Milan Pociural'acFakul tet pol i t ie k ih nauka /Inst i tu t za f i lozof i - i r " r i c l ru i tvenu teor i juBeograd

U D K 3 . 1 0 . 8 2 : l l 6 . 7 l l

Origirralni nerr-rcrt i rad

L Its ERA LIZ AM I MULTI K LJ t -TTIRAL IZ AM

Apstraltt: .1utoI ttnulizirct kljuine IibeIultte .\tt ategije l0le runciitr, ltrt^tunecliskriminacile. rnultiAulttralizam) premtt pitttrtlu Lulturne razlicitr.tsti. Kljuuti 1cargunlent da prve th'e slrutegije ue n(.truS(tr'(4u uttrverzlistiiki i. intlividutrlisliikiplan integrucije druitt'u. Politika multikulturulizrnu koriguje i univerzalistiiktt itleiugradanstva i formuLivne principe nacionalne drluve.

Ki judne reci I i b rtt I iza m, nt u I t iku / I u ra I i:a m, grudans tvo, I o I e ra nc i j u.

l . Ovaj rad posvecen je uzajamnim odnosima, i l i jo5 prec iz-nije uzaj amni m hapestostirna, multikr-rltural izma i I iberal izma. Am-bic i ja je ovoga rada, is tovrer .neno, da iz loLi osnovc, nonnat ivne iteor i jske, l ibera lne teor i je mul t iku l tura l izn ia i r lu l t iku l tune pravde(R. Forst). Analiza ovoga odnosa nije bez teSkoia, podjednako,normativne i teorijske naravi. Ova se napestost saZeto izrazava u sle-dedem: mada se rrrult ikulturalizam u savfemenoj polit idko.i teorij i ietici izrazava kao jedna vrsta po2eljnog nornrativnog zahteva (kon-strukta), pa i javnog dobra, koj im se upotpunjuje shema dobro urede-nog poretka, ne moZe se tvrdit i, daje multikulturalizam, istovremenopostao sastavni deo vodeiih principa savrenlenih polit ickih pore-daka. Naprotiv, mnogo je viSe argumenata za drugu vrstl l tvrdnje.Multikultr-rralizan-r. kako to upuiuje J. Raz (Raz), ulazi gotovo najedan jeretidki nadin Lr evropsku (l iberalnu) polit icku kulturu. On nepripada red ri trad ic ional n i h pri nci pa. I skLrstvo savreureni h po I it i cl<i hporedaka pokazuje da se imperat iv i mira i s tabi l ie ta post iZu os lonornna tregovanje zajednicke kulture. Isto tako, analiza i razr,ulevanjemodernizacijskih procesa na kojima podiva uroderna evropskadrZava (emancipacija, legitimnost, teritori ializacija) i priroda prirrci-pa koji prate ove procese (gradanstvcl, nacionalitet, sLrverenitet),potvrduju da najveiu cenu ovih procesa p la ia jLr manj inske grLtpa-c i je . Procesi ter i tor i ja l izac i je pol i t ike zakoni to menja j r - r tehrro logi . ju

XoF'alto

;L

No)L

\

7 1

Xo

altro<-I

N

J

I

C)

?zloo_z)

vladanja i d i ja lekt iku hont lo le (Gidens) , a Lr jednadavajudi i homo-gerr iz i ra. juc i pr i r rc ip i u jednadavarr . ja (grac lanstvo i nacional i te t )narur5avaju i ogranidavaiLl pfavo rra razlikr-r (l). No, pokazalo se. da iru dru i t r , ' inra. u ledenim i r sk ladLr sa l ibera ln int i de lnokrats l< i r rnacel inra, reples i ja , pa i nasi l r ra as inr i lac i ja , ko ja je prat i la L)ve rno-dernizaci-iske procese, zakonito proizvodi osobito stanje ali jenaci-le inegat ivn ih lesant imana pr ipadnika ov ih zajednica prenta drZavi uko.jo.j Zive. Nelojlanost gradana proizvodi stanja legitinraci.iskogdef ic i ta . ko. l i vode stanj ima nestabi lnost i i nesigurnost i . Takva dru-Stva su, sa stanoviSta l ibera ln ih nter i la , po p l i rodi nepravidna (J.Shklar). A nacelo pravidnosti je, da uvedemo i iu vrstu arglltnenta.upravo ona vrsta korektiva koja ojacava arhitetkturu proceduralrrogliberalizma. Nisu stabilne procedure, pravne i polit idke dovoljne.Nepristrasnom kormilaru konstitucionalizma (Tokvil), jo5 je pone-5to potrebno. Otuda, da sledimo Rolsa, odmah u uvodu niegovihknjiga, pravda je glavna vrl ina ustanova. No, kako iemo pokazati nito nije bez teSkoia. SaZeto, dakle, u napetosti izmedu normativnogzahteva za priznavanjem razliditosti i etnokulturne heterogenosti itraganja za uspostavorn takve vrste konstitucionalnog aranlmana,koji omogLrdava svakom uZivanje i razvoj sopstvenog kulturnogidentiteta (minimalna defincija multikulturalizma) smeSteni su teo-ri jski sporovi o doma5aju i granicama ove strategije. Otr-rda i podi-njemo ovu studiju odgovorom na lak5i deo pitanja: Sta je to dobro umultikulturalizmu i za5to ga valja podrZavati? Volzerova (Walzer)argumentacija (opravdanje) dini dobar podetni predloZak za odgovorna ovo pitanje. Volzer podrLava i opravdava multikulturalizam zarad,njegovog dLrbokog humanizma i sposobnosti za empatiju. Multikul-turalizam je princip koji doveka stavlja na prvo mesto. On je mogui ipoZeljan samo onda kada je udruZen sa na5om sposobnosScr,r daprihvatimo druge na isti nadin kao i sami sebe. To su uslovi u koj imamultikulturalizam postaje etidka mogucnost. ZaYolzera, pritom, joS

su dva razloga, koja ne bi valjalo zaboraviti. Prvi, upuiuje da ljudimogu upravljati sopstevnim aktivnostima i vrednostima samo ako suone usagla5ene sa socijalnim praksama koje ih okruZuju. Iz togasledi da uvaZavanje l judi ukljuduje i r.rvaZavanje njhovog socijalnog ikulturnog arnbijenta u korne se socijaliziraju. Sarlo iz t ih pretpo-stavki mogu6e je celovito (samo)razunevanje nadina Livota ikoncepcije dobra koju pojedinci slede. Drugi argurrent upr"r6uje na

stav da l judski d igni tet zavis i od pr iznavanja i v lednovarr ja soci ja l -nog sveta kome individua pripacla. Sarrro al<c'r je soci.ializacija Lrspe-

Sna, l lud i su ponosni i uvaZavaju kul turu kojo j pr ipadaju. To n i je

mogu6e ako je neko otuden od kulture kojoj pripada. Otr-rda, das led i rno Vo lzerovu argunr entacij u, naSe sanrorazllrr evanj e tho snr omi, pa. otuda i na5 osecaj samopoStovanja i digniteta povezan je uskosa snagonr na5eg kolektivnog identiteta (mi) ko.j i opet u velikoj meliovisi od naSe sposobosti i spremnosti da uvaZavarno grLrpu kojojpripadamo. Drugim redima, ne uvaZavati grupu kojoj pripadamoznati u bit i za pojedinca podrivanje njezine sposobnosti da Zivi uskladr-r sa l iberalnim nadelima nroralnog digniteta i sarnopo5tovanja.jedno i drugo oznadava se kao deo korpusa bazicnih dobara. Madana prvo ditanje Volzerova koncepcija etidkog multikulturalizmarnoZe izgledati sasvim nekrit idna prema znadenju pojma kulture,skloni smo da udinimo sasma drugu vrstu izvodenja. Ono Sto Volzeru biti hoce da naznadi, jeste r,r bit i ideja, da je socijalnu i etidku kri-t iku, nuZno izvesti u onim pojmovima ivrednostima kojima pojedi-nac pripada i koj4 najbolje razumije. Etidki rnultikulturalizam nemoZe se, dakle, oznaditi kao neki projekt kulturne zatvorenosti isamodovoljnsoti. Naprotiv, kako mi ditamo Yolzera, koncepcija etid-kog multikulturalizma, motivisana je idejom da su l jr-rdi razlidit i, daoni podrZavaju razlidite nadine Zivota i koncepcije dobra, i da je

svaka kultura jedna velika i otvorena mogudnost za sye njezinepripadnike. U multikulturnim druStvima ljudi nadilaze kulturne po-dele Sto stvara osobiti naboj etidkog i kulturnog kriticizma i stvaraambijent za promene i pri lagodavanja. U tom dinamidkom procesunijednu kulturu nije moguie sasma oduvati. S dLuge strane, Ll ovomesloZenom procesu socijalne i potit idke dinamike, zakonito se proi-zvodi osobiti naboj zajedni5tva, koji se obtikuje u procesu proZi-manja i osmoze kultura. Uz sve ove ograde, moZe se reci da Volzerbrani jednu vrlo optimistidnu i robusnu koncepciju nultikulturalizma,oznadavaju6ije u svojim najsnaZnij im konstruktima, kao ideologijr-r iprogram uve6ane socijalne, ekonomske i kulturne jednakosti (2).Ovoj argumentacij i, odgovarajLLii na uvodno pitanje o tome Sto jedobro u multikulturalizmu, dodajemo liberalnije intoniranu koncpe-ciju J. Raza (Raz). Ono Sto Razovu koncepciju dini robusnijom ujednom liberalnom znadanju, jeste njegov naglasak na oblikovanjupolja javne polit icke kulture i preklapajuieg konsensusa. SaZeto,

78 79

Xo

altro<-I

N

J

I

C)

?zloo_z)

vladanja i d i ja lekt iku hont lo le (Gidens) , a Lr jednadavajudi i homo-gerr iz i ra. juc i pr i r rc ip i u jednadavarr . ja (grac lanstvo i nacional i te t )narur5avaju i ogranidavaiLl pfavo rra razlikr-r (l). No, pokazalo se. da iru dru i t r , ' inra. u ledenim i r sk ladLr sa l ibera ln int i de lnokrats l< i r rnacel inra, reples i ja , pa i nasi l r ra as inr i lac i ja , ko ja je prat i la L)ve rno-dernizaci-iske procese, zakonito proizvodi osobito stanje ali jenaci-le inegat ivn ih lesant imana pr ipadnika ov ih zajednica prenta drZavi uko.jo.j Zive. Nelojlanost gradana proizvodi stanja legitinraci.iskogdef ic i ta . ko. l i vode stanj ima nestabi lnost i i nesigurnost i . Takva dru-Stva su, sa stanoviSta l ibera ln ih nter i la , po p l i rodi nepravidna (J.Shklar). A nacelo pravidnosti je, da uvedemo i iu vrstu arglltnenta.upravo ona vrsta korektiva koja ojacava arhitetkturu proceduralrrogliberalizma. Nisu stabilne procedure, pravne i polit idke dovoljne.Nepristrasnom kormilaru konstitucionalizma (Tokvil), jo5 je pone-5to potrebno. Otuda, da sledimo Rolsa, odmah u uvodu niegovihknjiga, pravda je glavna vrl ina ustanova. No, kako iemo pokazati nito nije bez teSkoia. SaZeto, dakle, u napetosti izmedu normativnogzahteva za priznavanjem razliditosti i etnokulturne heterogenosti itraganja za uspostavorn takve vrste konstitucionalnog aranlmana,koji omogLrdava svakom uZivanje i razvoj sopstvenog kulturnogidentiteta (minimalna defincija multikulturalizma) smeSteni su teo-ri jski sporovi o doma5aju i granicama ove strategije. Otr-rda i podi-njemo ovu studiju odgovorom na lak5i deo pitanja: Sta je to dobro umultikulturalizmu i za5to ga valja podrZavati? Volzerova (Walzer)argumentacija (opravdanje) dini dobar podetni predloZak za odgovorna ovo pitanje. Volzer podrLava i opravdava multikulturalizam zarad,njegovog dLrbokog humanizma i sposobnosti za empatiju. Multikul-turalizam je princip koji doveka stavlja na prvo mesto. On je mogui ipoZeljan samo onda kada je udruZen sa na5om sposobnosScr,r daprihvatimo druge na isti nadin kao i sami sebe. To su uslovi u koj imamultikulturalizam postaje etidka mogucnost. ZaYolzera, pritom, joS

su dva razloga, koja ne bi valjalo zaboraviti. Prvi, upuiuje da ljudimogu upravljati sopstevnim aktivnostima i vrednostima samo ako suone usagla5ene sa socijalnim praksama koje ih okruZuju. Iz togasledi da uvaZavanje l judi ukljuduje i r.rvaZavanje njhovog socijalnog ikulturnog arnbijenta u korne se socijaliziraju. Sarlo iz t ih pretpo-stavki mogu6e je celovito (samo)razunevanje nadina Livota ikoncepcije dobra koju pojedinci slede. Drugi argurrent upr"r6uje na

stav da l judski d igni tet zavis i od pr iznavanja i v lednovarr ja soci ja l -nog sveta kome individua pripacla. Sarrro al<c'r je soci.ializacija Lrspe-

