Gradovi u nivou oka

Najvažnija razmera urbanog planiranjaNajvažnija razmera urbanog planiranja

“A d t i i t thi h ld b“Are pedestrian environments something we should be engineering, the same way we engineer road environments?“

U maloj razmeri, pri brzini kretanja od 5 km/h ljudi se bliže upoznaju sa gradom.

Početna tačka je jednostavna: univerzalne ljudske aktivnostiPočetna tačka je jednostavna: univerzalne ljudske aktivnosti.

Gradovi moraju omogućiti dobre uslove za šetnju, stajanje, sedenje, gledanje, slušanje i pričanje.gledanje, slušanje i pričanje.

Svi mogući planerski sistemi i alati su na raspolaganju, pažnja mora biti usmerena na malu razmeru – to je najvažnije.usmerena na malu razmeru to je najvažnije.

Život se događa na nogama.Šetači se mogu bez napora zaustaviti da vrše različite promene: pravca kretanja, manevrisanje, da ubrzaju ili uspore ka različitim tipovima aktivnosti kao što su stajanje, sedenje, trčanje, igra, penjanje ili silaženje.

Gradsko šetanje može da se javi u mnogim varijacijama:- brzo ciljno orijentisano šetanje od tačke A do B,- polagani korak u cilju uživanja u gradskom životu i suncu,g j j g- dečije cik – cak kretanje,- kretanje penzionera da se nađu i uživaju na svežem vazduhu, - vežbanje i rekreacija,- kretanje po nalogu.

Mnogi faktori utiču na brzinu kretanja:

- kvalitet staze / rute,- parterno uređenje / površina po kojoj se hoda,- gustina ljudi prisutnih na putu,- godine i mobilnost šetača.

Šetnja u dužini od 450 metara zahteva oko 5 minuta, dok za šetnju od 900 metara treba oko 10 minuta pri brzini od 5,4 kilometra na sat.

Naravno ta vremena se dešavaju samo na trasama gde nema puno ljudi i na kojimaNaravno ta vremena se dešavaju samo na trasama gde nema puno ljudi i na kojima se može šetati bez prepreka i prekida.“Walking is like sex” Vanderbilt postulated. “Everyone is doing it, but nobody knows how much.”

Distanca od 500 metara se najčešće pominje kaopominje kao razdaljina na koju se ljudi odlučuju da pešače.

Centralna područja gradova su najčešće dimenzionisana udimenzionisana u površini od jednog km2, što je prosečno pešačenje do p jodređenog cilja.

Značajan preduslov za komfor i uživanje u šetnji su:- prostor, - slobodno i neometano kretanje,slobodno i neometano kretanje, - šetnja u koju se bez teškoća možemo uključiti i iz nje isključiti bez toga da nas neko gurne ili pomeri.

Pedesetih i šezdesetih godina XX veka u vreme invazije automobila, pešaci su prvo gurnuti uz fasade objekata, a potom sabijeni u velikoj meri povlačeći se na uske trotoare. N il i t t i ih tlji i t j bl k ji d š iNagomilani trotoari su neprihvatljivi, to je problem koji se dešava na svim meridijanima i u svim delovima sveta.

Različita ograničenja se spominju za prihvatljiv prostor za pešački saobraćaj, zavisno od konteksta. U Njujorku smatra se da je prihvatljivo sve do 23 pešaka po širini od jednog metra trotoara u minuti.Studije u Kopenhagenu predlažu 13 pešaka po metru širine trotoara u minuti.Takve analize i studije pokušavaju da nađu prihvatljive odnose da bi se izbegla

ž t t igužva na trotoarima.

Tokom godina impresivan broj prepreka koje otežavaju kretanje inkorporirano je u pešačka područja: saobraćajni znaci, postolja za rasvetu, merači parkinga, sistemi vizuelnih komunikacija i razne vrste tehničkih kontrolnih sistemasistemi vizuelnih komunikacija, i razne vrste tehničkih kontrolnih sistema pozicionirani su na trotoraima, često ometajući kvalitetno kretanje.

Mnogi gradovi konstantno formiraju ulaze u pasaže i garaže koji narušavaju kontinuitet pešačkog kretanja. Svakako da situacija treba da bude u korist pešaka, koji treba kontinuirano j p , jbez prepreka da nastavljaju pravac svog kretanja.

