Rani razvoj komunikacije i govora sa osvrtom na o.s.Prof.dr V.Radoman

Prenatalna komunikacija bebe i majke Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota fetus uje i reaguje na maj in glas i na otkucaje maj inog srca . Maj ine emocije (strah) deluju na uznemirenost fetusa. Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na postnatalno u enje (govora),percepciju, emocinalni razvoj,emocionalno vezivanje itd.

Istra ivanja De Casper i saradnika De Casper &Fifer (1980.) novoro en ad ve tri dana nakon ro enja preferiraju maj in glas u odnosu na glasove drugih De Casper&Spens (1986.) Trudnica je poslednjih 6 nedelja trudno e sistematski svakog dana glasno itala isti odeljak romana. Tri dana nakon ro enja novoro en e preferira poznati odeljak De Casper&Sigafoos(1983)Novoro en e staro 3 dana mo e da nau i operantnim uslovljavanjem razli ite eme sisanja ako se kao potkrepljenje koristi zvuk otkucaja maj inog srca

Rane postnatalne komunikacije Nakon rodjenja javlja se prvi pla novoro en eta kao prva komunikaciona dra za majku na koju ona daje komunikacioni odgovor(komunikacina reakcija). Prvih nedelja beba zapo inje sa vokalizacijom na koju majka tako e odgovara U petoj nedelji beba emituje refleksno osmeh,a u tre em mesecu javlja se socijalni osmeh, koji podspe uju afektivnu komunikaciju

Istra ivanja o pla u beba Pla beba u bolnici smanjivao se na polovinu uz magnetofonske zvuke otkucaja srca. Oni imaju umiruju i efekat. Bolbi je ustanovio da od ro enja do 12 nedelje beba prestaje da pla e kada uje ljudski glas, prestanak glasa izaziva pla . Tako e je ustanovio da ne to kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling

Majka se spontano uklju uje verbalno i neverbalno u komunikaciju sa bebom Reaguju i na bebine signale kao to su kijanje , ka ljanje,pla , stenjanje, refleksni osmeh, motori ke radnje,vokalizacija, gukanje... Majka na njih reaguje imitiraju i te zvuke ili radnje, glasno ih tuma e i,postavljaju i pitanja i esto sama odgovaraju i na njih. Ona tako e odgovara osmehom, mr tenjem, pretnjom ka iprstom,upu ivanjem zna ajnih pogleda i mimikom

Majka spontano koristi sve ulne modalitete da bi stimulisala komunikaciju Dodirivanjem, ma enjem,privijanjem bebe u naru je, pevu enjem,ljuljanjem, pri anjem, pokretanjem bebinih udova maj inom rukom itd. Beba na ove poruke reaguje telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, bablingom, samostalnim pokretima rukama ,nogama i kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom, smehom,pla em, upu ivanjem zna ajnih pogleda itd.

Longitudinalno stra ivanje pica i Volfa (1946g.) Pokazalo je da na uzorku od 145 beba uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane etiri do pet sati nedeljno, njih 142 reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i da na ovom uzrastu ni ta drugo ne mo e izazvati ovakvu reakciju , ak ni hrana.

Maj inski govor Maj inski govor je posebna vrsta govora koji majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On ima svoje specifi ne prozodijske, sintaksi ke i druge karakteristike kao i afektivnu obojenost. Prozodijske karakteristike su: kori enje vi ih tonova,specijalna intonacija i ritamska ema a sintaksi ke;upotreba mno ine i tre eg lica.Prisutno je i esto ponavljanje re i i re enica,tepanje itd. Funkcija maj inskog govora je fati ka

Maj inske igre Glasovne igre, pevanje,tap anje, ritmi ko razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po telu,imitativne igre uz kori enje igra aka ili bez njih koje majke spontano same kreiraju Popularne igre vezane za odre enu kulturu koje majka reprodukuje. Primeri iz na e kulture su: Ta i ta i tanana, Motala motala svilicu Igra skrivanja-otkrivanjaitd.

Maj in glas

Postaje najefikasnije sredstvo za izazivanje vokalizacije kod bebe u 5-oj nedelji ivota. Maj in glas je mnogo efikasniji od glasa istra iva a

Beba kao kao po iljalac namernih poruka Posle estog meseca namerni pokreti koje proizvodi beba imaju za cilj da privuku pa nju majke ili okoline generalno Namerno glasanje, babling , upu ivanje zna ajnih pogleda (dodaj mi fla icu) Izme u 8 i 10 meseca zapo inju komunikaciju rukama, pokazivanjem i sl.

Psiholo ka funkcija rane komunikacije Ima ogroman zna aj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze izme u majke i bebe,uti u i na dalji pozitivan emocionalni razvoj deteta Ima tako e veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezi ki razvoj deteta

Me usobno emocionalno vezivanje Bolbi: privr enost (attachment) Teoreti ari socijalnog u enja: psiholo ka zavisnost Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija (komunikacija)u dijadi, koja dovodi do obostranog emocionalnog vezivanja.