Sna, l lud i su ponosni i uvaZavaju kul turu kojo j pr ipadaju. To n i je

mogu6e ako je neko otuden od kulture kojoj pripada. Otr-rda, das led i rno Vo lzerovu argunr entacij u, naSe sanrorazllrr evanj e tho snr omi, pa. otuda i na5 osecaj samopoStovanja i digniteta povezan je uskosa snagonr na5eg kolektivnog identiteta (mi) ko.j i opet u velikoj meliovisi od naSe sposobosti i spremnosti da uvaZavarno grLrpu kojojpripadamo. Drugim redima, ne uvaZavati grupu kojoj pripadamoznati u bit i za pojedinca podrivanje njezine sposobnosti da Zivi uskladr-r sa l iberalnim nadelima nroralnog digniteta i sarnopo5tovanja.jedno i drugo oznadava se kao deo korpusa bazicnih dobara. Madana prvo ditanje Volzerova koncepcija etidkog multikulturalizmarnoZe izgledati sasvim nekrit idna prema znadenju pojma kulture,skloni smo da udinimo sasma drugu vrstu izvodenja. Ono Sto Volzeru biti hoce da naznadi, jeste r,r bit i ideja, da je socijalnu i etidku kri-t iku, nuZno izvesti u onim pojmovima ivrednostima kojima pojedi-nac pripada i koj4 najbolje razumije. Etidki rnultikulturalizam nemoZe se, dakle, oznaditi kao neki projekt kulturne zatvorenosti isamodovoljnsoti. Naprotiv, kako mi ditamo Yolzera, koncepcija etid-kog multikulturalizma, motivisana je idejom da su l jr-rdi razlidit i, daoni podrZavaju razlidite nadine Zivota i koncepcije dobra, i da je

svaka kultura jedna velika i otvorena mogudnost za sye njezinepripadnike. U multikulturnim druStvima ljudi nadilaze kulturne po-dele Sto stvara osobiti naboj etidkog i kulturnog kriticizma i stvaraambijent za promene i pri lagodavanja. U tom dinamidkom procesunijednu kulturu nije moguie sasma oduvati. S dLuge strane, Ll ovomesloZenom procesu socijalne i potit idke dinamike, zakonito se proi-zvodi osobiti naboj zajedni5tva, koji se obtikuje u procesu proZi-manja i osmoze kultura. Uz sve ove ograde, moZe se reci da Volzerbrani jednu vrlo optimistidnu i robusnu koncepciju nultikulturalizma,oznadavaju6ije u svojim najsnaZnij im konstruktima, kao ideologijr-r iprogram uve6ane socijalne, ekonomske i kulturne jednakosti (2).Ovoj argumentacij i, odgovarajLLii na uvodno pitanje o tome Sto jedobro u multikulturalizmu, dodajemo liberalnije intoniranu koncpe-ciju J. Raza (Raz). Ono Sto Razovu koncepciju dini robusnijom ujednom liberalnom znadanju, jeste njegov naglasak na oblikovanjupolja javne polit icke kulture i preklapajuieg konsensusa. SaZeto,

78 79

Razova algumentacija upucuje da je mr"rlt ikulturalizant vitalan samo

onda kada pr ipadnic i jedrre pol i t idke zajednice pr ipadajLr raz l id i t im

grlrparlra. od ko.i ih se neke preklapaiLr. Kada su ovi Lrslovi ispunjeni,

a r.r velikor.r.r broju drZava jesu, l judi ucestvr,t ju Lr oblikovanjLr polja

javne pot i t id l<e kul ture. Ovo pol je u sadrZins l<om smis lu pro izvodi

ose6aj za jedniStva i so l idarnost i ko j i je nuZni us lov za posto janje

stabilnog druStva. Samo na tim pretpostavkaua pripadnici razlidit ih

l<ultr,rrnil-r za.iednica prihvataju drZavu kao svoju. DluStvo se, utvr-

dr,rje Raz, ne sastojiod veiine imanjine, vei od pluraliteta kr"rltulrrih

grllpa, a dobro ureden poredak u multikulturnom drr.r5tvu ne bi smeo

da poznaje ni pobednike ni gLrbitnike. Uloga drZave dodatnoje vaZna

u okviru Razove konpecijejer onaje upravo ta koja oznadava auto-

nomnim pojedincima koja je to vrsta dobara ko.iu bi valjalo u okvirujedne zajednice slediti. Dakako, konadan izbor.ie na pojedincima, i

to je ono Sto u Razovoj konpcij inosi l iberalno znadenje (3). Raz pro-

5iruje ovo stanoviSte idejorn da je normativni ideal multikultura-

lizma moguc sarro u onirn druStvirna u kojima se neguje jedna vrsta

etickih motivacija i polit idke kulture koji podrZavaju ovakve vred-

nosti. Bez ovoga vaZnog aditiva, utvrduje Raz, a njega uglavnom

nema, projekt multikultr-rralizrna je teiko realizovati. Jedno robusnije

stanovi5te o snazi kolektivnih identiteta razvljaS. Benhabib (S. Ben-

habib). Tragaju6i za nogucnostima uspostave ravnoteZe izmedu

liberalnih i komunitarnih (deliberativnih) sastojaka savremene de-

mokratije S. genhabib unekoliko redefiniSe Ofeou (Offe) teoriju o

sistemskim imeperativirna savremenih demokratskih dru5tava. Tri su

grupe javnih dobara (legitimnost, blagostanje, identitet) bez kojih je

nemoguie uspostaviti stabilnr,r reprodr.rkciju moii u savremenim poli-

t idkim dru5tvima. .,U dobro funkcionirajucim demokrati jam azahtevi

legitimnosti, blagostanja i kolektivnog identiteta, moraj u egizistirati

u nekoj formi ravnoteLe" (4). Benhabibova narocito naglaSava da je

prenaglaSeni zahtev za uspostavom i oduvanjem kolektivnog identi-

teta u sloZenim i kompleksnim dru5tvima najdeSie plaien od strane

maniinskih grupacija i da jedno ovakvo stanje zakonito proizvodi

osobiti i trajni deficit legitimnosti. Otuda, redistribLrtivna strategija

multikulturnih drr,rStava ne samo da je poZeljna ve6 i nuZna u okviru

sloZenih dru5tava. Multikulturna drlava, ako je stvarana i delo-

tvorna, zakonito rastade monistidku ideju nacionalne drZave, i

pribliZava se idealu konacionalne drZave (J. KiS).

r rlsoleuplau uz r^olsn alblsod '€lorluapl eSons atledsu euruln>p1rudnlrrl r (o,n1;nrp oulr^rc r UJaJS uunel) ufuefle,rspe.rd 8oulu,r,r.rdr Sou.ref npouzr uezrlelu,rud l l lqoso nl-eflnelsodsn ep ruaflrsrrdrpnft ns )op ellop e^S 'rroJs lbunef n oJseu ozpleu 'elue;euod rcr;qo'1rzaf 'aftcrpe;1 'au;ou ea,oqrlu oI€ epuo oues ,leleuzr.rd" rlrq nSoruedn;8 enoqlhr up nlecaso 'ol)up ranprnrpul 'ueJS lou,ruf n Elolrluoprqru^rl)eloI ,,efueuzud e1rlt1od" elrqoso ns nlyaual n rl lnJlsuol rAO',,l1sou,tef eupJrcueJeJrp" ldecuo>1 | ,.a21IZEJ n1lr1od" rpo,rzr e.to8uelr1,te1sod1e;d qr^o zl 'aftceutproqns r rlsoleupleu 'afrserdo rsoupo osnfrrl (erags eulel) rlsoulurlneu r (o,r-lsueper8) esnlels rlsouJezJonrunefepr ez1 'Uu ai e,r.1suupe.r8 rru.roJ 11 rpnll 1a11uepl l)?llrlod e^ez-€JZr os auol n uilod Sounef nsnluls r-r.rouserlsr.rdau o ulapl 'llsol"u

-pefeu qrno roluftpau al'r l lqrpe;s eflod ou,ne1 'urlt ln4s ql{?l}l lodr qruJrulnl qrgnle;rurrurop afue,rolrlqo €u n?rln ep edru8 qrlo elru-pudr.rd uurrlsoupnSou r-r-rrluupafeu n es pl€?uJzr rlsoluupefeu JoAZrru^ulD 'adn;8 Sue,lo8ap,tudau r aurfuew uz e1gFez af eullo,ropau'pJpgop qru.tef rlepodsel r e,r.u.rd nllu,rrTn dnlsr;d Iuupof

'nfrceu

-lmop I rlsoleupafeu rpo,rzro.rd olruo)€z'euzrrelrlu8e 3o1pr1sr;enp-lllpul r e,r.lsueper8 Soulezre,,lrun €turle?au ?u ouelousuz oAlFnJpBp ntlr^ollels n oue?rpus (3uno1 '1,rr; '1) eurzrlemld 8ou1e1rpe; ullod^ velop elol e>1r1r.r1 el9lzel '1ed 'ef ounousg '(9),,e>1r1zu;au e1r1l1odoel rlr?puzo e?ou es urezrleJeqrl eurrluelrd ur,ro eua;d uuluaJeJtpuralol;o6 'nJru n ltu.rrlsrz8a nSou adn.r8 r enpr^rpur e3o>1 rulnun lr,r.1otu,te.rd r,telsodsn es up sluufolsuu else I ali lzel o'lo8eiu rur? ol; ouo'nsa.re lur Luoul€npr^rpur r l r rnpr^rpu; fo ! -o>1 o l rq tsouperd a iep au rncura;e.rd nudn:8 nfo>1 olyq utt,rotuord eu u6 'etuednr8 euard uelue.r-eJ lpulef urezr lu, reqr l ( ' ) o luur o1.rn euul rculerd le lur rurcnfe. l rurruopes npul)s n

'eul^llnip LLrru.rnllnlulnu n ourzul€u a!o1 zurednr8o o?EI up a?ou LLruzrluraqrl o1g" '(aoua.ra//tpw

lr,t sc1t11od) ,,E11lze.l-au elrlr lod" eupaf rtrq n (su1eq4;1 '113) sele>1ny '3 efnp.r,rln o1e7usol o)u l 'o l - uO 'eI r t r . r ) e^o e)QEl efugrpers ' ludr a l 'Luezr le:aqr1'(g) u,tlsrupaf nur.ro3 n]rqoso n uF rcnfedeln ..rlsolr?rlzeJ" rlsoupa.r^eilod uSolra.ef zr nfulr-ru1111 uurrpo^zr url iuiur>1 urrlo,ls n 'urezr;elru

