Zdravko Mlinar

DRUŠTVENE PROMENE I KVANTITATIVNA METODOLOGIJA U SOCIOLOŠKOMISTRAŽIVANJU

THE SOCIAL CHANGE AND QUANTITATIVE METHODOLOGY IN SOCIOLOGICALRESEARCH : It is assumed that subject determines the method ofresearch ; thus, methodological implications of the rapid socialchange are examined . The focus is both on disciplinary andcontextual interpretation of the present state of the art ; thefirst being elaborated in terms of limited use of thestatistical-mathematical analysis in the present Yugoslavsociology . Empirical evidence of divergent views concerning thequantification tendency, is presented . The two contextualaspečts, ideology and technology, are considered, the first interms of value-ideological orientations in postwar Yugoslavia andtheir discrepancy with the quantitative methodology . It involvesthe following dimensions : qualitative (change) and quantitative(research), macro and micro, cross-time (long-term) and čross-sectional (short-term), potential and existing, absolute andrelative, formal (institutional) and informal (sponatenoue) . Inthe last part, the second contextual aspect, the direct andindirect impact of the new computer technology on the researchprocess, is elaborated .

1 . UVOD

Često nailazimo na misao da predmet u suštini odredjuje i metodunjegovog proučavanja . Na toj osnovi možemo oćekivati da će ipromene (u) predmeta (u) imati značajne metodološke implikacije .Nema potrebe dokazivati da se danas susrećemo sa izuzetnomdinamikom društvenih promena! Ali, da li se tome adekvatno menjai metodologija društveno-naučnog istraživanja? Konkretno, u čemuse izražava ta povezanost i koje su odnosno kakve su temetodološke promene? Koliko metodološka praksa sociološkihistraživanja zapravo izražava relativnu autonomiju profesionalnogdelovanja samih sociologa? Nije li dostignuti nivo u metodologijisamo jedna od inherentnih dimenzija procesa profesionalizacije ioblikovanja profesionalne odnosno naučne kulture koji se usociologiji odvija (takodje) prema svojoj unutrašnjoj logici?

U ovom prilogu ćemo se prvenstveno usredsrediti na promenekontekstual-nog karaktera koje uslovljavljaju metodološkodelovanje . Naglasičemo dve vrste promena koje nam se čine da sunajznačajnije : i deološke i tehnološke . Kod nas su prve bileodlučujuće u prošlom periodu dok su druge uglavnom tek pred nama .Ali ču još, pre toga, opozoriti na neka pitanjaprofesionalizacije koia se pre svega odnose na sanu sociologiju isociologe .

Ogranlčiću se na "kvantitativnu metodologiju", jer je upravo tusituacija najviše protivrečna : na nju je usmereno najviše kritikai tu je istovremeno, u novije vreme, na medjunarodnom nivoju,postignut i najveći napredak . A kako je to kod nas?

2 . METODOLGlJA U PROCESU PROFESIOINALIZACIJE SOCIOLOGIJE

2 .1 Kognitivna anomija i sektorska fragmentacija

Ako sa metodološkog aspekta ocenjujemo današnje sociološkodelovanje u Jugoslaviji otkriva nam se veoma disonantna slika . Nemožemo reći da smo u tom pogledu u celini postigli velikinapredak ali ne bi bilo tačno ni to ako bi pojednostavili ocenu utom smislu da je reč o sveopštem zaostajanju . Specifičnostsadašnje situacije vidim upravo u tome da istovremeno imamo poslasa nekim inovativnim rešenjima i "prodorima" medjunarodnogznačaja, sa jedne strane, i - kao što ćemo videti - sa širokim"frontom" istraživačke prakse, koja više decenija zaostaje zaonom što se danas već pojavljuje u razvijenom svetu .

Takav nesklad već sam po sebi upozorava na nepovezanost(atomizaciju i fragmentaciju) kao i na visoki stepen slučajnostiu sociološkom istraživanju . Fragmentaciju i dezorganizaciju.saznajnog (istraživačkog) procesa prati i nekakva inte lektualnauravnilovka, kad sve postane prihva tljivo legitimno, svakaideja ima istu t ež no i jednake mogučnosti n astupanja,Takveodnose ču označiti kao "kognitivno anomiju Pri tome dakle radise 'i) o otsutnosti profesionalnih standarda bilo zbog inercijezdravorazumskog

delovanja,

bilo zbog pcgrešnog razurr:rv,nja"demokratizacije", koja prodire u saznajnu organizacijuistraživačkog process i potkopava je . I jedno i drugo izražavajunedostatak odnosno nerazvijenost profesionalne (naučne) kulture i

ifenerenciranog vrednovanjanaučnihsaznanjaobziromnanjihovoobjačnjavajuću moć . Ukoliko pak je srušeno vrednovanje(hierarhija) u odnosu na saznajnu vrednost rezultata kojesociolozi pretstavljaju u svojim tekstovima, onda je napuštena imetodološka rigoroznost, koja pri tome ima pre svegainstrumentalnu ulogu . Zašto bi ulagali velike napore u zahtevnemetodološke postupke proveravanja i dokazivanja, ukoliko sa timrezultatima nailazimo na takav odziv kao kada pretstavljamo bilakoju ad hoc observaciju, ili kada se uopšte zadovoljavamo saintuitivno-spekulativnim zasnivanjem naših zaključaka . Kognitivnaanomija, koju otkrivamo u današnjim jugoslovenskim prilikamadakle, po svojim implikacijama ved do izvesne mere objašnjavaomalovažavajoči odnos šireg kruga naučnih radnika doempistemoloških i metodoloških postulata u istraživačkomprocesu . (i)

Pored opštih znakova kognitivne anomije, afirmacija(kvantitativne) metodologije u sociološkom istraživanju zaostajejot naročito i zbog njegove sektorske fragmentacije . Ova, izmedjuostalog, tiče se relacija :

10

- filozofije nauke (epistemologije) i metodologije- teorije i statističke analize pudataka- statistike i matematičkih modela- makro i mikro analize- diahronog i sinhronog istraživanja- analize ponašanja i strukturne analize- anketnih istraživanja i agregatne analize- monografskih i komparativnih istraživanja i sl . (vidi i Z .Mlinar, H . Teune, 1978 ; Z . Mlinar, 1982) .

U procesu sve veće diferenciacije sociološkog (metodološkog)delovanja, otkrivamo izvesnu "koeksistenciju" specialističkihusmerenja u zatvorenim krugovima, pa bilo da se radi o različitimdimenzijama procesa naznanja, različitim analitičkim pristupimabilo o različitim sadržinskim područjima sociološkog delovanja . Sobzirom na to i današnju metodološku praksu u sociološkomistraživanju (kao što ćemo je još prikazati) bi mogli kod nasproblematizirati prvenstveno zbog zaostajanja, do kojeg dolazizbog bariera u medjusektorskoj i prostorskoj difuziji većraspoloživog metodološkog znanja .(2)

Imamo - doduše malobrojne - mada visokoosposobljene specijalisteza matematlćko-statističke analize podataka ; ujedno ispecijalizovane istraživače koji se udubljuju u sadržajna pitanjasve brojnijih (sub) disciplinarnih područja .Pa ipak, delatnostjednih 1 drugih - naravno sa značajnim izuzecima - više govori oparalelizmu nego o integraciji raznovrsnosti, što predstavlja putdo inovativnih rešenja .(3)

Takodje i delatnost na području epistemologije i, naročito,filozofije nauke, opet sa svoje strane, pokazuje težnju kasamodovoljnoj izolaciji i - kako kaže Andrew Tudor - ignorantskiostavlja po strani sociološku istrživačku praksu . Isti autor čakotkriva da se u sociološkoj metodologiji snažno uvrežilatradicija poznata kao "filosofski imperijalizam" . Na to su paksociolozi reagovali - tipično i u skladu sa našom opštomrazvojnom paradigmom koja uključuje odnose izmedju samostalnostii povezanosti - tako da su se odrekli preokupacija filozofijenauke . A potrebno je upravo suprotno, tj . zbližavanje . Do togamože doći jedino ukoliko bi se prevazišlo jednostrano ibenevolentno propisivan.le kakva treba da bude naučna delatnost . Ufilozofiji nauke, u današnjim okolnostima, ne bi trebalo tolikoinsistirati na validaciji metoda empirijeke nauke koliko narazumevanju povezanosti izmedju empirijskog sveta i naučnogsaznanja (A . Tudor, 1982, str . 2-3) . Baš takva povezanostnedostaje kod nas, a čak i marksističko-filosofske studije nepokazuju svoje otvorenosti i interesovanja za metodologijuempiričko-sociološkog istraživanja .

Današnju rascepljenost naučnog obuhvaćanja pojavnog sveta moglibi još drukčije izraziti sa koncepcijom "naučnih baldahina" .Naučni baldahin uključuje značajnije elemente procesaistraživanja i predstavlja okvir unutar koga se uobličavajuprecizna pravila igre i specifična subkultura istrživača naizabranom području .Pri tom je karakteristićno da se radi obrojnim naučnim baldahinima koji se medjusobno selcu na jedan iliviše načina, deluju na različitim nivoima apstrakcije i sežu u

1 1

različite aspekte onoga što se inače smatra istim pojavnimsvetom . Upravo tamo, gde se operacije iz jednog baldahinakonfrontiraju s drugima, nalazimo najživlje naučno stvaralaštvo irazvoj . Na osnovi takvih konfrontacija - na različitim nivoima -možemo pre očekivati naučni napredak nego na osnovi kumulacije u"normalnim" naučnim okvirima ili pri potpunoj promeni paradigme .(A . Tudor, 1982, 36-39) .

~1C^' đS 000 ca~rea.

ww or .e,---_/N` wM 4"0pr' -

AmAm Kmifisl ImbTHE PHENOMENAL WORLD

Mnogostruki naučni baldahini

Izvor : A .Tudor,1982

Naravno da takav napredak ne možemo očekivati onda kada se radi -kao što to važi danas kod nas - o nekakvoj "miroljubivojkoegzistenciji" pojedinih specijalnosti obuhvaćenih brojnimnaučnim baldahinima ; dakle bez "integracije raznovrsnosti" kojapredstavlja jezgro razvojne logike društvenih sistema uopšte 1posebno naučnog delovanja .

U tom smislu pred nama je izazov za dalje proučavanje, koje bijoš odredjenije otkrilo gde se pojavljuje najveće stvaralaštvo agde i zašto zastoj, bilo da se radi posebno o metodologiji ili osociologiji uopšte .

