TIT Prizren

TIT Prizren

Napredne IP tehnologije

SEMINARSKI RAD Tema: Poređenje TCP/IP protokola i OSI modela

Profesor: Student:

Ćamil Sukić Melisa Sezairi

PRIZREN, 2016

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:......................................................................................................................................1

UVOD..............................................................................................................................................2

OSI REFERENTNI MODEL.......................................................................................................3

FIZIČKI SLOJ (PHYSICAL LAYER)..................................................................................................4

PODATKOVNI SLOJ (DATA LINK LAYER)......................................................................................5

MREŽNI SLOJ (NETWORK LAYER)................................................................................................6

TRANSPORTNI SLOJ (TRANSPORT LAYER)....................................................................................6

SLOJ SESIJE (SESSION LAYER)......................................................................................................8

PREZENTACIJSKI SLOJ (PRESENTATION LAYER)...........................................................................8

APLIKACIJSKI SLOJ (APPLICATION LAYER)..................................................................................9

TCP/IP PROTOKOL..................................................................................................................10

APLIKACIONI SLOJ......................................................................................................................11

TRANSPORTNI SLOJ.....................................................................................................................11

MEĐUMREŽNI SLOJ.....................................................................................................................12

SLOJ ZA POVEZIVANJE RAČUNARA SA MREŽOM.........................................................................12

POREĐENJE REFERENTNIH MODELA OSI I TCP/IP.....................................................13

KRITIKA MODELA OSI I NJEGOVIH PROTOKOLA.......................................................15

LOŠA SINHORNIZACIJA................................................................................................................15

LOŠA TEHNOLOGIJA....................................................................................................................17

LOŠA REALIZACIJA.....................................................................................................................17

LOŠA POLITIKA...........................................................................................................................17

KRITIKA REFERENTOG MODELA TCP/IP.......................................................................18

ZAKLJUČAK..............................................................................................................................19

LITERATURA:...........................................................................................................................20

UVOD

Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – set utvrđenih pravila koji olakšava

komunikaciju.

Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka

između dvije krajnje tačke. Mrežni protokol definiše zajednički skup pravila i signala prema

kojima se ponašaju računari koji su umreženi.

Da bi se omogućila komunikacija između različitih mreža donet je standard poznat kao

otvoren sistem povezivanja – OSI. Ovaj standard donela je Međunarodna oraginzacija za

standarde pa je njegov pun naziv ISO – OSI referentni model.

OSI referentni model

Međunarodna organizacija za standardizaciju (Internacional Organization for

Standardization, ISO), je kreirala referntni model, Open System Interconnection (OSI) da bi

računari različitih proizvođača mogli da komuniciraju. OSI model je bio namenjen da pomogne

proizvođačima u kreiranju kompatabilnih mrežnih uređaja i softvera u formi protokola. Opisuje

kako jedna aplikacija na jednom računaru, kroz mrežni medijum, saopštava podatke i mrežne

informacije aplikaciji na drugom računaru.

Referntni model predstavlja sve procese potrebne za uspješnu komunikaciju i dijeli sve

procese u logičke grupe – slojeve. Ovako dizajniran model se naziva slojevita arhitektura.

Sve današnje mreže su bazirane na OSI standardu,  skupu sedam slojeva koji određuju

različite etape kroz koje podaci moraju proći od jednog uređaja do drugog u nekoj mreži.

Osim OSI modela, koristi se i TCP/IP model sa 4 sloja.

Slika 1 - Funkcije slojeva OSI modela

Sedam slojeva OSI referentnog modela su:

Aplikacijski sloj – koji se nalazi na najvišem nivou i omogudava pristup aplikacijama

mreže.

Prezentacijski sloj – odgovoran je da se podaci razmjenjuju i predstavljaju korisnicima u

obliku koji je njima razumljiv.

Sloj sesije (razgovora) – zadužen je da omogudi korisnicima da se prijave za rad na

udaljenom računaru i kasnije odjave.