-l1uro) l uezrleJoqrl r o>;eupafpod up outr?pop ninzulod eurzrlurnld3ou1u>1rpu"r ouurqpo al'rusnqoX 'u^pltnlp r-1r,a,o edrour.rd qr?epo^ npc,lepedr.rd au 'alhzulod ousul' 'zu; ot olul 'uo 'Eu-lrl];n,rp r,uruslsld-tlroI r LLrrue?ols n ,.r?.lqop" 8ouf1a7od n)lpLlzo rsou rrruzrleJnllnlrl-1ntu 'ef rpnls nIep uroupo^n r r ' r1uze1od ot orLrs o)u) 'ppu1, \ 'Z

t 8

IrN

-rl

C

:oc(f,i

X=

ezloo

zJ

=

80

Razova algumentacija upucuje da je mr"rltikulturalizant vitalan samo

onda kada pripadnici jedrre politidke zajednice pripadajLr razliditim

grlrparlra. od ko.iih se neke preklapaiLr. Kada su ovi Lrslovi ispunjeni,

a r.r velikor.r.r broju drZava jesu, ljudi ucestvr,tju Lr oblikovanjLr polja

javne potitidl<e kulture. Ovo polje u sadrZinsl<om smislu proizvodi

ose6aj zajedniStva i solidarnosti koji je nuZni uslov za postojanje

stabilnog druStva. Samo na tim pretpostavkaua pripadnici razliditih

l<ultr,rrnil-r za.iednica prihvataju drZavu kao svoju. DluStvo se, utvr-

dr,rje Raz, ne sastojiod veiine imanjine, vei od pluraliteta kr"rltulrrih

grllpa, a dobro ureden poredak u multikulturnom drr.r5tvu ne bi smeo

da poznaje ni pobednike ni gLrbitnike. Uloga drZave dodatnoje vaZna

u okviru Razove konpecijejer onaje upravo ta koja oznadava auto-

nomnim pojedincima koja je to vrsta dobara ko.iu bi valjalo u okvirujedne zajednice slediti. Dakako, konadan izbor.ie na pojedincima, i

to je ono Sto u Razovoj konpcijinosi liberalno znadenje (3). Raz pro-

5iruje ovo stanoviSte idejorn da je normativni ideal multikultura-

lizma moguc sarro u onirn druStvirna u kojima se neguje jedna vrsta

etickih motivacija i politidke kulture koji podrZavaju ovakve vred-

nosti. Bez ovoga vaZnog aditiva, utvrduje Raz, a njega uglavnom

nema, projekt multikultr-rralizrna je teiko realizovati. Jedno robusnije

stanovi5te o snazi kolektivnih identiteta razvljaS. Benhabib (S. Ben-

habib). Tragaju6i za nogucnostima uspostave ravnoteZe izmedu

liberalnih i komunitarnih (deliberativnih) sastojaka savremene de-

mokratije S. genhabib unekoliko redefiniSe Ofeou (Offe) teoriju o

sistemskim imeperativirna savremenih demokratskih dru5tava. Tri su

grupe javnih dobara (legitimnost, blagostanje, identitet) bez kojih je

nemoguie uspostaviti stabilnr,r reprodr.rkciju moii u savremenim poli-

tidkim dru5tvima. .,U dobro funkcionirajucim demokratijam azahtevi

legitimnosti, blagostanja i kolektivnog identiteta, moraj u egizistirati

u nekoj formi ravnoteLe" (4). Benhabibova narocito naglaSava da je

prenaglaSeni zahtev za uspostavom i oduvanjem kolektivnog identi-

teta u sloZenim i kompleksnim dru5tvima najdeSie plaien od strane

maniinskih grupacija i da jedno ovakvo stanje zakonito proizvodi

osobiti i trajni deficit legitimnosti. Otuda, redistribLrtivna strategija

multikulturnih drr,rStava ne samo da je poZeljna ve6 i nuZna u okviru

sloZenih dru5tava. Multikulturna drlava, ako je stvarana i delo-

tvorna, zakonito rastade monistidku ideju nacionalne drZave, i

pribliZava se idealu konacionalne drZave (J. KiS).

r rlsoleuplau uz r^olsn alblsod '€lorluapl eSons atledsu euruln>p1rudnlrrl r (o,n1;nrp oulr^rc r UJaJS uunel) ufuefle,rspe.rd 8oulu,r,r.rdr Sou.ref npouzr uezrlelu,rud lllqoso nl-eflnelsodsn ep ruaflrsrrdrpnft ns )op ellop e^S 'rroJs lbunef n oJseu ozpleu 'elue;euod rcr;qo'1rzaf 'aftcrpe;1 'au;ou ea,oqrlu oI€ epuo oues ,leleuzr.rd" rlrq nSoruedn;8 enoqlhr up nlecaso 'ol)up ranprnrpul 'ueJS lou,ruf n Elolrluoprqru^rl)eloI ,,efueuzud e1rlt1od" elrqoso ns nlyaual n rllnJlsuol rAO',,l1sou,tef eupJrcueJeJrp" ldecuo>1 | ,.a21IZEJ n1lr1od" rpo,rzr e.to8uelr1,te1sod1e;d qr^o zl 'aftceutproqns r rlsoleupleu 'afrserdo rsoupo osnfrrl (erags eulel) rlsoulurlneu r (o,r-lsueper8) esnlels rlsouJezJonrunefepr ez1 'Uu ai e,r.1suupe.r8 rru.roJ 11 rpnll 1a11uepl l)?llrlod e^ez-€JZr os auol n uilod Sounef nsnluls r-r.rouserlsr.rdau o ulapl 'llsol"u

-pefeu qrno roluftpau al'rllqrpe;s eflod ou,ne1 'urltln4s ql{?l}llodr qruJrulnl qrgnle;rurrurop afue,rolrlqo €u n?rln ep edru8 qrlo elru-pudr.rd uurrlsoupnSou r-r-rrluupafeu n es pl€?uJzr rlsoluupefeu JoAZrru^ulD 'adn;8 Sue,lo8ap,tudau r aurfuew uz e1gFez af eullo,ropau'pJpgop qru.tef rlepodsel r e,r.u.rd nllu,rrTn dnlsr;d Iuupof

'nfrceu

-lmop I rlsoleupafeu rpo,rzro.rd olruo)€z'euzrrelrlu8e 3o1pr1sr;enp-lllpul r e,r.lsueper8 Soulezre,,lrun €turle?au ?u ouelousuz oAlFnJpBp ntlr^ollels n oue?rpus (3uno1 '1,rr; '1) eurzrlemld 8ou1e1rpe; ullod^ velop elol e>1r1r.r1 el9lzel '1ed 'ef ounousg '(9),,e>1r1zu;au e1r1l1odoel rlr?puzo e?ou es urezrleJeqrl eurrluelrd ur,ro eua;d uuluaJeJtpuralol;o6 'nJru n ltu.rrlsrz8a nSou adn.r8 r enpr^rpur e3o>1 rulnun lr,r.1otu,te.rd r,telsodsn es up sluufolsuu else I alilzel o'lo8eiu rur? ol; ouo'nsa.relur Luoul€npr^rpur rlr rnpr^rpu; fo!-o>1 olrq tsouperd aiep au rncura;e.rd nudn:8 nfo>1 olyq utt,rotuord eu u6 'etuednr8 euard uelue.r-eJlpulef urezrlu,reqrl ( '

) oluur o1.rn euulrculerdlelur rurcnfe.lrurruopes npul)s n

'eul^llnip LLrru.rnllnlulnu n ourzul€u a!o1 zurednr8o o?EI up a?ou LLruzrluraqrl o1g" '(aoua.ra//tpw

lr,t sc1t11od) ,,E11lze.l-au elrlrlod" eupaf rtrq n (su1eq4;1 '113) sele>1ny '3 efnp.r,rln o1e7usol o)ul 'ol- uO 'eIrtr.r) e^o e)QEl efugrpers 'ludr al 'Luezrle:aqr1'(g) u,tlsrupaf nur.ro3 n]rqoso n uF rcnfedeln ..rlsolr?rlzeJ" rlsoupa.r^eilod uSolra.ef zr nfulr-ru1111 uurrpo^zr urliuiur>1 urrlo,ls n 'urezr;elru

-l1uro) l uezrleJoqrl r o>;eupafpod up outr?pop ninzulod eurzrlurnld3ou1u>1rpu"r ouurqpo al'rusnqoX 'u^pltnlp r-1r,a,o edrour.rd qr?epo^ npc,lepedr.rd au 'alhzulod ousul' 'zu; ot olul 'uo 'Eu-lrl];n,rp r,uruslsld-tlroI r LLrrue?ols n ,.r?.lqop" 8ouf1a7od n)lpLlzo rsou rrruzrleJnllnlrl-1ntu'efrpnls nIep uroupo^n rr'r1uze1od ot orLrs o)u)'ppu1,\ 'Z

t8

IrN

-rl

C

:oc(f,i

X=

ezloo

zJ

=

80

Y

gi . jonr ( . .pol i t ika pr izr ranja") . T 'e j lo l se napfosto p i ta l<al<o ovu drZavuudin i t i 5 to . ie r r rogLr ie poZel . jn i jonr za n jez ine gradane.

' le . j lorova. je

di . jagnoza da je g lavni nedostatak l ibera lne drZave i l ibera lne st rate-gi.ie gradanstva nesposobnost da oclgovori na iurpelative savlenrenihs loZeni l r i p l ura l is t i ik i h drr - rStava. LJ n i verzal is t ick i koncept gradan-stva i k las icna l ibera l r ra ideja o d ihotonr i . i i javne sfere, def in isane kaoprostor op5tosti, i plivatne sfere, clef rnisane u kategorijama efekti-vr rost i , a f i l i lac i ja i potreba, ne sauro da. je nepravidna vei . ie i izvorvel ik ih r re jednakost i i dominaci je . . ,Pretpostav l jeno, prav icno i narazlike slepo druStvo (cli//brece blincl .societv) ne samo da je nehu-mano, . ier pot iskuje ideni tete, vec je is to tako najedan nesvesni nacindiskr iur inatorno. Sve dot le dok je d ihotonrr ja na sferu. iavnog i s feruprivatnog na delu, ukljudivanje u javno polje ranije iskljudenih, Zena,radni ka, Jevrej a, oboj eni h, Azijata, I nd ij anaca, Meksi kanaca, i mpo-stira homogenost koja potiskuje grupne razlike u javnom polju ipraksi, prisi l javajuii ranije fornralno iskljudene grupe da se vrednr-rjuprema norrrama, koje definiSu privilegovane grupe" (9). Principgradanstva i ujednadavanje statusa samojejedan od odgovora savre-mene drZave na statusne i druge razlike .,staroga reZima". Tejlorredefini5e ovo klasidno liberalno stanoviSte i utvrduje da se r.r poljumoderne polit ike oblikuju ne jedna nego dvije polit ike priznanja.Jednu cini polit ika univerzalizma u dijem je sredi5tr.r naglaiavanjejednakog digniteta svih individua, druga, pak, je polit ika razlike,koja takoder nosi univerzalisticki zahtev, po kome svako treba dabude priznat u onome Sto je njegov posebni identitet. Prvi t ip priz-nanja podiva na idealu autonomije, drr.rgi, pak, na idealu auten-tidnosti. Tejlor sasvim jasno povezuje polit iku univerzalizma saposebnim razumevanjem liberalizma (proceduralni l iberalizam) uskladu sa kojim drLava garantuje jednaka prava i zaStitu individual-nih sloboda ljudi, nezavisno od supstantivnih ideja l judi o nadinuZivota i koncepij ima dobra. Polit ika Lazlike oblikuje se oko norma-tivnog polaziSta da svaka individua nosi univerzalni potencijal daoblikuje i defini5e sopstveni identitet. To je ono 5to Tejlor ozna(avakao incijalnu (slabiju) varijantu polit ike priznanja. U rnultikultur-nom druStvu, pak, ova strategija ima znatno robusnije znacenje.SaZeto u nrultikulturnim druStvima zahtev za priznavanjem multi-kulturnog identiteta ne sadrZi samo ovaj univerzalni zahtev, vec seojadava i idejom o jednako.j snazi svih vrednosti u javrroj sf-eri. ,.U

gzlooo_zJ

=x

aftI-LL

N

)tr

clonr inaci jLr . . .PokuSaj da se leal izr . r ie ic leal univerzalnog g ladanstva ujavnoj s f -er i zakoni to pro izvodi napetost izuredu urr ive lz t r lnog i par t i -ku larnog. za jec ln i ikog i posebnog.