2 .2 . Kvantitativna metodologija u sociološkoj istraživačkojpraksi

Pošto smo predstavili neka opštija pitanja, koja se tiču procesaprofesionalizacije i unapredjenja (zastoja) metodologijedruštvenih istraživanja, približićemo našu raspravu konkretno]istraživačkoj praksi . Pri tom, na žalost, nemarno mogočnosti zacelovitiji pregled i ocenu te prakse (verovatno bi trebaloponoviti i još temeljnije izvesti takav pokušaj kakav jepredstavljalo savetovanje u Ohridu 1965 . godine i niz objavljenihtekstova u vezi s tim .) Ograničičemo se samo na pitanje o statusukvantitativne metodologije a i to na osnovu dva ograničena izvorainformacija . Jedan predetavljaju objavljeni članci u časopisu"Sociologija", u Beogradu ; drugi pak odgovori iznestandardizovanih intervjua 100 istra2ivača iz društvenih naukau Sloveniji .

U razdoblju od 1981 do uključno 1986, u časopisu "Sociologija"

1 2

objavljeno je ukupno 110 članaka .(4) Od toga čak 101 ili skoroS24 bez ikakve je matematičko-statističke analize (65,5% čistoverbalnih rasprava, 14,5% onih u kojima se ilustrativno, tu itamo navode podati 1 11,8% članaka sadrži jednostavne, uglavnomunivarijatne tabele, bez matematičke obrade podataka) . Čak se iulanci koje smo svrstali u kateogriju "s statističko-matematičkomanalizom" većinom oslanjaju na utvrdjivanje najjednostavnijihveza izmedju dve varijable (hi-kvadrat odnosno Pearsonovkoeficijent kontigencije, koeficijent korelacije, koeficijentkorelacije rangova its .) . Samo u dva ili tri slučaja radilo ce okokmpleksinijim analitičkim postupcima (faktorska analiza,trendovi) .(5)

Klasifikacija članaka u Sociologiji (1981-1986)

-----------------------------------------------------------------

isključivo ilustrativno tabelarni statističko-verbalna navodjenje prikazi matematičkaobrada

brojki

analiza-----------------------------------------------------------------

72

16

13

9

110

N65,5

14,5

11,8

8,2

100

%

-----------------------------------------------------------------

Zbog uporedjivanja navedimo da je sličan pregled tipova članakaobjavljenih (još) 1976 . godine u American Sociological Reviewpokazao da samo 12% (u American Journal of Sociology - 14% )tekstova nije sadržalo nikakve statističko-matematičke analize . Sobzirom na to da su neki od članaka u tim revijama sasvimteorijskog karaktera ili su zbog čega drugog neprimereni za to dabi se oslanjali na matematičku analizu, smatra se da su ovebrojke (u SAD) već blizu saturacije (T .W . Collins, 1981, str .438-439) .

Utvrdjene proporcije nam, prema tome, otkrivaju skoro obrnutesrazmere izmedju članaka u Sociologiji i ASR . Ukoliko možemosuditi na osnovu prikazanih podataka, velika vet.inajuooslovenskih sociologa u opšte ne koristi z ahtevnijekvantitativne metodološke postupke .

I ako uvažimo opravdane kritičke ocene o ograničenostikvantitativne metodologije koje su izneli pojedini autori kod nasi u medjunarodnim okvirima (C . Wright Mills, 1959, M . Mesić,1983, F . Adam 1982), ipak ostaje činjenica da otkrivamo neskladizmedju velike društvene kompleksnosti i veoma j ednostavnihanalitičkih postupaka .

Naša istraživačka praksa ukazuje na nesklad (koji je, čini se, iideološki i tehnološki uslovljen) izmedju pretencioznogintuitivno-spekulativnog globalizma (6) i veoma ograničenih

1 3 •

mogućnosti komplekenije i metodološki rigoroznije (kvantitativne)analize . Taj problem je utoliko veći što se čini (ukoliko semožemo osloniti na vrlo ograničen opit na osnovu objavljenihč lanaka) da u protekle dve d ecenije u tom pogledu nismonapredovali . Poredjenje sa tekstovima koji eu bili objavljeni još1961-1966 pokazuje da se je udeo tekstova koji se oslanjaju nastatističko-matematičku analizu čak smanjio (u prvomšestogodišnjem razdoblju takvih je bilo 31,6% u drugom, tj . od1981 do 1986, kao što smo videli, samo 8,2%) .(7) Ako se i ne radio nazadovanju, takvo stanje možemo označiti bar kao stagnaciju .

Situacija u Jugoslaviji je u potpunoj suprotnosti u odnosu naizrazitu ekspanziju kvantitativne metodologije u medjunarodnimrazmerama, naročito na Zapadu (vidi više o tome u prilogu A .Ferligoj) . Iz toga pak sledi da je današnji problem sociološkemetodologije kod nas pre svega i ponajpre u tome što našaistraživačka praksa daleko zaostaje baš u onom što inače spadaveć u opšti fond metodoloških znanja u medjunarodnimrazmerama .(8)

S obzirom na to mogli bismo organizovano (i preko Jugoslovenskogudruženja za sociologiju) prevazići sadašnje zaostajanje presvega tako što bismo ubrzali diseminaciju i aplikacijumedjunarodno već raspoloživih znanja . (9) Time bismo postepenopovećavali i zahtevnost koju bismo postigli na osnovi svepreciznije odredjenih normi odnosno standarda profesionalnekulture i sociološkog identiteta .

0 tome, kako naučnici gledaju na proces kvantifikacije udruštvenonaučnim disciplinama govore nam nešto i odgovori iz većpomenutih intervjua koje smo obavili u pripremi savetovanja -"Stanje i razvoj društvenih nauka u Sloveniji", SAZU, Ljubljana1984 :

(1) Većina ispitanika izražava svoj pozitivan odnos premakvantifikaciji u društvenom istraživanju . Neki čak smatrajuda je kvantifikacija "jedan od osnovnih merila naučnosti"odnosno "zrelosti empirijskih nauka" . Dalje : "Svaka naukapostaje naukom tek kad se matematizira" . "Kvantifikacijadovodi do objektivnosti (pedagoške) nauke" . "U tome sumogućnosti prevazilaženja klasične kazuistike" . "Radi se oreakciji na besplodno, apstraktno teoretisanje" . "Prognozanije moguća bez matematičko-statističkih metoda" ."Kvantifikacija je jedini ubedljiv argument za praksu" it .sl .

(2) Uz to neki respondenti posta.vljaju i odredjene uslove iograničenja . S jedne strane znači ukazuju na potrebu pokvantifikaciji i (potencialne) koristi, koje ova donosi, aliistovremeno navode da se ovo može ustvariti samo uograničenim okvirima odn . samo tada ukoliko se ispune jošdodatni uslovi . Znači, da je moramo ocenjivati u njezinojinstrumentalnoj ulozi i ne samu za sebe . Npr . :"Kvantifikacija je značajna za objašnjenje jedino ako je onajko objašnjava rezultate kvantifikacije teorijski potkovan" ."Kvantifikacija malo doprinosi razvoju disčipline kao takveali ima veliki značaj za praksu i ekonomsku politiku" ."Problem je premala integracija kvantitativnih metoda 1

1 4

kvalitativne teorijske analize" . "Neki problemi (ulingvistici, teoriji jezika . . .) su takvi da su ujedno iračunarski i filozofski problemi . Vidljiv je trend da se todvoje povezuje u nove problematike.'' . "Kvantifikacija prodirei u geografiju ; korist od nje je u tome Sto omogočava brže israzmerno pouzdanije utvrdjivanje činjenica ; no ona ne možebiti cilj (saga po sebi) ved samo sredstvo u dopunjavanju sadrugim metodama (kartografskim, brojnim posmatranjima, živimanketama)" . "Kvantifikacija predstavlja doprinos samo poduslovom da nije sama sebi cilj i da znači bolji pristup dosadržaja ; problem nastaje onda kad količinski pristup postanezamena za kvalitativni pristup ; a to se kod nas ponekad idogadja" .

Pri svemu tome, bez obzira na naučnu disciplinu, radi se oopštem ograničenju koje se ispoljava u nedovoljnom poznavanjukvantitativnih metoda . To naročito važi za starije generacijenaučnika u oblasti društvenih nauka koji su toga - manje iliviše - i sami svesni .

(3) Konačno, predstavimo još neka stanovišta onih autora kojisrazmerno nainegativniie ocenjuju ili pak potpuno odbacujukvantifikaciju u društvenim istraživanjima . Pri tom se radi onekim sociolozima koji su pre svega angažovani na područjusociološke teorije, o pravnicima, o predstavnicima nekihhumanističkih disciplina kao i o onima koji svoju kritikuutemeljuju izrazito ideološkom argumentacijom (o čemu demogovoriti i u narednom poglavju) . Svima je ipak zajedničko toda u svom području rada (uglavnom ili uopšte) nisu koristilikvantitativne analitičke postpuke . Pri tom možemo ostavitiotvorenim pitanje da li to nisu radili samo zbog svognačelnog negativnog odnosa prema toj mogočnosti, ili je takavnjihov odnos izraz činjenice da te (nove) analitike postpukebliže i ne poznaju .

Da, kao primer, navedemo neke ocene : Mogočnosti zakvantifikaciju su društveno ograničene ; a tamo gde jekvantifikacija moguća reč je o pretežno trivijalnimstvarima ." "Dok nije izradjen pojmovni aparat, dok se on ne.'pročisti", dok o njemu ne postoji minimalni konsenzus,matematika ne pomaže ništa, ili vrlo malo" . "Kvantifikacijamože da da samo sliku pojava i činjeničnosti, ali ne isuštinu i mogučnosti te uzročne veze" . "Ključna je rigoroznai smela imaginacija, inače padamo u kvantofreniju" ."Kvantifikacijski postupci su za društvene nauke, zasociologiju kulture posebno, pomoćne tehnike koje je mogočekoristiti pri konstituisanju korpusa gradiva . Za anlizu suneupotrebljive, made izgleda drugačije" .

Gradja iz intervjua sa slovenačkim (društvenim) naučnicimaukazuje i na veoma širok spektar stanovišta i različitihsuštinskih pitanja koja se tiču procesa kvantifikacijedruštvenonaučnih disicplina . Uprkos tome, čini se da i relevantnoznanje kao i tehnička infrastruktura postaju iz geneacije ugenaraciju šire dostupni tako da se tel proces nede zaustaviti .Pri tom de svakako biti potrebno uvažavati i neke propratneuslove i ograničenja na koje smo ovde upozorili .