Transportni sloj – odgovoran je za prijenos podataka na određenom, unaprijed

dogovorenom nivou kvalitea.

Mrežni sloj koji je zadužen za usmjeravanje na odgovarajude odredište informacije koja

se prenosi.

Sloj veze za podatke – obezbjeđuje: uspostavljanje, održavanje i raskid veze.

Fizički sloj – je najniži sloj u OSI modelu i njegov zadatak je da preuzima pakete od

sloja veze i pretvara signale u digitalni oblik pogodan za prijenos u mrežama

Fizički sloj (Physical Layer)

Fizički sloj se brine o povorci bita preko komunikacijskog kanala. Dizajn treba osigurati da,

kada jedna strana pošalje bit “1”, druga strana primi bit “1”, a ne bit “0”. Tipična pitanja koje se

rješavaju su:

Kolikim naponom predstavljamo “jednicu”, a kolikim “nulu”?

Koliko nanosekundi je trajanje jednog bita?

Da li se prenos može obavljati simultano u oba smijera?

Kako se uspostavlja inicijalna konekcija i kako se prekida kada su obje strane završile?

Koliko pinova posjeduje konektor i za šta koji pin služi?

Fizički sloj je zadužen za:

Definisanje karakteristika interfejsa između uređaja (računara) i medijuma za prenos.

Definisanje vrste medijuma za prenos.

Predstavljanje bitova pomodu električnih ili optičkih signala.

Određivanje trajanja bita tj brzina emitovanja.

Vremensku sinhronozaciju tj sinhronizaciju predajnika i prijemnika na nivou bita.

Definisanje smjera prenosa (simpleks, poludupleks, dupleks).

Način umrežavanja računara: da li se radi o topologiji u obliku magistrale, zvijezde,

prstena ili mreže svako sa svakim.

Podatkovni sloj (Data Link Layer)

Podatkovani nivo preuzima podatke od fizičkog sloja, oslobađa ih grešaka i prosleđuje

mrežnom sloju. Takođe ovaj sloj preuzima podatke od mrežnog sloja i prosleđuje ih fizičkom

sloju. Ovaj sloj ima i zadatak da prilagodi brzine prenosa predajnika i prijemnika.

Preklopnici (switchevi) su uređaji koji "rade" na podatkovnom sloju, jer oni čuvaju u

memoriji MAC-adrese svih mrežnih uređaja koji su spojeni na njih i kad do njih dođe paket oni

pročitaju adresu polaznog i odredišnog uređaja iz zaglavlja te ostvaruju električnu vezu između

ta dva uređaja.

Mrežni sloj (Network Layer)

Sloj mreže nadzire isporuku paketa, a sloj transporta nadzire isporuku cijele poruke. Sloj

mreže je neophodan ako su dvije stanice koje se nalaze u različitim mrežama koje su povezane

uređajima koji se nazivaju ruteri. On je odgovoran za:

logičko adresiranje: fizičko adresiranje (koje se obavlja u sloju veze) dovoljno je kada

se računari nalaze u istoj mreži, u protivnom sloj mreže unosi u zaglavlje paketa logičke

adrese izvorišta i odredišta,

određivanje putanje odnosno rutiranje,

kontrola zagušenja.

Najpoznatiji protokol mrežnog sloja je IP (Internet protokol).

Primjeri povezivanja: LAN-LAN, LAN-WAN, WAN-WAN, LAN-WAN-LAN

Transportni sloj (Transport Layer)

Osnovna funkcija transportnog sloja je da prima podatke od višeg sloja, razdvaja ih u

manje jedinice, proslijeđuje ove jedinice do mrežnog sloja i osigurava da svi stignu ispravno na

drugi kraj. Sve ovo mora da se radi efikasno u smislu da se izoliraju viši slojevi od neizbježnih

promjena u hardwareskoj tehnologiji.