Centar Sidneja ima veoma puno pešaka, ali i puno presecanja njihovog kretanja, semafora, mnogo dugmadi za pritiskanje i dugog vremena za čekanje na semaforima.

U takvim uslovima pešaci lako pola svog vremena u šetnji mogu da provedu u čekanju za signal da krenu

Šetanje u gužvi i

signal da krenu.

Šetanje u gužvi i čekanje.

Upoređujući situaciju u Kopenhagenu vreme čekanja u glavnoj pešačkoj ulici Stroget na kilometru je samo od 0 – 3 % pešačkog vremena. Ciljno kretanje u toj ulici može na pomenutoj distanci da se završi za 12 minuta, ali mnogo ljudi j p j , g jprovodi više vremena u njoj zbog zanimljivih sadržaja.

Direktne pravce kretanja – molimo.

Fizička distanca / željena distanca

Urbanisti svuda na svetu su veoma energetski svesni kada je potrebno sačuvati svoju energiju pri kretanju. Oni prelaze ulicu kada je prirodno da to i urade, izbegavaju obilaske, prepreke, stepeništa, i odlučuju se za direktne linije kretanja svuda.

Pešačenje direktno na svoju destinaciju je prirodan proces često se ljudi nađuPešačenje direktno na svoju destinaciju je prirodan proces, često se ljudi nađu u nesrećnim i komičnim konfliktima sa pravilima koje ustanovljavaju arhitekti, koja se odslikavaju u pravougaonim urbanim projektima.

Smatra se da je 500 metara razdaljina koju većina pešaka prihvata. Međutim to nije apsolutno tačno, šta je prihvatljivo je uvek kombinacija distance i kvaliteta pravca Ako je komfor nizak šetnja će biti kratka dok kada je rutai kvaliteta pravca. Ako je komfor nizak, šetnja će biti kratka, dok kada je ruta interesantna, bogata doživljajima i utiscima, pešaci zaboravljaju razdaljinu i uživaju u iskustvima koji im se nude.

Ako je ruta izdeljena u prihvatljive segmente, gde ljudi mogu hodati od trga do trga, što prirodno prekida šetnju, ili u ulicama koje su primamljive, pozivaju na pešačko kretanje od jednog dela do drugog, situacija je potpuno drugačija.

Zanimljive stvari koje vidimo na nivou oka.

Ako hodamo od trga do trga, sa mnogo okreta i izvijanja koja čine kretanje zanimljivim i nepredvidivim, pod tim okolnostima šetnja od jednog kilometra nije nikakav problem.

Uski delovi, mnogo detalja i različiti ritmovi vertikalnih fasada.Princip uskih delova i puno doživljaja je veoma važan za pešačka kretanja koja nemaju radnji i kioska. Ulazna vrata, detalji na objektima, pejzažno uređenje i zelenilo ispred stanovanja, kancelarija i institucija mogu umnogome doprineti interesantnim iskustvima tokom šetnje.

Stepenice i rampe, ne hvala!Stepenice i rampe su specifična oblast koja ilustruje princip pešaka da štede svoju energiju. Horizontalno kretanje nije nikada problem.svoju energiju. Horizontalno kretanje nije nikada problem.Ako telefon zvoni u susednoj sobi nikad nije problem javiti se, međutim ako je to na spratu, uvek pitamo da li će neko drugi da odgovori.

Na metro stanicama, aerodromima i robnim kućama ljudi čekaju u redu na eskalatore, dok su stepenice uvek prazne. Mnogi programi zasnivaju svoju organizaciju po spratovima na pokretnim stepenicama gde ljudi stoje dok iduorganizaciju po spratovima na pokretnim stepenicama gde ljudi stoje dok idu, ako se one pokvare, svi idu kući.

Naravno stepenice psihološki mogu uspešno da se koriste u javnim prostorima, gde primeri kao Španski trg u Rimu demonstrira da penjanje može biti zanimljivo kombinovano sa interesantnim iskustvimazanimljivo kombinovano sa interesantnim iskustvima.

Pešački podzemni prolazi i nadzemne pasarele kao poslednje pribežišta.

