PRIKAZI Roger B. Dworkin: Limits (The Role of the Law in ...anali.ius.bg.ac.rs/A2005-1/Anali 2005_1...

PRIKAZI

Roger B. Dworkin:Limits (The Role of the Law in Bioethical Decision Making)(Indiana University Press, Bloomington and Indianapolis, 1996, pp. IX + 206)

Kada se pet vekova pre Hrista rodona~elnik medicine ilekarske etike, Hipokrat sa Kosa, svojim zakliwawem Apolonom,Asklepijem, Higijom i Panakejom zavetovao da }e ,,svoje propiseodrediti po svojim mo}ima i znawu u korist bolesnika i {tititiga od svega {to bi mu moglo {koditi ili naneti nepravdu‘‘, onnije mogao ni slutiti da }e dve i po hiqade godina kasnije nekaod dela, koja su u wegovo doba smatrana nepobitno {kodqivim inepravednim po pacijenta, biti sagledavana u jednom potpuno dru-ga~ijem svetlu. Wegove re~i: ,,Nikome ne}u, makar me za to imolio, dati smrtonosni otrov niti }u mu za wega dati savet‘‘,danas su na velikom isku{ewu usled sna`nog pritiska koji upojedinim zemqama vr{e pristalice takozvane ,,smrti iz mi-losr|a‘‘ da se takav jedan postupak doktora, pod izvesnim uslovima,ipak pravno ne sankcioni{e. U pogledu zakletve koja glasi: ,,Istotako ne}u dati èni sredstvo za odbacivawe ploda‘‘1, stvari suoti{le jo{ daqe i velika ve}ina dana{wih dràva u svojimpravnim propisima odobrava, pod unapred predvi|enim okolnos-tima, pravo ène na abortus. Zbog toga, osavremewena verzijaovoga teksta, tzv. @enevska formulacija, usvojena na kongresuMe|unarodnog saveza lekarskih dru{tava iz 1948. godine, u prviplan isti~e slede}e dve izjave poslenika lekarske struke: ,,Naj-va`nija briga }e mi biti -- zdravqe moga bolesnika‘‘ i ,,Apsolutno}u po{tovati qudski ìvot od samog za~e}a.‘‘ Izvesno je da jeovakvim formulacijama ostavqen daleko ve}i prostor za mogu}ajezi~ka tuma~ewa, a samim tim i za postupke i odluke koje su uHipokratovo vreme najve}ma smatrane nespojivim sa lekarskimpozivom.

Me|utim, ne treba smetnuti s uma ~iwenicu da su ova pome-rawa u eti~kim shvatawima u velikoj meri plod krupnih promenakoje su se tokom proteklih vekova odigrale na poqu medicine.

216

1 Svi citati iz izvorne Hipokratove zakletve navedeni prema: JustejnGorder, Sofijin svet (Roman o istoriji filozofije), Centar za geopolitiku,Beograd, 1996, str. 62.

Kraj pro{log i po~etak novog milenijuma obeleèn je brojnimnaporima prirodoslovaca da proniknu u misterije koje su odvaj-kada zaokupqale ~oveka. U okviru Projekta qudskog genoma, mo-lekularni geneti~ari iz celoga sveta do sada su ve} uspeli dasempluju vi{e od polovine qudskih gena, a do 2005. godine seo~ekuje izrada kompletne mape ~ovekovih gena. Taj podatak pods-takao je V. F. Andersona (W. French Anderson) da izrazi uverewekako }e najkasnije za trideset godina genska terapija, koju defi-ni{e kao ,,svaku onu terapiju koja se zasniva na zameni ilipromeni funkcije gena u telu‘‘, u potpunosti revolucionisatimedicinsku praksu.2 Ser D. Barton (Sir Derek Harold Richard Barton),nobelovac u oblasti organske hemije, uveren je da su molekularnibiolozi u stawu da zaustave proces starewa, jer ,,ìvotni procesne sadrì ni jednu jedinu hemijsku reakciju koja ne moè bitiponavqana‘‘,3 a doktori V. Rajt (Woodring Wright) i X. [ej (JerryShay) iz Medicinskog centra univerziteta Teksas dokazali supostojawe gena za proizvodwu enzima koji produàva vek }elije uqudskom organizmu, ~ime je nauka na korak od toga da kontroli{emehanizam starewa qudskih }elija.4 S druge strane, za brojnaoboqewa savremena medicina jo{ uvek nije prona{la efikasan idelotvoran lek. Iako je u stawu da ìvot i onih najteìh boles-nika produì do izvesne granice, ona je nemo}na pred zahtevomza wihovo potpuno izle~ewe, a sopstvenu nau~ni~ku savest po kozna koji put stavqa pred pitawe prekora~ewa granica i zloupot-rebe onda kada se upu{ta u smele eksperimente kakvi su oni saklonirawem ìvih bi}a.

Novootkriveni vidici medicinske nauke otvorili su lekar-skoj praksi ~itav spektar mogu}nosti koje su doskora bile neza-mislive, ali su u isto vreme i pokrenuli niz zna~ajnih i nimalolakih pravnih pitawa i dilema. Upravo ulogom prava u dono{ewutih bioeti~kih odluka pozabavio se Roxer Dvorkin (Roger B.Dworkin) u svojoj kwizi simboli~nog naziva Limits (Ograni~ewa).Pre no {to }e se upustiti u podrobnije ispitivawe posebnihbioeti~kih pitawa, Dvorkin ~itaocima pruà svoje vi|ewe pravakao osobenog socijalnog fenomena, a potom podvrgava analizi ono{to se tradicionalno naziva formalnim izvorima prava u anglo-saksonskom, i posebno ameri~kom pravnom sistemu. Primetno je,

Anali, godina Ñúúú, br. 1, 2005.

217

2 W. French Anderson, Gene Therapies, u Sian Griffiths (ed.), with an Introductionby Johnatan Weiner, Predictions (30 great minds on the future), Oxford University Press,1999, p. 19.

3 ,,@ive}emo 500 godina‘‘, razgovor sa ser Derekom Bartonom vodio Veli-mir Pavlovi}, Nau~ni magazin IQ, broj 2, januar--mart izd. Muzej nauke i tehnike,Beograd, 1998, str. 34--38; u istom broju videti i tekst, ,,Slobodni radikali idrugi uzroci starewa‘‘, str. 38.

4 Videti op{irnije: Sneàna Proti}, ,,Eliksir mladosti‘‘, Nau~ni maga-zin IQ, broj 3, april--jun 1998, str. 74--75.

me|utim, da on to ~ini neprestano imaju}i na umu specifi~nuoblast koja je predmet wegovog rada. U tom smislu, on na samompo~etku kwige kaè: ,,Pravo je ograni~ewe za biologiju i medi-cinu. Ipak, to nije jedino ograni~ewe; i sâmo pravo posedujeograni~ewa koja nalaù respekt i skromnost pri razmatrawu dali i kako da se ono upotrebi.‘‘5 Kre}u}i od ovog stava kao odpremise, Dvorkin daqe tvrdi da pravo, protivno uvreènom shva-tawu, nije skup pravila kojima se usmerava i reguli{e qudskopona{awe, jer ne samo {to se u common law sistemu brojna pravilara|aju kao posledica ne~ijeg prethodnog ~iwewa ili ne~iwewa,ve} i onda kada pravilo kao takvo postoji, tek wegovim tuma~ewemi primenom dobijamo ono {to je za krajwe adresate va`no. Sle-de}e {to je po mi{qewu autora bitno jeste da pravo nije nauka,pre svega zato {to se nasuprot metodima nauke, a to su posmatrawei eksperimenti, sluì posmatrawem, predvi|awem, vrednosnimprosu|ivawem i intervenisawem u sferi realnog. Najzad, iako jesvrha prava da stvori {to je mogu}e boqe socijalne uslove, onose ne moè poistovetiti niti sa etikom, niti sa politikom.Osobenost prava po~iva na navedenim metodima, u ~iwenici dase, po mi{qewu Dvorkina, ono svodi na svojevrsne procedure

kojima se ure|uju odnosi izme|u gra|ana i dràve i izme|u sâmihgra|ana.

Prelaze}i na razmatrawe svakog pojedina~nog procesa stva-rawa prava unutar ameri~kog pravnog sistema, autor napomiwe dau oblasti bioetike posebno veliki problem predstavqaju slu~aje-vi u kojima se pravnici ne opredequju izme|u dobrog i lo{eg, ve}izme|u dobrog i dobrog. Tada se re{ewe konflikta ne moèsastojati u jednozna~nom odgovoru koji bi i{ao na {tetu samojedne od strana u sukobu, ve} se mora teìti da se minimizira`rtvovawe izvesnih dru{tvenih dobara koja su u datom slu~ajusuprotstavqena. Koliko su uop{te mehanizmi ameri~kog pravnogsistema pogodni za ostvarewe takvog ciqa?

Prva osobena pravna procedura koju Dvorkin razmatra, akoja je po wegovom mi{qewu i najzna~ajnija u Americi, jestecommon law sistem presu|ivawa sporova. To je pravo koje stvarajusudovi po{to su prethodno dobili informacije od angaòvanihpravnika, i wime re{avaju stvarno postoje}e sporove, svaki po-sebno, naj~e{}e od dràve do dràve, baziraju}i svoje odlukeuglavnom na analogiji i precedentu, a sudijama je na raspolagawuograni~en broj sankcija, od kojih je najzna~ajnija ona kojom sejednoj strani nalaè da nov~ano obe{teti drugu.6 Iz ovakve pri-rode common law sistema proisti~u i neka druga wegova obele`ja


218

5 Roger B. Dworkin, Limits (The Role of the Law in Bioethical Decision Making),Indiana University Press, Bloomington and Indianapolis, 1996, p. 2.

6 Op. cit., p. 7.

na koja Dvorkin skre}e pa`wu, a to su: wegova nedemokrati~nost,jer se sudije ne biraju ve} postavaqaju; nestru~nost sudija u veli-kom broju oblasti, a posebno u sferi biologije i medicine; nepo-dobnost za re{ewa koja bi vaìla u nacionalnim okvirima; ne-dostatak autoriteta za detaqno regulisawe postupaka i procedu-ra, {to je upravo jedna od potreba biomedicinske prakse.

Zakonodavstvo je drugi model, gde pravo stvaraju izabranipredstavnici, koji se informi{u iz velikog broja i {irokogspektra izvora, i ono probleme re{ava na obuhvatniji na~in,brè i sigurnije od common law sistema. Me|utim, iako je o~ig-ledno da je legislativa demokrati~niji sistem od prethodnog,wena ,,opasno neza{ti}ena ta~ka‘‘ (ugly underbelly) jeste politika.Stoga, upozorava Dvorkin, malo je osnova za veru da }emo se ustvarnosti sretati sa sofisticiranim parlamentarnim odlukamazasnovanim na nepristrasnim, nau~no utemeqenim informacijama.Ali, ako se u tome i uspe, ostaje sumwa da li je za oblast o kojojgovorimo poèqno i}i ispred fakata i stvarnih slu~ajeva, stva-rawem op{tih pravnih normi. Jer, ,,ako je problem sa common lawsistemom wegova nesposobnost da oslikava u {irokim potezima,problem sa zakonodavstvom je wegova nesposobnost da se koristitananim ~etkicama‘‘.7

Tre}a specifi~na pravna procedura je administrativnostvarawe prava. Ovde pravo stvaraju, presu|ivawem ili do-no{ewem novih pravila, mimo formalizovanih postupaka, postav-qeni ~inovnici, koji nisu direktno odgovorni narodu a predstav-qaju eksperte u oblasti koju reguli{u. Efikasnost, odsustvo pre-teranog formalizma i stru~nost trebalo bi da predstavqaju pred-nosti ovog modela stvarawa prava, ali u stvarnosti, kaè Dvor-kin, ove slu`be su ~esto sastavqene od karijerista, koji su dalekood o~iju javnosti i kojima najboqe pristaje ona sintagma ,,bez-li~ne birokrate‘‘. Ali i onda kada pretpostavqene prednostiovoga oblika stvarawa prava dolaze do izraàja, to jo{ ne iskqu-~uje mogu}u intervenciju legislative u sasvim suprotnom pravcuili situaciju u kojoj stranka nezadovoqna odlukom administra-tivne slu`be zahteva sudsku reviziju.

Najzad, posledwi model jeste re{avawe sporova na osnovuustava. Poput common law sistema, i ovde sudije stvaraju pravo nabazi stvarno postoje}ih, pojedina~nih slu~ajeva, o ~ijim se ~iwe-nicama informi{u preko pravnih zastupnika dveju suprotstavqe-nih strana. Me|utim, re{ewa su dalekose`na i ti~u se nacije kaoceline, te otuda nisu podlo`na ~estim izmenama. Ta razlikanavodi Dvorkina da kaè: ,,Common law is thinking small; constitutional


219

7 Op. cit., p. 12.

law is thinking big.‘‘8 Upravo odatle i proisti~u najve}e opasnostiovoga modela, posebno ako se uzmu u obzir neistraèna, i stalnomrazvitku podlo`na, poqa biologije i medicine. Jer, slu~ajevi kojise re{avaju s pozivawem na ustavnu materiju samo su ,,pokreta~i‘‘krajwih odluka, koje su ve} direktno ili indirektno sadràne uustavnim principima, a okolnost da svoje utemeqewe imaju unajvi{em pravnom aktu ~ini ove odluke te{ko promenqivim, ionda kada se sa wima ve}ina sudija Vrhovnog suda intimno nesagla{ava. Sve to navodi bar na oprez u slu~aju da se razre{ewebioeti~kih dilema poku{ava na}i u ustavnoj materiji.