1 5

KONTEKSTUALNE PROMENE I NJIHOVE METODOLOSKE IMPLIKACIJE

3 .1 Vrednosno-ideološke (pre)orijentacije

Jedan od uzroka za prikazano zaostajanje u upotrebi matematičko-statističke analize i uopšte kvantitativne metodologije usocioIoškim istraživanjima, treba tražiti u društveno-političkomkontekstu i naročito u ulozi ideologije . Nije nam namera da se iztog ugla na opštem nivou upuštamo u raspravijanje o odnosuizmedju kvantitativne i kvalitativne metodologije . Več jedosadašnji tok ove rasprave pokazao da ova ostaje suvišeaprioristička i paušalna, da napada u ponavljanje i da je, sobzirom na sve to, izrazito besplodna .No, pošto ne možemo ostaviti po strani činjenicu da u konteksturazjašnjavanja metodološkog delovanja kod nas ideologija imaizuzetno značajnu ulogu (uopšte o ideologiji vidi i najnovijedelo na slovenačkom Goran Therborn, 1987), pokušaćemo da jedetaljnije i konkretnije razotkrijemo pre svega imajoči u vidunesklad izmedju preovladjujočih vrednosno-ideoloških orijentacijai sociološke istraživačke prakse . Pre toga, da još samoilustrativno ukratko ponovimo neka zapažanja o tom problemskomsklopu koja se ne ograničavaju samo na sociološko disciplinarnopodručje .

Tako npr . Neven Mates (1980) otkriva uzroke više negonezadovoljavajuće uloge ekonomske nauke u našem društvu i izmedjuostalog iznosi sledeće : "Upotreba modernih matematičkih istatističkih metoda u konkretnim ekonomskim istraživanjima iproblemima kao i u ekonomskoj teoriji bila je u našojinstitucionalizovanoj ekonomskoj nauci najograničenija . Bez bilokakve sadržinske rasprave bila je proglašena za gradiansku iideolo A ki sumnjivu . To se uostalom nije činilo javno (jer bi tadaza to spak bili potrebni nekakvi argumenti) . Uprkos tome je - uzčinjenicu da najveći broj "profesionalaca" nije poznavaoelementarni matematički i statistički aparat - takva ocenanajefikasnije sprečavala da to područje ekonomske nauke dobijesvoje mesto na našim fakultetima" . (Podvlačenja Z .M .)(10)

Poslednjih godina inače dolazi do velikih ideološkihpreorijentacija ili pak, jednostavno, do smanjenja značajaideoloških kriterijuma . U tom kontekstu i ujedno na sve vedimzahtevima za odgovornošču za odluke (koje de morati da budu boIjeanalitički utemeljene) možemo oćekivati da če veču ulogu dobiti ikvantitativna metodologija . Retrospektivno uzeto, još važi ocenakoju je dao Silvano Bolčič (1982) : "Morali bismo pretpostaviti dasu danas već prevazidjena jednostrana stanovišta kojapoistovečuju nauku sa merenjem i kvantitativnim formulisanjemnaučnih zakona, kao i ona koja negiraju smislenu upotrebljivostmerenja i kvantitativnih postupaka u društvenim naukama . Nažalost, u ocenama stanja u društvenim naukama kod nas tastanovišta još uvek dolaze do izražaja . Dok imamo, s jedneStrane, primere besplodne kvantifikacije koja ostavlja utisak"naučnosti" istraživanja, made ne dodaje ništa suštinski novorazumevanju društva i njegovog razvoja, na drugo] strani samaupotreba kvantitativnih postupaka u pojedinim istraživanjima u

1 6

ekonomiji, sociologiji, socijalnoi psihologiji nekima predstavljaargument za tezu o uticaju gradjanske društvene nauke na našudruštvenu nauku" . Nadamo se samo da sa takvim jednostranostima ubudoče više nedemo imati posla .

U tom smislu radije prelazimo na konkretniju analizu neskiadaizmedju nekih karakterističnih vrednosno-ideoloških orijeritacijakoje su u proteklim decenijama preovladale u društveno-političkomkontekstu jugoslovenskog društva i kvantitativne metodologijeemprijskog

sociološkog istraživanja . Izdvajamo sledeća :

(1) Kvalitativne društvene promene i kvantitativna metodologija

(2) Makro-društveni

preobražaj

i

mikroskopsko

emprijskoistraživanje

(3) Statički (kratkoročni) i dinamički (dugoročni) pristup

(4) Mogoče i postoječe (stvarno)

(5) Apsolutizacija i relativizacija

(6) Spontano i organizovano (institucionalno)

3 .1 .1 Kvalitativne

društvene

promene

1

kvantitativnametodologija

Dok je istorijski materijalizam postavio u prvi plan kvalitativnedruštvene promene, konkretno emprijsko istraživanje u kontekstu"post-revolucionarnog društva" zahtevalo je pre svega poznavanjei koriščenje različitih postupaka kvantitativne analize podatakao društvenim promenama u datom vremenu i prostoru . Ovakav neskladje našao različita rešenja - kako u teoriji tako i u praksi . Madata disparatnost u Jugoslaviji nije do te mere i tako dugozadržavala uvodjenje "konkretnog sociološkog istraživanja" kao uSovjetskom savezu, ipak se sve do danas, makar povremeno,pojavljivala u obliku kritike empirizma (pozitivizma), ili kaoprazna spekulacija i shematizam .

Pri tom se često radilo o eksluzivnosti j apsolutizaciji jedneStrane (kvalitativne) na račun druge (kvantitativne) i obrnuto,umesto da se o tom odnosu načelno raspralvja kao okomplementarnom . Neki su empirijsko sociološko istraživanje,skupa sa njegovom kvantitativnom metodologijom več aprioriizjednačili s pozitivizmom .(11) Stvarno širenje tih istraživanjau šezdesetim godinama je opet, sa svoje strane, značiloodbacivanje kompromitovane uopštmnomti i šematizma DIAMATA IHISTOMATA . Anketiranje i anketna istraživanja postali su ginonimsociološkog istraživanja uopšte . Posle nekoliko godina takveprakse Ponovo se zaoštrila kritika njene ograničenosti (vidiviše o tim "cik-cak" kretanjima u društvenim naukama u Z . Mlinar,1986, str . 64-66) .

Ideološko-politička orijentacija je potencirala diskontinuitet uodnosu prema "staroj Jugoslaviji" .

U takvom kontekstu je

1 7

onemogudena komparativna analitička obrada, i onih procesa(društveno-ekonomskih) koji revolucijom stvarno nisu biliprekinuti . Mogl i bismo reči da je zbog ideološke pretencioznostii radikalizma i u društvenom istrživanju došlo do potcenjivanjauticaja iz p rošlosti . Ujedno je potcenjivanja i prikrivenaspontana ili stihijska inercija preko koje je prošlo stanje jošuvek determinisalo (uslovljavalo) aktualne odnose i čak poglede ubudućnost . U tom smislu, raspoloživi podaci nisu bili uvažavaniili je pak sakupijanje podataka o procesima koji promenompolitičkog sistema stvarno nisu bili zaustavljeni, biloprekinuto .

Drugi vid diskontinuiteta nastupa takodje u posleratnom razdobljusa nominalnom promenom identiteta pojedinih pojava (subjekata)npr . njihovim preimenovanjem ili čak čestim promenama njihovogobima, strukture ili drugih karakteristika koje su bilepodvrgnute intervenciji "vodećih subjektivnih snaga" .

3 .1 .2 Makro-društveni

preobražaj

i mikroskopsko

empirijskoistraživanje

Za razliku od preovladjujučih karakteristika američkesociologije, marksistička teorija se bavila pre svegapreobražajem na makro-drutšvenom nivou .(12) Sa sktrukturalnogaspekta bile su u prvom planu "velike. društvene grupe" -dručitvene klase ; sa razvojno-dinamičkog pak "društveno-ekonomskeformacije " . Takav pristup je potpuno prevladao made je odstupaood praktičnih potreba u razdoblju posle revolucije . Podrobnijojanalizi društvene strukture po pojedinim slojevima (strukturnimkategorijama) bilo je veoma brzo zamereno da se udaljuje odsuštine i da zapada u "empirizam", Slično tome ni usmeravanjedruštvenog razvoja nije proizlazilo (u večoj meri) iz saznanja naosnovu konkretne analize več iz apriorističkih postavki (vizija,očekivanja) o makrodruštverom razvoju . Tako smo imali nekakvukoegzistenciju veoma uopštenih teorijskih postavki o društvenomrazvoju iz makro-perspektive(13) i mnoštvo konkretnih mera kojesu se zasnivale na visokom etepenu arbitrarnosti .

Razumljvo je što u takvom društvenom kontekstu nije biloodgovarajudeg ishodišta za "analizu na više nivoa" ("cross-level"ili 'multilevel analysis") . Prevashodne preokupacije na makronivou su praktično isključivale istraživanja na mikro nivou(umesto da se dopunjuju) .(14) U takvom društveno-političkomkontekstu, preIaženje sa makro na mikroskopsku analizuistovremeno se tretiralo i kao prelaženje sa najznačajnijih nanaibeznačainija pitanja . Apsolutizacija kolektivizma jeistovremeno značila i isključivanje, negaciju bilo kakveautonomne individualnosti (izuzev na najvišim nivoima . političkehijerarhije, gde je dolazilo do identifikacije pojedinaca saceIokupnim sistemom) .

To se, s naučno-disciplinarnog stanovišta ispoljavaIo npr . uodnosu prema (socijalnoj) psihologiji, koju su neko vreme poslerata smatrali sasvim suvišnom . Čak i sakupijanje podataka odpojedinaca, npr . anketna istrživanja, neki su smatraIikarakteristikom buržoaske sociolgoije .