Prirodno parter igra ogromnu ulogu u pešačkom komforu.U budućnosti kvalitet parternog uređenja pešačkih površina će samo dobijati na važnosti jer će biti sve više starih ljudi i pešaka sa poteškoćama u kretanju bićevažnosti jer će biti sve više starih ljudi i pešaka sa poteškoćama u kretanju, biće više pešaka na točkovima, i više ljudi koji će voditi decu u grad.

Koristeći se iskustvom Kopenhagena, u vreme snežnih padavina prvo treba očistiti pešačke staze i trotoare, jer se pešaci u tim uslovima mnogo l kš i č šć đ j lj dilakše i češće povređuju nego ljudi u automobilima, koji u takvim situacijama moraju da voze polako i opreznopolako i oprezno.

Dobri gradovi za boravak

Dve glavne grupe aktivnosti se odvijaju u gradskom prostoru:g g p j j g p

- aktivnosti kretanja- aktivnosti boravka

Obavezne i aktivnosti po slobodnom izboru.

Obavezne aktivnosti nisu zavisne od kvaliteta grada to su: ulična trgovina,Obavezne aktivnosti nisu zavisne od kvaliteta grada to su: ulična trgovina, čišćenje i održavanje.

Druga vrsta su rekreativne aktivnosti po slobodnom izboru: sedenje na g jklupi ili u kafeu odakle ljudi mogu da osmatraju i prate gradski život. Ovde je kvalitet situacije, vremena i lokacije odlučujući faktor.

Dobri gradovi mogu lako biti prepoznati po tome što u njima na javnim prostorima ima puno ljudi koji ne hodaju.

Stacionarne aktivnosti i boravak u javnim otvorenim prostorima su veoma različiti zavisnosti od dela sveta u kojima se odvijaju. U zemljama u razvoju skoro sav boravak na javnim prostorima je diktiran potrebom. U razvijenim zemljama boravak u javnim prostorima većinom je vezan za mogućnosti izbora i rekreaciju.

Stajanje

Stajanje je tipična kratkotrajna aktivnostStajanje je tipična kratkotrajna aktivnost. Postoje granice koliko dugo čovek može da stoji komforno, kao i neophodni zahtevi i kvaliteti lokacije koje korespondiraju sa minimumom mogućnosti za stajanje.stajanje.

Efekat ivice i graniceSituacija sa stajanjem se dramatično menja ako pešaci moraju da stoje u javnim prostorima duže vreme.j pPoznat kao ‘’efekat ivice’’, one u javnim prostorima čine zanimljive linije na kojima ljudi komforno stoje. Ovde naša čula mogu da upravljaju prostorom, mi gledamo šta se događa a naša leđa su pokrivena.

Uvek kada ljudi treba da stoje u javnom ambijentu, oni traže mesta duž ivica prostora, taj fenomen je definisan kao pomenuti ‘’efekat ivice’’.

Pozicioniranje na ivici omogućuje brojne pozitivne koristi:- prostor ispred za gledanje- leđa su pokrivena tako da nema iznenađenja od nazad,p j ,- često ivice daju dobru fizičku ali i psihološku podršku.

Lokalna klima je često mnogo bolja na ivicama gradskog prostora zato što je osoba zaštićena do izvesnog stepena. To su dobra mesta za boravak.

Najznačajnija funkcija niše je da ponudi nekome da ima samo d li ič i t jdelimično prisustvo na javnom prostoru.

Pozicioniranje duž ivica jako je važno u gradovima gde je potrebno duže stajati među nepoznatim osobama, jer niko ne želi da pokaže da čeka sam.Kada stojimo duž fasada, bar imamo nešto na šta se oslanjamo.

Gradski prostori bez ivica formiraju loše uslove za stajanje.

Urbane ivice su potencijalno popularna mesta za stajanje ali važno je naglasitiUrbane ivice su potencijalno popularna mesta za stajanje, ali važno je naglasiti da su najatraktivnija područja za stajanje ona gde zanimljivi detalji fasada i ivice rade zajedno.

Studije koje se bave ponašanjem ljudi i njihovim poimanjem prostora omogućuju važne informacije o dobrim mestima za stajanje.