U svetlu uo~enih prednosti i mana razli~itih pravnih pro-cedura, Dvorkin je izvr{io analizu konkretnih bioeti~kih pro-blema, kriti~ki razmatraju}i istorijat wihovog pravnog reguli-sawa i sugeri{u}i najadekvatnija re{ewa za svaku od obra|enihoblasti medicine. Razmotrene bioeti~ke dileme su: abortus (upoglavqu naslovqenom ,,The Perils of Thinking Big‘‘, str. 19--53),sterilizacija (u poglavqu naslovqenom ,,The Big Advantage of Thin-king Small‘‘, str. 53--60), alternativne reproduktivne tehnike, poputve{ta~ke oplodwe, surogat maj~instva, in vitro fertilizacije idrugih eksperimenata sa embrionima (str. 61--84), zatim razli~itiproblemi iz oblasti genetike (str. 85--108), dileme vezane za smrti umirawe, poput asistiranog samoubistva i eutanazije (str. 109--146), te izazovi pravne kontrole brojnih istraìva~kih postupa-ka, kakav je onaj sa klonirawem (str. 147--163). Za bioeti~ke od-luke u svim navedenim situacijama karakteristi~an je sukob od-re|enih dobara -- kod abortusa je pravo na ìvot u konfliktu sapravom izbora, odnosno mogu}nost fetusa da opstane u ìvotustoji nasuprot èninoj reproduktivnoj slobodi; sterilizacija se,s jedne strane, ne moè potpuno zabraniti a da se ne `rtvujuvitalne potrebe onih lica ~ija sloboda, mentalna i fizi~kadobrobit to nalaù, kao {to se ne moè ni prosto omogu}iti ada se ne otvori opasnost od diskriminacije i zloupotrebe ne-mo}nih; kod asistirane reprodukcije u sukob dolaze èqe neplod-nih parova da postanu roditeqi sa mogu}im poniàvawem i pri-siqavawem èna i neodgovornim pona{awem prema deci; u obla-sti genetike postoje nebrojeni sukobi dobara, od kojih su naj-va`niji oni izme|u autonomije i grupnog dobra, poverqivosti ijavne sigurnosti, maksimizovawa informacija i blage ignoranci-je, racionalne diferencijacije i mogu}e diskriminacije itd.; zasmrt i umirawe karakteristi~an je konflikt izme|u ìvota kaovrhovne vrednosti i prava na kvalitetan qudski ìvot, a autono-mija se ponovo sukobqava sa grupnim dobrom; najzad, razli~itaistraìvawa u prvi plan isti~u sukob izme|u bezbednosti subje-


220

8 Op. cit., p. 16.

kata istraìvawa i medicinskog napretka, izme|u po{tovawaautonomije potencijalnih u~esnika u istraìvawu i wihoveza{tite od mogu}ih posledica itd.

Kako konfliktne vrednosti u pomenutim slu~ajevima bezsvake sumwe predstavqaju izvesna dobra, to i mogu}i pravci prav-nog regulisawa date materije nose obele`je moralnog sukoba kojiteè da razre{e. U tom smislu i Ejmi Gutman prime}uje da ,,nekoko podràva izbor u pogledu abortusa mora, na primer, bitisposoban da shvati kako se u moralnom smislu ozbiqna osoba, kojanema skrivenih motiva, moè protiviti legalizaciji abortusa.Postoje ozbiqni moralni argumenti koji se mogu uputiti protivlegalizacije. I obratno‘‘.9 U zakqu~ku svoje kwige, Dvorkin pre-poru~uje da uvek treba krenuti od pretpostavke da pravno upli-tawe u bioeti~ke odluke nije neophodno. Kada, me|utim, to jesteslu~aj, na{i postupci treba sporo da se razvijaju, da budu opreznii postepeni ,,i samo do one mere do koje imamo kako potrebu, takoi sposobnosti da to u~inimo‘‘10. Po wegovom mi{qewu, vaqa uvekkretati od pretpostavke pogodnosti common law pristupa re{ava-wu ovih sporova, jer je wegova najve}a prednost to {to su eventu-alne gre{ke jeftine i lake za ispravqawe. Samo onda kada postojestvarni problemi sa kojima ovaj pristup nije u mogu}nosti da senosi, treba pribe}i drugim pravnim tehnikama. Primera radi,kada je posredi potreba za nau~ni~kom ekspertizom nekog pitawa,za {ta common law strategija nije adekvatna, Dvorkin kaè da tadaproblem treba prepustiti specijalizovanim administrativnimagencijama. Ako je pak neophodna mera ve}e socijalne kontroleizvesnog pona{awa, {to common law pristup tako|e nije u stawuda obezbedi, onda je prihvatqiva i akcija legislative u pravcuusvajawa minimalno restriktivnih pravila pona{awa. Ipak, ono{to gotovo nikada ne moè biti adekvatan pravni odgovor usferi bioeti~kih pitawa jeste posezawe za krivi~nopravnimsankcionisawem ili ustavnom za{titom. Pre no {to se upotrebineka od ove dve mere, mora se, po re~ima Dvorkina, utvrditi: 1) dapostoji veoma ozbiqan problem; 2) da nijedan od prethodno pob-rojanih pravnih odgovora nije adekvatan; 3) da je predloènore{ewe razumno; 4) da institucionalna obele`ja krivi~nog pravaili ustavnog presu|ivawa ne onemogu}avaju re{avawe problema;5) da negativne posledice posezawa za ovim instrumentima nepreteù nad koristima koje se ostvaruju. Svih pet uslova gotovonikada ne}e biti zadovoqeno, bar ne ako je ciq unapre|ivaweneke bioeti~ke oblasti. To, po mi{qewu Dvorkina, zna~i da ovim


221

9 Amy Gutmann, Multiculturalism -- Examining the Politics of Recognition, Introduc-tion, Princeton University Press, New Jersey, 1994, p. 22.

10 R. B. Dworkin, Limits, op. cit., p. 171.

dvema tehnikama, po pravilu, ne treba davati {ansu u ovoj mate-riji.

Iako bi se moglo prigovoriti da je ova kwiga pre svegazna~ajna za anglosaksonsku, a zbog svojih specifi~nosti, kakva jesudska kontrola ustavnosti, mo`da i samo za ameri~ku jurispru-denciju, neki od Dvorkinovih zakqu~aka, bez ikakve sumwe, imajuvrednost i za zemqe sa kontinentalnim pravnim sistemima. Tuposebno treba ista}i autorov oprez spram prenagla{enog zakono-davnog normirawa bioeti~ke materije, kao i potpuni zazor odkrivi~nopravnog sankcionisawa odre|enih pona{awa koja per senisu nemoralna. Jer, ako se po|e od premise da kriminalizacijanekog pona{awa zahteva supstantivno opravdawe, iz toga sledi da,,moralno upitno pravo treba sa~uvati samo za one oblasti upogledu kojih postoji moralni konsenzus u dru{tvu. U suprotnom,mi s namerom nanosimo bol za pona{awe koje mnogi smatrajuprimerenim, koriste}i se, tako, dràvnom silom na nemoralanna~in, koji moè biti opravdan samo uz pomo} tvrdwe da silatvori pravo‘‘.11 Ovaj nauk, koji nije uslovqen prirodom pravnogsistema jedne zemqe, {to pravna regulativa eutanazije u Holan-diji dovoqno jasno pokazuje,12 istovremeno treba da posluì kaopolazna osnova za predstoje}a suo~avawa doma}e jurisprudencijesa bioeti~kim dilemama novoga doba.

Miodrag A. Jovanovi}

Gordana Ili}-PopovPoresko pravo Evropske unije(,,Slu`beni glasnik‘‘, Beograd 2004, str. 205)

Monografija dr Gordane Ili}-Popov, pod naslovom Pores-

ko pravo Evropske unije, na celovit i sveobuhvatan na~in dajeanalizu razli~itih segmenata oporezivawa na nivou Evropskeunije i predstavqa svojevrstan ,,vodi~‘‘ kroz sloènu materijuwenog poreskog prava. Kwiga je veoma dobro strukturirana isvaki od wenih delova je izuzetno analiti~no obra|en, uz ko-ri{}ewe odgovaraju}ih izvora prava Evropske unije (direktive,uredbe, odluke i dr.), kao i veoma bogate, prevashodno inostrane,


222

11 Op. cit., p. 20.12 Videti op{irnije u Miodrag A. Jovanovi}, ,,Eutanazija -- pravno-filo-

zofski izazov savremenoj jurisprudenciji‘‘; grupa autora, Teorija, filozofija isociologija prava u svetu -- problemi i izazovi, Jugoslovensko udruèwe zateoriju, filozofiju i sociologiju prava i Savet projekta Konstituisawe Srbijekao pravne dràve, Beograd, 1998, str. 238. i daqe.

literature (143 navedene bibliografske jedinice). Podeqena jena pet delova, nakon ~ega slede kratak zakqu~ak, spisak rele-vantnih dokumenata u poreskom pravu Evropske unije, razgrani~enprema oblasti oporezivawa (posredni porezi -- porez na dodatuvrednost, akcize i porezi na kapital; neposredni porezi -- porezna dohodak gra|ana i porez na dobit korporacija; eliminisawedvostrukog oporezivawa; poreska saradwa) i spisak kori{}eneliterature (str. 195--205).

U prvom delu, koji nosi naslov ,,Poreska harmonizacija‘‘(str. 9--57) autorka je, pre svega, poku{ala da utvrdi kakav uticajUgovor o Evropskoj uniji ima na formirawe poreskog prava Uni-je. Isti~u}i da je oporezivawe instrumenat ekonomske regulacijekojim moè da se deluje na potro{wu, {tedwu, investicionuaktivnost i dr., ona konstatuje da ciq Evropske unije nije da,,standardizuje‘‘ nacionalne poreske sisteme, ve} da osigura da onibudu kompatibilni ne samo jedni sa drugima, ve} i sa ciqevimapostavqenim u Ugovoru o osnivawu Evropske zajednice. GordanaIli}-Popov posebno izdvaja nekoliko relevantnih odredbi izUgovora o osnivawu, koje imaju zna~aj za oblast oporezivawa.

U okviru ovog dela, autorka se bavi definisawem pojmaporeske harmonizacije i odre|ivawem wenih stepena. Ona ukazujeda je poreska harmonizacija sloèn i kompleksan proces, koji nijeuvek ,,harmoni~an‘‘. Ona bi, izme|u ostalog, mogla da se odredikao ,,postupak prilago|avawa nacionalnih poreskih sistema, kakobi se oni usaglasili sa setom zajedni~kih ekonomskih ciqeva‘‘.Autorka je mi{qewa da treba ispitati razli~ite fiskalne di-menzije harmonizacije. One ukqu~uju: uvedene poreze, na~in nakoji su odre|ene poreske osnovice i poreske stope, na~in na kojise vr{i administrirawe porezima i dr. Gordana Ili}-Popovsmatra da treba da postoje odre|eni porezi koji se uvode na istina~in u svim zemqama u EU, s tim {to bi zemqe-~lanice imaleslobodu da, po svom izboru, uvedu i neke druge poreze. To, drugimre~ima, zna~i da bi neki porezi bili harmonizovani, a neki ne.U svakom slu~aju, potpuna harmonizacija u ovom domenu, po wenommi{qewu, nije mogu}a.

Autorka ide korak daqe i ispituje da li je poreska harmo-nizacija uop{te nu`na, odnosno poèqna. Analiziraju}i raz-li~ite stavove zastupqene u finansijskoj literaturi, ona navodibrojne argumente pro et contra poreske harmonizacije, izdvajaju}ione koji su ekonomske i politi~ke prirode. [to se ti~e ekonom-skih argumenata, izvorni ciq je uspostavqawe jedinstvenog unut-ra{weg trì{ta Unije, na koje bi se nadovezala ,,ekonomska imonetarna unija‘‘. Razli~ita poreska pravila mogla bi da naru{etakvo unutra{we trì{te i da ~ine prepreke za slobodno kreta-


223

we dobara, qudi, usluga i kapitala. Sem toga, ona ukazuje daujedna~avawe poreskih sistema izme|u zemaqa-~lanica moè dabude naru{eno poreskom konkurencijom, po{to poreske vlastipojedinih zemaqa mogu da koriste posebne reìme, u vidu pores-kih olak{ica, da bi podstakle pravna i fizi~ka lica da sepresele na wihove teritorije i tamo ostvaruju dohodak, odnosnodobit, na koje se pla}a porez. U pogledu politi~kih argumenata,jedan od glavnih ,,kqu~eva‘‘ za razumevawe procesa poreske harmo-nizacije u Evropi jeste da se ona shvati kao sastavni deo mnogo{ireg i obuhvatnijeg politi~kog pokreta ka postizawu evropskeintegracije.

