Ьezvoljnim. �ta da radim?" Ne savetujem im da idu na Intenziv Prosvetljenja. On је za ljude koji imaju sredjen Zivot i poseduju odlu�nost. Ako su inteligentni, zdravi, krepki i odre§iti, spremni su da krenu. Jer on је surova Staza, nije lak.

Patand1:ali је, oko 200 godina pre Hrista. rekao u "Joga sutrama": Ono Cstanje sjedinjenja sa Apsolutom) је najЬli2e ljudima �ija је rodiLja za njim �estoka. Ako imate jaku Zelju da iskusite direktno svoju Apsolutnu prirodu. vi ste osoba koja се doZiveti to iskustvo. То је te�ko ljudima slabe �elje. Za njih је Ьоlје da rade druge lak�e. sporije tehnike, relaksaciju i vefue disanja. Tako -се, ako · ni!Нa drugo, bar da psihofizi�ki ojacaju. Naravno, i intenzivci mogu i treba da primenjuju, pored Intenziva. i ove, "sporovozne" metode duhovnog razvica.

КОЈЕ ЈЕ KONACNO STANJE PROSVETLJENJA? Govoreci о Prosvetljenju pet vekova pre Hrista. Gotama

Buda је rekao:"Ko god da ga nadje, ni!Нa na§ao nije. Ко god da ga nadje, na�ao је sve." Um ne mo�e da se uspe�no nosi sa ovakvim izjavama, jer sadr�e protivre�nost. Re�eno zna�i

ll

da nШа od onog �to ste Mekivali da cete naci -: neeete naci. Otkricete potpunu prazninu i Ьeskraj, ali, sa druge strane, naci cete potpuno i sveukupno zadovo1jenje, koje је Sve. Dak1e; nШа od onog �to su te1o. duh i Ego �e1eli necete doЬiti, .nego cete naci Sve. Istina је sveukupno i nesumnjivo zadovo1javajuca. Ona је ni�ta, а ipak ona је sve. Nije svako sprem.an za oyako ne�to. Samo orn koji su istinski spremni za Istinu mogџ da se mu�e sa ovakvim preQa1�tvom.

Kako to kona�no stanje izg1eda? Ја i moj otac smo jedno", rekao је Hristos. То је, sa stajali�ta logike, Ьesmislena izjava. Kako dve stvari mogu Ьiti jedno? Ipak. ovaj paradoks је "u oЬlasti" Apsoluta - istinit, mada Istinu mo�ete zvati i majkom. Istinskb · spoznavanje ove tvrdnje' је izvan oЬlasti intelekta.

Sledeei navod је iz Rg ·vede· Coko 1300 godina pre n.eJ: "Milozvu�na ptica koju је sada imao, uletela је u Ьeskrajno srce iskonskog оса.· Kada do�vite Apsolutno iskustvo. osecate se Ь� kao da ste · Шli u dwu tvorca ovih r�i. Ovo је najstariji zapis . ikada zapisan na ovu temu. iako је, nema sumnje, usmeno preno�en hi1jadama godina pre nego �to је stav1jen na ·hartijU.

Јо� mnogo mo�e da se govori о Apso1utnoj Istini. medjutim r�ima. niti Ьi1о �im drugim ona se ne mo�e pokazati iЏ dati. Re�i mogu da smire ili uznemire ljudski duh. Kada је о Apsolutu re!:, jedihi odgovor, jedina Ьlagotvorna r�. mo�e Ьiti sam Logos, Istina, odnosno Direktno · Iskustvo Istine CApso1uta). Sve telesno i duhovno prepreka ·је koju treba preobraziti u sredstvo shodno te1u, duhu, vo1ji i karmi pojedinca.

PODSETNIK NaJЪolji trenutak da po�nete sa pitanjem "Ко sam ја?"

jeste kada u v�em �votu sve ide kako valja, а imate sloЬodnog vtemena. Ako ��k·ate "idealnu" situaciju da eo�nete da radite na seЬi, Ш akp је to uvek ne�to kao "posle , "jednog dana", "iduce godine", treЬa da priznate da ne smete, da l�ete sеЬе i odugovla�ite.

Тај "Ко" kojeg nameravate da direktno do�vite nije v�e telo, niti v� um Cduh), to је DUЗA. onaj koji posm�tra ma�kul

Ne mo�ete da direktno do�vite ko ste tako �to cete nalaziti odgovore na to pitanje.

12

Vrlo је vamo da direl<tno do�vite ko vi zaista jeste. Bicete u stanju da napredujete do stepena kada zaista ZNA ТЕ SEBE. ·

Neeete osetiti potpuno zadovo1je:nje ili ispunjenje u �votu ako niste VI ТАЈ koji u �votu u�estv':ljt:. . .

Kada se priЬlible A�1utnoj Ist_1rn о �ome ko. v1 J�ste, do�vecete neku vrstu reakc1Je. Kada Је Ego 1zazvan 1 negпan, okreee se drugim stvarima. . . . .

Ako smo u stanju da se . iskreno ot:r?пmo _Је� prema drugima, а da istovremeno ne povredJUJeffiO Jedni druge. stvaramo najЬo1ju situaciju u kojoj Dire�t�o. Apso1utno Iskustvo n�e sopstvene prirode mo�e da se do�v1. .

Direktno Iskustvo Istinskog Sopstva: _nesrodno ��e:n drugom i do�v1jeno Ьеz ikakv:og _ �sred:ova�чa Jest� ProsvetljenJe.

Kona�no stanje ProsvetlJenJa Је N1�ta 1 ono Је Sve. Ко si ti?

CТermin "duh" koristi se u ovim 1ekcijama pretemo da ozna�i 1judsku psihu u Шеm smislu: misli: ose_canja. slike, utiske odnosno Ja-svest, Ego. Као takav, tretпan Је kao ne�to uslov�o lo�e. Ne treba da vas zЬuni pozitivnost nekih r�i kao "produhovljenost� Ctu. _se o�ito neMo d .. esilo sa_ duhor:c;. ne�to је pro�1o kroz njega 111 u nJega ?o�lo), d�ov� razvoJ : jer se tada misli na spiritualni razvoJ: Isto v� za duJ:tovrn U(;itelj" - on u,�i duh, pou(;ava �а dШ1. Dwa Је ono �to Jesmo i �to poseduje duh, da kroz nJega bude u ovome sv�tu. U swtini Dwa samo JESTE, glago1 Ьiti ·, Ьеz imenice, Ьеz pпdeva, Ьеz r�i - JESTE. Vi jeste Dwa.)

13

Glava II:

POJANJE

ZASTO РОЈАТI

. . .P_ojanje је jedan о� najstarijih z:��ina ispoljavanja religioznog �11 ��ш��nо� <?SeCanJa. Ono. pro�1�cava telo, srce i duh. То је jediru cllJ poJanJa. Ponekad Је to te2ak posao, jer se umorimo od ponavljanja jednog istog napeva. То је trenutak kada treba da nastavimo da pojemo.

. Ako imate prljavu, crnu �rlju. necete је odstraniti jednim pranJef!\· Tre�a po�osta �а trl]ate da Ьi nestala. ZЬog toga ponavlJamo 1ste st�ho':'e 1spo��tka. Da Ьi se srce pro�istilo :nor�o ga �ostS: r�batl.Cemu �1sto srce? Velika је razlika jesti lZ �1sto� tan)lra 1 1z nekog na kome su ostaci od prethodne �etiri hiljade obroka. А �ovek se dobro unutra oseca kada mu је �isto srce. Ako је nekome 2ivot glup Ш dosadan, to је zato �to mu srce nije �isto.

. Pevamo ВС?�·. Tako seЬi omogucavamo da primimo Njegove darove 11I Njene darove. ako Boga zovete Istinom.

Mnogi su U��telji �o,:rorili da је put spasenja za mase, u dоЬа sukoba u koJem 2iv1mo - pevanJe. Ко peva zlo ne misli. Samo mali procenat ljudi mo2e da se posveti jogi u potpunosti; za veeinu је pojanje mnogo pogodniji naCin rada.

14

RAZLIKA IZMEDJU OВICNOO PEV ANJA I POJANJA 1 Vecina popularnih pesama u Americi. Indiji ili Ьilo gde

na svetu, peva о takozvanoj oЬi�noj ljuЬavi. Za razliku od nje, kada pojemo mi se uskladjujemo sa Bo2anskom LjuЬavlju. OЬi�na ljuЬav ima u seЬi iskrenost i stvarna oseeanja. ali sadr2i i mnogo n�istoce i seЬi�nosti. Stoga. pevajuci oЬi�ne pesme о ljuЬavi, · izazivamo pome�ana osecanja. One u nama 1zazivaju ne�to zadovoljstva i ne�to Ьоlа. А kada pojete Bo2anskoj LjuЬavi. Bogu ili Apsolutnoj Istini rezultat је uvek isti -doЬijate samo zadovoljstvo.

Mi pevamo da Ьismo osloЬodili energiju tela, duha i oseeanja. То �ini svaka muzika. Medjutim, pevanjem Вogu. Istini ili Apsolutnoj LjuЬavi. energija se preobra2ava. U svakom drugom slu�aju osloЬodjena energija vodi daljem upetljavanju u 2ivot. То је vrlo vamo na�elo.

Pojanje se oЬavlja u po�etku polako. zatim sve br2e i br2e i na kraju vrlo polako. Postoji psiholo�ki. а isto tako fiziolo�ki razlog za ovo. Kada ne�to slwate prvi put. ako је pevanje sporo, onda mo2ete Ьоlје da to razumete. Kako postepeno uЬrzavate. ritam vas di2e i nosi, ener�ija doЬija na silini. а oseeanja bujaju. U sanskrtskim pojanjlma tempo se zatim smiruje. Ako је neko dovoljno proci�cen, on tada ulazi u mirno, tiho, vedro stanje. Ako neko nije dovoljno �ist, on се upasti u stanje usporenosti i te2ine. V eeina pesama na Zapadu ne vodi racuna о poslednjem delu pesme. One oЬi�no imaju samo stalan ritam. Popularne pesme izazivaju u vama strast i osecanja. Мо је u redu, ali one na kraju ne daju priliku da se udje u stanje mirnoce.

ZASTO РОЈАТI NA SANSKRTU? Sanskrt је majka engleskog jezika. kao i mnogih drugih.

Sanskrt је poseban, ima svoj kvalitet. koji nijedan drugi jezik nema. jer poti�e od jogija koji su dostigli savr�enstvo. Kada su dostigli ujedinjenje sa Apsolutom, Culi su izvesne zvuke �to su im sami od sеЬе dolazili u svest. Ovi zvuci su potom prizemljeni u jezi�ki oЬlik - sanskrt. Cak i onda kada neko ne zna оу а ј jezik:. Чi zna�enje re�i .. titraji sanskrta pokr�u onaj. deo u nJemu kOJl Је swta svesnost. Tako nas on vodi u stanJe swte svesnosti. То vam је kao kad za pranje prljavog lonca koristite riЬacu �etku umesto oЬi�ne krpe. RiЬaca �etka duЬlje zadire i

15

ne zahteva toliko vremena da se lonac ispolira. Ako su ne�istoce prilikom svakog kuvanja Ьile zapeёene, stvarno је te�ko odstraniti ih. Ustvari, vi v�e i ne znate da је pod naslagarn.a sjajni lonac, kakav је Ьiо u po�etku.

Amerikanci vole da pevaju engleske napeve, jer su brazde engleskog jezika v� urezane u njihove mozgove, tako da energija kroz njih proti�e bez velikog otpora. Ipak. engleski је izopa�en oЬlik sanskrta. Razlog za to је �to se toliko mnogo ljudi razmilelo �irom sveta relativno brzo, tako da nije Ьilo moguce da se podu�e sanskrtu.

U vecini slu�ajeva mi. Sled.Ьenici joga sistema, pevamo na sanskrtu. То �inimo zato da Ьismo strukturu mozga preobratili u onu finiju, razvijeniju. Na taj na�in Ьiva nam dostupnije poimanje Boga. Apsolutne Istine ili Bo�anske LjuЬavi. а ne zato �to mene uzЬudjuje indijska muzika. Ljudi u Indiji nikada ne pevaju na sanskrtu, vee na svojim lokalnim jezicima .

. U stanju ujedinjenja sa Kona�nim. svekoliki glasovi sanskrta dolaze sami od sеЬе. ne kao secanja, nego iz srca samog Boga kao swte svesnosti. Pojuci ove zvuke uporno, mi do2ivljavamo Ьlagi odsjaj tog neЬeskog Ьl�enstva i Ьivamo privu�eni Bogu.

Ljudi vole da pevaju na svom jeziku, jer kada razumemo re�i duh Ьiva pokrenut i treperi. Kada pevamo na sans�rtu. on treperi eteri�nim telom.

· FIZIOLOSKE OSNOVE VREDNOSТI ZVUKOV А Kada se jezik razvio, pre oko 17.000 godina, mozak је

postao izloZen velikim naprezanjima zЬog nastojanja da se razume re�. tj. zvuk. Od tog vremena, zvuk је za razvoj

· svesti vrlo v�an. Razli�ite vrste zvukova razli�ito uti�u na svest. Ako se izlo2ite haoti�noj buci i vrШecim zvucima. oni na mozak uti�u na jedan na�in; ako slwate skladne, ёiste zvuke, oni uti�u na druga�iji na�in, jer zvuk uti�e na mozak i njegovu strukturu. Kada pojemo. mi produkujemo naj�i�ce i najskladnije zvuke, Ьеz nesklada i trenja - Ьlagougodne zvuke. Kada izvesna vrsta zvuka nekome tx'stane Ьliska, neuroni u moZdanim vijugama se "prestrojavaju i preina�uju. Na primer, mo�da vas ne privla�i indijska muzika. vec rok. koji dobro oseeate. Razlog Мо ga osecate је u tome �to ga mnogo slwate. Navikli ste se na njega i mo�da odrasli uz njega. Ono �to se u stvari desilo је da su u vШm oЬlastima mozga moZdani

16

neuroni prepovezani. То traje neko v:eme. dok i� ne po:rezet� na odredjen na�in, tri do pet g�dina 1zl�gan]a _nek�J . ':'rst1 muzike. Potom osecate da vam Је ona u kost1ma 111 u celijama. А to је doslovce istinal Sve do tada vam nije zvu�ala "prirodno". Po�to ste pevali ili sl�ali _nekolik? godina tu vrstu muzike, otkricete da vam zvu�1 pшodno 1 da vam stvara ugodnost. Svi mi smo vaspitani uz . razli�ite .v!ste m�ke i neuronski nastavci su nam povezaru na razl1ё1te nа�ше za svaku pojedinu vrstu. 1 •

Meni је trebalo dve . i ро godiz:e da �onв:�n? zavol1z:n pojanje. Doista. volim ga v1�e od ostal1h stvar1 u JOgi. Lak�e Ј6 1 ne tra2io razmi�ljanje.

Ako neko istraje u u(';enju melodije, instrumenta ili ritma. kona(';no се potrebna koncentracija Ьiti dosegnuta i ovladace melodijom. instrurn.entom ili ritmom.

PROCISCA V ANJE POJANJEM Pojanje је pro�i�cavanje. Kada ste potiMeni . i lo�e se

osecate, pevajte malo i posle nekog vremena potl�tenost се proci. , .

Pojanje ima magi�no dejstvo. V � proЬlem Ј6 u tome da mu dopustite da vas zahvati. MoZda mu se opirete? Ponekad. pod navalom osecanja. postajemo osetljivi. J?One�ad se osecamo uzvi�eno, а nekad smo jednostavno pro�1�ceru. Kada po�ne proces pro�i�cavanja. do2ivljavamo takve stvari da nam vi�e nije do pojanja. Opire�o .se. �i imamo tr� i�Ьо!а u 2ivotu: .N� u�estvovati, u�etvovat1 1 pпtom se op1ratl, 1 u�estvov�t1 1 predati se tome u �emu u�estvuj.emo . . Ak� ne u�estv�J�mo. osecamo se izop�tenim. Ako u�estvuJemo 1 орнеmо se. роСШЈеmо to da mrzimo. Ako u�estvujemo i predajemo se. moramo da prodjemo kroz pro�i�cavanje. Kod pojanja је v�o znati .�ta izgovarate i mislite, i da dozvolite da � е ostv�uJU posl��ce pro�i�cavanja. Ьilo da su one u oЫast1 oseeanJa, tela 111 se ti�u n�ih misli.

Za vreme pojanja javlja se prirodna potreba da se �ovek nji�e. osim ako mu to nije neprijatno i ne 1;-lZdrZava �.е. Kada vas Gospod zaljulja ne mozete se odupretl. Ovo ruJe :puk� metafora, nego jogisti�ko na�elo. Kada se kona�no opustlte 1 prepustite toliko da . osloЬodi!e .energiju u t�lu, telo се .�е zaljuljati. Potom sled1 osloЬodJenJe <;>d .napeto�tl. Ova energl)a је ina�e uvek pod kontrolom volJe 1 telo Је stalno napeto.

l7

Ako је neko u . stanju da se prepusti za vreme pojanja, sledice �ele�no op_wtanJe. ОЬе_ te stvari, i primena volje i prepwtanje 1maJU SVOJe mesto u ZJ.votu.

Po�toji jedna korisna stvar koju mo�ete da uradite kada �t� Ьe�ru � nЕЮ�. Mo�ete. da pojete Bogu. Nemoguce је da 1stinsk1 pojete Bogu i da lstraJete u svom Ьesu. Ali morate da zapevat� . n�glas, ne mo�ete da pojete u sebi ili mrmljajuci. · Savr�e� JOgi mo�e da peva � seЬi, ali vas Bog neee "cuti ".

. М1 pevamo Bogu da b1smo smanjili kontrolu egoisticne

volJe . !lad Bo��om e_nergi�m u telu. Dok pevamo Bogu energlJa teee ka NJemu 1 proc1�cava nas,. umesto Мо se razliva

. � istice napolje, kako to iz:ace Ьiva u �votu. Pevanje Bo�jeg 1mena usmerava energetsk1 tok na takav nacin da se ostvaruje proei�cavanje.

. �ako yreme pr�tice, v�� poimanje sveta neprestano b1va Ispravljano,a v�1 stavov1 1 predrasude Ьivaju dovedeni u skla�. u saglasje sa mudro�cu koja u vama svice. Budite otvoreru na tu f!\Oguc_nost, nemojte se tvrdoglavo dr�ati svojih stavova. Na _kraJU uvн; iee�te da su v�e ·prvoЬitne ideje Ьile na mestu, �1 d� . su b1le Jedno.str�e. Imamo jednostrane ideje о A�lutnoJ . Istlrn, о Savr�enOJ LjuЬavi, о Bogu. Kada pojete obratlt� P�JU na sve �to se de�ava sa mislima, oseeanjima . i telom 1 .P�t1te da se de�ava. ��о cete se precistiti.

�OJanJe opwt':i obruc .. koJ1m volja vlada nad �votnom energtpm u telu 1 oseC:anJima. Intelektualni tipovi ljudi ne mar� z:nnogo za ovakve stvari i radije citaju svete tekstove. M�dJ\.:ltlm, ako mo�ete da otvorite svoje srce · i da pratite роЈаnзе kuda vas vodi, �votna energija се Ьiti osloЬodjena i rezultat tog osloЬadjanja Ьiсе cistoca.

�ojanje vam proci�cava srce da Ьi Bog u njega mogao da udJe. . · Pevanje Bogu ne s�o . d� otvara srce, nego i . cisti energetske _kan�e . u te_lu. POJan.Je Jednako proci�cava i duh.

. Da Ь1. poJanJe bllo mocno, morate znati znacenje reci k�Je. se u nJemu koriste. А ја� је vamije da to Мо izgovarate i ffilSl1te.

ОР�ТА TUMACENJA

. I �uh i. telo �u z:t:tшi�alni. Kako. је to moguce? Zato �to Је Воg mUZikalan . NI.Je ru �ezer, rn roker, ni violinista. On је sama swtina muzikalnosti.

Pojanje treЬa da bude prosto, ne treЬa te�ti da ga dovedete do nivoa profesionalnih muzicara. Pojanje је za ljude

18

sa spiritualnim temjama, koji nastoje da ociste srca, а ne za javne nastupe i zaЬavu. Pojanje nije za izvodjenje, nego za "uvodjenje •.

Postoje razni tipovi ljudi. РоЬоmе osobe vole da pevaju. Intelektualci i naucni tipovi vole. da proucavaju svete knjige. Preduzimljivim ljudima vi�e le� meditacija.

РоЬоmо pevanje za jednog tipicnog Zapadnjaka, usmerenog samo na svoju glavu, nije ne�to �to mo�e lako da prihvati. Mi pevamo Bogu da Ьi nam se srca prema Njemu otvorila. Ako se taj proces kod vas sporo razvija, ne uznemiravajte se . TreЬalo mi је cetiri godine da naucim da pevam · otvorenog srca.

Ljudi su vr�ili razne eksperimente, upotreЬljavajuci umesto роЬо�h reci neke druge, na primer "koka-kola", "fotelja" itd. Ne mo�e se reci da koka-kola i fotelja nisu takodje Bog. ali jednostavno nisu dovoljno prikladne da budu Во�је ime. Neko је i covek, i lekar i otac i suprug i sisar. ali ga ne zovemo sisarom, nego imenom.

PODSETNIK Pojemo da Ьismo procistili srce, telo i um. Pevanje oslobadja energiju tela, osecanja i uma. Pevanjem

Bogu, Apsolutnoj Istini ili Bo�anskoj Ljubavi ova se energija preobr�ava.

Polagano :Qevanje u pocetku omogucava nam da se srodimo sa napevom. Kako se tempo uЬrzava, energija postaje delotvorna i narasta. Pojanje se okoncava lagano, donoseci mir i tШnu.

Sanskrt nam dolazi od ciste svesti savr�enih jogija, koji su tu svest stekli sjedinjenjem sa Apsolutnim. Pojanjem na sanskrtu pokrece se cista svest svakoga od nas.

Pojanje na sanskrtu preobraca strukturu n�eg mozga u onu finiju, razvijeniju.

Pojanje cini dostupnijim Boga, Apsolutnu Istinu i1i Bo�ansku LjuЬav. .

Preci�cavanje pocinje da se de�ava dok pojemo. Tada se javlja reakcija, na primer mrzovolja, da nas odvrati od pojanja. То је trenutak kada treba ustrajati i dopustiti proci�cavanju da se de�ava.

Da Ьiste neki napev ucinili efikasnim, morate znati njegovo znacenje, to �to pevate morate i misliti i morate ga neko vreme pevati istrajno i zdwno.

19

Glava III:

MANTRA

Mantra је sveta izreka, Re� Bo:Zja, Bo:Zje Ime Ш zvuk koji od njega dolazi. Tehnika mantranja poфazumeva uzastopno ponavljanje mantre izvesno vreme. Posledica toga је da mantra dovodi do razre�avanja konflikta. uspokojava ljudski duh i osposoЬljava �oveka da se uskladi sa Beskona�nim, sa Bo:Zans.kim. U Bernerovoj organizaciji. kao i u veeini joga �kola, instruktor inicira U�enika u silu mantre oralnom transmisijom. а to је postupak usmenog preno�enja od strane оsоЬе koja је na isti na�in inicirana. Time se moe mantre prenosi u kontinuitetu od prvih prvosve�tenika. iz nutrine instruktora, Majstora, �apatom na· uho U�enika. Na taj na�in U�enik prima u sеЬе oпginalni zvuk, zadr:Zava ga u seЬi i mo:Ze da ga ponavlja. Smatra se da samo na taj na�in primljena. mantra daje rezultate. Medjutim. sasvim је SIGURNO da daje rezultate svakom vrlom namerniku, upravo u srazmeri sa njegovom re�eno�cu i �istotom. Veeina po�etnika u Bernerovoj organizaciji po�inje Ш sa mantrom AUM Ш sa RAM. Aum је Ьo:Zji zvuk. а Ram је Bozje ime. Kroz njihovo istrajno ponavljanje postepeno cete do:Zivljavati njihovu moe. ОЬе ove mantre sastoje se iz tri glasa koji su pavezani sa kontrolom disanja. Svaki glas zahteva razli�itu koli�inu vazduha da Ьi Ьiо izgovoren, stvaranjem manjeg Ш veceg otpora u grlu i usnoj �upljini. То opet. skupa sa titrajima, neposredno uti�e na n� duh odnosno stanje svesti.

20

Treba da sedite uspravnih ledja i dr:Zite o�i otyorene. Ne treba da gledate ni u �ta odredjeno, ali ako Ь� :Zel1te. mo�ete da gledate u ta�ku r1:a poc;iu. ;meta�-dya. ispred se:�· DuЬoko udahnite i potom, рп uzdisanJU. v1bшajte �um 111 . Ram, �ta ste vec odabrali. U jednom _izdisaju treba da. Jedno� �zgovoпte svoju mantru (viЬriranje Је poseban nа�ш роЈа�Ја neko� svetog imena ili misti�ke, magijske formule, na nа�ш na koJ1 to ponekad �ine _sve�tenici: �uЬo�i� glasom, otegnuto, kroz nos - time se posM:e prava v1brac1Ja 1 efekat:)

Dok ponavljate mantru, sva v�a pa:ZnJa �re�a da Ьuc;ie usmerena na stvaranje zvuka mantre. na to osob1to 1zgovaranje. kao i na disanje, odnosno na izdah, koji nije s_loЬo�an kao udisaj. nego је zaprMen pokretima usana, u grlu 1 ust1m�.

Svaki put kada· ve�ate. mantru treba da ponov1te 'Zl puta, �to traje oko 12 minuta. · . . . .

I Aum i Ram se sastoje od tri glasa. Sva tп treb� 1zgovoп�1 glasno i to tako da podjednako traju. Treba da su р�. otvore�. Ьеz gr�a u grlu i ustima. Prvi treba da �е pretop1 u drug;. koji opet. u оЬа slu�aja, prelazi u nazalno . mmmmm-m-m-m : а to је glas dobljen kada su usne skloplJene, dok se nastal1 zvuk propшta ka gore, u sinuse, tj. kroz nos .. Vili?.a ne sme biti zgr�ena. Na opisani na�in proizvode se v1brac1)6. Re�eno va:Zi i za ostale glasove.

Tre�. nam јо�. obj�njenje za_ glas. "(·. � sans�r� postoj� tri glasa r . Jedan Је kao n�e ob1�no r tJ. Je�.no � . _Jer ffil, kao i Rusi i Italijani, ponekad ovaj glas zakotrlJamO 1 tlme ga umno:Zimo, na primer u onomatopeji "Ьrпп" kada nam ј� hladno. Drugi је slo�eno ·r·. nalik na ·r· u francuskoj re�1 ulica - rue, s tim �to ·r· nije grleno, nego је poput engles�og "r". Ovaj glas srecemo u re�ima kao ��о su _ sanskrt. Kr�na :t�. Treee ·r·, koje nama ovde treba, sl1�n� Је engleskom r . Jezik treba prisloniti uz gornje nepce, dalJe �d. zuЬa, ka_ �lu. Jezik treba da је ra�iren, sa �јеЬоm u srediru, kao latrru�no "u". Ovo nagl�avamo zato �to se stvar pre.v�dja, pa_lJ.udi k_o� svakog pojedina�nog izgovaranja mantre sa r ustvaп rmbaJU oko 7-8 sekundi, maltretirajuci i jezik i mantru.

U engleskom jeziku suglasnik ·r· se pon�a . kao v<_Jk�. samoglasnik, jer propШta vazduh kr?Z pomenut1 �Је�. te JeZlk ne mora da se pracaka, naizmeru�no prop�t��c1 vazdu?. odnosno lupkajuci о nepce. U ZapadnoJ tradiC1J1 mantranJa, odnosno pojanja i viЬriranja. "r· se ne izgovara. �oliko .. d�go. jer se ni formule toliko ne otezu. tako . �а glas r . . . koJ1 Је . � latinskom i hebrejskom isti kao i n�e r . zatrepeп Jednom 111 par puta.

21

Dok ponavljate v�u mantru, mo:Zete da odЬrojavate upotreЬljavajuci brojanice Ш brojeci prstima. Na prste se broji ovako: palcem leve �ake dodirivacete zgloЬove na svim prstima desne �ake, osim na palcu. Pocecete sa malim prsom desne �ake. Na svakom prstu postoje tri zgloba, �to kada se pomno:Zi sa cetiri prsta cini 12. Kada zavr�ite sa . desnom �akom, predjite na levu, ponavljajuci postupak . Na taj nacin ste odbrojali do 24. Okoncajte tako �to cete se vratiti јо� jednom na mali prst desne �ake i to се Ьiti 'Zl .

. Dok izgovarate mantru, pustite da energija tece; energija zvuka, daha, energija u telu. Neprestano dr:Zite pamju na izgovaranju svakog pojedinacnog glasa i na dahu, ali . pri tome dozvolite energiji da tece, da vas pro:Zima. То се vas postepeno odvesti do Bo:Zanskog.

Ako :Zelite da opisano praktikujete, neka vam ovo bude DOMACI ZADATAК. U toku �est nedelja, na opisan nacin, svakodnevno izvodite ve:Zbu od 'Zl uzastopnih ponavljanja mantre.

22

Glava IV:

POTVRDJIV ANJE

Onaj deo medjuljudskih odnosa koji nekoj licno�ti otvara vrata 2ivota i koji uslovljava i uzrokuje da se ona istice, da se iska:Ze svojim osoЬinama, jeste potvrdjivanje. Kada ste se potvrdili necim Мо ste uradili, Ш ste stekli priznanje za kvalitete koje imate, u pozadini toga le:Zi potvrdjivanje i priznavanje vas samih, kao licnosti, od strane v�e okoline. Potvrdjivanje ne znaci samo doЬijanje komplimenata za neMo dobro i lepo Мо ste ucinili Ш za domet koji ste dostigli. Potvrdjivanje u svom najosnovnijem oЬliku i znacenju је 'potvrdjivanje od strane drugih da vas priznaju kao individuu.

Ako osoba ide kroz :Zivot nepotvrdjena ni u cemu i ni za �ta �to cini, ра Ьilo to dobro Ш lo�e. dr2ace se ро strani, povlacice se i Ьiсе str�ljiva u 2ivotu. Војасе se 2ivota i nece se isticati kao licnost. lpak. ona jeste licnost, kadra da se iska:Ze u 2ivotu i da iznosi i zastuf.a svoje unutr�nje sadr:Zaje, svoje osoЬine, svoju jedinstvenos . Potvrdjivanje је ono �to otvara vrata osoЬinama i posebnosti svake individue.

Ljudi su zatvoreni zato �to se Ьоје posledica. Osecaju da се ih ove snaci ako se otvore i ispolje. Dobar deo takvog modela pona�anja, sklonost povlacenju i dr2anju ро strani, stvoren је u detinjstvu. Jednom postavljen, ovaj �aЬlon izЬegavanja nastoji da opstane stalno se obnavljajuci. Ako nekome nikada nije posveceno dovoljno pamje kao individui, on cak nece ni nastojati da se povlaci pred posledicama. nego se prevashodno nece uop�te ni ispoljavati.

23

U vecini slucajeva ljudi pocnu da se ispoljavaju i tada se suocavaju sa tim slo::!:enim. za vecinu tajanstvenim, svetom posledica i potvrda. Recimo da је dete vaspitano u uslovima u kojima је istinska potvrdjivanja, hvale i priznanja dobljalo od strane Ьli::!:njih samo onda kada је dobro sviralo klavir. U njegovom ::!:ivotu postojace prirodna sklonost da ne mrda od klavira i nastojanje da ga silnim ve::!:Ьanjem dobro svira, te · da se ispolji i potvrdi kao pijanista. U psihologiji ovo је dobro znan princip. То је sasvim dobro sa gledШa njegovog dometa kao pijaniste. Ali �ta је sa preostalm sposobnostima, njegovim prirodjenim sklonostima? �ta cemo sa njim kao individuom, ko је on kao liCnost u svemu tome, u ::!:ivotu, mimo sviranja klavira? Sve ostale sklonosti i sposobnosti Ьiсе potiskivane, dr::!:ane ро strani, jer kljucni proЬlem u ovome primeru је to �to osoba doblja potvrdjivanje i priznanje samo pod odredjenim uslovom: ako dobro svira klavir.

Kada је potvrdjivanje uslovljeno, ono uzrokuje neke pozitivne i neke negativne efekte. Kad god је taj Covek dobro svirao klavir, ljudi Ьi uzdahnuli:"Kako divno svir�. molimo te odsviraj nam јо� ne�to." I tako Ьi on opet seo za klavir i, zaranjajuci svim srcem u muziku, zaЬlistao. Samo ро sebl, to је dobro. Ali kasnije on porazmisli i shvati: "Ono �to sam ја ::!:eleo oduvek jeste da pravim modele Camaca. Ali to ne dolazi u obzir. jer kada god to otvoreno ispoljim, ljudi zacute zabrinutog izraza lica." I zato se on povlaci. Njegovo potvrdjivanje kao individue uslovljeno је sviranjem klavira. Ljudi ga priznaju samo kao pijanistu, а ne u celosti, kao sveukupnost sklonosti i sposobnosti; ne prihvataju unutr�nju vrednost njega kao individue.

Potvrdjivanje о kojem govorimo naprosto је iskazano priznavanje istine о njemu od strane drugih. Istina је da ste vi jedihstveni, neponovljivo takvi kakvi jeste, i da ste Ьo::!:anski, svesni entitet koji ima vi�e mogucnosti izЬora. Dakle, prvo potvrdjivanje i priznavanje neke individue koje se Ьеz obzira n� uslov:e mo::!:e dati jeste upravo ovo. Takvo potvrdjivanje ШЈе neC1m uslovljeno odavanje priznanja Ш Cestitanje. То је neuslovljeno prepoznavanje, priznavanje i potvdjivanje ::!:ivuce istine, istine о vama.

Dete koje su podigli roditelji sposobni da uoCe njegovu jedinstvenost kao svesne individue i koji potvrdjuju tu ::!:ivu istinu u svim pojavnostima i njihovim interakcijama, na pravi naCin се se isticati u ::!:ivotu. Znace ko ono jeste i sve �to mu је prirodjeno verno се ispoljavati. Ко ono jeste Ьiсе za njega

24

ocita Cinjenica samog ::!:ivota. а posledica takvog stanja Ьiсе da се se ispoljavati. isticati svojom osoЬeno�cu, Ьlistace u ::!:ivotu. ·

Isijavanje, zraCenje, otvoreno ispoljavanje sposobnosti, dolazi iz vas, iz onog ko vi zaista jeste. Sve ove odlike, zajedno sa entuzijazmom, inteligencijom, protokom ::1:ivotne energije, nastaju i ostvaruju se u ·onom stepenu u kojem su vas Ьezuslovno prihvatali u detinjstvu.

Ova vrsta potvrdjivanja је prepoznavanje Istine i kljuC uspeha u ::!:ivotu. Svi uspe�ni ljudi, koji nisu samo Ьogati, ugladjeni i na polo:2:aju. nego su i sreeni i nemaju osecaj krivice, dobri su "potvrdjivaci"· i "priznavaoci", Ьеz obzira da 1i verbalno Ш neverbalno. Oni potvrdjuju vrline drugih i . onu temeljnu vrednost svake individue. Umeju Cak da ukaro na neCije slaЬe taCke а da ne izazovu suzdr:2:avanje ili povlaCenje. Ljudi, naravno, vole da rade za takve оsоЬе, jer mogu i da gre�e. а da se i dalje sloЬodno ispoljavaju. Mogu da osloЬode svoje skrivene sposobnosti, da ostvare nadarenosti i da budu uspe�ni tokom Citavog ::!:ivota, jer Ьivaju prihvaceni i potvrdjeni od strane drugog ljudskog Ьiса. .

Pretpostavimo da је neka osoba usmrtila troje ljudi. Da li је ovo vredno potvrdjivanja? Da. jeste, jer to је istina. Тај akt, naravno, ne zasluroje pohvalu, ali zavredjuje potvrdu Cinjenice, Ьezuslovno i nepristrasno. Na ovome se zasniva mehanizam ispovesti, �to је mocna tehnika i daje odlicne rezultate, ako је izvedena kako valja. Osoba dolazi i ka:2:e: "Ublo sam dvoje ljudi!", а druga osoba ka::!:e:"Razumeo sam te. �ta si јо� uCinio?" Ublca pomisli:"�ta, ovaj se nije zapanjio?!" Neee me prijaviti? Daj da mu ја otvorim srce i sve priznam." I tako on ka::!:e: "Ustvari, ublo sam troje ljudi: Onaj drugi ka::!:e: "Razumem te, �ta si јо� ucinio?"

· Pravilno izveden, ovaj postupak Cini Cuda u oslobadjanju

od osecaja krivice, delotvorno poma::!:e Coveku da izadje iz tog stanja greha, da se otvori i nastavi da se ispoljava u svetu svojom pozitivno�cu, dobrim osoblnama i pored toga �to је poCinio neke gre�ke i �to ima svoje slaЬosti. Naveo sam ovde vrlo jednostavan primer, ali mehanizam koji opisujem је upravo tako jednostavan i mocan. Ova vrsta potvrdjivanja gubl svoju moc kada se isticu posledice i ogovornost koje proishode iz dela koje је ispovedjeno. Ako se Coveku ukazuje na posleфce, on се se povuci i ostati zatvoren. U konkretnom sluCaju, on ne Ьi priznao trece ublstvo.

25

Potvrdjivanje deluje na individuu kao vrsta: podr�ke, Ьlagotvornog jaCanja osobenosti. U stepenu u kojem је izvedeno kao stvar koja se tiCe Istine, а ne proracunatog odredjivanja vrednosti, ono otvara individuu i omogucava јој da se ispoljava. Ovo se de�a.va zЬog toga �to sr1: svake individue jeste Istina, Bo1:anski, svesni entitet, koji nikako ne mo1:e da bude odmeravan, niti mo1:e Ьiti predmet krajnjeg vrednovanja . . Vi ni na · koji naCin ne zavisite od potvrdjivanja. Vi ste u svakom sluCaju - vi, pod Ьilo kojim okolnostima. Medjutim, potvrdjivanje omogucava istinski .. spoj i pro1:imanje sa drugim ljudskim Ьicem, kao rezultat toga - vi se ispoljavate. . · Ova Lekcija ne · obradjuje posebno predmet ·_ kako Ьiti dobai' u potvrdjivanju? Medjutim, prvi korak u tome jeste potvrditi samog sеЬе ·. kao onog ko vi jeste, koji ,је uCinio ovo, а ono nije. priznati. prihvatiti i potvrditi v�e dobre osoЬine, v�e slaЬosti. v� pogled na svet. То је predmet i svrha ove Lekcije. Buduci prihvatani jedni od drugih i potvrdjujuci jedni druge, otvoricete se i u takvom stanju sav preostali rad na licnom usavr�avanju ici се lak�e i br2e. Cak i ako osecate da su vas do sada u 1:ivotu ljudi prihvatali i potvrdjivali vas, primena ovih poduka otvorice vas јо� vi�e i o�oguciti vam da se јо� u veeoj meri ispoljavate.

DOMACI ZADATAK Treba 9-а vodite Dnevnik svog spiritualnog razvoja.

Napravite popis svojiђ. osoЬina: dobrih i lo�ih. Које su vam ljudi potvrdjivali, а koje nisu? Зtа od toga ostvarujete, а �ta Ьiste voleli da ostvarite? Kako vi gledate na svoje neispoljene sklonosti, а kako drugi ljudi gledaju na njih? Da li ih krijete? Z�to? Da li vi potvrdjujete druge ljude? Kako i �ta potvrdjujete kod drugih?

26

Glava V:

SEKSUALNI ZIVOT

Seks је imao razliCite uloge tokom istorije, а i danas se na njega u razlicitim druMvima gleda na razlicite naCine. Govoreci jezikom dramaturgije. u n�em drШtvu seks igra razne uloge: one koje mu ne le2e, glavne i sporedne; duЬlira i statira i sve su te role medjusobno pobrkane. U jogi se smatra da је seksualna energija glavna energija i . prema njoj se reCju i delom tako i ophodi. Seksualnost u jogi nije periferna, ona је centralna. Polnost, medjusobni uticaj i pro1:imanje polariteta uzrokovani su tom najvamijom energijom. Polnost је njeno ispoljenje i ostvarenje, а do1:ivljavamo је kao nШnost, potrebu, podsticaj ili kao 2elju u mislima. Energija koja odr1:ava telo u 1:ivotu је podvrsta seksualne energije. U jogi se seksualna energija naziva �akti. Ponekad је personalizovana kao Ьoginja i smatra se da је preduslov 1 uzrok svakog Cina. Ona је pokretacka sila koja nas pro1:ima 1:i votom. Ona је ta zЬog koje svet uop�te postoji. Propinje se u pojavnost, ponire ka vrelu; nikada nije ne�to povr�no. .

Ponekad se seksu pristupa kao neCemu �to treЬa. ili Cime se treba, isticati, jer је svuda oko nas; ponekad kao necemu Мо treba kriti, za �ta se treba pretvarati da ne postoji, �to treba koliko god је moguce spreciti, gurnuti u zapecak svesti i predupretiti napast i potom voditi "vrli 1:ivot" . Ako ovako neMo pokШate Ьicete jadni i qedni, nesrecni i Ьolesni -

Zl

mentalno. emocionalno i fiziCki, ili cete postati koktel svega ovoga. Bicete isfrustrirani i na kraju uvezacete mucni Cvor oseeanja da vam Zivot nije imao smisla, da је Ьiо prazan.

Seks ne mo2:ete gurnuti ustranu. Seks је osnova Zivota, centar Zivljenja.

SEKSUALNA ENERGIJA - GLAVNA ENERGIJA Dobro је poznato da kada neko ima duЬoko religiozno

iskustvo. njegov opis tog doZivljaja gotovo kao da је opis orgazma. Istorodnost religioznog iskustva i seksa је ocita; . svaki � � � .

Као �to је religiozno, neposredno iskustvo, centralna stvar Covekovog Zivota, tako је i sa seksom, ali na drugojaciji naCin. Ljudsko telo saCinjeno је od mwkih i Zenskih elemenata. U svakom pojedinaCnom telu de�na strana је mwka. а leva �enska. Ovo ustanovljava jednu vrld "seksualnu" situaciju. koju su jogi uoCili. pre najmanj� 7.000 godina. Upravo tu. gde se ovo dvoje sastaje. jeste centralna linija. glavni energetski · kanal. Tako је stanje polnosti - susretanje mwkog i �enskog glavna stvar u telu. Ostvaruje se tacno ро njegovoj sredini i kroz nju prolazi. Ovaj sredi�ni energetski kanal na sanskrtu se naziva swumna i joga је sa njim tesno povezana. kako kao sredstvo i naCin ostvariyanja )раја· Cjoge), tako i kao samo to ostvarenje. Za nas је vamo da је taj kanal centralan. On је sredina tela. sama njegova sr2:.

Kada seksualna ei\ergija deluje od dijafragme nadole. doZivljavamo је u najizrazitijem oЬliku kao seksualnost u Шеm smislu: kao seksualnu potrebu, seksualna osecanja i seksualne misli. · ·

Kada seksualna energija deluje od dijafragme nagore. kroz sredi�ni, energetski kanal do povija Cmesto izmedju obrva), do2:ivljavamo је kao Bo2:ansku ljuЬav. ljudsku ljuЬav ili religiozno ushicenje.

Kada seksualna · energija krene kroz sredi�ni· kanal navi�e i zahvati vrh glave - doZivljavamo Bozanstvo.

U sva tri osnovna slucaja u pitanju је ispoljavanje potpuno iste seksualne energije. Nema . razlike u vrsti enerфje. nego samo u tome gde. odnosno kako se ispoljava. Uvek Је to �akti Ш seksualna energija.

