Zajednice Roma,Aškalija I Egipæana

Kosova pate od jedne visoke raspro-

stranjenosti nedovoljne i loše ishrane,

što doprinosi slabom zdravlju i sma-

njenom životnom veku. Sa ogranièenim

pristupom i korišæenjem preventivnih i

kurativnih službi zdravstvene nege, ove

zajednice Kosovskih manjina nastavljaju

da pate od lošeg zdravlja.

Da bi procenili stvarni uticaj ishrane, naèin života

i nivoe aktivnosti na zdravlje zajednica Roma,

Aškalija I Egipæana, Solidar Švajcarska zajedno sa

partnerom Balkanski Suncokreti Kosova predu-

zela je akciju za adresiranje nedostataka saz-

nanja obavljajuæi jednu zdravstvenu anketu

meðu tri zajednice u 2014 godini. Puni nalazi

istraživanja i metodologija biæe saopšteni u

posebnoj publikaciji.

Ovaj policy brief sažima nalaze i preporuke u vezi

sa ishranom i naèinima življenja.

UVOD

POLICY BRIEF 3

ISHRANA I NAÈIN ŽIVOTA ZAJEDNICA

ROMA, AŠKALIJA I EGIPÆANA

Glavni cilj Projekta KOSANA je una-

preðenje zdravstvenog i socijalnog

osiguranja stanovništva Kosova kroz

podršku aktivnog uèešæa civilnog

društva u razvoju i implementaciji

sistema zdravstvenog osiguranja u

zemlji.

Projekat osnažuje civilna društva koja

zastupaju graðane i pacijente da

stvaraju položaje zastupanja zasno-

vane na èinjenicama, informacijama i

potrebama naroda. Ovaj proces zah-

teva jedan dugoroèni napor i posveæ-

enost od strane organizacija koje

zastupaju interese graðana.

NO

VE

MB

AR

20

15

KLJUÈNI NALAZI

Higijena u zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana je loša i èesto veoma ogranièena zbog krajnje siromašnih uslova: nedostatak snabdevanja vodom, troškovi vode i sredstva za èišæenje, itd. Anketirani do 38.1% izvešta-vaju da se jednom dnevno tuširaju ili kupaju i da se ostalih 17.0% kupaju èetiri do šest puta nedeljno.

Zajednice Roma, Aškalija I Egipæana ne koriste

jednu uravnoteženu dijetu ili unose dnevni deo

hrane koju preporuèuje Svetska Zdravstvena

Organizacija (SZO). Normalni obroci imaju

tendenciju da ukljuèuju jednu kombinaciju

pasulja, krompira i nekvalitetnih kobasica,

namirnica koje su bogate u sadržajima masti i

soli.

Podaci ankete pokazuju da manje od jedne

èetvrtine osoba (18.7%) konzumiraju meso ili

mesne proizvode na dnevnim osnovama i samo

oko jedna polovina ukljuèuje povræe (60.7%),

voæe (49.8%) i mleène proizvode (50%) u

dnevnom obroku. Znaèajni procenat domaæin-

stava troše osnovne namirnice samo jednom

nedeljno ili reðe: povræe (15%), voæe (23.6%),

mleène proizvode(17.2%), jaja (25.1%).

U meðuvremenu, oko polovina anketiranih

ukazuju na to da oni konzumiraju slatkiše (41.6%)

na dnevnoj bazi. Zajednice imaju tendenciju da

više troše krompir, hleb i druga jela koja su vrlo

siromašna u hranljivim materijama. Lekar poro-

diène medicine Sylfije Bajrami koja radi u Gaqke,

Ferizaj/Uroševac, takoðe je zabrinuta zbog

monotone dijete Romskih, Aškaljiskih i Egip-

æanskih porodica.

Ona navodi da jedan tipièan obrok se sastoji od

pasulja, krompira, paprike i hleba kao i da veæina

porodica u njenoj zajednici ne konzumira voæe,

povræe ili mleène proizvode na dnevnoj bazi. Bez

pravilne ishrane, pojedinci ne primaju neo-

phodne vitamine i minerale, i da su u riziku of

anemije, gojaznosti, i hroniènih oboljenja kao što

su hipertenzija i dijabetes.

i. Slaba ishrana ii. Nedostaje higijena

Dnevno konzumiranje duvana je navika kod

oko jedne èetvrtine Roma, Aškalija i Egipæana

(29.6%). Dok ta statistika nije upadljivo

visoka, ona rezultira u 70.1% domaæinstava

koja imaju najmanje jednog pušaèa što

rezultira u visokom konzumiranju duvana

druge klase što se nadovezuje sa zdrav-

stvenim problemima.