Po mi{qewu Gordane Ili}-Popov, poreska harmonizacijane bi trebalo da podrazumeva potpuno ujedna~avawe osnovnihelemenata poreza u svim zemqama-~lanicama, nego bi dopu{talapostojawe odre|enih poreskih razlika izme|u wih -- do nivoa dokojeg takve razlike ne stvaraju distorzije koje bi ugroàvalefunkcionisawe unutra{weg trì{ta, pri ~emu bi se obezbediloda do|u do izraàja sve prednosti harmonizacije poreskih sistemazemaqa-~lanica.

U prvom delu kwige autorka tako|e analizira izvori{taporeske harmonizacije u okvirima Evropske unije, izdvajaju}i:(1) odre|ene odredbe konstitutivnog Ugovora; (2) poresku konku-renciju izme|u zemaqa-~lanica koja vodi spontanoj harmonizaci-ji, po{to velike razlike u nacionalnim poreskim sistemima, uuslovima kada usluge javnog sektora i socijalno osigurawe postajusve vi{e uskla|eni, nemaju svoj raison d'être; i (3) okolnost dazabrana diskriminacije na ra~un dobara, usluga, kapitala, predu-ze}a i radnika iz drugih zemaqa-~lanica uti~e na nacionalneporeske sisteme. Po mi{qewu Gordane Ili}-Popov, integracijase moè ostvariti ne samo kroz pozitivno delovawe (tj. koordi-naciju, vo|ewe zajedni~ke politike u razli~itim oblastima, har-monizaciju putem direktiva), ve} i kroz tzv. negativnu integra-ciju. Ona se ogleda u zabranama onih pona{awa koja bi vodilanaru{avawu ~etiri osnovne slobode na kojima po~iva Unija. Utom kontekstu, autorka studiozno prikazuje i analizira najnovijupraksu Evropskog suda pravde u direktnoj primeni ,,osnovnihsloboda‘‘ (sloboda kretawa dobara, sloboda kretawa qudi, slobodapruàwa usluga i sloboda kretawa kapitala). Ona izvodi zak-qu~ak da praksa Evropskog suda pravde primorava zemqe-~laniceda u svojim nacionalnim zakonodavstvima izostavqaju re{ewa~ije su posledice diskriminatorske na terenu ostvarivawa ,,~eti-ri slobode‘‘, izuzev ukoliko ne postoje legitimni razlozi za sup-rotno (npr. kohezija nacionalnog poreskog sistema). Na osnovuanalize prakse ovog suda, autorka je zakqu~ila da postoje brojniproblemi u pogledu konzistentnosti re{ewa u nacionalnim po-


224

reskim sistemima zemaqa-~lanica sa pravom EU. U vi{e od 95%procesuiranih slu~ajeva Sud je ustanovio da ispitivana nacional-na poreska pravila nisu u saglasnosti sa pravom Unije. S drugestrane, ~iwenica je da je pravna nesigurnost jo{ uvek velika i zaporeske obveznike, i za nacionalne zakonodavce, te da ~ak ni jasnapraksa Evropskog suda pravde nije u stawu da izgradi poreskisistem EU koji bi u potpunosti odgovarao zahtevima jedinstvenogtrì{ta.

U drugom delu monografije (str. 59--102) Gordana Ili}-Po-pov bavi se harmonizacijom u domenu posrednih poreza. Zakono-davna aktivnost organa EU do sada je bila najintenzivnija ba{ utoj sferi -- u domenu poreza na dodatu vrednost i akciza. Ovakavishod je, po mi{qewu autorke, sasvim razumqiv, po{to se razlikeu poreskom tretmanu dobara i usluga neposredno pokazuju u uspo-stavqawu fiskalnih barijera na prostoru koji bi trebalo dapredstavqa jedinstveno unutra{we trì{te Unije. U ovom delukwige, Gordana Ili}-Popov je najpre predstavila pravna re{ewau vezi sa porezom na dodatu vrednost, a zatim sa akcizama iostalim posrednim porezima (npr. oporezivawe energenata, mo-tornih vozila i uve}awa kapitala).

Dosada{wi postupak harmonizacije kod poreza na prometodvijao se u dve faze. U prvoj fazi, koja je bila zapo~eta 1967.godine, Savet Zajednice doneo je ve}i broj direktiva koje su imaleza ciq da obezbede da se harmonizuje oporezivawe prometa uzemqama-~lanicama. Wima su kumulativni svefazni porezi napromet koji su postojali u Nema~koj, Italiji, Belgiji, Holandijii Luksemburgu, jednofazni porezi na promet u maloprodaji uDanskoj, i jednofazni porez na promet u trgovini na veliko, kojise primewivao u Velikoj Britaniji i Irskoj, zameweni jedinstve-nim poreskim oblikom -- porezom na dodatu vrednost (PDV), kojise od 1954. godine, istina u ograni~enom obimu, primewivao uFrancuskoj. Ovaj neto svefazni porez na promet predstavqa fis-kalnu da`binu koja se napla}uje u svakoj fazi prometnog ciklusa,ali tako da poga|a samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata odstrane obveznika. Prva faza harmonizacije op{teg poreza napromet okon~ana je dono{ewem i implementacijom tzv. [estedirektive. Gordana Ili}-Popov prikazuje osnovna re{ewa sa-dràna u ovoj direktivi (oporezive transakcije; mesto oporezi-vawa; poreski obveznik; nastanak poreske obaveze; poreska osno-vica; poreske stope; poreska oslobo|ewa; pravo na odbitak; poseb-ni reìmi oporezivawa, prava poreskih obveznika), s tim {topa`qivo prati i komentari{e sve promene u~iwene u odnosu nainicijalni tekst ove direktive. Kadgod je to mogu}e, autorka svojeizlagawe potkrepquje ranijom i aktuelnom praksom Evropskogsuda pravde.


225

Druga faza harmonizacije u domenu PDV obuhvata mere ko-jima se uklawa fiskalna kontrola na granicama izme|u zemaqa-~lanica EU. Autorka ukazuje na osnovne postavke programa, sa-drànog u tzv. Beloj kwizi, uklawawa fizi~kih barijera (npr.carinski pregledi, paso{ka i imigraciona kontrola, veterinar-ski pregledi i dr.), tehni~kih barijera (npr. u pogledu za{titepotro{a~a) i poreskih barijera na granicama izme|u zemaqa-~la-nica. Isto tako, ona ukazuje i na kasnije predloge Komisije kojisu se ticali uklawawa poreskih prepreka (npr. pribliàvawestopa PDV, uvo|ewe klirin{kog mehanizma, promena definicijemesta pruàwa usluge i dr.). Posebnu pa`wu Gordana Ili}-Popovposve}uje Direktivi o ukidawu poreskih barijera, Direktivi opojednostavqewu postupka u prelaznom periodu i Direktivi opribliàvawu stopa PDV (komentari{u}i i predlog Komisije iz2003. godine, u vezi sa racionalizacijom i pojednostavqewem sni-ènih stopa PDV). Naro~ito mesto u analizi dato je re{ewimasadrànim u Direktivi o PDV u elektronskom poslovawu, koju jeautorka ocenila kao posebno va`nu za savremene uslove poslova-wa, a sa aspekta eliminisawa distorzija u trì{noj konkurenciji.

U nastavku drugog dela monografije, autorka se bavi pores-kom harmonizacijom u oblasti akciza. Ona isti~e da pravilaZajednice u domenu akciza obuhvataju: (a) harmonizovanu poreskustrukturu (definiciju akciznih proizvoda, odre|ivawe poreskeosnovice i poreskih oslobo|ewa); (b) poreske stope (propisivaweminimalnih poreskih stopa, ali uz diskreciono pravo zemaqa-~lanica da mogu da uvode sopstvene stope akciza, vode}i pri tomera~una o me|unarodnom okruèwu); i (v) kretawe akciznih proiz-voda izme|u zemaqa-~lanica (reìm akciznih skladi{ta). Harmo-nizacija akciza u okvirima EU zasniva se na ve}em broju direk-tiva, koje bi mogle da se grupi{u u tri celine. U prvoj grupinalazi se Direktiva o op{tim aran`manima za proizvode koji supodvrgnuti akcizama, kao i o dràwu (upravqawu), kretawu ikontroli takvih proizvoda (tzv. Horizontalna direktiva). Drugagrupa obuhvata direktive o harmonizaciji strukture akciza nanaftne derivate, alkoholna pi}a i duvanske proizvode (tzv. struk-turne direktive). U tre}u grupu svrstavaju se direktive o aprok-simaciji (pribliàvawu) stopa akciza koje poga|aju obavezne ak-cizne proizvode (tzv. direktive o stopama). Gordana Ili}-Popovdetaqno i analiti~no komentari{e re{ewa svih pomenutih di-rektiva, potkrepquju}i svoja izlagawa praksom Evropskog sudapravde.

Svoju studioznost u istraìvawu poreskog prava Evropskeunije u svim wegovim segmentima Gordana Ili}-Popov je pokazalai kroz analizu ostalih posrednih poreza (oporezivawe energenata,motornih vozila i uve}awa kapitala). Ona je kriti~ki prikazala


226

Direktivu o restrukturirawu osnove Zajednice za oporezivaweenergenata i struje, ukazuju}i na vezu koja postoji izme|u poreskepolitike i politike za{tite ìvotne sredine. Nadovezuju}i sena svoja ranija izlagawa o slobodi kretawa qudi, autorka smatrada poseban zna~aj ima oporezivawe motornih vozila na prostoruUnije. U tom smislu, ona iznosi stavove Evropske komisije izstudije o oporezivawu putni~kih automobila u EU, ~iji je ciq dase otklone zna~ajne poreske prepreke i distorzije koje ovo opo-rezivawe izaziva u odnosu na slobodno kretawe automobila, patime i qudi, unutar unutra{weg trì{ta Unije. Najzad, komen-tari{e se Direktiva o taksi na kapital, koja se pla}a prilikomulagawa kapitala u dru{tva kapitala. Autorka smatra da je ovafiskalna da`bina, iako uti~e na uslove poslovawa dru{tavakapitala, ipak posrednog karaktera. Navode}i u kojim se svesituacijama pla}a taksa na kapital, ona zakqu~uje da je pomenutadirektiva imala za ciq da obezbedi slobodno kretawe kapitalaizme|u zemaqa-~lanica.

U tre}em delu (str. 103--157) Gordana Ili}-Popov nastavqasvoju analizu harmonizacije u domenu neposrednih poreza. Iakosu distorzije kod neposrednih poreza na prvi pogled mawe vidqi-ve, nije sporno da razlike u visini poreskog optere}ewa ~inilacarada i kapitala, koje nastaju kada se ekonomska aktivnost odvijau transakcijama izme|u zemaqa-~lanica EU, dovode do naru{ava-wa konkurencije i slobode kretawa ekonomskih faktora na unut-ra{wem trì{tu Unije. Zbog toga, po mi{qewu autorke, iako nepostoji neposredni pravni osnov za harmonizaciju neposrednihporeza u Uniji, on moè da se na|e u generalnoj odredbi Ugovorao osnivawu, koja na~elno nalaè harmonizaciju gde god je onaneophodna da bi unutra{we trì{te nesmetano funkcionisalo.Od poku{aja uskla|ivawa u domenu poreza na dohodak fizi~kihlica odmah se odustalo, a napori Komisije i stru~nih krugovabili su prevashodno okrenuti ka oporezivawu pravnih lica. Iakone propu{ta da ukaè na odre|ene preporuke koje su do sadau~iwene u oblasti oporezivawa fizi~kih lica (poreski tretmannerezidentnih fizi~kih lica; poreski tretman malih i sredwihpreduze}a), razumqivo je {to Gordana Ili}-Popov svoju pa`wukoncentri{e prvenstveno na porez na dobit preduze}a. Ona iden-tifikuje glavne razloge za harmonizaciju neposrednih poreza uEU (npr. ujedna~avawe sistema i osnovnih elemenata poreza nadobit korporacija; harmonizacija poreskog tretmana dividendi;eliminisawe prepreka kod me|ukompanijskih isplata dividendi,kamata i autorskih naknada; olak{avawe grupisawa kompanijaizme|u zemaqa-~lanica i dr.). Autorka smatra da su razlike umetodima za eliminisawe dvostrukog pravnog oporezivawa, kao iu sistemima za eliminisawe, odnosno smawivawe ekonomskog dvo-


227

strukog oporezivawa dividendi dva glavna pitawa po kojima serazlikuju poreski sistemi zemaqa-~lanica u ovoj oblasti opore-zivawa, i zbog toga im posve}uje posebnu pa`wu. Gordana Ili}-Popov vrlo analiti~no daje istorijski pregled harmonizacijeneposrednih poreza u Evropskoj zajednici, po~ev od sedamdesetihgodina 20. veka (Nojmarkov izve{taj, Van den Tempelov izve{taji dr.), preko prvog i drugog Rudingovog izve{taja, pa sve do vrloobuhvatne Studije Evropske komisije o oporezivawu kompanija naunutra{wem trì{tu Unije. Autorka analizira na koji na~in EUmoè da, putem poreza na dobit korporacija, spre~i {tetnu po-resku konkurenciju izme|u zemaqa-~lanica, odnosno da podrìprincip slobodnog kretawa kapitala. Iako nisu retka mi{qewada bi harmonizacija osnovice ovog poreskog oblika li{ila zem-qe-~lanice mogu}nosti da izvr{avaju ekonomske i druge ciqeve,ipak su se uobli~ili odre|eni predlozi koji su usmereni napostizawe jedinstvene osnovice poreza na dobit korporacija, kadasu u pitawu kompanije koje obavqaju poslovne aktivnosti {iromteritorije EU. U tom smislu, Gordana Ili}-Popov kriti~ki is-pituje svaki od slede}ih u~iwenih predloga: (1) koncept oporezi-vawa u doma}oj zemqi; (2) uvo|ewe zajedni~ke (konsolidovane)poreske osnovice; (3) ,,federalni‘‘ porez na dobit kompanija EU;i (4) uvo|ewe jedinstvene, obavezne harmonizovane poreske osno-vice. Weno je mi{qewe da, uprkos zamerkama koje bi se mogleuputiti na ra~un svakog od navedenih predloga, ovi modeli, svakiza sebe, pruàju mogu}nost kompanijama koje posluju u ve}em brojuzemaqa-~lanica EU da svoj ukupni dohodak obra~unavaju na ,,EU-osnovi‘‘, {to otklawa probleme koji proisti~u iz ~iwenice da15, odnosno 25 razli~itih nacionalnih poreskih sistema istovre-meno postoje na unutra{wem trì{tu Unije.