Energija је uvek prisutna i delotvorna ti grudima. u funkciji disanja i srCanom · pulsiranju, ali to nije centralna

28

energija. То је periferna energija. Upravo centralna energija treba da nahrupi u grudi da Ьiste osetili svekoliku ljuЬav prema svemu i svakome, i posveeenicku ljuЬav prema Bogu i Istini. ·

Kada se centralna energija digne iznad obrva, tada Covek "stupa" u samadi ili stanje sjedinjenja sa Apsolutom, а to stanje је neopisivo. Jedino se mo2:e iskusiti ne-posredno. Kada, dakle. energija deluje kroz сео centralni kanal, do vrha, tada do2:ivljavate vi�a stanja svesti. Kada predje iznad obrva, doZivljavate BeskonaCno. Javljanje neke misli znaci da је energija skrenula "ulevo" ili "udesno".

Seksualna ili centralna energija struji centralnim kanalom. Ona је od najveceg znacaja u Zivotu. Fiziolo�ki · gledano, ona је sredi�nja, temeljna i glavna. Ali је ista takva sa gledi�ta dosezanja krajnjih dometa - BeskonaCnog.

Zanimljivo је porediti jogistiCka poimanja i iskustva sa onim srednjeamerickih �amana. Cija ucenja poznaju centrirajucu silu. levu i desnu polovinu covekovog "sadr2:aja" , seksualnu energiju kao jedinu koja se, radi dostizanja .vШh ciljeva �tedi i konzervira. Takodje је zanimljivo pogledati nama Ьliro tradiciju hebrejskog okultizma, KaЬalu. Njen sredi�ni. sveobuhvatni dijagram Drvo :Zivota predstavlja NeЬeskog Coveka CAdam Kadmoru. Kod njega su uocljiva tri glavna dela. Levi: Zenski, milosrdje. Desni: mwki, sila, agresija i srednji, koji predstavlja takozvani Srednji StuЬ, u kome је zlatna sredina, koja vodi ka najvi�em sefirotu . iznad glave, koji predstavlja Samosopstvo. То �to је Adam Kadmon u KaЬali, �amani nazivaju Kalupom. kroz koji dopire i u coveeje oЬliCje se promeee sveZivotna vaseljenska energija. . ·

Uzmete li Krajnje ili Boga ako vam se vi�e svidja, i prepolovite ga, doblcete mwko i Zensko. Iz jednog dobljete dva. Kad dodje. do UJEDINJENJA ovo dvoje, �to reC "joga" i znaCi, tada imate Krajnje Ш Boga. Vratio se Sebl. Sve dok imate mtJ!ko i Zensko, imate i odvojenost.

Seksualnost је, ponovicemo, centralni vid Zivota. Vrlo је vama. Mozete videti da se u Zivotu sve . oko toga vrti. Ali neznanje о tome uslo'(ljava Ьоl i haos . .

ISТINSKO BICE ЈЕ U CENТRU Kakve veze ima Istinsko Bice sa svim ovim? Istinsko

Bice nije liCnost. nije ni telo, niti је nacin na koji postupamo,

29

а nije ni povr!\no, spo1jnje Ьivstvovanje. Istinsko _Ьiсе ste odista vi, onaj koji zaista jeste, koji је u samom sredi!\tu, srce vas i va!\eg sveko1�k<;>g Ы:vstva.. .

U mandali hol1stlCke )Oge В1се Је u centru. �anal ce�tra1ne energije prolazi kroz centar mandal�: C�ntar Је sr�· В1са. а seksualna energija је sredi!\na energrJa :hvota. S!oga se оу_о dvoje malo razlikuju. jer је seksua1nost, kao sred1!\na energ1Ja �ivota najduЬlji izraz Bica. koji је sredi!\te svega. Et? _:a!lto. n� mo�ete da jednostavno gurnete seksualnos_t ustranu 1 nevшo �vite svoj �vot. Zavr!\ili Ьiste ka� 1<Ш:а 11Cnost, kao sopstve;na irnitacija.CU Tarotu је Ego predstavlJen Kшokefalus9m. psoglav1m majmunom, koji irnitira i karikira Sopstv:o. koJ� se pretvara, 1а�е i ruga). Do�veli Ьiste sеЬе_ k�o varal1c� koJa se pret�ara u �votu, koji Ьi vam, opet. Ь�? J�ctJ:ta уе11�а _prevara. :Z1vot се vam izg1edati kao 1�. kop1J�. 1m1tac1Ja .. .1 b1cete .u. pr_avu. Sve !\to do�vite Ьiсе .ve!\tacko 1 nepravo, !\ta god сн:u11 . 1 �ta god vam se de!\avalo nece i�ati �ао i_shod z�?ovolJenJe, . Jer va!\e Istinsko Bice, ono !\to v1 do1sta Jeste, nlJe , za?ovolJnO. Stoga morate da se pozabavite proЬlemom seksualnost1.

UPOTREBA SEKSU ALNE ENERGIJE Pitanje је sad, kako postup�ti sa. s�ksu�non:t energijom�

Jedan nacin је - ne sprecavatl Је. LJUd1 _koJ1 . mts1_e . na о�аЈ naCin, dr�e da је korak dalja mogucnost - 1spo1Javat1 Је ��v1m sloЬodno i spontano. Ni taka':' naCin ne uspeva u su!\tl;rt1 da zadovolji coveka, jer �estoka 1 neob��a�a seksualna akt1vnost oЬiCno izaziva mno!\tvo sukoba sa naJЬl1�1m osobama. brodo1om, opsesije, tragedije. . . .

Jednim delom �ivot zahteva seksualno 1spolJenJe. Ono ne mo�e i ne treba da se izЬegava. Pitanje је kako seksualn� silu kanalisati,. kako је korisno upotreЬiti? Stari jogi_ni spoznal1 su sledece naCe1o: seks nije ni dobar, ni .1?!\· �eks Је . seks, on је neutralna energija. Stoga su . preporuCll1 tп stvaп: �а _ta energija bude upotre?ljen'?- za �apr�dak u nekom str�m1J�'ШJU; za zasnivanje porod1ce 1 pod1zanJe novog nara!\taJa; 1 za Os1obadjanje. То su tri nacina pravilne upotreЬe seksualne energije. . . . t Ako seksualnu energiju upotreЬite Z<;i seb1Cr:e cllJe:ve .. !\ о се reci ako poku!\ate d�. zadov<;>�jit� svoJ putenr Ego 1 _ l1Cne �е1је, samo cete protrac1t1 energ1]U 1 stvoпtl nered u . �1votu. Ako seksualn1.1 energiju upotreЬite za uspe!\no ostvarenJe neke

30

ispravne namere i ako su va!\e . kreativne moci pravilno usmerene, �vot се krenuti naЬolje. Ukoliko је upotreЬite za porodiCne ciljeve, tada је energija kanalisana ka ostvarenju skladnog odnosa sa �votnirn saputnikorn i za radjanje i podizanje dece. Treei nacin upotreЬe seksualne energije, dobro znan jogirnrna, jeste usrneriti је na Krajnje OsloЬodjenje. U sva tri sluCaja seksualna energija rnora da bude preusrnerena i prevaspitana. Cak i ako ste izrodili decu i uspe!\an ste Covek u �votu, ako poku!\ate da zadovoljite samo svoje �elje, seksualna energija се vam se rasuti i usledice neuspeh. Uskoro се vam suprumik ici na nerve, postace vam dosadan i videeete samo njegove Cili njene) lo!\e osoЬine. Sve vi!\e се Ьiti za.rrtoran Ш neprivlacan. Nervirace vas sve !\to on Cini, rornansa i dra1: koje su postojale na poCetku ishlapice. Nije ovd� rЕЮ о rnoralu.

Sam ро seЬi seks nije ni dobar ni lo!\, on је centralna �votna ener.gija. Ako . njorne vladate i koristite је kako valja, �vot се vam Ьiti srecan. Ako �elite da vodite skladan �vot� koji vas ispunjava zadovoljstvorn, rnorate ovladati tom energijorn da Ьi vam to Ьilo rnoguce. . .

OSNOVNA ZABLUDA Moracete stoga da upotreЬite seksualnu energiju za ne!\to

vrednije, а ne za zadovoljavanje svojih liCnih, seЬiCnih �elja. Ovo zvuCi okao rnoralisanje, ali nije.

Gre!\ka u koju upadaju skoro svi ljudi је da . rnisle da su seksualne �elje koje otkriju u seЬi njihove. One to nisu . . Seks nije va!\a �eljal On varn ne pripa.cla. Niste ga ni srnislili, niti ste odluCili da ga · irnate u �votu. Jednostavno ste odluCili da postoji. Neki ljudi karo da је to Во�ја rodnja, neki da је Ьiolo!\ki zahtev. neizЬema posledica evolucionih procesa. Na svaki od tih naCina rno�e da se gleda na seks, ali kad zrnija rodnje zapalaca, rni odЬacujerno teorije i ovu cudnu zverku srnatramo svojorn. Uzrok ovorne le� sklupean u sredi!\norn oltaru na!\eg psihofizickog hrama. Prerna torne, ta na!\a �elja је centralna. iz same sr� onoga !\to rni zaista jesrno. 1 seksualna energija i na!\e istinsko stanje Bica su centralni i zato nije te!\ko poistovetiti se sa ovorn centralnorn energijorn. Skloni srno rni!\ljenju da је ona na!\a, ali ona to nijel Pripada, Ьа!\ kao i licnost, onorne ko rni zaista jesrno.

Stoga, pre svega, ne Ьi trebalo da se osecate kri virn !\to ona postoji, а potorn, ne Ьi trebalo da nastojite da zadovoljite

31

svoje seksualne :telje. Vi imate te :telje i njih treЬa zadovoljiti, ali one nisu v�e :telje. Ni ta energija nije v�a. ona је Bo:tja ili energija same Apsolutne Istine.

OSECAJ KRIVICE IZRASTA IZ ZABLUDE N�jduЬlji oЬlik oseeanja krivice dolazi iz pokwaja da

zadovol31te seksualne potreЬe. Uspete da ih zadovoljite i onda se oseeate krivi . Razlog је u neistini iz koje aktivnost krece -da је seksualna :telja va�a :telja.

Mo:tda mislite da ste izuzetak i da ne osecate krivicu u t�vom slu�aj_u. Mo:tda .. �slite da ste osl<?h?djena оsоЬа. Postoje tп vrste kпvlCe. PostOJ1 шtelektualna kпv1ca. Ako se upustite u seksualne aktivnosti, а osecate da to ne valja, imacete duhovnu krivicu. Ako ste odrasli u seksualno nesputanom drwtvu, intelekt се vam Ьiti namiren, na tom podrucju krivice nece Ьiti. Na nesrecu, odrasli ste takodje u Judeo-hri�canskom �Шtvu, k_oje u svom srcu nosi osecaj krivice prema polnosti 1Z'(� svet�I: o�vira braka. O_v� Ы se mogl? nazvati religioznom kпvlCom ll1 ћlozofskom, al1 Је ona u blti emocionalna, kao rezultat odgoj� u ta�vom dru�tvu. Kasnije, del6vanjem sa svih strana, zaradimo шtelektualnu presvlaku za intelektualnu po_d�rotinu na krevetu ��е seks�alnosti. I pored toga osecacete krivlCu zЬog prepШtanJa zahtev1ma puti, pogotovu ako vam kand2:a strasti ogrebe dwu. Isto se odnosi i na masturbaciju. �o:tda �t� procitali kako је masturbacija normalna stvar, ра 1mate taJ шtelektualni stav о normalnosti masturbacije. Medjutim, �а emocionalnom nivou, ispod intelektualnog premaza, drwtvo 1 kultura u kojima smo odrasli nagrizaju nas religioznim stavom da је to ne�to Мо ne valja.

. _ _ Ako poku�avate d� zad�voljite seksualne :telje, sa stanovШa rel1g1je takvo pon�anJe ruJe dobro zato �to koci duhovni r�oj, Ьеz obzira da li с� se taj razvoj ispoljavati u uspe�nom 2ivotu Csticanje imovine, ostvarivanje amЬicija Ш kreativnosti), u �.kla�om poro�C!'om �votu ili _ pak u samotnj�tvu monaha koJ1 . te2i Osl�ЬodJ�nJU. Al1, ponavlJamo, to ne valja samo zato §to Је Ego pпsvoJIO seksualnu potrebu kao svoju, а ne zato §to је seks sam ро sebl lo§.

Da blsmo se osloЬodili ove duЬoko usadjene krivice, moramo prilec� . na stanoyita_ istra2ivanja i promШjanja. Svaka s�ks_ualna . aluz1Ja uvek 1z�va neku vrstu neprijatnosti kod lJUd1: znoJe se, crvene u l1cu, cer'ekaju se, obaraju pogled i

32

smejulje sebl u bradu. Neki na seksualne §ale , doskoCice ·1 ?-luzije ostaju_ demonstrativno i prezrivo hladni. Ne�to od toga Је �vakako 1 u vama. Moracete iskreno da se zagledate u SVOJU pro§lost, u pouke kulture u kojoj ste odrasli i moracete �а od��vorit� �а �itanj_a: "Sta је Hristos s!_varno rekao?" , "Sta Је MoJS1Je uсю? , Sta Је Avram porucio? Treba da zaronite sv:e do . korenja. Ovo ne znaCi da treba da postanete teolog, al1 znaC1 da svakak<? stvar . treba da proucite. Treba da otkrijete kako to na vas zюsta utlce, umesto �to se pravite kako је putenost normalna stvar i da је sve Мо treЬa da Cinite - da zadovoljite svoje seksualne potreЬe.

KANALISANJE SEKSU ALNE ENERGIJE �ako da upotreblte seks za ostvarenje uspeha, porodiCne

srece 1 OsloЬodjenja? Da blste ga pretvorili u stvaralacku silu mo_racete da obuzdate seksualne potreЬe. Kad vas spopadne :telJa za �ek�om "van �uce" ili sa samim soЬom, obuzdajte је. То се ut1catl da energiJa krene nagore, kroz centralni kanal i ubr�o po�om blcete "puni do grla" , napeti i razdra2l!ivi. Pitacete se: Sta Је sad ovo, z�to se ovako cudno oseeam? Shvaticete da v� _neko vre�e niste imali seksualnog odwka. UoblCajeno re�enJe Је dд: . se hitno nadje ventil za unutr�nji pritisak seksualne energiJe. . . Medjutim, ume�to da rasipa�e seksualnu energiju, kanali§ite Је _1 to tako . da stru�1 _ka _umetmCk?m stvaran�. svak?m poslu kojeg se · latlte, muZlClianJU, uslи2:nim delatnost1ma, bllo Cemu §to vas privlaCi. Tako се se seksualna energija preobraziti u prega�?-§tvo. Doci cete do novih ideja za rad i razvoj, jer se �n�rgiJa _ popela do mozga budeci dremljivo jato kreativnih 1deJa. koJe se nude za ostvarenje. То је stoga �to је seksualna energija - kreativna energija. Ona stvara decu, umetniCka dela, sjajne ideje u bllo kojoj oЬlasti. Kako karo §amani -seksualni odnos mwkarca i :tene uvek stvara novu svest, Ьеz ob�ra _da li је do§lo do zaceca ili ne. "Deca • koja se na ovaj nасш. 1zrode, na astromentalnom planu, uticu na . pozitivan ili negat1van nacin na vezu para i na оЬоје pojediшicno. Ako se ovo nacelo koristi za seksualnu magiju, to Ы bllo ne�to nalik na planiranje "astralne porodice", odnosno voljno usmeravanje stvar�acke struje u predstavu :teljene situacije, stvari ili stanja s":'est1. Ak? �о . opl<?dnje matrice Cvizualizirane :telje, psihiCke sl1ke) dodje, 1zl1vanjem energetskog klimaksa, emocija i misli,

33

astralni model ima tendenciju da se ostvari. Ako seksualni odnos nije Ьiо ·planski i namenski ·, stvorena i izlivena energija prepwtena је na milost i z:t�mi.lost nesv�snih' vetrova. � . toz:n slucaju, pogotovu ako srce ruзe C1sto, postOJl mogucnost zaCtnJanJa takozvanog klipota CkaЬalistiCki termin koji oznaCava snage zla).

Takodje, ako neko u svojoj auri ima larvu Cpsihoemocionalni kompleks koji izaziva nezeljena pona!anja), ova се da јаса ako se na nju nekontrolisano prosipa energetska ki�a orgazma. Lek za sve ovo је - LJUBAV. Njom се ili Ьiti zacet novi oovek, Ш се ojacati vezu izmedju partnera.

О grehu izlivanja semena u prazno ili na nedoliCna mesta, govori klasiCna КаЬаlа, kao i delovi BiЬlije. Pominje se demonica LШt, koja mami jadnike da prospu seme u prazno, te da se tako zacnu i hrane deca demona.

Zanimljiva је pretnja starih Zena kod nas decacima u p�rt�tu da ne smeju da mastuJ:�iraju, )er се_ �� se ·os�iti k1Cma ; !to se lako moZe zameruti sa presw1ti , kao koпto reke, po�to се nagomilanoj energiji pasti nivo. Da nas znanja iz davnina ne napwtaju lako pokazuje i izraz ·krsta • ili ·kriza• za spoj karlice i kiCme. Ва! u tom delu ledja poCiva zmija seksualne energije Kundalini. Zacudo, medicina taj deo ledja naziva sakralnim, svetim. ,

Зtа се Ьiti sa varom seksualnom potreЬom? Za pocetak sve �to treЬa da uradite је da usmerite pamju na ne�to drugo, �to vam је interesantno, а da to NIJE rodnja za zadovoljenjem puti. Cak i ako vam se nikako ne radi ni�ta drugo, ipak 1strajte u pokwaju i na kraju cete uspeti da se Шivite u stvar koju ste izaЬrali. . Kanalisanje seksualne energije zahteva sposobnost koncen-

tracije, usredsredjenja na objekat pa.Znje. Koncentrisanje i kanalisanje su kao Ьlizanci. Poveeavajuci sposobnost koncentracije Ьilo kojim sistemom veZhanja, poveeavate sposobnost usmeravanja energije. Nije dovoljno samo hteti da se bude doЬar umetnik, virtuozni pijanista ili vredan Covek od pera. Morate Ьiti u stanju da se koncentri�ete. Usredsredjeno usmerenje energije na objekat, tokom dШeg perioda, uz valjanost objekta i Cistotu · namere - vode do uspeha.

Potrebno је marljivo veZhanje ako hocete da naucite da se koncentri�ete. Za tako ne�to potrebna је priljemost i disciplina. Disciplina dolazi uz va!u odluku i podr�ku drugih ljudskih Ьiса. Ovde se ne misli samo na ljuЬavne partnere. Ako od poznanika, prijatelja, rodjaka, Ьilo koga, doЬijete podr�ku za

34

va!u gotovost da to . i ostvarite, onda. је go.tovo sa · va!im mukama i proma�ivanJem mete. Osna:t:eru, r:a':!Cl�et� da budete disciplinovani. Niko ne moZe sam sеЬе da disclpltnuje. Svakome је potrebna podr�ka i ljubav. . . .

I, ako је druga osoba Cma ko to Ью) zatsta uz vas, da� vam podr�ku sa ljuЬavlju, i ako је u tome uporna Ьеz_ zadnJe namere i primisli о svojoj koristi - uspecete u nameп. Kak? to? Ра, tako lepo, svi smo mi jedna porodica. Svi smo �vezaru. iako Cesto spetljani. Bez ljubavi i po�r�ke drugog lJUdsko� Ьiса najveci broj osoba ne �peva ru�ta vr�dno da ш:adi. Be:t:ace iz stvari u stvar, smenJlVace se роkШаЈ za роkШаЈе�. neuspeh za neuspehom. Svaka, ili gotovo svaka od tih �tvar1, uspela Ьi da је Ьilo necije pamje, _l�a�i i_ J?Odr�k�. Чz ljuЬa� i podr�ku ljudi se nauce redu 1 disc1pl1ru; . d1s�1plшa V<?� koncentr�ciji; koncentracija . vodi do . kan�1s�rчa energчe; kanalisanзe vodi do uspeha 1 sreee. Sve Је to 1st1_ t1m - po�nicki. Ako Ьilo koji od Clanova ekipe nedostaJe. bez оЬzпа kako -vam Ьila dobra ideja, Ш kako vam istinito Ьilo nacelo, ekipa nece uspeti da se prikaze u l?uno_m svet�u . .

Sami sеЬе ne mozete da podrZtte, Jer ste Jedinka. Podr�ka ne moZe da dodje od vas - vama. То Ьi Ьilo kao da sami seЬi pi�ete ljubavna pisma. Mi nismo izop�teni iz ovog svemira: nismo u njemu odvojeni od drugih. Mi smo njegov s�tavru deo, medjusobno smo spojeni. Zajedno smo o�de . Cz�-Jedn?�· Skupa smo upali u ovu zbrku, skupa cemo se lZ nJe. 1skup1ti_. Necete uspeti sami sarr:tcati. Mozete t?. da p�obate, al1 to Је � najvi�e �to mo:t:ete. Nlkako vam ruJe sudJeno da se sarcu i�Cupate. . . . . . . .

Ја sam se i�Cupao zahvalJUJUCl podr�c1 prozetoJ ljuЬav�JU· Pru:t:io mi је moj guru, Sv� Kripalu i zamka se _rasl_<loplla. Ali ne mora stvar tako da 1de. То mo:t:e da uradi bllo ko, samo . da niste izolovani i sami. Ako ste sami, ni�ta necete uraditi. То је u prirodi vasione. Upali �mo _u ovaj pakao zЬoQ" prekida na!ih iz-istinskih . odnosa, а �z nJega cemo odletet� njihovim ponovnim, purum ostvarenJem. Ne �o:t:e�o sarcu zato �to i nismo sami. Nismo ostrvo, samo ро seb1 сеlша, vec smo deo celine, deo kontinenta. "I zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni! Ono zvoni za toЬoml"

Da se vratimo na kontrolu energije i osecanje krivice. U osvecenom braku, gde crkva, religija ili filozofija - �ta god da је �to obuzdava i nadzire emocionalnu energiju - os':e�tava seksualni odnos sa :2:ivotnim partnerom, necete osecat1 greh, krivicu, kajanje, Ьeskorisnost i besmislenost koitusa kao akta

35

zadovoljavanja psihofizi<::ke putenosti/Ega. ne<::eg izdvojenog i zatvorenog, ne<::eg lamog. Medjutim, ni brak vam ne omogucava nekontrolisano pramjenje kad god vam је volja. jer necete imati dovoljno energije. Ovo nema veze sa moralom, vee samo sa prakti<::no!lcu.

U svrhu dostizanja OsloЬodjenja seksualna energija mora da se uzvere kroz sred.i!lni energetski kanal, zaЬadajuci · svoj� planinarsk� klin�ve u na!le komplekse i ��. otvar_ajuci kapije ljudskog Ьхса nJegovom sopstvenom Istinskom Bxcu d�k se kQ}!ta<::no ne ujedini sa Bogom. Ukoliko seksualna energiJa ne krene uzЬrdo, osloЬodjenje је samo mentalno. Neko, dakle, moze da dosegne mentalno osloЬodjenje i Ьеz vertikalnog dizanja seksualne energije.CNa Zalost, ovde Berner nije definisao !lta је to "mentalno osloЬodjenje", koje o<::ito nije "pravo" i potpuno, tako da је svakom pojedincu ostavljeno da sloЬodno zaklju<::uje !lta Ьi to Ьilo "samo mentalno osloЬodjenje").

Ako vam zvu<::im kao vrli posveeenik ovog nauka, koji nikada ni za �ta drugo nije znao, nije takol Imam sedmoro dece sa �etiri Zene. То је vee <::itava matematika. Ја sam svoje . podelio i pomnoZio. Ovo !lto vam dajem zasnovano · је ne samo na onome !lto sam iskusio kao pogre!lno, Ш Ьа!! lo!!e, nego i na� u�enjima moga gurua, mojim iskustvima sa jogom i na �itavom okeanu · svetih knjiga. Sve tradicije govore istu stvar. I јо!! jednom, izneseno nema ve�e sa moralom! Ја sam za seksualnost, Мо vi!!e seksualnosti, to Ьоlје. Ali pitanje је -kako је upotreblti? Da li za to da se povredjuju ljudi, Ш na konstruktivan na<::in. za dobroblt?

Neki ljudi imaju sposobnost da se koncentri!lu, na primer mnogi pisci, muzi<::ari, umetnici, ali tu svoju sposobnost ne ostvaruju dovoljno mimo svog osnovnog opredeljenja. PostiZU uspeh, ali samo u jednoj uskoj oЬlasti Zivota. Postoji pet <::ula i pet organa akcije; neophodno је da se uspostavi ravnoteza izmedju ovih deset �inilaca. Stoga nije dovoljno da se koncentri!!emo samo na trece oko, Ш na klavir, ili na Zenska Ьedra. Ovo dodu!!e oslobadja energiju i <::ovek doblje energetski protok, ali neuravnotezen, ра се mu i Zivot biti neuravnotezen. То је proЬlem sa koncentracijom samo na jednu oЬlast. Kada koncentracijom pokrenete energiju, treЬa da ste u stanju da је usmerite ka svim <::ulima - o�ima, Шima. nepcima i jeziku, nosu i koZi, odnosno organima akcije - rukama, nogama, genitalijama, anusu i ustima. Svi ovi delovi na!le ma!!inerije treЬa da budu dobro na!ltelovani i usagla!!eni. ZЬog toga u Holisti<::koj _ jogi primenjujemo znanja iz RadZa, Tantra, Huma-

36

nisti�ke i Hata joge. То su probrani delovi ovih obimnih nauka, prilagodjeni duhu Zap_adnjaka. Na taj na�i!l postiZem� harmoniju, ravnotezu s�tavruca. Ako _ne postupxte na . ovaJ ha�in. .nego se koncentп!lete samo na Jedan deo_ s�Ье. J�dnu sposobnost ili osoblnu. postacete ne�av-notezeru 1 �adi�e.te �udne stvari: gutacete taЬlete svih ЬоЈа. pucacete u ztvotшJe. nalivacete se alkoholom, pu!liti ha!i!! i marihuanu itd. Sta god da radite. to се Ьiti grub pokwaj da uspostavite narи!!enu ravnotezu. Suptilno, eteri�no telo tada је jako neuravnotezeno. ZЬog toga. morate da se koncentri!lete koristeei sve organe <::ula i akcije. Ovo nije gomila metafizi�kih proizvoljnosti, to ј� prakti<::no iskustvo koje su hiljadama godina sakupl)ali_ mudra?I о tome !lta valja i !lta daje rezultate, а !lta ne valJa 1 ne daJe rezultate. Istina је da oni, u stanju Samadija. isto tako spoznaju ZASTO ne!!to valja, ali vi to ne morate znati kao preduslov za postizanje dobrih rezultata, sve dok ste voljni da se pridrZavate datih na�ela.

SEKSUALNO ZADOVOLJENJE Kako da u odnosu sa nekim doZivite potpuno zadovoljenje?

Jednostavno, morate prevazici osecanje krivice. Ponekad, vrlo retko, mogu da se ispre<::e neki fiziolo!!ki razlozi, ali obl�no је to prosto - krivica. Osecanje krivice se temelji na kulturnim i religijskim pretpostavkama i nije obavezno uzrokov<iЛ:o nekom traumom. MoZda ste vi do:ttiveli traumu. Mama vas Је moZda tukla ро turu i sada vi ne mozete da razmi!!ljate "ispod pojc:s_a·_. Ovo је, naravno, vrlo relativno, od osobe do .о�оЬе, а zaviSI _ _ x od podneЬlja i rase. Nekog �esto tuku u _detшJstvu, а �asruJ� se ne Ьi moglo reci da је o!ltecen. Zatxm treba razlxk?vatx seksualnu sposobnost i aktivnost od sи!!tiz:tsko_g nezado_voljstva. Medjutim, moZda se takva trauma dogoC:fxla 1 moZda Ј� uzrok emocionalnog nаЬоја u nesvesnom, alx Је prevashodnx r�<?g !lto ne mozete da dostignete potpuno seksualno zadovolJenJe. uklju<::ujuci potpuni orgazam. osecaj greha. .. Prema tome, ne treba da imate seksualne odnose koJI u vama, na svesnom ili nesvesnom nivou, stvaraju osecanje krivice, na primer zato �to se iZivljavate, praznite i u swtini samozadovoljavate u najniZem smislu, jer previdjate svoju i partnerovu sveukupnost. Ako i u najmanjoj meri osee?te svoju krivicu, griZU savesti, gre!lnost, kako god to nazvalx, necete Ьiti u stanju da imate intiman odnos koji vas ispunjava,

37

zadovoljava, koji vas usreeuje. Upravo је to svrha braka i razlog njegovog po�tovanja. U braku mozete da u�inite ono �to u haoti�nom sledu razli�itih partnera ne mozete, jer ste rastrzani i rasuti. te duЬoko nesreeni kad sebl Ш drugome prШi.te zadovoljstvo upotreЬom nekoliko kvadratnih santimetara nervnih zavr�etaka. U braku mozete da svoju dragocenu Zivotnu energiju uloZite u najЬolje aktivnosti. da stvarate dela i �inite dobro, da usreeujete suprumika. radjate decu i budete sreeni. Tada је v�a "spoljna politika" efikasna, jer је unutr�nja ekonomi�na. Pomireni ste sa svojim najduЬljim slojevima, sa n�im zajedni�kim najduЬljim slojevima. energija se ne osipa. ne zapinje. unutr�nja ravnoteZa i sloЬodan protok. prenose se u spol�nji svet i vi u njemu zadovoljni Zivite svoj Zivot.

Zna�i disciplinjemo se i obuzdavamo seksualnu Zelju. ne izlaZemo se m�tarijama, �rotskim filmovima i �asopisima. Kontroli�emo centralnu Zivotnu i BoZansku energiju. А kada dodje "prava· Zelja da sa suprumikom vodite ljuЬav, uradite stvar kako valja. Ne brzajte. Potpuno se prepustite i posvetite

· tom aktu. · Predajte se svom suprumiku i SeЬi. Kada ste vas dvoje zajedno. а Ego odstranjen, dolazi do ponШenja li�nosti. � u-jedinjenja ljuЬavnika, ova�loeenje Во�а. Neka to v�e Gl1 jutro) traje, nemojte se prepust1ti automatic1 i mehanici. Uostalom, te�ko da се do to�a doci - suprumik се vam izgledati Ьozanstveno posle dve lli �etiri sedmice celiЬata.

Ovo vaZi, naravno, samo ako ne oseeate krivicu. Ako је oseeate, mislicete da vam је bra�ni drug glup, dosadan, neprivlмan. On се vas razdraZivati svojim postupcima. zakeracete i gundjati. ZЬog krivice i najstrastveniji kontakt vas neee zadovoljavati. Covek nije komad mesa histeri�no nadraZlfiv. trljan, umoljavan da donese spas i olak�anje, i proklinjai\ �to u tome ne uspeva. Ovo se ne odnosi samo na seks, nego na sve vidove Zivota. Na sve ono �to ne proisti�e iz srZi Bica, Мо prouzrokuje krivicu, neuspeh i nesreeu.

Dakle, kaZem vam, seks је savr�eno normalna, zdrava, radosna i opojna stvar. Sve dok ne povredjujete sеЬе ili partnera i dok је u svetim okvirima ma koje vrste braka. Budite mirni, sloЬodno mu se prepustite. Morate da uklonite iz sеЬе sopstveni unutr�nji sud da је upwtanje u seksualne odnose greh i da је oovek tome kriv, te da treba da se kaje da okaje taj greh. Kad ste uplovili u "osve�talu luku" braka, treЬa da se osloЬodite tog "programa" kao svarene hrane. То vam ne treЬa, samo vam �kodi. Тај program је koristio da vas dovede na pravi put, ina�e ko zna gde Ьiste zavr�ili.

38

. Seksualna ZUdnja је sveta i pripada Bogu! Bog vam је daJe, �е da V?S kwa. vec . da mu . bude ispunjena. Cak i redovru� u cel1Ьatu _zadovolJ�':� svo�. seksu�lnu potrebu, jer ova . b�.lJa sa�uvana 1 u kraJnJOJ �eZnJ1 za ljuЬavnim spojem proplnJ� se pravo gor�. u <?stvarivanje ujedinjenja sa Bogom, kada v1�e nema o-dvojenost1. Bog tada vr�e nije podeljen na dva pola - r:tШko i Zensko: jednost је opet tu.

. Ako, р�1 seksualnom iskustvu, doZivite potpuno ispunjenje, sl�d1 on<? tltravo zlacano ЬlaZenstvo. Nema proЬlema. Ne bпnete ru. zЬog �ega. �pravo. о'!о. s� de�ava savr�enom jogiju kada dodJe do svekol1kog UJedlnJenJa. Ekstaza pri ujedinjenju s� B?g<?m . potp�o је ispunjenje zadovoljstvom, srecom. U pitanJU Је Je<;i_na 1sta er:e�gija - seksualna, nije u pitanju neka druga en�IgiJa. !Ј _swt1ru . ne po�toji _nik�va druga energija, samo . �а Је�а. Jedina, al1 raznol1ko IspolJ1Va. Potpuno је ista ener�Ja koJa krece iz v�ih genitalija i koja okon�ava u neЬes1ma totalnim ujedinjenjem.

�а Ьi Istinsko Bice ostvarilo spoj sa Bogom, seksualna energrJa mora da krene uzbrdo, centralnim energetskim kanalom swumnom.. Sama osa pr?lazi priЬliZno sredinom ki�menog stuJ:>a. То. Је kanal evoluc1je, kanal Kundalinija, koja је evolucюna slla.

ISPOVED Kako . d� sr�dite s�oj seksualni Zivot, da nejasnoce i

gre�ke razJasrute 1 odЬaciteJ Nemp)te da se pretvarate da је se�su. mesto u podr�u �':ota 111 k_ako ne osecate greh i k�JanJe k?da Ego seb1 p:>t�1ru seks . . Рп�ајtе svoj osecaj greha -. Ispo_v�dit� se. Ispov�d1�1 greh zna�1 pпznati da ste zloupotreb-1JaVal1 1 rupoda�ta�al1_ ljude u nastojanju da zadovoljite svoje l1�ne seksualne ZelJe 1 pohotu, odnosno ono za �ta ste mislili �а su v�i se�sualni prohtevi . Ispovedite se nekome u koga 1mate pove�enJa, ko rnoze dд: vas saslwa bez procenjivanja i osude 1 ko 1spo_vedane sadrZaJe nece da prepri(:ava.

IspovedanJe seksualnog greha najmocnija је ispoved na sv:etu! Ispoved da s!� nek?ga udarili ро licu, је jedna stvar, all da . ste z�postavi11 SVOJU decu da Ьiste imali vanbra(:ni o�os_ Је sasv1m dr_uga - ostavlja Ьljutav ukus greha i duЬoko kaJanJe. Ak? . s�e Imali iskustvo, povezano sa seksualno�cu. ��da ste u(:Ir:r_I1 r:e�to �a�.t� osecate da је Ьilo pogre�no, lo�e Il1 odvratno, I11 ruste U(:1ruli ne�to Мо ste Ьili duzni da u(:inite.

39

ono vam је na dno dwe posejalo greh, krivicu i kajanje. Nije to МОЈА procena Ш osuda; to је VАЗА procena ili osuda. Sami sеЬе prosudjujete i osudjujete. I ne mogu vam pomoci inteliktualna opravdavanja, kao !to је "То је sasvim normalna stvar, to svi ljudi rade, ne oseeam nikakvu krivicu." Od ovakvih amЬal� pokvari se sadrZa.j. Morate se "raspakovati" i posegnuti duhoko u oseeanja, kulturu i trajne utiske, ono !to se od rodjenja utiskivalo u tkivo tela i svesti - i to sve isP?vedite. Puni ste gre!aka, moralno nazvanih grehova. Ako 1h sve isk�ete - Ьiсе dobro sa vama. Ako priznate samo dopola, stvar се se pogor�atil Zato, celu stvar na svetlost dana.

Otkud ispovest pom�e? Otud �to smo svi mi jedna �rodica. То nат је u prirodi, iako smo zaЬoravili prezime

Covek". Kada se povlacimo i zatvaramo i ne priznajemo da smo ucinili lo�a dela, pogotovo u sredi�nom :Zivotnom fenomenu - seksualnosti, tada se izdvajamo iz te porodice, sami sеЬе odvajamo od svojih. Svet postaje nestvaran, umrtvljen i l).epodsticajan. Ne uspevamo da udjemo sa nekim u vrednu vezu, da damo sеЬе i primimo drugog, nema seksualnog ispunjenja.

Jedna od prvih stvari koje tada mo2ete da ucinite је da se ispovedite. Na primer, щtgovorili ste coveka da osigura svoju porodicu i sve stvari u kuci i pritom stavili sebl u d2ep veliku proviziju. То. nije lo�e samo ро sebl, jer ljudima osiguranje mo2e da koriste, kao i vama i osiguravajucem zavodu. Ali vi ste sve to uradili samo da Ьiste kupili nova, upadljiva kola kojima cete impresionirati ::tene. Krivica zЬog neceg ovakvog vas dul:>Qko pritiska, jer rekli smo da је seksualnost "duЬinska • st:var u svakom smislu. Seksualna energija је, ponovicemo, centralna energija, �to daje te:Zinu i duЬinu lo�im postupcima u cijoj је ona osnovi.

Frojd је Ьiо na dobrom tragu. Medjutim prerano је umro, nije stigao da · zavr�i svoja istra:Zivanja. Jogi su hiljadama godina proucavali citavu ovu stvar, te konacno ustanovili njena nacela. Otkrili su da se, od pocetka, kroz sva ljuqska iskustva kao crvena nit, provlaci seks. А taj poeetak mo::te Ьit trenutak koitusa ili strasni spoj spermatozoida i ovule ili treci mesec... On је prisutan do kraja, koji је krajnje evoluciono stanje . transcendentalnog Bica. Seks је prisutan od Ьilo kog takozvanog nastanka, do Ьilo kog takozvanog kraja. Ne mo::tete da se razvijate, da napredujete, da sazrite, da do:Zivite zadovoljenje i ispunjenje, da postignete Prosvetljenje i sreeu, ukoliko ne zauzdate i pravilno ne usmerite ovu energiju.

Kako da to ucinite? Za pocetak, ispovedite se i to ispo-

40

vedite sve. Nemojte ispovedati samo prihvatljivu polovinu, jer cete tako pridodati vec deЬelom salu krivice јо� jedan sloj. Ovde је posebno primenjiva Hristova izreka, koja se ne odnosi samo na seks, vec na sve oЬlike ljudskog ponШanja: "Ako iznese� ono �to је u tebl, to �to iznese� sршсе te. Ako ne iznese� ono �to је u tebl, to �to ne iznese� uni�tice te."

LJUBOMORA LjuЬomoru nemojte da kanali�ete, kanali�ite ljuЬav. Da

Ьiste prevazi�li ljuЬomoru, prva stvar koju treba da uradite је da sredite svoj ljuЬavni :Zivot, tako da ne bude povoda za ljuЬomoru. То vam је najЬolji pristup re�enju ovog proЬlema. Ukoliko vi u potpunosti zadovoljavate svog bracnog Щuga, u svakom pogledu, on nema potreЬa da se роnШа tako da Ьi vam dao povoda za ljuЬomoru. U do vrha napunjenu сшu ne mo2e vi�e ni�ta da se sipa. Ako ste seksualno potpuno zadovoljni, osloЬodjeni greha i. krivice, onda vam neee Ьiti ni na kraj pameti da budete ljuЬomorni na neku osobu koja ispoljava neke osoblne zЬog kojih јој se vШ bracni partner divi. Ali bez seksualnog zadovoljenja nema leka Ьoljki ljuЬomore. Seksualna ispunjenost је jedina delotvorna · vakcina protiv te Ьolesti. Da Ьiste u licnom :Zivotu re�ili proЬlem ljuЬomore, Ьilo da ga trenutno imate ili vas ceka kasnije, morate da imate doЬar odnos od samog pocetka i to u svakom smislu. Kada је temelj stamen, dimnjak mo2:e da se trese, ali kuca ostaje. Tako vas ljuЬomora ostavlja na miru. Ako .nije tako, vee dodje do klijanja ovog korova, do scena ili prevare, pred vama su haos, patnje, opro�taji, ра posle njih strepnje i nesanice. Mozda cete iz te mocvare izaci kao poЬednik. Medjutim, vrlo је verovatno da necete uspeti. То је jedan od naj:Zilavijih monstruma koji se hrani neznalicama ljudskog roda јо� od vremena pecinskih ljudi.

Monah ima svoj, drugojaciji put. On se okrenuo ujedinjenju sa Bogom. U ostvarenju jednosti nema ljuЬomore. LjuЬomora је jednostavno komplikacija koja dolazi iz nedostatka ujedinjenosti. Dakle, re�enje је u ujedinjenju, а nikako u prepwtanju ljuЬomori. Ako pokwate da ovladate ljuЬomorom, ona се vas lako izЬaciti iz sedla. Svakako се izЬiti na povr�inu. MoZda cete u glavi uspeti da ne�to smislite i da tamo bude u redu. No, u utrobl, gde se nalazi generaШab ove pogani, stvar neee Ьiti u redu. Ako se pretvarate da vam nije niMa, а iznutra se jedete, zavr�icete sa cirom, grcevima, prolivima, zatvorom Ш visokim

41

krvnim pritis�om. Ne . _pc;>stoj� re�enje "ljuЬomorne jedna(:ine". Nema zna�a Jedn�ostl, Jer. Је �vek jedna strana u plusu, а dr':l.ga u mшusu. LjuJ:x?mora Је u ljuЬavnoj matematici konstanta. koJa se mo�e ostav1t1 u amanet polaznicima ni�h razreda u �koli ljuЬavi. koji treba da se sa njom mu(:e sve dok ne shvate _da је jedino_ re�enje ostaviti se toga. Jedini na(:in re�ay�Ja svake, ра 1 ljuЬavne jedna(:ine jeste: neposredno se bav1t1 ��ntralno� seksualnom energijom i stremiti pravo u uspeh Il1 porodicu i. pre ili kasnije. Ujedinjenju sa Bogom odnosno Kona(:nom Istшom. qЬе strane po(:etne jedna(:ine svedene �Ч ovde na nulu. OstaJe samo znak jednakosti. da Ьi kona(:no 1 on nestao u belini pozadine.

42

Glava VI:

NADZIRANJE

Kada u �votu dostignemo stepen zrelosti na kojem shvatimo i prihvatimo da је spiritualan razvoj V AZAN za (:oveka i da n�a nastojanja da poЬolj�amo i oplemenimo �vot imaju svoju svrhu. ро pravilu ZAPADAMO U ТЕЗКОСЕ! Мо�е nam Ьiti jasno �ta treba da radimo. ili �ta Ьi trebalo da budemo, da imamo. ili kako Ьismo morali da se pon�amo, ali -te�ko је promene doista sprovesti. Ne primer. :telimo da se pridr�avamo nekog plana u svom radu ili da sprovedemo dijetu. Re�imo da ne ostanemo samo na �elji ili na znanju �ta Ьi trebalo da se uradi. vec donesemo (:vrstu odluku da to sprovedemo u praksu. Medjutim. kada to treba da se u(:ini. da se sprovede u praksu, otkrivamo kako је (:ovek slaЬ. Ne samo telo, vec i um, jer оЬоје primaju i ostvaruju n�u odluku. Odluku donosimo zdwno Cs-dwno. Мо zna(:i sa dwom), odnosno Ьoljim delom duha, dwi okrenutom. Medjutim telo је slaЬo. а i Ego Cduh. razum.li(:nost). Telo је od puti koja је u svim religijama i filozofijama uzrokom zala i greha. Eto proЬlemal Boljim delom krenemo da ostvarimo odluku. а slaЬijim popwtamo. Зtа nam је (:initi?