Transportni sloj određuje i koju vrstu usluga de pružiti sesijskom sloju (konekcija bez

grešaka, point-to-point kanal kada se dostavljaju poruke ili bajti u redu u kojem su poslani, ili

drugi način bez garancije o redu pristizanja gdje se poruke prenose izolirano).

Osnovni zadatak sloja transporta je da:

prihvata podatke iz sloja sesije,

podijeli ih, ako treba na manje jedinice,

propusti ih u sloj mreže,

osigura da svi dijelovi poruke stignu na drugi kraj.

Protokoli transpotnog sloja su:

TCP, Transmission Control Protocol;

UDP, User Datagram Protocol;

ATP, AppleTalk Transaction Protocol;

CUDP, Cyclic UDP;

DCCP, Datagram Congestion Control Protocol;

FCP, Fiber Channel Protocol;

NBF, NetBIOS Frames Protocol;

SCTP, Stream Control Transmission Protocol;

SPX, Sequenced Packet Exchange;

SST, Structured Stream Transport.

Sloj sesije (Session Layer)

Sesijski sloj omogucava korisnicima na različitim mašinama da uspostave sesiju. Sesija nudi

različite usluge, uključujudi kontrolu dijaloga (void računa o tome čiji je red da prenosi), token

management (sprječava dvije strane da pokušaju istu kritičnu operaciju u isto vrijeme), i

sinhronizacija (omogudava da duge transmisije mogu nastaviti od onoga mjesta gdje su stale

poslije pada).

Protokoli sloja sesije imaju funkciju da razmene podatke o uspostavljanju komunikacije, da

održavaju komunikaciju aktivnom, ako je potrebno (u slučaju prekida) da je ponovo uspostave i

na kraju da je završe.

Najlakše ga je objasniti kod videa preko Interneta, gdje ne želimo imati ton bez slike, ili sliku

bez tona, ili oboje, ali bez sinhronizacije. Za to se brine sloj sesije.

Prezentacijski sloj (Presentation Layer)

Za razliku od nižih slojeva koji se uglavnom bave prenosom bita, prezentacijski sloj se bavi

sintaksom i semantikom informacija koje se prenose. Da bi se omogudila komunikacija između

kompjutera koji imaju različitu reprezentaciju (prikazivanje) podataka, strukture podataka koje

se prenose mogu se definirati na apstraktan način, zajedno sa standardnim kodiranjem koje se

koristi “na žici”. Prezentacijski sloj upravlja ovim apstraktnim strukturama podataka i dozvoljava

podatkovnim strukturama viših slojeva da budu definisane i razmjenjene.

Ovaj sloj se bavi sintaksom i semantikom informacija koje razmjenjuju dva sistema.

Ovaj sloj je odgovoran za:

prevođenje,

šifrovanje,

kompresiju.

FTP – dvosmjerni prenos datoteka sa servera na klijent i obrnuto

SMTP – protokol za prenos E-mail poruke

Aplikacijski sloj (Application Layer)

Sloj aplikacije je sedmi i najviši nivo OSI referentnog modela, odnosno najviši sloj TCP/IP

protokolarnog modela.

Sloj aplikacije omogućava korisniku (čovjeku ili programu) da pristupi mreži. On obezbeđuje

veliki broj najrazličitijih servisa. Njega čine programi za elektronsku poštu, elektronski prenos

novca, prenos fajlova i drugo. Svi drugi nivoi moraju biti podređeni ovom nivou.

U aplikacijskom sloju se pored korisničkih aplikacija nalaze i pomoćni protokoli koji omogućuju

njihovo izvršavanje: protokoli koji osiguravaju sigurnost, DNS koji upravlja dodjelom imena na

Internetu i protokol za upravljanje mrežom.

TELNET: Protokol koji omogućuje upravljanje serverom sa daljine; omogucuje da se klijent

ponaša kao terminal.