Glavno mesto u okviru tre}eg dela monografije zauzimaanaliza poreskih direktiva koje su usvojene u oblasti oporeziva-wa dobiti korporacija. To su: Direktiva o poreskom tretmanudividendi koje filijala ispla}uje mati~noj kompaniji (Parent-Sub-sidiary Directive) i Direktiva o poreskom tretmanu statusnih pro-mena kod kompanija (Merger Directive). Gordana Ili}-Popov pratinajnovije promene ovih direktiva i ugra|uje ih u svoju analizu.Svoje izlagawe u ovom delu zavr{ava ukazivawem na jo{ jedanzna~ajan elemenat tzv. poreskog paketa za spre~avawe {tetneporeske konkurencije -- re~ je o Kodeksu o obavqawu poslovawa(Code of Conduct).

êtvrti deo (str. 159--171) posve}en je problematici elimi-nisawa ekonomskog dvostrukog oporezivawa na nivou Evropskeunije. Autorka je detaqno prikazala Direktivu o oporezivawukamata i autorskih naknada i Direktivu o oporezivawu prihodaod {tedwe. Ove dve direktive su, tako|e, obuhva}ene napred po-


228

menutim ,,poreskim paketom‘‘. Ukidawem poreza po odbitku nakamate i autorske naknade ispla}ene u odnosima izme|u povezanihpreduze}a, koja su rezidenti razli~itih zemaqa-~lanica EU, eli-mini{e se ekonomsko dvostruko oporezivawe kod ove vrste pri-hoda. S druge strane, prihod od {tedwe koji je u formi kamateispla}en u jednoj zemqi-~lanici EU fizi~kom licu, koje je rezi-dent druge zemqe-~lanice, podvrgnut je efektivnom oporezivawuprema zakonu koji vaì u toj zemqi-~lanici, ~ime se elimini{eekonomsko dvostruko oporezivawe ove vrste prihoda. Posebanzna~aj u eliminisawu ekonomskog dvostrukog oporezivawa imaArbitra`na konvencija. Ona ne predstavqa pravni (obavezuju}i)instrumenat EU, ve} ima status multilateralne konvencije naterenu me|unarodnog javnog prava. Wen je ciq da obezbedi usloveza ostvarivawe koordinacije izme|u nadle`nih poreskih organaiz razli~itih zemaqa-~lanica EU, u situaciji kada se transakcijeizme|u ~lanica multinacionalne grupe kompanija odvijaju potransfernim cenama. Isti~u}i da Arbitra`na konvencija trenut-no nije na snazi (po{to protokol o produèwu wenog vaèwa jo{nisu ratifikovale sve zemqe-~lanice EU), Gordana Ili}-Popovukazuje na wen veliki zna~aj, imaju}i, pre svega, u vidu ~iwenicuda se kompanije na podru~ju EU suo~avaju sa brojnim spornimpitawima u vezi sa transfernim cenama. Ujedno, ona napomiwe dabi bilo nu`no u~initi odre|ene izmene u ovoj konvenciji (reci-mo, treba precizirati odre|ena procesno-pravna pitawa, kao, naprimer, da li dokumenta treba da budu prevedena na jezike obestrane-u~esnice u transakciji; kakva relacija treba da postojiizme|u arbitra`nog postupka i sudskog, odnosno upravnog postup-ka i dr.).

U petom delu monografije (str. 173--182) autorka se baviharmonizacijom u domenu poreske saradwe. Iako unutra{we tr-ì{te Unije pretpostavqa liberalizaciju tokova kapitala i ro-ba, kao i odsustvo kontrole na grani~nim prelazima izme|u zema-qa-~lanica, ono ne obezbe|uje samo ,,~etiri velike slobode‘‘, ve}stvara i posebne mogu}nosti za me|unarodnu poresku evaziju. Dabi se ta pojava suzbila, potrebno je uspostaviti odgovaraju}uporesku saradwu izme|u poreskih organa zemaqa-~lanica EU. Ovasaradwa se, prevashodno, ogleda u obavezi razmene informacijakoje mogu zemqama-~lanicama da omogu}e ta~no i korektno utvr-|ivawe poreza (poreza na dohodak, poreza na imovinu, poreza nadodatu vrednost i akciza). Autorka identifikuje razli~ite mo-gu}e na~ine za razmenu informacija (na zahtev, automatski ilispontano). Sem toga, ona izdvaja situacije kada zemqa-~lanicamoè, ipak, da odbije saradwu kod razmene informacija (npr. akobi pruàwe informacija podrazumevalo otkrivawe poslovne iliprofesionalne tajne ili bi zna~ilo povredu javnog interesa idr.).


229

Krajwi zakqu~ak Gordane Ili}-Popov jeste da je veza iz-me|u poreske politike i ostalih vidova politike koje vodi EUsve izraènija, kako napreduje proces evropskih integracija. Upr-kos o{trim reakcijama i protivqewima pojedinih zemaqa-~lani-ca, o~igledno je da bi za sve wih bilo korisno ukoliko bi sepostigao obuhvatniji dogovor o prirodi harmonizacije wihovihporeskih sistema i fiskalnih politika. Ali, relativno spornapredak u tom pravcu tokom posledwih pola veka jasno pokazujeda ipak postoje ne samo ekonomske koristi od poreske harmoniza-cije, nego i znatne te{ko}e u wenom sprovo|ewu. Poreska pitawao kojima zemqe-~lanice treba da se dogovore su vrlo sloèna, ao wihovom ure|ivawu treba da se postigne jednoglasnost izme|uzemaqa-~lanica, {to je u praksi -- zbog politi~kih, ekonomskih idrugih razloga -- ~esto te{ko ostvariti. Zbog toga, po mi{qewuautorke, postoji potreba da se sprovode daqa istraìvawa o tomekoji su poreski oblici u stawu da boqe realizuju ulogu ,,harmo-nizovanog evropskog poreza‘‘, a koji su, pak, primereniji za uvo-|ewe na nacionalnom nivou zemaqa-~lanica. Takva analiza poseb-no dobija na zna~aju u svetlu pro{irivawa EU, odnosno prik-qu~ewa novih zemaqa-~lanica. U tom smislu, predstoje ozbiqnizadaci na iznalaèwu prave ravnoteè izme|u ,,evropskog‘‘ i ,,na-cionalnog‘‘ oporezivawa. Po uverewu autorke, te{ko da postojineka druga sfera u kojoj se tako jasno pokazuje prava prirodaodnosa izme|u nastojawa da se izgradi ,,nadnacionalno‘‘, evropskounutra{we trì{te i èqe svake zemqe-~lanice da sa~uva vlas-titi suverenitet.

Gordana Ili}-Popov je uspela da kompleksnu problematikuporeskog prava Evropske unije prikaè na jasan i jezgrovit na~in,oboga}uju}i je najnovijom praksom Evropskog suda pravde. Ovommonografijom ona je definitivno potvrdila da zna~ajno uti~e narazvoj nau~ne misli u oblastima javnih finansija i poreskogprava. Ona to ~ini pionirskim nau~nim radom, kojim u literaturina ju`noslovenskim jezicima utemequje novu disciplinu u oblastiporeskog prava -- poresko pravo Evropske unije. Wena kwiga je,me|utim, relevantna i u {irim okvirima, jer se tako obuhvatnai aùrna analiza komunitarnog poreskog zakonodavstva i juris-prudencije Evropskog suda pravde retko moè na}i i na jezicimazemaqa-~lanica Evropske unije. U godinama koje dolaze, kako nadugom putu koji vodi do ~lanstva u Evropskoj uniji Srbija budeprilago|avala svoje zakonodavstvo evropskom pravu, prakti~navrednost monografije Poresko pravo Evropske unije samo }e do-bijati na zna~aju.

Dejan Popovi}


230

Fons Coomans, Menno T. KammingaExtraterritorial Application of Human Rights Treaties(Intersentia, Antwerpen -- Oxford, 2004)

Zbornik radova pod naslovom Ekstrateritorijalna prime-

na ugovora o qudskim pravima sadrì tekstove dvanaest autora,{to predstavqa doprinos seminaru odrànom januara meseca 2003.godine u organizaciji Centra za qudska prava u Mastrihtu.

Radovi se oslawaju na ~etiri ~uvena dokumenta o qudskimpravima (Pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, 1966, Pakt oekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, 1966, Evropska kon-vencija o osnovnim qudskim pravima i slobodama, 1950. i Ame-ri~ka konvencija o qudskim pravima, 1969), te na praksu organa u~iju je nadle`nost stavqen nadzor nad wihovom primenom (Komi-tet za qudska prava, Evropski sud za qudska prava i Interame-ri~ka komisija za qudska prava).

Uporedni pristup koji dominira ovim zbornikom nesumwivoje posledica dobro poznate ~iwenice da se navedeni organi usvojim presudama neretko oslawaju na stavove i tuma~ewa ostalihorgana za za{titu qudskih prava. Iz razmi{qawa pojedinih au-tora moglo bi se zakqu~iti da razlog tome leì ne samo u kom-pleksnosti i nedovoqnoj ispitanosti problema ekstrateritori-jalne primene ugovora o qudskim pravima, ve} i u nedostatkuhrabrosti pozvanih institucija da zauzmu jasne i nedvosmislenestavove u tom pogledu, budu}i da su svesne dalekose`nih posledicakoje wihove odluke mogu imati u vremenima koja dolaze.

Od izuzetnog zna~aja je okolnost da se me|u autorima odab-ranih tekstova nalaze kako teoreti~ari, profesori me|unarodnogprava na zna~ajnim evropskim i ameri~kim univerzitetima, takoi istraìva~i na brojnim institutima za me|unarodno pravo ipravni savetnici pri me|unarodnim organizacijama i organimakoji se bave za{titom qudskih prava. Upravo takav pristup omo-gu}io je da se, ionako kompleksna tema, sagleda sa razli~itihaspekata, prevashodno prakti~nih ali uz neizbe`no oslawawe nastanovi{ta teorije.

Nakon liste skra}enica i, po prirodi stvari, nezaobilaz-nog, izuzetno pregledno klasifikovanog i iscrpnog spiska slu-~ajeva koje autori u radovima konsultuju, sledi uvodni ~lanaksamih urednika pod naslovom ,,Uporedni uvodni komentari o ek-strateritorijalnoj primeni ugovora o qudskim pravima‘‘, a potomi dvanaest eseja razvrstanih u ~etiri tematske celine.

Urednici zbornika ujedno su i koautori uvodnog ~lanka kojipostavqa po~etne koordinate problema. Ne spore}i da se u osnoviqudskih prava nalazi ideja o neophodnoj za{titi pojedinca od


231

arbitrarnog vr{ewa vlasti teritorijalne dràve, Kumans i Ka-minga isti~u da aktuelni razvoj upu}uje na sve ve}u ,,rawivostpojedinca‘‘ usled sve ~e{}eg kr{ewa osnovnih qudskih prava ak-tima dràve izvan wenih teritorijalnih granica. Razloge za tak-vu situaciju autori, izme|u ostalog, vide u globalizaciji i ratuprotiv terorizma, pitaju}i se da li su dràve potpisnice ugovorao qudskim pravima du`ne da i van svoje teritorije po{tuju oba-veze preuzete tim ugovorima.