1 8

Sobziromnaprikazani kontekstčiniserazumljivjimzbogčegajei metodologija kod nas, kada je reč o problematici višenivojskeanalize, ostajala na nekakvom preistorijskom nivou . Društvenaistraživanja naime, bar koliko je meni poznato, nisu uključivalanivojsku analizu u striktnom značenju reči . To znači da popravilu sami istraživači još nisu nailazili na karakterističnemetodološke probleme koje postavlja takva analiza i kojima jesociološka literatura u medjunarodnim razmerama posvečivalaveliku pažnju . Radi se naročito o zabludama u zaključivanju odelovima na osnovu poznavanja svojstava celine i obratno .(15) Utom smislu se npr . kod nas nije posvečivalo dovoljno panje tzv .ekološkoj zabludi" na koju je još 1950 . godine upozorio W .S .Robinson ; on je naime, pokazao da bi bilo sasvim pogrešno akobismo npr . iz utvrdjene korelacije izmedju nepismenosti ipostotka crnaca na regionalnom nivou u SAD zaključili okorelaciji izmedju nepismenosti i rase na individualnom nivou .Relativno visoka korelacija na nivou agregacije je, naime,naindividualnom nivou analize sasvim nestala (W .S . Robinson,1950) .(16)

3 .1 .3 Statički (kratkoročni)i dinamički (dugoročni) pristup

• Jugoslaviji smo imali posla sa takvim društveno-političkimkontekstom za koji bismo mogli reči da je više nego bilo kojidrugi izazivao i zahtevao dinamičnu, razvojnu, "temporalnu"analizu društvenih procesa . Trebalo bi očekivati da dugoročne,vizioinarske razvojne orijentacije i pretenzije ka radikalnomdruštvenom preobražaju nadju odgovarajući odziv i u metodologijidruštvenog istraživanja . Ipak, pri tom treba uvažiti da se takveorijentacije "vodečih subjektivnih snaga nisu oblikovale naiskustvenoj osnovi iz vlastitog (relativno nerazvijenog)okruženja, več na osnovi marksističke teorije i uzora sa strane .U tom smislu niti konkretna iskustvena realnost nije bila usredištu njihove pažnje .

Mada je marksizam postavio u prvi plan vremensko-razvojnudimenziju društva (bar sa teorijskog i ideološko-politikogstanovišta), time još nije došlo do uvodjenja odgovarajučemetodologije "temporalne analize" (o temporalnoj i strukturnojanalizi piše i Rudi Supek, 1983) . Istovremeno s težnjom kaširenju vremenskih okvira objašnjavanja. društvenog razvoja - urasponu od prvobitne zajednice do komunizma - empirijskosociološko istraživanje se je večinom ogranidavalo samo na(statične) preseke u odredjenoj vremenskoj tačci . Tzv . "opštasociologija" je inače na nivou udžbeničke literature zadržalaš i rok razvojno-istorijski okvir obrade društveno-ekonomskihformacija ; empirijsko istraživanje, koje se razvilo u okvirupojedenih subdisciplinarnih područja ("posebnih sociologija")skoro se potpuno ograničilo na - više ili manje aktualna -pitanja savremenoeti . Longitudinalna istraživanja, kakvo je izveonpr . Jan Makarovič (1984), koji je proučavao pitanje nejednakosti• obrazovanju na taj način što je pratio kohortu učenika odosnovne škole do univerziteta, skoro da su izuzetak . Ipak, nekiznaci govore da se stanje menja . Protekom vremena na pojedinimpredmetnim područjima se produžavaju vremenske serije podataka ."Slovensko javno mnenje" će 1986 . godine pokrivati veddvadesetogodišnje razdoblje ; oko 200 podataka o opštinama u SRSloveniji upotrebljivo je za analizu promena u vremenu od 1963 .

10

godine (kao primer obavljene analize : Z . Mlinar, C . Trampuž,A .Ferligoj, 1978 . i izveštaj o istraživanju istih autora 1977,1978) . U okviru Saveza sindikata SR Slovenije ponavljana anketnaistraživanja o samoupravljanju i položaju radnika omogudila su ianalizu promena u vremenu (Vojko Antončič, Bogdan Kavčič, 1978) .I kad se radi o pretežno kvaIitativnoj analizi višekratnoponavljanje pojava u sve dužem vremenskom razdoblju podstiče kaotkrivanju mogočih pravilnosti u vremenu (npr . Nebojša Popov,1986, je proučavao konfliktne situacije u posleratnomrazdoblju) .

Pri tom dolazimo do paradoksa : dok iz perspektive društveno-političkog konteksta vizionarstvo ustupa svoje mestoneposrednijim i pragmatičnijim preokupacijama, društvena naukaipak uspostavlja uslove za istraživanje društvenih promena uOiri .m vremenskim okvirima .

Na žalost, sociologija, kako u jugoslovenskim, tako i umedjunarodnim razmerama uglavnom ostaje zarobljena svojomtradicijom tako da ne dolazi do medjusobnih oplodjavanja koja bibila moguća npr . u odnosu sa istorijskom metodom (BogoGrafenauer, 1985 ; Ilija Stanojčić, 1976) .(17)

Pri tom ostaju nerazjašnjena teorijska i metodološka pitanja kojase tiču i istorije i sociologije . Uzmimo npr . kako se utvrdjujeuticaj prošlosti na sadšanjost ako •variramo vremensku distancu?Bar hipotetično, naznačuje se ovakvo tumačenje : što je vedevremensko rastojanje, tim posredniji i difuzniji pa prema tome imanic (strogo) obavezujoči de biti uticaj prošlih istorijskihpromena na današnje ponašanje i delovanje ljudi . S vremenskomdietancom se dakle relativno smanjuje ograničavajući (direktivni)utica] prošlosti na sadašnjost . Ali se povećava njenkontributivni uticaj u toro smislu što se u širem vremenskomokviru povečava sloboda izbora koju nudi proširena dostupnostbogatstvu (kulturnog) nasledja . U tom smislu, šire uključivanjeprošlosti menja i karakter determiniranosti današnjeg stanja .

Konačno, sociologija kod nas nije ni iskoristila niti dopunila -u medjunarodnim razmerama - ved raspoiotiva znanja o metodološkimpitanjima predvidjanja , prognoziranja, mada bi, s obzirom najugoslovenski društveni kontekst, trebalo očekivati da baš tapitanja budu u prvom planu . (Uzmimo npr . znanje o scenarijima,simulacijama, o modelirna optimizacije ; vidi Ernst G ehmacher,1971) .

3 .l .4 Moguće i postojede

Marksistička dijalektika je raširila prostor razmišljanja prekookvira datosti odn . postojećeg stanja . Inače je uopšte značajno

saznanjedai svest (osveščenst) omogućembitnouslovljavasadašnjeponašanjeljudi.Ideološkopolazištejenaravnobiloutome što de odredjenija identifikacija mogočeg predstavljatinekakav mobilizacijski potencijal "progresivnih snaga" koji možeubrzati dinamiku razvoja na osnovi saznatih objektivnihzakonitosti . Ipak se u praksi pokazalo da je došlo do neželjenih

20

efekata tj, do promena upravo u suprotnom pravcu od onog koji jebio očekivan . Apsolutizacija mogučeg je dovela do pasivizaicije,odnosno demobilizacije postojedeg .

Jedan od razloga za takve posledice su-i nerazrešena metodološkapitanja . Ako načelno priznajemo da predmet, odn . specifičnasadržina ved implicira i odgovarajuću metodu, to bismo moraliuvažavati i u ovom slučaju . Ipak, stvarna praksa empirijskogdruštvenog istraživanja ne pokazuje osetljivost za ta pitanja .Istražuje se ili samo postojede, ili moguće kao da je postojede .Npr . udruženi rad" se ne obradjuje kao nešto potencijalno vedkao da je ved ostvareno, stvarno stanje (odatle sledi paradoks dase bavimo "udruživanjem (ved) udruženog rada") .

Dok se tradicija društvenog istraživanja sa svitu svojiminstrumentarijem (podati, pojmovi, teorije, metode) usredsredjujena analizu postoječeg, datog, prioritetne orijentacije zasnovanena marksističkoj teoriji stavljaju u prvi plan ideološko-političke kategorije koje se u vedoj meri zasnivaju napredstavama o budočnosti nego na analizi postojedeg . Orijentacijaka mogudem je najviše došla do izražaja u ideološko-političkimpojmovima i teorijskim konstruktima ; ono što je vezanije zaanalizu postojedih odnosa, tj, podaci i (kvantitativna)metodologija empirijskog istraživanja, bilo je zapostavljeno .

RAZLIČITI AKCENTI U ISTRAZIVAČKOM PROCESU(u jugoslovenskom društveno-političkom kontekstu)

--------------------------------------------------POSTOJEČE

MOGUČE--------------------------------------------------

PODACI

XXXPOJMOVI XXXTEORIJE XXXMETODE

XXX

-------- -----------------------------------------

Pri tom ostaje otvoren još čitav niz pitanja o tome kako učinitipredmetom sociološkog istraživanja ono što tek nastaje . Pa nidrugi ekstrem, ako bismo se naime ograničili samo na to što jeved u punoj meri ostvareno, ne bi predstavljao odgovarajočerešenje (vidi o tome i u : Zdravko Mlinar, 1986, str . 57-58) .

Uprkos prisutnosti tih pitanja u okviru jugoslovenskog društvaistovremeno možemo konstatovati da se ne koristimo ni onimmetodološkim postupcima koji su se ved potvrdili u medjunarodnimrazmerama . Uzmimo npr . različite postupke simulacijskih igara(simulation gaming exercise) .

21

Na medjunarodnoj konferenciji "Komparativna ekološka analizadruštvenih promena", FSPN, Ljubljana 1976, Pavle Sicherl jepredstavio nov analitički postupak pod nazivom "S-distanca" .Autor pri tom ima u vidu da nam presek u jednoj vremenskoj tačkine daje celovitu i realnu sliku stvarnog stanja . Ljudi npr . neizražavaju svoje (ne)zadovoljstvo samo s obzirom na odnose udatom trenutku (s obzirom na stepen razvijenostl konkretnedruštvene jedinice), ved pri tom istovremeno uzimaju u obzir iočekivanu dinamiku tasta g bududnosti . Sicherl je statičkuanalizu neravnomernog razvoja dopunio poboljšanom metodologijoILvremeneke distance kao novim dinamičkim merilom neravnomernograzvoja . Vremenska distanca (broj godina) izmedju dve jedinicekada ove dostižu odredjeni nivo (razvijenost) s obzirom naizabrani indikator moše se naime koristiti kao dinamička meradispariteta izmedju njih slično kao što inače razlike (apsolutnei relativne) u odredjenom trenutku vremena koristimo kao statičkumeru dispariteta (Pavle Sicherl, 1978, str . 238-239) .

3 .1 .5 Apsolutizacija i relativizacija

Dok se ideološko-političke orijentacije ostvaruju sa težnjom k.Ppsolutizaciji,, za metodologiju društvenog istraživanja jekarakteristično da pretpostavlja upravo suprotno . Kao opšteosnovno načelo (koje je važilo i za Marxa lično) u istraživačkomradu vaši - sumnja . Iz toga proizlazi niz najrazličitijihpostupakA proveravania valjanoati i poumdanoati (koji se stvarnopraktikuju u svitu fazama istrašivanja a i u odnosu prema vedobavljenim istržaivanjima) . Sumnja i proveravanja implicirajumogudnost da se trenutno "vašeće" tumačenje pokate kaonepravilno . To je u suprotnosti sa inherentnom logikom idejno-političkog delovanja uopšte a naročito 8 takvim kakav je biokarakterietičan za protekle decenije kod nas .