Na svu srecu ne postojimo izolovano od drugih. Nalazimo se u drwtvu drugih ljudi i ako nismo previ�e egocentri(:ni. dopusticemo da nam pomognu i tako uzmoci da savladamo slaЬosti. No. Ego se. buduci onakav kakav jeste, protiv toga Ьori i napada tamo gde је najv�je - odЬija pomoe drugih

43

ljudi. I onda ne uspemc. Оо neuspeha dolazi jer se telo i duh isprece kao glavne barijere ostvarenju n�e odluke, tako da nadvladaju i najzdu�niju re�enost da se neMo ostvari. Ustvari, u bezmalo svakom iole vcu:nom procesu razvoja telo Ш duh, Ш pak оЬоје, toliko su velika prepreka da nam se odluka, ukoliko nam neko ne pomogne, izjalovi. Kada god krenemo da napredujemo, da se razvijamo, sila koju kao slaЬosti ispolje telo-Ego-razum-duh, upravo је dovoljna da spreCi i nadvlada na�e sposobnosti. Uvek је tako kad se radi о razvoju! Kako da smognemo snage' da nadvladamo barijere i napredujemo? Tako �to cemo nekom ljudskom . blcu dozvoliti da nam pomogne · i da nas podr::ti. Svi smo jedna porodica i da Ьismo se razvijali treba da prihvatimo pomoc drugih ljudi. Jedan od glavnih nacina prihvatanja te pomoci, u Holistickoj jogi, naziva se nadziranje, Cija је druga strana Ьiti nadziran. То ide ovako, vi kCU:ete drugome:"Hocu ovo da radim. Hocu da se pridrtavam tog rasporeda. Drtacu ovu dijetu. OdluCio sam da budem dosledan. Znam da mi treba . pomoc u tome. · Zelim da mi ti pomogne� u ovome. Pitaj me kako mi ide, ne Ьih li se pridrtavao dosledno te dijete. Kada znam da се� se ti za to zanimati, imacu vi�e snage da istrajem. Ne treba meni toliko da me podsec�. jer nisam zaЬoravan, nego mi treba da me podr::ti�. Kad znam da imam tvoju podr�ku, blcu u stanju da savladam te�koce. " · Tako izgleda Ьiti nadziran. То је jedna od najpodsticajnijih sila koje postoje. PomCU:e nam ako znamo �ta treba da radimo, poma�e nam ako imamo efikasnu metodu Ш tehniku, ali jedino podr�ka, nadgledanje sa ljuЬavlju. omogucava da savladamo barijere tela i duha. Mi Ьismo voleli da smo u stanju da uradimo neMo sasvim sami, gledano iz perspektive Ega. ali to nije moguce. Zivot nije tako ustrojen. Iako је za Ego to pora�avajuce. stvari tako stoje da uz neciju pomoc mo�emo da napredujemo, da se razvijamo, · а Ьеz nje ne mo�emo. Cvrsta. ljubavlju pro�eta podr�ka drugog Coveka Ш ljudi, jeste ono �to nam omogucava da se pozitivno izmenimo. Kada је о meni rec. iako vee niz godina nisam video svog Gurua. ја znam da је on ТАМО. i njegov odnos prema meni daje mi snagu i podr�ku da istrajem kada 'telo Ш duh zcu:ele da odustanu ili uteknu. Nadziranje ne podrazumeva obavezno svakodnevno kontaktiranje. iako mo�e i tako da bude. Nadziranje је Ьilo koja i Ьilo kakva podr�ka koja vam је potrebna da uspete u neCemu, u Cemu sami ne Ьiste Ьili и stanju. Ponekad, doista.

44

neko mora svaki cas da vas podseca na odluku .. Recimo. re!\ite se da vi!\e ne uzimate !\ecer. Pol� dana :prodJe glatko. Popodne prolazite ulicom por�d prodav:ruce slatk1�a. а ruka_ u dtepu nadje se Ьа!\ na novcaruku. А�о Је pored v.as nadzorrnk.: trgnucete se: "А. da, ја sam odlucю . da ne UZlm� �eeer. Мо�е da se desi i da planete: "М� d�J. CoveCe, . osta�1 me na miru. ја sam sopstveru gospodarl Al1 u srcu 1 �alJe hoce�e istu stvar, da ostavite !\eCer. Sada, u �renutk� sl�stl,

" nadzorru�

је tu da poф::ti v� duh, od!losno •'rчegov .ЬоlЈ1 deo , da odo_l1 isku!\enju u koje ga dovod1 slaЬo�t tela . 1 duh� . . то vam Је kljuC uspe!\nog razvoja - d� <;tozv_ol�te _seb1 da pпm1te podr�ku. Nadziranje nam је u Hol1st1CkoJ JOgi �sebno pc:trebno, da blsmo r�Carali taj zaCarani krug Covekov1h pok�aJa �а ne�!o uCini kako valja i da istraje u tome. Uz nepokoleЬlJlVU, ljuЬavlJU pro�etu. podr!\ku nekoga kome. је stal'? do v�eg nap�etka, uspecete da isplivate. Ponekad Је .dovolJnO da znate da 1mate nekoga kome је stalo da usp.ete 1 ko vas u tome podrtava: Sasllliati �ta treba da se urad1 zahteva s�o par .mн�uta.. �1 ustrajati u nekom planu i programu. post?Jano o�tat1 Р.П. odluc1, to је vec te�a stvar. Najveci broj delot_:тorruh tehnika . sp�пtualn�g i drugog razvoja podrazumev:a neClJU podr!\ku: LJUd1 plaC:aJU velike pare psihijatrima ne tol1ko za savete. kol1ko z� podr�ku. "Sutra idem kod psihoterapeu!a·. Rekao sam mu svoJU odl�� da uradim to i ako to ne uC1rum. ne mogu Coveku na оС1. Mo�da cete uspeti, а mo�da i ne. ali svakak? pomCU:e kada imate taj odnos, podr!\ku drugog ljudskog Ь1С:а prutenu sa ljubavlju. . ed' · d Nije dovoljn� ka� v� .�dstl�u. а ne vr 1 ru . а va: teraju. NadziravanJe rnJe prlSllJaVanJe . . Ak� neko drug�_ odluC1 umesto vas da ne�to uradite. а ne v1, �1�ta .ne vredi. �есе uspeti da vas natera. · iznacicete vee nek1 nасш da sa?otнate. Stoga morate samo zdu�no da ushtednete. Ako ne .pпsegn�te celom dlliom u ostvarivanju nek_e namer� . . onda Је te.hш�a nadziranja uzaludna i do::tivecete Је kao pr1Sl��· А n�dzп.anJ�· kao podr�ka data sa ljubavlju to svakako ШЈе. Nadzн�Je Је kad u svojoj dllii" hocete da ne�to ucinite i kad za to pпmate neCiju podr�ku datu sa l�avlju_ i prihvatate је.. . . . . . Ako vas primoravaJU da �dete u _!lk_olu, 111 ste pr1SllJern da idete u vojsku, to ne v�Ja. Med]ut1m, �о hocete da sledite neku disciplinu, da postlgnete neku _po�t1vnu prom�nu u ::tivotu i pri tome dobljete podr�_ku. _to Је Jedna od naJpovoljnijih situacija u ::tivotu za ostvar1van1e svog nauma. Ako � pocetku i ne uspete, bude li vam i dalje davana podr�ka _

1 ljubav, а v� "andjeo cuvar" pored vas - konacno cete uspet1.

45

Sledeea stvar је da to nanovo ucinite. da sprovedete sledeeu pozitivnu promenu u Zivotu. Ustrajte u ostv�ivanju plana, istrajte do kraja. R�dit� јо� jednom .и paru. Sledite . оре! jednu disciplinu, ovaplotlte Је tako da np.n rezultat zaZiVI 1 konaCno vam vi�e neee . Ьiti potrebna spoljna" podr�ka Ш vam Ьаr neee Ьiti numo p<?trebna. Kada se dogodi, najgore . је za vama. Uspeli . ste da 1sterate stvar do kraja, kroz krize: zlovolju i Ьolecivost. Sada mp�ete da donesete neku odl�u .1 da је ostvarite, Ьеz podr�ke sa strane. Sada ste nezav1sru, uCinili ste korak napred u svom razvoju.

. Nadziranje је potrebno u svakoj nakani, tehnici ili primeni nekog nauka, kakve su n�e lekcije. iz Ho�isticke joge. �a�ran� treЬa da је unapred dogovoreno, 1splanпano, na ovaJ 111 ohaJ nacin, da Ьi dovelo do uspeha. Ako ne�to mo2ete i sami da izgurate do kraja i stalno radite SAMO takve stvari, neeete se � mnogo razviti, niti cete zaista napredovati. Medjutim, ako odlucite i k�ete: "Ispravicu svoj Zivot, otpetljacu kuCine u koje sam uplet�n. �restacu da pwim, prest�cu da pijem .. � samo zdravu 1 pшodnu hranu. То cu za1sta da uradiml 1 ako, posle ulo�enog truda, uz podr�ku v�eg nadzornika to i uspete, stvarno cete se r�iti. А on�a mo2ete i sami . d� nastavite. Nanovo cete nac1 veru u tlvot, pouzdano znaJUC1 da, ako samo nastavite u istom duhu, mo2ete da vodite uspe�an i sreean Zivot, koji се vam doneti ispunjenje.

Nemojte se stideti potreЬe za podr�kom i ljuЬavlju. Onom najЬoljetn u nama, podr�ka data sa ljuЬavlju ne samo da treЬa, nego је ono daje . Prepoznajemo је kao ono �to Zivot zaista jeste, da smo svi mi jedna porodica. Stoga. Ьiti potpomognut i davati podr�ku i ljuЬav, jeste neposredno ispoljavanje samog Zivota. U primeni tehnike. nadzir�ja vi _ne ��о da prihvatate da budete nadgledaru, nego 1mate 1 pпl1ku da pruZite ljuЬav i podr�ku drugima. Kada је nad n�kim u�p��n'? obavljena ova vrsta nadzora, on tada zna da 1 drugt lJUdi mogu uspe�no da prodju kroz prepreke do cilja. ako ih se podr�ava i voli.

Nadzornik ne sme da poveruje u sve ono �to се osoba Ciniti sa namerom da se odupre ostvarenju odluke. Ne sme nikako da nasedne na trikove �to се slaЬosti nadgledane оsоЬе, kao Мо su Ьoleeivost i zlovolja. gledati da mu podmetnu i pokoleЬaju ga u njegovom zada.tku. I pored toga �to nadzornik voli osobu, ne sme da popusti njenim slaЬostima. Treba da podr�ava odluku "onog najЬoljeg" kod svog para u poduhvatu. koji hoee da bude disciplinovan. On se, dakle. neee pecati na

46

1ZJave kao Мо su: "Danas zaista ne mogu" i razna opravdanja. Оо uspeha dolazi samo onda kada prШamo podr�ku onom dobrom u duhu individue, u tom trenutku suo<:':enom sa telesnim i umnim otporom. Tada lomimo ki<:':mu ne<:':emu �to је por�avalo ljudski rod kroz celu njegovu istoriju. Ne�to najplemenitije �to <:":ovek mо:ё:е da <:":ini ozna<:':eno је prozai<:':nom rocju - nadziranje.

Da Ьiste nekome pomogli ne morate da imate diplomu, iako se u modernom drwtvu Cesto misli da morate. Treba jednostavno da budete ljubazni i podsticajni, da susretljivo poma:ё:ete ljudima na TAKAV naCin da ne dozvolite seЬi da poverujete u slaЬosti uma i tela kao u ne�to istinsko i da, i pored njihovog ispoljavanja, nastavite da prШate podr�ku onom najЬoljem u svakom Coveku. Tako cete da mu delotvorno pomogne,te i on се uspeti. Svako to mо:ё:е da ucini ako је Cistog srca, dok podstice drugog Coveka da se razvija i napreduje i dok је voljan da se ne osvrce na njegove slaЬosti. Nema tog dela koje svojom plemenito�cu mо:ё:е sa ovim da se poredi. Eto �ta је nadziranje.

PODSETNIK Kada odluёimo da se poЬolj�amo i usavr�imo. tada nam

kao nezvani gosti dodju u posetu nedace i prepreke. Bolji deo na�eg duha. koji је uskladjen sa du�om, sa onim �to odista jesmo, :t:eli da ovlada n�im lo�ijim delom. na�im slaЬostima. А one dolaze iz Ega, liёnosti, tela, putenosti, duha u lo�ijem smislu reёi. Zelja da napredujemo је rodnja da se uskladimo sa Dwom, da budemo ono �to jesmo, odЬacujuci ono �to nismo.

Kada god krenemo da napredujemo i razvijamo se, u Ьilo kojoj oЬlasti, sila koju ispolje telo i duh kao slaЬosti upravo је dovoljna da spreCi i nadvlada n�e sposobnosti. Naёin na koji mo:ё:emo da savladamo telesne i duhovne slaЬosti jeste prihvatanje "spoljne" pomoci, odnosno nadziranje. Nadziranje је pru�anje ёvrste, ljuЬavlju pro�ete podr�ke nocijem duhu, odnosno podr�ka Ьoljem delu duha da savlada njegov lo�iji deo.

Nadziranje nije siljenje i nagovaranje: to su Ego-naёini. Nadziranje treba da traje sve dok se ne postigne uspeh.

konaёna pobeda nad slaЬo�cu. Posle krace proslave, treba krenuti na ostale zloduhe u nama, odnosno na ostvarivanje

47

onih pozitivnih promena kojima се se neprijateljske slaЬosti usprotiviti svim silama. Kada znamo da mo:Zemo da poЬedimo, hraЬrost prosto sama izvire ili iz nas Ш iz n�eg nadzornika.

Svi smo mi jedna porodica. Stoga, kada dajemo Ш primamo podr�ku i pomoe sa ljuЬavljц mi samo izra:Zavamo stvarno stanje stvari u Zivotu. ostvarujemo ono �to Zivot jeste.

DOMACI ZADATAK OdaЬerite neku lekciju od ovde ponudjenih, ili iz nekog

drugog izvora. da је sprovedete u Zivot. Ш jednostavno odlu�ite da n�to ostvarite: da se pridr:Zavate nekog plana i programa ili neke discipline. То treba da је ne�to sa �ime imate proЬlema, �to vam ЬШ ne ide, �to ste probali i niste uspeli. а · hteli Ьiste. Dogovorite se sa osoЬom koja је za to kompetentna. treningom Ш sama ро sebl, da budete nadzirani, podr:Zavani i podsticani. Ulo:Zite napor. podr:Zavani od strane nadzornika. da nadvladate sve �to u ·vшem duhu predstavlja prepreku napretku: SlaЬosti, koleЬljivost, nedoslednost. neodlu�nost. mr:Znju.. . Vi sigurno imate potrebne osoblne; da ih nemate, niko ne Ьi mogao da vam ih "ugradi". Izvedite unutrШnju revoluciju onim Ьoljim delom svog duha, krenite da ostvarite ono dobro. Sve �to vam se usput sru�i na glavu. savladajte uz pomoc nadzornika. Krenite postupno, korak ро korak, ра se necete zaplesti u sopstvene ku�ine. Propwtajuci sve vi�e da Du�a za:Zivi u vШem duhu, Ьicete sve vi�e ono �to zaista jeste. То је takozvana alhemijska svadЬa. Kada jednog dana kona�no Dwa ispuni duh, to се Ьiti samo Jedna stvar. а ne dve. Bicete samo Du�a. ono �to zaista jeste. То nije kraj. naprotiv. to је tek po�etak. Оо tada, gasicemo duhovnu Zedj ispijanjem misterija koje duh tvori svojim gustim velovima.

Istrajte u odluci i dozvolite da је uz pomoc v�eg Ьoljeg dela i nadzornika ostvarite. Radite tako. za po�etak. pet nedelja punim srcem. Dajte gol slaЬostima i preokrenite rezultat u svoju korist i korist drugih ljudi. Uradite to!

SA VEТI ZA Р AROVE Kada izmedju vas i nekog sa kim ste u vezi postoji

nesklad. javlja se tendencija da se ovaj prenese i na ostali deo v�eg Zivota. Jedna od situacija koja је najrazornija za vezu jeste ona u kojoj postoji trenje izmedju vas i osobe koju volite. Nasuprot tome. kada neko Zivi u skladu sa ljudima

48

koje voli i kad u odnosima postoji uzajamno razumevanje. �ovek prirodno i delotvorno napreduje.

Pomocu uputstava iz ove lekcije mo:Zete da ostvarite �klac;i i r�mevanje sa svakom osoЬom sa kojom ste u odnosu 1 �OJU vol��- _Odno� koji . је �esto n.ajpodsticajniji i potencijalno naJpogUЬ_ruJl Jeste tzmedJU suprumika. Medjutim. saveti koje ovde daJemo mogu se primeniti na ja�anje Ьilo koje Ьliske veze: izmedju vas i sina, kcerke. rodjaka, ljuЬavnika. Ьliskog poslovnog saradnika; izmedju vas i Ьilo kojeg �oveka do koga vam је stalo. · '

Virus koji izaziva oЬoljenje veze izmedju vas i osobe koju yolit� zove . se prekid komunikacije i pro:Zimanja.Kao posledtcu 1m.ate s1mptome: osecanje razdvojenosti. otudjenja, nerazumevanJa, zatvorenost, hladnocu. Nije vam dobro. ni jednom, ni drugom. Niste vi�e tako Ьliski. ne slazete se. Ono Мо vas spaja. vша veza, oЬolelo је od pogre�ne Ъhrane": nedovoljno potrebnog. previ�e nepotrebnog.

Dogadjanja u okviru jednog odnosa u stvari su od drugorazredno� :z:'a�aja za ve:o:u i kom�kaciju u smislu ostvarivanja naklonost� 1 razumevanJa. Na pпmer, vш bra�ni drug tro�i nov:ac _vl_�e . n�o �to Ьi, ро vШem mШjenju. trebalo. Ako svoJe ml�lJenJe rskazete. to se moze srediti. Mo:Zda се se ispostaviti da stvar . �ste jasno s�gledali i da је novac iz nekih razlo�a morao bttl upravo toltko potro�en. Ш се v� partner shvattti propust ра се, po�to ste mu skrenuli pa:Znju, da se obuzda u tro�enju. Ako cutite, po�ecete da gundjate sebl u bradu, kritiko'-:�cete ga oko ovog ili onog, trovacete i sеЬе i drugu �sol?u, ll1 cete, kada vam se protest nakupi, planuti oko neke s1truce. Tada su nerazumevanje i sukob neizЬemi. Stvar је u tome �to neki proЬlem mo:Ze Ьiti re�en samo ako se komunikacija ne prekine izmedju vas i Ьliske osobe. Ako u tome uspete, sklad се ostati sa�uvan i mo:Zete . nastaviti plodan odnos.

Ako u vШem komuniciranju sa partnerom dodjete u slepu . uli�u. proЬlem �е razvija. zaplice i postaje sve slo:Zeniji. Reakttvru duh vam Је na glavnom putu postavio znak za skretanje i vi ste naseli. Tu ste ostavili saputnika da nastavi sam.

Зtа se �ada de�ava? Po�injete da mislite da -druga osoba namerno rad1 to �to vam smeta, samo zato da Ьi vas nervirala. Zaklju�ujete da је situacija nemoguca, da nema na�ina da se sredi. Otkrivate sve nove karakteristike partnera koje ne valjaju. А sve to zato �to ste u jednom trenutku vezu komuniciranja i pro:Zimanja prekinuli.

49

Kada se nakupi mnogo ovakvih proЬlema i · neizre�e�ih nezadovoljstava, stvori se С':ер i ::tivot �а nekada v?lJeшm Ьicem шо�е da postane pakao. Gde ode ljuЬav? Nema Је. Sve Мо је od nje ostalo је patnja i jad. . . . . ·

. V ecina proЬlema, ako ne 1 sv1, 1zmedJU dve bllsk�

оsоЬе, mo�e da se re�i ponovnim uspostavljanjem .ko!l�akta 1 komunj.kacije. Ukoliko se ovo ne desi, zalu� C':ekanJe. 111 surc:>gatna re�enja. Ako u tome uspete, uspecete 1 u ostal1m maJ1.Je znaC':ajnim stvarima. . . . . . . . Te�koca obnavljanja kontakta 1 komuшkac1Je del1m1C':no le::ti u tome �to C':esto ne znamo kako to da uC':inimo. Neretko se, posle vi�e ned�lotvornih, i. stoga !le�pe�nih �ku!aja. nametne zakljuC':ak: Mo�da se m1 u stvar1 v1�e ne v?l1mo.

Radi savladjivanja barijera koje onemogucavaJU plodan odnos tj. pro�manje i komunikaciju. postoji ve�a za parov�. Mo�ete је sa svojim partnerom upramjavati, pored razmatranJa i prihvatanja saveta iz ove lekcije. SavetovalШe Z?- parove koje nudi HolistiC':ka joga nije neko zasedanje na koJem vam se objasni �ta vam је C':initi, . �ta је dobro, а �t� !'е. Tu. �� takodje ne dobljaju nikakva taJna uputstva za ЬоЈЈ1 ljuЬavш 111 seksualni ::tivot. niti trikovi i �arene l�e; nema tпkova, pretvaranja, niti unapred utvrdjenih, krutih pravila. Umesto toga nudimo vam DIJADNU TEHNIKU. Vi i osoba sa kojom ste u Ьliskom odnosu sedite jedno naspram drugog i radite tehniku dijadne komunikacije na sl�eci naC':in: smenj\fjete se svakih pet minuta u ulogama aktlvnog, odnosno pas1vnog par�nera. pri C':emu potpuno otvoreno saop�tavate partneru to �to 1mate da k�ete i SVE �to vam dodje na unapred dogovorenu temu. Jedna ve� komunikacije traje 40 minuta, odnosno 8 puta ро 5 minuta. Svako је 4 puta ро 5 minuta aktivan, odnosno pasivan partner. Rad nadgleda obш�e:�li instr�tor. Мо�е se raditi i u grupi sa vi�e parova, а v1 sa SVOJ1m partnerom mo�ete raditi to kod kuce, samo vas dvoje. ·

Radite kako valja, а to znaC':i - ispoljite i jasno izrecite �ta imate. Ьеz okoli�anja i pretvaranja, dok ste aktivan pa�tner: Kada ste pasivni, v�a d�os� је da drugorc:e. do�ol1te 1 omogucite da se sloЬodno 1zraz1 1 u potpunost1 1spoljl. Nema prekidanja. poricanja .ш pot�rdjivanja! Svrha t��ke је .da povrati kontakt izmedJU vas 1 partnera. U ve�1 Vl govoпte. niste prekidani, partner ul�e napor. da vas razume. Kada ste vi pasivni, slwate partnera. ne prek1date ga, ul�ete napor . da ga razumete. Radeci na razliC':ite teme, pamja vam b1va usmeravana na one aspekte ::tivota gde mo�e Ьiti uzrok te�ko-

50

cama. Na primer. jednu ve�bu od 40 minuta mo�ete оЬоје raditi sa komandom: "Reci mi kako Ьi �eleo da bude� voljen!" Ovo vam daje priliku da se pozaЬavite pitanjem, da se zagnjurite u sеЬе i iznesete na povr�inu sve Мо nadjete, Ьеz zadr�ke, i da sve to iska�ete osobl sa kojom је .n.ajva�nije da imate dobru komunikaciju. Necete Ьiti prekidani, niti се ono �to ka�ete Ьiti prosudjivano. То је idealna prilika da jedno drugom saopMite �ta vam је na srcu. Kada Ьiste ove stvari iskazali nekom drugom i to Ьi pomoglo, ali daleko је delotvornije ako to iskomunicirate onome koga se to neposredno tiC':e. Tako se veza i razumevanje izmedju vas dvoje zaista mogu da poprave.

Vecinu medjuljudskih proЬlema najte�e је re�iti kada su nabljeni emocijama, stavovima, �eljama, nerazumevanjem i strahovima od prevare. Kako proЬleme "razelektrisati" od ovih negativnih nаЬоја? Prikladnom komunikacijom. Kada је ono �to treba da se iska�e - iskazano sa оЬе strane, re�enje је C':esto ispred nosa. U velikom broju sluC':ajeva jedini proЬlem је u tome �to је C':ovek izgublo kontakt, а sve �to је potom radio, Ьilo је nastojanje da se taj kontakt povrati.

PraktiC':no је nemoguce odr�ati sklad i razumevanje sve vreme. Nema C':arobnog �tapica za to. Morate oko . toga da se potrudite. Ako b�tu ne okopavate, zar�ce u korov. Nije dovoljno imati sjajan poC':etak veze, lepe zajedniC':ke noci, jutra i veC':eri. Sklad i razumevanje sa Ьliskom osoЬom podlo� su promenama, plimi i oseci. Stoga је, u jednom takvom odnosu, neophodno aktivno uzeti uC':e�ce. Drugim reC':ima, treba se truditi, treba aktivno savladjivati sopstvene slaЬosti. а za tudje Ьiti tolerantan, treba vezu gajiti kao nemu Ьiljku. Dijadne vе�Ье su odliC':an alat i zanat koje mo�ete da upotreblte kad god vam је potrebno da svoj vrt okopate i korov oC':istite. Tada vam mogu radjati mnogi plodovi - uvidi, znanja, nove osoblne. Upotreblte ih za �to vece zЬli�avanje, za trajno pro�imanje i razumevanje.

Odnos dvoje u ljuЬavi kljuC':ni је vid �ivota. Njegova uspe�nost Ш proma�aj utiC':u na porodicu, drwtvo, narode i konaC':no - na loptastu Majku Zemlju. Ukoliko nismo u· stanju da uspostavimo uspe�an odnos sa Ьicem koje znamo i volimo, kako cemo onda da osnujemo jednu malu srecnu zajednicu -porodicu? Treba poC':eti od sеЬе i od osobe kojoj ste najЬli�i. Kada se tu uspostavi veC':ni protok komunikacija. uspeh се se neminovno pro�iriti na C':itav v� ::tivot i ovo kolo povuci се u sebe јо� mnoge druge ljude.

51

DOMACI ZADATAK Jednom sedmiCno radite ро dve dijade Cdva puta ро ·40

minuta), u toku �est nedelja. Trebalo Ьi da vas nadzire trenirani Supervizor, no mo�ete i Ьеz njega, ako se pridr�avate pravila dijadne komunikacije. Ako imate suprШnika ili ljubavnog partnera, radite sa njim. Ako ne. neka vam partner za ve�bu bude osoba koja vam mnogo znaCi. Mo�ete stalno da radite sa istom osoЬom, а partner mo�e i da se menja. Medjutim, covek sa kojim radite mora sam da �eli da radi ovu tehniku i zЬog sеЬе i zЬog vas. Nagovaranje nece dati �eljene rezultate, niti cete ih imati ako ta osoba radi vetьu sa . vama samo da Ьi vam ucinila uslugu.

52

Glava VII:

KRITIKA I SAMOKRITIKA ·

Najveci nedostatak modernih ljudi је kritikovanje. Ljudi govore kritiCki ne samo jedni drugima, nego i jedni о drugima. А kao pripadnici grupa kritikiju druge grupe ljudi, ili pojedine njihove pripadnike. Kritikovanje је najvece moguce iskWenje i mi mu najce�ce podle�emo. Ono је takodje naj�kodljivija stvar koju jedni drugima Cinimo, buduci da sada, v�inom, ne skidamo jedni drugima glave. Medjutim, stare navike se te�ko uklanjaju, а lako se preoЬlikuju i prilagodjavaju promenama. I tako, umesto da jedni drugima secemo no�evima vratove, Cinimo to reCima.

Ljudi su veoma ve�ti u kritikovanju drugih, pronalaze ЬеzЬrој nacina za ostvarivanje ove krvoloCne navike. То uspevaju vec i tonom, nagl�avanjem nekih reCi, odnosno njihovim rasporedom. Seeam se kako smo, u srednoj �koli, sposobnost davanja kritickih primedbl smatrali za najcenjeniji dar. Sto ste vi�e primedbl о drugima mGgli da date, �to ste ih vi�e ponizili svojim otrovnim primedЬama, ispadali ste veei u ocima vr�njaka. Velika је tragedija �veti u drwtvu koje podstice kritikovanje. Ovde ne govorimo о takozvanom kritiCkom mi�ljenju, rasudjivanju �ta је �ta i razlikovanju pozitivne i negativne kritike. То su civilizacijske tekovine. Ovde је reC о prekoru, zameranju. pokudi, osudi, dakle · о negativnom stavu

53

prema kritikovanom opjek-tu. Govorimo о covekovoj potrebl da nagl�ava tudje slaЬe tacke, da povredjuje i poni:2:a'(a. Ree "kritika" cemo koristiti u tom smislџ.

Biti kritican nema nikakve veze sa- iskazivanjem Istine. Mo:2:ete izneti svoje istinsko za�je о nekome. а ono се Ьiti odraz v�eg stava. Ako је v� op�ti stav kritiCnost. onda се ono �to ka:2:ete. �ta .god to Ьilo, Ьiti kritikovanje. Mo:2:ete dvoma razliCitim ljudima da ka1;ete ·z�to se . Ce�l� na tu stranu?" Kod prve оsоЬе zaista pokwavate da saznate z�to to Cini. а kod druge , na preЦhjen nacin pcidЬadate. jer vam је· pitanje samo paravan za kritiku. .

Z�to .Cinimo qvakve stvari? One imaju razorne posledice ро n� :2:ivot i napredak. Сео .�vet је u sЩtini jedna porodic� i, Ьivajuci · kritiCni prema n,ekome, posredno ili neposredno, v1 doslovno odsecate ,Coveka ьd sеЬе, odnosno - sеЬе od kritikovanog. Ovo odeljivanje vr�i nasilje nad ljudskom sveukupno�cu, nad Jedno�cu ljudskih Ьiса. Istina jeste da је svako od nas zaseban, ali је takodje istina da smo svi povezani i upuceni jedni na druge. I. kada kudimo, mi seCemo tu vezu, odeljujemo se i zaustavljamo svoj spiritualni razvoj.

Neeija kriticnost i zaustavljanje spiritualnog razvoja su u neposrednoj vezi. Stepen u kojem smo povezani sa duhovnim slojevima uslovljava u kojoj cemo meri Ьiti otvoreni i pro:2:eti sa drugim ljudskim Ьicima i koliko cemo ljubavi Ьiti u stanju da osecamo i ispoljavamq. Ako poznajete nekoga ko је vrlo роЬо:2:аn i .savestan. koji se. svakodn�vno moli Во� i . . cini slicne stvaп. to samo ро seb1 ne znaC1 mnogo ako Је kпt1Can prema drugim ljudima. ZЬog ci_njenice da smo duЬoko u svojoj prirodi swta dobrota. ako povredjujemo druge ljude. necemo moci da se dalje usavr�avamo, jer Ьismo tako, slutimo duЬoko u sebl; јо� Ьili efikasniji u povredjivanju drugih Ьiса. ZЬog n�e urodjene ljuЬavi prema drugima, zЬog obzira prema njima i brige za njih, zaustavicemo sopstveni razvoj. Nesvestan zakljucak mogao Ьi ovako da glasi: "Necu da se dalje razvijam, jer i ovako kinjim ljude. Koliko Ьih vi�e zla naneo da sam jaci?" а to nas podseca junak romana Gintera Grasa "Limeni dоЬо�". mali doЬo�ar Oskar. koji. imajuci pred soЬom, svet u kome bujaju rdjave osoblne odraslih Cprevare, kradje. zluradosO , jednostavno odlucuje da ne odraste.

Razlog n�e kriticnosti је taj !\to kritikom pokwavamo da opravdamo sopstvena radjava dela i ucinimo da izgledaju manje , rdjava. Ne , mo:2:ete da :2:ivite. а da ne ucinite ne�to Мо ne valja. ZЬog toga se lo!\e oseeate. Da· Ьismo postigli da n�a

54

rdjava dela izgledaju manje rdjava; nastojimo da druge nipod�tavamo, da ih ucinimo manje vrednim. Ovo је osnovni mehanizam koji stoji iza kriti�nosti. U potpunosti potice od n�ih ne valjanih i lo!\ih dela, а ponekad i zlodela.

Secam se Drugog svetskog rata. Bili smo u ratu sa Japancima i nazivali smo ih svakojakim pogrdnim imenima: ri2:o2:deri, gamad, :2:ivotinje, rota fukara itd. Otkud sve ovo? Otud !\to smo ih uЬijali i !\to nam је to Ьilo str�no, ра smo, u nastojanju da se tako ne osecamo, govorili da su zveri i da је u redu tamaniti zveri, pogotovu �to su i oni nas uЬijali. Znaci, kada namerno ili nenamerno ozledite nekoga. v�a dobra dwa Cini da se lo�e oseeate i po!lto vam se to ne svidja, poku�avate da ga ucinite manje vrednim nego sto jeste, da ga ponizite.

Na primer, uЬijete pacova. M�ete potom da ka1;ete: "Morao sarn to da ucinim, zagadjivao nam је hranu. moglo је dete 'da nam se razЬoli ... " Ш mo:2:ete da ka1;ete: "Ogavna :2:iy<?tinj�. gadost jedna, smrdljivi pacov, treba ih sve pouЬijati" . V1dite. Jedna stvar је sa svojim razlogom otici u Ciniti neko rdjavo delo, а sasvim druga kuditi i suditi, opravdavati se kroz kritiku. То је vrlo vama razlika. U :2:ivotu cete morati da poCinite neka rdjava dela - to је neizЬemo. Ako povodom toga osecate krivicu i griro savesti. poCeC:ete da kritikujete: Coveka, :2:ivotinju. Ьiljke, ideje prema kojima ste rdjavo postupili. Kad do kritike dodje, ovo pravilo је stoprocentno tacno. Ne mo:2:e da omane. .

Svaka kriticka izjava koju ste ikada dali, koju dajete Ш cete ikada dati, uvek је neposredno povezana sa rdjavim delom s v�e strane i to mereno v�im sopstvenim merilima.

Bezmalo uvek profesora u �koli kritikuju lo!\i djaci. Ucenik nije zadovoljan soЬom i to projektuje na nastavnika. U sto procenata slucaja SADRZAJ KRIТIKE POVEZAN ЈЕ SA SLICNIM DELOM. ne istim, nego slicnim ucinjenim od strane kriticara. Kriticka izjava koju neko daje о odredjenoj osobl ili osobama u swtini је iskaznica da је dotiCni negde pogre�io.

"Samo mrtav Indijanac је doЬar Indijanac!" Mi, Amerikanci vi�e to ne govorimo, jer vi!\e ne ubljamo Indijance. Ali dok smo ih ubljali, samo su nam mrtvi Ьili dobri. Buduci da to vi�e ne radimo, sada ne govorimo da su lo�i. Istina је da smo se osecali jadno i Ьedno zЬog uЬijanja Indijanaca, da smo se osecali krivima, ра smo se opravdavali prikazujuci ih takvima da zasluroju smrt, Ьаr u n�im glavama.

55

Ovakve stvari ne izЬijaju �esto na povr!Hnu svesti; �ak ne primecujete da vam је krivo, da se lo!!e osecate i da kriti�ke primedЬe dajete da Ьi opravdali svoje postupke. Pokwate da stvari prika.tet� tako da је kritikovana osoba lo!!a, te da nШа lo!!e niste u�inili. ProЬlem sa ovim patentom је u tome !!to ne pomate; jednostavno ne- daje rezultate, jer u dublni dwe vi se i dalje- oseёate Ьe-dno. Samo ponekad. kraji�kom svesti, oseёate kako ste pokwali da date pokrice za neki svoj rdjav postupak. Ali i tako - vi kritikujete i zЬog toga se ose-Cate јо!! lo!!ije, ра onda i kritiku pokwavate da opravdate daljim kritikovanjem. Svako је u svojoj du!!i kriti�ar samog sеЬе.

Ovo kritikovanje , odnosno nalaZenje pokrica za sopstvene postupke mora prestati, ako neko hoce spiritualno da napreduje. Re!!enje је - samoinspekcija. Ona је kona�no re!!enje. Onoga �asa kada uhvatite sеЬе da nekoga kritikujete, osmotrite svoje pona!!anje i stavove. Napravite brz popis stanja duha i utvrdite !!ta ste vi uradili !!to ne valja. zЬog �ega se osecate krivim.

Prva stvar koju treba da u�inite је da odolite tom podsticaju, da ocutite. Kad vidite da neko �ini ne!!to !!to Ьiste kritikovali, vi - z:temojtel Psiholozi, psihijatri i sli�na bratija kaZu -da to ne valja. da se tako sputavate, da potiskujete i da се vam "progutani • antagonizam naneti veliko zlo unutra. Istina је da antagonizam zadr:Zavate u sebl. Ali sa njim cete da u�inite ne!!to sasvim odredjeno. Po!!to nau�ite kako se kritika zadr:Zavava i to uspete da sprovedete u delo, tada mo:Zete da iznadjete odakle ona do1azi. Ako, pcik. pustite na vo1ju svom porivu da kritikujete, onda su ni!!tave !!anse da uo�ite kako је kritika us1ov1jena osecajem krivice i samokritike. Ono !!to treba da u�inite jeste da NISTA ne u�inite, da se ugrizete za jezik i. kritiku zadr:Zite u sebl. Potom - se setite da ta kritika do1azi od va!!ih mana. odnosno gre!!aka i zapitajte se:"Sta sam ја u�inio, ра mi ovo !!to Ьih hte-o da kritikujem toliko smeta?"

О�оЬа . koja na poriv da kritikuje odgovori potiskivanjem tog ропvа 1 koja potom izvede saminspekciju da Ьi utvrdlila !!ta је sama lo!!e u�inila, takva osoba је Su�rioran �ovekl Ne u nekom Ego smislu ili u terminima moci. Covek koji se na ova�av: na�in po�tavlja i pona!!�. je�ostavno је iznad situacije. On Је 1znad SVOJ1h, ра potom 1 tudj1h gre!!aka, odnosno lo!!ih osoblna. Sposobnost da se postupa na opisani na�in menja �oveka, on prest�.je_ da bude _obl�an. i po�t�je uzvi!!en. Najvamije Је da obuzdate Jez1k, osmotпte svoju kпt1�nost te samu kritiku

56

!!to vam navire i uvidite da se radi о nekom va!!em postupku od ranij�. ili ne�emu !!to �inite u tom trenutku. Verovatno је u pitanju ne!!to !!to radite vec neko vreme Ш ste namerili da radite u skoroj buducnosti. Neki 1judi !!to hode Spiritualnom Stazom ka.tu: Mora biti da sam to u�inio u pro!!lim Zivotima, verovatno sam uhio 100.000 1judi" itd. No, stvarni proЬlem је !!to u svom srcu taj �ovek ose-Ca da sada postoji mogucnost da uЬije 100.000 ljudi. ТО је stvarni proЬlem. Nemojte da ga preЬacujete u neko ranije vreme i na neko drugo mesto. ProЬlem је u ovom Zivotu, verovatno је tu Ьа!! sada i verovatno nameravate sa njim da nastavite dru:Zenje. Po!!to ne uspevate da ovo dru:Zenje prekinete, ose-Cate se jadno i krivo vam је.

Promi!!1janje о tome !!ta Ьi to moglo Ьiti !!to vas tera na kritiku mo:Ze da potraje danima. Neko sa strane mo:Zda to 1ako vidi i mo:Ze da vam ukaZe na tu stvar. Medjutim, skretanje pa.tnje ljudima na njihove nedostatke i nevaljane postupke, samo ро sebl ne mo:Ze da pomogne. Morate stvar sami otkriti, morate је uvideti. U protivnom, i kada vam �ovek uka.te na gre!!ku, to ostaje samo njegov uvid, .а vama podatak.

Dobar predvodnik је neko ko је voljan da prizna i prihvati svoje nedostatke, da ih prizna samom sebl. Po!!to ovo postignete, treba isto da priznate bar јо!! jednoj osobl. Ka:Zite to svome u�itelju, prijatelju, Zeni ... Ako nikom drugom, ka:Zite to Bogu Ш svome psu. I kad ste uspeli u svemu tome - priznali ste svoje prestupe _ i nedostatke sami sebl i јо!! nekome -iskreno ste odlu�ili da to vi!!e ne bude tako i u stanju ste da to ostvarite, dolazi kraj nedostatka, gre!!aka, krivica. Va!!e kritizerstvo се nestati, postupci koje Ьi do ju�e da kritikujete vi!!e vas ne diraju. nestace jadnog ose-Canja krivice - zЬog koje-g kritikujete. Tada nestaje i ono !!to kritikujete. Postacete otvoreniji i ljuЬazniji. Bice vi!!e razumevanja, pro:Zimanja i ljuЬavi u va!!em Zivotu. .

Vi ustvari ne treЬa oko to�a nШа da �inite. Ne morate da �inite ljudima us1uge, niti bllo !!ta da obja!!njavate - pod uslovom da ste U!!li u sr:Z kriti�nosti. А ako niste, onda �ete morati da �inite komunikativne ustupke, us1uge, moracete ipak da kaZete · !!ta vam ne da mira, !!ta о n�emo rdjavom kod drugog mislite itd. Ali ako raskrinkate jezgro odredjene kritike u vama samima, toj kritici је odzvonilo. То је �ista magija! Vi!!e' ne postoji razlog za kritiku. Ljudi mogu i dalje da vas opanjkavaju i grizu, da pri�aju rdjave stvari о vama, ali sa va!!om kritikom је gotovo. Ne-Cete reagovati kriti�ki, vec cete jednostavno primetiti da �ovek mora: Ьiti da ima

51

neki proЬlem kada vas . kudi Ш_ va� �udi. �- v�oj �onstatac�ji nema nаЬоја i stvar koJa vam Је u�шJena, 111 re� koJa vam Је re�ena, prolaze kroz vas. То mo:2:e donekle da :vas dira, ali brzo prolazi i niМa se sa v�e strane na tu rdJU . n�. �:rata. Priznali ste u svome srcu istinu о onome Мо ste u�шll1 й1 �to �inite i Мо је uzrok kri�i:zerstva na . dat� temu . . �ore_d toga odlu�Ш ste da ono �to kпtlku uzrokuJe v1�e ne �1шtе 1 to ste u stanju, i eto, nema vi�e kritikel

Po�to �ovek uvek, ustvari, kritikuje sеЬе i samo sеЬе, а kriti�ki objekat је nestao, nema vi�e

_ko i �ta da se _kritikuje.

Dolazi uvreda, dolazi nedelo - prolaZl uvreda, prolazr nedel?. Pri tom vas zagolica u toj meri u . ko�j st� r�li�iti od SV?Je Savr�el!e Verzije. То u svakom slu�aJU

_шЈе ш nal1k na posled1ce

koje imate kada rdjavi metak ulet1 u ne�to �to se prosto postavlja kao meta. Nema mete - nema pogotka. Kako karu Majstori Ьorila�kih ve�tina: ono. �to ne рrШа '?tpor .. ne r-c:o:2:e da bude povredjeno. Ovo Је naJVl�e n��elo Ьor�la��1h ve:�tшa: u kojima Majstor, Perfekt. ne dozvolJaV� seb1 ш spolJa n� iznutra da udje u sukob. Dakle savr�eш Ьоrас �е dozvol� nikada nikome da ga udari i nikada seЬi ne dozvol1 da �dar1 drugoga. Dok takvi ne postanemo, _moracemo vredno da pпmenjujemo tehnike samoraskrinkavanJa.