TCP/IP protokol

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele

resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a

ranih 1970ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je

proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža,

različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je

najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.TCP/IP protokol je sastoji

od 4 sloja, a to su :

Aplikacioni sloj

Transportni sloj

Međumrežni sloj

Sloj za povezivanja računara sa mrežom

Slika 1. Slojevi Osi modela i TCP/IP protokola

Aplikacioni sloj

Aplikativni sloj TCP/IP-ja odgovara zbiru aplikativnog, prezentacionom i sloju sesije

OSI modela. Mrežni protokoli (i odgovarajući programi) na ovom nivou su Talent, FTP,

HTTP i SMTP.

Transportni sloj

Transportni sloj odgovara sloju 4 OSI modela, s tom razlikom da nema funkcionalnost

OSI sesije. Osnovna namjena ovog sloja je da obezbjedi prenosni servis. Najvažniji

protokoli sloja transporta su TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User

Datagram Protocol). Oba protokola služe aplikativnom sloju za prenos podataka, a sam

izbor zavisi od zahtjeva za pouzdanošću prenosa:

TCP je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbjeđuje provjeru grešaka i kontrolu toka

podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po završetku prenosa raskida. FTP,

HTTP i SNMP servisi koriste TCP da bi obezbijedili prijenos podataka bez grešaka i

gubitaka.

UDP je pouzdan, prenos bez konekcije, ali zato sa manjim opterečenjem mreže. UDP ne

obuhvata provjeru grešaka pri prijenosu, niti ima mehanizme za kontrolu toka podataka.

SNMP i multimedijalne aplikacije koriste UDP, SNMP zbog nadzora mreže (što je

proces koji ne bi trebalo da preoptereti mrežu), a multimedijalne aplikacije zbog manjeg

opterečenja mreže.

Međumrežni sloj

Međumrežni sloj (eng. Internet layer ) predstavlja spajalicu koja drži na okupu čitavu arhitekturu

mreže. Njegov zadatak je da pakete koje računari ubacuju u bilo koju mrežu upućuje nezavisno

na adredište (moguće i na drugu mreću). Paketi na odredište mogu da stignu redosledom

drugačijim od onog kojjim su poslati, pa je zadatak viših slojeva da ih dovede u red ako je to

neophodno. Međumrežni sloj definiše zvanični format paketa tzv. Internet protokol ( eng.

Internet protocol, IP). Zadatak međumrežnog sloja je da isporuči IP pakete tamo gde treba da

stignu. Jasno je da su ovde najveći problemi usmeravanje i izbegavanje zagušenja.

Sloj za povezivanje računara sa mrežom

Ispod međumrežnog sloja zjapi velika praznina. Referentni model TCP/IP ne objašnjava detaljno

šta se tu događa, osim što ističe da računar mora da se poveže s mrežom pomoću nekog

protokola kako bi se mogao da joj šalje IP pakete. Sam protokol za povezivanje s mrežom nije

definisan i mennja se odd računara do računara i od jedne mreže do druge.

Poređenje referentnih modela OSI i TCP/IP

Referentni modeli OSI i TCP/IP imaju mnogo zajedničkog. Oba se zasnivaju na koceptu skupa

nezavisnih protokola. Isto tako, funkcionalnost slojeva je prilično slična. Na primer, u oba

modela svi slojevi zaključno s transportni slojem treba da obezbede transportnu uslugu, koja

nezavisno od mreže povezuju oba kraja i obrašuje njihove zahteve za komuniciranjem. Uprkos

navedenim načelnim sličnostima, između modela postoje i mnoge razlike, pa ćemo se u ovom

odeljku pozabaviti onim ključnim. Treba naglasiti da ćemo porediti referentne modele, a ne

skupove protokola.

Za model OSI su ključna tri kocepta:

Usluge

Interfejsi

Protokoli

Verovatno je najveći doprinos modela OSI to što je povukao jasne granice između ova tri

kocepta. Svaki sloj obavlja određene usluge za sloj iznad sebe. Definicija usluge ukazuje na ono

što sloj radi, a ne kako će joj elementi gornjeg sloja pristupati ili kako radi sam sloj u kome se

nalazi. Definicija usluge sadži semantiku sloja.