Harijet Rejngold Odrasli socijalizuju dete ali i dete socijalizuje odrasle Dete svojom bespomo no u,pla em , osmehom u i roditelje ime eli da se pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se kupa. Jednom re ju od odraslih ljudi, od bra nog para dete prekono stvara roditelje (Smiljani 1979) Eksperiment u domu za nahod ad sa 16 beba starih 6 meseci. Trajanje: osam nedelja x 8 dn.

Lingvisti ka faza Pojava prve re i predstavlja prekretnicu u razvoju komunikacije koja postaje verbalna Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno te e neverbalna ali se postepeno smanjuje Prva re se javlja ve inom izme u 9-14m. Prva re mora imati zna enje ali je ono pro ireno i vi ezna no (semanti ki aspekt) Obi no je vezana za neku emocionalnu ili fiziolo ku potrebu i predstavlja komunikacionu dra (simbol)

Dalji lingvisti ki razvoj Oko 18 meseca obi no zapo inje rapidno boga enje re nika koje prerasta u eksploziju re nika Oko 24 meseca obi no nastaje iskaz od dve re i Dete krajem druge godine obi no raspola e leksi kim fondom od oko 300 re i Oko 30-og meseca produkuje slo ene re enice Oko 7 godine sposobno je da otpo ne u enje pisanja i itanja

Psiholo ke razvojne teorije o nastanku govora Nativisti ke: ve ina razvojnih psihologa baziranastanak govora na uro enoj biolo koj sposobnosti i kriti kom periodu Empiristi ke: bihejvioristi prou avaju razne oblike sticanja i u enja govora, imitacijom, modelovanjem,potkrepljenjem ili klasi nim uslovljavanjem. Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu iliili ali umerene implicitno ne isklju uju drugi faktor.

Glasovni i govorni razvoj dece O.S. U velikoj meri je odre en rezidualnim sluhom Kod sasvim gluve dece kao i kod nagluve, prelingvalni razvoj te e sli nim tokom kao i kod uju e:vokalizacija,gukanje (3m.), babling (brbljanje 6-9m.) Slede a faza je ta ka na kojoj jezi ki razvoj gluvih kre e druga ijim tokom: babling se gubi i prestaje ali ne dolazi do razvoja prve re i.

Studija Gregorija i Mogforda(1981) Pokazala je da je prose an uzrast na kome mala gluva deca produkuju prvu re 16-i mesec. Rezultati su pokazali da to je ve i stepen o te enja sluha to je i kasnija pojava prve re i Dva gluva deteta sa najve im o te enjem sluha izgovarala su manje od 10 re i na uzrastu od 4 godine

Lingvalna faza kod dece O.S. U razvoju govora gluvog i nagluvog deteta odlu uju u ulogu ima habilitacioni ili rehabilitacioni tretman. Te ko e u govornom razvoju su velike i mnogobrojne od mutizma, usporenog razvoja govora, artikulacionih problema do problema razumevanja govora,agramatizma i te ko a u savladavanju itanja i pisanja. Gluvo dete obi no zaostaje 4-5 godina u razvoju govora i jezika za uju im vr njacima

Razvoj gestovne komunikacije lezinger i Medou 1972. pratile su longitudinalno razvoj gestovne komunikacije koja predstavlja prirodni jezik gluvih, kod gluve devoj ice Ane od 8-22m. Anini roditelji bili su gluvi i koristili su ASL. Ana je prvi prepoznatljiv gestovni znak proizvela u 10m. A kombinaciju dva znaka u 14m. U 19mesecu posedovala je 142 gestovna znaka i 14 daktilolo kih znakova

Znakovni jezik gluvih i totalna komunikacija Znakovni jezik gluvih razvija se kao standardizovana forma komunikacije usvojena dogovorom unutar subkulture gluvih. Postoje nacionalni znakovni jezici kao to su ASL (AMESLAN) BSL,ISL .... Srbija nema standardizovan jedinstven znakovni srpski jezik. Totalna komunikacija je kombinovanje svih raspolo ivih sredstava i kanala komunikacije oralno, znakovno, itanjem sa usana, pisanjem

Poreme aj komunikacije gluvih Gluva osoba a posebno gluvo dete koje se jo razvija ima ozbiljne i brojne te ko e i barijere u komunikaciji bilo da je po iljalac bilo da je primalac poruke. Zato totalna komunikacija daje paralelne potencijale za zaobila enje nekih prepreka. Merenje komunikativne sposobnosti gluvih. (Skala komunikativnih sposobnosti gluvih- SKS Radoman i Nikoli ) Deaf power promovisanje gluvonemosti u formi posebne kulture gluvih.