Uzrok svakog dobra i svakog zla po�iva u �ovekovom srcu. Мо:2:е sada neko da vas ogovara, ali sada vi�e. nerc:t� emocionalnog nаЬоја u vama na taj njegov postupak - 1zbacll1 ste iz sеЬе posudu u kojoj Ьi se tc;tj nаЬој skupio, sa�� s_te prazni i nаЬој nema g�e da se �akup1. Kad� vas neko �пt1�UJe. vama је jasno da on 1ma nek1 proЬle!1'. 1 o:r:- _ga_ dшsta 1mal Prema tome, sti�ete sposobnost da uv1dlte �шЈешсu, prvo u seЬi, а potom i u drugom �oveku. . . Svako ima svoje proЬleme. Bog sprovodi u delo svoJ plan о svakome ponaosob, ра ljudi idu svojim p�tevi�a i pritom u�e svoje lekcije. Kada ka:2:em Bog. ne m1sllm ш. na jednog "poznatog Ш proslavljenog" �oga iz r:ek� odredJenE� religije. niti ove isklju�ujem. Bog о kojem govoпm Је nepoznatl Bog kojega treba spoznati, ра neka �ude kakav bude. Dakle, Velika Misterija �ije velove polako sk1damo, stara se da svako na najЬolji na�in izu�i za Majstora; od �egrta. preko kalfe do, kako to Suzuki ka:2:e, �efa ili Ьоsа.

Dakle, kad vidite da neko ima proЬlem, to је kao da ga zati�ete nad matemati�kim proЬlemom. Covek u�i. �ovek re�ava. Na taj na�in treba da gledate na . to, а ne da ga kritikujete.

58

Ljudi oЬi�no i ne primete �ta rade. Pri�aju razne stvari о drugima i to i ne primeeuju. Svoje ru:2:ne "stvari" morate da primetite. Morate znati da је izlo:2:eno na�elo d vama kao uzro�niku svih v�ih proЬlema na snazi iz minuta u minut. Sve vreme. Nikad ne omanel Ako kritikujete, Ш vam dodje da to u�inite, vi svoju manu, rdjav postupak Ш r� kritikujete kod te оsоЬе; vi ustvari prosudjujete Ш osudjujete sopstvene nedostatke. Uvek је tako i . kad vam ne�to smeta, smeta vam v� postupak u toj oЬlasti. Proverite, uvericete sel

Kada је moj Guru napwtao Zapadnu Kajavarohanu, posle obav�ene posete, dao mi је pet uputstava, а jedno od njih је Ьilo: Na kraju svakoga dana obavi Samoispitivanje, nepristrasno, Ьеz kritike i pravdanja i zapitaj se - gde sam pogre�io? �ta sam ljudima zlo i naopako u�inio? Potom sve �to iznadje� priznaj, sam seЬi potpuno i uo�i nedostatke koji su do toga doveli. Vidi �ta се� sa tim nedostacima." Primenio sam ovaj savet i Ьiо mi је zlata vredan - neizmerno mi је pomogao u duhovnom razvoju. UoЬi�ajeno је i sasvim normalno ne usredsredjivati se na negativnosti u :2:ivotu. Medjutim, ovakva usredsredjenost slШi za prepoznavanje, а potom odstranjivanje neke negativnosti; tome nasuprot. okretanje glave Щ zatrpavanje rdje ni�ta ne re�ava, samo poja�ava proЬlem.

Postoji vШ stepen u ovom procesu odЬacivanja "kriti�kog bumeranga" i njega cu objasniti u drugoj lekciji. Radi se о ostvarivanju. ne-delanja. Nije u pitanju nikakvo lenjo sedenje u pasivnosti, · vee istinsko ne-delante. Mnogima је ovo na�elo poznato iz kineske filozofije kao vei-vu-vei" , tj. "rad-ne-rad". Тај princip i nije za svakoga, jer veeina :2:ivi u svetu delanja i akcije, ostvarivanja ovoga i onoga.

Ponovicu da ne mozete da :2:ivite :2:ivot а da ne povredjujete ljude, manje ili vi�e. Recimo, morate da di�ete. Udi�ete, ра izdi�ete - otrove i nastali ugljendioksid. Ne mozete da ne di�ete. Cak i kada Ьiste naЬavili komplikovanu masku koja vezuje ugljen dioksid i filtrira produkte metaЬolizma, potro�icete novac od d�ije garderoЬe, moracete da vi�e radite, ра cete manje Ьiti sa svojom decom, а za njihov razvoj neophodno је v�e prisustvo. Tome nema kraja. ProЬlemi i povredjivanja, nadogradnje. gre�ke i krivice - nиzni su u :2:ivotu. Budite iskreni prema seЬi u vezi sa ovim stvarima, shvatite i priznajte da se dogadjaju. da ih vi �inite drugima i drugi vama. Trudite se da ono �to sagledate kao svoje gre�ke ispravite i pritom budite iskreni prema seЬi.

59

�ada ovo _shvatite, _primite i priznate. dozvolicete da u varna 1zraste u_zv1�eno meпlo za �e�ke, jedan milosrdno-opro�tajni stan�ard za lJU<:is�e grehe. Jav1C:e se tolerancija. fleksibllnost. taktн�nost. MedJUtlm, ne kao uve::fuane osoblbne vec kao prirodne :posl�ice unutrШnjeg duhovnog vrenja - sa.m:okriti�nosti. sarnoogolJ�VanJ�. usavr�avanja. Vino koje tada iz vas izvire. svakome Је �lo. Dakle. ustanov�te visok standard za svoje �e�ke, а uzv1�en standard za tudJe. ра onda necete reci:"Svi ti vernici, religije. spiritualne papazjanije. buncanja о Dwi. Вogu. sve su to sumanute ideje" . Тај koji k�e da su to ludosti. ?dЬija da ustanovi i prepozna standard, а Ьеz standarda mu Је. Ьоlје: nema poredjenja i nije tako lo�e. kao �to Ьi u protivnom b1lo. �ar n� povr�шi. Covek misli da se nece tako jadno oseeat1 ak? Је sve na svetu _ jadno, glupo, rdjavo.

MedJUtlm. �о dozvol1�� sebl da . imate svoj unutrШnji �tandard ponШanJa. ako otkпJete, razlu�1te svoje lo�e postupke 1 uzmognete da pri tome budete iskreni - veoma brzo cete se fX?_Pia':"iti Cyalj�a vas nije stid da budete Ьolji), postacete 1�tlf1:Sk1 Uzv1��ru Covek. Danas su ovom svetu potrebni takvi lJUdi, pogledaJte oko sеЬе, ра se uverite.

· Kada . P!esta�ete da . kritikujete i kada uklonite gruЬosti, · r:eo�esanos�1 1_ ce_p1dla�enJ_e, ро�еее�е da uo�avate i najmanje s1tru?e koJe . 1maJU �а�аЈа u medjuljudskim odnosima. Masa !lov1h �etalJa hahrup1C:e vam u svet. То је novo i јо� vece 1skw�nJe. _Dok, jeduci, . budete zagrizali u batak, postacete �vesz:u .da Је. to . ne�to v1�e od h�Ofle. da је �о ne�ija noga. da Је taJ n�ko plle, da su_ ga uЬll1, o�erupal1 i odsekli mu tu nogu kq� t?g trenutka Jed�te .. koju pot?m varite i pretvarate u ener_giJU 1 odr2�vate svoJ �vot. Osetlcete kako usmrcujete paradaJZ dok ga Jedete. kako mu oduzimate 2ivot kako se sve u nj�mu Ьori d� о�� t�j 2ivot - . c�lije se ;kupl]aju i poku�a:-raJU d�. sl'Т\anJe 1St1Cдf1Je . te�nost1 1 2ivotne energije. Zivot � _energ1Ja -�1С:е oduzeћ plletu i paradajzu, vi cete ih ?duzet1 1 ul?"treblt1 za odlazak u kupovinu, �etnju ili veselu 1gru sa svopm d�c?m. К�о spiritualno budete napredovali, �ak_o budete postaJal1 svesruJ1, po�ecete da primecujete ovakve s1truc::e. Pos�ac_e v� jasniji _mitovi i legende koji govore о hraru, man1 _1 Rr�ru. �ak?dJe, _zшto ortodoksni Jevreji jedu sarno roeso �votшJa koJe Је rаЬш ritualno usmrtio zшto neki ljudi ne jedu meso ili sarno meso svinja itd. Stvar ;е naravno ne svodi samo na ishranu.

' '

J?akle, pa2nja vam se izo�trava, svesnost povecava. kapaCitet da spoznate stvarnost i istinitost sve је veca i svesno

60

stupate � novi sl?j _sveta �iji ste sastavni deo. Ali, prvo morate da otup1te o�tar JeZik, da. prestan�t� da _kritikujete. da otkrijete uzroke za takvo ponШanJe u seb1 1 da 1h raskrinkate - i tako postanete Superioran Covek.

Pr?ce� se � ne za:vr�<;iva. Kada kao Superiorni. u odnosu na s_vo� �nfeп'?rn� verZ1�, po�nete da uvidjate mno�tvo detalJa, sltruh rdJaV1h dela CJer krupna su oti�la u nepovrat) -onda t�еЬа �а zalegnete da i njih prihvatite, priznate i odstranite. Kako_ 1h рп�аtе kao svoje. tako se ti mali gadovi razlam, nestaJU. Pa2nJ_a. s�esnost. priznavanje - osloЬadjaju od op�enog, osve�c�nog 1 pпznatog . . ?dmah i�. tamnih mrlja, koje ste ovakv1m radom .. pr?sveЏll1. o?znanJUJe vam se jedan vШ, Ш ako hC?C:e�e d_uЬlJl v1d Istl�e. N1vo koji na ovaj na�in zadobljate. s�o Је ЈО� Je�an ste�ruk u daljem razvoju. U mistiku zaku�ulJ�!la a.!hemiJa pre�taJe da bude opskurni deo srednjevekovne 1S�оПЈе � _ Jasno vam Је �ta је i ko је sirova ruda i kako se iz nJe dob1Je s�vo zl�to. �а Ьesmrtnost treba puno da se poradi, upravo onol1ko kollko Је uradjeno da se od nje odstupi.

PreiJ<?IU�iC? . Ьih. �ak i _ka� ste sigurni da ste u pravu, kad vam Је kпћkа na vrh JeZika. da to ocutite. Budite 2rtva mu��nik. ako mislite . �а _ste u pravu, ali - cutite. Ako Ьist� ne�1J1 postupak da kпtlkuJete, to zna�i da mora da bude ne�to �- varna Мо је sli�no objektu kritike, �to ste u�inili, �to �inite 111 nameravate da u�inite. Nemojte mШtati о tome da to le2i negde u pro�lim inkarnaci jama - td је ЬШ tu i ЬШ sadal Nal?red na ТО! I� dana � dan, iz nedelje . u nedelju ako treЬa, dr�_te se_ traga 1 _ _na . kraJU се�е uspeti._ Otkricete gadni uzrok �VOJe 2elJ� da kпћ_kuзete :U seb1, n�utral1sacete ga prihvatanjem 1 osloЬodicete se 1skwen.Ja. Ostvaпcete mogucnost br2eg spiritualnog napretk�. Ako ne postupite na taj na�in. sami cete sebe da tu�ete 1 da se Ьedno oseeate. Umesto toga. pomozi sebl, ра се ti i Воg pomoci.

. Ovak':"o роnШ�је, pored toga �to vas podi2e na vШ ruvo, n� nJemu vas 1 ostavlja. Da Ьiste nastavili da i dalje napred�Jete, _morate se odlu�iti na strategiju dugorocnog, nepr�k1dnog, 1skre:�og samoP?smatranja u vezi sa kritikovanjem drug�h. Morate b1t1 sposobru da prihvatite stvarnu veli�inu svoje krivice, Ьеz umanjivanja Ш naduvavanja. Privremeno cete se oseeati gore nego ina�e. Ьicete sami sebl neprihvatljivo �djayi. ali lek је g?rak, ali_ је �ejstvo Ьlagotvorno. Ono �to је 1zaz1val? napetost, gl�voЬol!e· �1reye. postace ogoljeno u svesti. Gadna Је t? stvar, al1 gor�1na koJU vam ovaj zloduh priredi, poslednja Је predstava - mra�nog dramaturga. Prema tome,

61

kada ste uzroCnika odredjenog prohlema !!Cepali za grlo i izvukli na svetlost dana, FIOjmili i prihvatili da ste to vi sami, FIOtom FIOdneli gorCinu SFIOznaje i uvideli da ste u dи!!i dobri i Cisti i da vas је zЬо� toga grizla savest Cto S'..l se medjusobno. ujedali Rrdjava savest i Rdobro srce") i Ьili u stanju da takve stvari vi!!e ne radite, rdja nestaje, а nastaje sloЬoda.

Olak!!ani, uzleteeete na vШ nivo duhovnog razvoja. Predstoji vam dalje usavr!!avanje, Ci!!cenje i oslobadjanje.

Ja!!imo sami sеЬе na pute!!estviju kroz obmane do Istine, а osecanje krivice је CiCak FIOd sedlom na!!e namerenosti da prodjemo kroz ovaj tamni vilajet i stignemo na odredi!!te sam�pre�zna�anja. Da . b�smo

_ prestali da �utamo na milosti i

n�rrulost DOdlJ�kave: �пv1се 1 da se tro!!1mo u traganju za npm u drugнn lJUdima, moramo da se osloЬodimo svog Sataнe i sad znamo !!ta је to. Dajem vam a·vom FIOdukom nacin da se osloЬodite CiCka krivice, kao !!to vam ostalirrt lekcijama dajem naCine da se osloЬodite svega onoga Cega treba da se osloЬodite, da Ьiste i!!li svojim putem. Sad krenite svojim puteml

ГЈОМАСI ZADATAK ProuCite i sprovedite u delo ovde vam dati nauk. Jednom · nedeljл.o, u toku pet sedmica, radite dijadnu

tehniku na tero.u kritika, na sledeei nacin. Sedite nasuprot svog para i naizmeniCno komunicirate

FIO pet minuta: RispriCaj mi neki slucaj kada si drugoga kritikovao". On priCa, vi dr::tite patn.ju na njemu i slи!!ate ga p�ljivo.

bez ikakve reakcije. "Hvala ti Ckad zavriO. RSeti se i ispriCaj mi kada si

ucinio nэ�to �to је sliCno ovome !!to si u opisanom slucaju kritikovao."

On prica. vi dr::tite patn.ju na njemu, slwajuci ga p�jivo i Ьеz ikakve reakcije.

RHvala ti." Ckad zavr!!i).

Uradite bar jednu ve:fuu od 40 minuta, smenjujuci uloge aktivnog i pasivnog partnera svakih 5 minuta.

62

Glava VIII ·

PROBLEMI

CIЗCENJE МENТALNIН PROBLEМA

Р��оје dve vrste prohlema. Jedni se mogu relativno lako re&1ti, tako �to podjete od sеЬе i logiCki sti2ete do resenja. Drugi se naoko ne daju ukloniti.

�k� lutate � gradu tra2eC:i J?IaSak za pranje ruЬlja ili vam Ј8 1z zuЬa 1spala plomЬa koJU treЬa zameniti, to jesu prohlemi. Ipak. dr2eC:i se logike stvari i iduci FIOstepeno. dakle raspitujuci se i ��rno tr�eei praSak. odnosno dobrog zuЬara, prohlem cete IMlti.

Medjutim, neki proЬlemi istrajavaju kao mazge. Ukopaju se u me_stu i �ta god racl!li, ne FIO��e. lzgledaju da се trajati do su�.l89' . dana. Oyakv1 proЬle� mogu da vas muCe godinama 111 C1tavog 2ivota. Na pr1mer. pokШavali ste na sve m�ce . l!acine da nadjete nekoga ko се vas voleti, ali �ta god radill, · :uvek ste na kraju ostali sami i nesreeni. Ш ste recimo pokШavali da popravite zdravstveno stanje. Ш da se zaposlite ili, ukoliko radite, da nadjete prikladniji i Ьоlје placen posao. Ipak, ma kako nastojali, Cim stvar malo krene -eto vas na poeetku. Taman pocnete da se oseeate Ьоlје i zdravije, kad najednom guЬite volju da istrajete na: naCelima koja vam. to donose, Ш se iznenada razЬolite; Ш ste na!!li Ьolji FIOSao, а na njemu је isto kao na prethodnom.

63

UM: EOOV PLACENI SAВOTER Uzrok !lto im.ate proЬlem koji ne moze da se re!li le2i u

tome !lto ne�to podriva va!le napore da ga re!lite. Pra!lak cete kona�no naci i zuЬ се Ьiti plomЬiran. Ali naci nekoga ko се vas voleti nije tako lako. Ne!lto vas ometa i ne usp:vate. Nije to neko "drugi" ili ne!lto izvan vas - va!l um је taJ koji ruje i zlonamerno vas onemogucava da uspete. Tog saЬotera mo2ete nazvati duh, svest. podsvest; nesvesnost Ш um/razum. Svejedno. taj izrod је sa vama, on је deo vas i namerno osujeeuje svaki va!l napor da proЬlem re!lite.

Na primer, �ovekov karakter mo2e da bude problem. Cim progovorite, zvu�ite izve!lta�eno. Mozda ste i pokWli da budete prirodni . ali ste utvrdili da је to problem, jer niste uspeli. Za!lto? Ne!!to u vama uzrokuje da budete takvi i pored toga !lto ne Zelite. Mozete sebl ovako da kazete: "Prestajem sa ve!lta�kim govorom i pona!lanjem. Neeu vi!le da budem takav." Sta се se potom desiti? Ili cete se i dalje izve�ta�eno pona!lati i, na taj na�in. i dalje imati problem, Ш се vam neko na to ukazati, а . vi cete reaQovati sa: "Ta�no, tako је. Zvu�im izve!ltмeno, prekinucu to. I vi stvarno prekinete Ьеz ikakvih problema. Da li се Ьiti ovako Ш onako, zavisi od vas. od toga koliko је izve!lta�enost uzela maha, odnosno koliko duЬoko је u vama uzrok takvog pona!lanja. Ako uspete da otklonite ovaj problem relativno lako, onda је u pitanju ona prva, lako re!liva vrsta problema. Ukoliko stvar istrajava, tako da ne uspevate da izmenite svoj stav. pona!lanje i izrazavanje. onda је jasno da ne!lto u vama onemogucava da problem re!lite. Da li vam је va!l duh prijatelj i1i vam је va!l duh - zloduh?

DUH: CETVOROGLAV А AZDAJA PRVU GLA VU duha sa�injavaju mentalne impresije. То

su utisci, doseljenici u duhovno carstvo. MoZete ih nazvati i secanjim.a. Cim u nas doputuju, vec su pro!llost, uspomena, secanje. Ovi utisci se pretvaraju u skrivene Zelje. !lto је njihov pokwaj da se aktualizuju. Mogu Ьiti svesne i nesvesne. То је, u swtini. sve ono !lto ste uvek hteli Ш ono !lto nikako niste hteli, !lto ste pokU!Iavali da izЬegnete.

DRUGA GLA V А duha је mesto u koje se utiskuju mentalni utisci. Da Ьiste imali mentalne utiske, morate imati ne!lto u !lta

64

се se ovi utiskivati. kao !lto vam је potrebna magnetna ili filmska traka da Ьiste snimili zvuk ili svetlost.

TRECA GLA V А duha је intelekt. а to је sposobnost da se о n�emu umuje, da se ne!lto procenjuje poredjenjem, te da se, usagla!lavanjem pretpostavki, odlu�uje. • Da 1i da novac kojim raspolazem uplatim za letovanje ili da opravim auto. Kola su mi neophodno potrebna za odlazak na posao. • I potro!lite novac za opravku kola.

CETVRTA GLAVA �etvoroglave azdaje koju nazivamo duhom је ujedno i glave!lina klana saЬotera - EGO. Na!l Ego је ono !lto Zeli, hoce, nastoji da sve bude ро njegovom, vr�i odaЬir, odvraca pogled, precutkuje i prenagla!lava; Ego pre�uje !lta treЬa, odnosno ne treЬa i prevodi Zednog preko vode.

U situaciji kada pokwavate da re�ite neki proЬlem i kada to ne uspevate. sve �etiri glave azdaje vam podrivaju nastojanja. ProЬlemi koji se vuku godinama. ili �ak od kad pamtite, dokaz su da ovaj vrag ne spava. Imate proЬlem, ulazete trud da ga re!lite, on to saЬotira kao od !lale i vi i dalje 2ivite sa proЬlemom.

) ZELJE STV ARAJU PROBLEME

Da Ьi se proЬlem javio. treЬa da pokwate da ne�to ostvarite. Na koji na�in? Na Egov na�inl Na primer, Zelite da vas ljudi vole, а oni za to ne , mare. Ne vole vas, Ьаr ne na na�in na koji Ьi to Ego Zeleo. Ljudi vas vole uvek onako i onoliko koliko to oni Zele. I, eto proЬlemal Ego ne!lto hoce i to ne doblja. Pokwavali ste, poku!lavali i na kraju - nвta. :Zelite da vas vole, ali proЬlem jo!l vi!le voli vas, nikako neee razvodl

Postoji prikladan na�in da se proЬlema rеШе vrlo jednostavno, ako ste u stanju da ga primenite. Mozete prosto da PRESTANETE DA 2ELITE da vas ljudi vole. Ovo је te�ko u�initi. Iako ste odlu�ili da vi!le nemate Zelju da vas ljudi vole, i dalje u va!lem duhu postoji neko ko tu Zelju neguje. Va!la odluka је samo odluka, koja ne uspeva da obri!le zapis na duhovnoj m.agnetnoj traci sa koje, kao sa pokvarene ploce, dopire �emjiv lelek:"Hoeu da me volel Hoeu da me volel Hoeu da me volel ... •

U toj fazi mozete da pomislite da ste neuroti�ni i -Ьicete u pravu. Bili Ьiste mnogo sreeniji da imate ovakav

65

stav:· Ako me vole - vole. Ako me ne vole - ne vole. Sta da im radim? Meni odgovara i ovako i onako. jer sam takav kakav jesam. А sve sam Ьolji. • - Samo su sveci dostigli nivo na kome duh prestaje da na ovakav na(';in uti(';e na njih. А jedini na(';in da do toga dodje jeste da duh prestane da postoji. Dokle god imate duh/razumlpodsvest. imacete Zelje. odnosno proЬleme. Sveci nemaju vi�e neispunjenih Zelja da neSto poseduju. da ne�to budu Ш ne budu, da ne�to (';ine Ш ne (';ine. Kada duh iskopni. i Zelje su se razlo:Zile u ostvёirenje jedne jedine Zelje - da nema vi�e duha, podele. ја- Zelja. Nema duha - nema zelja. nema proЬlema. Ostaje ono Мо Jeste. А to ne mora i ne treЬa da se Zeli: to је postignuto i zove se Stvarnost.

ProЬlemi dolaze · od v�eg duha. ta(';nije - v�eg Ega Ш od (';injenice da imate neku Zelju da nesto odredjeno dobljete. Ш da ne�to na odredjen na(';in u(';inite. "Hoeu ovo ... 2elim to . .. � Ove i ovakve Zelje utkane su u duhovno sukno, duhovnu tvar. kako Ьi to jogi rekli.

DUHOVNI DZUDO ILI SAMOODBRANA OD PROBLEMA Јо� od malih nogu nastojimo da Zestokim treningom

osposoblmo intelekt da donosi pravilne odluke. Na primer. vi odlu(';ite: "Kad sledeei put sretnem tog (';oveka, okrenucu glavu i preei cu na drugu stranu ulice. Neeu vi�e da imam proЬlema sa njim. • Ali sledeei put kada ga sretnete. njegov Sarm vas privu(';e i v�a odluka padne u vodu, v� intelekt је potonuo. On vas izdaje svojim umovanjem: "U stvari, ima on dobrih strana, nadam se da neee vi�e prema meni onako rumo da se �n�a. • Nada u potpunosti dolazi od intelektualne samoobmane. Sta nат је (';initi?

Izdaje nas (';etvoroglava a:Zdaja iza n�eg �ela: utisci, njihov komesarijat. intelekt i vodja parade - Ego.

Sada donosite novu odluku: "Od sada cu da cutim. Nije treЬalo da se upwtam u razgovor." А sledeei put. protivnik, odnosno proЬlem vas ponovo isprovocira i navu(';e na tanak led. То је v� Ego. On hoee ро svome i to nekako uspeva. А �ta је sa vama. gde ste vi?

Jedan od proЬlema koje imamo је taj Sto se (';esto poistoveeujemo sa razli�itim delovima svoga duha i tvrdoglavo verujemo da smo to mi sami. Nije lako osloЬoditi se tih identifikacija. · Mo:Zete da intelektom smislite ne znam kako

66

pametne odluke, no dok se one razlikuju od onoga Sto је utisnuto u matricu v�eg duha, do brisanja magnetnog zapisa nece doci i utisak, preobrazen u Zelju i dalje се da se ispoljava i imace vlast nad v�im pon�anjem.

Ј о� jedan na�in na koji se nosimo sa proЬlemima . је potvrdjivanje. "Svakoga dana, u svakom pogledu, sve v1�e napredujeml" Afirmacije imaju svoju vrednost. jer svakodnevno vi utiskujete u svoj duh pozitivan zapis i on vam se manje-vi�e vraca kao Zelja i ostvarivanje te Zelje. Posle deset godina vi imate deset godina "Svakoga dana, u svakom pogledu, sve vi�e napredujem!" utiskivanja. Bez obzira da li zaista napreduj�te ili ne, afirmacija ka:Ze da napredujete i ovaj stav Ьiva nadredJen ostalim impresijama koje to pori�u Ш tvrde suprotno. Tako ih poni�tavate Ш im slablte dejstvo i zaista postajete Ьolji. Ьаr u poredjenju sa tim kakvi Ьiste Ьili da niste radШ afirmacije tih deset godina. te da su se negativni utisci nesmetano mno:Zili. Ljudski duh је sastavljen od parova suprotnosti: valjamlne valjam. doЬar/lo�. hraЬar/pl�ljiv i sli�nim. Pre hiljada godina jogi su otkrili da је n� duh ustrojen od ovakvih parova suprotnosti. Postavlja se pitanje kako na�initi prikladan sklop za Ьorbu sa proЬlemima koji nas mu�e? Medjutim, ne smemo zaЬoraviti da је n� zadatak prevazila:Zenje suprotnosti. а ne da Ьiramo i ostvarujemo samo Ьolju polovinu, mada је to prikladni је i za nas i za druge 1 jude.

Sledeci postupak za re�avanje proЬlema је: zdwnije se potruditi. U swtini, mo:Zemo је zvati - "Kako da me proЬlem јо� ја�е pritisne." Uve:Zhavamo је na strunja�i realnosti ovako: "O�ito је da me ljudi ne vole ovakvog kakav sam. Ima da naЬavim takav automoЬil. da се svi da zinu od �uda. Onda се da me vole i budu ljuЬazni sa mnom. Video sam toliko euta kako se pon�aju prema (';oveku koji tako ne�to ima.. ш.

NaЬavicu prvoklasnu i skupu garderobu, а u odnose cu ulaziti IjuЬazno. Ьicu prema ljudima pazljiv." . Lepo је od vas �to se trudite. �to cete Ьili mili. Ijupki i ugladjeni, takodje lepo i otmeno odeveni. ali to ne palil V � duh. majstor svog zanata. zavezace crni pojas sa izvezenim natpisima:"Neee�. ne mo:Ze�. ne sme�. ne zn� ... " Dok budete leteli u susret tvrdoj stvarnosti. �ucete podrugljivo - "Mor.ace� ne�to Ьоlје da �n:U�li�." I .on?-a се vam pasti mrak na 0�1. Sta god da ste Sffilslйl, duh Је JOS Ьоlје kontrirao.

Јо� jedan od n�ih velikih. proslavljenih zahvata је -odluka: "Jednostavno cu da budem to �to jesam. ра ma kakav da saml" I tek tada ste nastradali; prosto ste dali vitaminsku

67

injekciju s.vom Egu da vas јаее kinji. Va! duh se pojavljuje kao avet lZ noene rnore. PokWavate da se branite kako znate postajete n�tveni, r�a.Zljivi. pitate se:"Jesam li ovo ја? Ne znam vi!e !ta sam. ali ako nastavim ovako uni!ticu sebl Zivo�: . Tada pokWavate da _saznate !ta је sa v� u citavoj zЬrc;:1: Р а. dobro. gde_ sam Ја �. sv:emu оvоте? Koji sam ја? То Је ':.�lo dobro. о� :а razЬ1Jan.Je proЬlerna. ali se ono uci u lekc1Jl naslovl.JenOJ sa Ко sam ја?".

Da vidimo sada rno2erno li da upotreblтo ne�to od ovoga о сети sто govorШ i !to srno naucШ о cudiтa duha, da nam pornogne и uklanjanju proЬlerna.

DUH ЈЕ SACINJEN ОО OTPORA ·z�to uo�te postoji duh? Сети on slШi. osiт da saЬotira

ono Зtо. је dobro za теnе? Po�ekad. kad nas savlada oseeaj Ьeznadjёi na pиtu ka nalazenP.-1 . sеЬе, podlezeтo ovakviт r�l�jiln?. -��jutim, _ov_a p1tanja Ш potvrdni odgovori na nJl� - I1!5� lStiruti. Pos�OJan)E' duha, te cetvoroglave neтani, pr01shodi 1z na!e nevшosti, neznanja, odnosno naivnosti. U svoт nezn�� vno srno se poneli i odvojili od Istine. I sada se, nev1ru, patirno sa sopstvenoт tvorevinoт.

. . Kada n��o . nepoznato poene da se pornalja i da vam se pпJ;>l1uva, . pocan.Je otpc:>r и vama. opirete se tоте. Bez obzira kol1ko z:e1? oovek tvrdio da se ne o:pire nepoznatiт iskustviтa, on to c1ru kada se sиocava sa nее1т �to ne Zeli da vidi Ш doZivi. Vi irnate odЬranЬene тehanizme koji su ugradjeni и �� korenje v�eg_ Ьiёа.. СёЩ.. ako о tоте иор!tе ne razmШjate 111 ru�ta n� znate. Sto .је najgo_re. kada dodje do otfiOra javlja se .utisak 1 . duh deЬlJa. On Је dobro na1uanjen 1 uhranjen na!1� otpoпrna pre� � ljudskiт Ьicirna. prerna svети �to _ru.Je Ја .. Te1:ak p�otivnf!<. Jei srno �а t�virn odgajШ. posebniт re1:unoт 1shrane 1 trerunga. Jed.iru lek је da se otvorite �to vi� то2вtе prerna drugima.

CISCENJE PROBLEМA • . О�о �to sledi Је postupa.k - korak ро korak. Zoveтo ga ci!Cen� proЬlema . Ute�ljen је na nacelima na koje sто.

govoree1 о duhu. ukazali. Kroz � тedjusobno saobracanje i

68

pro1:i,rnanj�. proЬlemi se uspe��o �dstranjuju. kao тasne rnrlje ь_еnzшот 1 pred oovekoт ostaJe c1st put ka napretku i sreenoт 2tvotu.

GOVORITE О SVOM PROBLEMU: Da Ьiste poni�tШ ono �to рrоЬlет uzrokuje, тorate о nјети da progovorite, da sa nek1т razgovar.ate. MoZda yas pomisao na otvaranje рrета nekoтe uznem1rava. Ako Је tako, stvar тorate da oЬavite таlо ро таlо. Lekovi se uziтaju u таliт kolicinama.

Inace. ovo је dobro poznat psiholo�ki princip. Dodje vam neko da sa vam? poprica о svoт proЬleтu i odmah se Ьоlје os�ca. Ponekad Је to sve �to covekи treba. Ustvari, najЬolji исшсi и psiholo�koт dотеnи uteтeljeni su иpravo na tот nacelu. Kad vidite da iтate рrоЬlет. popricajte sa nekiт. То gotovo .uvek ротаzе, а и priЬlimo 20% slucajeva proЬleтaticni cvor b1va razrnr�en.

Prvi korak и oslobadjanju od рrоЬlета jeste sesti sa izveZЬaniт, ili ako takvog neтate - oproЬaniт dobriт "slwaoceт" ili "oditoroт· i jednostavno reei и сети је рrоЬlет. Ovo pokreee koтunikaciju. .

Obuceni slwalac. pasivni partner, u swtini је neko ko се vas upitati и сети је рrоЬlет i koji роtот neee davati ocene, koji neee koтentarisati. Reciтo, kazete vi eoveku:"Ja тokriт и krevet, а iтam 38 godina." Ako slwalac sa тиkот ob�da':a sтeh, koтunikac::ija i nij� koтunikacija, ра neee dat1 ZelJene rezultate. Zatvoпcete se 1 necete .mu vi�e ni slova reei. Potreban је trening da Ьi covek drzao usta zatvorena, da n� turnaci receno, da priтedЬe ne daje, da ne sиd.i. savetuje. diZe obrve. PotreЬan је trening da Ьi coveko Ьiо и stanju da jednostavno slwa.

Оnоте ko slwa о proЬleтu vrlo је te�ko da se uzdr1:i od davanja saveta kao Мо je:"Sve �to treba da иcini� је to i tol" Kad Ьi ljudiтa Ьilo Ьоlје od saveta, svi Ьisто danas Ьili и raju. Poneki tehnicki savet. и odredjeniт okolnostiтa. dace rezultate. тedjиtiт,kad iтate рrоЬlет. nikakav savet nета veze sa v�iт duhoт i stoga vam neee ротосi. Savet jednostavno ne dopire do saЬotera koji cini da, i pored svih saveta, ostajete pri proЬleтaticnoт nacinu pon�anja ili u proЬleтaticnoт stanju. Uzrok le1:i i vreba и v�iт gluviт duЬinama.

Ljudi sи и stanju da se toliko zapetljaju и рrоЬlет da vi�e ne znaju ni kako se zovи, а ne samo �ta је рrоЬlет. Тiте Мо о tоте progovore, i јо� о tоте govore, cesto се ротосi sebl, jer рrоЬlет Ьiva jasnije sagledan, stice se uvid

69

da ovaj sam ро seЬi mo:m Ьiti savladan. Ponekad samo postane jasniji, ali је i dalje tu. Ustvari, oЬi�no Ьiva upravo tako.

Potpunom komW:Ukac:ijom proЬle�a ili njegov�� !a�nim utvrdjivanjem i razlu�1Van.Jem od ostal1h proЬlema 111 �1mlac;:a koji to nisu, od pet ljudi jedan �е razr�iti proЬlem. Preostal1h �etvoro imaju proЬleme koji su duЬlje ukorenjeni i ne mogu tako lako da se razr�e.

NAPIPA V ANJE PROBLEМA PITANJIМA: Ako proЬlem posle njegovog ta�nog utvrdjivanja i potpune komunikacije nije nestao, ili р00ео da jenjava. naS slu!alac treЬa da post�vl.Ja pitanja. opipavaju�� polako, ра sve �vr!l�e; � tamnu . mr!JU u glavi. "Znaa mokri!l u krevet. K�d � to prv1 . put .des1l?? . Ve!ltina efikasnog �tavl.Jan.Ja ovak�1� . IStr�va�ki� pitanja donela је slavu 1 Ьogatstvo nekolic1m _I)Slholog� 1 psihijatara. Neki ljudi zaista mogu da postanu tol1�o dobr1 u presli!lavanju", da v� posle kra�eg vremena znaJU da vam

katu ta�no ono о proЬlemu !lto nije Ьilo r�no. Ljudi lako preska� preko stvari koje te!lko komuniciraju. Za!lto se neke stvari te!lko prevaljuju preko jezika? Zato !lto su ljudi kroz iskustvo saznali da ako malo govore о proЬlemu, malo se Ьоlје i os�aju. То је kao Ьlagi anestetik. Medjutim, stvar ide do izvesne granice, а sve � opr�znu igru "ide . ma�ka о�о tеЬе, pazi da te ne ogreЬe. Posto.Je, dakle, delov1 рп�е ko.Je oovek n�e da k�e jer su mu neprijatni, stidi ih se, kaje se zЬog njih i Zeli da ih sakrije. Njihovim izno!len�m _na videl� nestala Ьi ona mala korist od prve, povr!lne, рп�е 1 do!lao Ь1 Ьоl. 1 tako se oovek koci, pri �emu је · u stanju da izvodi pravu intelektualnu akroЬatiku, samo da ne Ьi iskomunicirao sr2 proЬlema. Sve, sve, samo to nel Зtа radi slwalac? On postavlja "tugaljiva" pitanja i �jivo slu!a i gleda reakcije. Ne daje nikakve primedЬe i tuma�enja, ра ma !lta d� . mu oovek govori. Pri tome slu!alac mora da pok�e pпl1�nu disciplinu. .

Ovakav razvoj situacije donosi napredak. Podriva uticaj duha pov�avaju�i sposobnost komunikacije. Kako se �ovek otvara prema drugome i moze da govori о proЬlemu ... pr�Ьle� �е u manjoj meri b�ti _neprijatan. Akc;> је proЬle� �anJ1, p�t�Ja се ga · izvu�i napolJ8 1 svetlost svest1 се ga ra!1�1mt1_. Me?JUtim, proЬlemi koji se povla�e dugo vremena zahtevaJU v1!1e od ovoga. Potreban је duЬlji zahvat.

то

KRIVICA OOLAZI ОО UNUTRA!>NJE ООВ�ОТЕ: Razlog za!lto se utisci lepe i prika�inju na ljudski duh jeste da је svako u svom srcu - doЬarl Oobrota је unutra!lnja priroda temelja ljudske li�nosti. Tu nema pomocil Covek је doЬar i kad pokwava da bude lo!l. Uzrok ljudsk�h nastojanj:э- da bu�u lo!li је, paradoksalno, u tome !lto su dоЬп. A_ko postignu <;fa 1h prati lo!l glas, niko im vi!le nece verovatl, tako da rukoga vi!le neee moci da povrede.

Ako os�ate da ste u�inili ne!lto !lto је povredilo drugog �oveka, utisak о tom delu ili s�anje na njega uskladi!ltice se u va!lu duhovnu ostavu kao dugotrajno konzervisana rc;>l;>a· Ova duhovna roba po�ekace koliko god treЬa _dok ne nam1_пte dug. Orugim r�ima, ne�ija dobra narav, u sprezt sa Ja-os�an.Jei? da је drugom �oveku u�inio ne!lto lo!le, �ini da to osecan� zadr2i sa�uvano kao krivicu. Covek po�o:r:n poku!a�� da plati ovaj dug nagla!lenom potreЬom da �ш1 dobro, 1_11 . . se . pak kamjava nastojanjem da postane o�znut. Tako pati 1 . k�Je se i spr�ava sеЬе da dodje u prave, 1skrene odnose sa lJUdima.

ISPOVEO OSLOBAOJA ОО KRIVICE: Kako da se osloЬodite krivice? Ispovedite ono !lto oseeate da ste rdjavo u�inili, ili ono !lto ste propustili da u�inite,a mislite da је treЬalo da uradite. Pri tome, dr2ite se svojih sopstvenih merila, ne merila neke druge оsоЬе. Izvedena kako valja, ova prastara tehnika је vrlo delotvorn�. U �snovi o_na del_uje .t�o !lto .. o�vara komunikacijski kanal tzmedJU vas 1 drugth lJUdi, koJ1 Је prethodno Ьiо zapu!len uskladi!ltenjem li�nog utiska da ste ne!lto lo!le u�inili, ili da niste u�inili ono !!to је trebalo.

Onaj deo duha u · kojem utisci nastaju, sastavljen је od n�ije dobrote i Ja-osecaja. Ispovedanjem, taj se deo otvara i utisci Ьivaju istisnuti tj. ispramjeni. . .

Mnogi ljudi re!le se proЬlema tako !!to karo osob1 koJa igra ulogu ispovednika !lta su u�inili onima koji �u "pove� sa proЬlemom". Na primer, slu!lalac mo2e da p1ta: Ко sve 1ma veze sa ovim proЬlemom?"

"Р а. moja Zena, !lef, moja majka i deca." "Зtа si u�inio svojoj Zeni, а misli!l da nije treЬalo?" I

potom oovek to saop!lti. . . . . Odredjena, konkretna pttanJa kao ova dva, dal';!- sasvн� . �:�dredjene. konkretne odgovore, dok jednostavan zahtev Ispovedi sel" ne Ьi u tome uspeo. Ovo se d�ava zЬog tаяа !lto ste dobri, ne zato !lto ste lo!li. N�ete seЬi da dozvollte da se

11

otka�ite sa udice, jer smatrate da ne zaslurujete da se otka�ite. Verovatno ste u pravu, sa v�eg stajalШa. Ipak, ispovest �esto �oveka oslobadja krivice i od samog proЬlema.

Оо ove ta�ke, oko polovina ljudi sa proЬlemom Ьiсе osloЬodjena od njega, �ak i ako ih је mu�io godinama. Medjutim. ја� uvek nam је ostala druga polovina - ona te2:a.

RAZMISLIТE О OPRECNOSТIMA: Sada cemo iskoristiti dva na�ela: 1 . Ljudski duh sa�injen

је od opre�nosti i 2. Na�elo afirmacije tj. potvrdjivanja. Mi cemo sebl davati afirmacije i tako ispunjavati duh

odredjenim utiscima, ali cemo Ьiti mudri i necemo ponavljati samo pozitivne afirmacije kao �to је 8Ја imam veliku vrednost kao ljudsko Ьiсе8, vec cemo potvrdjivati i n�e negativne osoblne, kao �to su:"Ja sam uobra2:en 8 • Na ovaj na�in v�a negativna strana nece moci da se podlo i�ulja preko noci i ��ера vas izjutra na prepad, za doru�kom. . . " . Razmislite о nekom svom stavu. Na pпmer. Nlko me nece, ја sam nevoljen �ovek. 8 Potom zamislite kako ste omiljeni i voljeni, ра onda opet da ste nevoljeni. U po�etku vam mo2:e Ьiti prili�no te�ko da zamislite da ste voljeni. No, nije nШа lak�e shvatiti i priznati da ste nevoljeni. I kod jednog i kod drugog stava imate otpor. V� istinski stav - da ste nevoljena osoba - pokopan је u duh i treba ga osloЬoditi. Ш. recimo to ova1<o - klackalica oprocnosti voljen/nevoljen zalegla је na stranu nevolje i, v�im uvere�jem_ da st� zaista tak'�·i. ostala pritisnuta na dno duha. Prebae1vanзem te2:l�ta. uverenJa. naporom imaginacije i Шivljavanja na drugu stranu. klackalica 8proradi 8 • Poigrajte se na taj na�in, naizmeni�no oblstinjujuci u sebl jednu, ра drugu stranu. U toj igri osloЬodice se ko�nica, zardjala osovina v�e fleksibllnosti i doci се uvid u swtinu proЬlema, kao i moguca re�enja.

OЬi�no se kod jednog proЬlema javlja nekoliko parova suprotn.osti. Recimo voljen/nevoljen. gta Ьiste јо� mogli imati u duhu? Morate se zagledati u sеЬе. U kakvo stanje dospevate ili kakav stav zauzimate kada pokwate da �inite ono �to 2:elite? Na P.rimer, mu�ite se da nadjete posao. Koji vam је stav pri tome? Ра, kad god konkuri�em za neki posao, ја zauzimam stav da me ljudi nece. 8 V � zadatak је da sada namerno udjete u to stanje: niko me nece. Da li vas је ispunilo? Sada se opet Шivite u stanje: svako me hocel

72

"Ali, nece me!8 ka2:ete vi. Medjutim. to је samo opre�nost ona se nalazi u duhu.