Za razliku od pušenja, konzumiranje alkohola u

zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana je

veoma nisko. Skoro svi (96.7%) èlanova

domaæinstava u anketi nikada ne konzumiraju

alkoholna piæa, u velikoj meri, jer veliki broj

èlanova zajednica Roma, Aškalija i Egipæana

pripadaju islamskoj veri.

iii. Kultura velikog konzumiranja duvana i niskog konzumiranja alkohola

Fizièka aktivnost je niska meðu zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana, sa omladinom koja je najaktivnija i starom populacijom koja je manje aktivna. Sve u svemu, manje od polovine (41.1%) ljudi angažuju se u više od jedne fizièke aktivnosti sa samo jednom èetvrtinom (26.8%)koja se angažuje na dnevnoj bazi.

iv. Nedostatak fizièke aktivnosti

02

Jedna neuravnotežena ishrana, sa nedovoljnim

vrstama hrane, i neadekvatne nutritivne vrednosti

predstavlja zdravstveni rizik za zajednice Roma,

Aškalija i Egipæana . Stoga se predlažu sledeæih pet

preporuka za podizanje svesti o ishrani i naèinu

izbora života:

Poveæanje dnevnog unosa voæa i povræa;

Smanjenje potrošnje preraðene hrane, masti,

soli i šeæera;

Smanjenje i prestanak upotrebe duvana;

Razvijanje svesti o izboru hrane koje su bolje za

zdravlje sa niskim ili bez uticaja na troškove

domaæinstava.

Poveæanje uèestalosti fizièke aktivnosti;

Deca treba da budu informisana u centrima za

uèenje, školama, i porodicama o vezi izmeðu

higijene kao pranje ruku i pranje zuba, i

oboljevanja.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

”…ono što smo mogli mnogo da vidimo je …

zajednica Roma ima, možda,malo drugaèiju

percepciju smrti. I to je nešto što, znate,

dosta izaziva. To je zanimljiva ulazna taèka

za stvaranje njihove – koncentracije ili

njihovu spremnost da se nešto uradi za

njihovo zdravlje–ukoliko æe to da im

poboljša njihov životni vek. Ovo je bilo

interesantno za mene – da vidim da ih je ovo

uèinilo da su svi veoma, veoma zainte-

resovani.”

Ardita Tahirukaj

Narodni struènjak za Javno Zdravstvo

pri Svetskoj Organizaciji za Zdravlje

Kancelarija Kosovo

Interviju sa Balkan Sunflowers Kosovo, 2014

PREPORUKE ZA ZAJEDNICE

Da bi se ostvarile pet preporuke potrebno je,

prihvatanje i saradnja izmeðu zajednica,

nacionalnih i lokalnih vladinih institucija,

donatorskih organizacija, i organizacije civilnog

društva. Pored toga, treba uzeti u obzir sledeæe

sugestije za izradu i implementaciju aktivnosti:

??“Dug život” kao i “dobro zdravlje” mogu da se

predstave kao podsticaj prilikom promovisanja

bolje ishrane i životnih izbora.

??Aktivnosti promovisanja zdravlja moraju uzeti

u obzir društvenu-ekonomsku realnost veæine

domaæinstava Roma, Aškalija i Egipæana.

??Pružanje realnih izbora ishrane, na primer,

može da bude: kuvanje umesto prženja; voæe

umesto slatkiša; kuæni èajevi sa minimalnim

sadržajem šeæera umesto gaziranih piæa; zimsko

povræe umesto hleba.

Glavna naèela

??Trebaju se pomenuti financijski troškovi

pušenja na dnevnoj i meseènoj osnovi, i da se

pitaju ljudi i da uzmu u obzir što bi oni mogli

da obezbede njihovoj porodici ako prestanu

sa trošenjem njihovog novca na pušenje.

??Aktivnosti zdravstvene intervencije trebaju

da se široko razvijaju, ukljuèujuæi sve star-

osne grupe oba pola.