Interfejs između slojeva ukazuje procesima iz gornjeg sloja kako da pristupe donjem sloju. On

određuje koje parametre treba upotrebiti i kakvi se rezultati mogu očekivati. Međutim, on ni ne

otkriva ništa o tome kako donji sloj radi.

I na kraju, ravnopravni protokoli koji se koriste unutar sloja tiču se samo tog sloja. Sloj može da

koristi kakve god hoće protokole, sve dok obavlja predviđene zadatke (tj. Izvršava usluge koje

nudi). On ih takođe može proizvoljno menjati a da to ne utiče na softver u višim slojevima.

Model TCP/IP na početku nije povukao jasnu razliku između usluge, interfejsa i

protokola, mada su kasnije činjeni pokušaji da se on približi modelu OSI. Na primer, jedine

stvarne usluge koje nudi njegov međumrežni sloj jesu usluge SEND IP PACKET i RECEIVE IP

PACKET.

Zbog toga su protokoli u modelu OSI bolje skriveni nego u modelu TCP/IP i mogu se s

napretkom tehnologije lakše zameniti. Mogućnost takvih zamena je i jedan od glavnih ciljeva

arhitkute s protokolima raspoređenim po slojevima.

Referentni model OSI je razvijen pre nastanka odgovarajućih protokola. To znači da

model nije pravljen porema određenom skupu protokola, što ga čini opštijim. Ovo ima i svoju

lošu stranu jer su projektanti, nemajući previše iskustva s takvim stvarima, često lutali pri

dodeljivanju funkcionalnosti pojedinim slojevima.

S modelom TCP/IP dogodilo se upravo suprotno: najpre su se pojavili, pa model – koji je

zapravo bio samo opis postojećih protokola. Sa uklapanjem protokola u model nije bilo

problema – uklapali su se savršeno. Problem je bio u tome što se sam model nije mogao uklopiti

ni u jedan drugi skup protokola.

Očiglednu razliku između dva modela čini broj slojeva: Osi model ima sedam slojeva,a

TCP/IP četiri. Oba imaju (među)mrežni sloj, transportni sloj i sloj aplikacija dok se ostali slojevi

razlikuju. Druga razlika se odnosi na komunikaciju: ssa uspostavljanjem direktne veze i bez

uspostavljanja nje. Model OSI u mrežnom sloju podržava obe vrste komunikacije ali u

transportnom sloju – gde je i ona najbitnija (jer transportnu uslugu vide korisnici) – podržava

samo komunikaciju sa uspostavljanjem direktne veze. Model TCP/IP u mrežnom sloju podržava

samo jedan režim komunikacije (bez uspostavljanja direktne veze) ali podržava oba režima u

transportnom sloju, nudeći korisnicima izbor. Takvi izbor je posebno važan za jednostavne

protokole odgovaranja na upite.

Kritika modela OSI i njegovih protokola

Ni model OSI sa svojim protokolima, ni model TCP/IP sa svojim nisu savršeni. I jednom

i drugom je upućeno dosta kritika. U ovom odeljku ćemo razmotriti neke od tih zamerki.

Počećemo sa modelom OSI.

Loša sinhronizacija

Loša tehnologija

Loša realizacija

Loša politika

Loša sinhornizacija

Razmotrimo najpre prvi razlog: biranje lošeg trenutka za objavljivanje modela. Izbor pravog

trenutka je pojave standarda apsolutno je ključan za njegov uspeh. David Clark sa

Masačusetskog tehničkog instituta ima teoriju poznatu kao trku sa slonovima koja je ilustrovana

slikom 2.

Dijagram na slici prikazuje količinu aktivnosti ispoljenu u vezi s nekom novotarijom.