' fo ima za posledicLr is l< l jucur ie

i l i s tav l jan ie u nepovol jan poloZa. j oc l redenih grurpa. iak ioncla l<aclai rnaju fonnalno. iednaki s tat l rs ( . . ) No. takva nepr is t rasna opSta per-spekt iva sar lo je . iedan nr i t . Razl id i te grupe inra. j r , r raz l ic i te potreLre.kul ture, h is tor i je , iskustva i percepci . ie soci ja ln ih odnosa koj i u t idLrr ta n i ihovu interpretac i ju znaienja. lavnih pol i t ika i . javno raspfa-vljanje. U dru5tvu u kome sr.r rreke grr"rpe privilegovane, a drurgepotisnLrte, insistirati da svi kao gradani treba da ostavimo po starninaSe partikulrane interese i da prihvatimo sanro opSte standarde,znaci u osnovi o. jadavanje ov ih pr iv i leg i . ia ( . . . ) Ur lesto univerzalnoggradanstva koje Lrniverzalizuje i poopStava narna je neophodnogrupt.lo dit-erencirano gradanstvo i heterogena javnost. U hetero-genoj (difernciranoj) javnosti razlike su -javno priznate i spoznate(7) .B.Parek (Parekh) u radu koj i je posvecen. .s l r - rSaju RuZdi" do-datno radikalizuje ovo stanoviSte. U jednoj od najrobusnij ih odbranamultikuturalizrna Palek sasma naruSava simetri ju izmedu univerza-tistickog (polit idkog) i partikularnog (nepolit ickog) identiteta opra-vdavajuci stanoviSte po kome.je drLava u obavezi da podrZava i Stit iph"rralizam identiteta grupa, a ne obrnuto. Irnigrantske grupe, tvfdiParek, nisu u bilo kakvoj vrsti obaveze prema 5irern kontekstu domi-nirajuie kulture. ,.Dok l iberali s pravom podrZavaju kulturne razlike.oni ne prihvataju da kulture gube njihov vitalitet i sauroobnavljajucasvojstva, ako nemaju javni i institucionalni status i nisu prihvaienikao integralni deo natice dru5tva. Etnicki zasnovane kulturne raz-like su pozitivno svojstvo engleskog druStva i zaslr-rZuju da budusaduvane i podrZavane, ne sano u njhovom intersu, vei i u intersuceloga druStva" (8) Najuticajnija i teorijski najrazvijenija krit ikaliberalnog koncepta gradanstva razvijena je u obirnnorn eseju C.Tejlora (Clr. Taylor) .,Politika priznanja"( The Politics of Recogni-tion). Mada Tejlor ,,deli" normativno stajaliSe .,egalitarnog platoa"(Dvorkin) savremene polit idke fi lozoije, sugerirajr.rci da je modernaustavna i l iberlna drlava polaziSte njegove teorije, vodeii nonra-tivni i teorijski pojmovi u Tejlorovo.j shemi (., identitet", ,.priz-nanje",,.diferencirana javna sfera", .,dobro",.autentidnost") u osnovidine otklon od l iberalne polit idke fi lozofi je. Tejlor u bit i hoce da tibe-ralnu drZavu ,,nadgradi" . iednom robusnom komunitarnom strate-

83 82

Y

gi . jonr ( . .pol i t ika pr izr ranja") . T 'e j lo l se napfosto p i ta l<al<o ovu drZavuudin i t i 5 to . ie r r rogLr ie poZel . jn i jonr za n jez ine gradane.

' le . j lorova. je

di . jagnoza da je g lavni nedostatak l ibera lne drZave i l ibera lne st rate-gi.ie gradanstva nesposobnost da oclgovori na iurpelative savlenrenihs loZeni l r i p l ura l is t i ik i h drr - rStava. LJ n i verzal is t ick i koncept gradan-stva i k las icna l ibera l r ra ideja o d ihotonr i . i i javne sfere, def in isane kaoprostor op5tosti, i plivatne sfere, clef rnisane u kategorijama efekti-vr rost i , a f i l i lac i ja i potreba, ne sauro da. je nepravidna vei . ie i izvorvel ik ih r re jednakost i i dominaci je . . ,Pretpostav l jeno, prav icno i narazlike slepo druStvo (cli//brece blincl .societv) ne samo da je nehu-mano, . ier pot iskuje ideni tete, vec je is to tako najedan nesvesni nacindiskr iur inatorno. Sve dot le dok je d ihotonrr ja na sferu. iavnog i s feruprivatnog na delu, ukljudivanje u javno polje ranije iskljudenih, Zena,radni ka, Jevrej a, oboj eni h, Azijata, I nd ij anaca, Meksi kanaca, i mpo-stira homogenost koja potiskuje grupne razlike u javnom polju ipraksi, prisi l javajuii ranije fornralno iskljudene grupe da se vrednr-rjuprema norrrama, koje definiSu privilegovane grupe" (9). Principgradanstva i ujednadavanje statusa samojejedan od odgovora savre-mene drZave na statusne i druge razlike .,staroga reZima". Tejlorredefini5e ovo klasidno liberalno stanoviSte i utvrduje da se r.r poljumoderne polit ike oblikuju ne jedna nego dvije polit ike priznanja.Jednu cini polit ika univerzalizma u dijem je sredi5tr.r naglaiavanjejednakog digniteta svih individua, druga, pak, je polit ika razlike,koja takoder nosi univerzalisticki zahtev, po kome svako treba dabude priznat u onome Sto je njegov posebni identitet. Prvi t ip priz-nanja podiva na idealu autonomije, drr.rgi, pak, na idealu auten-tidnosti. Tejlor sasvim jasno povezuje polit iku univerzalizma saposebnim razumevanjem liberalizma (proceduralni l iberalizam) uskladu sa kojim drLava garantuje jednaka prava i zaStitu individual-nih sloboda ljudi, nezavisno od supstantivnih ideja l judi o nadinuZivota i koncepij ima dobra. Polit ika Lazlike oblikuje se oko norma-tivnog polaziSta da svaka individua nosi univerzalni potencijal daoblikuje i defini5e sopstveni identitet. To je ono 5to Tejlor ozna(avakao incijalnu (slabiju) varijantu polit ike priznanja. U rnultikultur-nom druStvu, pak, ova strategija ima znatno robusnije znacenje.SaZeto u nrultikulturnim druStvima zahtev za priznavanjem multi-kulturnog identiteta ne sadrZi samo ovaj univerzalni zahtev, vec seojadava i idejom o jednako.j snazi svih vrednosti u javrroj sf-eri. ,.U

gzlooo_zJ

=x

aftI-LL

N

)tr

clonr inaci jLr . . .PokuSaj da se leal izr . r ie ic leal univerzalnog g ladanstva ujavnoj s f -er i zakoni to pro izvodi napetost izuredu urr ive lz t r lnog i par t i -ku larnog. za jec ln i ikog i posebnog.

' fo ima za posledicLr is l< l jucur ie

i l i s tav l jan ie u nepovol jan poloZa. j oc l redenih grurpa. iak ioncla l<aclai rnaju fonnalno. iednaki s tat l rs ( . . ) No. takva nepr is t rasna opSta per-spekt iva sar lo je . iedan nr i t . Razl id i te grupe inra. j r , r raz l ic i te potreLre.kul ture, h is tor i je , iskustva i percepci . ie soci ja ln ih odnosa koj i u t idLrr ta n i ihovu interpretac i ju znaienja. lavnih pol i t ika i . javno raspfa-vljanje. U dru5tvu u kome sr.r rreke grr"rpe privilegovane, a drurgepotisnLrte, insistirati da svi kao gradani treba da ostavimo po starninaSe partikulrane interese i da prihvatimo sanro opSte standarde,znaci u osnovi o. jadavanje ov ih pr iv i leg i . ia ( . . . ) Ur lesto univerzalnoggradanstva koje Lrniverzalizuje i poopStava narna je neophodnogrupt.lo dit-erencirano gradanstvo i heterogena javnost. U hetero-genoj (difernciranoj) javnosti razlike su -javno priznate i spoznate(7) .B.Parek (Parekh) u radu koj i je posvecen. .s l r - rSaju RuZdi" do-datno radikalizuje ovo stanoviSte. U jednoj od najrobusnij ih odbranamultikuturalizrna Palek sasma naruSava simetri ju izmedu univerza-tistickog (polit idkog) i partikularnog (nepolit ickog) identiteta opra-vdavajuci stanoviSte po kome.je drLava u obavezi da podrZava i Stit iph"rralizam identiteta grupa, a ne obrnuto. Irnigrantske grupe, tvfdiParek, nisu u bilo kakvoj vrsti obaveze prema 5irern kontekstu domi-nirajuie kulture. ,.Dok l iberali s pravom podrZavaju kulturne razlike.oni ne prihvataju da kulture gube njihov vitalitet i sauroobnavljajucasvojstva, ako nemaju javni i institucionalni status i nisu prihvaienikao integralni deo natice dru5tva. Etnicki zasnovane kulturne raz-like su pozitivno svojstvo engleskog druStva i zaslr-rZuju da budusaduvane i podrZavane, ne sano u njhovom intersu, vei i u intersuceloga druStva" (8) Najuticajnija i teorijski najrazvijenija krit ikaliberalnog koncepta gradanstva razvijena je u obirnnorn eseju C.Tejlora (Clr. Taylor) .,Politika priznanja"( The Politics of Recogni-tion). Mada Tejlor ,,deli" normativno stajaliSe .,egalitarnog platoa"(Dvorkin) savremene polit idke fi lozoije, sugerirajr.rci da je modernaustavna i l iberlna drlava polaziSte njegove teorije, vodeii nonra-tivni i teorijski pojmovi u Tejlorovo.j shemi (., identitet", ,.priz-nanje",,.diferencirana javna sfera", .,dobro",.autentidnost") u osnovidine otklon od l iberalne polit idke fi lozofi je. Tejlor u bit i hoce da tibe-ralnu drZavu ,,nadgradi" . iednom robusnom komunitarnom strate-

83 82

ocl redenirn us lov ima c lozvol . java c la. javne Lrstanove buclL l p f is t fasner l . lspra ln par t iku l ranih vrec lnost i .

- l r i su takva us lovu. prv i , . f e da

bazi ina p lava gracfana. r - rk l . lucLr iLr6 i s lobodLr govofa, re l ig i je i uc i r r . r -T ivanja. r rora. j r " r b i t i zaSt iceni . l ) rLrg i je da n i l<o nc snt i je b i t i rna-n ipul i ran. a- ioS manje pr is i l javan da pr ihvat i one l<ul turne vrec lnost i ,ko. je se predstav l ja jLr od st rane. javnih ustanova. Tr .ec i je da ustanovekoje i ine osnovu kul turn ih izbora l jud i moraju b i t i demokratsk iodgovorne. Druga interpretac i ja l ibera l izma ntnogo je demokrat-sk i ia . , .Ono Sto Volzer ozrracava kao , , l ibera l izam l " u osr tov i omo-guiava cJemokratskim zajednicanra da obtikLrjLr javne polit ike unlltarSi rokog prostora zaSt i te ind iv idualn ih prava, a l i ih is tovremenoovlaScuje da mogu da b i ra ju pol i t ike koje su nanje i l i v ise neutra lneprema parlikularnim kulturnim ider-rtitetima grupa. poSto je .. l ibe-ra l izam 2" demokrat idan, on moZe da izabere, , l ibera l izaur l . . , neut-ralnu drZavu, kroz denrokratski konsensus" ( I l). ZakljudLrjLrciTejlorovr"r argumentaciju, ntode se re6i, da Tejlor zasniva svoju ana-lizu na branivom polaziStu da .je dernokratska ustavna drZava uosnovi obl ikovana prema indiv idualn im pravi rna i o tuda u svom iz-vornom znadenju l iberalna. No T'ejlorova teza o nadmoci konstrukta,,dobra" nad konstrukton ..prava" u bit i podriva irrdividualistidkojezgro moderne koncepcije slobode. Habermasova krit ika tu jesasvim jasna u oznadavanju neliberalnog jezgra Tejlorove polit ikepriznanla. Otuda se i doima da -je Habermasovo stanoviSte znatnoumerenije i branj ivi je.