Celina koja prati uvodni ~lanak bavi se odnosom ekstrate-ritorijalnih akata dràve i me|unarodnog humanitarnog prava. Sobzirom na re{ewe predvi|eno ~lanom 1 @enevskih konvencijaod 1949. godine, prema kome se dràve ugovornice obavezuju napo{tovawe Konvencija ,,u svim okolnostima‘‘, postoji saglasnostda pitawe ekstrateritorijalne primene ugovora koji ure|uju ma-teriju me|unarodnog humanitarnog prava nije suvi{e kompleksno.Ipak, pojedina pitawa zahtevaju jasne odgovore. Tako Xejms Ros,u svom ~lanku ,,Aspekti nadle`nosti me|unarodnih qudskih pravai humanitarnog prava u ratu protiv terora‘‘, smatra da bi, u skladusa na~elom lex specialis, me|unarodno humanitarno pravo trebaloprimewivati u slu~aju preklapawa dveju oblasti prava, uzimaju}iu obzir okolnost da se me|unarodno humanitarno pravo primewujeza vreme oruànog sukoba, za razliku od prava qudskih prava ~ijaprimena nije ograni~ena. Kako, pak, ni granice samog me|unarod-nog humanitarnog prava nisu najpreciznije definisane, autor na-gla{ava i ujedno izraàva bojazan da ostaje dovoqno prostora zarazli~ita tuma~ewa wegove primenqivosti u konkretnom slu~aju.

Druga grupa ~lanaka razmatra pitawe ekstrateritorijalneprimene ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima. U okviruove grupe tekstovi su sistematizovani prema konkretnom instru-mentu za za{titu qudskih prava. Svaki ~lanak, iako fokusiranna neki od ugovora o qudskim pravima, pruà dragocenu uporednuanalizu kroz osvrtawe na praksu ostalih organa zaduènih zanadzor nad wihovom primenom.

Dominik Mek Goldrik, profesor Me|unarodnog javnog pravana Pravnom fakultetu u Liverpulu, i Martin [einin, profesorUstavnog i Me|unarodnog prava i ~lan Komiteta za qudska prava,detaqno su se u svojim radovima posvetili pitawu ekstraterito-rijalne primene Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.

Nastoje}i da jasno odredi pojam ekstrateritorijalne prime-ne pre zalaèwa u dubqe i kompleksnije analize ovog pitawa ukontekstu Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, profesorMek Goldrik insistira na op{tem me|unarodnom pravu kao okvi-ru u kome treba tragati za adekvatnim odgovorima. Dva su aspektaovog pitawa. Prvi se ti~e obaveza koje Pakt name}e u pogledu


232

pojedinaca na teritoriji dràve ugovornice, ali koje se odnosena povrede odredaba Pakta u~iwene na teritoriji druge dràveugovornice. Drugi aspekt ti~e se povrede prava zagarantovanihPaktom u pogledu osoba koje se nalaze na teritoriji dràve kojanije ugovornica Pakta. Autor daqe razvija dve navedene situacijepruàju}i istovremeno detaqno tuma~ewe kqu~nih izraza rele-vantnih odredaba samog Pakta. U skladu sa ~lanovima 31 i 32Konvencije o ugovornom pravu, autor se priklawa tuma~ewu kojeu uobi~ajenom zna~ewu izraza ,,na wenoj teritoriji i u wenojnadle`nosti‘‘ (~lan 2(1) Pakta) vidi jasnu konjunkciju, te neop-hodnu ispuwenost oba ta elementa da bi do{lo do primene Paktao gra|anskim i politi~kim pravima.

Na samom kraju ~lanka profesor Mek Goldrik se, inspiri-san odlukom Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Bankovi},pita da li bi Komitet za qudska prava u nekom sli~nom slu~ajukoji bi pred wega bio iznet doneo druga~iju odluku. Hrabroopisuju}i slu~aj Bankovi} kao ,,politi~ki‘‘, uz tvrdwu da je Sudovom odlukom nastojao da privremeno izbegne odgovore na izvesnanezgodna pitawa, autor ipak ovu odluku smatra saglasnom sa pret-hodnom praksom Suda. Opravdavaju}i stav Suda da je pitawe nad-le`nosti bilo su{tinsko u slu~aju Bankovi}, autor svoja raz-mi{qawa okon~ava sumwom u mogu}nost bitno druga~ije odlukepred Komitetom za qudska prava.

Ekstrateritorijalnoj primeni Konvencije o osnovnim qud-skim pravima i slobodama i praksi Evropskog suda za qudskaprava posve}ena su tako|e dva ~lanka. Me|utim, pa`qivim ~ita-wem svakog od ~lanaka u okviru ovog zbornika sti~e se utisak daje praksi Evropskog suda za qudska prava posve}eno najvi{e pro-stora. Naime, odluka u slu~aju Bankovi} nesumwivo je pokrenulamnoge na razmi{qawe o pitawu ekstrateritorijalne primene.Ona predstavqa nezaobilaznu ta~ku na koju je neophodno osvrnutise prilikom analize prakse ostalih organa za za{titu qudskihprava.

^lanak pod nazivom ,,@ivot posle slu~aja Bankovi}: o ek-strateritorijalnoj primeni Evropske konvencije o qudskim pra-vima‘‘ Rika Losona, podrobno analizira ovu zna~ajnu odluku. Au-tor se na samom po~etku ~lanka bavi uvodnim pitawima pojmaekstrateritorijalne primene i geneze ~lana 1 Evropske konven-cije o qudskim pravima, te nezaobilaznim tuma~ewem izraza ,,usvojoj nadle`nosti‘‘ od koga i zavisi da li se Konvencija moèprimeniti u slu~aju povreda nastalih na teritoriji dràve kojanije ugovornica Konvencije.

^lanak detaqno prikazuje ranu praksu Suda povodom pitawaodgovornosti dràve za ekstrateritorijalne akte, kao i praksu


233

Suda koja je usledila po dono{ewu odluke u slu~aju Bankovi}, akoja nedvosmisleno potvr|uje stav Suda zauzet u ovom presudnomslu~aju. Analiza prakse pra}ena originalnim komentarima izu-zetno je zanimqiva kad autor izlaè princip ,,efektivne kontro-le‘‘ i wegov razvoj. Princip ,,efektivne kontrole‘‘ on analizirau kontekstu niza slu~ajeva povodom Severnog Kipra, docnije garazmatraju}i kroz relevantne paragrafe odluke u slu~aju Banko-vi}. Loson u tom smislu izri~ito zakqu~uje svoja razmi{qawastavom da stepen obezbe|enosti prava i sloboda pojedinaca izvanteritorije dràve ugovornice mora biti srazmeran stepenu kon-trole koju ona nad tim pojedincima vr{i.

Posledwa dva ~lanka u okviru druge celine posve}ene za-{titi gra|anskih i politi~kih prava, ti~u se ugovora o qudskimpravima u interameri~kom sistemu za{tite tih prava. Autorikoji se bave tom problematikom ne odstupaju zna~ajnije u sistemuizlagawa od ranije pomenutih pisaca, insistiraju}i prete`no napraksi Interameri~ke komisije uz neizbe`nu komparaciju sa slu-~ajem Bankovi}. îni se da su autori jedinstveni u oceni ipohvalama upu}enim Interameri~koj komisiji za qudska prava.Ona je, kada se radi o ekstrateritorijalnoj nadle`nosti dràva~lanica Organizacije ameri~kih dràva, oti{la korak daqe uodnosu na ne{to konzervativniji i oprezniji Evropski sud zaqudska prava, {to jasno proizlazi iz stava Komisije da se dràva~lanica ove organizacije smatra odgovornom za povrede prava izAmeri~ke konvencije o qudskim pravima ili Ameri~ke deklara-cije o pravima i du`nostima ~oveka, ~ak i kada je povreda nastu-pila izvan wene teritorije ali u okviru ameri~kog regiona. Ipak,~ak ni Komisija nije imala dovoqno odva`nosti da ode takodaleko i da dràvu proglasi odgovornom za kr{ewe prava nastalou dràvi koja se nalazi izvan regiona.

Najzad, u posledwe dve celine zbornika urednici su svrstaliradove o ekstrateritorijalnoj primeni ugovora o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima, odnosno o pitawu odnosa ekstra-teritorijalnosti i sankcija.

Iako se pitawe ekstrateritorijalne primene ugovora o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima javqa u bitno dru-ga~ijem obliku -- s obzirom na okolnost da ugovori u ovoj oblastine ograni~avaju domet wihovih obaveza na pojedince koji se nalazena teritoriji ili u nadle`nosti dràva ugovornica -- kqu~nopitawe ti~e se prirode i konkretne sadrìne pomenutih obaveza.Tom pitawu posve}eno je i najvi{e prostora. Stavovi autora serazlikuju u zavisnosti od toga da li se ove obaveze ograni~avajuna negativne ili pak ukqu~uju i pozitivne obaveze. Najve}i pro-


234

blem u tom smislu, ~ini se, ipak predstavqa nedostatak rele-vantne me|unarodne prakse u ovoj oblasti.

Pohvale treba prevashodno uputiti pristupu kojim su seKumans i Kaminga posluìli prilikom ure|ivawa zbornika. Sva-ko pitawe, a pogotovo novo i nedovoqno istraèno, vapi za sag-ledavawem iz razli~itih uglova, ne samo apologetskim ve} i ~estovrednijim kriti~kim razmi{qawima. Su~eqavaju}i u svakoj te-matskoj celini stavove po dva autora, izgleda da su uredniciuspeli u nameri da ~itaoca najpre upute u svaki aspekt teme okojoj ~ita, potom ga prosto izazivaju}i da sam vaga razloge kojeautori iznose u prilog svojim tvrdwama i protiv wih, da bi ganajzad podstakli na kreativno razmi{qawe ostavqaju}i mu do-voqno prostora za izvo|ewe sopstvenih zakqu~aka.

Ekstrateritorijalna primena ugovora o qudskim pravimakao jedno relativno novo pitawe koje sve vi{e dobija na aktuel-nosti, pokrenulo je tek nedavno ùstru raspravu u doktrinarnimkrugovima. Upravo iz tog razloga ne postoji bogata referentnaliteratura koju bi osoba zainteresovana za ovo pitawe imalapriliku da konsultuje. U tom smislu, zbornik radova Ekstrate-

ritorijalna primena ugovora o qudskim pravima urednika FonsKumans i Meno T. Kaminga predstavqa izuzetan doprinos savre-menim tendencijama prava qudskih prava i nezaobilazan i nadasvenepresu{an izvor dragocenih ideja koje, ako je suditi po evolui-raju}oj praksi nadle`nih organa za za{titu qudskih prava, nisujo{ dobile svoj kona~ni oblik.

Bojana Jak{i}

Miodrag Jovanovi}Kolektivna prava u multikulturnim zajednicama,(,,Slu`beni glasnik‘‘, Beograd, 2004)

U jednom ~lanku u kojem analizira neke od mera takozvaneafirmativne akcije, Ronald Dvorkin veli da u odre|enim okol-nostima dràva moè da odstupi od liberalnog na~ela ,,jednakaprava za jednake gra|ane‘‘ i da neke pojedince stavi u nepovoqnijia neke druge u povoqniji poloàj ukoliko to poboq{ava stawezajednice kao celine. A zajednici kao celini moè biti boqe nadva na~ina: kada su u woj unapre|eni ili interesi ili vrednosti.Dvorkin ne pomiwe da, osim od uvaàvawa interesa i vrednosti,dobrobit multikulturnog dru{tva zavisi i od o~uvawa identitetaetnokulturnih zajednica. Me|utim, Klaus Ofe uverqivo dokazujeda se u ovakvim dru{tvima konflikti zasnovani na identitetu


235

teè razre{avaju od interesnih ili ideolo{kih konflikata. Ine samo to. Kako nam u kwizi Kolektivna prava u multikultur-

nim zajednicama sugeri{e wen autor dr Miodrag Jovanovi}, kon-flikti u domenu me|uetni~kih odnosa imaju specifi~nu prirodu.Zato {to nisu ideolo{ki, ne mogu ni biti pacifikovani posred-stvom garantovawa klasi~nih politi~kih prava individua. Zato{to nisu socijalno-ekonomski, ne mogu se razre{iti pomo}u so-cijalne politike i socijalnih prava. Re~ju, sukobe zasnovane naidentitetu nije mogu}e razre{avati klasi~nim pravnim i poli-ti~kim mehanizmima liberalne demokratije. Tamo gde jedna mawi-na svoj mawinski status sti~e na osnovu razli~itog kulturno-is-torijskog identiteta i gde zbog toga taj status ne moè bitinikada izmewen, ona ne moè probleme i konflikte koje ima save}inom re{avati samo posredstvom za{tite individualnih pra-va.

Jovanovi} u svojoj kwizi tematizuje upravo ovu jedna~inumodernog liberalizma analiziraju}i niz koncepata koji su u vezisa wenim re{avawem. U toj analizi on sledi logi~an redosled.Prvo je pitawe koji su to kolektiviteti ~iji identitet trebao~uvati i koji su svojim pripadnicima neobi~no va`ni; zatim,za{to su takvi kolektiviteti u moralnom smislu va`niji oddrugih i za{to oni poseduju autenti~an moralni subjektivitet;kako iz wihovog moralnog subjektiviteta konkretizovati wihovpravni subjektivitet, tj. kako ih u~initi titularima odre|enihkolektivnih prava; i najzad, kako se multikulturno dru{tvo pret-vara u zajednicu, tj. kako u multikulturnom dru{tvu pomiritirazli~itost sa potrebnom kohezijom zajednice.