03

KLJUÈNI NALAZI

Higijena u zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana je loša i èesto veoma ogranièena zbog krajnje siromašnih uslova: nedostatak snabdevanja vodom, troškovi vode i sredstva za èišæenje, itd. Anketirani do 38.1% izvešta-vaju da se jednom dnevno tuširaju ili kupaju i da se ostalih 17.0% kupaju èetiri do šest puta nedeljno.

Zajednice Roma, Aškalija I Egipæana ne koriste

jednu uravnoteženu dijetu ili unose dnevni deo

hrane koju preporuèuje Svetska Zdravstvena

Organizacija (SZO). Normalni obroci imaju

tendenciju da ukljuèuju jednu kombinaciju

pasulja, krompira i nekvalitetnih kobasica,

namirnica koje su bogate u sadržajima masti i

soli.

Podaci ankete pokazuju da manje od jedne

èetvrtine osoba (18.7%) konzumiraju meso ili

mesne proizvode na dnevnim osnovama i samo

oko jedna polovina ukljuèuje povræe (60.7%),

voæe (49.8%) i mleène proizvode (50%) u

dnevnom obroku. Znaèajni procenat domaæin-

stava troše osnovne namirnice samo jednom

nedeljno ili reðe: povræe (15%), voæe (23.6%),

mleène proizvode(17.2%), jaja (25.1%).

U meðuvremenu, oko polovina anketiranih

ukazuju na to da oni konzumiraju slatkiše (41.6%)

na dnevnoj bazi. Zajednice imaju tendenciju da

više troše krompir, hleb i druga jela koja su vrlo

siromašna u hranljivim materijama. Lekar poro-

diène medicine Sylfije Bajrami koja radi u Gaqke,

Ferizaj/Uroševac, takoðe je zabrinuta zbog

monotone dijete Romskih, Aškaljiskih i Egip-

æanskih porodica.

Ona navodi da jedan tipièan obrok se sastoji od

pasulja, krompira, paprike i hleba kao i da veæina

porodica u njenoj zajednici ne konzumira voæe,

povræe ili mleène proizvode na dnevnoj bazi. Bez

pravilne ishrane, pojedinci ne primaju neo-

phodne vitamine i minerale, i da su u riziku of

anemije, gojaznosti, i hroniènih oboljenja kao što

su hipertenzija i dijabetes.

i. Slaba ishrana ii. Nedostaje higijena

Dnevno konzumiranje duvana je navika kod

oko jedne èetvrtine Roma, Aškalija i Egipæana

(29.6%). Dok ta statistika nije upadljivo

visoka, ona rezultira u 70.1% domaæinstava

koja imaju najmanje jednog pušaèa što

rezultira u visokom konzumiranju duvana

druge klase što se nadovezuje sa zdrav-

stvenim problemima.

Za razliku od pušenja, konzumiranje alkohola u

zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana je

veoma nisko. Skoro svi (96.7%) èlanova

domaæinstava u anketi nikada ne konzumiraju

alkoholna piæa, u velikoj meri, jer veliki broj

èlanova zajednica Roma, Aškalija i Egipæana

pripadaju islamskoj veri.

iii. Kultura velikog konzumiranja duvana i niskog konzumiranja alkohola

Fizièka aktivnost je niska meðu zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana, sa omladinom koja je najaktivnija i starom populacijom koja je manje aktivna. Sve u svemu, manje od polovine (41.1%) ljudi angažuju se u više od jedne fizièke aktivnosti sa samo jednom èetvrtinom (26.8%)koja se angažuje na dnevnoj bazi.

iv. Nedostatak fizièke aktivnosti

02

Jedna neuravnotežena ishrana, sa nedovoljnim

vrstama hrane, i neadekvatne nutritivne vrednosti

predstavlja zdravstveni rizik za zajednice Roma,

Aškalija i Egipæana . Stoga se predlažu sledeæih pet

preporuka za podizanje svesti o ishrani i naèinu

izbora života:

Poveæanje dnevnog unosa voæa i povræa;

Smanjenje potrošnje preraðene hrane, masti,

soli i šeæera;

Smanjenje i prestanak upotrebe duvana;

Razvijanje svesti o izboru hrane koje su bolje za

zdravlje sa niskim ili bez uticaja na troškove

domaæinstava.