Mo2:da ovako raZтШjate: 8Ne :t:elim da se samo pretvaram. Hocu da budem istinit, iskren.8 Eto је opet va�a pпroda kako izblja na povr�inu, tu је P!e.uzi_ma gadni Ego i . vara v�. preko vas samih, vaspostavlJaJ�C1 u duhu umovanJe kako Је prava istina da vas niko ne :t:el1. . . . . . . U redu, prihvatite to u seb1, 1:rr:aзte taJ stav 1_ stanJe svesti koje uz to ide: "Niko me nece, ruko me nece, ruko me nece ... 8 • • 8 .t в То vam је dobro Шо. А _ · sad okrerute plo�u 1 zal?evaJ е drugu stranu:8Svi me 2:ele, sv1 me hoce, sv1 me hoce ... . "Ali, ne 2:ele me8 , opet se javlja stari, do�ro poznat1 stav. U redu, to је stav koji imate, а sad zauzm1te suprotan, za promenu. Zamislite da је tako, u2:ivite se u to, prav1te se da је to tako... . · Ako vam dodje ideja - ovo је dobro, ostacu na tome da sam 2:eljen, nemojte. t? da u�ir:Ut�. _Yratite se nёl:

8 suprotnost,

pustite је u sebe, u:t;�v1te se u nJU: �1ko �е. ne . Ze�l. . . Okrecuci ovu duhovnu plo�u , oZ1vlJaVaJUC1 u seb1 1 А i В stranu, ро�есе ne�to .da se d.e�ava. GruЬo re�eno .. shvatice�� da postoje dve strane i da оЬе �ogu da s� slu�aJU ро V<?lJ1. Ali takodje da mozete da promerute plo�u 1 da vam to шkо ne brani osim vas samih. Birajte.

Oko osamdeset procenata ljudi се, za�lju�no sa ovom tehnikom, o�istiti proЬleme ili се razvezat1 �'(OI<?Ve, posle �ega је pitanje vremena i stvar �st�ajnog n�stavlJanJa u 1stom pravcu - kada се proЬlem da 1��111 . . Ostal1h d':adeset posto morace ја� malo da umuje о muckov1ma . _и seb1, malo . duZ� da se pozabavi ovom i prethodnim lekClJama. ра �е 1 ош kona�no uspeti. ProЬlemi ne nestaju lako� neg_o pruZaJU otpor. nadajuci se do samoga kraja preo�retu .. ra�':lnaJUC1 na neke od vaзih osoblna koje ste prethodno 1spoljaval1, ka? �to su ne:odlu�nost, slaЬost.. . vi vec znate koje. No, sada 1mate tehшku, imate re�enost i uvid. mozete ne�to da u�init�. а ne �ar:n? da sedite i kukate. 8Ima da dobljem posao, Zelel1 me ош ll1 ne. В� me briga da li me hoce _ili r1:ece. Svoj posao �mem, mogu i hocu da radim valjano, 1 ra�cu ga kako _treba. A:ko stvarima pristupite na ova�av nа�ш. а tako 1 . �astup1te, sigurno је da mo2:ete da nadjete posao posle ?u:t:eg 111 _ kra�eg vremena. Samo ako hocete i istrajete u nameп na ovaJ nа�ш.

73

КАО BI SVI PROBLEМI NA SVETU BILI RESENI ... А sad о preostalih, najtvrdjih , dvadeset procenata optere

ёenih proЬlemom. Njihovi proЬlemi izgledaJU nere�ivi, kao zaёarani lavirint koji se u svakom pravcu zavr�ava slepom ulicom, odnosno Ego-lavirintom. MoZda ёеtе sumnjiёavo reagovati na podatak da u korenu svega ovoga, svega proЬlematicnog, leZi Ego, da је on glavni kamen spoticanja svakog v�eg pada.

ТrеЬа da prihvatimo ideju da smo u stanju da ne�to uёinimo, da se to moze. Ljudi koji · ne reaguju na do sada opisane tehnike, uЬedjeni su da Ego nema veze sa njima, niti oni sa njim. Oni veruju da su njihovi proЬlemi STV ARNI, nere�ivi, da se sa njima ne moZe Ь� ni�ta uёiniti. Ne veruju da postoji ikakva moguёnost za razvezivanje zloёudnog Cvora. Za takve је jedino re�enje dovesti ih do toga da promisle i zamisle situaciju u kojoj se ne�to, i poroo svega, moze uёiniti.

Seёam se kada sam prvi put primenio ovu tehniku na nekome Cёovek se zvao Harold). РrоЬао sam sve Zivo pre toga, sve �to sam znao, ni�ta nije vredelo. Konaёno sam rekao:"Je li, Harolde, �ta Ьi trebalo da se desi, da ti makar malo olak�a proЬlem?"

"Ne postoji tako ne�to. Nema te stvari koja moze da me re�i te Ьеdе. Iskljuёenol" ·

Rekao sam mu: "Razmisli malo. Od tеЬе zavisi. Nemoj da sеЬе ograniёav�. Jednostavno, smisli ne�to �to Ьi ipak pomoglo.·

Posle 15 minuta razmi§ljanja Harold је rekao �ta је smislio: "Kada Ьi stotinu Ьogova rastavilo moje Ьiёе na atome i ponovo ih sastavilo u ne�to mnogo Ьоlје i kad Ьi · to Cinili mili�du godina, moZda Ьi ne�to krenulo naЬolje." Rekao sam mu: Vrlo dobro. То је vеё jedna stvar koja Ьi pomogla. Za poCetak - sasvim dovoljno. А sad da viditno �ta Ьi teЬi liёno, konkretno treЬalo da se desi, da Ьi ti donelo neko poЬol�anje u uЬlaZavanju proЬlema koji te ti�ti?"

Harold је sad kraёe razmi�ljao i smislio "ne�to ostvarljiviju situaciji" za poeetak re�avanja njegove Ьoljke. Nastavili smo tako i svaki put је Шо sve lak�e i okolnosti koje Ьi Harold zamislio· kao neophodni preduslov postajale su sve ostvarljivije. Konacno smo stigli do nivoa koji је dozvoljavao moguёnost da se vidi izlaz. Harold ga је video i re�io da ne�to preduzme. Stotinu Ьogova moglo је da odahne i pozaЬavi se lak�im sluёajevima.

74

Ovakvi ljudi su tvrd orah. Uspevaju da. �е na neki vol�eban naёin odele od okoline, od stvarnostr 1 zatvore и privatnu samicu. Re�etkama samoka:l:njayanja uspevaju <?-а uskrate seЬi svaku moguёnost re�avanJa pro�lema �_to rh muёe. Medjutim, ako ste imali uspeha sa prethodшm tehшka�a duhovnog razvoja. ver'?vatno је da n� spadate u ovu_ pos�ednJ� kategoriju. V� zatvor Је mn�go m�Je samoobezbedJen 1 nek1 od postupaka се vam ukazat1 na klJ�ё : _ёesto t? . tek bude va� kSZiprst. Gurnite lazne re�etke, naPC?lJU )� _lep ll1 tmuran d.an. vedra Ш mrkla nоё. Znate �ta vam Је ёш1t1: negde u podrumu zgurio se proЬlem i cvokoёe od straha.

PROBLEMI: KULISE I AMBLEMI

U IGRI USTRUCA V ANJA OD PROMENA I NAPRETKA

Postoje i drugi. suptilniji '(i�ovi _delovanja duha, odnosno naёela ci�ёenja proЬlema. t:JedJUt1m, Ја ре poku�ava;n d:a. vas poduёim nekakvom cel�v1tom ku�su od_ А do З , шt1 da vam punim glavu sa novrm tekstov1ma za шtelekt. Jednostavf":o vam dajem skicu postupka Cl�CENJ� PROBLEMA. On del:uJe ро naёelima '-:lst_roj�tva ?-uha .. PпmenJUJ8 se na pr_oЬlem и cllJU njegovog nаёшЈаnЈа. С1�ёеnје proЬlema ne otkпva_ proЬle!Yle� samo pokrene stvar. Niko ne :l:eli da mu dobra vlla do<?-Je 1 otme proЬlem. Ljudi izvesno hоё� moguёnost da napreduju. а napreduje se re�avanjem proЬlema. Bez pr'?Ьlema, odnosno njihovog re�avanJa, nerr:ta ш napretka, ne�a . шkakve prome!'-e. Kad Ьi vam neko ukloшo sve proЬleme, v1 b1st�. posl�. nekol1ko minuta vrtenja palёeva, otrёali napolje da nadJete koJ1 nov.

Ono Мо vi ustvari :l:elite jeste moguёnost da na proЬlemu radite, da ga re�avate i �а ga konaёno re�ite, da Ьiste odmah, u daljoj igri prorr:tene . 1 napret�a. sa punom_ sposobno�ё� suoёavanja i preduZimanJa potrebшh _koraka, pre�l� na re�avanJe sve novih i novih proЬlema. Ко Zel1 da mu dodJe D_eda Mra� i, umesto da mu donese poklon paket proЬlema za . 1gr':l· ov.aJ odnese one koje ima i tako ukloni sv'-:1 drSZ re�avanJa :l:1votшt: zagonetki? Ljudi vole svoje proЬleme 1 po!'-ekad se zabune рп tome: umesto da idu napred u sve nove 1 no':e, uhvate s_e za jedan i nipo�to ga ne pllitaju. Cuvaju ga lJuЬomorno . 1 ne pllitaju ga. No, bar . proЬlema. i�a na J?Ietek. Nerr:toJte se ustezati da se osloЬodite svog lJUЬlJenog pпmerka, k_olrko g?d da vam se ёini da је izuzetan. Samo Bog zna kakv1 vam ЈО� lepotani sleduju.

75

Da ne vo1ite proЬlerne, odnosno njihovo re�avanje, ne Ьiste ni ЬШ u svetu proЬlerna i re�avanja proЬlema. Postoje svetovi gde nerna proЬlerna, no u njirna takodje nerna ni�eg drugog !lto Ьiste rnogli prepoznati. Postoje razni nazivi za njih, no to sad nije Ьitno. Svi poti�erno iz tih svetova, а do�li srno ovde da re�avarno proЬlerne. Ко rnisli da nije zas1Шio Ш skrivio proЬlerne, trebalo Ьi da se zapita �ta onda ovde radi. ProЬlerne treba re�avati, а ne sedeti i kukati о besrnis1u Ш prolaznosti, Ш rn�tati о vШm svetovirna koji се pos1ati Izas1anika ро vas. Ako ste se zag1avШ, ne rnari. Stisnite petlju i napred, jQ!! jedno nagradno po1uvreme је pred varna. Zove se, sarno za vas - Ьockanje. Igra је naravno - preko trnja do zvezda.

U po�etku ovakvog rada na proЬlernirna, rno�da cete irnati potpun haos od proЬlerna - "Zivot rni је potpun rusvaj. Sve sarn poku!lavao da ga sredirn i ni�ta ne vredi. Di�ern ruke od svega i predajem sel" Kad Ьiste stvarno rnogli da odustanete, to Ьi Ьi1о sasvim u redu. Ali duh varn to neee dozvo1iti. Ima: da vas rnu�i i nagriza da ne!lto preduzmete. Kada po�nete da ne!lto preduzirnate, onda po�injete i da dobljate to �to �e1ite. Napredujete, idete ka cilju. Ko1iko idete, · to1iko sti�ete. Put od vas do re�enja proЬlerna duga�ak је upravo koliko је duga�ak. i ь� tu dШinu treЬa da predjete. Ako је cilj na jedan kilornetar od vas, treba varn 15 rninuta hoda do njega. Idete, ul�ete napor i stignete na cilj. Ako svaki �as stajete, ра se pitate i neekate, Ш sednete kraj puta i razrni�1jate ima li to uo�te svrhe, ш rn�tate о nekom drugom cilju - stvar се potrajati ili cete se ptedornisliti. Velika је verovatnoea da cete istu "tehniku" da primenite i na svorn novoodaЬrar;tom putu. · Ci�cenje proЬlema је, znajte, rnetla u rukel Ci�cenje је �i!!Cenje. Mi pr1jamo i �istimo. Kad sarno pr1jarno, zatrparno se u prljav!ltini , Kad sarno �istimo, onda smo Ш 1udi Ш l�emo, Ш srno . u zaЬludi. Mi jederno, ра posle praznirrto creva. Ako

· sarno jederno - gotovi srnol Ako se sarno praznirno na drugu stranu - opet nas uЬrzo neee Ьiti. Dakle, radite svoj posao:

. �vite, -prljate i �istite. То је taj posao koji zovemo �votorn. ОЬјд.!Г.јеnја i uputstva koja su varn ovde data pokreшice raspetljavanje v�eg proЬlerna Ш се pokrenuti v� �vot, ako se ovaj , u rn.edjuvrernenu pretvorio u irnpozantan grozd zrelih proЬlerr:tati�nih ЬоЬiса. Urnesto da sedite unesreeeni, isfrustrirani 1 saЬotпarn od sada vee dobro znane �etvorog1ave �daje,

16

u�rnite aktivnog u�e�ca u velikorn sprernanju. Treba da varn dodju gosti, novi proЬlerni, dalja re�avanja, prornene, napredak. Nerna stanke, nema kraja, granica. Napred!

PODSETNIK Postoje dve vrste li�nih proЬlerna: oni koji se rnogu

re�iti relativno 1ako i oni za koje izgleda da nerna re�enja. ProЬlerni nastaju kada Ego �eli da ne�to bude druga�ije

nego �to jeste. · Kada nastojite da re�ite proЬlern i to varn ne po1azi za

rukorn, zna�i da v� duh podriva ta nastojanja. Ljudski duh је sa�injen od �etiri de1a: utisaka, "duhovne

rnatrice" za utiske, intelekta i njegovog viso�anstva Ega. Utisci se .u duhu preoЬli�uju u �е1је, htenja, secanja,

otiX?:e. krivicu, opre�nosti, te u sakatu Ш nekornpletnu kornunikac1JU. Sve ovo spre�ava �oveka u otklanjanju. odnosno razre�avanju proЬlerna.

Putern kornunikacije, proces �i!lcenja proЬlerna ornogucava varn da ustanovite proЬlern, moguca re�enja i da pristupite �i!lcenju. Kvarovi se otk1anjaju, �ivot "proradi", ide se dalje.

Koraci u �i�cenju proЬlerna: 1 . Izrecite svoj proЬlern treniranorn "s1waocu·. 2. Otvorite se i odgovarajte iskreno na "s1wao�eva"

pitanja. jer njirna on opipava · puls proЬlema. Tako cete otkriti ono !lto је skriveno, sarne korene proЬlerna i ispovediti uzro�ni otrov krivice, to jest "gre�no delo .

З. �aduЬite se \1 sеЬе i porazrnislite о suprotstavljenirn opre�nost1rna. Srnek!laJte stvrdnute, okorele stavove. Izvagajte kao na klackalici оЬе suprotnosti ne Ьi li se oko�talo osloЬodilo i ornogucilo sk1adan rad v�eg duhovno-energetskog motora.

4. Prihvatite i priznajte rnogucnost da se s v�irn proЬlernorn ne�to rno�e u�initi. Zarnislite jednu takvu rnogucnost. udublte se . i pronadjite јо� takvih rnogucnosti.

Swtina sarnog �vota је PROBLEMAТICNOST. Tehnika �i!lcenja proЬlerna n� ' otklanja v�e proЬleme, niti irna takvu narner_u .. Ona. rne_djutirr:t· sasvirn �igurno odglavljuje zaglavljeno. ot�eplJUJe za�eplJeno 1 razvezщe zavezano. Takvo delovanje Ьаса n�vo sv�tlo na proЬlem i � vot uop!lte. Covek pristupa !e!l��an_JU �voп!lta. krece u napredak i radost. U Ьolji. ispravniji 1 v1!11 �vot.

тт

Glava IX:

KOMUNIKACIJA

Do sada smo mnogo риtа pominjali komunikaciju i njen znaCaj. Stoga smo jedno posebno poglavlje posvetili tom vamom procesи.

Komunikacija је prenos informacija od strane jednog Ьiса drugom Ьiси, odnosno, ona је razmena informacija izmedju ljudi. Ovo Ьi se moglo nazvati definicijom kumunikacije. Neizvesno је mogu li se nekom komиnicirati stvari koje on sarn nije iskusio na unиtr�njem nivoи Cmoguce је neki do�ivljaj potisnиti. delimiCno ili povr�no ga do�veti i tako nemati unиtr�nje iskustvo do�vljenog). Ako osoЬi komunicirate ne�to Мо је licno iskusila, to onda mo�e da ima odjeka и njenoj svesti, mo�e da ima neko znaCenje za nju i ona zna da ste i vi imali manje-vi�e sliCno iskustvo. U swtini, komunikacija se svodi na to.

Covek ne mo�e da re�i sve ljudske proЬleme komunikacijom, ali mo�e Ьezmalo . sve. Veeina ljudskih proЬlema uzrokovana је nekomиnikacijom. U osnovi, ljudi misle i hoce dobro. Zaista vole jedni drиge, ali to ne znaju. Takodje ne znaju da ih drиgi ljudi vole. Ne znaju da drиgi ljudi nastoje da saradjuju, jer ne izgleda da је tako иvek. Ali - jeste takol Kako se to mo�e otkriti? Komunikacijom!

Komunikacija је preno�enje informacija jednog svesnog Ьiса drиgom svesnom Ьiси. Nema istinske komunikacije ako

18

ovo svesno Ьiсе nije и n ји ukljuC�no . . . Akc;>_ po�aljete n�kom pismo i on ga I1:e ot�ori: do komurukaclJe niJe do�lo. Swt1f1:sko svojstvo komишkac1Je Jeste da se obr�cate sves_nom. Ь1си. Svako od nas ima liCno iskustvo svesnostl, Ма znaC1 to_ 1 kakC? је Ьiti svestan. Ov<;>ga trenиtka vi Citate ove redove 1 svesш ste . njihovog sadr�aJa. .

Kod komиnikacije svesnost mora da Ьиdе иklJUCena. D� li · ste nekada citali knjigu i, posle nekog vremena, postal1 иmorni, pospani ili vam је sadr�aj Ь�о dosadan, . mo�d� prete�ak za primanje? Da li vam se tada desllo dЭ: proC1tate c�tav pa�us i da i-znenada shvatite kako ga иор�tе шst� ra.zш:n:el1, da _шste zapamtili proCitano, ili da jedrюstavno шste bll1 svesш �а citate? Naprosto ste zaЬlиdeli и misli.. Imali st� ma�lov1�и predstavи da Citate i to је sve_. S��sш . _aspekt Ь1Са niJe Ью иkljuCen и proces i do ��m�kac1Je niJe: do�lo. St� god da svesnost jeste, ona mora b1t1 pпsиtna da Ь1 se ostvaпo protok. odnosno razmena informacija. . . Isto se odnosi i na slwanje. U tom smislи tre_Ьa. razl1kov�t1 slwanje i cиvenje, gledanje i _vidjenje, r�evanJe 1 shvatanJe. Na primer, ako ја dиgo рпСаm, pamJa �lи�alaca C?dlиta n� neko zanimljivije mesto. I pored toga �to. t:J1hov slwш apara� . 1 dalje $vlja svoju funkciju, '?no �to dећш�еmо. �ао svest niJe ukljuCeno. Za takva stanja ob1Cno ka�em<;>: zam1sl1_o �е. odlиtao и mislima Ш odsиtan је duhom. U takv1m slиCaJeV1ma ne�a prijema, predajnik radi и prazno i do �rotoka, odn'?�no komи�1-kacije ne dolazi. Prenos verb�lnc;>. иоЫ1Сеnе energ_rJe se odVlJ�. и ovom slиCaju izmedju usta 1 . Vl.JU:�a. slwalaca, all od kom�kacije nШа. Medjutim sadr�aJ _koJ1 . Ј? odsl_�an, иpamcen Је. ostaje zaЬele�en и strиktиri �al1h s1v1� cellJa. Ako _se_ slwalac kasnije zapita - �t� reCe о:'аЈ �o�ek, 1 ako . se zamisll, _mo�<:fa mo�e da se priseti 1 komurukaclJ� Је иpotpиnJena. Kom:nukac1Ja. dakle, mo�e Ьi ti i sniml jena ne��m c;>d Си� а. �� kao 1 ma�etofonom i kamerom, da Ьi kasniJe blla pпml�ena. О':о se. Jako cesto de�ava usled prosecne ljudske Cne)m� da рпmа шfor: macije. ' "Snimljeno" kasnije Ьiva и?-r?ЬlЈе�О:, prekor.e<?-a 1 opetovano primano, shodno mogu�!lost1 1 �e:lJ1 s�matelJa . Ne jednom vam se desilo da ste kasniJe _shv��Il1 �ta Је . �ekC? r�kao ili, "�ta је hteo da k�e". Znaci .. komurukac1Ja �о�?. b1t1 p�1ml1ena odmah Ш kasnije. ali rtema rukakve kor:cшrukac1Je. �ollko. god izgledalo da . је ima, ukoli�o ono �to �az1�amo svesrum b1Cem: svesnim ent1tetom. ne рпmа komurukac1JU, ne shvata poslat1 saditaj.

19

Na to sam mislio kada sam govorio о situaciji u kojoj iskomunicirano ima odjeka u ne�ijoj svesti. Upravo to је komunikacija. Sve ostalo је pucanje u prazno ili - slu�anje, gledanje ili �ak razumevanje, ali bez �uvenja, vidjenja i shvatanja. 1

MOGUCNOST IZBORA

Ova me tema vraca na�em prvom na�elu. Ne mozete prisiliti svesno Ьiсе, svesni entitet, da drzi paznju na ne�emu. Silom mozete nakratko privuci i usmeriti njenovu pozornost, ali ako zaista nece da obrati paznju na ne�to. tu ne mozete nШа da u�inite. То vam ukazuje na Ьitnu stvar - komunikacija se ne moze ostvariti silom. Naravno, razni agitatori, propagatori i manipulatori, dakle ljudi koji Ьi hteli da kontroli�u druge i nad njima imaju vlast. voleli Ьi da stvari stoje drugoja�ije; neretko ipak misle da mogu ne�to da ostvare na silu i privremeno uspevaju u tome. U stepenu u kojem ljudi misle za sebe da su materijalni а ne svesni entiteti, u tom stepenu se sa njima moze manipulisati.

Medjutim, manipulacija nije komunikacija. Komunikacija zna�i dolazenje u dodir, ostvarivanje veze sa zivim svesnim Ьicem, а zivo svesno Ьiсе ne mozete prisiliti ni na �ta. Sa njim mozete uspostaviti vezu, uci sa njim u odnos, ponuditi mu ili od njega prihvatiti saradnju. Pitajte, predloZite . zamolite vi, kao svesno Ьiсе, drugo svesno Ьiсе. Doblcete odgovor i komunikacija se ostvaruje: "Daj da popri�amo malo" , "Hocu ne�to da ti kazem, molim te da me saslw�". Bitno је da se uzvrati na zapo�eti dijalog i da se drugoj strani prUZi mogucnost izЬora da li се komunikaciju prihvatiti ili ne.

Pre nego �to do komunikacije dodje morate privuci paznju druge strane. Ne mozete nikoga na silu naterati da obrati paznju na vas. Mozete to da probate, ali svejedno се na kraju Ьiti - milom ili nikako. Najdelotvorniji na�in privla�enja ne�ije paznje је usmeriti svoju paznju na njega i to ne na njega kao ne�to materijalno, vec kao na svesni entitet. Drugim re�ima, usmerite paznju i drZite је na onome �to је "u �oveku" svesnost, na onome Мо је "sposobno da bude svesno" . Treba da shvatite da је �ovek u swtini ta sposobnost Ьivanja svesnim. Pred vama: је. moze da vidi, moze da �uje. moze da primi va�u komunikaciju i da na nju uzvrati.

80

Usmeravanjem svoje paznje na l�de kao na ko�a�!'e primaoce _komunikacije, _trenutno . ih_ podstl�ete, I?rosto - oZJ.vlJavate i ош tada �esto za1skre re�JU 1 P9gledom 1 to za�o �_to. u osnovi, vole i zele da komuniciraju. :Zele da �е proz1ma]U s� drugim ljudima. Ako ih smatrate za �e,�to . �.н:nе se r:noze 1 �ime treba manipulisati, ne�to �to ?"�ba_ 1sкoпstlt1, onda Је v�a paznja prikovana za !аkВ::' stav, v1dJen)e. odnos. Imacete po�la sa mehanikom; m�шепрm. automat1kom. odnosno sa t1m ljudskim aspek!ima, �li �е�е _biti . �omunikac_ije. Ono ��ga се Ьiti jeste maшpulacl)a f121�k1m ll1 mentalшm . �eha�нzmom: li�no�cu ili ne�im sli�nim: svesni entitet nece b1t1 uklJU�en ш na v�oj strani1 ni kod partner�. Sto_ga treba .:fa sh�atite i sebl priznate da jedan takav svesш ent��et postoJl, . �а Је to svako ljudsko Ьiсе. ра _ tako i �no sa koJ1ffi komuшcнate, а . pot�m da paznju usmeпte na nJeg�. I kona�no, treba da pпhv�:фte da ono ima sopstvenu moc 1 sopstveno pravo da odlu�uJe u svom izЬoru da . komunicira ili ne. OVO SU TRI МОёNА NACELA PRA VE KOMUNIKACIJE.

Ljudi igraju i pevaju na sve na�i;ne u svetu zаЬа�е i u svetu umetnosti. То se sve skupa pпl1�no pome�alo. Сше to sa �iljem da privuku paznju na sеЬе, ne�i proiz:vod, delo . i1i ideju - ovog i1i onog tipa. Tru<i:e se �а s:voJ rad u��ne ugoc:iz:im: primamljivim ili vec na nek1 n��ш шteresa:ntщm. ne:. Ь1 . _11 neko · vreme ljudima zadrzali paznJU na tome. Ova lekciJa Ш Је zarnШjena kao poduka kako da mВ:nipuli�_ete ljudskim �uho� - mislima i emocijama. То rad� nek1 drug1. kao �to nek1 . . trec1 ljudi govore о _crnom?$jskol!'- aspe�tu upot��be mediJ�: � svrhu ostvarivanJa moc1 1 proћta, �to Је poznatlJe kao pollt1�k1 i trZi�ni sklop zakonitosti. . . .

Ovaj nauk је za_rru�lJen ka? шz u�utstav� k�kc;> da dodjete u dodir sa sarrum s�cem lJ_Udskog Ь1Са, pпznaJUC1 mu pravo da �ini �ta god n:u bllo yolJa, kako da �а pozovete da komunicira drzeci paznJU na nJemu. tako da Је sloЬo.<i:no da Ьira hoce li na podsticaj uzvratiti ili ne. ��cu .v� u�lt1 kako da pridobljate ljude, �adobljete . mno�t�o. P,.ПJatelJa 1 ut1�ete na ljude razvijanjem svOJ1h latentшh moc1 1 �rsonalnog magnetizma"; niti da . manipuli�ete, zloupot�eb_lJavat� .. ene_rgetska na�ela duha CpodsvesШ u svrhu upr_avlJanJa ne�1J1m Z1;V?tom. Umesto tog'a nastojacez:no da_ vas po��1mo da �st1gnete 1stшsko razumevanje odnosa 1zme�JU vas 1 _ drugog ZJ.vuceg svesnog entiteta, prostije - drugog lJudskog Ь1Са. .

81

PAZNJA U KOMUNIKACIJI . UsmeravanJe pamje na nekoga kao na svesni entitet, Jeste potvrda nJegove sposobnosti da bude svestan vas kao svesn�g Ьiса. 0'('? bu� njegovu pamju koja је sr:Z komunikacije. Da b1�te s�op§tlll . svoJU . poruku drugom Ьicu, da Ьiste mu prenel1 SVOJ sa�:ZaJ svest1, morate da budete u stanju da, kroz nasla�e duhovrnh masa, prepoznate to svesno Ьiсе u njemu а takodJ� �а ZЭ:dr�te pamju na Ьicu pred soЬom, sve dok sadr:ZaJ NJ6 pпmlJen 1 potvrdjen. Istrajno usmeravajuci pamju na �jude kao svesna Ьiса, ovladacete trajno ovom vamom ve§tшo�. ka� .§to �е '?vladava veMinom plivanja, upravljanja automobllom 111 svпanJem na muzickom instrumentu.

UVEZBA V ANJE PAZNJE .

. Se<i:ite sa p�tnerom u . ';loЬi.cajez:ri dijadni polo:Zaj, ne !ol1ko bllzu da �1ste se .dodiпval1, al1 dovoljno da mo:Zete 1edno drugo da Jasno CuJete. Potom treba da dr:Zite pa:Znju Jedno na dr';lgol'n;e kao na svesnom entitetu koji, ako hoce, mo:Ze da pпhv-at1 va§u komunikaciju. Gledajte usredsredjeno Coveka _Pred soЬom. То ne podrazumeva samo oci, odnosno usme.renJe J?O�leda. Kontakt se mo:Ze ostvariti u prilicnoj meri vee 1 suCelJe�Jem pogleda. Ali, ako osobu posmatrate kao telo, ka� t�lesno Ь1се. ak?, tako . :fa ka:Zemo. - va§ pogled krece iz oC1JU 1 zavr§ava �е na ko:Zl , kontakt Је povr§an. Vi naravno ne treba da prodirete pogledom u telo, niti u psihu. niti treba da krecete pogledom iz ne znam koje duЬine. Jednostavno treba da gled�te u partnera i da dr:Zite pamju na njemu kao na svesnom b1cu.

Nema niceg lo§eg u telu, ali oCi, usta, celo, ko:Za samo s� organi koji prenose informЭ:ci�. ��ni orga� s� Ро seЬi rnsu �.vest, odnosno sv�snost. Ut1sc1 b1vaJU sakuplJern 1 preneseni do V1JUga, gde na nek1 vol§eban nacin postoji svesnost, odnosno gde se ta svesnost . ostvaruje. N�mojte mnogo da razЬijate glavu '?k?. toga gde Је svest, gde 1 kako nastaje, da li sam ја u glav1 111 na nekom drugom mestu itd. Оо danas niko to zaista sa sigurno§cu nije utvrdio. То, ipak, ne smeta na§ spiritualni rad. Covek uostalom svira klavir, vari hranu, spava, hoda, а da ne mo:Z� �а se zakune dЭ: zna kako to uspeva. Dakle, na tu sv:est koJa Је u Coveku, koJa Covek u swtini jeste, treba vi, kao 1sta takva svesnost, da usmerite pamju. Budite istrajni u

82

tome. Potpuno 'se koncentri�ite na Ьiсе pred soЬom. Povreme�� cete odlutati, to је sigurno, i to mnogo puta. Ni!Нa zato. sam "Ј vratite pawju na partnera. Opet cete nekuda . odjezditi ' ; mislima. Opet se vratite na njega i nastavite. Radite tako� ра 20 minuta svako od vas.

KOMUNICIRANJE - SAOPSTAVANJE SADRZAJA ј

Prevashodna stvar kod komunikacije jeste · da morate imati jasnu predstavu о tome Ма hocete da iznesete, pre nego �to to isto tako jasno i ucinite. Ako su vam misli zbrkane, ako vama samima nije jasno �ta vam је na umu, Ш nemate jasnu predstavu о tome о Cemu komunicirate, jedino �to cete doЬiti је zbrka i nejasnoca. Stoga, ako neMo zelite da saop�tite, morate to prethodno razumeti i morate znati Ма hocete da ka:Zete. Ako se u va§im mislima ne vidi smisao, nece ga otkriti ni slwalac u va§im reCima. Nadalje, da Ьiste ne§to uspe§no saop�tili, Coveka kome se obracate morate gledati i uva:Zavati kao svesno Ьiсе. Dakle, vi kao . svesno Ьiсе, imate jasne misli о necemu i to jasno saop�tavate drugom svesnom Ьicu, koje na taj naCin jasno prima sadr:Zaj va�e svesti.

Prava komunikacija ne polazi od liCnosti, niti је licnosti upucena. Biti zao, otresit, grub Ш nezan, ljuЬazan ili strog, znaci imati navedene crte liCnosti. Covek prihvati i razvije osoЬine liCnosti da · Ьi njima pokwao da ostvari da ga ljudi prihvate, prepoznaju kao posebnost, kao �to oЬlaCi odecu ро najnovijoj modi. Komunicirati kao autenticni, svesni · entitet zapravo је popriliCna veMina. I pored toga �to је najjednostavnija, najnormalnija stvar, nije lako ovladati njome. Za tako ne�to potrebno је "Ьiti u vezi sa onim ko vi zaista jeste", pre prih.-vacenih osoЬina, iftlid:Za, liCnosti. .

VEZBA KOMUNICIRANJA - SAOPSTAVANJE Dve osobe sednu u dijadni polo:Zaj. Smenjivace se u

komunikaciji kao aktivan i pasivan partner. Aktivan partner treba da uzme knjigu, ро sloЬodnom izЬoru, iz koje се, procitav�i i zapamtiv�i neki deo teksta pod navodnicima - saop�tavati pasivnom partneru kao svoj autenticni sadr:Zaj svesti. Treba uzimati samo tekst koji је pod navodnicima, dakle upravni govor. Izostavite sve kao �to је - I onda on reCe... Ili - Pro�a-

83

putala_ је ... Jednosta':no proc_itajte neku izjavu, neko saop�tenje, �pamble ga, . usmeпt� рат� na partnera i Ьеz dramatizacije ll1 �oCenostl sa?p�bl� proC1t�<? . kao da је to sadrZaj v�e s':�stl, kao . �to b1ste шасе uCшll1. Nemojte menjati red reci rut1 zna�enJe . - pa�ama ili naglaskom. Radeei ovako, cest� cet� �ос� u 1skwenJe da ne�to promenite Ш da poЬegnete u kar1k1�anJe - glumeei izgovarano - nastupajuci teatralno ш w�ogl�no . • MoZ�a cete . probati da stvar uЬiaZite mrmljanjem, m1slec1 - Та Ја ne b1h nikada rekao ne�to ovako" . Takav stav oznacava da ste poistoveceni sa nekom ulogom koja vam ne . dozvo_Ijava da prihvatite neku drugu, mak� i u ЬezazlenoJ ve:ZЬ1. S_t':ar o�de nije u tome da treba da prihvatite neku ulo� ll�nost1 1z kllj1ge, njen karakter, nego da se uZivite u datu s1tuac!JU· d� ona na Cas postane v�a stvarnost, te da po_tom nastup1te pшodno, kao da ste odistinski u toj situaciji i za�sta saop�tavate odaЬrane reei. · ·

.J:?�Ie izaЬr?I.i ste ne�� upravni govor, proCitali ste ga, shvat�I1 1 _za�tll1. U_s�eпl1 . �te. �ju na partnera kao na svesru _enblet 1 sad· naJpпrodniJe 1zJa-y1te. Ма imate, Ьеz ograda, pravo 1z sеЬе sv<?m _partneru. Govoпte Jasno i glasno, tako da moze <;fa va:; CuJe 1 razume, da on nema dvoumljenja oko znacenзa . r�1. odnosno poruke.

. Pas�vru P<;ntner је �amo pomocnik u veZЬi. Treba da �edi. drZi P�JU na �t1vnom partneru i da prosudi da li 1zreCeno dolazt pravo llje�u. tako da shvata saop�teno Cak i bez P<?sebno� truda. Stvar Је u tome da treba da iskomunicirate sadrZaJ tako Jasno, pre?izno i autenticno, i to vi - svesno Ьiсе - drugor:; svesnom b1cu, da to svesno Ьiсе moze jedino da kaze -. S�vat_am.. Ne .mogu da poreknem da sam primio komurukaC1JU, Jer Jesam.

. Nemojte, � ';1 po�etku, da uzimate preduge reCenice. R�di�e sa kr�tk1� 1 radite kako valja. Kad pasivni partner рпm1 kom�kaC1JU, treba da kaZe - "U redu: Aktivan partner !ada prelazt _ _na sled�i . navod. ��о . mu· komunikacija ni"e Jasna, . �о . �lJe . shvatю 1zreeeno, 111 Је to Ьilo ucinjeno

�u

bra�u . 1 ШЈе s�1glo do . njega, treba da kaze:"Ne valja: Tada akt1vru pon�VlJa reeerucu, i to . се C�niti sve dok ne doЬije potv!du. da Је svome partn�ru _Jasno 1 nedvosmisleno saop�tio Ма . Ј� 1mao . . Ako kao .. akt1_vru partner doЬijete ocenu "Ne V�J� .' nemoJte se uЬe�Jlvatl _ k�o је to ipak Ьilo dobro, Ш kr1v�ti Coveka �to nlJ� p�1m1o komunikaciju. J�dnostavno �te vaz�uh 1 saop�t1te Jasno svesnom Ьicu pred vama svoJU reeerucu.

84

Zadatak aktivnog partnera је da prenese svoj sadrZaj pasivnom. Zadatak pasivnog partnera је da primi komunikaciju - ne sme da је izЬegava, da vrda pamjom ili koluta ocima, а ne treba ni da se upinje, jer Ьi to znaCilo da aktivni partner ne radi dobro. Pasivni partner ni u Cemu ne pomaZe aktivnom. Ni duhom, ni mimikom. То Ьi odmoglo, а ne pomo�lo. Samo sedi i drZi pamju. Kad shvati, primi sadrzaj. kaze - U redu. •

Kad ne shvati i ne primi, kaZe - "Ne valja." Tako se radi ova veZЬa. Partneri treba da rade ро dvadeset minuta u jednom ciklusu. VEZBA PRIMANJA KOMUNIKACIJE

Komunikacija ide u dva pravca. Prava komunikacija је uvek dvosmerna. Monolog ili naredЬa, gundjanje Ш brЬljanje - uop�te nisu komunikacije. Vi niste samo onaj ko komunikaciju saop�tava, nego i onaj koji је prima. Da Ьiste sa nekim komunicirali, morate Ьiti otvoreni i primiti �ta drugi imaju da vam saopMe Ьеz ograda, odnosno ocenjivanja. Dobar primer za ovo је Cista posuda koja u sеЬе prima sve �to se u nju naliva. Teoretski stvar izgleda bajno: ko nije znao ovo nacelo, sada ga zna i u redu stvar. Od sada се Ьiti otvoren i vodice pravilne komunikacije.

Postoji, medjutim, jedan zloduh, na� stari znanac, а to је ljudski duh. Neprestano se ispreCava na putu i pojavljuje izmedju vas i drugih ljudi. Pored v�eg duha, to Cini, naravno i njihov duh. Na primer, vrlo Cest primer kod verbalne komunikacije jeste nedovoljno jasno i glasno saop�tavanje nekog sadrZaja,tako da se ovaj ne Cuje dobro. Ili, kod pisane poruke: ova cesto bude nerazumljiva Zvrljotina. Covek ih nekako i procita do pola, ра mu dojadi da se muci, а ako nekako i istera do kraja poruke, mnogo toga mu nije jasno, vec mora da pretpostavi Ш podrazumeva. Posle se ispostavi da је mnogo toga Ьilo pogre�no. Ovakve poruke uzrokuju niz nesporazuma. Aparat moZe Ьiti savr�en, ali ako mu zvucnici krce i prekidaju, te�ko da se ne�to moze cuti i shvatiti kako valja.

Za�to smo nemarni u komunikaciji? Zato Мо nam је neugodno, nesigurp.i smo! Ne Zelimo da smo jasni, Ш bar ne do kraja, necemo da se zna tacno Ма hocemo i mislimo, Ьojimo se da direktno saop�timo �ta imamo. Ovo је osoЬina koja potice od na�eg duha. Ovakvo pon�anje zapoCinje citave mase proma�enih razgovora, veza, haosa i nesporazuma. I onda vam karo ili misle u seЬi: "Ne svidjam ti se.a? Otaljav� ti i mene i razgovor!" U velikoj meri proЬlemi komunikacije

85

mogu se re�iti prosto poЬolj�avanjem mehaniёkog aspekta, odnosno - jasnim i glasnim komuniciranjem, otvorenim duhom, otvorenim ustima.

Dobar slllialac, primalac komunikacije, mora Ьiti siguran da је jasno cuo i razumeo �ta mu neko saop�tava. Pogotovo је va:t:no ne propustiti nШа iz prirrtanog sadr:t:aja. ne preёuti neku nerazgovetnu, stranu Ш nepoznatu rеё. Kada vam neko ka:t:e - "Radim za MTL, koji proizvodi cvik-pikove", ne treba Ьlazirano klimati glavom kao da vam је sve jasno, iako nemate ni priЬli:t:ne predstave о tome �ta је MTL. а pogotovo Ма su cvik-pikovi. Te�ko da tada postoji Ьilo kakva komunikacija. Jedino �to ste saznali је da radi negde i da pravi ne�to. Trebalo Ьi da pitate - "Sta је MTL i �ta su cvik-pikovi?" Covek vam ka2e, objasni i to је onda komunikacija.

ProЬlem mo:t:e da postoji i na drugoj strani. Ako ёovek sla:t:e ne�to, izmisli stvar-dve da Ьi Ьiо interesantruji, neci се se u neprijatnom polo:t:aju kad ga pa:t:ljiv slllialac zapita za obja�njenje. u sluёaju da mu је to �to је izmislio nepoznato. Takodje, ako neko priёa tek da mu prodje vreme, а slu�alac zatra:t:i obja�njenje za neku rеё Ш pojam, ovaj се pomisliti -"0, Ьоlје da nisam ni pominjao cvik-pikove. Sad treba da objasnim �ta је to!"

Postoje i ljudi koji stalno ne�to priёaju " . . .I onda sam rekla Milici .. . ра је onda Miroslav objasnio Perici. . . ovaj mu је dao te pare... А vi sllliate i ne znate ko su ti ljudi. Covek koji ume i zaista :t:eli da komunicira nece klimati glavom i izvijati obrvama - "Aha, da, da, da ... " - nego се upitati: "Ко је Milica, ko је Perica .. . " Kad sazna. to је komunikacija. Ako ovakve ljude, kad vam ne�to nije jasno, trgnete pitanjima, роёесе preciznije da govore. Shvatice da ih zaista slu�ate i da :t:elite da ih razumete. Ovo se zove Ьiti dobar primalac komunikacije, odnosno dobar slu�alac.

PRIJEM KOMUNIKACIJE

Ova ve:t:ba је smШjena tako da poveca va�u sposobnost da primate komunikacije. Sedite sa drugom osoЬom u dijadu. Uloge su ovde obrnute, odnosno, aktivan partner је - pasivan i obrnuto. Objasnicemo kako to izgleda. Jedna osoba dr:t:i knjigu iz koje се ёitati. Druga osoba јој da komandu: "Saop�ti mi misli reёima!" Osoba sa knjigom poёinje da ёita - ne u prazno. ne sebl samoj ili nekome tamo daleko, nego pravo svom partneru. То, naime, i nije ёitanje, nego saop�tavanje u

86

knjizi napisanog sadr2aja kao svog liёnog. Тај sadr2aj treba "prisvojiti" . Treba ёitati upravni govor, ali kasnije, .kad se stvar uve2ba, mo2ete da ёitate i opise i sve ostalo, zauzimajuci stav autora kao da upravo sada, dok govorite, to mislite.