Prvo bitno pitawe kojim se Jovanovi} bavi jeste pitaweodre|ewa multikulturnog dru{tva. Ono se zapravo svodi na od-re|ewe ili samoodre|ewe relevantnih kolektiviteta koji jednodru{tvo ~ine multikulturnim. Samo odre|ene grupe, grupe sajasno izraènim identitetom, mogu da se pojave kao ~inioci mul-tikulturne zajednice, a napose i kao moralni i pravni subjekti.Prema jednom od uvreènih mi{qewa koje se u kwizi navodi, re~je o ,,grupama sa identitetom kod kojih pripadni{tvo nije izab-rano ve} prirodno ili dru{tveno dato, i ~iji ~lanovi ne moguizbe}i ~lanstvu‘‘. Autor, me|utim, ne zastaje na ovakvom odre|ewurelevantog kolektiviteta, ve} je precizniji. On smatra da surelevantne grupe one koje ve} uìvaju za{titu me|unarodnog jav-nog prava, dakle, da je re~ o nacionalnim, etni~kim ili religij-skim grupama. Naime, ove grupe dugo su ve} za{titni objekt poje-dinih me|unarodnih konvencija i kao takve o~evidno predstavqajujedno moralno dobro.

A upravo je taj autenti~an moralni subjektivitet osnova zapretenziju kolektiviteta na kolektivna prava. Pisac se ovde


236

opredelio za moralni stav koji je kanadski teoreti~ar MajklHartni nazvao ,,vrednosnim kolektivizmom‘‘. Prema ovom stano-vi{tu, kulturna razli~itost i kulturni identitet su intrin-si~ne, a ne instrumentalne vrednosti. Sa tog aspekta, moralnisubjektivitet odre|enih kolektiviteta je nesporan jer je nesvod-qiv na wihove individualne pripadnike. Dakle, postojawe kolek-tiviteta je jedno moralno dobro, moralna prava kolektiviteta suizvorna, i sve to nije mogu}e u krajwoj liniji svesti na moralnuvrednost i moralna prava pripadnika kolektiviteta. Tek na os-novi ovako postuliranog moralnog subjektiviteta, konstrui{e sepravni subjektivitet kolektiviteta. Me|utim, redosled stvari jejasan. Kolektivitet je pre svega jedna socijalna realnost. On nijepravna tvorevina. Kao takav on se jasno razlikuje od pravnog lica.Stvarnost kolektiviteta je de facto, a ne de iure kao u slu~ajupravnog lica. Jovanovi} zato s pravom smatra da kolektivitetetreba svrstati u posebnu grupu pravnih subjekata, upravo stoga{to oni nisu konstrukcija prava -- poput korporacije -- ve} suosobena socijalna realnost. Dakle, kod kolektivnih prava poten-cijalni titular postoji kao takav, na osnovu ,,objektivnih krite-rijuma‘‘, a zakonodavac ga moè pravno priznati i u~initi subjek-tom prava.

Kakva to prava zakonodavac moè pripisati kolektivitetukao subjektu prava? To je zapravo pitawe odre|ewa pojma kolek-tivnih prava. Autor je u ovoj stvari izri~it i precizan: kolek-tivna prava se ne defini{u na osnovu na~ina wihovog vr{ewa.Stoga, kolektivna prava ne predstavqaju prava ~ije je vr{ewenu`no kolektivno, jer postoje kolektivna prava koja mogu bitivr{ena individualno od strane pripadnika relevantnog kolekti-viteta. Takvo je, recimo, pravo mawinske zajednice da se na wenomjeziku vodi sudski i upravni postupak, a koje se upra`wava indi-vidualno od strane pripadnika mawinske zajednice. Postoje na-ravno i suprotni primeri, primeri individualnih prava, poputprava na okupqawe, na udruìvawe, na {trajk, koja se vr{e ko-lektivno. Za prirodu kolektivnih prava nije, dakle, od odlu-~uju}eg zna~aja na~in na koji }e ona biti vr{ena. Wihova su{tinaje u tome da je titular kolektivitet kao celina. A taj kolekti-vitet jeste vi{e od prostog zbira wegovih individualnih pripad-nika. I upravo je wegova, ve} pomiwana pretpravna ili vanpravna,socijalna egzistencija, a ne ~iwenica da je on pravna konstruk-cija, osnova na kojoj se temeqi ideja o postojawu kolektivnihprava.

Najzad, Jovanovi} tako dospeva i do sredi{weg mesta temeo kolektivnim pravima, tj. do wihovog odnosa prema individual-nim pravima. U ovom odnosu ~esto postoji tenzija i ~iwenica jeda primena kolektivnih prava koja garantuju opstanak i za{tituodre|ene etnokulturne grupe ponekad dovodi do kr{ewa univer-


237

zalnih individualnih prava pripadnika te grupe. Iako sa libe-ralnog stanovi{ta neopravdano, ovakvo stawe stvari se, smatraJovanovi}, moè utemeqiti na ve} pomiwanom moralnom stavu,,vrednosnog kolektivizma‘‘. Naime, kada je u pitawu odràwejedne zajednice -- koja, da podsetim, prema tom stavu predstavqajedno moralno dobro po sebi -- onda je mogu}e da kolektivna pravaprakti~no suspenduju odre|ena individualna prava i slobode. Uo-stalom, autor navodi niz primera iz prakse uzornih liberalnihdemokratija koji svedo~e da se kolektivnim pravima etnokultur-nih zajednica katkada daje prednost u odnosu na individualnaprava wenih pripadnika.

Nakon opse`nih teorijskih razmatrawa, pisac se upustio iu analizu situacije u na{oj zemqi u pogledu za{tite kolektivnihprava nacionalnih mawina. U tu svrhu naro~ito je analiziraoodredbe sadràne u nedavno usvojenom Zakonu o za{titi prava isloboda nacionalnih mawina, a posebno zakonski pojam nacional-ne mawine, individualna prava pripadnika nacionalnih mawina,kao i kolektivna prava mawina i, najzad, na~in predstavqawanacionalnih mawina. Ciq svih mera iz arsenala teorije multi-kulturalizma, pa i ovih zakonskih re{ewa, jeste da Srbija prera-ste iz multikulturnog dru{tva u multikulturnu zajednicu. Da biSrbija postala takva vaqano ure|ena politi~ka zajednica, svikoji u woj ìve treba da je doìve, kako Tibor Varadi kaè, kaosvoju sredinu kojoj bi bili lojalni. Ovaj ciq ne moè bitiostvaren bez vaqane institucionalizacije i pravnog ure|ewa ko-lektivnih prava mawina. Ipak, da bi Srbija ostvarila taj ciq,neophodno je da proklamovana politika priznawa kolektivnihprava utvr|enih Zakonom ne ostane ,,mrtvo slovo na papiru‘‘. ZatoJovanovi} nagla{ava da je potrebno obezbediti materijalne, teh-ni~ke i qudske resurse da bi mawinska prava bila oìvotvorenau praksi. Ali, {to mi se ~ini jo{ zna~ajnijim, neophodno jestvarati dru{tvenu klimu koja }e favorizovati ostvarivawe tihprava, u kojoj }e ve}ina sa razumevawem prihvatati i podràvatilegitimna kolektivna prava mawina. Teku}i moralni stavovi {i-re populacije i brzina sa kojom ona prihvata naloge multikultu-ralizma bez sumwe da postavqaju granice sprovodqivosti prak-ti~nih mera iz domena kolektivnih prava.

Kona~no, vaqa se osvrnuti na neke op{te karakteristikeove vrlo dobre kwige. Pre svega, wen zna~ajan kvalitet je aktu-elnost. Aktuelna je najpre tema kojom se ona bavi, i to podjednakou teoriji i u praksi. Tako|e, Jovanovi} se veoma potrudio da jednutakvu temu prou~i ne samo na osnovu radova onih pisaca koji suve} klasici, nego i na osnovu najnovijih doprinosa mla|ih ali ve}afirmisanih autora. Upravo zahvaquju}i naporu autora da u pog-ledu teme i literature odrì korak sa vremenom i svetom, uprkosokolnostima koje su ga okruìvale, kwiga deluje veoma savremeno.


238

Osim toga, Jovanovi} znala~ki ukr{ta i suprotstavqa razli~itestavove starijih i mla|ih pisaca, ~esto iznose}i sopstvene zak-qu~ke o logi~koj vaqanosti, ali i o normativnom kvalitetu tihstavova. U wegovom pristupu nema pristrasnosti niti navija~kogopredeqivawa za ovo ili ono mi{qewe. S obzirom na wegovegodine, ~ak imponuje autorova hladna nau~na odmerenost i kri-ti~ka distanca naspram dominantnih teorijskih paradigmi. Upra-vo zbog svega toga, zbog aktuelnosti problema kojima se bavi, zbogume{nosti pisca da nas uputi u sve nijanse tih zna~ajnih teorij-skih i prakti~nih problema, ova kwiga predstavqa dragocen do-prinos na{oj pravnoj i politi~koj nauci. [tavi{e, ovakvog delase sigurno ne bi postidele ni ve}e ni zna~ajnije pravne kulturenego {to je na{a.

Na kraju treba dodati i ovo: kwiga docenta Miodraga Jova-novi}a Kolektivna prava u multikulturnim zajednicama bezsumwe je vi{estruko vredna. Vredna je za one koji se bave poli-ti~kom i pravnom teorijom, jer ih sigurnom rukom vodi krozlavirint zna~ajnih teorijskih kontroverzi. Vredna je i za na{epoliti~ke i pravne prakti~are kojima je nasu{no potrebna jednasveobuhvatna slika sloènog problema koji moraju da re{avaju:kako fragilnu politi~ku zajednicu koja je razjedana dugogodi{-wim konfliktima prevesti u dobro ure|enu i stabilnu multikul-turnu zajednicu. Zapravo, slobodno se moè re}i da bez takvogsveobuhvatnog pogleda na ovaj problem, sam problem ne moè bitisre}no re{en. Kona~no, kwiga }e biti zanimqivo i vredno {tivosvim onim obrazovanim laicima koji èle da se na pouzdan iinstruktivan na~in upoznaju sa zna~ewem najva`nijih koncepatapoliti~ke i pravne teorije kao {to su koncepti liberalizma,multikulturnog dru{tva, nacije, etni~ke grupe, individualnih ikolektivnih prava, prava na samoopredeqewe itd. Jednom re~ju,pred ~itaocima je kwiga koja zasluùje svaku mogu}u pa`wu na-u~ne i {ire javnosti, kwiga autora za kojeg pouzdano mogu re}ida }emo wegova naredna dela o~ekivati sa nestrpqewem i do~eki-vati dobrodo{licom.

Goran Dajovi}

Xon BarnetRana gr~ka filozofija(,,Zavod za uxbenike i nastavna sredstva‘‘, Beograd, 2004, str. 440)

Xon Barnet (John Burnet 1862--1928) bio je profesor gr~kogjezika i teoreti~ar obrazovawa. Predavao je starogr~ki na uni-verzitetu Saint Andrews u [kotskoj (1892--1928), a drào je kurs o


239

Platonu na univerzitetu u Berkliju (1925--1926). Prevodio je iprire|ivao klasi~ne tekstove. Osim dela Rana gr~ka filozofija

(Ealry Greek Philosophy), koje je doìvelo vi{e izdawa i prevedenona nekoliko jezika, objavio je kwige: Od Talesa do Platona iPresokratski fragmenti i svedo~anstva.

Posle vi{e od sedamdeset godina, kada se u Engleskoj poja-vilo tre}e izdawe kwige Rana gr~ka filozofija, ona je prevedenai kod nas. Kwigu je s engleskog preveo Branimir Gligori}, aMilanka Radi} je izvr{ila redakciju prevoda. Tekstove sa sta-rogr~kog i odgovaraju}e napomene preveli su: prof. dr MarijancaPaki` (Empedokla), Ana Petkovi} (Heraklita i Ksenofona),Du{an Popovi} (Anaksagore, Leukipa, Diogena, Platona, Aris-totela), mr Divna Stevanovi} (Pitagore i pitagorejaca), mr San-dra [}epanovi} (Elejaca, Miletske {kole, Melisa, Zenona, Par-menida). Kwiga ima uvod, napomenu o izvorima i deset poglavqa.

U uvodu Xon Barnet se pre svega bavi uzrocima nastankarane gr~ke filozofije. Ono {to se prvo moè uo~iti jeste daautor relativizuje uticaj izvesnih spoqnih ~inilaca (egipatskematematike, vavilonske astronomije i dr.) na formirawe gr~keodnosno jonske nauke i filozofije. Posebno su interesantni Bar-netovi stavovi o naseqavawu starogr~kih prostora i, uop{te, otada{woj demografskoj strukturi tog prostora. U vezi s ovim jei pitawe civilizacijskog i kulturnog nivoa razvoja pre i poslenaseqavawa gr~kih plemena. Moè se primetiti da su iznetistavovi vrlo neuobi~ajeni i interesantni, a istovremeno i vrloproblemati~ni zbog nedostatka istorijske utemeqenosti i eg-zaktnih dokaza. Posle uvodnog dela, autor u napomenama o izvo-rima nabraja anti~ke pisce ~iji spisi predstavqaju relevantneizvore za period rane gr~ke filozofije. Ina~e Barnet ove piscedeli u ~etiri kategorije: 1) filozofi, 2) doksografi (pravidoksografi i biografski doksografi), 3) biografi i 4) hronolo-zi.