Ideološko-političko ishodište se po pravilu prepoznaje po tomešto nastoji da potvrdi jedno odredjeno ubedjenje . Zbog togaistovremeno s užava okvire dozvoLienow (18) istraživanja(proveravanja) ili ostvaruje pritisak ka takvom koncipiranjuistraživačkoa instrumentariia da ovaj ved unapred pripremaželjenu (pristrasnu) sliku o činjeničkom stanju . To Be pokazuje uvezi sa formulacijom pitanja u anketnim istrašivanjima u kojimase stalno ponavlja nelagodnost istraživača ukoliko ved unapredekspliciraju širi raspon modaliteta odgovora od onog koji inačedopušta zvanična politika . Slično se dešava i kod izbora izvorainformacija (dokumenata, osoba) i sl .(19)

Čak su i iste podatke, kako pokazuju dosadašnja iskustva,pojedini istraživači veoma različito interpretirali, izmedjuostalog i zavieno od toga koliko su se podredjivali ili suodstupali od normi konformnog ponašanja . Pri tom čak dolazi doparadoksa u tom smislu da često upravo maksimalimtička(ideološka) očekivanja predstavljaju referentni okvir vrednovanjanakupljenih podataka o činjeničnom stanju, što ved a priori dajetim podacima veoma "negativen" karakter . Ako bismo pak istepodatke uporedjivali s podacima iz drugih država (npr . o udeluStanovnika koji su društveno-politički aktivni) došli bismo češčedo povoljnije ocene istog stanja . Ipak, ideološki i etnocentrični

22

ekskluzivizam isključuju komparativno medjunarondo istraživanje .Zbog toga je lakše razumeti zašto se kod nas rije razvila nimetodologija komparativnog sociološkog istrativaiija, (iako tonije jedini uzrok), koja inače, naročito na Zapadu, predstavljaznačajno područje metodoloških rasprava . (Vidi npr . A .Przeworski, H . Teune, 1970 ; N .J . Smeleer, 1976 ; S . Rokkan, 1966 ;M . Niessen, J . Peschar 1982 ; M . Dogan, 1985) .

S obzirom na relativno nizak stepen društveno-ekonomskerazvijenosti Jugoslavije i ujedno na ofanzivnu pretencioznostprograma radikalnog društvenog preobražaja, došlo je do otudjenjai osamostaljenja normativno-programatske sfere . To je značiloreifikaciju te sfere kao samodovoljne i nezavisne od objektivnihodnosa i materijalne osnove društva . Normativna dimenzija jeprekrila i zamenila kognitivnuu . To je npr . značilo da je dolazilodo substanciializaciie (reifikaci .iel poimova., umesto da se oni,pomoću njihove operačionalizacije, konfrontiraju sa činjeničkimstanjem .(20)

3 .1 .6 Spontano (neformalno) i organizvoano (institucionalno)

S obzirom na socijalističku izgradnju ..odozgo nadole"karakteristično je da je kod nas u celom posleratnom razdoblju uprvom planu formalna, institucionalna struktura u kojoj senajdirektnije manifestovala "volja vladajoče klase" (političkeelite) . Za političku nauku ili "pravnu teoriju" bilo jekarakteristično - još više nego za sociologiju - da su se bavilepre svega organizacionom, tj . institucionalnom strukturomdruštva . I sociologija je nesrazmerno mnogo panje posvečivalaformalnoj organizaciji i normativnom uredjenju . Ipak treba redida su bar neki sociolozi ved u prvim godinama empirijskihistraživanja (sredinom šezdesetih) počeli otkrivati da formalnaorganizacija prikriva u sebi i neformalne društvene grupe npr .klike u radnim organizacijama (Veljko Rus, 1966) . Upravo oveimaju stvarno odlučujući uticaj bez obzira na brojne formalneodredbe o upravljanju isamoupravljanju . Slično se i u okvirumesnih zajednica pokazalo da treba pored formalno-grupne iinstitucionalne uvažavati i (više) spontanu i prikrivenu"neformalno-grupnu participaciju" (Z . Mlinar, 1965 ; M . Golob,1975) . Pored formalno deklarisanih vrednosti "samoupravnogsocijalsitičkog društva", pokazalo se da su dosta često stvarnoodlučujuće sasvim drukčije ili potpuno suprotne vrednosti, da seradi o nagradjivanju konformizma (I . Siber, 1977, 1984) a nesamostalnog, samoupravnog ponašanja . Čak ni formiranje idelovanje radničkih saveta nije eo ipso značilo da time upravoradnici imaju obezbedjen odlučujoči uticaj (A . Caserman je tootkrivao početkom šezdesetih godina npr . u analizi delovanjaradničkog saveta u jeseničkoj železari) .

Uopšte izgleda da je i u sociološkim istraživanjima neformalnasfera relativno zapostavljena ; na taj način nije u punoj meriizašla na površinu njena stvarna uloga . To n e znači datreba zanemariti istraživanje sastava i delov h organa iinstitucija .(21)

23

Problem može biti i u tome što prekomerno usredsredjivanje pažnjna formalno-organizacijski aspekt uslovljava i sadržin

statističkedelatgostiidrugih izvorainformacijaa tim-posredno i sadržaj socioloških istraživanja . U nekim slučajevimauzmimo npr . statistiku samoupravljanja, prikupljeni podaci sitako formalni da su skoro bez objašnjavalačke vrednosti .

Prikazana jednostranost povezuje se sa nizom metodološkitpitanja ; ipak istraživači nisu bili dovoljno svesni toga .Preovladavajuče oslanjanje na anketna istraživanja nije davalcoptimalne mogočnosti za otkrivanje stvarne raspodele uticaja imodi . Premalo su bile iskoriščene još i druge tehnike i postupciprikupljanja i analize podataka kao npr . sociometrija, networkanalysis, autobiografske studije, analiza istorijskih dogadjaja idr .

3 .2 Tehnološke promene i njihove metodološke implikacije

Jedna od najznačajnijih determinanti metoda empirijekogdruštvenog istraživanja tiče se novine i sve šire upotrebe nove,informacijske tehnologije . Na ovom mestu demo (bar okvirno)naznačiti neke njene metodološke implikacije, pre svega one trojeproizlaze iz ubrzane "kompjuterizacije" . Ova se odnosi nauvodjenje i upotrebu računara :

a) kako u društvene procese koji su predmet sociološkogproučavanja, tako i

b) u same istraživačke delatnosti .

Mada Jugoslavija u oba pogleda zaostaje za razvijenim državama iimamo još i srazmerno malo iskustva, radi se o, bar potencijalno,tako značajnim promenama, da ih ne smemo zanemariti . Organičičemose na implikačije računarske tehnologije na istraživački proces .No i tu demo se morati oslanjati uglavnom na saznanja iz drugihzemalja (vidi npr . David R . Heise and Roberta G . Simmons, 1985,James N . Danziger, 1985 ; Sidney Fernback, 1979 ; Craig Calhoun,1981) . Istovremeno u jugoslovenskom kontekstu - kao što smo vedvideli, otkrivamo paradoks, da su ograničenja zbog tehnološkogzaostajanja dodatno potencirala ideološka dvoumljenja i kritike"tehnicističkog optimizma"(22) .

Dok se po pravilu računa s tim da tehnološki razvoj radikalnoproširuje pre svega mogućnosti kvantitativne analize ikvantitativne metodologije, stvarno se uloga računarstva,naročito u poslednje vreme, širi i na području kvalitativneanalize (vidi npr . P . Conrad and S . Reinharz, Eds ., 1984) . Na tajnačin je olakšano traženje opštih trendova i pravilnosti naosnovu kvalitativnih podatka . Računar omogočuje da se ukvalitativnu analizu istovremeno uključuje veliki broj različitihsituacija ili društvenih sistema i tako povečava mogućnostotkrivanja sličnosti i razlika koje su relevantne za teoriju .Ujedno se uopšte naznačuje tendenčija prevladavanja sadašnjepolarizacije na kvantitativno i kvalitativno istraživanje .

24

Nova informacijska tehnologija pre svega povečava manipulabilnosteve vede količine i kompleksnosti podataka, bilo da se radi ogakupljanju , čuvanju . izboru analizi ili posredovanju(prenosu)izmedju različitih subjekata istraživačkog procesa ili o odnosuprema (potencijalnim) korisnicima . Pri tom omogućuje uključivanjesve večeg broja proučavanih jedinica i njihovih svojstava . Obradavečih s kupova podataka . omogočuje istovremeno proučavanje večegbroja (kompleksnijih)varijabli . Time se proširuje obuhvatanjepodataka u vremenske serije i prostorno-društvene jedinice, štoje podloga za formiranje oroanizovanih fondova (arhiva,banaka) podataka . Takvi arhivi ili banke (npr . statističkih ilidrugih)podataka koji su dostupni istraživačima postaju svebrojniji, naročito u ekonomski razvijenim državama . Kod nas je,pak, njihova uredjenost i dostupnost veoma ograničena, a najugoslovenakom nivou nema čak ni koncepčijske sagledanosti o tomena koji način pristupiti njihovom formiranju (T . Banovec, 1986,1987) .(23)

U medjuanrodnim razmerama se konstatuje (D . Heise, G . Simmons,ibid .) da je jedan od najvidljivijih uticaja računarstva u tomešto se povečala veličina uzoraka npr . u anketnim istraživanjima .U SAD se još pre dobrih deset godina smatralo da 1000 ili 2000znači veliki uzorak ; so povečanim mogočnostima računara danas seu značajnijim istraživanjima oslanjaju na podatke i sadesetostruko večim brojem slučajeva .

Pri tom se ne radi samo o količini podataka ; s tim je povezana imogočnost da se pomoču računara mogu proučiti eve komplekenijemedjusobne veze izmedju sve večeg broja varijabli . U početnomrazdoblju empirijskog sociološkog istraživanja kod nas i u svetubilo je karakteristično (a često je još i danas) da su seistraživači u anketnim istraživanjima ograničavali na analizuodnosa izmedju tri ili četiri varijable . Na osnovu današnjeračunarske tehnologije sve veči broj istraživanja objašnjava svojpredmet pomoču kompleksnih vzročnih modela . Pri tom se oslanjajuna novu generaciju statističkih tehnika koje omogočuju koriščenjemetoda strukturnih modela, Kao primer uzmimo model izkomparativnog istraživanja "Stratifikacija, rad i vrednosti" (K .Slomczynski et al . , 1987) .