3. Uobidajeno ditanje klasidnih l iberalnih ideja o pricipu gra-danstva i . iavnoj sferi dosta ubedlj ivo opravdavaju ona stanovi5takoja l iberatizam oznacavaju kao .,polit iku nerazlika". Klasicni l i-beralizarn, saZeto, ne poznaje ni ideju kolektivnih prava ni grupnihidentiteta. Multikulturalizam ne pripada redu vode6ih pojmova libe-ralne polit idke teorije. Ova dijagnoza vaLi podjednako za Loka,Mila, ameridke federaliste itd. Lokova verzija [iberalizna, da saZetoobnoviuro kljudne motive jedrrog od rodonadelnika l iberalizma, nudijednu robusnu verziju individualnih prava, onaje istovremeno jednasnaZna teorija demokrati je. Zakoni, pristanak i prava temelj su ci-vilne (gradanske) vladavine koja se suprotstavlja apsolutnoj vlada-vini, koja uspostavlja silu kao glavno fonnativno svojstvo. No, uLokovoj koncepcij i l iberaliznra nema manjinskih prava. Individr.reirnaju prava i individue mogu tbrrnirati manjine. No, oni nemajLr

s lucaju pol i t ike raz l ikc t reba c ia is taknenro da. je Lr n jez i r rour tenre l . i r " ride ja o potenci ia lLr za fbrnr i ranie i c le f i r r isanie sopstvenog ident i te ta.tJ irrterl<ultr"lrnom l(olrtesktu. pak. uspostavl.ia se .jedan sna2ni.l izalrtev po kome sve kr-rltr"rre rloraju bit i podjednal<o vleclnclvane"( l0) . S ledeia Tej lorova leste da je u l<ot t tp leksni r r r dru i tv i r lar nLrZnopr iznat i jednakopravnost i osobi t i para le l izaur ic leala ar- r tonomi je iideala autenticnosti vei i uvek otvorenu mogucnost da ova dva icleladociu u osobi t isukob. OtLrda ie l 'e j lor Lr zak!udnoj g lav i svoje studi . jeponuditi jednu mnogo r.rrlererri. jr-r vali jantir l iberalizma koja otvartrnroguinost p lornoci . je i pr iznanja kole l<t ivn ih c i l jeva i raz l ic i tost i .Nju prati i jedna znatno razudenija koncepcija javne sfere ko.ia iebiti urnogo otvoreni.ja pferna urogucnostirla ude56a grupa. Ona seizra\ava u ideje o dvije konecepcije l iberalizna (rights l iberalisnt).No, kako to dobro zapa2a Habermas, ova verzija l iberalizma ostajedosta problematidna, jer ona u krajnjoj l ini j i razara i samu idejukonst i tuc ionalne s lobode, na kojo j sam l ibera l izarn podiva. Izvodei ido kraja polazi5te da u okviru rnoderne konstitucionalne drZavekolektivni identiteti dolaze u osobitu vrstr-r konfl ikta i kompeticije sapravi lna na jednaku raspodelu indiv idualn ih s loboda, Tej lor prav ilazliku izmedu dva razurrevanja demokratske konstituciorralnedrZave. Volzer 6e ova dva razumevanja oznaditi kao l iberalizant I il iberalizarn2. U osnovi razlikovanja izmedu ova dva ,,ditanja" uro-derne ustavne drZave nalaze se dvije razlidite (robusnije, mekSe)koncepcije o neutralnosti javne sfere. Obe perspektive savremeneLrstavne drLave podjednako su r-rniverzalisticke i dine osobitu vrstuodgovora na izazov multikr"rlturalizma. Ova dva ditanja, kakosugeriSe Volzer, pokazuju da ne postoji jedna nego dvijeuniverzalistidke perspektive, koje l iberalna i demokratska dru5tvausmeravaju u raz l id l i t im pravcima. Prva perspekt iva ( l ibera l izamI)je k las idna iSi roko pr ihva6ena. Ona podiva na poverenju u l judskujedankost i dopunjena je Iiberalnom idejom o nekompletnostiinstitLrcionalizacije u l iberalnir-n i demokratskim dru5tvima. Ovaperspektiva podiva na ideji polit idke neutralnosti prenla razlidit im ikonkurirajuiim koncepcijama dobra. DrZava ne sarno da Stit islobode gradana vec istovrerleno izbegava da se identif ikuje sa bilokojom institucijom il i parlikularnim nadirrom Zivota. Druga liberalnaperspektiva (l iberalizam 2) takoder je univerzalistidka. Medutim,ona ne ins is t i ra na potpunoi neutra lnost i . javnih pol i t ika, vec, pod

,i

xo

tJ)fx.o;GON

:L

Ogzlc)oo_zJ

85 84

ocl redenirn us lov ima c lozvol . java c la. javne Lrstanove buclL l p f is t fasner l . lspra ln par t iku l ranih vrec lnost i .

- l r i su takva us lovu. prv i , . f e da

bazi ina p lava gracfana. r - rk l . lucLr iLr6 i s lobodLr govofa, re l ig i je i uc i r r . r -T ivanja. r rora. j r " r b i t i zaSt iceni . l ) rLrg i je da n i l<o nc snt i je b i t i rna-n ipul i ran. a- ioS manje pr is i l javan da pr ihvat i one l<ul turne vrec lnost i ,ko. je se predstav l ja jLr od st rane. javnih ustanova. Tr .ec i je da ustanovekoje i ine osnovu kul turn ih izbora l jud i moraju b i t i demokratsk iodgovorne. Druga interpretac i ja l ibera l izma ntnogo je demokrat-sk i ia . , .Ono Sto Volzer ozrracava kao , , l ibera l izam l " u osr tov i omo-guiava cJemokratskim zajednicanra da obtikLrjLr javne polit ike unlltarSi rokog prostora zaSt i te ind iv idualn ih prava, a l i ih is tovremenoovlaScuje da mogu da b i ra ju pol i t ike koje su nanje i l i v ise neutra lneprema parlikularnim kulturnim ider-rtitetima grupa. poSto je .. l ibe-ra l izam 2" demokrat idan, on moZe da izabere, , l ibera l izaur l . . , neut-ralnu drZavu, kroz denrokratski konsensus" ( I l). ZakljudLrjLrciTejlorovr"r argumentaciju, ntode se re6i, da Tejlor zasniva svoju ana-lizu na branivom polaziStu da .je dernokratska ustavna drZava uosnovi obl ikovana prema indiv idualn im pravi rna i o tuda u svom iz-vornom znadenju l iberalna. No T'ejlorova teza o nadmoci konstrukta,,dobra" nad konstrukton ..prava" u bit i podriva irrdividualistidkojezgro moderne koncepcije slobode. Habermasova krit ika tu jesasvim jasna u oznadavanju neliberalnog jezgra Tejlorove polit ikepriznanla. Otuda se i doima da -je Habermasovo stanoviSte znatnoumerenije i branj ivi je.

3. Uobidajeno ditanje klasidnih l iberalnih ideja o pricipu gra-danstva i . iavnoj sferi dosta ubedlj ivo opravdavaju ona stanovi5takoja l iberatizam oznacavaju kao .,polit iku nerazlika". Klasicni l i-beralizarn, saZeto, ne poznaje ni ideju kolektivnih prava ni grupnihidentiteta. Multikulturalizam ne pripada redu vode6ih pojmova libe-ralne polit idke teorije. Ova dijagnoza vaLi podjednako za Loka,Mila, ameridke federaliste itd. Lokova verzija [iberalizna, da saZetoobnoviuro kljudne motive jedrrog od rodonadelnika l iberalizma, nudijednu robusnu verziju individualnih prava, onaje istovremeno jednasnaZna teorija demokrati je. Zakoni, pristanak i prava temelj su ci-vilne (gradanske) vladavine koja se suprotstavlja apsolutnoj vlada-vini, koja uspostavlja silu kao glavno fonnativno svojstvo. No, uLokovoj koncepcij i l iberaliznra nema manjinskih prava. Individr.reirnaju prava i individue mogu tbrrnirati manjine. No, oni nemajLr

s lucaju pol i t ike raz l ikc t reba c ia is taknenro da. je Lr n jez i r rour tenre l . i r " ride ja o potenci ia lLr za fbrnr i ranie i c le f i r r isanie sopstvenog ident i te ta.tJ irrterl<ultr"lrnom l(olrtesktu. pak. uspostavl.ia se .jedan sna2ni.l izalrtev po kome sve kr-rltr"rre rloraju bit i podjednal<o vleclnclvane"( l0) . S ledeia Tej lorova leste da je u l<ot t tp leksni r r r dru i tv i r lar nLrZnopr iznat i jednakopravnost i osobi t i para le l izaur ic leala ar- r tonomi je iideala autenticnosti vei i uvek otvorenu mogucnost da ova dva icleladociu u osobi t isukob. OtLrda ie l 'e j lor Lr zak!udnoj g lav i svoje studi . jeponuditi jednu mnogo r.rrlererri. jr-r vali jantir l iberalizma koja otvartrnroguinost p lornoci . je i pr iznanja kole l<t ivn ih c i l jeva i raz l ic i tost i .Nju prati i jedna znatno razudenija koncepcija javne sfere ko.ia iebiti urnogo otvoreni.ja pferna urogucnostirla ude56a grupa. Ona seizra\ava u ideje o dvije konecepcije l iberalizna (rights l iberalisnt).No, kako to dobro zapa2a Habermas, ova verzija l iberalizma ostajedosta problematidna, jer ona u krajnjoj l ini j i razara i samu idejukonst i tuc ionalne s lobode, na kojo j sam l ibera l izarn podiva. Izvodei ido kraja polazi5te da u okviru rnoderne konstitucionalne drZavekolektivni identiteti dolaze u osobitu vrstr-r konfl ikta i kompeticije sapravi lna na jednaku raspodelu indiv idualn ih s loboda, Tej lor prav ilazliku izmedu dva razurrevanja demokratske konstituciorralnedrZave. Volzer 6e ova dva razumevanja oznaditi kao l iberalizant I il iberalizarn2. U osnovi razlikovanja izmedu ova dva ,,ditanja" uro-derne ustavne drZave nalaze se dvije razlidite (robusnije, mekSe)koncepcije o neutralnosti javne sfere. Obe perspektive savremeneLrstavne drLave podjednako su r-rniverzalisticke i dine osobitu vrstuodgovora na izazov multikr"rlturalizma. Ova dva ditanja, kakosugeriSe Volzer, pokazuju da ne postoji jedna nego dvijeuniverzalistidke perspektive, koje l iberalna i demokratska dru5tvausmeravaju u raz l id l i t im pravcima. Prva perspekt iva ( l ibera l izamI)je k las idna iSi roko pr ihva6ena. Ona podiva na poverenju u l judskujedankost i dopunjena je Iiberalnom idejom o nekompletnostiinstitLrcionalizacije u l iberalnir-n i demokratskim dru5tvima. Ovaperspektiva podiva na ideji polit idke neutralnosti prenla razlidit im ikonkurirajuiim koncepcijama dobra. DrZava ne sarno da Stit islobode gradana vec istovrerleno izbegava da se identif ikuje sa bilokojom institucijom il i parlikularnim nadirrom Zivota. Druga liberalnaperspektiva (l iberalizam 2) takoder je univerzalistidka. Medutim,ona ne ins is t i ra na potpunoi neutra lnost i . javnih pol i t ika, vec, pod

,i

xo

tJ)fx.o;GON

:L

Ogzlc)oo_zJ

85 84

nisano L l savrenrenoj l ibera lnoj teor i j i . lb nt r neki nadin ipostav l japitanje koje su to glavne strategi.ie l iberaliznra kojima se odgovorana pitanje etnokulturne heterogenosti. Plvi takav odgovor.le tole-

ranci ja . Toleranci ja je l ibera ln i odgovor na p i tanje raz l id i tost i . . lb le-

rancija se kao vrednost, stav i princip i sastoji u negovanju takvihpraksi u okviru polit icke zajednice, koje rrranjinamaonroguiava.iu da

se ponaSaju u sk ladu sa sopstvenom kul turour ida se u to l .ne ne

ogranicavaju sve dotle dok ne naru5avaju vrednosti doruinanatnekul ture. Pr inc ip to leranci je , da upotpunimo anal izu, ve i d in i b lago

naruSavanje l iberalnog rrodela o odnosu javnog i privatnog inrpli-

cirajuii ograniienu mogucnost upotrebe javne sfere od strane t.tta-njina. Tolerancija isto tako znadi i prihvatanje jedne rl inirrralne ideje

distribLrtivne pravde, pretpostavljaju6i korektivnu ulogu drZave upodrZavanju manjinske kulture. Dva su dodatna argumenta kojapodrZavaju Iiberalno nadelo tolerancije. Prvi princip se odnosi na

ogranidavanje nasilja (harm principle). Ovai princip saZeto kaZe da

niko ne moZe biti izloLen nasil ju iSikaniranju osim ako se to ne cinida se ogranidi u nasilnorl ponaSanju prema drugima. Drugi argu-ment cil ja na razloge stabil iteta. Ukratko, javni mir, socijalna harmo-nija, legiti imnost vladavine, sve to moZe biti naruSeno od strane ma-

njina ukoliko im se onemoguiava reprodukcija i negovanje

religijske i kulturne aktivnosti i negovanje partkularnih vrednosti.

