Drugi Test - Tema 1. Ekoloske Fasade [Compatibility Mode]

7/14/2019 Drugi Test - Tema 1. Ekoloske Fasade [Compatibility Mode]

1/36

Ekoloki materijali

Ekoloke fasde (fasade od ekolokihmaterijala)

Studenti: Stefan Karanfilovi Ra-1608/10Duan Nedeljkovi Ra-1616/10Borko Rajkov Ra-1631/10Nikolao Savvidi !a- "13/0#

$rofeor : dr %ordana &o'li(i )ur(i*itenti : +r Nenad Riti


2/36

Fasada je spoljna strana zgrade.

Osnovna namena fasade je zatita zidova iobjekta od spoljanih vremenskih i drugih

utica a. Posto anost izdrl ivost i ednostavno

odravanje zidova postie se izboromkvalitetnih materijala i njihovom strunom

ugradnjom.


3/36

Fasade predstavljaju najupadljiviji deograevine. Ono to se prvo uoi, to ini prvi

vizuelni doivljaj, jesu: njen izgled, boje,

materijal od koga je izraena i nain na koji jeoblikovana i usaglaena sa okruenjem.Graevinski objekti su neprestano izloeni

na razliiti im vremenskim utica ima: ekstremnim

temperaturama, kii, snegu... Lepa i kvalitetnafasada mora da bude sposobna da se suoi sa

svim vremenskim uslovima i prirodnimnepogodama.


4/36

Kvalitet fasade se ocenjuje na osnovusledeih karakteristika:

vrsta izolacije; kvaliteta materijala od kojeg je izraena;

.


5/36

Na izbor fasade utiu raspoloiva

materijalna sredstva, tip objekta i estetskizahtevi. Jedan od osnovnih zadatakafasade jeste najbolja mogua toplotna

izolacija. Visoki trokovi grejanja, globalno

z v z v vnametnuli su donoenje strogih zakona ipropisa za razliite sisteme toplotne

izolacije stambenih i poslovnih objekata.


6/36

Razlikujemo vie vrsta fasada:

Kontaktne - DEMIT fasade;

Ventilisane fasade;

Staklene fasade;

Drvene fasade; Metalne fasade;

Kamene fasade;

Betonske fasade.


7/36

Kontaktne fasade su najei tip meurazliitim sistemima toplotne zatite, gde jeizolacija privrena direktno na zid objekta saspoljne strane. Najpoznatiji predstavnik ovog

tipa su stiropor fasade, tj. fasade sainjene odstiropora, stirodura i neopora.


8/36

Stiropor je ekspandirani polistiren. Formirana strukturastiropora se sastoji od elija polistirena, spojenih procesomvulkaniziranja u meusobnu homogenu strukturu tankih, vazduhomispunjenih elija. Stiropor je ekoloki podoban materijal, jer se jediniod plastinih masa moe u potpunosti reciklirati .Stiropor je materijal neogranieno stabilne zapremine. Otpornost napoarna otecenja samogasivog stiropora je visoka, pa se on moe

upotrebljavati u svim uslovima eksploatacije.Postavlja se na sve podloge: ciglu, blok, beton, betonskeblokove, itd.


9/36

Stirodur se proizvodi od ekstrudiranog polistirola u obliku

tvrdih penastih ploa. Karakterie ga veoma velika gustina,to je garant postojanosti i trajnosti. Ploe se odlikuju veomadobrom toplotnom izolacijom, neosetljivocu na vlagu, kao ivelikom vrstinom na pritisak. Otpornost na klimatske usloveje zagarantovana visokom postojanou pri zaleivanju i

otapanju, tako da ni ekstremna vlanost ne predstavljaproblem za ove izolacione ploe. Ove izolacione ploe imajufunkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati nagraevinske elemente od betona i temeljne zidove, za

,

unutranjih zidova i podnu izolaciju prema zemlji.


10/36

Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sadodatkom ugljenih vlakana. Nazivaju ga jo i "sivi stiropor".Isto kao i stiropor, izoluje pomocu vazduha, ali mu ugljenavlakna daju do 20% bolji kvalitet i manje gubitke toplotneenergije. Nastao je iz potrebe da se smanji koliina energije

koja je potrebna za grejanje objekata. Prilikom izradetermoizolacije, prednost se daje Neoporu (u odnosu naStiropor), jer se koriste ploe manjih debljina. Preporuuje sepostavljanje na zidove od cigle, upljih i punih blokova i

siporeks blokova.