Зtа radi druga strana? Aktivno је pasivna, ako tako moZe da se ka2e. Primi komunikaciju, Ь� njoj upucenu, i dr2i paZпju na reёima i poruci. Ako ne�to ne razume, ne ёuје ili јој iz Ьilo kog razloga komunikacija nije u potpunosti prenesena, mora da prekine partnera. zahtevajuci da doЬije ono �to јој, njenom Ш P.artnerovom gr�kom, nije dato. Treba da budete precizni - Govori, molim te. malo . glasnije, ne ёujem te ... Oprosti, zamislio sam se, hoee� mi ponoviti ... Nisam razumeo он·u. rec posle - " Su2anj gleda u dno zdele ... "

Ako se osoba kojoj se komunikacija upucuje ne javlja, znaёi da јој је sve jasno. Tada partner koji ёita treba da је pita: "Зtа sam rekao?'" Slllialac mora da ponovi reёi koje su mu upravo saopi\tene. Nije neophodno da ih ponovi doslovce. Ako nШа ne doda smislu i nШа od njega ne oduzme, reёima, zarezima ili naglaskom, stvar је . u redu. Ukoliko је oёito da nije shvatio ono �to mu је sao�teno, ili ako ne mo2e da ponovi, treba mu nanovo uputiti istu komunikaciju i ako је potrebno, stvar ponavljati sve dok ne bude u stanju da reprodukuje dati sadr2aj. Pri ponovljenom saop�tavanju, ёitalac ne treЬa da nastoji da isti sadr2aJ reprodukuje nagl�eno jasno. Ako ga pretnodno nije prekinuo, znaёi da је i prvi, odnosno prethodni put, Ьilo dovoljno jasno. Upravo ON sada treЬa da bude '"jasniji u primanju tj. mora da odoli svojim mislima, pospanosti i dr.

Na primer, vi proёitate, odnosno saopMite :Ћаr �tuj ushtednuce svoijeh predja. ti krvoloёna poganil'" Partner ne traZi poja!njenje. Vi ga pitate Cto ёinite kada ро nocemu sumnjate da nije primio komunikaciju) - "Зtа sam rekao?" Partner uzvrati: Bar po�tuj htenja svojih predaka, ti krvolocno djubrel" Iako је prvobltna reёenica unekoliko izmenjena, smisao је u sllitini isti . Mo2ete reei:"U redu." ili "Hvala ti. " i ici dalje. Tako treba raditi. Ne mo2ete potvrditi prijem neёije komunikacije sve dok је niste razumeli. Ovako treЬa da uzgleda ne samo pravilno izvedena vе2Ьа, nego i svakodnevna komunikacija izmedju ljudi.

87

POTVRDJIV ANJE KOMUNIKACIJE

Po�to ste komunikaciju Culi, razumeli i shvatili, treba da је potvrdite, da potvrdite da је <?-о I?!ijema do�lo. Kada ste razumeli i shvatili neciju komuшkac1JU. tada 1 �amo tada treba da ka:t:ete - "U redu.. . Shvatam te: . . . Hv�a t1 .. :. Dobro ... Vrlo dobro . .. " ili bllo �ta drugo �to potvrdJUJe nJen pпJer:n. Sve �to sa tom namerom ka:t:ete ili uCinite је u redu, ukol1ko ne povredjujete coveka sa koj�m komunicirat�. . . . . . .

Nemojte se pretvarat1. Ako ne�to шste . Cu�1 . . s_hvatll1 ll1 razumeli. trazite da vam se stv�r ponovo . оЬЈаsш, ll1 �а v� osoba govori glasnije. Kad shvat1te. potvrd1te to. Potrud1t� se 1 preuzmite na sebe odgovornost do kraja. odnosno - uveпte se da li је va� partner u komunikaciji primio �tvrd�.. �ozda n s� neko nakaЩao upravo u trenutku k�da ste v1 rekl1 Dobro 1 potvrda dQ njega nije dop_rla. Jasno 1 glasno . saop�tena P?tvrda komunikacije jeste zavr�ш korak u komuшkacюnoп: c1klusu. CCovek ne Ьi trebalo da bude 1 optereee� neprestar:um potvrdjivanjem za svaku sitnicu. То ne valJa kao n: ?dsust':':O ootvrdjivanja). Ne treba takodje ni merkat� kac;f_a је .�aJpпkladn1)� t;�eteti" sa potvrdom. Za pravu komuшkac1JU ШЈе dob!o ��t1 proracunat, napadno usrd�. ni�� f:ladan. Za pravu komurukaclJU treba ЬШ onaj PRA VI, onaJ koJ1 Jeste.

VEZBA POTVRDJIV ANJA

U ovoj vezЬi jedna osoba uzme knjigu, otvara је �asumi�e 1 pocinje da cita. Stane posle jedne recen�ce Ctako 1 �a�alJe cini). Ako partner jasno cuje i razume procltano. potvrd)UJe �<? _ "Shvatam. " Ako ne cuje ili ne razume: celu reCeш�u й1 neki njen deo, Ш neku reC, treba da zatr�z1 c:fa mu se t�J deo procita glasnije. jasnije ili da mu �ude poJ�nJe�? zna�ef':Je. . Ako citaC ima utisak da Је komuшkacчa pпmlJena l potvrdjena, i oko toga nema dvojbe, m<?:t:e pre_Ci . na slec?-ec� reCenicu. Ako sumnja da је partner za1s_ta I?пmю proC1taш sadr:t:aj Ш ako potvrda nije Ьila zadovolJa;:aJU�a ро nekom osnovu Cjasnoca, glasnost, tre�uta� P?tvrdJ1VanJa). treba da prosto ponovi procitanu recerucu ЈО� Jednom. odnosl':? d� to cini sve dok ne bude zadovoljan partnerovim potvr?-J1VanJem: Na primaocu komunikacije је da. k�ю svesn? Ь��е. :pr�z1 potvrdu svesnom Ьicu pred soЬom da Је komurukac1JU рпmю. ОЬе osobe treba da rade ро 20 minuta.

88

ISTRAJNOST U KOMUNIKACIJI

Sa zatvorenom osoЬom te�ko је stupiti u komunikaciju Со kakvoj govorimo u ovom poglavlju) i to zato �to se takav Covek oseca izop�tenim, neshvacenim, nevoljenim i stalno је provredjen. Prvo �to treba da uCinite sa takvim osobama је da ih slwate. Stavite sebe na drugo mesto, а njih na prvo. Ne treba prvi da saop�tavate svoje misli. Ako nekoga zelite da otyorite - slwajte. Tako cete zapravo razumeti i dokuciti ono �to vam govori. Ne smete ga svaki Cas prekidati. Ako vee ne�to obj�njava, nemojte ga podsticati u tome. No, ako pretrci preko neCega u svojoj komunikaciji, а vi niste uspeli da uhvatite rec Ш znaCenje, prekinite ga i recite:"Objasni mi ovo, ne shvatam." Potom drZite usta Cvrsto zatvorena i slwajte dalje. TraZite obj�njenje samo kad neMo iz ovog Ш onog razloga ne dospe do vas - nemojte da nastupate terapeutski i da CaCkate one kutke u njima za koje ·zakljuCite da su proЬlematicni. Sa �koljkama trebate Ьiti strpljivi - ako krenu da se otvore, а vi �arnete Mapicem unutra, zatvorice se. Mozete samo da Cekate, ako ne zelite da budete siledZija.

Mnogi problemi, ne samo na terapijama, nego i oni porodiCni, svakodnevni, na poslu, u �koli i uo�te proЬlemi u socijalnim situacijama, mogu Ьiti razre�eni iskrenom spremno�cu da se slwa i razume, odnosno Cuje i shvati. Ма u kom stanju da је Covek, sve �to mu treba је da ga neko prihvati. da primi ovu Ш onu njegovu komunikaciju, te da zna da је zaista prihvacen. То је sve �to mo:t:e, treba i mora da se uC1n1. Takav postupak spada u prvorazrednu komunikaciju.

Ponekad moramo da istrajemo u ulozi prijemnika komunikacije, za ljubav dobrog odnosa. Sa druge strane, desi se da smo u situaciji da moramo da istrajemo u ulozi "od�iljaca·, odnosno pokretaca u razmeni sadrzaja i proZimanja sa nekim. Mnogi ljudi kojima komuniciranje predstavlja proЬlem u zivotu nisu paZljivi · slwaoci. Mogu imati najrazliCitije razloge za to . . Mozda su povuceni i zatvoreni za tudje misli, u strahu da се ih ove, · ako ih cuju i prime, povrediti, da се narwiti njihov pogled na svet i poredak stvari. .

Najce�ci metod kojim se ljudi slute u nastojanju da vas ne Cuju jeste - prekidanje sagovornika. Da Ьiste uspeli da saop�tite ono �to zelite, da prenesete svoj sadrzaj Coveku koji ovaj metod koristi, morate Ьiti u stanju da se Cvrsto drZite svog zapocetog nauma, te da prenebregnete sve napade -upadice, odbacivanja, skretanja na drugu temu, izrugivanje ...

89

Nema vam druge do da ustrajete, nastavljajuci stalno tamo gde ste bili prekinuti, sve dok ne uspete da do kraja saop�tite . �ta ste hteli. Ovo је ponekad prava umetnost. Ne samo da morate da se suo�ite sa otporima duha ovakvog sagovornika, nego се vam i va� duh zadati dodatne muke. U�inice da verujete kako је istrajavanje u komunikaciji vrsta tiranije prema blimjem, osecacete strah i stid pred potpuno ispravnom potreЬom da budete toliko zahtevni. Lako se mo::1:e desiti da vam se duh pretvori u riЬu, da po�ne da se migolji i da okon�a na udici sagovornikovog Ьodljikavog i nemirnog uma. Va� је zadatak da odolite svim mamcima, udicama i mre::1:ama. То su sve tehnike zamucivanja i zbunjivanja u cilju zamazivanja stvarnog stanja stvari.

Sledeca ve::1:ba је zamШjena tako da vam pomogne da svoje misli saop�tite u ovakvoj situaciji, te da komunikaciju dovedete do kraja; krecuci iz svoje svesnosti, odolevajuci sagovornikovoj i svojoj nesvesnosti i okon�avajuci u svesnosti drugog ljudskog Ьiса i pored sve �arenolikosti kojima је zamaskirana.

VEZBA "DRZI SE PAPIRA"

Sednite u dijadni polo::1:aj. Jedna osoba neka stavi komad P.apira na Ьilo koje svoje koleno. Druga osoba daje komandu: Stavi papir na drugo koleno!" Partner tako i u�ini. Komanda

se ponavlja. Osoba sa papirom postepeno po�inje da ometa ovu drugu osobu, odupiruci se verbalno naredbl, zapo6njuci neki razgovor, skrecuci pa::1:nju partnera na stvarne ili izmШjene stvari. Treba jednostavno da odugovla�i sa preme�tanjem papira neko vreme, ali nikada predugo, jer tada ve::1:ba gubl smisao. Na primer: "Aha, trepnuo si kad si mi dao komandu! Jesi li ti siguran da 2eli� da је ја izvr�im?", "Sluzavi crv ti klizi niz kosu pravo na �elo." Osoba koja daje komandu mora, i pored svih ometanja, da istraje u ponavljanju svaki put kada partner sa papirom ne izvr�i zahtevano, sve dok ne premesti papir na drugo koleno. Kad dajete komandu, dajte је svesnom Ьicu pred soЬom, ne li�nosti odnosno pojavi. Upravo ta li�nost се vas vrteti. Ьockati i ometati na razne na�ine. Kada papiric promeni mesto. zahvalite se i ponovite stvar. Posle 20 mi:nuta promenite uloge. Nemojte da ometanje partnera predje u izmotavanje Ш nastojanje da ga ро svaku cenu zЬunite.

90

IODSEТNIК Komuлikacija је prenos informacija od strane jednog

svesnog entiteta drugom svesnom entitetu. U komunikaciji mora Ьiti ukljureno ono �to је - svesnost . .

Komunikacija ne ide na silu. Svesno Ьi� mom jedino Ьiti pozvano ili zamoljeno da udje u odnos. odnosno komu-nikaciju.

· Pre nego �to dodje do prave komuлikacije. pamja mora

Ьiti usmerena na sagovornika. Da Ьiste neki sadr1:aj uspmno sao�tili. preneli nekom

ooveku, morate taё':no znati �ta 2elite da komunicirate i morate to uё':initi ·iz sеЬе· - autentiё':nog 2ivog Ьi(;а drugom svesnom Ьim

Savestan sagovornik је onaj koji na sеЬе preuzima · odgovornost da slшa. C':uje. razume i shvati komunikaciju ispravno. Ьеz ograda.

DoЬar sagovornik � potvrditi da је primio koinunikaciju onda kada је zaista primio. Potvrdjivanje da se shvatilo �а је reoono. zavr�ni је stepen komuлikacijske turЬine za stvaranje energije medjuljudskog pro2imanja.

91

Glava Х :

KRIZA

Na prvom mestu moramo da razlikujemo krizu od neke nezgode, te�kog polo2aja ili opasnosti. Nezgoda је ne�to spolja�nje, izvan vas, Мо odvlac:";i pa2nju i energiju, koje stoga ne mo2ete da uloble u svoj razvoj. Kriza је ne�to Мо se javlja kao rezultat nastojanja da poЬolj�ate svoj 2ivot. ·

Kriza mo2e da nastane u v�em odnosu sa drugim ljudskim Ьicem, porodicom, ili se mo2e ticati tela, uc:";enja, rada na duhovnom ili Ьilo kome napretku. Мо2е da se javi u vezi sa poslom, nastojanjem da se oЬogatite itd. Kriza nas zgraЬi tamo gde smo u datoj situacaj najtanji. Prepoznajemo је kao telesnu, emocionalnu Ш mentalnu. Kada god pokwate da se u nekoj oЬlasti razvijete, napredujete, unapredite kvalitet 2ivota, numo se javljaju prepreke na tom putu i eto vas u krizi. Kriza је tako maskirana, da izgleda izuzetno uverljivo, potpuno vam је jasno da ne . mo2ete dalje i stoga ste prinudjeni da odustanete od onoga �to ste naumili. Cim ste odustali, kriza nestaje.

V � zadatak nije da sa pristojne udaljenosti pretite stisnutom pesnicom toj utvari. Nema nikakve koristi od toga �to cete kovati plan kako da krizu sredite, stisnutih zuЬa uz ono "Videce ona svog Ьоgа!" Ne treba ni da odustajete od tog carinskog prelaza u Obecanu zemlju. Na svakom putu, na svakom prelazu 'Jranice , stoji ta utvara. Str�no је brza i nije

92

nikada c:";ula ono da se istovremeno ne mo2e Ьiti na dva ili vi�e mesta. Ona mo2e da bude na svim mestima istovremeno! Morate se jednostavno pomiriti sa tim da, �ta god preduzmete, kuda god krenete - nemili susret vam ne gine.

Na primer, poc:";nete sa uve2Ьavanjem meditativnih poza ili hata joge. Posle nekog vremena, Ма god i kako god radili - eto vam telesne krize. Crna, "neprebrodiva spodoba" mahnula је prstom i vama se vi�e ne rade vе2Ье. Nemate nikakvog motiva i uopзte vam nije do toga. Kriza se javlja u novonastaloj situaciji. u koju ste dospeli ulaganjem napora na putu napretka i u kojoj oseeate kako dalje ne mo2ete.

Proti v ovog gada moZe se samo na jedan jedini nac:";in. Ono �to је Crnog Carinika postavilo na n� put, to се ga i sa 2ivotom rastaviti. Mnogi se toga ne Ьi nikada setili, а tako је lako to uvideti. ТrеЬа jednostavno da nastavite i do kraja istrajete. Na Intenzivu Prosvetljenja to kaZemo ovim rec:";ima:"Ono Мо krizu ukljuc:";uje, to krizu iskljuc:";ujel" Radite tehniku Intenziva i ako је radite kako valja, kriza se neminovno javlja. U redu, udahnete duЬoko i nastavite punom snagom. Ako . to odistinski uradite, Ьarijera nestaje i prolaz za hraЬre i uporne је otvoren. Ovo nije providna metafora, nisu to samo podstrekac:";ke ili ute�iteljske rec:";i. U pitanju је CINJENICA, znanje kako n� duh funkcioni�e. Vrlo је lukav i komplikovan, ali njegovi plan i program su nam ipak dokuc:";ivi.

Dakle, kad vas put · ka napretku, duhovnom i svakom drugom тazvoju. nanese na nemilog Negativca, prodjite pored njega kao pored nestvarne utvare i on се ostati nemocan. ako ne ispari posramljen. Ne verujte u njega. ne izbegavajte ga, ne Ьe2ite, ne Ьојtе sel То i jeste njegov plan! Prosto nastavite da radite ono �to ste radili, !!to vas је u to stanje i dovelo. Cak ako ste uЬedjeni da се vas to preskupo ko!!tati. ne obazirite sel HraЬrima i Bog pomaze.

Najc:";e!!ca gre!!ka u koju ljudi zapadaju, kad na krizu naidju. jeste da iznalaze raznorazna reзenja kako da · је razte�e "dumosti" . То је prom�aj, jer tada је taj gad uspeo u nakani i osvojio је poene i povШcu. On јас:";а, raste i goji se od ljudskih gre!!aka. Stvar је sasvim jasna: ako su odredjena tehnika ili napor dovoljno efektni da vas u krizu uvedu, dovoljno su efektni i da vas iz nje izvedu. Ostace ona da c:";eka nekog naivnijeg namernika. Ipak, znajte da vas ta lukava spodoba iznova c:";eka, u prvoj povoljnoj prilici, prerlliena

93

u novo ruho. Izgledace mo�da veea, str�nija. nepoЬediva -ali nШа zato. Tehnika је uvek ista, i dok је se dr�te. proci cete kroz krizu.

PODSETNIK Kriza se pojavljuje kao ishod pokwaja da poЬolj!!ate svoj

�vot. Oseeanje krize prepoznatljivo је ро tome !!to ne mo�ete

dalje. · Na�in da iz krize izadjete је da nastavite da radite ono

!!to vas је u nju dovelo.

DOMACI ZADATAK 1 . Sedmica prva: Napravite spisak nekoliko kriza koje ste

�mali_ u. �votu. R�slite о njima i оdаЬеrЩ� jednu da је sredite . PosavetUJte se sa Instruktorom 111 Nadzornikom

'Cprijateljem koji se takodje bavi spiritualnim napretkom).

2. _S_edmica dr�ga: Po�nite ponovo da radite to !!to vas је, tom pпl1kom u :nvotu. dovelo u krizu koju ste odaЬrali. Po�nite od ta�ke na kojoj ste Ьili stali, gde ste odustali. Ako vam pom�e Nadzornik, radite uz njegovu pomoc tj. nadzor.

· З. Nastavite da radite na re!!avanju odabrane krize, sve

dok ne bude za vama. Izve!!tavajte Nadzornika ili Instruktora о uspe!!nosti svojih nastojanja. Ovde nemate vremensko odredjenje "sedmica treca . jer proces mo�e da traje mnogo dШе.

4. Sedam dana po!!to ste sa prvom krizom zavr!!ili, odnosno uspe!!no pro!!li kroz nju. izaberite sledecu krizu i radite na njoj. Jednom nedeljno izve!!tavajte Nadzornika ili Instruktora kako vam ide.

. 5. Kada ste sigurni da ste savladali na�in prolaska kroz kпzu, kada ste prepoznali svoje na�ine pona!!anja u njoj, mo�ete smatrati da ste zavr!!ili sa tim procesom. Ali imajte na umu da kriza uvek izgleda nova.

94

Glava XI :

NOVAC

Mnogi Zapadnjaci imaju pogre!!no uverenje �ako . jog�. sama ро sebl. ozna�ava pori_canje svakog Ьogatstva 1 odr1ca�ч� od njega kao n�eg lo!!eg 1 gre!!nog. Ona to uop!!te ne �ш1, bar ne tako kako to Zapadnjaci zami!!ljaju. Odnos joge prema materijalnom Ьogatstvu �visi ?d starosti oso�. Dok ste �ete. u�enik, student. nemate ru!!ta os1m onog !!to del1te sa ukucaru_ma i onoga !!to vam oni daju. Kada postanete glava por�d1ce, tada Ьi trebalo da se po!!teno oЬogatite! Po!!teno govorec1, !!to vi!!e steknete. tim Ьоlје! Trebalo Ьi da sy?ju kueu zaspete zlatom i dra,Wm ,!<arc:�njem. Ne treba za?<>rav1tl _d� re� Ьogatstvo ima koren Ьоg . rut1 da luksuz dolazr od r�1 lux. :- _svetlc;;st. !!to је opet Ьo�anska tvorevina. nastala naredЬom F1at lux -Neka bude svetlostl .

. Kad ste kona�no nakupili dovoljno materijalne ir:novine. � nekretnine. kuce. kola. novac u banci - sve to os�avite . SVOJOJ deci, koja su u medjuvremen� sta:;ala_ u odr�le lJUde. V�eme је da oni zasnuju svoje porod1ce 1 �t1�u svoJ� ЬlagostanJ_e. А vi? Okrenite se traganju zaJ Apsolutru�l Pones1te u �arap1 tek koliko vam treba za krov nad glavom 1 koru hleba, 1 naramak svetih knjiga da vam greju dwu. Sada sve svoje . snag� �o��t� da usmerite na jogu. Prethodno ste se dokazal1 �sruvaJUC1 1 izdr�avajuci porodicu. starajuci se da se Ьlagodetl namn<;>�e. Po!!to vam је ta �arobna ko�ija sa pravom prvenstva protutnJala

95

kroz ::tivot, rno::tete da prodjete kroz zeieno svetlo i utopite se medju svoju sabracu i saЬorce, dugokose i celave �udake, namernik� na putu ka Beskona�nom, koji su vec proputovali kroz zemlJU svetovnu. Vremenom, uporno stremeci neshvatljivim daljinama, duhovno cete sazreti · u meri koja је potrebna za samoodricanja. ·

То се Ьiti istinsko samoodricanje, odustajanje od svih svetovnih ::telja, �emji. ::tudnji, htenja. namera, poriva... Tada cete ostati sami na putu ka Sebl, imajuci majku zemlju da se u njenim skutima odmorite. svoju ruku za jastuk ispod glave, а �etiri pravca sveta, kojima duvaju vetrovi tajni, Ьiсе vam ode::tda svetija od svile i kadife.

· Stadiji koje smo naveli �ine �etiri stepenice joge: dete,

domacin, jogi-namernik i jogi-potpuni posvecenik.

BOGATSTVO - BOZJE OBELEZJE

Ovaj nauk bavi se drugom stepenicom joge. �ije је ime imucni gazda. Ona takodje govori о tome kako do Ьogatstva doci. U kontekstu ove lekcije, mo::temo reci da Boga odlikuju �etiri vrline: pravednost. zadovoljstvo, Ьogatstvo i sloЬoda.

Nije nepravedno Ьiti imucanl То је prva stvar koju treba da shvatite. Nepravedno је jedino povredjivati ljude. То је ;rdjavo: povredjivati ih, lagati, kriti od njih Istinu. obmanjivati

· ih i iskori�cavati zЬog g�enja ::tedji za �arima puti. otimati i grahiti plen. То је rumo i nedoli�no �oveka. а ne - Ьiti Ьogat. Biti Ьogat је jako dobro i korisno, oЬele::tje Gospoda. Treba Ьiti gospodin! OЬilje, Ьogatstvo, rasko�. sjaj, lepota i mirisi, ugodnost i finoca, to је - BOG!

Bog mo::te Ьiti i asketa sa smokvinim Iistom preko genitalija kao jedinom nekretninom, а Bog је i kralj. sav opto�en zlatom i posedima. Zaista Ьi trebalo da sve to imate. I mo::tete. Samo napred, nema u tome ni�eg rdjavog Ш nepristojnog. Ustvari, �to vi�e imate, tim Ьоlје! Ali, nemojte graЬiti iz tudje ruke, i nemojte da povredjujete ljude!!l

Postoje ljudi koji su stekli imetak uzimajuci od drugih, na primer bankari i advokati. Oni samo uzimaju. ne daju za uzvrat koliko Ьi Ьilo pravedno. Potom tu su oni koji rade i grade, stvaraju i izgradjuju - mostove, kuce, kola i ma�ine, obradjuju zemlju. di::tu brane, uvode struju i vodu. То su graditelji drustvene zajednice, vredni ljudi koji doprinose op�tem dobru, nj�ovom stvaranju i odr::tavanju, obnavljanju i uvecavanju. Radit1, zaraditi i ne povredjivati druge, to se

96

zove - Ьiti dohar. · Treei elemenat је izuzetno va::tan, · ina�e morate _Ьiti lo�v. Bez ob�ra da li kra<;�ete legalnim Щ ileg�nim sredstv1ma, to Је uvek rdзavo. Ako шste stvaralac 111 radrtik, а sti�ete imovinu - vi ste lopov. .

Drugim re�ima. trebalo Ьi da os�ate da · doprinosite o�toj dobroblti: da to �to radite ima vrednosti i da to ima vrednosti za druge ljude. Ako to u sebl nema ljudske vrednosti. nema ni morala. Na primer, veM advokat brani te�kog kriminalca, varalicu Ш ublcu i, svojom ve�tinom, uspe da ga oslohodi. Jasno је koliko to vredi.

Ш. koliko vlasnik kafane, u kojoj se to�i alkohol, doprinosi орМој dobroblti, napretku i Ьlagostanju drustva? Osim prostorije, potrebni su mu ve�ti konobari i alkohol, mo::tda i pevMica. Ljudi dodju, sede i piju, nesrecni ili ��icom osreceni, plate i odu. Vlasnici takvih kafana zaista ne doprinose drustvu. Ovakva zanimanja nisu u skladu sa ispravnim ::tivljenjem -Darmo�. N�avno, izuzetak su moralni ugostitelji, koji svoje musteпзe zшsta ugoste dobrom, po�teno spremljenom hranom, nekad i sa puno ljuЬavi i �irokim srcem. Bez toga. takva zanimanja nisu eti�ka, zato �to ne pomaro · ljudima da ::tive kako valja. Dakle, trebalo Ьi tra::titi poslove koji оЬеmа stranama omogucavaju pristojan ::tivot, koji doprinose njegovom poholj�anju i koji unapredjuju drUStvo: proizvodima ili uslugama.

KOLICINA BOGATSTVA ЈЕ SRAZMERNA KOLICINI

STV ARALASTV А Postoji pet tipova ljudi. Neki samo uzimaju. Mogu Ьiti

vrlo imucni, ali svejedno su graЬe�jivi : pred spavanje �iste svoje kljunove i kand::te od ostataka mesa, а potom ih o�tre. Takvi nisu ni malo kreativni. Nemaju nikakakv osecaj za pravednost, za Darmu Csveti zakon ispravnog ::tivljenja). LjuЬaznost im se gadi. Oni samo otkidaju "svoje" . Mogu da budu elegantni i �armantni, da Ьle�te od ugladjenosti i dragog kamenja, ali svejedno su graЬe::tljivci. Takvi ljudi vode u nevolje, patnje i jad. Ne treba da Ьogatstvo sti�ete na takav na�in. Ima dobrih i po�tenih postupaka da se ostvari Ьlagostanje.

Prvi prikladan na�in da zaradite novac је da budete ne�iji sluga Cu osnovnom smislu, bez pogrdnih i lamo moralnih primesa). Dakle. da radite za nekog. njegovim sredstvima. Vi slu:t:ite u smislu da ne mo:t:ete nШа sami da isposlujete! jer

97

nemate sredstva. Stoga vam је potreban neko ko takva sredstva ima, za koga cete raditi i . ko се vas vodit� i n�dzir�ti. Vi radite, vr�ite svoju dumost 1 za to ste placeru. VoZite lJUde . . u njihovim ili druMvenim kolima, cistite kuce, zgrade, kancelaпJe itd. Pri tome sticete vrlo malo. Cak i da ste natprosecno placeni za ovakve poslove, zarada nije velika. Tako је to na tom "stepenu sposobnosti" . Ти nemate realizaciju stvaralackih ideja. . . Ideje se javljaju na sledecem nivou. Tu imate dv� ':'aпJant�. U prvoj, ljudi imaju rojeve idej�. ule�u i_m u glave 1 1zle_cu 1z njih kao da su im glave ko�ruce, al1 rukada ne uspevaJU da na nekoj od njih istraju do kraja. I zato nema meda! Mogu na kratko da namame pcelice, ali u glavi im је haos, promaja na sve strane, tu su i druge bublce i pcelica odzuji da nadje ko�nicu sa Ьoljim mo�danim sacem. Ovakvi ljudi ne_ mo� da steknu veliki imetak, jer imaju malo kreativnosti. DovolJno su po�teni da ne kradu i otimaju i stoga su Ьolji od onih koji to cine.

Da Ьi covek napredovao u materijalnom pogledu, а ne samo da sastavlja kraj sa krajem. potrebno је uzverati se, voljom i smerno�cu. na sledeci stepenik kreativnosti, gde se ideje ostvaruju i gde teku "med i mleko" . Za to morate da ponudite �tvene znoj, krv i suze, ali to је nacin da preskocite zacaranu ogradu pona�anja.

Na stadiju U.Spe�nosti kreativnost se ispoljava u okviri�� op�tih kategorija: l . trgovci, zanatlije, posrednici i umetruc1; 2.rukovodioci Ш vodje i З.Во�јi ljudi. •

Recimo sad ovako - sluga CslШbenik) ili najamni radnik mo�e da oeisti i popravi vodovodne i kanalizacio�� c�vi u necijoj kuci. Covek koji spada u sledecu kategoпJu 1mace dovoljno kreativnosti da ugradi takve instalacije u kucu. Osoba koja spada u kategoriju rukovodilaca ili vodja. mo�e Ccesto) da otkrije i razvije nov sistem instalacija ili da rukovodi velikim preduzecem, "industrijom cevnih instalacija" . А Bo�ji covek? Sta njemu preostaje? On се ljude poducavati kako da �ve, а da ne moraju da koriste instalacije, da ne moraju da zavise od konfora. Ucice ih da kako da izЬegnu da budu ugradjeni u disketu tehnolo�k�g programa, da n� post�u i sami segment infrastrukturalruh cevovoda postшdustпjskog potro�ackog ludila.

98

КАКО DA. POVECATE STVARALACKU МОС

Tri stvari doprinose povecanju kreativnosti. Jedna је disciplina. Ne mo�ete p�titi da racun,! sisaju .:voje, da ne kontroli�ete racun u banc1 sve dok ne pocrveru . Ako dobro ne promislite i ne posavetujete se sa struC::njakom pri . kupovini kuce, sledecih 20 godina placacete rate ::а upola manJe vrec;in� kucu, а i omogucili ste nekom graЬЏ1vcu da vas opelJe�l. Pomogli ste mu da bude graЬljivac . . Morate _ _ dakle da_ se disciplinujete. То znaci da treba da usmeпte energrJU u odredJene kanale, а ne da је naokolo rasipate.

Као drugo, morate imati ne�to u �ta се ta, sa�a uveea!'�· kreativnost da uvire. Ako to. nemate, neeete ruMa post1c1. Energija, saterana sa tolikom mukom u levak discipline. opet се se razliti na · sve strane. Energija mo�e da tece plodonosno ako imate valjano korito. k��· i odr��te ·u k?je se sl�va. Bez ovog poslednjeg. Ьеz cllJa u kOJl se kre�tl'�'Ћ?st sl1va, �tednja i kanalisanje enerQije Ьiсе jalo_v ро�ао .. Disc1plшa m?ra Ьiti ostvarena u potpunostl. Da _ponov1�o Ј?� Jednom: ?а. b1ste �veli u izobllju morate �tedet1 energrJU 1 usmeravat1 Је ka �eljenom cilju. U �to vecoj meri ovo postignete, trenje i �asipanje su manji. kolicina i kvalitet energije veci, а ostvarenJe vece, br:te i vrednije. .

D:tozef МаrЦ, jedan od najpopularnijih pisaca knj�ga _о uspehu u Americi, pravi sve�t�nik Ьoga�tya . . �tavlja os�a!1van�e neke ideje u kontekst vernost1 osnovnoJ 1deJ�· Ostale IdeJe koje coveka spopadaju i mame on naziVia Ьludnicama. Ako. �ovek ostane veran svojoj izaЬranici, ona се mu konacno rod1tl plod ushtednuca. Marfi је verovatno prvi Zapadnjak �oji ј� ljudima objasnio da nema nicega nemoralnog. u Ьogatstvu 1 da шom�tvo nije vrlina. . . . Treci nасш da uvecate stvaralacku moc Је da uvedete izvesna seksualri.a ogranicenja. То ne znaci da ne smete da pomislite na osobu suprotnog pola. I vi i ја znamo da se to ne mo:te. I ne samo to. Pretemo i1i potpuno istreЬljenje svega seksualnog. u glavi i krevetu. P?gre�na је . stvei!·. Је! ako nemate niceg seksualnog u svestl, neёete Isc.�diti ru . kap kreativne energije iz sеЬе, po�to је seksualna energrJa - kreat1vna energija. Tako� se uostalom i deca stvaraju. Ni�ada necet� uvecati kolicinu kreativnosti ako se u seksu ras1pate. Svak1 knji:tevnik, umetnik i1i atleticar osetio је оуо. Т<? !'-е .. znaci �а ne smete s vremena: na vreme da se obraauJete . No to treba da bude ne�to redje nego kada god vam se. pr�ht�. _IЩi o:tenjen је disciplina. Ograniciti seksualne kontakte Је disc1plшa.

99

Sa druge strane, ako se Ьojite seksa, ili ga svrstavate u otrove i poroke, skupa sa duvanom i alkoholom, ni tada nece Ьiti nШа od va�e kreativnosti. Bicete prvo razdra:i':ljivi, ра onda "izduvani ". Uglavnom cete Ьiti bezvoljni. Ideje tu i tamo dolaze. ali se ne realizuju. Stoga seksualna energija mora da bude voljna i sa odredjenim ciljem, u okviru odredjene namere, odnosno tehnike. Ona је uvek komЬinovana sa seksualnom aktivno�cu i to је jedina pravilna upotreba apstinencije. Sasvim је druga stvar ako neko apstinira, а u stvari nije u stanju da nadje partnera i da se zaljuЬi, kada је iskompleksiran i gadi se ili se ·· Ьојi seksa. CeliЬat, medjutim. nije uzdr:i':avanje od seksa, vec је to prevazilaZenje seksa, а za tako ne�to potrebna је spiritualna zrelost. Grube seksualne viЬracije prelaze u finije oЬlike i · energija se polako, duhovnim vrenjem, uzdize i donosi vi�a stanja · svesti. Ipak postoje i duЬoko prosvetljene osobe koje nisu prekinule svoj seksualni Zivot. <::ak i takve koje su vrlo aktivne u seksu. Mnogi ljudi koji su na Istoku trazili gurua vratili su se razo<::arani, jer su se uverШ da neki U<::itelji vole :Zene. Razo<::aranja su Ьila posledica predrasuda Ш kompleksa. Seksualni proЬlemi, kompleksi i nesposobnost ne mogu se re�iti tako �to seЬi odaberete �kolu u kojoj nema seksa.

Ako <::ovek ima dovoljno energije i za Prosvetljenje i kreativnost i seks. onda је on takav i tu nema �ta da se doda, osim ako је neko ljuЬomoran Ш opterecen laznim moralom. U ·svemu је najЬitnije naci sebe, odnosno zlatnu sredinu, Мо nije puka sredi�nja ta<::ka izmedju ekstrema. Ко

. ima manje. treba vi�e da �tedi. Ко ima vi�e. moze i d.a tro�i vi�e. Covek ne Ьi smeo da umШja kako је od onih koji kipe od kreposti. niti da је hendikepiran. Treba da ta<::no utvrdi stanje i da seЬi nadje prikladnog Zivotnog saputnika. Onda се svakako оЬоје napredovati . .

Ukoliko је osoba sazrela za celiЬat, tu nema Ма da se diskutuje. Ona to tada zna.

Sve u svemu, morate seЬi dozvoliti da osecate seksualnost. da budete seksualni , ali da stvar drZite pod kontrolom, da energiju prikladno kanali�ete da te<::e u skladan odnos, zdravu i srecnu decu, u stvaral�tvo. u ispravan Ьolji Zivot.

100

ISPRA V AN, MORALAN POSAO

Bez obzira da li radite za nekoga Ш ste samostalni, to mora blti posao koji је ро v�im li<::nim standardima moralan. Morate da osecate kako је pos�o koji radite koristan . . �k<? osecate da vam је posao mlacenJe pr�e slam_e. zaglupl�JUC1 Ш da od njega nema koristi, necete b1tl u stanJU da na nJe�a prilegnete svim srcem; osim ako ne. s�da�� prvu kategoп)U koju smo nazvali lopШama. То su lJUdi ko)l Zive Ьеz moralшh na<::ela, Ьеz Darme. Ьеz pravednosti i istinoljuЬlja.

V � posao ne mora da је savr!\en. Seeam se kako .sam nekada radio na izradi "vodjenih projektila" . Kad sam v1d� kako "dobro radi" to !\to sam napravio. dao sam otkaz. Shva�ю sam da cu prec'i na saЬotaZu ako ostane�. Prestao �am sa t1m poslom. jer је Ыо vojna stvar, u agres1vnom sm1s�u. Potom sam morao da se suo<::im sa posledicama takve svoJe odluke. Bio sam neko vreme Ьеz posla, ali sam blo zadovoljan, jer sam ispravno postupio. Svoju kreativnu energiju usmer�o sam u pravcu otklanjanja neprihvatljivog cilja ka kome Је on� tekla. Ako sehe smatrate moralnom osoЬom. а ne lopovom 1 ako oseeate da radite ne!\to !\to ne valja. !\to је rdjavo, kako onda mozete da u to uloZite svoju nepodeljenu pamju i energiju? Uni!\ticete i posao i . firmu i o!\tetic�t� se�. Doblce�e <::ir. svadjacete se sa !\efom, ш!\tа necete postlc1 os1z:n stv�anJa proЬlema. Pogotovo vam nece uspeti da postan�te 1mucш.

Da blste Ziveli u relativnom ЬlagostanJU. morate da stvarate vi!\e nego !\to upotreЬljavate i tro�ite. Treba da zaradju�te na takav na<::in i toliko da mo�ete. uz mirnu savest, da hran1te ne samo svoju porodicu. vec i rodjake, siro�ahe i . da pl_acate porez, kamate. da imate novaca za �obrovolJne рпlо.�е 1 sve korisne projekte. Morate dakle da radite .posao za koJl osec��e da је vredan toga. da је koristan, da Ј� moralan . . Ako ntJe tako, treba da od njega dignete ruke. DaJte otkaz: а�1 nemoJte da ЬeZite! Morate da jasno i glasno k�ete lJUdima �to odlazite. koji su v�i moralni razlozi za davanje ostavke. Tako sejete moral i Istinu. Neko се v�� znati �а �о prepozna. Ako svi cute i trpe nemoral, !\ta се b1tl? Ako lJUdi rade nemoralne poslove, sa nemoralnim ljudima i slШe se nemoralnim . po�tupcima zagadice сео Sun<::ev sistem. а ne samo ZemlJU 1 od <::oveka. umesto da postane Bog. postace ne�to najstr�nije -Ьiсе Ьеz savesti. Ьеz du!\e.

Dakle. napustite posao . ako је ne�oristan �li. !'emoralan. Tako cete znati da ste bar Jednom u Zivotu u<::шll1 ne!\to Мо

101

valja i kako valja. Nemojte pri tome Ьiti histeri(:no ishitreni nego stameno dosledni . . <?Ьavite stvar: kako treba i ne Ьојt� �е! Mo�da neeete otf?lOvitl u dwevno 1· materijalno Ьlagostanje 1sto ve(:e, mo��a ru narednog dana. Moguce је da morate prvo .da otplat�te r:e��av kar:r:ni(:ki . dug. Medjutim, ako nasta��te da vodite disc1plшovan �vot koji kanali�e - i usmerava energiJU ... na pravom ste putu. �е. skrecite sa .. staze, ne svracajte u sumnJIVe k�шake, . ne . obazшte se na vetrenja(:e". U tu svrhu: . pona�lJamo ЈО� Jednom, щorate obuzdati seksualnu �nergrJU do lZ':esne mere. Ako ste u braku, trebalo Ьi · da 1mate seksualru odnos jednom u dve sedmice Ш jednom mese�no: �о. nara-yno .. v� posle medenog meseca, . kada se strast1 st1�a)U. Pra��lo Је � :-rzdr�aV.anje da Ьi imali dovoljno stvaral�(:ke ener.g1Je za 1stшske potreЬe. Tu i tamo ventil mo�e 1 treba da. �е otvori. ali kada је zatvoren, neka је za��orenl �ko. сuп r:a .sve strane, u kazanu nece Ьiti dovoljno p�It1�k�. Рпn?1Р v� . 1 . za mwkarce i .z� �ene. Stoga budite disc1plшovaru, moralru 1 valjano radite koristan posao.

КАКО UVECATI IMETAK . . Kada �mo sakupili vi�e energije nego �to . smo је prethodno 1mal1, .sazrel1 smo �а �znapred\ljemo · u vi�u klasu, u . zanatlije, umetruke .. . Т� �u lJUdi sposobru da se . disciplinuju,. koji imaju potrebnu koli(:шu stvar�Mke moci, koji mogu da posao obave od po�etka d� kraJa, а da im heko ne stoji sve vreme nad glavom � govoп �ta tre�� d� r�de. ,Syi koji rade svojim rukama. spadaJU. u ovu k�te�OПJU: _p1sc1 .. daktilografi, kancelarijski slu�beruщ tkac1, prevodюc1 ... КоЈ1 god · da је posao ove vrste, covek mo�e da stekne onoliko koliko zasl� rukama i "ustima". . То m'?�e da bude prili�no do�ro .. �k? је neko disCiplinovan 1 �:eat1�an, mo�e da 1Jila pпstoJan 1 udoban �vot, cak i pп.I1can 1metak da stekne, pogotovo . u zemljama sa razvijenom tr��nom privredom.

Da ��ste postig�i јо� vi�e i r:apedovali u sledecu kategoriju, morate �1t1 sposobru .d� komti!liCirate. Morate Ьiti u stanju da uspostav1te kor:-takt 1 1:r:na�e. 1spr�van . odnos. sa Ijudima; da �:?udet� sposobru da unaJmlJUJete lJUde 1 nadzпete ih. Tada ste l1der 1 sup�rv�zo�. Na. ovom .nivou covek mora Ьiti u stanju da rukovodi ljUdima 1 poslov1ma· i to moralno i stvaralacki · а putez:n. komunik�<?ije i razumevanja, cvrsto i nepristrasno. К�о se st1�e u te vшne? Jednostavno : treba dute i јо� u vecoj

102

meri istrajati na vee predo(:enim na(:elima. Etika mora Ьiti dovedena do perfekcije. Covek mora da bude (:vrst, Ьеz koleЬanja i agresivan, Ьеz povladjivanja. Da Ьi ovo postigao covek mora da bude razЬudjen, cio i veseo. u stanju da dr� pa.Znju i da se koncentri�e. А da Ьi (:ovek Ьiо sposoЬan da se koncentri�e. njegova unut�nja moe mora da оја(:а, da ima za

to dovoljno �votne. kreativne seksualne energije. 1 ono Ьеz cega koncentracija ne moze da se ostvari, а to је cilj .. ne�to na (:emu се koncentracija Ьiti, n�to na �ta се kreativna sila da se usmeri.

1 sad tu vi�e nema granica - sve vi�e ljudi sa kojima komunicirate, sve vi�e radnika, sve veea imovina. sve vi�e dece Cali ne i Zenal)... Velike kuce se podrazumevaju, veliki vrtovi sa �tovanima i ostalim osoЬljem, sve to dolazi sarno ро sebl. Sve to zato �to ste diplomirali za fer lidera moralnog Zivota. Zato �to ste nau(:ili kako da komunicirate sa ljudima. Postali ste "saobracajac" svog Zivota i �vota mnogih drugih 1" di. JU

Komunikacijha se temelji na jednom na(:elu: to varn је jednostavno sposobnost da se �uocite sa (:ovekom ili si�c�jo� otvoreno i potpuno koncentпsano. Bez nervoze, vrpolJenJa 1 povla(:enja. Ni�ta ne krijem, sve cu da vidiml Pravo na stvarl Iz Istine kreeem, lstinu cu da vidim. da k�em i pok�em. То vam је osnova mocne komunikacije. Ako mozete da se sa nekim suocite, а da ga ne "folirate", onda umete da komunicirate. Ako mo�ete da se ispoljavate neizve�ta(:eno, otvoreno: iskreno i (:asno, ako mo:Zete nekog da pogledate pravo u o(:I sve do dna njegove dwe, tada imate moc i odgovornost da budete lider. Ostalo се doci sarno od sеЬе, ako se budete dr:Zali nacela datih ovde i u ostalim lekcijama. 1 tada zaista mo:Zete da sticete imovinu, da svoj pehar napunite do samoga vrha, dok ne po(:ne da se preliva. lzoЬilje, imucnost, Ьlagostanje, Ьogatstvo, to vam је kao putir Bo:Zje milosti. Ako vam је pehar obrnut naopako, kako onda da primite. neЬesku milost? Morate ga uspraviti, i dr:Zati (:vrsto: to su vam disciplina, obuzdavanje, moral i kreativnost.