Poveæanje uèestalosti fizièke aktivnosti;

Deca treba da budu informisana u centrima za

uèenje, školama, i porodicama o vezi izmeðu

higijene kao pranje ruku i pranje zuba, i

oboljevanja.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

”…ono što smo mogli mnogo da vidimo je …

zajednica Roma ima, možda,malo drugaèiju

percepciju smrti. I to je nešto što, znate,

dosta izaziva. To je zanimljiva ulazna taèka

za stvaranje njihove – koncentracije ili

njihovu spremnost da se nešto uradi za

njihovo zdravlje–ukoliko æe to da im

poboljša njihov životni vek. Ovo je bilo

interesantno za mene – da vidim da ih je ovo

uèinilo da su svi veoma, veoma zainte-

resovani.”

Ardita Tahirukaj

Narodni struènjak za Javno Zdravstvo

pri Svetskoj Organizaciji za Zdravlje

Kancelarija Kosovo

Interviju sa Balkan Sunflowers Kosovo, 2014

PREPORUKE ZA ZAJEDNICE

Da bi se ostvarile pet preporuke potrebno je,

prihvatanje i saradnja izmeðu zajednica,

nacionalnih i lokalnih vladinih institucija,

donatorskih organizacija, i organizacije civilnog

društva. Pored toga, treba uzeti u obzir sledeæe

sugestije za izradu i implementaciju aktivnosti:

??“Dug život” kao i “dobro zdravlje” mogu da se

predstave kao podsticaj prilikom promovisanja

bolje ishrane i životnih izbora.

??Aktivnosti promovisanja zdravlja moraju uzeti

u obzir društvenu-ekonomsku realnost veæine

domaæinstava Roma, Aškalija i Egipæana.

??Pružanje realnih izbora ishrane, na primer,

može da bude: kuvanje umesto prženja; voæe

umesto slatkiša; kuæni èajevi sa minimalnim

sadržajem šeæera umesto gaziranih piæa; zimsko

povræe umesto hleba.

Glavna naèela

??Trebaju se pomenuti financijski troškovi

pušenja na dnevnoj i meseènoj osnovi, i da se

pitaju ljudi i da uzmu u obzir što bi oni mogli

da obezbede njihovoj porodici ako prestanu

sa trošenjem njihovog novca na pušenje.

??Aktivnosti zdravstvene intervencije trebaju

da se široko razvijaju, ukljuèujuæi sve star-

osne grupe oba pola.

03

Sli

ke o

d V

ed

at

Xh

ym

shit

i za

So

lid

ar

Su

isse

Ko

sov

a 2

01

4

Vlada Kosova treba da :

??Finalizira implementaciju nacionalnog pro-

grama zdravstvenog osiguranja, posebno

obezbeðivanje troškova usluga primarne

zdravstvene nege;

??Dodeljuje sredstva za zdravstveno osiguranje

za programe zdravstvene edukacije zajednica.

Lokalne vlasti treba da:

?? se aktivno ukljuèe u izradi i implementaciji

programa o obrazovanju zajednica. To bi

obuhvatilo doprinose za programe sa ljudskim

resursima, materijale i objekte;

?? daju zadatke radnicima zdravstvene i socijalne

nege u planiranju i pružanju zdravstvenog

obrazovanja kao jedan aspekat svakodnevnih

aktivnosti.

Meðunarodne organizacije trebaju da:

??Podržavaju Vladu Kosova u sprovoðenju

nacionalnog zdravstvenog osiguranja.

Organizacije civilnog društva trebaju da:

??Razvijaju i obezbede obuku za radnike zdr-

avstvene nege;

??Planiraju i pružaju sesije obrazovanja zaje-

dnica;

??Olakšaju komunikaciju i dijalog izmeðu

zajednica i kreatora politika.

Akteri zajednica, oni koji zastupaju interese

zajednica Roma, Aškalija i Egipæana, trebaju da:

??se konsultuju sa njihovim odreðenim

zajednicama o potrebama i oèekivanjima u

vezi sa obrazovnim programima zajednice;

??Obezbede monitorisanje i procenu prvog

nivoa u skladu sa standardima odreðenim

od strane organizacija civilnog društva i

donatora organa.

Solidar Suisse Kosovo main office in Pejë/Pec: Str. Isa Demaj 14, 30000 Pejë/Pec

Contact: +381 39 421-411Email: info@solidar-suisse-kos.orgwww.solidar-suisse-kos.org

PREPORUKE ZAINTERESOVANIH STRANA

04