11/36

Ventilisane fasade Ventilisane fasade su dobile svoj naziv zbog ventilisanog sloja odnosno

sloja vazduha izmeu izolacionog materijala i spoljanjeg, dekorativnogsloja. Ventilisana fasada osigurava graevini visoki stambeni komfortzahvaljujui prirodnoj ventilacionoj komori koja se nalazi izmedju strukturezida i obloge. Zbog termikih razlika stvara se prirodno penjajue kretanje

vazduha, koje poboljava termiku izolaciju graevine. Izolacioni materijal kamena vuna Knauf Rock - termoizolacioni materijal u

sistemu ventilisanih fasada mora da bude dovoljno vrst i povezan da bi sena taj nain spreilo kidanje i rasturanje izolacionog materijala usled jaegstrujanja vazduha u ventilisanom sloju. Takoe, vea gustina izolacionog

.


12/36

Kamena vuna, koju koristimo, zavisi od visine objekta i izmene vazduha u

ventilisanom sloju. Ploe mogu biti dodatno kairane staklenim voalom. Nataj nain se poboljavaju sledee karakteristike:

- otpornost uzdunom strujanju vazduha: stakleni voal titi povrinu ploeod mogueg jaeg strujanja vazduha u okviru vazdunog sloja- hidrofobnost ploa: na ovaj nain se ploe kamene vune dodatno tite od

direktnih vremenskih uticaja kao to su kia, sneg usled moguih veihfuga izmeu ploa spoljanje obloge.


13/36

Staklene fasade Iz godine u godinu staklo uzima sve vei znaaj u graevinarstvukao materijal budunosti, koji moe da zameni dosadanjematerijale, npr. ciglu, blok, itd... Svojim karakteristikama postiekompletnu termoizolacionu, akustinu, solarnu, UV zatitu te se

kompletne zgrade oblau staklima - staklenim fasadama. Ovefasade se intenzivno koriste na modernim poslovnim objektima uposljednjih 5 godina, narocito u Europi.Kod tih se fasada na objekat postavlja sa svih strana stakleniomota. Kvalitetan izbor savremenih stakala ima za cilj postizanje

eljenih rezultata ( propustnost svetla, K-vrednost, solarni faktor),kako u samom objektu, tako i u spoljanjem izgledu zgrade(spoljanja refleksija, boja zgrade, itd..).


14/36

Kada se vri izbor fasade, profila i stakla, mora de se vodi rauna o sledeimfaktorima:

-namena objekta, geografski poloaj istog, prosena brzina vetrova za to podruje,statiki proraun nosivosti cele konstrukcije, diletacija objekta u radnim uslovima,godinje sleganje objekta, i to sve u cilju pravilne instalacije profila i stakala. Ako sene potuju pravila prorauna fasade, dolazi da pucanja odnosno razdvajanja staklaod konstrukcije.-propustnost spoljanje svetlosti,

-spoljanja refleksija,-solarni faktor,-K-vrednost( koeficijent termike propustljivosti).

Osnovne vrste staklenih fasada:Kontinuirane fasade sa vidl ivim okrivnim rofilima 50 ili 60 mm ednostavnodizajna sa lakom izradom to predstavlja pouzdano i ekonomino reenje. Ovaj tipfasade se veoma esto koristi i za pokrivanje u razliitim oblicima i primenama, kaoto su piramide svetlarnici, kupole i nadstrenice, nudei poseban ugoaj boravka uobjektu.Strukturalne fasade koje se odlikuju time da aluminijumski profili spolja nisu vidljivi,tako da staklene povrine izgledaju ujednaeno. Staklo se kod ovih fasada lepi zaaluminijumski ram silikonskim lepkovima specijalnog sastava, tako da staklena

zavesa u svom spoljnom izgledu izgleda neprekidno dajui fasadi posebnu

ar.


15/36

Spider fasade- danas najpopularnije fasade. Staklene

ploe povezane su atraktivnim valjkastim nosaima odpoliranog nerajueg elika.


16/36

Drvene fasade

Drvo se na fasadama koristi na najrazliitije naine. Prirodni materijalse, zbog svojih konstruktivnih osobina, moe koristiti kao nosivi profilfasade u stupno-profilnim konstrukcijama ili prozorskim konstrukcijama,

ali i kao obloni material za spoljnu ventilaciju u obliku dasaka ili ploa.Osim toga, puno drvo, prifilne daske

ili vieslojno drvo, koriste se vepremadimenzijama u sistemima zatite odsunca..

profilne daske i drvene ploe.Drveni proizvodi se meu

graevinskim materijalima obraujus najmanjim utrokom eneregije.Pravilnom primenom je drvodugoveno

i njegov se vek trajanja moebez problema produiti.