Važna karakteristika ljudskog ponašanja je ‘’piano efekat’’ koji navodi ljude da nađu mobilijar, ugao, stub ili nišu unutar ivičnog područja, što će im omogućiti oslonac pri stojanju, i pomoći u definisanju mesta kao posebno dobrog za razliku od onih duž ravnih zidova.

Sa zidom iza leđa, ljudi nalaze mesto koje je nepretenciozno i sigurno, međutim pored prizemlja ili stuba oni više nisu sami, već su u dobrom društvu i vladaju situacijom.

Nije dovoljno da dobri gradski prostori imaju ivice: te ivice moraju ponuditi detalje koji signaliziraju ‘’molim vas stanite ovde i osećajte se komforno’’.

Stubići na trgu Kampo u Sijeni, su odličan primer funkcije podrške gradskom životu.Veliki deo aktivnosti koje se dešavaju unutar trga pozicionirane su blizu, oko ili duž nekih od tih stubića. Kada je lepo vreme u Sijeni skoro je nemoguće naći slobodan stubić koji već nije iskorišćen za oslanjanje.Zamislimo šta bi se desilo kada b svi stubići sa trga bili uklonjeni, veliki deo k i i j d k j i bili bi b d k š bi i l daktivnosti u toj gradskoj areni bili bi bez adekvatnog mesta, što bi uticalo da se

veliki broj aktivnosti izgubi.

Gradovi za boravak imaju razigrane fasade i dobre tačke za oslanjanje.Suprotno gradovi bez ivičnih područja i sa glatkim fasadama bez detalja, mogu malo toga da ponude u pogledu psihološkog boravka.malo toga da ponude u pogledu psihološkog boravka.

Sedenje

Ljudi kada moraju da borave duže u gradskom prostoru, obično ne mogu dugo da stoje, gledaće da li mogu negde da sednu.

Četiri nivoa su definisana da bi se mogao oceniti kvalitet sedenja u vezi studije iz 1990. godine koja je analizirala kvalitet prostora u centru Stokholma. Generalni zahtevi za dobra mesta za sedenje su:Generalni zahtevi za dobra mesta za sedenje su:- prijatna mikroklima,- dobro pozicioniranje na ivici prostora sa pokrivenim leđima,- dobar pogled,p g ,- adekvatno mali nivo buke koji omogućava konverzaciju.

Pogled Naravno.

Ako mesto nudi zanimljive perspektive kao što su voda, vegetacija, cveće, dobri j p p , g j , ,prostori, dobra arhitektura, umetnička dela, svako hoće dobru poziciju da ih vidi.

U isto vreme svakome treba obezbediti dobar pogled na život i ljude u ambijentu

Neiskorišćena mesta za sedenje povećavaju psihološki i fizički utisak komfora na klupama.

Ljudi žele da sede blizu drugih, ali ne suviše blizu.

Primarno i sekundarno sedenje.

Primarno sedenje sastoji se od mobilijara sa rukohvatima i naslonima: gradskim klupama, slobodnostojećim stolicama i stolicama kafea.

Sekundarno sedenje je takvo gde ljudi mogu neformalno i spontano da sednu i l d j k l R liči i bj k i bi i k išć k d jgledaju uokolo. Različiti objekti mogu biti korišćen za takvu vrstu sedenja:

pijedestali, stepenice, kamenje, stubići, spomenici, fontane, kao i sam parter.

Ko sedi i gde?

Generalno govoreći mladi ljudi mogu da sede svuda i na svačemu. Komfor,Generalno govoreći mladi ljudi mogu da sede svuda i na svačemu. Komfor, klima i materijali nemaju značajnu ulogu.

Stariji i penzioneri žele više komfora i znatno su zahtevniji po pitanju izbora gde da sednu. Komforan gradski nameštaj poželjno sa osloncem za leđa i ruke, od dobrog materijala, često je odlučujući faktor kada se te dve grupe odlučuju da sede u gradskom prostoru.

Uspravna leđa i hladna pozadina.

Briga za kvalitet gradskog života nekada je totalno odsutna kada se radi o pozicioniranju mesta za sedenje, dizajnu i izboru materijala za klupe.