Osim toga postoji još čitav niz kompleksnih statističkihpostupaka, veoma efikasnih zbog velikih mogućnosti i brzineračunara, kao što su npr . multivarijatna analiza varijance,kanonike korelacije, višedimenzionalno skaliranje, hazardnimodeli, istorijska analiza dogadjaja itd . Uopšteno možemo reči dasu noviji računari omogočili praktičnu upotrebu nekih vedpoznatih složenih analitičkih postupaka ili podstakli razvojsasvim novih .

2 5

Education

Primer kompleksng uzročng modelaKomparativno istrašivanje : Stratifikacija, rad i vrednosti

Occupational statusof immediatelyprin , job

1.0

1964Job income

Occupational positio .38'

1964

48of immediately Occupationalpreceding. obposition., ...

(R .M . Slomczynski et al . 1987)

Occupational

t7 •S61 -direction Occupationalof immediately

self- directionipreceding job i

4' .99 (fixed)Substantivecomplexity ofimmediatelypreceding lob

14*

26

1964Parentaloption ofself-

direction

Effects of education, occupationai position, .and occupationai self-direction on parentalvaluation of self-direction, for U .S . men (N = 1499. standardized coefficients. Paths frombackground characteristics lo endogeneous variables nol shown . Correlations between residualsnot shown .) *Statistically significant, p

napreduje skoro kao igra . Interaktivni sistem omogočava mnogobolje razumevanje podataka nego što je to u slučaju kada se radio vremenski odvojenim fazama odnosno operacijama .

I veza izmedju podataka i teorije postaje jasnija, intenzivnija ilakše ju je preveriti, naročito onda kada i rezutlati pojmnovneanalize i kvalitativne arhive postanu računarski obradivi . Uopštese povečava trapgparentnost istraživačkog procesa i u onimaspektima (fazama) u kojima je do sada smatran sasvim ličnim ineshvatljivim .

U vezi s tim možemo očekivati da ćemo u budoče i kod nas sve višeprevazilaziti za sada još veoma karakterističnu samodovoljnost,intuitivnu zasnovanost i spekulativni karakter i inertnuprisutnost sociološke . teorije . Umesto toga se povećavajumogućnosti empirijske izgradnje i neprestane konfrontacijeteorije s podacima, pr overavanja a time i odbacivanja nevašećihteorija . Teorija može u većoj meri postati sastavni deo tekočegempirijskog istraživanja u kome će biti mogoče korišćenje većegbroja alternativnih postupaka analize . Usavršavanje i šaradostupnost računarske tehnolgije ujedno - kao što smo većnaznačili - povećavaju mogočnost savladavanja sve veče složenostipodataka ; a time se smanjuje prostor za apriorističke Budove,spekulativne pojmovno-teorijske rasprave i sporove kao i zaraznovrsne težnje ka dogmatizmu . Na taj način se dinamizujeinduktivno prelaženje od opažanja i merenja preko iskustvenihuopštavanja do teorije, i obrnuto, deduktivnim putem, od teorija,preko hipoteza i njihove operacionalizacije, do konfrontacije sakonkretnim iskustvom .(24) Brže odvijanje istraživačkog procesa sasvoje strane omogočava i ekspeditivnije odazivanje nauke napotrebe korisnika i time približavanje "teorije i prakse" .

Računar može da suštinski pojednostavi i samo s akupljanjepodataka, time što npr . anketar unosi podatke neposredno uračunar smanjuje se broj potrebnih operacija a to znači i manjuveorvatnoću da će učesnici napraviti neku grešku (postaju suvišnisvi oni koji su do sada prevodili odgovore u brojke našifrantskim listama pa ih odatle prenosili dalje na trake ilidiskove) . U SAD već obavljaju telefonske intervjue uz pomočračunara . To je tzv . "CATI" (Computer Asisted TelephoneInterviewing) . CATI čak tekuće otkriva i neke greške(nedopustive neuskladjenosti) u podacima . Uopšte, možemo reči dašto bliže pojavi nekog dogadjaja podatke izrazimo u računarskičitljivom obliku, manje će grešaka nastati zbog kodiranja irekodiranja (T .W . Collins, ibidem, str . 450) .

Sociometrijska istraživačka fondacija iz Amsterdama je razvilapostupak za vodenje intervjua uz pomoć kučnih računara tako daanketar uopšte više nije potreban . A time otpada 1 individualniuticaj anketara ; skraćuje se vreme izvodjenja istraživanja ;analiza se mote započeti odmah, odnosno traje sve vreme, tako daje mogoče proveravati da li je dalje sakupljanje podataka uopštejoš potrebno . Takav postupak je naročito pogodan za panel-istraživanja (W .E . Saris i W .M . de Pijper) .(25) Uostalom, njegovznačaj prevazilazi samu istraživačku sferu, budoči da predstavljasamo jedan od brojnih oblika jačanja sve neposrednijegpovezivanjt pojedinca i Ri,tema,tako da pri tom, posredne,

27

intermediarne strukture gube na značaju (Vidi i H . Teune, Z .Mli> .ar, 1978 A) .

Sve govori da računarska tehnologija i u istraživačkom radu jačadva protivrečna procesa koji predstavljajo jezgro uopšteparadigme društvenog razvoja (Z . Mlinar, 1986) . Na jednoj stranijačc individualna uloga istraživača koji se oslanja na (svoj)vlastiti (lični) računar i nije vezan za ograničeni i od njegareza-leno uredjen (objavljeni) fond opštih informacija, več možepostaji sve vodu selektivnost . S druge pak Strane, sve značajnijii, _ padanjem vremensko-troškovne distance, eve lakše dostupniPostaju po odredjenim standardima formirani veliki fondovi(bar te) podataka organizovani u medjunarodnim razmerama . Umestodatit, prostorno ograničenih izvora informacija (u lokalnim,regionalnim, nacionalnim razmerama) postaje sve značajnijepitanje njihove dostupnosti koja se povećava sa njihovim svejednostavnijim protokom preko državnih granica (upravo se unajnovijoj

literaturi

pojavljuje karakteristična

tema :.transborder data flow") . A to je opet preduslov i nekakva

infrastruktura za komparativno medjunarondo istraživanje .

Prikazane promene, koje se temelje na neprestanom usavršavanjuračunarske tehnologije uslovljavaju i promene u metodološkomz nanju i obratovanju . Početkom sedamdesetih godina se smatralo daće svodjenje "statističkih paketa" za računarsku obradu podataka(uzmimo npr . i kod nas dosta korišćeni SPSS) jako pojednostavitii rutinizovani postupke numeričke analize . Tako bi se sociolozi-istraživači mogli u većoj meri usredsrediti na sadržinskapitanja . Ipak se kasnije pokazalo da se sa povećavanjemmogočnosti računara povećao i broj različitih statističkihpostupaka koje nije mogoče razumeti i pravilno koristiti beztemeljitog matematičkog znanja .

Na taj način se opet vraćamo starim dilemama o odnosu izmedjusadržinskih i metodoloških preokupacija . Da li će zahtevnijematematićko usavršavanje imati za posledicu - u smislu "zero sumgame" - ograničavanje sadržinskih predmetnih pdoručja? Da li čemouvoditi još uže specijalističke smerove obrazovanja na način kojije naznačen uvodjenjem stadija "društvene informatike" na FSPN?Da li na taj način dolazi do bifurkacije izmedju tehnikihspecijalista i eadržajno orijentisanih istraživača?

Posledice usavršavanja računarske tehnologije po odnose izmedjumaterije i metode nisu dakle samo jednosmerne . Na jednoj straniuspostavljamo potrebnu infrastrukturu koja omogočava radikalnopovećavanje manipulabilnosti naučnih informacija . U tom smislumožemo reći da je konadno došlo vreme kada i u empirijskomistraživanju možemo uvažiti neke epistemološke postulate koji supre toga imali samo opšte filozofski i didaktiki karakter (npr .okvirne dijalektičke postavke o svestranoj povezanosti pojava, oodnosu dela i celine, o bitnom i nebitnom itd .) . Tako Be povećalamogućnost empirijskog proveravanja broinih opštih ide.ia koje suse pre toga radials na intuitivno-spekulativnoj podlozi u raduindividualnih istraživača . Na drugoj strani se povećana tehničkamanipulabilnost pokazuje kao nekakva rutinizovana mehanika kojakao da brzo može prevazići mogućnosti sadržinske imaginacije iobjašnjavanja .

28

NAPOMENE

(l) Pri tome moramo upozoriti, da i poznati metodolog HubertBlalock (1984), koji piše pre svega o prilikama u SAD,kritički upozorava da u društveno-naučnom delovanju svepodjednako uspeva ("everything flourishes" itd .), da je rečo visokom stepenu slučajnosti i da nema ni minimalnesaglasnosti (niti interesovanja i zalaganja) u vezi togakakav proizvod će nastati na osnovu naših agregiranihakcija ; uprkos tome stanje na području kvantitativnemetodologije u SAD se bitno razlikuje od onoga što nalazimou Jugolsaviji . A to znači da moramo uzeti u obzir i drugenpr . kontekstualne determinante (idelogiju, tehnologiju),koje ćemo još prikazati .

(2) Rezultati obavljenih intervjua sa 100 slovenačkih(društvenih) naučnika pokazuju veoma slične ocene i zahteves obzirom na povezivanje sadržajnih i računarskih znanja,bez obzira da li se radi o sociologiji, ekonomiji,geografiji, psihologiji . Zabeležili smo, npr . ovakveodgovore : računarski sktručnjaci bi trebalo da boljepoznaju sadržinu i problemska područja odredjenediscipline", problem je u formiranju specijalizovanihstručnih kadrova koji bi jednako dobro vladali računarstvomi psihologijom", "zaostajemo zbog, preorale osposobljenoetiekonomista za korišćenje informativne tehnologije" ; .. akohoće računarstvo u geografiju, mora upoznati geografiju" .