Prvo poglavqe je posve}eno Miletskoj {koli. Kao i drugiistori~ari starogr~ke filozofije i Barnet svoje istraìvawezapo~iwe Talesom. S obzirom na to da su podaci o Talesovomìvotu vrlo oskudni, autor se ograni~io samo na nekoliko kqu~-nih momenata, kao {to su Talesovo poreklo, uticaj matemati~kihsaznawa koje je stekao u Egiptu, wegovo shvatawe kosmologije iteologije i wegovo shvatawe vode kao tvari ~iji su prolaznioblici sve druge stvari. Srazmerno mnogo vi{e prostora negoostalim Mile}anima posve}eno je Anaksimandru. Barnet isti~erazliku izme|u Anaksimandra, s jedne, i Talesa i Anaksimena, sdruge strane, koja se ogleda u tome {to je Anaksimandar mislioda postoji prvobitna supstanca -- bezgrani~no (apeiron), koja je


240

ve~na i neuni{tiva i iz koje sve nastaje, a ta prvobitna supstancanije ni jedan od prirodnih elemenata (za Talesa to je voda, zaAnaksimena to je vazduh). U odeqku o Anaksimandru jo{ se pomi-wu wegova shvatawa o postojawu bezbrojnih svetova koji egzisti-raju u bezgrani~nom, zatim o ve~nom kretawu i o nebeskim telima,a na posebno interesantan na~in prikazana je teorija o porekluìvih stvorewa, koja pokazuje da Anaksimandrove spekulacije osvetu imaju krajwe smeo karakter, odnosno dostiù visok nivoapstraktnog mi{qewa. [to se pak Anaksimena kao najmla|egpredstavnika Miletske {kole ti~e, Barnet dokazuje da je za wegabilo prirodno da se odlu~i za vazduh kao prvobitnu supstancu, jeru Anaksimandrovom sistemu vazduh predstavqa sredi{we mestoizme|u dveju osnovnih suprotnosti, plamenog prstena i hladne,vla`ne mase unutar wega. To, na prvi pogled, moè da zavara i dase Anaksimenovo u~ewe okvalifikuje kao nazadak u odnosu naAnaksimandrovo, ali kako Barnet pokazuje, uvo|ewe u teorijurazre|ivawa i zgu{wavawa (vazduha kao prvobitne supstance)predstavqa zna~ajan napredak. Barnet zakqu~uje da Anaksimenovpogled na svet mawe odgovara istini od Anaksimandrovog, ali jeAnaksimen plodniji po idejama koje su izvr{ile ve}i uticaj napotowe mislioce i koje su duè opstale.

U drugom poglavqu, koje nosi naslov ,,Nauka i religija‘‘,autor se bavi dvojicom filozofa -- Pitagorom i Ksenofonom. Ono{to povezuje jednog s drugim jeste ~iwenica {to su bili Jowani,ali su zbog pada gr~kih gradova u Maloj Aziji ve}i deo svogìvota proveli na Zapadu. Na Zapadu je, posebno posle obnovegr~ke religije, bilo nemogu}e ignorisati je, te su ovi filozofimorali ili da teè reformi i prodube tradicionalnu religiju(Pitagora), ili da joj se otvoreno suprotstave (Ksenofon). Dakle,odnos prema religiji predstavqa ~iwenicu koja razdvaja ove fi-lozofe. Zbog toga {to su podaci o Pitagori vrlo nepouzdani,Barnet na krajwe oprezan na~in govori o wemu. Prvi deo izlagawabavi se Pitagorom kao osniva~em pitagorejskog reda (za kojiBarnet tvrdi da predstavqa religijsko bratstvo a ne politi~koudruèwe) i on u Barnetovoj analizi zauzima mawe prostora negodeo koji se bavi Pitagorom kao ~ovekom nauke. Pitagora je posvemu sude}i bio zna~ajna figura tada{weg gr~kog dru{tva, alije dobar deo wegovog ìvota obavijen legendama. Barnet, rasprav-qaju}i o Pitagori, zapravo raspravqa o shvatawima ranijih pi-tagorejaca (budu}i da se ni za ~uvenu Pitagorinu teoremu ne moèsa sigurno{}u re}i da ju je Pitagora postavio). [to se Ksenofonati~e, posle izno{ewa biografskih podataka o wemu, navedeni suwegovi sa~uvani fragmenti. Posebno su interesantni fragmenti(navedeni prema Hermanu Dilsu (Herman Diels)) u kojima Ksenofoniznosi svoju kritiku antropomorfizma:


241

Ako bi imali volovi, lavovi ili pak kowi

ruke da crtaju wima i svoja stvaraju dela,

ba{ kao qudi, i kowi bi sebi, a lavovi sebi

sli~nim na~inili bogove, crtali likove wima

tela im vajali svome sopstvenom izgledu sli~na.

To je, uz jo{ neke fragmente u kojima Ksenofon koristiistu re~ (teos) da ozna~i svet i boga, dovelo do rasprave da li jeKsenofon bio politeista ili monoteista. Barnet relativizujeovo pitawe jer smatra da dobar deo fragmenata koji je sa~uvannema filozofski karakter, a pogotovo ne teolo{ki. Na karakte-risti~an britanski na~in on zavr{ava ovo poglavqe komentaromda bi se Ksenofon ,,smejao da je znao da }e ga jednog dana smatratiteologom‘‘.

Tre}e poglavqe posve}eno je Heraklitu iz Efesa. Odmahposle kra}e rasprave o Heraklitovom ìvotu i poreklu, navedenisu wegovi sa~uvani fragmenti (u skladu sa rasporedom koji je daoBajvoter (Bywater)). Heraklit predstavqa jednog od najzna~ajnijihstarogr~kih filozofa, a posebno je zna~ajan wegov uticaj napotowu gr~ku misao, {to Barnet na vi{e mesta isti~e. Ono {toje u ovom poglavqu mo`da najinteresantnije jeste Barnetova tvrd-wa da je Heraklit objasnio svet pomo}u ~oveka a ne ~oveka pomo}usveta. Ona se zasniva na pretpostavci da je Heraklit bio u mo-gu}nosti da kretawe tri agregata (vatre, vode i zemqe) mnogojasnije uo~i kod ~oveka nego u procesima u svetu kao celini.Naro~ito je istaknuta razlika izme|u Heraklita i Mile}ana usmislu {to Heraklit identitet prvobitne supstance vidi upravou neprestanoj dinamici i razlici i taj sukob smatra izrazompravde, dok Anaksimandar, recimo, u borbi suprotnosti vidi ne-pravdu. Heraklitova etika je, kako to Barnet nagla{ava, uticalana stoi~ku filozofiju, a ona se moè saèti u pravilo: Sledi

ono {to je zajedni~ko. Po Heraklitu, ono {to je zajedni~kosuprotno je od javnog mi{qewa koje nije izraz racionalnosti ve}pukog mwewa. Barnet to tuma~i na slede}i na~in: ,,Pravilo bitrebalo interpretirati kao ne{to {to je izvedeno iz wegovihantropolo{kih i kosmolo{kih pogleda. Prvi zahtev je da na{edu{e odràvamo u suvom stawu i tako ih asimilujemo u jednuMudrost, tj. vatru. To je ono {to je stvarno 'zajedni~ko', i najve}agre{ka je delovati kao uspavan ~ovek (fr. 94), tj. dopustiti da sena{e du{e natope vlagom, biti odse~en od vatre u svetu. Upo-re|uju}i ono 'zajedni~ko' sa zakonima grada, Heraklit je utro putstoi~koj svetskoj dràvi. A ovi zakoni su ~ak ne{to vi{e od vrsteboànskog zakona: oni su wegovo nesavr{eno otelovqewe. Ipak,oni ga ne mogu sasvim iscrpsti, jer u svim qudskim poslovima


242

postoji element relativnosti (fr. 91). 'Bog naziva ~oveka nedo-raslim' (fr. 97). Kakvi god da su ovi zakoni, grad se mora boritiza wih kao za svoje bedeme; i ako mu se posre}i da ima jednoggra|anina sa suvom du{om, on vredi koliko deset hiqada (fr. 113);jer u wemu jednom je otelovqeno ono zajedni~ko‘‘ (str. 203).

êtvrto poglavqe nosi naslov ,,Parmenid iz Eleje‘‘, mada jeposledwi deo poglavqa posve}en Alkmeonu iz Krotona. Barnetna po~etku ukratko izlaè Parmenidov ìvot i iznosi ~iwenicuda je Parmenid bio prvi filozof koji je svoj sistem izloìo ustihovima, a da je uz Empedokla i jedini. Odmah potom navedenisu Parmenidovi sa~uvani fragmenti (prema H. Dilsu). Ono {toParmenida izdvaja od wegovih prethodnika jeste po Barnetovommi{qewu to {to negira postojawe praznog prostora, jer po wemuono {to jeste ve} zauzima prostor, a da ne{to van wega postojijednostavno nije mogu}e (u tom slu~aju se mora tvrditi da postojiono {to ne postoji). Shodno ovome, Parmenid tvrdi da ne postojini kretawe (odbacio je promenu kao iluziju), npr.: ,,Ono {to jeste,jeste kona~na, sferi~na, nepokretna, telesna punina (plenum) i nepostoji ni{ta izvan toga. Pojave mno{tva i kretawa, praznogprostora i vremena predstavqaju iluzije. Iz toga vidimo da jeprvobitna supstanca za kojom su tragali rani kosmolozi, sadapostala vrsta 'stvari po sebi'. Ona nikada vi{e nije potpunoizgubila taj karakter‘‘ (str. 219). Barnet isti~e da je velikanovina Parmenidove poeme metod argumentacije koji je izvedenkrajwe strogo. Kona~no, po Barnetu ,,Parmenid nije, kao {to suneki rekli, 'otac idealizma'; naprotiv, ~itav materijalizam sezasniva na wegovom shvatawu stvarnosti‘‘ (str. 220). Alkmeonu jeposve}eno mnogo mawe prostora nego Parmenidu, a wegov zna~ajleì pre svega u ~iwenici {to je on osniva~ empirijske psiho-logije. Zanimqivo je da je on bio prvi koji je mozak smatraozajedni~kim senzorijumom (~ulnim aparatom) i da je nagovestiopostojawe nerava (on ih naziva: prolazi za preno{ewe senzacijado mozga). Ina~e, Alkmeonov uticaj na razvoj pitagorejstva Bar-net obra|uje u posebnom poglavqu posve}enom pitagorejstvu.

U petom poglavqu su iznesena filozofska stanovi{ta Em-pedokla iz Akraganta. Na po~etku, Barnet posve}uje pa`wu Em-pedoklu kao politi~aru, verskom u~itequ, osniva~u retorike iitalske medicinske {kole, kao i wegovom odnosu prema prethod-nicima. Odmah potom su navedeni Empedoklovi sa~uvani fragmen-ti (onako kako ih je Dils uredio). Interesantan je odnos izme|uEmpedokla i Parmenida koji Barnet vidi kao posredovawe izme|uelejskog u~ewa i ~ulnog opaàwa, dok stanovi{te po kome Empe-doklov sistem predstavqa poku{aj posredovawa izme|u Parmeni-da i Heraklita, Barnet odbacuje. Do ~etiri korena svih stvari(kako je Empedokle pretpostavqao), naime, do vatre, vazduha, zem-


243

qe i vode, do{lo se (prema Barnetu) tako {to je svaka od tradi-cionalnih suprotnosti -- vru}e i hladno, vla`no i suvo -- pretvo-rena u stvar, stvarna je u punom parmenidovskom smislu re~i.Barnet isti~e da je Empedoklov dokaz (pomo}u klepsidre) da jevazduh stvar, ~emu se Aristotel podsmevao, upravo jedno od naj-va`nijih otkri}a u istoriji nauke. O Empedoklovim kategorijamaqubavi i mr`we, kojim ovaj poku{ava da objasni kretawe, Barnetkaè: ,,Qubav i mr`wa nisu netelesne sile. One su dodu{e delat-ne, ali su jo{ uvek telesne. U to doba to je bilo neizbe`no; onetelesnom se jo{ nije ni sawalo. Aristotel je, prirodno, zbuwentom osobinom onoga {to je smatrao eficijelnim uzrocima. 'Em-pedoklova mr`wa', kaè Aristotel, 'u isto vreme je eficijelniuzrok, po{to ona ujediwuje stvari i materijalni uzrok, jer je deome{avine.' A Teofrast izraàva istu ideju kada kaè da Empedo-kle qubavi i mr`wi ponekad daje delatnu mo} a ponekad ih stavqau istu ravan sa ostala ~etiri elementa. U fragmentima nema mestasumwi da su oni smatrani prostornim i telesnim. Svih {estelemenata nazvani su jednakim‘‘ (str. 275). Nakon ovoga, Barnetdetaqno ispituje odnose izme|u qubavi i mr`we, kao i wihovuticaj na formirawe odnosa izme|u ~etiri elementa (na primer,kada su organske kombinacije u pitawu -- meso, kosti i tome sli~no-- one nastaju me{awem ~etiri elementa u razli~itim odnosima).Na samom kraju odeqka navodi Empedoklova teolo{ka shvatawa.