NESKODЦIV А AGRESIVNOST Posebno obratite pa.Znju na jednu stvar. Kad postanete

kreativniji. u smislu u kojem о tome ovde govorimo. postajete i agresivniji. Moralni ljudi su tako nastrojeni da se povlace i

1 03

izЬegavaju agresivno�t: ali nikada n�ete' postati ir:rш�ni ako sputavate svoju agres1vnost! Morate da budete agres1vш, lovac i ratnik. Nece vam sa neba pasti реёеnе �eve, ako budete sedeli i vrteli palёeve. Ustajte i napred u oojl Eto z�to је vamo da nauёite da komunicirate. Ne smete svojom agresivno�cu da povredjujete ljude! Nemojte ni sa_mo sedeti . i. ёekati, jer . to је agresija prema sebl samom, koja. povred.J:lJe _vas . Nemojte ёekati da se stvar sama od sеЬе des1, . anga:ШJte lJUdel Мо��а cete u poёetku gublti ili Ьiti na pozitivnoj nuli. _Ali setite se kad ste igrali klikera, da је vladala i�eka: ko resk1ra,

· taj doblja. Ne md�ete Ьiti potpuno sigurni, . sa . svih . strana osigurani i po�tati oogati. Nastojte, uporno radlte 1 ЬщШе sve vreme moralш.

�to se tiёe zahteva da ne povredjujete ljude, neeete moci da izЬegnete da tu i tamo nekqg povredite, jer niste savr�eni. U stvari povredjivanja se stalno de�avaju, ра . i na periferiji v�e pamje. Mn?go puta niste _svesni .?-а ste nekog povredili. Ne mo�ete znat1 za sve posledice SVOJ1h postupaka. Kako da takvu situaciju bar donekle popravite? Tako �to cete davati dobrovoljne prlloge organizacijama za koje znate · da se trude oko , ugro�enih.

"Otvo�ite .. ёetiri . ok� d� ne:k?�a r:e�otic�

ne povredite i dajte desetшu nekoj m11osrdnoJ 111 rel1gюznoJ organizaciji. Ostalo је stvar . karme. Sto oogatiji budete, v�ih 10 % Ьiсе veci i kompenzovace v�ih mogucih 10% gre�aka i hotimiёnih povredjivanja.

Pomisao na moguce gre�ke ne treba da vas sputava u ispoljavanju _zdrave agresivnosti: Bu�ite ratnik i lovac! Insp_i�acija i snaga doc1 се vam sa ogran1ёenJ1�a u _seksu: Poznato Ј� d� se ookseri neko vreme pre ·mеёа l1�avaJU seksa. Tqko 1 Vl. Ako se budete obuzdavali, оёi се vam sijati i zraёicete1 _energiju. Ne oklevajte da · budete agresivni, ali nemojte da · se pretvarate da ste takvi ako niste. Isp�cete kao na crtanom filmu. Stvar је u tome �to zdrava agresija mora da nahrupi iznutra, iz dublne, i ne mo�e se nikako opon�ati. Ako Ego preuzme inicijativu, to se svodi na puki pokwaj zastr�ivanja i svaku normalnu osobu ostavlja hladnom.

Postoji i ona prava Ego Agresija, ali se ona svodi na bes , mrmju i ostale specijalitete ovog kuvara, а dolazi iskljuc:ivo od odeljenosti Ьiса od sveta, od kompleksa i Ьlokada u nesvesnom . Agresija о kojoj mi ovde �ovorimo је : propinjanje u pojavnost Istinskog Bica, koje smo izazvali" moralom, obuzdavanjem i disciplinom. Dakle. namera, postupci i cilj stali . su u liniju sa Istinom u nama i l.avina pravde, nepokoleblve d?slednosti i energije pokuljala ј� van kao pravedno tane pot1snuto vatrom Istine.

104

DODATNI KOMENТARI мш i �ena su tim. Decu podiro i imetak �tiё� - zajedno.

2ena рrШа sigurnost, podr�ku, nadahnuce, 1�еЈе. moralnu potporu i sve ono �to IГ-� tr�Ьa: I:n�tak dolazJ. kao �ezultat sprege dvaju stvaralaёk1h s1la 1 di�c1plшa . . Ako u OVOJ . starodavnoj �ahovskoj igri Ьelog _c�t1vn��) 1 _crn� Cpas1vnog) �elite da izazovete rokadu kralзa 1 kralJ.lce - 1:zyollte. �k�. kao mwkarac, vodjenje domacinstva i st�anJe о d�1 ne do�':lJavate kao kucni pritvor aЬdiciranog kralJa. onda Ј6 to o-keJ. Neka �ena pravi pare, а vi јој prШite �dr�ku, . �vaku potreb�u pomoc, spremajte njoj _i deci. оЬеdе 1 uredJ':lJte kucu. !о . Је sasvim u redu, kao 1 klas1ёan raspor� flgur�. M�?JUt1m, nemoguce је ostvariti. poslovn! uspeh, mн u . �uc1,_ �aJ1ti �ес� i duhovno napredovati ako su 1 mШ Zena amЬ�c:1ozn.1 1 . . a�es1vш u ovom ., "n�em" smislu. Posvadjace se pre 111 _ kasrnJe 1 . brak се puci kao petarda. Nastace proЬlemi za оооЈе, sa оооЈе, s� decom, rodjacima, susedima... Neko mora d� _kuv_a. pere, krp1 ёаrаре. Nije vamo ko се se toga poduhvatlt1 .. _а11 ne�o mora. А brod ne moZe da ima dva kapetarta. Pre 111 kasrnJe, posle mnogo sukoba oko_ kor�la , . pra:nca i prav�a brod tone. Kapetani се moZdii 1sterat1 svoJe, al1 се se rВ:Statl. . .

Nemojte ёekati da vam se sve namest1 kao u рпё1 pre nego �to ne�to zapoёnete. Ne ёekajte da �udete s�o ро��о uvereni u neMo pre nego �to zapoёnete ak_t1vnost. Z1vot rnJe takav. Bicete davno pokojni dok se sve stvaп srede na savr�en naёin ili се bar Ьiti prekasno. '

мuz treba da stoji iza Zenine karijere, ili Zena tr�ba da stoji iza mШevljeve. Onda се brak da cveta. Cak ako Је mШ samo privremeni pomocnik na radnom mestu, . ako ga �en� zdwno podrZava. verovatno се nakupiti do':olJno energrJe 1 samopouzdanja da napreduje u stalnog pomocrn_ka, _ра redc;>vnog radnika, mozda се napredovati u poslovodJU 1td. Al1 ako �enica "�vrlja" okolo dok se supru'g napr_eze na poslu, ako �n brine gde је i sa kim је ona, . on с� postat1 _nerv�zan, raz��JlV i neurotiёan, pice alkohol 1 р�1се, dob1�e ё1�еvе: ar1tm1� . glavooolje, nece Ьiti napredovanJa. Upravo Је ras1.P�J� energlJe na sve strane glavna prepreka da se ёovek sredi, �v1 skladno i napreduje i postane imucan. . . . . . Osoba koja se pon�a moral�o 1 dis?1plш<?v�o Ь1се konaёno u stanju da prikup� dovo�Jno kre<3:��vnost1 1 postane imucna ili ёаk oogata. Brzшa koJOm nеё1Ј1 konto �as�e . � banci zavisi od kreativnosti, а ona је upravo stazmerna d1sC1pl1ш i samoobuzdavanju.

105

Nema ni�eg lo!leg u tome ako novac doЬijate od roditelja, ali treba da ste dobri prema njima, da ih slШite i uzvracate im ovako ili onako. Po!ltujte ih �ak ako to i ne zavredjuju -ili ро va!lem mШjenju ne zavredjuju. Tako се nestati osecaj krivice zato !lto tro!lite njihov novac. Moguce је da u toj stvari i oni imaju osecaj krivice i da ga prenesu na vas. То zavisi od toga kako zaradjuju svoj novac : po!lteno, nepo!\teno. da li imaju nasledje Ш ne i kako su ga doЬili. Kako god Ьilo, ako oni osecaju krivicu u vezi sa imovinom, lako mogu i vas zaraziti. ZЬog toga neki ljudi ratuju sa roditeljima, ра onda sa drwtvom, !lto neminovno sledi. ZЬog toga nanovo isti�em da Ьogatstvo samo ро seЬi nije nШа lo!le. Na�in na koji ste do njega dolazili - to је ono !lto mo�da ne valja. Bogatstvo је odlika Boga, Istine, ono је prirodno stanje stvari. Ne Ьi treЬalo da ga pori�ete, nipoda!ltavate. da od njega zazirete. Ako osecate krivicu u vezi sa Ьogatstvom, to treba hitno da izmenite. K�em vam - ne treba da se oseeate krivima. ali ako se ipak tako osecate, nadjite na�ine da se toga otarasite. NajЬolji na�in је da budete usluZni prema roditeljima, da im uk�ete po!ltovanje, sve jedno da li ga. ро vama, zasluroju Ш ne. Zasluroju ga.

PODSETNIK

Imucnost је Ьo�anska odlika. Imucnost је srazmerna kreativnosti. Cetiri prikladna na�ina da se zaradi novac odredjena su

koli�inom kreativnosti : l . usluZni radnik, 2. zanatlija. trgovac, umetnik; З. lider Ш rukovodilac poslova i. 4. Bo�ji �ovek.

Kreativnost se uvecava _disciplinom, odredjenjem cilja ka kojem se te� i seksualnim uzdr�avanjem Cu izvesnoj meri).

Posao koji radite mora ро va!lim merilima da bude moralan. U protivnom energija vam nece teei u to !lto radite i necete Ьiti uspe!lni. Osim ako ne �elite da investirate u lo!lu karmu. ·

U kategoriji usluZnih radnika �ovek mora da је u stanju da obavlja zadati posao pod vodjstvom i nadzorom drugih osoba.

Као trgovac, zanatlija itd. mora da bude energi�an i disciplinovan u meri potrebnoj da se odredjeni posao obavi kako valja do kraja i to samostalno.

Da Ьi neko Ьiо rukovodilac. mora imati sposobnost komuniciranja sa ljudima, da ih podsti�e i nadzire na moralan na�in.

106

Kreativnu energiju је potrebno izraziti i delom ostvariti na agresivan na�i!l· ali da pri tome nik? �е. �)Ude neposre:dno i namerno povredJen. То !lto се se mnogr lJUtltl kada energr�!1o i dosledno izrazite ispravnost. ne ostavljajuci mesto zlonamerшm ili pogre!lnim pogovorima. ne treba da vas brine. Kad ne mogu da vas роЬеdе, mo�da се vam se. pre Ш posle. pridrШiti u ispravnom pona!lanju. . . . .

Davanjem 1 0 % od ukupne zarade nekoJ religrozno-mllosrdnoj organizaciji nadoknadjujete gre!lke i povrede koje ste mo�da i nehotice naneli ljudima.

DOMACI ZADATAK

l . Vi i va!l �votni saputnik Cili prijatelj) n�pravite spisak raznih moralnih na�ina na koje Ьiste mogli zaraditi vi!le novca. Neka ih bude najmanje tridesetak, ili ako је moguce i vi!le. Razmislite i odaberite pet za vas najprikladnijih.

2. Radite dijade Cvec smo objasnili kako se rade) na ova p,itanja: Sta је to moralan na�in · zaradjivanja novca?"

Ћесi mi ne!\to !lto si u�inio 1\to smatra!l da је rdjavo, а · ti�e se novca."

"Sta је to !lto ko�i tvoju kreativnost. �ime sputava!l njeno ispoljavanje?"

З. Neobavezno! Dogovorite se Csa "soЬom" ili partnerom) da dajete l 0% svojih prihoda nekoj religioznoj ili milosrdnoj · organizaciji.

101

Glava XII :

ISPRA VNO ZIVLJENJE

�На mi radimo ovde? Kako smo ovamo stigli? Z�to smo tu? Која је svrha svega ovoga? J�smo l_i do�li odnek_u�? Od kada postojimo? Siguran sam cli Је vесша n� !azm1�1Ja�a _о ovim stvarima. Umesto odgovora u nama se JaVlJalo �udJenJe Ш uznemirenoзt. Ponekad smo doЬijali neke odgovore, ali su Ьili tako upri!i�eni da o�manjuju: sk_re�u sa . teme. Veroy�tno da niste mogll da poveruJete u obJ�nJenJa racюnalz:og: .rel�glc;'_znog ili apstraktnog tipa: rode, Deda_ �r�. ра Darvш 111. В1Ьl1Ја: teleskopi i mikroskopi, spermatozшdi 1 ovule. Ьо�оv_1_ crtan1 razli�itim stilovima; obj�njenj� le:t:i .u seksu, . u. dШ1, niJe l!ego u parama, raj i pakao, nada 1 pretnJa, krstov1 1 pentagr�m1... .

�ta smo, ko smo, odakle smo? Postavljao sam seb1 ova 1 sli�na pitanja јо� kao vrlo mlad. Prili�no Ьih se ras_tu:t:io Щ razhesneo kada Ьih od ljudi doЬijao odgovore:"NemoJ da m1 smet�. dete. Imam posla." Secam se kada sam, kasnije, � srednjoj �koli postavljao ista pitanja nekim od drugova, rekl1 Ьi:RM-m-m da, padala su i meni na pamet takvaR pitanja, nego ... �ta је v�eras u planu, kuda · cemo u provod? Covek se posle nekog vremena zamisli - postoji li uop�te zadovoljavajuci odgovor? Naravno da sam lupao glavu _ima . li _ikakvog smisla pitati se �to smo ovde, otkuda smo 1 koJa Је. svrha . sv�ga toga. 1 pored nezadovoljavajucih odgovora, moJa nezaJa:l:lJ1Va radoznalost gonila me је da i dalje pitam, ne obaziruci se da li to ima smisla Ш ne.

108

Posle mnogih godina "polovnih ?dgovora R. ш:mi�a i patnji, kona�no sam ро�ео da postavlJam pravo p1�anJe -Kako treba da :t:ivim?" РаМо sam kona�no pogodio ono

pravo, to me је odvelo do odgovora z:a sva ostala . pitanja: КАКО ZIVEТI је prili�no krupan zalogaJ. Mo:t:ete nac1 tone. _1 tone knjiga о tome kako P?stati uspe�an. kako se oЬogat1_t1, kako Ьiti sreean i zadovolJan, kako da se okon�a patnJa. Mnogi Ьestseleri upravo su �z . ovi� oЬlasti . . J.e<ip.a је . Ьil� u SAD godinu i ро dana na I1stl naJprodavaшJ1I:: Ako Је. :Ьv?� zdela tre�anja, za�to meni uvek dopadne petelJka, ko�tiCa 111 crv?" Јо� jedna је takodje Ьila popularna:RTrava је uvek so�nija na septi�koj jami" . ОЬа ova Ьisera napisal� је Irma BomЬek. Ona је Ьila vodeci "filozof" n�e generaC1Je. Uspela је da izda svoje knjige sa takvim naslovima i da ih proda kao Ьestselere ·zhog prom�aja popova, raЬina, gurua i koga hocete, zЬog njihove nesposobnosti da ljudima poka:t:u kako da :t:ive i da potom tako :t:ive. U�iteljice i profesori, magistri doktori nauka, sve pametniji od par:'etnijeg, tako?je .. nisu u tome uspeli, ako је to neko uop�te .1 po_kwao . . U�1tel11 na: ne u�e :t:ivotu. Oni prenose podatke 1 op1se koJe su drug1 njima preneli. Dobro ih reprodukuju i ako im neko uzvrati dobrom reprodukcijom - Ьiva dobar u�enik. Lju?i jedni _drugi:na predaju podatke koji su im prethodno predat1, predaJU op1s�. manje ili vi�e ozЬiljno. Niko ne priznaje da ne zna. U �emu Је stvar? Kako treba :t:iveti?

Pre vi�e godina Dejl �arn�� i Napol_eon · Hi.� Шi �� okolo i razgovarali sa uspe�шm lJUdima, takv1ma kOJ1 su Ь111 uspe�ni u finansijama Ш kao javz:e _ li�nosti. �itali �\;1 ih:RK�o vam to polazi za rukom? �ta �1ш�е da b1ste. !'111 USI;>8�nl? Kako ste postali Ьogati? Kako s_te postal1 _ tak? mo�z:t? Inter�JU1Sal� su stotine Ьogat�a. mocnika 1 sreekov1ca 1 uo�111 neke sl1�nost1 medju njima. Izdvojili su ov�ve �inioce, sklop�li !h _u celinu i tako na�inili kurseve, koJe su potom nud111 lJUdima kao mogucnost da ih prou�e i postanu uspe�ni. Primenljiva i delotvorna na�ela �to su ih oni otkrШ postala su podloga za humanisti�ku psihologiju. koju su iznedrile. �ezd:esete godine.

Predmet ove lekcije jeste podloga na koJOj se ta na�ela zasnivaju. То је ista ona os�ov� koju �u �tanovЩ_ za��tn_i_ci iudaizma, hri�canstva, islama 1 sv_1h o�t�_1h naд:ю�a�1Jlh rel1g1Ja. Sta је to �to daje vrednost nekoJ rel1g1J1, . Мо . Је �1ш vredno�? Na cemu se zasniva u�enje Napoleona Њlа 1 Dejla Karned:ЬJa, �ta је osnova humanisti�ke psihologije.>l. na ёemu Irma Bombek temelji zapa:t:anja u svojim delima? ::;ta је osnovno �to treЬa

109

znati da Ьi se znalo kako �iveti? Sada cu vam u glavnim crtama izlo'�iti nacela ispravnog �vljenja.

Vrlo је jednostavno znati kako �iveti. Postoji jedno prosto pravilo, а u njemu cuci klopka. Reci cu vam pravilo, а . potom cemo о klopki. Pravilo za ostvarivanje sreenog i uspe�nog �vota, �vota ispunjenja i zadovoljenja је - 2iveti u skladu sa stvamolml. То vam је formula za re�avanje kvadrature zacaranog kruga u kojem se vecina ljudi vrti. Sve �to treba da cinite је da �vite u skladu sa stvarnim stanjem. Sagledajte kako stvari stoje i sa time se uskladite. То је sve. Кlopka se sastoji u tome �to treba otkriti stvarno stanje stvari. Svako ima svoju verziju о tome i kad pitate ljude, dobljate najrazlicitije odgovore:"Pazi, ovako stoje stvari . . . " Ш "Gledaj ovako, covece, stvar је u tome ... " · Oni tada poku�avaju da vam k� istinu о tome kako stvari stoje u �ivotu. А ako to i utvrdite, ostaje vam drugi deo klopke, kako to vec Ьiva, А to је proЬlem kako sad doci u sklad sa tim realnim stanjem stvari? Izgleda lako, ali nije.

Gotovo svaki covek shvata da, ako Ьi samo mogao da �vi u skladu sa svetom i samim soЬom - sve Ьi Ьilo u najooljem redu. Neki su predlagali: "Jednostavno cu da presecem sve �to me sputava, ра neka me matica nosi." То је Ьila glavna poruka �ezdesetih godina - olaЬaviti, otkaciti se, pustiti se. Takav је Ьiо i naslov cuvene pesme Bitlsa, "Let it Ье": "Kad se nadjem u te�kim vremenima, meni dodje mama Meri, govori mi mudre reci - pusti sine neka ide, kako ide, ра kako bude".

Ima neke vrednosti u tome, ali camac koji se pustio matici mora da snosi i posledice takve odluke. Recimo, talasi vas nose, ljuljШkate se, ne brinete ni о cemu i plovite nizvodu. Sve је lepo dok ne naidjete na vodopad i stene vas pretvore u hranu za riЬe. Vecina ljudi nije spremna da voljno prihvati ovakakv stav prema �ivotu. Jako malo ih to doista mo�e i u onoj meri u kojoj to uspevaju su srecni i uspe�ni.

Postoje dva osnovna pristupa proЬlemu. Mo�ete da k�ete: Ne mogu vi�e da podnosim ovakav �vot, i jednostavno pustite da sve ide sa milim Bogom, da se stvari de�avaju same od sebe. Ја slucajno spadam u tu kategoriju. Jednostavno sam pustio da stvari idu, prepustio sam im se i sada cinim �ta god mi Ucitelj ka�e da cinim.

Drugi prilaz proЬlemu �vljenja је steci neko znanje ili iskustvo о tome kako stvari stoje, о cemu se zaista ·radi, �ta

1 10

Stvarnost zaista jeste. Potom treba �veti u skladu sa tim znanjem. ProЬlem је cesto u tome �to, pri pokwaju da iznadjemo kako stvari zaista stoje - Ьivamo prevareni, osujeceni i razocarani. Mislimo da smo u stanju da to vidimo, osetimo i procenimo, а ne mo:temo. ·

Uzmimo primer Bude, duЬoko prosvetljene оsоЬе, sa konacnom spoznajom da је svet Iluzija. Ljudi cesto pogre�no shvataju �ta ovo znaci. Misle da је Buda hteo da k�e da u stvari ne postoji nikakav svet, da on nije tu zaista. da to �to nazivamo svetom uop�te ne postoji. Ali Buda nije to misliol Posle godina i godina rada na ovome, росео sam da naslucujem !На је Buda zaista mislio. Da сео ovaj svet postoji, ali on nije ono tto mi mislimo da jeste. Nije da ga nema, da ne postoji, da је ni�ta. Sve ovo jeste, odistinski postoji, ali samo odistinski i ukoliko Jeste. Vi, recimo, gledate zid ispred sеЬе i mislite da је on upravo tu, pred vama, upravo toliko udaljen, mislite da је to zi<;i. Mislite kako ste doblli ovo telo, da ga imate, da ste �ivi i idete okolo, radite sv�ta, mislite da је to normalno, mislite da stvari stoje kako mislite da stoje. Mislite da sve to 9to vidite, do�vljavate i radite postoji, ali ono �to to zвista jeste, nije jednako onome �to mi mislimo da jeste.

Zid, dakle, jeste ono �to jeste, а ne ono �to mi pod tim podrazumevamo kada ga nazivamo zidom, podrazumevajuci sve ono �to mislimo i znamo о zidu. Gledajuci u njega, mi do�ivljavamo svoje miЩenje о njemu, kao zamenu za njega , to jest, naziv, smisao i podrazumevanje, sve !lto ide pod rec "zid". Medjutim, pojam/rec zid i ono �to rec oznacava nisu isto 1 Ali. mi smo takvi, puni smo misli, osecanja, slika i ranijih iskustava, ра mislimo, osecamo, zami!!ljamo i ponovo do:tivljavamo sve ono �to postoji i Ьеz mi�ljenja, oseeanja i odslikavanja. Мо JESTE tako kako jeste pre nego �to ga i jedna misao "omisli". Mislimo da zaradjujemo, da se dobro provodimo, da nam је lepo ili da nam је odvratno, ili !lta god drugo od slucaja do slucaja. Od mi!!ljenja do mi�ljenja. Ali stvari tako ne stoje. nije tako!

Na sve ovo ljudi mogu da k�: "Ako је sve ovo jedna velika iluzija, postoji li ne!lto odistinski. postoji li ne!lto !lto nije iluzija?Postoji li uopMe ne�to? Da li је sve ovo !lto postoji i luzija? Ako је to tako, onda sve to odЬacujem." А to Ьi Ьilo netacno i pogre�no, jer kad Ьi. na primer . osoba ogladnela, jednostavno Ьi oti!lla i najela se iluzije i jo!l Ьi је posolila i poblberila. Pasulj iluzije sa paradajz salatom iluzije, i јо� malo

ш

izuzorne soli. Dok Covek to ::Wace i guta ne Ьi se ni setio filozofije - ima li Zivota ili ne, postoji li jelo koje ::Wace, Ш ga је ta iluzija zavela.

Buda је znao Istinu, znao је da Istina postoji. Do:t:iveo је direktno, u nju se u:t:iveo i ostao sa njome da Zivi. Nije se vi�e pitao. Bio је pun Odgovora i ni za �ta drugo nije ostalo mesta, Ono Мо је Isus Gsus istinske vere, а ne "istorijski Je�ua". koji је u svetlosti novijih istra:t:ivanja postao vrlo klizava tema) nazvao Мој Otac, oznacava Istinu. Lao Се је na isto mislio pod nazivom Тао itd. Znam da Ьi pripadnici religioznih Ш filozofskih grupa rado raspravljali sa mnom, Ш Ьi negodovali zЬog nekih roc:i koje sam upotreblo - medjutim swtina је u tome Мо su svi oni, i mnogi drugi, spoznali i naucavali da postoji Apsolut, ne�to krajnje, odnosno Ьeskrajno, ne�to Мо nesumnjivo jeste, Ьezuslovno i nepromenljivo, �to prethodi svemu i �to posle svega sledi, Мо је U SVEMU i �to JESTE SVE.

Danas , u modernom drwtvu , popularno је ispoljavati uverenje da ne postoji Apsolut. Ljudi su se zaglavili u onakav svet kakav im se Cini da jeste, koji im izgleda takav i takav. Ne mogu da se re�e Zivota u svetu koji su zamislili, za kojeg veщju da је Ь� takav kakav misle da jeste. Kako nam se Cini, tako verujemo. Ako neko ka:t:e, "Zivecu u skladu sa svim ovim", to zvuci kao da се da se upetlja u kontrolisan, organizovano primeren odnos sa televizorinma, audio-video zЬrkom Ьоја i zvukova, automobllima, aparatima i kompjuterima, politiCkim strankama, Cekovima i kreditima ... ProЬlem takvog namernika је u tome Мо sve �to postoji za njega, postoji samo materijalno. Planina mo:t:e da dugo postoji na svom mestu, ali vremenom ona nestane. Ako svoj Zivot zasnivate na onome �to је prolazno, ako se oslanjate na materijalne stvari kojima је ograniCen vek trajanja, onda се i v�a sreca i v�e zadovoljenje takodje Ьiti prolazni, materijalni, ogranicenog veka trajanja.

Vi zaista mo:t:ete da izvucete izvesno zadovoljenje , ako Zivite u skladu sa onakvim svetom kakav vam se Cini da jeste, u skladu sa tim kako vam izgleda da stvari stoje, sa svetom za koji mislite da је takav kakav mislite da jeste. Ali, da Ьiste Ьili zaista srecni, Ьezuslovno i nesumnjivo zadovoljni, da Ьi tako veCno Ьilo, treba da Zivite u skladu sa tim kako stvari stoje Ьezuslovno i nesumnjivo, sa Ьeskrajnim i veCnim naCinom postojanja sveta, sa Stvarnim, Odistinskim. Apsolutnim postojanjem. Kratko reCeno, morate da Zivite u skladu sa Apsolutom da Ьi vas prigrlile Apsolutne vrednosti.

1 12

. . Lepo је doci do stvari koje :t:elite, ali Ма potom? Jednom rru Је doSao �ef velike kompanije i rekao da · mu treba �:r:'-oc. P.returio је Cetrdeset �estu preko ledja i toliko otprilike �lюna a�lar<;i рн�kо Ьankarskog �altera. Sve se to dalo videti. al1 sada Је 1zlaz1lo ne�to �to do tada nije: "Imam milione dolara .. Sye sam postigao: �lavu, priznanja, .moc. Ali cemu sve to? КоЈа Је svrha? Imam divnu suprugu, jako mi је draga, ali z�to . sam . uop�te ovde na Zemlji? Z�to postojim?" Ovakva p�tanJ<;i su 1znenada poCela da mu jure kroz glavu i zasenjuju c:fre 1 pr�:юente, oseeanje moci i sigurnosti: Sta sada? Cemu :t:lvot s�u:t:l? Ov_o su dobra pitanja. Ako niste јо� poCeli da ih postavljate, to Је . v_erov�tno zЬog �og� �to su pitanja koja ste kao dete postavljal1, 20t1snuta duЬlje 1 put im је prepreCen, te �alo �asne. Stici се! Zivot ide Cto је sigurno) i, kako . sazrevate 111 �tar1te, .t?ko se d�Cj<; pitanja vracaju u istu glavu. Nekada S'-;1 Је __ gla�Љ �ovorec1: N�moj da zamar� glavicu tako te�kim p1tanj1m?! V1 ste veroval1 da odrasli ne�to znaju i da njihovi odgoyoп treb� . da budu takvi, ра ste ih gurnuli pod pokrivac syest1 za . kasruJe. Potom ste zaigrali ludim,· . �arenim i str�nim :t:1votom 1 zaЬoravili na ta pitanja. Ali ona· nisu vi i vratice se prvom prilikom.

'

. B�ojni nauCnici, oni pametniji, ostali su· uzdr:t:ani u pitanju Ultrzт:a�1vnog . _na t?Omen kojeg vecina mudrija�a u Ьelim mantll1ma pr01zvodi posprdne onomatopeje·. Ovi pametniji, dakle, �ат : "Ра, ne znam da li postoji ri.eki Apsolut. ne�to veCno . 1 nepromenljiv.o, Ш . ne post'?ji.. Mmm-daaa. Sve �to ја �?gu J�ste da se bav1m orum �to v1dim, �to mogu da pipnem � rzmeпn:. Kad g� vidim, pipnem i izmerim, ја ka:t:em da ga �ma, d� Је takvo 1 takvo: ali . u okvir.ima vidljivo�. opipljivog 1 merl�1vog . - da�le volJno 1 konrol1sano "ponovl]1Vog. То ја mo� 1 to . Ја .radim. О ost.�lo

"m ne Ьih sa.dio, jer prevazilazi

moJe zn�nJ� 1 kompetenc1Je. Razlog z�to ovakav pristup st_var�ostr .rukada ne poma:t:e u re�avanjU · osnovnih :t:ivotnih prta�Ja le�1 � tome �to se celokupna nauka temelji na pretpostav_c1, koJU rnaugur1�e u Cinjenicu, da је · ·· samo ono �to se cul1ma mo�e opazi�i. osetiti i objasniti - ·ono �to је stvarno. realno, da Је to J�?Ino postojece. N�ucnik c)granicava svoj svet test�rom perce�1)e. sa Dryet? Z1vota odseca grane osecaja dodira, ��.а. mшsa, sl�a 1 v1da, dobro ih obradi i proswi u laЬoratoпJl 1 · potom od nJ1h gradi seЬi Ьe�dnu kucicu.

1 1 3

. Naи�nik se odvaja, ogradjuje i ograni�ava i tako sam sеЬе, i svoje "vernike • . osиdjuje na �vot и carstvи �иlа, odnosno merljivih i proverljivih materijalnih, mentalnih i emocionalnih �inilaca. Kada naи�nik "uhvati" zvuke ispod 16 Ш iznad 20.000 herca, Мо је normalan ljudski slШni opseg, а uz pomoc �ulruh proteza, on misli i tvrdi da је zahvatio svet sa one strane �ula. Isto se de�ava i kada иpotrebl mikroskop ili neko drиgo perceptivno pomagalo. Otkrivajuci strukturnи formиlи dezoksiriЬonukleinske kiseline, "minijaturnog Ьоgа genetike", uzdanice �itavih generacija nаи�шkа, nauka se busa и prsa i zna�ajno sme�ka. gledajuci sa visine neverne Tome. Covek koji је и nekoj meri spoznao Stvarnost. mo�da Ьi i mogao da se rиga ovakvim detinjarijama, jer zaista li�e na sklapanje de�ije slagalice. Medjutim, takav �ovek neee da se иpwta и takvo ne�to. Мо�е samo strpljivo i setno da zapazi kako takvi postupci, stavovi i dometi samo ја� duЬ1je иv1а�е ljude и iluzijи pojavnosti i opisa, ograde tela, misli i emocija, i da velikodostojnici "Naи�ne Crkve· nikada neee otkriti postoji li i1i ne ne�to Ultimativno CVe�no, Apso1иtno). Svodeci svoj rad и okvire Ьeskrajne vere и svoje pnvremene kratkotrajne i dиgotrajne uslove, sami sebl uskracиju svakи mogucnost da dodju do Krajnjeg. Veenog i Bezuslovnog. А. kako Ьi rekao Zen Majstor - to nije dalje od nosa.

Оо dana dan�njeg ovi "spoljno-naи�ni" radnici nisи uspeli da otkriju �ta је to �to uslovljava i ostvarиje gravitaciju. Mogu da орi�и �ta gravitacija �ini. То vam је ono - sloЬodno padanje и uslovima vakиuma. Medjutim, ne uspevaju da saznaju �ta је gravitacija, odnosno z�to do nje dolazi. Tapkaju и sada vee prili�no uluЬljenom mestu, ја� od Galileja i Njutna i ја� иvek - niMa! U�e dеси и �koli da се i kliker i lokomotiva, Ьa�eni sa krivog tornja и Pizi, padati istom brzinom. Deca poslwno primaju k znanju umna dostignиca. А naи�nici i dalje mere li mere. Ne jedan ili nekolicina, vec ko zna koliko naи�nika Cmo�da i to neko meri) i to tako ide vec stotinama godina. To1!ko ��go �и na tom me�tu . koj_e se zoy� "klC?pka iluzije uma . StoJl � 1 taЬla sa takv1m natp1som, �� Је ош n� vide. Ljudski duh 1ma �arobnи sposobnost da и�1ш da stvar1 izgledaju onakve kakve zapravo nisи.

Зtа Ьi n�i istr�va�i gravitacije radili, svaki риt kada Ьi shvatili da tapkaju и mestu i da је to ono isto и1иЬlјеnје -pokwali Ьi naporima razuma da odsko�e ја� vi�e i da dosko�e na drиgo mesto. Oni ska�и и mentalnи stratosferи, mesto trpi и stvarnosti. Ustanovili sи da је Ьeskorisno i Ьeznade�no

114

baviti se _unиtr�njim, . duhovnim, sиbjektivnim stanjima. jer иvek prevare �oveka. Dakle, и svojaj potrazi za Ultimativnim CApsolиtnim) . и swtini sи dobro krenuli - postulatom da је dиh ne�to prevrtljivo. Medjutim, pogre�ili sи pravac, okrenиli se spo1jnem svetu i, pored dobre namere, duhom odnosno ne�im uslovnim, po�li da dokи�e Bezuslovno. Svojim naи�niЦ\ opredeljenjem ирliси se и ilиzije tog istog dиha i tako posredno Cиmom) istraroju Ultimativno, kote se satno neposredno tj. Direktno mo�e do�veti Ш "istr�ti . ·

Naи�nici se nadmeno sme�kaju kada im se govori о .Direktnom Iskustvи Istine CApso1иta, Boga), о suЬjektivnom dosezanju Ultimativnog. Ali iskustva brojnih mislilaca tokom hiljada godina pokazuju d� је to tako.

Drиgim re�ima to se mo�e ovako reci: Ono za �ime naи�nici tragaju jeste i napo1ju i иnиtra. Po�to na Apso1иt kre�и итот, oni и иmи i ostaju. Tra�eci obj�njenje izvan sebe, ostaju zatvoreni и dиhи. Kada se dиh prevazidje radom "prema unиtra · , �ovek dosti�e ono za �ime svi tragajи i "iz1azi iz uma". Риt VAN jeste. dak1e, риt UNUTRA. Onda imate i spo1jnje i unиtr�nje i to је JEDNA ISTA STVAR.

Um nikada .ne dosti�e Apso1иt. Um spre�ava Apso1иt da se ispolji и �ovekи. Зtа god um merio, meren је um! Apso1иt је nemer1jiv, On bri�e um. Covek је iderttifikovah sa umom Cduhom), te tako odblja samoponi�tenje. za koje verиje da је realno. Um radije pokwava da prebroji atome и kosmosи. nego da Ьиdе kosmos . jer um nije kosmos. Um ne mo�e da odЬaci ит, potpиno је zauzet odЬacivanjem Apso1иta. Time nikada nikoga nije usrecio i on је ро svojoj Ьiti smrt. patnja, privremenost, 1�. Kako onda izreci, odnosno preneti Istinи. kada sи i re�i 1�? Istina se samo prepri�ava. Do�v1jaj Istine i1i Iskustvo Istine �ovek svojim иmom, dak1e иmnim sredstvima, prenosi drиgim umovima, kao rиkom ili a1atkom. Takav �ovek i 1�е i ne 1�е. То zavisi . od onoga ko ga �ије. Ako se ит. koji s1Ша ovakve re�i. s1o�. ili ne s1o� sa njima, onda Covek koji је poklliao da izrekne Istinи - 1�е. Ako · s1и�а1ас sam do!ivi Istmu. onda sи i te reei i. njegov'e sopstvene reCi -Istina. · ·

Postoji i drиgoja�ija vrsta naи�nika.· · U davna vremena takvi sи. umesto da se ·s1Ше samo �ulima, prodirali "unиtra" Ьеz �а. de1иjuci и carstvи svesti, uma, . duha, nazovimo to kako Ьi1о. Oni nisи doneli zakon da nema ni�eg Apso1иtno sigurnog i da ga ne mo�e Ьiti и suЬjektivnom do�v1jaju pojedinca, и njegovoj "unиtr�njasti • . Rekli sи sebl : ·u redи.

1 15

vidim i priznajem da sam sеЬе obmanjujem, da izdajem sopstveni роl<Шај da dodjem do neюega unutar sеЬе. I pored toga nastavicu, udvostrucicu napore da do�u�im Apsolutz:o u sebl i tako cu raditi sve dok ne prevazrdJem sve svoJe klopke i samoizdaje!· Tako su govorili i uporno su nastavlj�i. Padali su i dizali se. Шi su dalje, vi�e. duЬlje. Ovakav ·naucruk· Ьi svoje krajnje domete prenosio sinu ili Uc�niku, � ovaj Ьi znao �ta је pre njega ucinjeno, Ма pokwano, 1m�o Ь1 od cega da krene јо� dalje, da izЬegne zamke i slepe ul1ce duha. Tako је to Шо generacijama, svak_? је . . doprin�sio koliko_ је m�gao, sve dok konacno neko od nJlh rnJe рrоЬю poslednJU bariJeru : dosegao је i do:Пveo Apsolut, Krajnje, Vecno.

Drugi su sledili njegovim stopama. PrevazШi su samo� obmanu, samoizdaju, Ego i �elje. Pro�li su kroz sve to. N�l1 su se u Apsolutu, do:Пveli su ga direktno, Ьеz ikakvih procesa, Ьеz cula, misli Ш emocija. Um је savladan i izmedju coveka, onoga �to on zaista jeste i Apsoluta, nije Ьilo razlike. Onda su poceli da poducavaju druge. Ali ljudi su mogli da cuju sa.rc:o kroz wi, vide kroz oei, misle umom, tako da su poucavanJa prosvetljenih. ljudi morala da idu �ro� te filtere sarnoobmane, koje svako 1ma. Upravo zЬog ov1h ћltera, ono Vecno, samo ро sebl, ne uspeva da dospe u covel$a.

Ono Мо mogu sa sigurno�cu da vam ka�em је da V OC:no - Jeste, · da postoji. То је lako uc_initi - kazati i c';lti. �ogu vam о V eюnom reei јо� mnogo stvar1, na mnogo nасша 1 vama се taj pojam Ьiti jasniji, odredjenije cet� zr:ati �ta је Veeno. Al� stvar се ostati na novou podatka, IdeJe, ma kako tacne 1 jasne - о Apsolutu. Na taj nacin NЮete imati, �te c:I02i�eti ono Veerю. I tako, ovde imamo proЬlem. Da b1ste �vel1 u saglasju sa stvarnim stanjem stvari, morate da iskusite ono Veeno. Druga mogucnost је da prihvatite izjave, tvrdnje, nauk, kako. vam drago - prosvetljenog coveka, da se njemu i tom nauku prepustite i da :Пvite u sagl�z:osti. sa tim . . Nemate Apsolut, ali vas vodi neko ko Apsolut 1ma . I to Је ne��?! Najce�ce ljudi i krenu upravo tako, preko nekoga, uz neC:lJU pomoc, iako је klasican par . ulC?ga - ��u � Cela - yrlo r��-

Nije nemoguce da Uc_ItelJ gre�1. Jer. 1m� razruh Ucl�elJa, Ь� kao i Ucenika. Danas Ь1 se, sa malo нoruJe. moglo ree1 da ima mnogo gurua, а nedovoljno Ucenika i pastve. Medjutim, ро mudroj izreci, svaka ptica �vom� j�tu. sve. se to vre!f\enof!\ sredi. Ako vam srce k�e da Ј8 Uc1telj koga 1mate onaJ prav1, prepustite se njegovom ':'odjstvu. Mo�da се se · ispostaviti �а vas vara, da vas prevodi �ednog preko vode, mo�e na kraJU

116

da izneveri va�a i�cekivanja, а da је ipak za nekoga drugoga prikladan Ucitelj. Ко zna? Niko! Vi sami to mo�ete da saznate ako u nekoga imate poverenja, imate �elju i otvoreni ste, niste prepuni predstava i predubedjenja kako sve to treba da izgleda i �ta treba "duЬoko prosvetljeг,i mudrac· da vam uradi. Steci cete iskustvo i pouku, Ьilo direktno ili indirektno. Posle cete znati na cemu ste, ра gledajte �ta cete. Ко ne reskira, taj ne doblja.

I pored rizicnosti ulaganja svega na jednu kartu Cu su�tini rizik је potpuno isti i kad ula�ete samo na sebe, svoj duh, revoluciju protiv njega i relativno samostalno dostizanje Apsoluta), na jednog. mada Piosvetljenog coveka, to је ipak jedan od Ьoljih nacina da :Пvite u skladu sa stvarno�cu, onom koja, ро opisu mudrih, · i v�eg Ucitelja - Jeste. Sa Istinskom Stvarno�cu.

Drugi nacin је da sami, za sebe, iskusite, direktno do:(;ivite ono Vecno. Onda mo:t:ete da �ivite u harmoniji sa tim do�ivljajem. Buduci da posle Direktnog Iskustva Istine ne mo�ete da :(;iVite u skladu sa Samom Istinom, da tako ka:(;emo, jer nemate "celu" . Istinu, · nego svoj do:Пvljaj Nje, predstoji vam veliki · posa6. · U stvari, pravi posao tek tada pocinje. То је te�ak zadatak, ali ne treba da vas pl�i. Ono Мо treba da pla�i је odsustvu, nemanje Direktnog Iskustva. Bez njega ili Ucitelja Cne racunajuci samo nekoliko izuzetaka), stvar је Ьeznade:(;na. Kad imate Iskustvo, produЬljujete Istinu u sebl, sve је manje Ega, sve је vi�e Istine, sve vi�e sklada sa njom. Otprilike isto је i . kad imate Gurua. U оЬа slucaja sticete osnovu za �ivot, sticete razlog i cilj, imate iz cega da �ivite, sklad је moguc i on .se postepeno ostvaruje. Svaki dan sve vi�e napredujete i to nije doping, autohipnoza, pokwaj, nastojanje, to је odistinsko stasanje, stvar se de�ava.