Klupe su usidrene usred ničega, daleko od ivica, uglova ili pregrada, a sedenje je često diazjnirano kao ploča ili ‘’sanduk’’, koji odgovaraju dizajnu okolnih objekata ali ne i ljudima koji žele na njih da sednu.

Cappuccino – kao osveženje i objašnjenje

O fOd svih aktivnosti boravka na urbanim granicama i ivicama, kafe na trotoarima ima veoma značajnu ulogu u pejzažima modernih gradova. U poslednje dve ili tri decenije, usluge na otvorenom su se raširile u gradskom prostoru.

Dramatično povećanje broja stolica kafea u gradskim prostorima je fenomen poznat u čitavom svetu. Jasno se odslikavaju nove potrebe i novi načini korišćenja grada. j gŠoljica kafe na stolu predstavlja osveženje, ali i dobar izgovor za boravak u gradu – na duže vreme.

Kao i većina gradova u protekle dve do tri decenije, Kopenhagen i Melburn među njima, smatrano je da nemaju potencijale za aktivnosti u kafeima zbog klime.klime. Svaki od gradova danas ima preko 7000 stolica u kafeima centra, a oni postepeno uvećavaju broj meseci u kojima nude usluge na otvorenom.

Popularnost kafea i relativno dužeg zadržavanja u gradskom prostoru vezano je sa činjenicom da pružaju atraktivnu kombinaciju mogućnosti:- razumno komforne stolice,,- obično dobar pogled na prolaznike.

Dobar grad je kao dobra zabava / žurka: gosti ostaju zato što uživaju

Ljudi ostaju u prostorima ako su lepi, značajni i prijatni za boravak. Dobri j j p p , j p jgradovi imaju puno zajedničkih osobina sa dobrim zabavama.

Dobri gradovi za susrete

su oni koji omogućuju zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba kao što su:su oni koji omogućuju zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba kao što su: - gledanje, - slušanje - pričanjepričanješto su zajednički uslovi za sve ljude.

Vizuelni kontakt između spolja i unutra daje mogućnost za j gdoživljaje – u oba pravca.

Videti i biti viđen, je najviše rasprostranjena forma susreta među ljudima.

Postoje različite vrste susretanja u gradskom prostoru:Postoje različite vrste susretanja u gradskom prostoru:- planirani susreti,- spontani susreti,- neočekivani susreti,- pozdravljanja,- verbalna konverzacija i priča sa nepoznatim osobama tokom šetnje.

Spontani susreti i konverzacija:

- Ljudi često pitaju jedni druge za pravac i orijentaciju,j p j j g p j j ,- Postoji konverzacija sa prijateljima i rođacima tokom šetnje gradom,- Dešava se konverzacija na klupama,- Priča ljudi dok čekaju javni prevoz,

Izmena mišljenja sa nekima kada se desi nešto čudno u javnom prostoru- Izmena mišljenja sa nekima kada se desi nešto čudno u javnom prostoru,

Postoje događaji za posmatranje, muzički programi za slušanje, kao i velike javne predstave kao što su parade, ulične zabave, demonstracije... koje mogu da se gledaju, li da se u njima aktivno učestvuje.

U različitim kombinacijama,U različitim kombinacijama, mogućnost da se vidi, čuje i priča su preduslovi za komunikaciju među ljudima u j jgradskom prostoru.

Gledanje gradskog života je od najvažnijih i najpopularnijih urbanih atrakcija.

Bitna je vitalna potreba da ništa ne ometa vidik ka gradskim aktivnostima, zbog čega je vizuru potrebno pažljivo oblikovati i tretirati.U mnogim gradovima parkirani automobili ili autobusi, loše locirani objekti u velikoj meri narušavaju vidik i vizurenarušavaju vidik i vizure.

Takođe je veoma važno da su linije pogleda u stojećem, sedećem i dečijem nivou pažljivo prostudirane, i prirodno inkorporirane u crteže preseka objekta i ulice.

Za arhitekte tajna je u tome daZa arhitekte tajna je u tome da treba misliti na to šta može biti viđeno iz unutrašnjosti kada se dizajniraju detalji u isto vremedizajniraju detalji, u isto vreme osiguravajući da privatni život stanovnika unutra ne može biti ugrožen pogledima od spolja.g p g p j

Sledeći negativan efeakt je korišćenje masivnih roletni na izlozima u prizemlju u vreme kada prodavnice ne rade.