(3) Praksa je naravno različita i po pojedinim institucijama .Dok smo na FSPN u Ljubljani konstatovali da je bašuključivanje matematičara i računarstva pokrenulo plodnopovezivanje njihovog rada sa sociološkim sadržajima, NevenMates iz Zagreba prenosi drugačija iskustva u vezi sauključivanjem matematičkih metoda u ekonomiju :Ako je nešto ipripušteno u nastavu u obliku matematičkog programiranja,onda je to uradjeno bez ikakve organske veze sa nastavomdrugih kolega . S obzirom na programiranje najčešće predavajumatematičari bez ikakvog večeg interesa za konkretneaplikacije (npr . uopšte ne upotrebljavaju računara),razumljivo je da i to što predavaju nema značjnijeg efekta(1980, str . 18) .

(4) Medju ćlanke naravno nismo ubrajali različite prikaze,rencezije, obaveštenja i sl .

(5) Čak kad bi i jednostavne "tabelarne prikaze" uvrstili ukategoriju "statističko-matematička analiza", time se gotovone bi promenila slika o kritičnoj situaciji koju nam podacipokazuju .

(6) U vezi s tim je još Mihajlo Marković upozorio da svakipokušaj neposrednog razumevanja celine, bez pomoći analize,vodi samo u mit i ideologiju . Zato smatra da nužnu fazu uMarxovom metodu čini rastavljanje prethodno neposrednoshvaćenih celina na njihove komponente koje treba uposlednjim fazama povezati s drugim komponentama i razumetiih samo kao momente jedne vložene sktrukture" (MihajloMarković, 1981, str . 68) .

2 9

(7) Ipak te brojke ne možemo prihvatiti sasvim mehanički ; uprvom periodu se radilo o dosta jednostavnim i rutinskimračunskim operacijama ; poslednjih godina se pak počinjupojavljivati i različiti postupci multivarijatne analizeisl .

(8) Podrobnija analiza bi pokazala koliko se pri tome stvarnoradi o (ne)znanju a koliko o materijalno-tehničkimograničenjima .

(9) Jugoslovenska posebnost (ne možemo reći ni balkanska, jernas pretiču npr . čak i Bugari) je i u tome što maltene nepoznajemo različite oblike dopunskog stručnog usavršanja,niti se uključujemo u odgovarajuće medjunarodne aktivnostikao što su metodološki seminari u okviru Essex Summer Schoolkoji vodi Europoean Consortium for Political Research(izuzetak predstavljaju nekoliko ljubljanskih učesnika natim seminarima) .

(10) Zanimljiva je disparatnost u odnosu na kritiku koju jeamerički ekonomist Lester C . Thurow (1983) u svojo] knjizi"Dangereous Currents : The State of Ecohomics" uputio skorosvim "školama" savremene ekonomije (mikroekonomika,makroekonomika, ekonometrija, monetarizam i sl .) Pri tomotkriva da ponešto od onoga što se smatra "naučnommetodologijom" u ekonomiji nije ništa drugo do pseudonauka .Teškoće, izmedju ostalog, vidi i u tome što ekonomisti radozapadaju u "grešku deplasirane preciznosti_" i to onda kadpokušavaju da korišćenjem formula i grafikona redukuiurecimo trtišne pojave na matematiku . Takav redukcionizamračuna sa prirodnonaučnim konstantama i zakonitostima, a nena činjeničku, društvenu promenljivost . Zbog toga svi"zakoni" koji kvantitativno izražavaju povezanosttekonomskih pojava imaju tako kratak životni vek . Pri tomipak treba uvažavati da L . Thurow reaguje na suštinskidrugačije odnose od onih kakvi su u Jugoslaviji . Rod nas sepre radi o nedostatku preciznosti nego o "grešci deplasiranepreciznosti" .

(11) To je medju ostalim, više pragmatičnim razlozima, verovatnouslovilo i veoma rezervisan" odnos prema predlogu zauvodjenje studija "društvene informatike" na FSPN uLjubljani . Skoro deset godina je trajalo ubedjivanje prenego što je predlog bio prihvaćen .

(12) Pri tom se ne radi samo o razlici u odnosu na marksizam, veći o odnosu prema (srednje)evropskoj tradiciji uopšte . Smetodološkog stanovišta evropska tradicija postavlja u prviplan društvene grupe i naročito društvene celine,totalitete, bilo u dijalektičkom, bilo u fenomenološkomsmislu, sa jakim intuitivnim akcentima . Američka tradicijadruštvenog istraživanja je pak bihejvioristička, kako sobzirom na predmetno područje, tako s obzirom na metode .Zbog toga se (više) oslanja na socijalnopsihološke varijableodn . pojmove (Jurgen W . Falter, 1978, str . 843-844, C .Wright Mills, 1983) .

(13) Uopšte je bilo krakteristično da je i u obrazovnom procesupreovladavao takav izbor i obrada tema ; skoro evako pitanje

30

smo počinjali da obradjujemo "od prvobitne zajednice . .nadalje .

(14) Uz to treba imati u vidu, kao štokonstantuje i J. Falter daopštaupotreba9._tvn,iiF-;r.i ma'ar,, ar alidruštvenim

naukama predstavisa prilikom grobu i vaštačku klasifikaciju,koja ima didaktiču nego analitičku vrednost . Pre seradi o tome da se uvede analitički pristup koji uvažavarelativni položaj izabrane jedinice analize unutarvišenivojskog kontinuuma . Na ta, način, barem pragmatično,prevazilazimo dihotomiju izmedju holizma i individualizmakoji inače traže "pravi' nivo objazinjavanja (Jurgenr W .Falter, 1978, ct.r . 8471, .

(15) Mada su inače u marksističkoj literaturi česte filozofskera sprave o odnosima izmedju dela i celine (vidi npr . MihailoMarković, 1981) karakteristično je da soicolozi o timpitanjima nisu raspravljali sa stanovišta kvantitativnemetodologije . Socijalno-filozofska orijentacija ka celovitom(integralnom, globalnom) zahvatanju i objašnjavanjuostavljala je po strani rešavanje pitanja o mogočnosti njeneoperacionalizacije i tehničke infrastrukture što jepreduslov da bi se mogla uvažiti u empirijskom istraživanju .

(16) Verovatno su se jugoslovenski sociolozi prvi put odredjenijeuhvatili u koštac s tom problematikom u medjunarodnomkomparativnom istraživanju o vrednostima lokalnihrukovodioca i razvoju lokalnih zajednica u Indiji, Poljskoj,SAD i Jugoslaviji (vidi Philip Jacob et al ., 1971) . Toistraživanje je, naravno, po sadržini i metodologijiprevazilazilo vezanost za jugoslovenski kontekst .Uključivalo je kako individualne karakteristike (vrednosti idruga svojstva) lokalnih politikih rukovodioca, strukturnei razvojne karakteristike teritorijalnih jedinica iodredjene tipove političkih sistema . Postavljalo se, npr .pitanje - u kojoj meri možemo varijabilnost u dinamicirazvoja lokalnih jedinica, na različitim stupnjevimarazvoja, objasniti njenom determinisanošću na raznim nivoima(individualni, lokalni, nacionalni) analize? Kako se, naimemenja objašnjavalačka moć pojedinah nivoa analize s obziromna stupanj društvenog (ekonomskog) razvoja?

(17) Pri tom prihvatam ocenu B . Grafenauera (1985, str . 35) otome da je u istoriji, više nego u drugim društvenonaučnimdiscipilinama, prisutno načelo metodičke kritike izvora :

. . Jedino u istoriji važi načelno stanovište da svakiizvor treba najpre kritički proveriti pre nego mu poveruješ,što će reči da se izvoru najpre u načelu ne veruje, mada jeinače obično drugačije . . ." Ipak se ne bih složio s tim dase - bar načelno - sociologija razlikuje od istorije u tomsmislu da prvu svrstavamo u grupu nauka koje karakterišesinhrone izučavanje društva, a istoriju u grupu dijahronihdruštvenih i humanističkih nauka . To bi značilo dasociologija treba da se odrekne dijalektičke obrade, umestoda se kritički sukobi sa odstupanjima od dijalektike kada donjih stvarno dodje . Mislim da je primernija orijentacija kapribližavanju oba (metodološka) pristupa kako to predlažePhilip Abrams u svojoj "istorijskoj sociologiji" (1982) . Onnpr . u istorijskoj analizi jedinstvenih dogadjaja otkrivaistovremeno sociološke dimenzije društvene strukture iprocesa (akcije) .

31

dogadjaju raspravama kao o konstruktu koji je piskustvenog sadržaja koji povezuje akciju i strukturu (st90, 192) .Slično usmerenje u istorijskoj sociologi,

naznačuje i Theda Skocpol (ured .) u delu "Vision and Meth(in Historical Sociology" (1984) .

'18 Vključenje pitanja o "agrarnom maksimumu" (već 1969 god .)anketu "Slovensko javno mnenje" naišla je na negativrpolitičku ocenu, jer da time prelazimo okvire ustavneuredjenja . Slično je bilo - još u šestdesetim godinamadosta "osetljivo" ljudima postavljati pitanja o njihovereligioznosti i dr .

(19) Tek posle dužeg vremena je Časopis za kritiko znanosti br101/102, 1987 (mogao da) objavi(o) gradju o "akciji 2poslanika" u okviru koje je npr . i veoma opežanestandardizovan intervju koji je Petar Jambrek u okvirsvog istraživanja obavio sa jednim od inicijatora te akcije

(20) Zato je postala opšta praksa da su se u javnost(literaturi) neprestano nizali i ponavljali pokušajapriorističkih, idealnotipskih opredeljenja koja se alsobazirala na činjenično stanje (kao npr . :"Komuna je osnovndruštveno-politička zajednica . . ." ; slično i radnička klasadr .)

(21) Neca Jovanov (1971) je npr . prikazao podatke o sastavipredstavničkih organa na nivou republika i federacije koj .su na dramatičan način upozorili na mali udeo radnikaseljaka .

(22) Kao što konstatuje i M . Krisper (1984, str . 180), u javnimraspravama je prisutna odredjena uzdržanost prema ubrzanomuvodjenju informacijske tehnologije . Zbog bojazni od"tehnokratskih tendencija" i prevelikog uticaja stručnjakadošlo je do kašnjenja u uvodjenju informacijske (računarske,komunikacijske) tehnologije a time, posredno i dczaostajanja na području (kvantitativne) metodologije . Drugirazlog za pomenutu uzdržanost je bio u tome što se rad naračunarima smatrao neproduktivnim, administrativnomkategorijom, koja pre svega povećava društvenu režiju . Sobzirom na našu temu na taj način se ponovo vraćamo uticajuideologije u redosledu : ideologija - tehnologija -metodologija .