Drugi osnovni odgovor neposredno se oslanja na prin-cip tolerancije i

izraLava u osnaZenju individualnih prava protiv diskriminacije na

nacionalnoj, religijskoj i l i verskoj osnovi. Prava nediskriminacije se

tako u bit i iskazuju kao prirodno proSirenje l iberalne koncepcije

civilnih i polit idkih prava. StanoviSte prava nediskriminacije podu-

pire se normativnim stanovi5tem da opravdanje javne akcije ne bi

trebalo da bude oslonjeno na bilo kakvu koncepciju dobra i l i celoviti

svjetonazor o nadinu Zivota. Princip nediskriminacije ide i izvan i

iznad principa tolerancije Sto ima vi5eznadne posledice na nadin na

koji i vedinska i manjinske zajednice ureduju i vode svoj Zivot u

okviru polit idkog dru5tva. Neposredni se udinak principa nediskri-

minacije izraLava u dinjenici da rnanjinsku zajednicu nije moguce

vi5e iskljuditi iz raspodele javnih dobara. Naime, ako se prava

nediskriminacije interpretiraju kao pravo svake zajednice da kontro-

l iSe odredene institucije, onda to ima za posledicu da pod pretpo-

stavkom primene prava nediskriminacije, javne sluZbe, obrazovni

sistem, ekonomska i polit idka arena, nije vi5e rezervisanaza veiinu,

zasebi ta prava kao mani ine. Lok r , t torue in i ie v id io neki zasebi t i

problem. Manj i r re n isu za n jega inherentn i deo pol i t idke st rukture

druStva. Dotle dok sr.r individrralna prava zaStiiena u uslovinra

neutralne i nepristrasnejavne sfere i sve dok drLava ne naruSava svo-

jom akcijom ova prava, prirrcipi l iberalne sheme o dobro utedetrom

poretku su zadovol jeni . Pr inc ip pravde i leg i t imnost poretka c ine

,,civilnu vladavinr"r' ' stabilnom i poZeljnom od stralle njezinih gla-

dana. Manjina nije u Lokovoj potitdkoj analizi polit idki princip. Ona

se i kada je sastavni deo analiza oznadava Lr bit i kao neveiina. U

interpretac i j i Dzona S. Mi la (Mi t l ) e tnokul turna s loZenost oznaeena

je kao centrifuglana sila koja podriva i naru5ava temelje reprezen-

tat ivne v ladavine. Mi l je sasma izr ic i t u s tavu da je u zeml jama

sastavljenim od viSe nacionalnih i etnidkih gl 'upa ,,reprezentativnademokrati ja gotovo nemoguca"(12). Jedno razvijenije stanoviSte o

odnosu liberalizma i pluralistidke strukture dru5tva nalazimo kod

ameridkih federalista. Dva koncepta dominiraju u ameridkoj teorij i .

Oba su izrazito neliberalna. Prvi takav pojam je konstrukcijska

(polit idka) ideja nacije, drugi, pak, konstrukcijska ideja vladavine.

Tako DZon DZej (J. Jay), jedan od vode6ih pisaca Fedaralistidkih

spisa, utvrduje kako Amerikanci kao narod ,,potidu od istih predaka,

govore istim jezikom, ispovedaju istu religiju, povezani su istim

principima vladavine, slidnih su obidaja i nadina ponaSanja"(13).

Ono Sto u normativnom smislu nosi stanovi5te DZeja jedan je izra-

zito Iiberalni stav. SaZeto, ovo stanovi5te kaZe daje princip gradan-

stva (polit idki identitet l judi) glavna poluga polit idke integracije

druStva, a vladavina najstabilnije uporiSte zajednidkih uverenja gra-

dana. Politidka vladavina i demokratske ustanove utvrduju okvire i

pravila druStvenog pluralizma. Ovo se stanovi5te moZe na neki nadin

oznaditi kao jezgro ,, l iberalne paradigme". U skalu sa ovim stanovi-

Stem pitanje o tome da li priznati posebne kulturne identitete u

javnom polju u osnovi je nepotrebno i izl i5no. Robusnij i I iberalni

odgovor sugerira u osnovi da odsustvo naSih identif ikacija sajavnim

ustanovama, nepersonalizovanostjavnih ustanova, je u osnovi cena

koju l judi treba svesno da plate da bi Ziveli u druStvu koje ih sve

tretira kao jednake, nezavisno od njihovih partikularnih identiteta.

Otuda javne ustanove ne treba da se bave na5im partikularnim

identitetima, vei da nas uvaZavaju kao jednake i slobodne gradane.

Liberalna drLava saZeto podiva na principu etnokulturne neutral-

nosti. No, kako smo to naznadil i, ovo stanoviSte znadajno je redefi-

zloo-zJ

=x

F

af,tr

2=LL

N

4L

1

l

87 86

nisano L l savrenrenoj l ibera lnoj teor i j i . lb nt r neki nadin ipostav l japitanje koje su to glavne strategi.ie l iberaliznra kojima se odgovorana pitanje etnokulturne heterogenosti. Plvi takav odgovor.le tole-

ranci ja . Toleranci ja je l ibera ln i odgovor na p i tanje raz l id i tost i . . lb le-

rancija se kao vrednost, stav i princip i sastoji u negovanju takvihpraksi u okviru polit icke zajednice, koje rrranjinamaonroguiava.iu da

se ponaSaju u sk ladu sa sopstvenom kul turour ida se u to l .ne ne

ogranicavaju sve dotle dok ne naru5avaju vrednosti doruinanatnekul ture. Pr inc ip to leranci je , da upotpunimo anal izu, ve i d in i b lago

naruSavanje l iberalnog rrodela o odnosu javnog i privatnog inrpli-

cirajuii ograniienu mogucnost upotrebe javne sfere od strane t.tta-njina. Tolerancija isto tako znadi i prihvatanje jedne rl inirrralne ideje

distribLrtivne pravde, pretpostavljaju6i korektivnu ulogu drZave upodrZavanju manjinske kulture. Dva su dodatna argumenta kojapodrZavaju Iiberalno nadelo tolerancije. Prvi princip se odnosi na

ogranidavanje nasilja (harm principle). Ovai princip saZeto kaZe da

niko ne moZe biti izloLen nasil ju iSikaniranju osim ako se to ne cinida se ogranidi u nasilnorl ponaSanju prema drugima. Drugi argu-ment cil ja na razloge stabil iteta. Ukratko, javni mir, socijalna harmo-nija, legiti imnost vladavine, sve to moZe biti naruSeno od strane ma-

njina ukoliko im se onemoguiava reprodukcija i negovanje

religijske i kulturne aktivnosti i negovanje partkularnih vrednosti.

Drugi osnovni odgovor neposredno se oslanja na prin-cip tolerancije i

izraLava u osnaZenju individualnih prava protiv diskriminacije na

nacionalnoj, religijskoj i l i verskoj osnovi. Prava nediskriminacije se

tako u bit i iskazuju kao prirodno proSirenje l iberalne koncepcije

civilnih i polit idkih prava. StanoviSte prava nediskriminacije podu-

pire se normativnim stanovi5tem da opravdanje javne akcije ne bi

trebalo da bude oslonjeno na bilo kakvu koncepciju dobra i l i celoviti

svjetonazor o nadinu Zivota. Princip nediskriminacije ide i izvan i

iznad principa tolerancije Sto ima vi5eznadne posledice na nadin na

koji i vedinska i manjinske zajednice ureduju i vode svoj Zivot u

okviru polit idkog dru5tva. Neposredni se udinak principa nediskri-

minacije izraLava u dinjenici da rnanjinsku zajednicu nije moguce

vi5e iskljuditi iz raspodele javnih dobara. Naime, ako se prava

nediskriminacije interpretiraju kao pravo svake zajednice da kontro-

l iSe odredene institucije, onda to ima za posledicu da pod pretpo-

stavkom primene prava nediskriminacije, javne sluZbe, obrazovni

sistem, ekonomska i polit idka arena, nije vi5e rezervisanaza veiinu,

zasebi ta prava kao mani ine. Lok r , t torue in i ie v id io neki zasebi t i

problem. Manj i r re n isu za n jega inherentn i deo pol i t idke st rukture

druStva. Dotle dok sr.r individrralna prava zaStiiena u uslovinra

neutralne i nepristrasnejavne sfere i sve dok drLava ne naruSava svo-

jom akcijom ova prava, prirrcipi l iberalne sheme o dobro utedetrom

poretku su zadovol jeni . Pr inc ip pravde i leg i t imnost poretka c ine

,,civilnu vladavinr"r' ' stabilnom i poZeljnom od stralle njezinih gla-

dana. Manjina nije u Lokovoj potitdkoj analizi polit idki princip. Ona

se i kada je sastavni deo analiza oznadava Lr bit i kao neveiina. U

interpretac i j i Dzona S. Mi la (Mi t l ) e tnokul turna s loZenost oznaeena

je kao centrifuglana sila koja podriva i naru5ava temelje reprezen-

tat ivne v ladavine. Mi l je sasma izr ic i t u s tavu da je u zeml jama

sastavljenim od viSe nacionalnih i etnidkih gl 'upa ,,reprezentativnademokrati ja gotovo nemoguca"(12). Jedno razvijenije stanoviSte o

odnosu liberalizma i pluralistidke strukture dru5tva nalazimo kod

ameridkih federalista. Dva koncepta dominiraju u ameridkoj teorij i .

Oba su izrazito neliberalna. Prvi takav pojam je konstrukcijska

(polit idka) ideja nacije, drugi, pak, konstrukcijska ideja vladavine.

Tako DZon DZej (J. Jay), jedan od vode6ih pisaca Fedaralistidkih

spisa, utvrduje kako Amerikanci kao narod ,,potidu od istih predaka,

govore istim jezikom, ispovedaju istu religiju, povezani su istim

principima vladavine, slidnih su obidaja i nadina ponaSanja"(13).

Ono Sto u normativnom smislu nosi stanovi5te DZeja jedan je izra-

zito Iiberalni stav. SaZeto, ovo stanovi5te kaZe daje princip gradan-

stva (polit idki identitet l judi) glavna poluga polit idke integracije

druStva, a vladavina najstabilnije uporiSte zajednidkih uverenja gra-

dana. Politidka vladavina i demokratske ustanove utvrduju okvire i

pravila druStvenog pluralizma. Ovo se stanovi5te moZe na neki nadin

oznaditi kao jezgro ,, l iberalne paradigme". U skalu sa ovim stanovi-

Stem pitanje o tome da li priznati posebne kulturne identitete u

javnom polju u osnovi je nepotrebno i izl i5no. Robusnij i I iberalni

odgovor sugerira u osnovi da odsustvo naSih identif ikacija sajavnim

ustanovama, nepersonalizovanostjavnih ustanova, je u osnovi cena

koju l judi treba svesno da plate da bi Ziveli u druStvu koje ih sve

tretira kao jednake, nezavisno od njihovih partikularnih identiteta.