Takvi sistemi čine da se na ulicama osecamo kao na nesigurnim mestima, i mnogo manje interesantnim za šetnju u nocnim satima i vikendom, zato što tada nema u šta da se gleda i doživi na tako zatvorenim fasadama.g

Rešenje za krajnje problematično zatvaranje je jedino Strategija grada da obezbedi aktivna, vizuelno pozivajuća prizemlja.

Melburn je dobar primer za zahtevom da 60 % fasade u novim objektima duž glavnih ulica moraju biti otvorene i da pozivaju na razgledanje.

Razgovarati i čutimogućnost da se čuje i priča su važni kvaliteti u urbanim javnim prostorima, međutim ti kvaliteti zu značajno zanemareni kada je buka od automobila j jnadjačala sve druge u gradovima.

Ne samo daNe samo da se gubi smisao bilo kakvekakve normalne komunikacije, nego je visoki g jnivo buke permanentni uzrok stresa.

Šetnja u pešački – prjateljskoj Veneciji, ili u saobraćajno opterećenim ulicama Londona, Tokija ili Bankoka ilustruje dramatične razlike koje se dešavaju u nivoima buke u gradskim ulicama.g

Potpuno je začuđujući efekat kada se izađe iz železničke stanice u Venecji, i kada se postane svestan zvuka koraka, govora, smeha, ptica i muzike.

Komunikacja i nivo bukeSvako povećanje od 8 decibala vodi do toga da mislimo da se buka udvostručila. Drugim rečima ljudsko uvo čuje 68 dB kao dvaputa glasnije od 60udvostručila. Drugim rečima ljudsko uvo čuje 68 dB kao dvaputa glasnije od 60 dB, a 76 dB je kao četiri puta jača buka od 60 db.

U Kopenhagenu nivo buke u saobraćajno opterećenim ulicama je 72 dB pri g j jnormalnom opterećenju, dok je nivo buke veoma različit i dostiže i do 84 dB kada se njome kreću kamioni i autobusi.

Nivoi buke od 60 – 65 dB mogu se izmeriti u mnogim pešačkim ulicama u kojima ima ljudskih aktivnosti, i predstavlja sintezu zvukova od mnogo koraka, konverzacija, dečije igre, rezonance koja se dešava odbijanjem od , j , j g , j j jfasada objekata itd.

Talkscapes / prostori za priču

Urbani mobilijar može umnogome doprineti susretanju u gradskim prostorima.Urbani mobilijar može umnogome doprineti susretanju u gradskim prostorima.

Dugačke klupe gde ljudi sede jedni do drugih su odgovarajući za održavanje adekvatne međusobne distance do među njima.jMeđutim dok su klupe najčešće dobre za čuvanje distance i privatnosti, one veoma često nisu adekvatno pozicionirane za komunikaciju.

Urbani mobilijar može konverzaciju učiniti teškom ili čak nemogućom.Obrnuto, može biti dizajniran i pozicioniran tako da omogući bogate mogućnosti za konverzaciju – koja je željena i potrebna.mogućnosti za konverzaciju koja je željena i potrebna.

Najbolja mogućnost je grupisanje klupa u ‘’prostore za priču’’.

Moguće je u evropskim gradovima naići na odlične prostore za konverzaciju od kada su se pojavile mobilne stolice, koje su godinama velika atrakcija.

Od pariskih parkova u kojima su se pojavile, ideja se raširila u mnoge urbane ambijente, stare i nove.

Demokratska okupljanja na svim nivoima

Tihi marševi ulicama Lajpciga u Nemačkoj tokom 1989 godine, bile su važan jp g j gpočetak kraja Hladnog rata.Studentske šetnje svakog ponedeljka ulicama Beograda tokom 1996. i 1997. godine bile su važan uslov u uspostavljanju demokratije u Srbiji.Tihi protest majki protiv vojne diktature u Argentini svakog utorka od 1997 do 2007 na Trgu Maj u Boenos Airesu, isto tkao je primer kako hrabri i značajni skupovi i okupljanja u javnim prostorima mogu da oblikuju bolju budućnost za lj dljude.