(23) Pri tom postaju sve nepodnošljivija i administrativnaograničenja a naroćito nejasno razaraničenje izmedjupodataka koji su opšte, javno dostupni i onih koji suizuzeti iz javne upotrebe . U tom smislu možemo reći datehnološki razvoj prestiže organizaciju i upravljanje .

(24) Aktualna istraživačka praksa je naravno još daleko od gorenaznačenih mogučnosti . Pri tom bi, bar hipotetično tozaostajanje mogli objasniti pomoču : a) još uvek relativnoograničene upotrebe nove računarske tehnologije, b) ideoškesamodovoljnosti i apsolutizacije koja isključuje iskustvenoproveravanje i c) misaone, duhovne inertnosti zbog kojejednost.avno nastavljamo dosadašnju praksu .

(25) U Holandiji su u takvom slučaju svakom domaćinstvu koje jebilo spremno da učestvuje davali MSX računar (tako da su ga

32

mogli i sami koristiti), što je povećalo motivisanost ljudizu učešće (u razdoblju od šest meseci uključeno domaćinstoje moralo na kraju svake nedelje odgovarati na intervju) .

(25) U Holandiji su u takvom slučaju svakom domaćinstvu koje jebilo spremno da učestvuje davali MSX računar (tako da su gamogli i sami koristiti), što je povečalo motiviranost ljudizu učešće (u razdoblju od šest meseci uključeno domaćinstoje moralo na kraju svake nedelje odgovarati na intervju) .

LlTERATURA

Adam Frane, Kvalitativna metodologija in akcijsko raziskovanje vsociologiji,

Časopis

za kritiko znanosti, br .

53-54,Ljubljana 1982

Antončič V ., Kavčič B . ; Samoupravna urejenost in gospodarskauspešnost organizacij, Ljubljana 1978

Banovec Tomaž, Baze podataka kao pomoć konceptualizacijidruštvenog sistema informisanja, II jguoslovensko savetovanjeo ekonomiji i organizovanju informacionih sistema, Zbornikreferata, Bled 1986

Banovec Tomaž, Primož Južnič, Razvoj baza podataka u Europi i usvetu, III . jugoslovensko savetovanje o ekonomiji iorganizovanju informacionih sistema, Zbornik referata, Bled1987

Blalock Hubert, Jr ., The Basic Dilemas in the Social Sciences,Sage Publications, London 1984

Bolčić Silvano, Aktuelnost i problemi empirijskih istraživanja udruštvenim naukama, Opredeljenja, 4, 1982

Boulding Kenneth, The World as a Total System, Sage Publications,London 1985

Calhoun Craig, The Microcomputer Revolution, v : SociologicalMethods and Research, Vol ., 9 No 4, May 1981

Collins T .N . ; Social Science Researčh and the Microcomputer, v :Sociological Methods and Research, Vol ., 9, No . 4, May 1981

Conrad P . and S . Reinharz, Eds ., Computers and Qualitative Data,special issue of Qualitative Sociology 7 (1984)

Dogan Mattei and Dominique Pelassy ; How to Compare Nations,Chatham House Publishers, New Jersey, 1984

Essex Summer School : The Eightenth Essex Summer School in SocialScience Data Analysis and Colection, Department of Government,

3 3

University of Essex, 1985

Falter W . Jurgen, Some Theoretical and Methodological ProblemsMultilevel Analysis Reconsidered, Social Science Informatio17, 6, (1978), pp . 841-869

Ferligoj Anuška, Nove smeri razvoja kvantitativne metodologijesociologiji, vidi prilog u ovoj publikaciji .

Ferligoj Anuška, Razvrščanje v skupine z omejitvami, Ekonomskkilfakulteta Borisda Kidriča, Ljubljana, 1983

Fernbach Sydney, Scientific Use of Computer, v knjigi : Michael LDertouzos and Joel Moses (eds .), The Computer Age : A Tvent ;Year View, MIT Press, 1979

Galtung Johan, On the Future of the International System, uvknjigi : Robert Jungk - Johan Galtung, Mankind 200(Universitetsforlaget, Oslo, 1969

Golob Matija ; Neposredno opazovanje z udeležbo v družboslovjupodeželja, Teorija in praksa, br . 5, Ljubljana, 1972

Goričar Jože et al . (ured .), Stanje in razvoj družbenih znanostna Slovenskem, SAZU, Ljubljana, 1985

Jambrek Peter, Development and Social Change in Yugoslavia, SaxoHouse, England 1975

Jambrek Peter, Intervju s Tonetom Remcem, Časopis za kritikznanosti, 101/102, Ljubljana 1987

Joreskog K .G . and D . Sorbom, LISREL - Analysis of LineaStuctural Relationship by the Method of Maximum LikelihoodInternational Edučational Services, Chicago 1981

Jovanov Neca, Družbeni konflikti in socialni razvoj JugoslavijeTeorija in praksa, br . 10, Ljubljana 1971

Kirn Andrej, Sodobne tendence v načinu znanstvenega mišljenja iuniverza, Teorija in praksa, br . 8-9, 1987

Kuvačič Ivan, Epistemološke osnove statističkog empirizma, Našteme, 1964, br . 7

Marković Mihailo, Filozofski osnovi nauke, SANU, Beograd 1981

Makarovič Jan, Družbena neenakost, šolanje in talenti, ObzorjaMaribor, 1984

Mates Neven, Neke teze o stanju naše ekonomske znanostiideologije, Kulturni radnik br . 2, Zagreb 1980

Mesić Milan, Društvena uvjetovanost (empirijskih) istraživanja,u : S . Splichal, Teorija, empirija, praksa, Partizanska knjiga,Ljubljana 1983

Milič Vojin, Sociološki metod, Nolit, Beograd 1978

Mills C . Wright, The Sociological Imagination, Penguin Books,1983

Mlinar

Zdravko,

Protislovja družbenega

razvoja,

Delavskaenotnost, Ljubljana, 1986

Mlinar Zdravko, Družbena participacija v krajevni skupnosti,Institut za sociologijo in filozofijo, Ljbuljana 1965

Mlinar Zdravko, Teoretični in metodološki trendi v sociološkemraziskovanju (prostorsko-)družbenih struktur in razvojnihprocesov, u : Teorija, empirija, praksa - Prispevki h kritiki ink razvoju metod družboslovnega raziskovanja, ured . SlavkoSplichal, Partizanska knjiga, Ljubljana 1982

Mlinar Z ., Trampuž C ., Ferligoj A ., The Social Ecology ofDevelopmental Change : An Exploration of Some Hypotheses, vknjigi : Zdravko Mlinar, Henry Teune, The Social Ecology ofChange - From Equlibrium to Development, Sage Publications,London, 1978

Mlinar Z ., C . Trampuž, A . Ferligoj ; Razvojne spremembe v občinahSR Slovenije", II, III, RI FSPN Ljubljana, 1977, 1978

Mlinar Z .,

A .

Ferligoj ; Sličnosti i razlike u prostornodruštvenim promenama, Sociologija, št . 2-3, Beograd, 1977

Moore Wilbert ; Global Sociology : The World as a Singular System,The American Journal of Sociology, Vol . LXXI, No 5, March 1966

Niessen Manfred, Jules Peschar (eds .), International ComparativeResearch, Pergamon Press, Oxford 1982

Popov Nebojša, Kriza, kritika i ideologija, u zborniku (0 .Čaldarović et al, ured .) Suvremeno društvo i sociologija,Globus, Zagreb 1986

Popović

Mirko ;

Potencial umetne inteligence in ekspertnihsistemov z vidika družboslovja (1), TiP, št . 7, Ljubljana 1987

Przeworski, A ., Henry Teune, The Logic of Comparative SocialInquiry, Wiley, New York, 1970

Robinson W .S .,

Ecological Correlations and the Behavior ofIndividuals, American Sociological Review, 1950, 351-357

Rokkan Stein, Cross-Cultural, Cross-Societal and Cross-NatioanlResearch, u : J . Berting et al . (eds .), Problems inInternational Comparative Research in the Social Sciences,Pergamon Press, 1979

Rus Veljko, Odločanje in moč, Obzorja, Maribor, 1986

Rus Veljko, Klike v delovnih organizačijah, Problemi, št . 45-48

Sicherl Pavle, S-Distance as a Measure of the Time Dimension ofDisparities, u knjizi : Zdravko Mlinar, Henry Teune (eds), TheSocial Ecology of Change - From Equilibrium to Development,Sage Publications, London 1976

35

3 6

Slonzynski K.M., J. Miller, M. L. Kohn, Stratification, Workpes ; A Polish - United States Comparison, SisyphusSociological Studies, PWN, Warsaw 1987, Vol. IV.

SplicalSlavko,ured.,Teorija,empirija,praksa, Partizanknjiga Ljubljana, 1983

Spilichal Slavko, "Public opinion" and the countroversiescommunication science . Media, Culture and Society, Vol .„37), 237-261

Stanojič Ilija, Komparativno-istorijski metod, u knjiz :Mir-.slav Pečujlić, Metodologija društvenih nauka, Službelist, Beograd 1976

Sarie W.E.,W. M. de Pijper, Computer Assisted Interviewing UsiHome Computers, Sociometic Research Foundation, Amsterdam

Smelser,

N.J. Comparative Methods in the Social SciencePrentice Hall, Englewood Cliffs, N .Y . , 1976

Strasser Hermann, The Normative STructure of Sociology, RoutledKegan Paul, London, 1974

pupek Rudi, Zanat sociologija, Školska knjiga Zagreb, 1983

Šiber ivan Psihologiia i društvo, CEKADE, Zagreb, 1984

Šiber Ivan, Konformizam i političko ponašanje, Naše teme, 2/197

Stiblar Franjo, Analiza ekonomskih vprašanj iz ankete Slovenskjavno mnenje (SJM), Teorija in praksa, št . 8-9, 1987

Teune Henry, Comparing Nations : What have we Learned, pap,presented at the 27th Annual Convention of the InternationaStudies Association, Comparative Interdisciplinary Studi(Section, Washington, D .C . April, 1987

Teune Henry, Zdravko Mlinar : The Developmental Logic of SociaSystems, Sage Publications, Beverly Hills, 1978 (A)

Therborn Goran, Ideologija moči in moč ideologije, Cankarjevazaložba, Ljubljana, 1987

Thurow C . Lester, Dangereous Currents : The State of EconomicsRandom House, 1983

page 1page 2page 3page 4page 5page 6page 7page 8page 9page 10page 11page 12page 13page 14page 15page 16page 17page 18page 19page 20page 21page 22page 23page 24page 25page 26page 27page 28