Otuda javne ustanove ne treba da se bave na5im partikularnim

identitetima, vei da nas uvaZavaju kao jednake i slobodne gradane.

Liberalna drLava saZeto podiva na principu etnokulturne neutral-

nosti. No, kako smo to naznadil i, ovo stanoviSte znadajno je redefi-

zloo-zJ

=x

F

af,tr

2=LL

N

4L

1

l

87 86

Kirn l i l<a r -nul t iku l t r - r ra l izanr anal izu je kao osobi t i t fbrnrr - r p lLrra l iznta iutvldu.ie cla l iberalna shenia dobro r-rreclerrog poretka pretpostavljagrupna prava kao obl ik zaSt i te manj ina u Lrs lov inra etnol<ul tu lneheterogenclst i . U s l< ladu szr sherrorn Vi la Kinr l i l<e, ter le l . j ovakveodbrane nul t iku l tura l iznra, obl ikLr je se oko l ibe ler lne ide- ie perso-nalne autonomi ie. zasebi te l<oncepci - je , ,soc i je ta lne l<ul t r - r le" , ide je ojednakosti l<ultumih grurpa i stanovitu folmr.r svesti o histori iskorrsporazunru. U ditavoj konstlul<ci.j ipojam histori jsl<og sporazunta je

najmanje jasan, no mi ga lazullevanr() u najl iberalnijem zrracenjLrako fornru osnovnog konsenzusa u okvi ru jedne pol i t icke zajednice.Ono Sto kod Kimlike osta.je nejasno jeste moZe li se ovaj spofazlrmizvest i samo iz nadela l ibera lnog procedural izma. PoteSkoca je sa

,.sporazllmom" ove vrste 5to on inrl icite nosi supstantivnu oprru. Tocini mogr"r6om izvodenje osobite koncepcije multi l<ulturne pravde.Ovaj pojam ie Kimlika supstituirati u novij irn studijama, niZeteorijske i normativne nosivosti, pojmom etnokulturne pravde. Uovoj studij i se stoga ova dva pojma upotrebljavaju kao pojmovi istenormativne nosivosti. Malaje poteskoca u tolre 5to Kimlika uporedoupotrebljava pojmove polietniciteta i multuikulturalizma kao dvijezasebite i razlidite forme kr-rlturnog pluralizma. Polietnicitet je uKimlikinoj shemi oznaka jedne ogranidene forme kulturnog plura-lizma koja bitno ne remeti l iberalnu shemu graClanstva i individual-nih prava. Naime, ,,polietnidka prava" odnosi se, na razliciteimigrantske grupe koje su prispele u okvir jedne polit idke zajednice icija je osnovna ambicija da se integriSu r"r dominirajuiu kulturu dru-Stva. Ambicija je ovih grupa da ,,preZive" u ambijentu dominirajudekulture, a ne da u okviru nje traZe garantije oduvanje svo.je zasebiteindividualnosti (identiteta). Nasuprot tome multikulturalizam u bitioznalaya stanje u kome dominirajLria kultura i hegemonijski obrasciimaju dodir sa nacionalnin-r zajednicama koje neguju osobiti t ip

,,socijetalne kulture" i dine ,, intergeneracijsku zajednicu, manje i l ivi5e institucionalno uoblidenu, koja pokriva odredenu teritori ju uokviru drLave, ima istu histori jLr, govori isti jezik" (15). U okvirujedne ovakve koncepcije kultura i clanstvo u kulturnim zajednicamaoznadava se ne samo kao ,,kontekst identiteta" ve6 i kao ,,kontesktizbora". Kulturna zajednica je konteskt izbora, a dlanstvo u njoj jeprimarno dobro jer ono umnoZava naSu sposobnost da vrednujemo ib i rano onaj nadin Zivota koj i je za nas najbol j i . K inr l ik ina teor i jskashema otvara mnoga pitanja. Jedno od pitanja je svakako da l i je

ve6 . l eza jedn idkasvo . j i nasv ihe lanovaza . i edn i ce . sv i l - r i nc l i v i dL ra .Ha -berurasova afgunrentaci ja u osnovi ne naruSava o l<v i r i r rd iv ic iuer ln ihprava i nroZe se oznadi t i kao jedna razvi iena var i janta pol i t ike

pr izr ranja koja b i t r ro ne naruiava pr i r rc ip nediskr inr inaci je . SaZetoizvodimo Habermasovu argllmentaciju. Oznadavanto je kao .iednoulrereno i branjivo stanoviSte o l.nogllcltostinia upravljanja intpera-

t iv ima nru l t iku l tura l izma u us lov i r la Lrstavue i demokratske drZave.Habermasovo je s tanoviSte da prava pr ipadnika etn idk ih i l i drLrg ihgrlrpa ne mogu biti adekvatno razllmevana Lrkoliko plipadnici ovihgrupa neuraju moguinost da ova prava opravdavaju i artikuli5u ujavnoj sf-eri. No, da bi naznacio .,korel<tivnu" ulogu gruprrih iclenti-

teta, Habenrras metodidki pravi razliku izmedu kulture u najopStijerrrznadenju i za.lednidke politcke kulture koja se Lr uslovima ustavne i

demokrtske drlave oblikuje oko osobite koncepcije temeljnih prava.

Iz ovih pretpostavki ustavna demokrati ja stvara uslove i pravo

manjinskih grupacija na,jednako pravo koegzistencije manjinskih ivecinske kulture". Medutim Habermas utvrduje da ova prava u bit ioznacavaju osobitu formu prava nediskrir-ninacije. .,Korektno razu-

mevana teorija prava zahteva polit iku priznania koja Stit i integritetindividua u Zivotnom kontekstu u kome se ovaj identitet obtikuje.No, ovo ne zahteva alternativni model koji bi korigirao individLralniokvir drugim normativnim perspektivarna. Sve Sto je neophodno je

korektna aktualizacija sistema prava" (14). No, Habermasova nor-mativna konstrukcija nudi i jednu vrstu skeptidkog realizma upu-cujudi da ovakav model (pravo na koegzistenciju manjinskih ive6inske kulture) ne garantuje preZivljevanje manjinskih kultura.

Centralno mesto u poku5aju da se pomire normativni zahtevi l ibe-

ralizma i multikulturalizmadine radovi Vila Kimlike (W. Kimlicka).

U ovim radovima srediSnje jezgro dini rad Vila Kimlike ,,Multikul-turno gradanstvo. Liberalna teorija manj inskih prava". U ovim rado-

vima Kimlika izvodi ditav niz teorijskih i normativnih konstrukata oprirodi grupnih prava. Kimlika istovremeno u ovim radovima de-

monstrira prednosti normativne demokratske teorije analizirajuiipritorl i aktualnu praksu demokratskih drZava koja se odnosi napriznavanje manjinskih kulturnih prava. Treie, Kirnlika nudijednuvarijantu krit ike l iberalnog koncepta o neutralnosti drZave. KirnlikinpokuSaj moZe se ukratko oznaditi kao najceloviti j i pokuaSaj l iberal-

ne odbrane rlultikulturalizma. Izla2emo saZeto osnovnu argumenta-

ciju i granice Kimlikine odbrane grupnih prava i mrrlt ikr"rlturalizma.

=X

-altI

trNoJLL

(J

?zlo

o_z

J

89 88

Kirn l i l<a r -nul t iku l t r - r ra l izanr anal izu je kao osobi t i t fbrnrr - r p lLrra l iznta iutvldu.ie cla l iberalna shenia dobro r-rreclerrog poretka pretpostavljagrupna prava kao obl ik zaSt i te manj ina u Lrs lov inra etnol<ul tu lneheterogenclst i . U s l< ladu szr sherrorn Vi la Kinr l i l<e, ter le l . j ovakveodbrane nul t iku l tura l iznra, obl ikLr je se oko l ibe ler lne ide- ie perso-nalne autonomi ie. zasebi te l<oncepci - je , ,soc i je ta lne l<ul t r - r le" , ide je ojednakosti l<ultumih grurpa i stanovitu folmr.r svesti o histori iskorrsporazunru. U ditavoj konstlul<ci.j ipojam histori jsl<og sporazunta je

najmanje jasan, no mi ga lazullevanr() u najl iberalnijem zrracenjLrako fornru osnovnog konsenzusa u okvi ru jedne pol i t icke zajednice.Ono Sto kod Kimlike osta.je nejasno jeste moZe li se ovaj spofazlrmizvest i samo iz nadela l ibera lnog procedural izma. PoteSkoca je sa

,.sporazllmom" ove vrste 5to on inrl icite nosi supstantivnu oprru. Tocini mogr"r6om izvodenje osobite koncepcije multi l<ulturne pravde.Ovaj pojam ie Kimlika supstituirati u novij irn studijama, niZeteorijske i normativne nosivosti, pojmom etnokulturne pravde. Uovoj studij i se stoga ova dva pojma upotrebljavaju kao pojmovi istenormativne nosivosti. Malaje poteskoca u tolre 5to Kimlika uporedoupotrebljava pojmove polietniciteta i multuikulturalizma kao dvijezasebite i razlidite forme kr-rlturnog pluralizma. Polietnicitet je uKimlikinoj shemi oznaka jedne ogranidene forme kulturnog plura-lizma koja bitno ne remeti l iberalnu shemu graClanstva i individual-nih prava. Naime, ,,polietnidka prava" odnosi se, na razliciteimigrantske grupe koje su prispele u okvir jedne polit idke zajednice icija je osnovna ambicija da se integriSu r"r dominirajuiu kulturu dru-Stva. Ambicija je ovih grupa da ,,preZive" u ambijentu dominirajudekulture, a ne da u okviru nje traZe garantije oduvanje svo.je zasebiteindividualnosti (identiteta). Nasuprot tome multikulturalizam u bitioznalaya stanje u kome dominirajLria kultura i hegemonijski obrasciimaju dodir sa nacionalnin-r zajednicama koje neguju osobiti t ip

,,socijetalne kulture" i dine ,, intergeneracijsku zajednicu, manje i l ivi5e institucionalno uoblidenu, koja pokriva odredenu teritori ju uokviru drLave, ima istu histori jLr, govori isti jezik" (15). U okvirujedne ovakve koncepcije kultura i clanstvo u kulturnim zajednicamaoznadava se ne samo kao ,,kontekst identiteta" ve6 i kao ,,kontesktizbora". Kulturna zajednica je konteskt izbora, a dlanstvo u njoj jeprimarno dobro jer ono umnoZava naSu sposobnost da vrednujemo ib i rano onaj nadin Zivota koj i je za nas najbol j i . K inr l ik ina teor i jskashema otvara mnoga pitanja. Jedno od pitanja je svakako da l i je

ve6 . l eza jedn idkasvo . j i nasv ihe lanovaza . i edn i ce . sv i l - r i nc l i v i dL ra .Ha -berurasova afgunrentaci ja u osnovi ne naruSava o l<v i r i r rd iv ic iuer ln ihprava i nroZe se oznadi t i kao jedna razvi iena var i janta pol i t ike

pr izr ranja koja b i t r ro ne naruiava pr i r rc ip nediskr inr inaci je . SaZetoizvodimo Habermasovu argllmentaciju. Oznadavanto je kao .iednoulrereno i branjivo stanoviSte o l.nogllcltostinia upravljanja intpera-

t iv ima nru l t iku l tura l izma u us lov i r la Lrstavue i demokratske drZave.Habermasovo je s tanoviSte da prava pr ipadnika etn idk ih i l i drLrg ihgrlrpa ne mogu biti adekvatno razllmevana Lrkoliko plipadnici ovihgrupa neuraju moguinost da ova prava opravdavaju i artikuli5u ujavnoj sf-eri. No, da bi naznacio .,korel<tivnu" ulogu gruprrih iclenti-

teta, Habenrras metodidki pravi razliku izmedu kulture u najopStijerrrznadenju i za.lednidke politcke kulture koja se Lr uslovima ustavne i

demokrtske drlave oblikuje oko osobite koncepcije temeljnih prava.