Ako toga nema; ostajete da lutate od nemila do nedraga. da to priznajete Ш ne, · da se pravite kako to nije tako, da druge u to uveravate, da odmahujete rukom na ovakve 1 kcije. okrecete glavu od lucono�a. od sebe, od Istinitih ljudi, da la�ete, la�ete, la�ete - kuvajuci se na tihoj vatri izdaje vojih najduЬljih · uverenja. ·

Ako samo citate Ш slwate lekcije kao �to је ova. koje vam karu da је sve �to postoji Bog, da је Buda Ьiо u pravu,

а је Bog - Istina, da је Bo:t:anska LjuЬav sve �to doista postoji . . . ko sve to samo sllliate i citate, i pored toga �to је sve to

istinito i dalje се to Ьiti ne�to �to - citate . i slu�ate. Ipak. ne postoji n_Ша drugd �to Ьih ја mogao da ucinim. Mo�ete da

117

prouёavate ovu -i ostale 1ekcije do besvesti, da pro�itate tone knjiga iz drugih tradicija, sve се to skupa da govori о istoj stvari. Jer su autori tih 1ekcija svi Cgovorimo о pravim 1judima, а ne о 1a:zovima i manipu1antima) Direktno Iskusili Istinu. Medjutim, s1u!!anje i �itanje nije . dovo1jno. Mo:Ze samo da vam zavara g1ad. А prosto је neverovatna izdr:zljivost nekih 1judi - u stanju su da se veoma dugo hrane menijem, neki �ak �itav svoj :Zivot. Drugi, medjutim, ovakvim predje1om samo otvore apetit i onda 1еро krenu da pojedu svoj duhovni obrok. Kada se ka:ze da spiritua1nu g1ad moramo zadovo1jiti �ak i ро cenu :Zivota, 1ecnemo se : "'Еј, �ekaj malo! �ta се mi Apso1ut kad treba da umrem zЬog njega?" А umiru za "niMa", piju, voze ko1a i uЬijaju se, idu u rat, svete se, uЬijaju se hranom, picem, duvanom, drogom, 1ekovima, zra�enjima, te1evizorima.. . Ubljaju se takvim :zivotom i kad-tad p1ate g1avom. Kad treba da је rizikuju za ono najvi!!e, onda - ne, hvala 1еро, hocu da :zivim. Verujem u to, jasno mi је, ali neka to radi neko drugi, neka Щl gine za uzvi!!ene ideale. Ш do1aze misli kao !!to su: "Ма g1upostil Laru sebe i naivne. Sve је to zamajavanje, moc i 1ova. Prosvet1jeni 1judi?Nije nego! Nisu sposobni da Zive normalno kao sav ostali svet: Og1edalo koje preti �istotom obraza nајЬо1је је pop1juvati i zamazati Ьlatom ili ga razblti. То је de1otvorna anestezija, ali је njeno dejstvo, makar i ce1o:zivotno - kratkotrajno. Ako �ovek :Zeli da napreduje kad mu ne!!to unutra zaje�i. mora pre Ш kasnije da se okrene neposredno onom Ve�nom, Ultimativnom, Apso1utnom, Istini, Bogu, kako god to nazvali.

Као !jto sam rekao, �ovek mora da to Direktno Do:zivi ili da se prik1oni nekome u koga ima poverenja, ko је to do:ziveo, te da uz njega stigne, ispravnim :zivotom, do svog do:ziv1jaja Istine. Pojedinci koji јо!! nisu spremni za ovu avanturu, morace i dalje da se me!jko1je . u svojim predubedjenjima, inte1ektua1nim s1aganjima ili nes1aganjima, morace da tra:ze svoj put u drung1i sitnodllinosti, licemerja, svojatanja. gramzivosti i 1a:zi, uz pomoc raciona1nih i privremenih sredstava do kojih sami dodju, ili koje od svojih uzora preuzmu. Nama koji nismo takvi, neko kuca ,na vrata - idemo da ih otvorimo, а nemocni z1obnici i skeptici neka se sme!jkaju cini�no u svojim umnim kr1etkama.

Vidite, stvar је jednostavna. Ako ne postoji Kona�na Istina, onda ne postoji na�in da se :zivi harmoni�an :Zivot, jer nema ni�eg sa �ime Ы se bl1o u harmoniji. U tom s1ti�aju postojao Ы samo svet u kome је �ovek �oveku vuk i trebalo

1 18

Ы i moralo Ы se :ziveti u skladu sa takvim svetom. Tada vam ne Ы trebao ni ја, niti bl1o ko drugi, da vas podu6 kako da :zivite.

Kada iskusimo da Apso1ut postoji, kad ga Direktno, bez-umno do:zivimo, mo:Zemo da komblnujemo usk1adjivanje sa tim do:ziv1jajem. То zna�i : os1anjate se i na li�no, neposredno iskustvo i prihvatate ono !jto su duhovni velikani ustanovi1i i ljudima dali.

А kako cete znati da li oni govore Istinu, ko је od njih pravi? Ima mrюgo svakojakih 1judi: sa sedim i crnim bradama i bez njih, u crno ili Ье1о obu�enih, u rute ili narand:Zaste ha1je, deЬe1ih, mr!javih, uver1jivih i neuver1jivih, brЬljivih i cutljivih, aseksualnih i vr1o seksi, asketa i hedonista. Lama koji pije viski i pllii "Mar1Ьoro", redovno posecuje javne kuce, svetac koji psuje da i ko�ija!ji pocrvene, sufi ili !!aman koji zaudara na znoj da se pored njega ne mo:Ze izdr:Zati... i tako u nedog1ed. Ima za svakog Е9 ne!!to. No, svi oni ka:zu : "Ја znam Istinu!". I . vi se pitate : Da li је ovaj pravi, ili nije pravi?" Ја blh vam preporu�io kako da to ustanovite. NајЬо1је је da pog1edate njegov :zivot. Ako postoji nesk1ad, sukob, bar u izvesnom stepenu, izmedju onoga !!to ta osoba pou�ava i na�ina na koji :zivi i de1uje, dnda ta osoba, u tom stepenu -ne govori i ne �ini Istinu. ·

Kada sam . sreo svog Gurua, motrio sam na njega kao kobac, I video sam - �ovek :zivi kao !!to nau�ava. Ра sam pomislio:"Probacu na njegov na�in. Mo:Zda је to !jto govori lstina, а mo:Zda i nije. A1i on to tako dos1edno :Zivi, da cu svakako da probam njegov nauk." Ovo me је dove1o do srece i sk1adnog :Zivota.

Medjutim, na Stazi ponekad dospevate do ta�ke na ko.f.j se de!!ava zanim1jiva stvar. Na primer, ka:zete vi U�ite1ju: U redu, radicu sve !!to ka:Ze!j_" 1 stvarno, tako i mislite, potpuno, bez ostatka. Ali onda, vremenom, dodje do ne�ega Мо vidite i osecate da znate Ьо1је od njega. Ја sam, kad se to desi1o, ovako razmi!!1jao:"�ta da radim, on ne poznaje Ameriku i Amerikance. Osim toga, ја sam vaspitan u jednom duhu, on u drugom, ја sam izu�io za nau�nika, а on је muzi�ar, i !jta on mo:Ze uopMe da zna о nau�nim stvarima?" I pored toga, veza izmedju njega i mene Ы1а је u mome srcu tako jaka i �ista, d� sam ga sve pitao i kad sam znao da ne!jto znam Ьоlје od nJega.

Ako drugoja�ije :Zelite, mo:Zete da provedete �itav :zivot radeci sve !!to vam va!j duh na1o:Zi. Ako dodje direktiva -

1 19

spavaj, vi u krevet. Кси:е . - jedi vi�e!, а vi za ka�iku. Neki ljudi to ovako predstave. "Hocu da budem samosvojan. Necu da se sputavam i odstupam od samog sеЬе. • I onda nastoje da ::ave shodno svojim predstavama i uverenjima о tome ko su i Ма su. Ali to је · sve skupa jedna velika Obmana, sa velikim slovom ·о·. jer covek tada pokwava da bude odredjena licnost, individua, persona. Da li је to ono �to vi zaista jeste, da li је to Тај koji vi zaista jeste? Eto ta mogucnost postoji i najce�ce је ljudi i iskori�cavaju i u tome је proЬlem. ProЬlem је u tome �to mi mislimo da znamo najЬolje, а u stvari, to nije istina.

Biologija i njene discipline sada su u �kripcu, jer teorija evolucije, sama ро sebl, govori neke stvari. Mno�tvo dokaza govori njoj u prilog, potvrdjuju njenu klasicnu formu. ProЬlem је u tome �to sve �to Ьiolozi mogu da vide, potvrde i priznaju је mehanizam prilagodjavanja u svrhu opstanka. Sa njihove tacke gledШa, cini se da evolucija nikuda ne vodi. Medjutim, evolucija vodi odredjenom cilju, vodi pravo u Apsolut. А Apsoluta nema medju stranicama njihovih knjiga, u njihovom naucnom programu, nema ga u oЬlasti fizike, ne mo�e se naci uz pomoc detektora i mikroskopa. Ne mo�e� naci ne�to za �ta pretpostavlja� da је Apsolut, ра da u njega umoci� lakmus i zadovolji� radoznalost. .

Naucnici jednostavno ne znaju - najЬolje. А mogli Ьi, kao i Ьilo ko drugi. Postoji Apsolut, u koji svi mi putujemo, neki sporovozno, neki brzinom svetlosti. Dosta је daleko, а Ьli�e ne mo�e Ьiti. Мо�е se, ako se covek potrudi iz dna dwe. Skalperi i hemikalije, mikroskopi i retorte, eksperimenti i pilule tu ne mogu da pomognu. LaЬoratorija је unutra" , а lakmus papir ste vi sami - treba se zagnjuriti u Apsolut. I Apsolutno је sigurno da cete vi "hemijski reagovati" , test се zaista Ьiti pozitivan. ·

Sva је istina da licnost, od glave do pete, evoluira ka Apsolutu i �ta god vam је vredno, ili vas ispunjava i zadovoljava, to је ne�to �to ide u tom pravcu. Tako mo�ete da proverite da li uspevate u uskladjenju sa Apsolutom. · Kada ucinite ne�to �to vas odistinski ispuni zadovoljstvom, а ne ne�to posle cega se kajete i osecate krivim, znajte da ste na pravom putu. Na primer, otmete nekom novac i pobegnete i potom se hvatate za glavu i kukate:"Jao meni, koja sam ја lорШа! Nisam smeo to da ucinim!" То nije delo koje vas ispunjava zadovoljstvom.

120

Sa druge strane, ako ucinimo neMo �to · nas zaista zadovoljava, ispunjava srecom cstvarenja, za Ма znamo da је odistihski . dobro - zЬog cega se ne kajemo, onda је to sig-uran znak da smo na dobrom putu.

Tim putem mo�ete ici do kraja. Ako se dr::ate datog nacina provere, necete skretati, gublti vreme i energiju, ::avce i suze, ici cete pravo ka cilju. Ovakav put је u skladu sa ciljem, prav је i u njega uvire. Apsolut, Istina, Bog, to је cilj koji postoji, On Jeste ono Мо Jeste i On је, taj ka kome evolucija vodi. Evolucija v�eg tela, v�eg duga, v�e Dwe - svega.

· Shvatite da vi ne evoluiratel Onaj ko vi zaista jeste i Ма zaista jeste - ne evoluira! Vi vec jeste cilj evolucije, savr�eni ste oduvek, zauvek. Apsolut nije nеЬо ро kome razdragani skakueete. Vi ste Apsolutl ProЬlem је u tome Мо је sve �to izgleda da jeste i sva n�a "oprema", nesavr�eno : n�e telo, , um, oseeanja, identifikacija sa Egom, n�e opstajanje. Svu ovu opreriш za "privremeni rad na Zemlji • ne mo�ete svrstati u "Ono lto zaista jвste·. Izgleda da jeste, ali nije.

Zamislite da negde daleko, iza "negde-a", u stranoj dimenziji, postoji Istina sa velikim ·r·. Ра da је sve od cega se ona sastoji savr�ena verzija svega postojeceg. Sad zamislite da se krecemo ka tome i da је to kretanje sve cemu ::avot slu::a, zЬog cega postoji i �to Юvot jeste. Medjutim, ::avot u skladu sa ovakvim stanjem stvari, u skladu sa Istinom, zna�i da ne mo�ete da se prepu5tite onom �to Istina jeste i da tako ka njoj nastavite, jer је Istina, kako smo је zamislili, u nekoj drugoj dimenziji. Ipak, ako stvari tako zamislite; to је korak napred na dobrom putu. А sad zamislite da sme�tate tu zami�ljщш onostranu dimenziju na "ovu stranu", upravo ovde u v�u sobu, u prostor oko sеЬе, u v�u stvarnost. Pretpostavite sada tu savr�enost u svemu �to cinite. �to jeste. Мо vidite i osecate: recimo dakle da је Sav,r�enostvo upavo ovde. da је Apsolutna Istina svuda i to Ь� sada. Zamislite da ona jeste Realnost. Nije udaljena. odeljena. onostrana, u nekoj stranoj dimenziji, u necem nedokucivom. Tu је i sada је. I sve �to treba da cinite jeste da ::avite u skladu sa Njom.

Mo�ete reei : "Da, dakle, jednostavno nastavim ::avot sa tim s�anjem?" Ali to nas vraca nazad, na plutanje niz maticu. Covek mo�e da kcU:e:"U redu, ја cu da pustim da me �ivot jednostavno nosi. То mi najvi�e odgovara, ра neka ide kako ide. Da li mo�e� da me primi§ na stan i hranu, dok me �ivot ne odnese dalje?" On, medjutim. ne plovi niz maticu, jer· је skrenuo u rukavac, gde mu treb,aju moj stan i hrana. Da li

l2l

mu ih dati ili ne, to је .stvar licne odlu��· _ ali bllo koja da ј� odluka, ona stvarno ш�tа ne re�ava. Neko ko se odrekao sveta. odnosrю oftoga Мо zamШja da svet jeste, taj se zaista predaje i prepu�ta i opstaje, ::tivi, napreduje ka Beskonacnom. s Njime i Njime, а neko ko se nije odrekao sveta Ctj. svoje pretpostavke ili iluzije), trebalo Ьi otkrije !На је to �to Apsolut Jeste, Apsolut koji је upravo ovde i sada i da potom d.a sve od �е�е. d?- dela u .skladu sa tim do�vljajem ; jer to mora biti d?::1:IV:lJaJ. 1skus�vo 1 to neposredno. U protivnom, opet је u p1t�nJU poku�aJ ?а se u�om dokuci Istina i nastojanje da se ::1:1v1 u saglasnost1 sa zaklJUCkom, saznanjem, intelektom.

Sta је to �to .AJ?s.olut Jes�e. �о је posebna tema. Mo::1:ete taj nauk vrlo brzo pпm1t1 od UCitelJa. Onda mo::1:ete da sprovodite u delo niz tehnika koje vas uskladjuju sa Apsolutom. А mozete i sami da ga iskusite direktno. Nije vazno za �ta se opredelite. Na raspolaganju vщn је Citav spektar tradicija, �kola, metoda. Ја vam ne sugeriram nikakvo prakticno opredeljenje. Sve �to v:am go':'ori� је тој� saznanje, iskustvo. da је �veti srecan z1vot - Zivet1 u saglasзu sa Apsolutom! Kad to postignete, kako god da ste to izveli, а ne umislili, zivecete ne satn.o srecno na _nivo� n� .ko�e� se nalazite, . ne�o с��е .i srecrto napredovati dalJe - 1 ћz1Ck1, 1 duhovno 1 ћnans11ski. Вicete pre/nosilac evolucije ka Konacrюm, Istini, Bog->..1... '

Postoje izv:esna naёela. koja su otkrili na�i duhovni preci. dok . su sa htenJem da se ujedine sa Istinom hrlili pravo kroz kale1doskqp unutra�ц.jeg sveta. Mo::1:emo ga tako nazvati, ako nemate ni�ta protiv, а moguce је reci da su putovali u dublne lobanje, srca, duha... Posle hiljada godina izna�li su prirodu onoga �to Apsolut Jeste �- svoje postignuce dali ljudima da ga prenose dalJlrrt pokolenJima. sve do nas. Ovo se nalazi u mnogim knjigama u vidu kratkih nacela. uputstava. zakona. zapovesti ili saveta, zavisno od tradicije. ·Ne uЬijf• је jedno takvo naCelo. Odlicno је za pocetak, Ьilo је i jeste. Ako neko ne ispo�tuje ovo pravilo, stvarno ga snadje nevolja. Ako nekoga - ne daj Boze - ubljete, svakako cete to otkriti. Ako vas ne uhvate i ne kazne, svakako се vas izjesti griza kajanja, Ako ':as uh:vate. svi drugi се vas izgristi. Ne treba mnogo pametr da Ь1 se razumelo ovo prosto naCelo. Ali CoveCanstvu је tr�balo n?- hiljade_ godina da ga ustanovi i uoЬlici u op�te pravllo za ljudskl SOJ. I pored sveg iskustva i istorije, јо� uvek postoje ljudi о koji misle da је ubljati druge isto �to i ru�iti prepre�e \;1 zrvotu. о na putu ka dostizanju uspeha i srece. Neki od naзvecrh mocшka ovoga sveta na ovakav nacin gledaju na svet i tako deluju.

122

Kako da �vite pod tim starodavnim naёelitn..a, kad ste ih jednom shvatili. priznali i prihvatili? Mo::tete na ovaj naCin. Ka2ete:"U redu, ti ljudi su zn.ali Ма rade i govore, ра cu ја da se priklonim njihovim uputstvima i da ih sledim, dok sam ne otkrijem njihovu istinitost." li ovako :"Sacekacu sa tim dok se liCno ne uverim, poradicu na tom�. ра . cu 0-onda da ih о se о pridr::tavam." i}ada nacela prihvatite, Ьilo da ste ih prihvatili odmah ili kada ste se uverili u njihovu delotvornost, kako da ро njima �vite? Dacu vam jednostavan savet : Nikada ne verujte svom umul Um-ljudski duh-Ego, to vam је gad. varalica i neprijatelj. Na stranu to kako razlomo moze da vam izgleda ono Мо od Ega dolazi, i Ьеz obzira kako oprezno i tacno ро premisama delovao, svejedno - uvek cete zavr�iti sa gre�kom, prom�ajem, por azom. Ego је izdajica, oportunista i kucka. Nikada se na njega nemojte osloniti, jer cete propasti.

Da vam ka2em istinu, on nije tako gadan, vee takav ispadne zЬog n�� nezn.anja. Znate ono, "Ego је doЬar sluga. а svirep gospodar. Ako Ego kolo vodi, izigrace vas. Vi ste krivi ako mu to dozvolite. Buduci da ste vi, u stvari, Apsolut, а poistoveeujete se sa Ja-licnost-razum opremom za zemaljski �vot, onda se i ta jadna oprema sludi, jer Apsolutne vrednosti Ьivaju na nju pr�slikane i ona, u okviru svojih maksimalnih mogucnosti, to pokwava i da ostvari. Ona imitira Apsolut. Vi, kao Ego. opon�ate sеЬе kao Apsolut. Nemojte verovati neёemu sa . cime ste poistoveeeni i �to u najЬoljem slucaju ide do najprikladnijeg re�enja u okviru posedovanih podataka u nekoj situaciji. Gledano na . duge staze, doЬijete privremena i delimicna re�enja "Ш. najce�ce se ispostavi. gre�ke.

Rezultati delovanja uma su vam poznati. Dakle, nikada ne zaЬoravite da mu_ ne smete verovati! "Р а, cemu onda da verujem? Ako nisam liёno i direktno spoznao Apsolut, u �ta. Cemu i kome da verujem?" Mozete da verujete i da se uzdate u one ciste i mudre, ёiji su ::!:ivoti primeri njihovog naucavanja. Ш mo::tete da, buduci sasvim otvoreni, ёekate, da ne verujete ni ukoga i ni u �ta, dok ne sazn.ate, а tadao vam ne treba vera. .

Postoji mogucnost da zaista ni u koga i ni u �ta ne verujete. Ali ako niste do�veli Direktno Iskustvo Istine i nemate Ucitelja. morate da prizn.ate samo dve mogucnosti : Ш se, manje ili vi�e _prikriveno, klanjate pred Egom, ili је to nekakvo skretanje sa uma. Znate i sami, kad neko роёnе da kudi um, ka2e se da је si�ao sa uma. То је u stvari najЬolje �to coveku mo::te da se desi, ako sa uma predje na spiritualno vodjstvo ili na uskladjivanje sa Direktnim Iskustvom Istine.

123

Oblc�n covek� _medju�im. koji nema Spiritualnog Vodju kome ga Је .. vera 11� su�b�!La dovela i koji nema iskustvo !'-P�oluta, ООЈ1 . se rec1 . - SI�J1 sa uma. covece! Kako i ne Ы, Јеdша al�er�at1va mu Је ludllo. Cemu se oblcan covek prikloni. �� n� Ь1 s1�ao s uma?

"Pr_ikl<:>ni se veri u njega , kaZe mu

LJUb1m ruk� . . gospodaru . 1 ru u �ta drugo ne veruje. То је po�p':-lno rel1gюzan pristup, jer је Covek podsvesno duЬoko rel1gюzan. Zave:ё:e .s�. dakle, za um i te�ko ga је, ako ne i ne�og:u�e. ,!lagovoпti da zako�aci u nekakv:o bezumlje Direktnog Do:ё:1VlJaJa . .. f:Ivala lepo, ostav1te me na m1ru! Znao sam jednog takvog kOJI Је tako ne:�to_ fantazi:ao i nije dobro pro�ao." .

. . Preostalo oprede�JenJe za ob1cnog coveka. koji nije do:ё:iveo DI�e�_tno lskustvo I�tшe, а _nema _ni Uc�telja, jeste neka od rel�g1Ja, odnosno, pпdr:ё:avanJe prop1sa koJe su mudraci dali i kOJ<;i su, dodu�e veoma cesto u iskvarenom oЬliku, do�la do na�1h dana. Prema tome, pred nama su mogucmosti : Vera u v�ru, vera u um, vera u_ Uciteljevo znanje Istine i prihvatanje nJegovog duhovnog vodjstva ka n�em licnom iskustvu i -Znanje Istine.

Z!Lanje Istine poёinje liёnim Direktnim Iskustvom Istine nastavlJ<;i se _:c:ivotom koji је _u skladu sa. tim dq:ё:ivljajem i produЬlJavanJem Iskustva Istшe duhovrum . radom novim Iskustvima Ist_ine, ёi�c�njem duh<;>vnih neёistoca Ego · tipa itd. C�vek sam �на.- Ver�.чe. ne_ v�rщe . . zna. ne zna, saznaje Ш ne, Dнektno_ Do_:C:1VlJava 111 do:ё:Ivljava шdirektno. Ne treba ni da vas cud1, ru da vas pl�i prica о _ ludi�u kad krenete protiv uma: Ima stvar�o razn�h luc:faka, al1 seble se da su u istoriji ostal1 �aЬel�:ё:eru rт;,nog1 _ Во:ё:Јасi, Bozanski Ludaci itd. Sigurno st� ёul1 za _1zreku, SmeJe se kao lud na br�no". Neverovatno, al1 ona роt1_ёе _ sa Dalekog Istoka. Jedan vrli Iskwenik је traZio od s!'cg U�1telja da mu uka:ё:e na Apsolut СТао, Istinu, Budu .. J OvaJ mu Је pokazao na posudu punu . br�na. Kada је mladi Тrа$Јаё �gledao bra�no, 1znenada mu Је puklo pred oёima i d�:C:I_veo Је b�z-umn<? _Prosvetljenje. Sve �to је od uma ostaio. Ь1� Ј� ludaёk1 s:neh. 111 zЬog_ sme�!Le . s�tu�c�je u kojoj је spoznato NaJV1�e .. _zЬog Jednostavnost1 do21VlJaJa Il1 neёeg treceg. Bilo ov:ako

" 111 on_ako, ёovek se danima smejao, viёuci "Вr�no је

Istшa! Za nJ��a s� potom g<?vorilo :"Lud је, ostavi ga, smeje se na br�no. � to )е pre�l� u _1zr.7ku .. Mnogo је takvih primera. Ne . rr:e:1mo ru nJ1hovo l':lc:Illo . , !'1 dubшu Prosvetljenja. U suM1ru Ј� nerr:<?guce pro?erut1 da 11 se neko otkaёio od Ega i prosv�tlю se 111 se оtkаёю od normalnosti u klasiёnom smislu �ko_ ruste sami do:ё:iveli svoje otkacenje od Ega, svoje Prosvet� lJenJe.

124

Dakle. govorili smo о mogucnostima da se veruje u um. ucenje mudraca, Uёitelja ili Prosvetljenje. Ја. licno, ne verujem ni . u . �ta_ - . to је moj pristup st_vari�a. Ali poslwacu mog UcitelJa 1 :ё:Ivecu u skladu sa nJegov1m naнkom, :C:ivecu u skladu sa Apsolutom. Ne znam da li је to �to mi on kа:ё:е Istina, ili ne. Zaista ne znam. Ја ga poslu�am i onda vidim. uverim se i saznam.

Ako se opredelite da prihvatite neko uёenje, sprovodite ga u :ё:ivotu, ра tek kasnije vidite је li to tako kako vam је reёeno da jeste. Moracete ovako da se pona�ate du:ё:e vreme. Priznajem da ovo zahteva snaznu odluku sa v�e strane i veliku posvecenost. koju mo:C:da nemate ako krecete sa samog dna. Medjutim, Apsolut prema kojem idete oblёno vam negde usput aranZira postaju осаја i beznadja. Za to nemojte da bпnete, naletecete. Okretanje Apsolutu nece imati za · posledicu da vas on za�titniёki prigrli uz skute i rastera nevolje .koje vam sleduju. Ljudi posveceni Apsolutu nisu nikakva sekta posvecenih. Dok covek ne postane ono �to u stvari jeste. mora da se Ьori protiv svega onoga �to nije. Sve ako ste i uspe�ni i mocni . dobri i pametni - Ьiсе posla 1 nevolja koje cete morati da skr�ite voljom. Svi. ра i srecni, Ьogati , zdravi i uspe�ni, doci се, ako ne pre а ono pod starost do postaje sa crnim vencima i morace da karu :"Evo dodje vreme da se mre. I �emu Ье�е taj moj :ё:ivot?" Znaёi, оёај i beznadje dodjo�e ро svoJe. Nemate lo�iju startnu poziciju · ako ste oёajni. niti Ьоlј� ako to sada niste. Осај i sreca se smenjuju, brze i sporije. dodJu i prodju. Ono �to zauvek ostaje је Istina. Ako hocete trajnu srecu, vi ste vec krenuli ka Istini.

Zamislite da ste u poёetku Ьili potpuno sami. I posegli ste za ljubavlju, pruZili ste ruke ka Bogu. Uёinili ste to kako ste mogli , na sve naёine, posegnuli ste na sve strane, sa :ё:eljom da doprete do Ljubavi. Bog& . Istine . . . То prostiranje sa :C:eljom za spajanjem pokrenulo је сео proces. Ova n�a tela i umovi, osecanja i liёnosti i sve ostalo. delovi su tog prostiranja. Postepeno se, iz casa u cas. priЬli:ё:avamo rudjenom krajnjen:'\ spoju, ob-jedinjavanju sa Bogom, Ljubavlju, Kona:ёnom Istinom. Napredujemo i :C:ivimo sve vi�e i vi�e u saglasju sa stvarnim stanjem stvari. Cak i ako nШа о tome · ne znamo � ili na to ka:ё:emo "pih". "puj" itd. Uprkos toga, to је ono Мо se de�ava. de�ava se Evolucija. I na�a tela i sve drugo Cine deo Ultimativnog, na�eg Odredi�ta. Sve је deo Toga., а ne sve to. · .

Mi mislimo da sve �to poznajeno postoji samo za sebe, samo od sebe i u sebl. Ali nije tako! Sve ono, �to stre ovo

125

svakako jeste, је delimiёno Bog. Jeste deo svekolikog Boga, ako tako vi�e volite. OzЬiljno sam mislio kad sam rekao da zid postoji, da је pred vama, ali i da nije pred vama, da ne postoji, jer - to nije zid. Ono �to to jeste је - Bog. Zid је deo Boga. delimiёno Bog Ш. ako hocete, zid је � delimiёni Bog�. Mozete reci i Nebeska LjuЬav. kako vam · drago. U svakom sluёaju ono Мо tzv. zid jeste. stvarno, ultimativno. istinski. jeste Воg. Ali сео је ovaj svet tek delimiёnost. raz-umna raz-dvojenost delova. jednih od drugih, ра tako i svakog od celine. od Jednosti. То је zЬog toga �to је n�a povezanost sa Sve-Jedno�cu, n�a posveeenost Sve-Zivotu samo delimiC::na.

Sve ovo, C::itav ovaj svet kako ga vidite, jeste ta delimiCnost, jeste razdeljenost i odeljenost od Sveukupnog, svetog Sve-Sveta i on kao takav postepeno napreduje, evoluira ka upotpunjenju i vremenom се to postici. Ujedinjenje, poistovecenje svih sastavnica razdvojene sveukupnosti jeste ujedinjenje delova Istine. koji jesu Istina, jeste ujedinjenje sa Istinom. Spajanje, �to reC joga � i znaCi, је spajanje sa Svime, jer Sve је Istina. Raz-umno spajanje је spajanje sa raz-dvojenim delovima i ono је uvek delimic'::no, cak i u svojoj maksimalnoj ostvarivosti. Potpuno spajanje sa nekim delom stvarnosti moze se realizovati samo Ьеz uma i ono је tada ujedinjenje sa svime, celom Stvarno�cu. Stvarnost је u swtini Jedna i nedeljiva, ali је za um nepojmljiva, jer је um aktualizovani pokwaj odeljivanja. N�a poistovecenost sa umom uslovljava na�e vremensko-prostorno poimanje sveta. U vremenu, kao nac'::inu da se stvari razdvoje � glagolski � . de�avanjem jedno za drugim. i u prostoru, kao nacinu da se stvari razdvoje �imenitki�. poimeniC::nim razlucivanjem. U swtini, prilikom Prosvetljenja ёovek Ьezuslovno zna da је sve oduvek Ьilo i jeste, i da се Ьiti jedno. Sve је stalno i uvek Jedno. Po�to је to oC::ito bezumno, istinitost postulata mo21:e se spoznati samo Ьеz uma. Morate �sici sa uma�. �skrenuti sa uma�. i do21:iveti Ьezumno, direktno, neposredno ono �to jeste. а to је - zna se, Istina.

Ljudi slepljeni za um Ьоје se da sidju sa uma, ра se time cpravdavaju, zЬо� nesvesne gri21:e savesti �to i dalje opstaju u la21:i. Karo : Bojim se da ne poludim.� Ali. samo stvarno ludi mogu da zaista polude, to jest, da na kraju priznaju i ispolje ludilo. Ako је neko vec lud, onda је istina da је lud. Tu mi nemamo �ta da ka21:emo. Mi govorimo о sletanju sa La21:-umlja u more Istinske LjuЬavi. IstinoljuЬivosti. Morate da se bacite u talase mora Istine, ako necete da se i dalje mrcvarite na gruЬim stenama la21:i.

126

Pazite, imajte stalno na umu Ьo�nu misa� - da um Ьoli, а Apsolut prija. Kad od _toga napr�v1te pl':l-n 1 program puta ka Apsolutu, takodje bud1te oprezn1 - sr:нsl1c�te plan da vam bude Ьоlје i u to се va� um ume�at1 svoJe . prst�. Ir_na6::t� predstave, pret�stavke. predubedjenja. necete 1h ш pпmetlt1. I krenucete 'u njih. а ne ka Apsolut�. Um се, �d�den informacфm. slutnjom Ш uvidom da Ј� on glavш kпуас nevidjenja Istine iznaci sve moguce1 nас'::ше da :vas Z?-�r:t:I u svojim kandzama i vi ·cete mu naivno �dlegat1. Um��lJacete . da је Istina negde drugde, ne�to drugo. ll1 ne�o drug1, а n� ovde. da је upravo ovo i da �t� �о upr?:vo v1.

� Tragacete. �1

koji ste Istina, kroz Istin�. tr_a�ec1 1�tшu . . Nl)e ona . tamo negde . u In<iiji. u Zen manastнu 111' u . h1m�laJsk1m р�сшаmа. То vas misao zavodi u predstave. Istш� _Је .ov?e 1 sada. Ona se evolucijom. sama od sebe obznan)�Je lJUd1m�. Treba . sa�?. da se uskladite sa Istinom, sa evoluc1pm. da b1ste se щedшll1 sa Istinom, da Ьiste evoluirali. Ni�ta drugo ne da ne . treb.a �а radite, nego ne Ьiste smeli da r�?ite. Sve . drugo _Је op1.ranJe Istini, ЬоrЬа protiv smer? evoluc1Je: r:� P!1hvatanJe Ist1�sk� Stvarnosti. Takvo pona�anJe се vas OJadlt1, ш�а� nec�te v1d�t1 srecu. Samo fikcije. ideale. ideal�zovana u:t:IVlJ�VanJa u �J1h i njihovo ostvarenje, um:'u formul1 �re�e. Сео tпk se . sa�t<?J1 .u neopiranju i usagla�avanJU �а . e':olu?юшm proc�som UJedшJenJ� svih. odeljenih od Jednosti 1 Jedшh od drugil}.. Proces se 1 tako de�ava, ali da Ьi to i za vas postalo Istшa, . m�rate .�е okrenuti Istini. Evolucija vas i tako _obuhvata i r:os1_. шkо ШЈе osudjen, jer svako је Оео Is�ine i .Is�шa Sama. Al1 v1 to n�?ete znati odnosno znacete u mеп u koJOJ ste u skladu sa evoluCipm. sa p;ocesom OЬistinjenja sveta. Nemojte sami sebe da unesre-cujete. Ljubav је bezumna. . .. . . ..

Priroda ovog na�eg sveta, op1plJ1vog 1 v1c:Щ1vog . . takva је da nikada nije sve k��o treba da �ud�. qv�J svet Ј� ono �to nije. kako treba. Мо ШЈе u redu. Al1 m1 m1Sl1mo da Ј� sv� �to treba da uradimo da ga malo poguramo, ра се sve �t1m�t�. No to se nikada nece desiti. Nikada nas nece potpuno zadovolJit1 . оа

' li vas ikada · Ша u ovome svetu ispunjava? Ako vas u

potpunosti zadovoljava, onda to nije �ovaj svet" . vec Apsolut gla vom i bradom. · . .

Um sam ро seЬi razluCuje sastavшce .sv�ta. del1 �vet _u delove, umotava ih u pauCinu posebnost1 1 konzumнa 1h jedan ро jedan. jedan z� dr��im. I pored toga on n� uspeva ni�ta su�tinski da razdvoJ1, шt1 uspeva da prodre u Istшu.

127

Dakle, malo smo umovali protiv uma. А �ta srno rekli о delotvornirn nacinirna da sa njirn izadjerno na kraj? Morarno da prihvatirno nacela Istinitosti za dosezanje Istine о svetu. koja nam daju mudraci, Шivo ili preko sakralnih spisa, mudraci koje po�tujerno. u koje verujerno, za koje slutirno ili znarno da su Istinu neposredno iskusili. Ш. �to је swtinski Ьоlје, treba da Apsolut iskusimo liCno, neposredno, da steknerno spoznaju о Njernu. Slutnje i vera ostaju onda za narna i onda mo2:erno poceti da 2:ivimo u skladu sa NajvШm. То је prvi korak -prihvatiti duhovno vodjstvo, ili iskusiti Istinu, ра svoj duh pustiti da ga Iskustvo Istine vodi tarno kuda ga vodi : а vodi ga u Istinu gde duha nerna. Duhovne vodje "vode duhove" , vodeci ljude koji su poistoveceni sa svojirn duhovirna. Mocnici takodje vode ljudske duhove, jer irn је to nacelo. gruЬo i oveMalo izra2:eno simЬolorn - pastir i ovce, dobro poznato. Svaki је rnocnik, teista ili ateista. svakako Ьiо a-gnostik Istine, а poznavalac istinitosti tog nacela. Covek koji је n�ao pravog vodju za svoj um/Ego i Covek koji је sam svoj gazda - ali ne u .rnislirna, vec Direktnirn Iskustvom Istine - . takav Covek vi�e nije i ne rno2:e Ьiti na rnilosti i nernilosti rnocnika. la2:nih rnesija, Crnih Duhovnih Vodja Covecanstva. Kad jednorn okusite Istinu u • Apsolutnom vinu". znacete �ta su Ьоzа i lirnunada, pepsi-kola i koka-kola, !На su bevande i �priceri. Sta vam је onda Ciniti? ТrеЬа da za2:ivite Istinska nacela u svom 2:ivotu, da 2:ivite u skladu sa Apsolutnirn Sve2:ivotom. Spoljnji ili unutr�nji Ucitelj vas vodi, а vi se uskladjujete. I konacno, pre ili posle, kroz rnnogo napora dosegnucete Ljubav za kojorn ste nekada davno Ceznuli. Кар koja se zaludela urnnirn odeljivanjern od rnora vratice se i Ьla2:eno utopiti u rnoru nedeljivih kapi. spoznajorn da iz njega nikada, nigde nije ni rnakla. Pitanje - kako је to rnoguce u Bezuslovnorn, Apsolutnorn, sarno се se razlo2:iti u nerni odgovor.

То sve skupa nije lako. Vrlo је to te2:ak posao, ali se rno2:e uraditi. Мо2:е, treba. rnora - kako se odluCite. OЬogacujuci svoj 2:ivot Apsolutorn, apsolutnirn stanjern stvari, dobljate osnovu za ispravan 2:ivot, Zivot u skladu sa Apsolutnirn. sa sarnim soЬorn, onim koji vi zaista jeste.

128

PODSEТNIK

Sreca, uspeh. ispunjenje zadovoljstvorn, p;>sledice su 2ivota u skladu sa stvarnirn stanjem stvari.

Da Ьisrno 2:iveli u saglasju sa stvarnirn stanjern stvari , rnorarno da znarno kako stvari zaista stoje i to ili preko znanja prirnljenog od Ucitelja ili Direktnom Spoznajom. Ovo dvoje rno:Zerno kornblnovati.

NajЬolji naCin da se proveri da li neko zna Istinu jeste da se vidi da 1i postoji nerazlucivost izmedju njegovog nauka i njegovog -2:ivota. Razlike izmedju onog !Но kaze. tvrdi ili uci i njegovog 2:ivota jesu razlike izmedju njega i Istinskog stanja stvari.

Glavni proЬlern u n�ern ·2ivotu је taj , �to oblcno rnislirno da rni sarni znarno stvari najЬolje. Mi to rnislirno, osecarno Ш "znarno". То su umne tvorevine. Urn hoce, ali ne rno:Ze da Zna. pogotovu ne rno:Ze da zna najЬolje. Kad srno slepljeni sa umom. Egom, rni rnislimo, osecarno i "znarno" da :znanю najЬolje.

Urn/Ego nikada ne se:Ze do Apsoluta. Um је odbljanje Apsoluta, za sеЬе i svoj gro�. Um � toga pati i pita gde је pravda. Medjutim. odЬijanje Apsoluta Ј6 potpuno nernoguce. te је patnja i pitanje pravde takodje nemoguce. То samo tako Egu izgleda. Mi nismo um/Ego. rni srno Apsolut.

Urn је izdajica. oportunista i kucka. Nikada rnu ne verujtel Imajte vazda na umu da ne smete verovati wnuJ I urn се poceti da Ьiva poslwan. U Apsolut se uzdajte, njernu verujte. njega iskusite i znajteИI

DOMACI ZADATAK

U toku pet nedelja. svakoga dana. pre nego �to podjete na poCinak, odgledajte i poslwajte svoje "privatne vesti • . То је pregled dogadjaja dana u zemlji Cvarna) i inostranstvu Coko vas). Budite istinoljuЬiv reporter, nedogrnatican i dovoljno kritican za unutr�nje prilike, razlo2:an, realan i tolerantan za one spoljnje. Budite budni, razЬudite u sebl сео protekli dan. od ustajanja do pred "vesti " , budno osrnotrite de�avanja sa . svih strana pre nego �to zaspite. Pregledajte sve �ta ste uradil i , i �ta niste, а hteli ste, i1i је treЬalo da' ucinite, v�e odnose sa ljudirna. njihove medjosobne odnose itd.

Obratite pamju na oseC:anja koja ste irnali, koja ·vam se sada vracaju. ili sada nastaju. Posebno obrati pamju . dragi

1 29

gledao<":e, da li si Ьiо zadovoljan i1i nisi svojim delom i re<":ju, dok si se pon�ao u sk1adu sa onim �to је, ро tvom li<":nom uverenju, -tspravno. Pi�i uredniku svog Duhovnog programa svoja za�ja i utiske, primedЬe i predloge. Laku noc i sanjajte !ере snove!

1 30

SADRZAJ

u..:..odna obja!njenja ... . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . .. . . . . . . . . . . . ... . . . . : ........................ . . . . . . . . . . з

lava I: КО SAM ЈА ....................... ..... .......................... . .... . . . . .. .. . . . . . . . . . .. . ... . ... .. 5

lava П: POJANJE ............................................................ ; . . . . . . .. .. .... . .. . . . . . . . . . ... .. .l 4

G1ava III: MANТRA ........ . . . . ... . . . . . . .. ... . . . . . . . ........ ... ............... . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. 20

Glava IV: POTVRDJIV АNЈЕ ............................................ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . 2З

Iava V: SEКSUALNI Zrvoт . . . .............. ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . ... . . . . . .... . . . ..... . . . . . . . zr

lava VI: NADZIRANJE .... . . . .. ........................................ . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Glava VII: KRITIKA I SAMOKRIТIKA ............................................... . . .. .. 53

Glava VIII: PROBLEМI .................. ..... .... ............ . ................... ... .. . . . . .. .. . .. . .. . . . . . 63

Glava IX: KOМUNIКACIJA ........ . . . ... ......... ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ... . .... . . . . . . . . . . . . 78

lava Х: KRIZA . . . . ............................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

1ava XI: NOV АС ............................................... . .... ... . ... . . . . . . . . . . . . . ......... .. . . . . . . . . . 95

Glava ХП: ISPRA VNO 2IVLJENJE ............... ... . . .... . ................ . . .. . . ... ...... . . . .l08

1 31

DOPISNI KURS GNOSТICKOG OKULТIZMA

GNOZA је Direktno Iskustvo Istine. Ovu swtinsku odlik Gnoze navode svi mistici, okultisti i spiritualni traga6 koji s је do�veli. Definicije razli�ite od. ove uo�avamo kod ljudi ko' Gnozu nisu do� veli, vee о njoj pi�u i govore na osnov svojih teorijskih spekulacija.

Cilj ovog Dopisnog · Kursa nije da izazove Gnozu U �eniku, jer је to nemoguce pisanim tekstom. Cilj kursa је d U�enika pripremi za takvo iskustvo i da, izmedju dva iskustv Gnoze. usmeri njegove energije na najЬolji moguci na�in i d mu pr� �vrsto teorijsko tlo ро kojem се moci sigurnije d kora�a. Drugim rEЮima. da mu otvori mnogo �iru i dalekose:mi· viziju �vota, li�nog i univerzalnog i pojasni njegovo mesto kosmosu: otkuda dolazi, gde је sada i kuda ide.

1 32

Supervizor na Kursu је 2IVORAD MIHAJLOVIC-SLA VINSКI

Obave�tenja о uslovima u�estvovanja doblcete na adres

�D�� jltюU-Sl�tolnsJd р.р.Зl

1106Э Beograd

..

Z.M. Slavinski - Holisticka Joga i Kontrola Energije

Documents

Transcript of Z.M. Slavinski - Holisticka Joga i Kontrola Energije