Kada se otkrije nešto novo, nastaje ekspolozija istraživačke aktivnosti u obliku diskusija, naučnih

radova i skupova. Posle nekog vremena ta aktivnost jenjava, a industrijske korporacije shvataju

da se radi o nečem novom i počinje poplava investicija.

Slika 2. Trka sa slonovima

Suštinski je važno da se standardi umetnu u uzak prostor između dva „slona“ – dva maksimuma

na dijagramu. Ako se objave prerano, pre završenih istraživanja, novost neće u potpunosti biti

shvaćena a rezultat su loši standardi. Ako se objave prekasno, kompanije su već investirale

velik novac u pravcu koji se razlikuje od standarda, pa se standardi ne poštuju. Ako je rastojanje

između slonova vrlo malo (pošto su svi u žurbi da otpočnu investiranje) autorima standarda

(trkačima) preti opasnost da budu zgnječeni.

Danas je jasno da su standardi OSI protokoli u pravo tako smrvljeni. U trenutku kada su

se pojavili OSI protokoli, konkurentni TCP/IP protokoli su već bili u širokoj upotrebi u

akademskom okruženju. Iako veliko investiranje još nije uhvatilo maha, akademsko tržište bilo

je za proitvođače dovoljno veliko, pa su mnogi počeli oprezno da nude TCP/IP proizvode.

Loša tehnologija

Dugi razlog što OSI model nije zaživeo jeste to što je bio prepun nedostataka, baš kao i

njegovi protokoli. Izbor sedam slojeva bio je više političke, nego tehničke prirode, a njegova dva

sloja (sesije i prezentacije) gotovo su prazni, dok su druga dva (veze podataka i mrežni)

pretrpani. Model OSI zajedno sa definicijama svojih usluga i protokolima, izuzetno složen.

Štampana verzija standarda predstavlja brdo papira visoko skoro metar. Usluge i protokoli teško

se ugrađuju i neefikasni su u radu.

Loša realizacija

Imajući u vidu složenost modela i njegovih protokola, ne čudi što su prve njegove realizacije bile

ogromne, nezgrapne i spore. Svako ko se usudio da ih isproba, dobro se opekao. Nije trebačp

dugo da se pojam „OSI“ izjednači sa „niskim kvalitetom“. Iako su pojedine komponente

vremenom usavršavane, početni utisak je ostao. Nasuprtom tome, prva realizacija TCP/IP je bila

deo Berkeley UNIX-a i bila je prilično dobra, da i ne pominjemo da je bila besplatna. Ljudi su je

brzo prihvatili što je stvorilo veliku zajednicu korisnika.

Loša politika

Zbog prvobitne realizacije modela, mnogi su, naročito u akademskim krugovima smatrali da

je TCP/IP deo UNIX-a, a UNIX je osamdesetih godina bio pravo utočište za američke akademce.

Za OSI se, s druge strane, smatralo da predsvtalja kreaciju evropskih ministarstava za

telekomunikacije, Evropske unije i kasnije, Američke vlade. To je samo delimično tačno, ali za

negativan stav bila dovoljna i sama pomisao na gomilu državnih birokrata koji pokušavaju da

tehnički inferioran standard uvale neispavanim istraživačima i programerima koji na prvoj

borbenoj liniji mukotrpno sklapaju računarske mreže.

Kritika referentog modela TCP/IP

Model TCP/IP i njegovi protokoli takođe imaju svoje probleme. Prvo, model ne

razgraničava jasno kocepte usluga, interfejsa i protokola. Zbog toga model TCP/IP nije od

velike pomoći kada treba projektovati nove mreže sa novim tehnologijama.

Drugo, model TCP/IP ni izbliza nije dovoljno uopšten i veoma šturo može da se opiše

bilo koji skup protokola osim skupa TCP/IP protokola. Opisati, na primer, Bluetooth pomoću

moodela TCP/IP je sasvim nemoguće.