[esto poglavqe posve}eno je Anaksagori iz Klazomene. Napo~etku Barnet govori o Anaksagorinom ìvotu (mladost u Kla-zomeni, dolazak u Atinu, su|ewe u Atini i progonstvo, kraj ìvo-ta u Lampsaku) i odmah pada u o~i da, oslowen na ne ba{ obimnesa~uvane biografske podatke, uspeva da vrlo uverqivo rekon-strui{e glavne momente Anaksagorinog ìvota (npr. razlog do-laska Anaksagore u Atinu ba{ u vreme bitke kod Salamine trebatraìti u ~iwenici {to je Klazomena u to vreme bila persijskisaveznik, a Anaksagora je verovatno u~estvovao u persijskom po-hodu na Gr~ku kao pripadnik Kserksove vojske). Zanimqivo suobra|eni i Anaksagorini odnosi s Periklom, a tako|e su, sa dozomvelike rezerve, pomenuti wegovi mogu}i kontakti s Euripidom iSokratom. Nakon ne{to duèg uvoda navedeni su sa~uvani frag-menti (prema Dilsovom tekstu i rasporedu). Barnet je u svomizlagawu Anaksagorine filozofije uspeo da wegovu misao poveèsa razmi{qawima drugih filozofa, pre svih Empedokla: ,,Anak-sagorin sistem je, kao i Empedoklov, poku{ao da pomiri elejskou~ewe, po kojem je telesna supstanca nepromeqiva, sa u~ewem opostojawu sveta u kojem smo svedoci stalnog nastajawa i nestajawa[...]. Razlika izme|u Anaksagorine i Empedoklove teorije je sle-de}a. Empedokle je mislio da, ako dovoqan broj puta podelimorazli~ite stvari od kojih je sastavqen svet, posebno delove tela


244

kao {to su meso, kosti i tome sli~no, dolazimo do ~etiri 'korena'ili elementa koji su, u skladu s tim, osnovna stvarnost. Anaksa-gora je smatrao da, ma koliko puta da delimo bilo koju od tihstvari -- a one su beskona~no deqive -- nikada ne}emo do}i do takomalog broja koji ne sadrì delove svih suprotnosti [...]. Anaksa-gora je Empedoklovu qubav i mr`wu zamenio nusom zato {to jeèleo da zadrì staro jonsko u~ewe o supstanciji koja 'zna' svestvari, a da to poistoveti sa novom teorijom o supstanciji koja'pokre}e' sve stvari‘‘ (str. 309). Barnet zakqu~uje da Anaksagorinaoriginalnost mnogo vi{e po~iva na teoriji o supstanciji nego nateoriji o nusu. Anaksagorinu filozofiju Barnet dovodi u vezu is Heraklitovim pogledima, a kada je wegova kosmologija u pitawu,o~igledno je da ju je zasnovao na Anaksimenovim shvatawima.

U sedmom poglavqu Barnet se bavi pitagorejcima. Na po~et-ku je dat kratak pregled istorijata Pitagorejske {kole. Potom,Barnet detaqno obja{wava razvoj pitagorejske misli, pre svegateoriju brojeva, kao i wen uticaj na kosmolo{ka shvatawa pozni-jih pitagorejaca. Ono {to ovo poglavqe ~ini posebno intere-santnim jeste Barnetovo istraìvawe o uticaju pitagorejske mi-sli na Platona, u kome pokazuje da je Platon jedan deo wihovihideja usvojio, a jedan deo razradio. Zanimwiv je i podatak da jepitagorejska misao utrla put razvoju ideje o heliocentri~nomsistemu, mada je Aristotel ponovo uspe{no postavio geocen-tri~nu teoriju. To je, kako Barnet kaè pozivaju}i se na jednoKopernikovo pismo, ,,nu`no vodilo ka tome da Kopernik iznovaotkrije istinu. On sam kaè da ga je inspirisalo ono {to je ~itaoo pitagorejcima‘‘ (str 352).

Osmo poglavqe nosi naslov ,,Mla|i Elejci‘‘ i posve}eno jeZenonu iz Eleje i Melisu sa Samosa. Zenon, Parmenidov u~enik,po Aristotelovom mi{qewu bio je osniva~ dijalektike. Barnetsmatra da je to u su{tini ta~no i dodaje: ,,Zenonov metod se ustvari sastojao u tome da se po|e od neke od temeqnih postavkikoje su zastupali wegovi protivnici i da se iz we izvedu dvaprotivre~na zakqu~ka. Na ovo je Aristotel mislio kada ga jenazvao pronalaza~em dijalektike, koja je ve{tina dokazivawa, aline iz istinitih premisa nego iz premisa koje druga strana priz-naje. Parmenidova teorija je dovela do zakqu~aka koji protivre~e~ulnom svedo~anstvu i Zenon nije bio zainteresovan za to dapruì nove dokaze za samu teoriju, ve} da pokaè kako gledi{tewegovih oponenata dovodi do protivre~nosti potpuno iste pri-rode‘‘ (str. 369). Po Barnetu, Zenonova dijalektika je bila uperenauglavnom protiv pitagorejaca. Barnet potom navodi sa~uvane Ze-nonove fragmente (prema Dilsu), a izlagawe o Zenonu zavr{avanavo|ewem wegovih dokaza protiv kretawa za koje kaè da nisusamo puke dosko~ice, ve} ozna~avaju veliki napredak u shvatawu


245

kvantiteta. O Melisovom ìvotu Barnet ne govori mnogo jer nepostoje pouzdani podaci. Ono {to se moè zakqu~iti jeste da jeMelis filozof ~ije je u~ewe bilo pod uticajem i Istoka (kaoSamqanin je verovatno bio pripadnik Jonske {kole) i Zapada(usvojio je shvatawa elejske dijalektike). Barnet navodi Melisovesa~uvane fragmente (prema Dilsu). Nakon toga iznosi wegovuteoriju o stvarnosti (Melis je za razliku od Parmenida smatraoda je ona i prostorno i vremenski beskona~na). Na kraju govori oMelisovoj suprotstavqenosti Jowanima (odrekao se jonskog u~ewau meri u kojoj je ono bilo u neskladu sa elejskom dijalektikom),pitagorejcima i Anaksagori.

Deveto poglavqe posve}eno je Leukipu iz Mileta. Barnet sene slaè s nekim mi{qewima (koja utemeqewe nalaze u jednojEpikurovoj izjavi) da Leukip nije bio istorijska li~nost. Istinaje da o Leukipu nema mnogo biografskih podataka (te{ko je re}ida li je on Mile}anin ili Elejac ili mo`da Abderanin), ali jesigurno da je ba{ on utemeqiva~ jednog novog stanovi{ta o svetu-- atomizma. Kako Leukipovi spisi nisu sa~uvani, Barnet navodiTeofrastove re~i, smatraju}i da je on najpouzdaniji svedok. Ispi-tuju}i veze ize|u Leukipovih shvatawa, s jedne, i jonske i elejskefilozofske tradicije, s druge strane, Barnet zakqu~uje: ,,Wegovaveli~ina je u tome {to je prvi razumeo kako se mora shvatititelo, ako uzmemo da je ono osnovna stvarnost. Svoj najadekvatnijiizraz stara miletska teorija je na{la u Anaksimenovom sistemu,ali, naravno, razre|ivawe i zgu{wavawe se ne mogu jasno preds-taviti, osim pomo}u hipoteze o molekulima i atomima koji se uprostoru spajaju ili razdvajaju. Parmenid je to jasno uo~io i ono{to je Leukipa primoralo da formuli{e svoj sistem bila jeelejska kritika‘‘ (str. 410).

U posledwem i po obimu najmawem poglavqu Barnet se bavikolapsom nauke koji je usledio posle Leukipa. Izraz kolaps nauke

autor koristi da ozna~i periodi~nu stagnaciju koja obeleàvakraj jednog poglavqa u istoriji nauke i najavu po~etka novog.Bliè su izneta stanovi{ta tri filozofa -- Hipona sa Samosa,Diogena iz Apolonoje i Arhelaja iz Atine. Po Barnetu, oni nisudoneli ni{ta originalno, ve} su bili eklekti~ari koji su po-ku{ali da prethodna filozofska u~ewa u~ine upotrebqivim zanau~ne svrhe ili da ih, s druge strane, prilagode Leukipovimshvatawima. Barnet prime}uje da su svi novi sukobqeni sistemidospeli u Atinu i da su jedino tu do{le u dodir divergentneteorije Jonije i Zapada, te sjajno zakqu~uje svoje delo: ,,Sve nau~ne{kole zavr{avale su se u Atini i Atiwanin Sokrat be{e onajkoji je uvideo da se na pitawa koja su one postavile moè odgo-voriti jedino stvarawem novog po~etka, iz neke druge perspekti-ve‘‘ (str. 424). Na samom kraju ove kwige nalazi se dodatak u komeBarnet obrazlaè zna~ewe koje je on dao terminu physis (priroda).


246

Delo Xona Barneta Rana gr~ka filozofija predstavqa vre-dan poku{aj da se na jednom mestu predstave glavna filozofskashvatawa od Talesa do Sokrata. Kwigu pre svega karakteri{eautorova te`wa da tada{wa u~ewa posmatra u svetlu vremena ukom su nastala i da ih s tih pozicija kriti~ki preispita. Ba{zbog toga u kwizi se nalazi veliki broj prevoda fragmenata sastarogr~kog. S druge strane, ~itaocu prevodi olak{avaju pra}eweteksta i, naravno, {tede mu vreme, jer sa~uvane fragmente ne morada traì u drugim kwigama. Ina~e, delo je pisano egzaktnimnau~nim jezikom i nameweno je pre svega onima koji ve} raspolaùsolidnim znawem iz ove oblasti. Zanimqive anegdote iz ìvotastarogr~kih filozofa, kojima obiluju nau~nopopularne kwige(jo{ iz anti~kih vremena), ili neke wihove maksime, ne nalaze seu ovom delu, jer je wihovu istinitost nemogu}e utvrditi. To samomdelu daje ozbiqan ton, ali ga, posmatrano iz ugla {ire ~itala~kepublike, ~ini mawe prijem~ivim i interesantnim.

Argumentuju}i svoje poglede i stavove, Barnet detaqno is-pituje verodostojnost anti~kih izvora (najve}i broj fusnota, ko-jih zaista ima mnogo, odnosi se upravo na to pitawe). Barnet zatimpreispituje savremena shvatawa o istoriji rane gr~ke filozofi-je, pa ona za koja misli da ne odgovaraju istini odbacuje, ali uvekuz podrobno obrazloèwe. Naposletku, no ne mawe va`no, Barnetnastoji da razvoj anti~ke filozofske misli razume unutar isto-rijsko-politi~ko-kulturolo{kog konteksta i da objasni za{to seu odre|enom vremenu javqao ba{ takav na~in filozofskog pro-mi{qawa. Moè se zakqu~iti da je ovakav pristup posebno plo-dan, jer se ne ograni~ava samo na odre|ene filozofske postavkekao takve, ve} pronalazi veze me|u wima, kao i wihovu ukorewe-nost u datoj stvarnosti. Na taj na~in Barnet uspe{no realizujesvoj poduhvat, a ~itaocima omogu}ava da temeqnije i sveobuhvat-nije sagledaju evoluciju ranogr~ke filozofije i da jasnije spoz-naju wen zna~aj za daqi razvoj filozofije u anti~koj Gr~koj.Posebno je zna~ajno {to Barnet posve}uje du`nu pa`wu istorij-skim po~ecima starogr~ke filozofije, jer je wima, generalnouzev, posve}ivano daleko mawe pa`we nego tzv. starogr~kim kla-sicima.

Xon Barnet je u svom delu Rana gr~ka filozofija uspeo da

prikaè ono {to je najva`nije, a to je ogroman misaoni napor

koji su tada{wi filozofi uloìli da iskora~e iz mitolo{kog

i mitopoetskog obja{wavawa sveta i da dosegnu racionalni

na~in mi{qewa i razli~ite artikulacije istine o svetu koji

ih okruùje. Taj wihov poku{aj ~ini temeq na kome zapadna

civilizacija po~iva do dana{wih dana.

Milo{ Zdravkovi}


247

PRIKAZI Roger B. Dworkin: Limits (The Role of the Law in ...anali.ius.bg.ac.rs/A2005-1/Anali 2005_1...

Documents

Transcript of PRIKAZI Roger B. Dworkin: Limits (The Role of the Law in ...anali.ius.bg.ac.rs/A2005-1/Anali 2005_1...