Iz ovih pretpostavki ustavna demokrati ja stvara uslove i pravo

manjinskih grupacija na,jednako pravo koegzistencije manjinskih ivecinske kulture". Medutim Habermas utvrduje da ova prava u bit ioznacavaju osobitu formu prava nediskrir-ninacije. .,Korektno razu-

mevana teorija prava zahteva polit iku priznania koja Stit i integritetindividua u Zivotnom kontekstu u kome se ovaj identitet obtikuje.No, ovo ne zahteva alternativni model koji bi korigirao individLralniokvir drugim normativnim perspektivarna. Sve Sto je neophodno je

korektna aktualizacija sistema prava" (14). No, Habermasova nor-mativna konstrukcija nudi i jednu vrstu skeptidkog realizma upu-cujudi da ovakav model (pravo na koegzistenciju manjinskih ive6inske kulture) ne garantuje preZivljevanje manjinskih kultura.

Centralno mesto u poku5aju da se pomire normativni zahtevi l ibe-

ralizma i multikulturalizmadine radovi Vila Kimlike (W. Kimlicka).

U ovim radovima srediSnje jezgro dini rad Vila Kimlike ,,Multikul-turno gradanstvo. Liberalna teorija manj inskih prava". U ovim rado-

vima Kimlika izvodi ditav niz teorijskih i normativnih konstrukata oprirodi grupnih prava. Kimlika istovremeno u ovim radovima de-

monstrira prednosti normativne demokratske teorije analizirajuiipritorl i aktualnu praksu demokratskih drZava koja se odnosi napriznavanje manjinskih kulturnih prava. Treie, Kirnlika nudijednuvarijantu krit ike l iberalnog koncepta o neutralnosti drZave. KirnlikinpokuSaj moZe se ukratko oznaditi kao najceloviti j i pokuaSaj l iberal-

ne odbrane rlultikulturalizma. Izla2emo saZeto osnovnu argumenta-

ciju i granice Kimlikine odbrane grupnih prava i mrrlt ikr"rlturalizma.

=X

-altI

trNoJLL

(J

?zlo

o_z

J

89 88

7. M. L Young. i s to , s t r . 45 .

8. B. Perekh, l l r i t ish ( ' i r i :enship orul ( 'ul tut. t t l 1) i l /ar.nc.c,t t . ( ' i t i :enship @d\G. Ar rd lews (Lawrens and Wishar t , Lonc lo r r , l c )9 l ) . s t r . t95 .

9. Ch. Taylor, ' l -he I 'ol i t i t 's o/ Retognit ion u, iVlult iculatural isrrr and.. l-hePo l i t i cs o l -Recogn i t ion" (ed) A . Gut l l tann ( p r . iuce tone, p r in . Un iv .Press , 1992) , s t r .42 .

10. Ch. Taylor, isto, str. 52.I l . A. Gutrnarn, lnttoductiorz. isto, str. 4.12. J. S. Mil I , Represenrative Demor-roc-rr (Lonclon, J. M. Dent, 195 l), str.

36 r .13. J. Jay, prema M. Walzer, isto.14. J. Habermas, Stuggle.for llecognition in Constitutionul States, Euro-

peun Journal of P hilosophl, l, no 2 ( I 993 ).15. W. Kinrticka, Llilticultural Citi:enship. Liberol Theon: of A,linoritlt

Rights (Clarendon Press, Oxford, 1995), str. 129.

Milan Podunavac

LIBERALISM AND MULTTCULTURA LISMSuntmary

Author starts r.vith the idea that liberalism oifler.s thr.ee different strategiesconcerning ploblem ofcultural diversity (tolerat ion. nondiscrirnination r ights. rnult i-cultural isn). Multucultural ism dos not belong to the leading principles of l iberal po-litical culture. Liberalism. nraintains that the norms of traditions or culture of gr.oupshave no special moral standing. Accordingly liberalisrn is tbrrn of "politics of indif'-ference".

Kev w o rds'. libelalism, multiculturalism, citizenship, toleration.

t i po log i i a ko lek t i vn ih i den t i e ta dovo l . j no uk l j L re i va i p l L r ra l i s t i i na(nacionalne za. iedrr ice. pol ie tn idke zajednica) . Sval<al<o b i po- jarn. .prava pf iznan- ia ' ' b io adekvatr r i . l i od termina pol ie tn i ika prava. . jer b iinrp l ic i rao zahtev idrugih gr l rpa da LrZivaju nekr- r fbrnrr - r grupnihpfava. No, ovai bitno ne naru5ava ovaj poku5aj da Lrstanovi koncep-c i ja pravde u mul t iku l t runonr druStvu. Mnogo je ozbi l . in i . ie p i tanje dali nornrativna osnova kojLr Kirnlika pri lrvata i koja se izraLava u idejipefsonalne autonomije adel<vatno polaziSte za Lltemejnje ove kon-cepciie. Ideja nroralne autonomiie udinila bi 5iri i nepfistrasnij i osrlovjedne ovakve koncepcije.

' fo dakako stvara odredene poteSl(oce i sa

Kirn l i l< inom koncepci jom to le lanci je i po l i t i ike in tegraci je . Sve toupuiuje da l iberalna koncepcija do odredejenog stepena. rra kakoLlstanovljena, ne moZe izbeii prigovor da je ne samo nekoherentna,vei uvek do odredenog stepena nepravidna. Normativni zahtev mul-tikultr"rralizma zakonito naru5ava liberalnu shemLl dobro uredenogporetka i pravde. Multikr-rlturalizam traZi takvu shemr,r polit idkogdruStva koja priznaje jednaku vrednost svih stabilnih i Zivotnih za-jednica koje u druStvu postoje. To implicira zahtev da rrult ikulturnadt'uStva sama sebe preurede na nadin da r.r njemu nema nlesta za ma-njinsko pitanje kao posebno pitanje i l i pak za onu strategiju koja seoznacava kao ved.insko tolerisanje manjina. Polit idko dru5tvo sastojise od razlidit ih zajednica i ne pripada unapred nijednoj od njih. Dazakljr"rdimo, u multikuturnom druStvu, mada je snaga pojedinih zajed-nica razlidita Sto sigurno utide na reSavanje problema i mogucesolr-rcije, nijedna nije unapred ovlaScena da drZavu i politcko dru5tvopredstavlja kao svoje.

l. l. Hont, The Permanent Crisis of a Divided Mankind. Contemporat)' Cri-sis of the Nation State in Historical Perspective, Political Sndies( 1994),XLI I .

2.M. Walzer, Nfulticultttralism and Indit,idualism, Dissent (1994\, Spring.3. J. Raz, lv[ulticulturalism, CSD Bulletin, Vol. III, No 3, Summer 1996.4. S. Benhabib, Deliberative Rationaliry and Models of Democratic Legiti-

mac1,, Constelations,Yo. l,No !, 1994.5. M. I. Young, Justice and the Polit ics of Dffirnce (Princetone, Prin. Univ.

Press,l990), str.229.6. Ch. KLrkatlras, Liberalism ond fululticulturalism. Politics of Indiffernce,

Poli tical Theon'. Vol. 26.No5. I 996.

x

a)Eoe=rL

No/LL

?z:)ooo_zJ

I

9 l 90

7. M. L Young. i s to , s t r . 45 .

8. B. Perekh, l l r i t ish ( ' i r i :enship orul ( 'ul tut. t t l 1) i l /ar.nc.c,t t . ( ' i t i :enship @d\G. Ar rd lews (Lawrens and Wishar t , Lonc lo r r , l c )9 l ) . s t r . t95 .

9. Ch. Taylor, ' l -he I 'ol i t i t 's o/ Retognit ion u, iVlult iculatural isrrr and.. l-hePo l i t i cs o l -Recogn i t ion" (ed) A . Gut l l tann ( p r . iuce tone, p r in . Un iv .Press , 1992) , s t r .42 .

10. Ch. Taylor, isto, str. 52.I l . A. Gutrnarn, lnttoductiorz. isto, str. 4.12. J. S. Mil I , Represenrative Demor-roc-rr (Lonclon, J. M. Dent, 195 l), str.

36 r .13. J. Jay, prema M. Walzer, isto.14. J. Habermas, Stuggle.for llecognition in Constitutionul States, Euro-

peun Journal of P hilosophl, l, no 2 ( I 993 ).15. W. Kinrticka, Llilticultural Citi:enship. Liberol Theon: of A,linoritlt

Rights (Clarendon Press, Oxford, 1995), str. 129.

Milan Podunavac

LIBERALISM AND MULTTCULTURA LISMSuntmary

Author starts r.vith the idea that liberalism oifler.s thr.ee different strategiesconcerning ploblem ofcultural diversity (tolerat ion. nondiscrirnination r ights. rnult i-cultural isn). Multucultural ism dos not belong to the leading principles of l iberal po-litical culture. Liberalism. nraintains that the norms of traditions or culture of gr.oupshave no special moral standing. Accordingly liberalisrn is tbrrn of "politics of indif'-ference".

Kev w o rds'. libelalism, multiculturalism, citizenship, toleration.

t i po log i i a ko lek t i vn ih i den t i e ta dovo l . j no uk l j L re i va i p l L r ra l i s t i i na(nacionalne za. iedrr ice. pol ie tn idke zajednica) . Sval<al<o b i po- jarn. .prava pf iznan- ia ' ' b io adekvatr r i . l i od termina pol ie tn i ika prava. . jer b iinrp l ic i rao zahtev idrugih gr l rpa da LrZivaju nekr- r fbrnrr - r grupnihpfava. No, ovai bitno ne naru5ava ovaj poku5aj da Lrstanovi koncep-c i ja pravde u mul t iku l t runonr druStvu. Mnogo je ozbi l . in i . ie p i tanje dali nornrativna osnova kojLr Kirnlika pri lrvata i koja se izraLava u idejipefsonalne autonomije adel<vatno polaziSte za Lltemejnje ove kon-cepciie. Ideja nroralne autonomiie udinila bi 5iri i nepfistrasnij i osrlovjedne ovakve koncepcije.

' fo dakako stvara odredene poteSl(oce i sa

Kirn l i l< inom koncepci jom to le lanci je i po l i t i ike in tegraci je . Sve toupuiuje da l iberalna koncepcija do odredejenog stepena. rra kakoLlstanovljena, ne moZe izbeii prigovor da je ne samo nekoherentna,vei uvek do odredenog stepena nepravidna. Normativni zahtev mul-tikultr"rralizma zakonito naru5ava liberalnu shemLl dobro uredenogporetka i pravde. Multikr-rlturalizam traZi takvu shemr,r polit idkogdruStva koja priznaje jednaku vrednost svih stabilnih i Zivotnih za-jednica koje u druStvu postoje. To implicira zahtev da rrult ikulturnadt'uStva sama sebe preurede na nadin da r.r njemu nema nlesta za ma-njinsko pitanje kao posebno pitanje i l i pak za onu strategiju koja seoznacava kao ved.insko tolerisanje manjina. Polit idko dru5tvo sastojise od razlidit ih zajednica i ne pripada unapred nijednoj od njih. Dazakljr"rdimo, u multikuturnom druStvu, mada je snaga pojedinih zajed-nica razlidita Sto sigurno utide na reSavanje problema i mogucesolr-rcije, nijedna nije unapred ovlaScena da drZavu i politcko dru5tvopredstavlja kao svoje.

l. l. Hont, The Permanent Crisis of a Divided Mankind. Contemporat)' Cri-sis of the Nation State in Historical Perspective, Political Sndies( 1994),XLI I .

2.M. Walzer, Nfulticultttralism and Indit,idualism, Dissent (1994\, Spring.3. J. Raz, lv[ulticulturalism, CSD Bulletin, Vol. III, No 3, Summer 1996.4. S. Benhabib, Deliberative Rationaliry and Models of Democratic Legiti-

mac1,, Constelations,Yo. l,No !, 1994.5. M. I. Young, Justice and the Polit ics of Dffirnce (Princetone, Prin. Univ.

Press,l990), str.229.6. Ch. KLrkatlras, Liberalism ond fululticulturalism. Politics of Indiffernce,

Poli tical Theon'. Vol. 26.No5. I 996.

x

a)Eoe=rL

No/LL

?z:)ooo_zJ

I

9 l 90