Treće, sloj za povezivanje računara sa mrežom u stvari nije sloj u uobičajnom značenju

koje se koristi kod protokola raspoređenih po slojevima. To je interfejs (između mreže i slojeva

veze podataka)

Četvrto, Model TCP/IP ne razdvaja čak i ne pominje fizički sloj i sloj veze podataka. Ta

dva sloja su potpuno različita. Fizički se prenosnim svojstvima bakarne žice, optičkog vlakna i

bežičnih komunikacija. Zadatak sloja veze podataka jeste da označi početak i kraj okvira

poadataka i da ga prenese s jedne strane na drugu uz željeni stepen pouzdanosti.

Na kraju, iako su protokoli IP i TCP brižljivo projektovani i dobro realizovani, mnogi

drugi protokoli su urađeni na brzinu - najčešće ih pravila grupa diplomaca koji su zatim

distribuirane besplatno, zbog čega su bile široko korišćene, potpuno prihvaćene i nerado

zamenjivane.

Zaključak

Model OSI predložen je kao prvi u slojevitoj strukturi računalnih mreža. Podijeljen je u

sedam karakterističnih slojeva, gdje svaki sloj ima svoju funkciju s pripadajućim protokolima.

Protokoli povezani s modelom OSI danas se koriste rijetko, ali su sam model i svojstva svakoga

sloja u širokoj primjeni. Slojevi modela OSI su: fizički sloj, podatkovni sloj, mrežni sloj,

prijenosni sloj, prezentacijski sloj, sjednički sloj i aplikacijski sloj. Uzastopni slojevi su

međusobno u relaciji, odnosno komuniciraju samo s prvim slojem iznad i prvim slojem ispod

sebe, odnosno gornji protokol ovisi o funkcionalnosti koju pruža protokol ispod njega. Ukoliko

se odvija komunikacija između dva modela, slojevi jednog modela povezuju se samo sa

slojevima istog stupnja drugog modela. Podaci se šalju u paketima, a svaki od slojeva unutar OSI

modela ima svoj oblik pakiranja podataka i paket u svakom sloju dobiva karakterističan naziv

radi lakšeg shvaćanja. Fizički, prijenosni i mrežni sloj nazivaju se mrežno orijentiranim

slojevima OSI modela, a transportni, prezentacijski, sjednički i aplikacijski korisnički

orijentiranima. Mrežno orijentirani slojevi zaduženi su u prvom redu osigurati potrebne mrežne

resurse za uspostavu komunikacije s drugim računalima u mreži, dok korisnički orijentirani više

brinu o načinu prikaza podataka korisniku i sigurnosti isporuke. Model TCP/IP s druge strane

osmišljen je na način da su prvo definirani protokoli, a potom slojevi modela. Kao takav u praksi

ne postoji, ali se njegovi protokoli široko koriste u komunikaciji između udaljenih računala iste

računalne mreže ili više različitih mreža. TCP/IP model podijeljen je na četiri sloja: sloj pristupa

mreži, mrežni sloj, prijenosni sloj i aplikacijski sloj. U novije vrijeme sloj pristupa mreži

razdvaja se na fizički i podatkovni sloj zbog poprilične razlike u funkcijama ta dva sloja,

prihvaćena su oba načina gledanja. Sloj aplikacije objedinjuje gornja tri sloja modela OSI i sa

svojim protokolima najbliže je orijentiran korisniku, za korisnika upravo mrežne aplikacije

predstavljaju centralni dio računalnih mreža. Za kraj, OSI i TCP/IP modeli bez obzira na neke od

kritiziranih propusta, našli su široku primjenu u računalnim mrežama i međusobnoj komunikaciji

udaljenih mrežnih entiteta

Literatura:

1. Računarske mreže, Andrew S. Tanenbaum ( prevod četvrtog izdannja)

WEB stranice:

1. https://sh.wikipedia.org/wiki/OSI_model

2. https://sysportal.carnet.hr/node/352

3. http://www.sk.rs/2012/03/sksc01.html

21