17/36

Metalne fasade Bitni metali koji se koriste kao metalne obloge, osim

aluminijuma i elika jesu: bakar, olovo, cink... Kod veinepomenutih materijala, svojstva u odnosu na iste metale subitno poboljana. Kao metalne obloge se esto koristi npr.

mesing. Kod planiranja metalne obloge treba voditi rauna oobradi povrine, zatiti od korozije i izmenama duineuslovljenih promenama temperature.


18/36

Kamene fasadeKamen, kao jedan od najstarijih graevinskih materijala, usko je povezansa samim razvojem graevinarstva. Primena kamena je ponovo aktuelizovana

sa pojavom novih graevinskih pravaca, koji se oslanjaju na istorijskonaslee. Rezultat te primene se ogleda u oplemenjivanju i savremenojobradi kamena, koji se koristi posebno za oblaganje fasada. Uvoenjemindustrijalizovanog nacina graenja, uz primenu savremenih masina za

, ,

obrade i konstantan kvalitet. Savremenim postupcima obrade kamena dobijajuse finalni proizvodi koji omogucuju efikasno i preciznoizvoenje, a sto doprinosi i visokom estetskom kvalitetu.Fasade izvedene takvim elementima selako odrzavaju i popravljaju.


19/36

Kamene fasade su jedan od najskupljih nacina zavrsne

obrade, imajuci u vidu dodatne troskove postavljanjaizolacije, neophodnu upotrebu kamena visokog kvaliteta,

specificnu teinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije,

transporta, obrade i postavljanja. Prilikom odabira kamena za

zavrsnu obradu fasada, treba voditi racuna o: dozvoljenomprocentu upijanja vlage, otpornosti na mraz i vodu, otpornosti

na koroziju itd.


20/36

Betonske fasade Betonske fasade su zlatno doba imale u jednom

periodu XX veka, ali i beton slabo trpi kiseli vazduh idruge atmosferske uticaje. Ipak, ba u trenutku kada se

ovaj problem pokazao, i kada su nainjeni prvi koraci kanjegovom otklanjanju (korienjem aditiva koji ine da

beton sam sebe preiava, neprekidno odravajuikvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fasade su

.

Meutim, u poslednje vreme tehnologija se sprema daprui drugu ansu betonskim fasadama, razvijajui noveaditive koji betonu omoguavaju da nadoknadi svenedostatke i postigne zadovoljavajui stepen estetike i

kvaliteta u pogledu postojanosti boje i povrinskog sloja.


21/36

Danas, kada se energetska efikasnost zgrada

podrava u svim razvijenim zemljama sveta,

stiu se uslovi za unapre

enje tehnika inaina prerade obnovljivih izvora energije.

Jedan od vidova proizvodnje elektrine

energije od energije sunca jeste putemfotonaponskih panela, koji se mogu koristiti i

kod fasada.


22/36

Fotonaponski moduli se mogu dodati na postojee spoljanjezidove dajui im potpuno novi izgled i tako uiniti fasaduatraktivnijom. Paneli se mogu montirati na postojeu fasadu zgrade.U ovom sluaju nema potrebe za vodonepropusnim spojnicama, jerje ta karakteristika veobezbeena prethodnom fasadom ispodpanela.

Fotonaponski moduli mogu biti i integrisani deo fasade. Moduli odlameliranog stakla koji zamenjuju konvencionalni zid zavese,praktino su isti kao i zatamnjeno staklo. Oni pruaju dugoronuzatitu od vremenskih uticaja i mogu biti proizvedeni u raznimveliinama, oblicima, ari i boji.

CIS Tower u Manesteru, Engleska, od 2005. godine snabdeva nacionalnu energetsku mreu


23/36

PO!"#$%&SP%$E&E F%S%DE Polu-transparentni moduli se mogu koristiti kao zamena za mnoge

arhitektonske elemente koji su napravljeni od stakla ili slinihmaterijala. Fotonaponski moduli od lameliranog stakla mogu sekoristiti i na prozorima, formirajui polu-transparentnu fasadu. Ovatransparentnost se postie jednom od sledeih metoda:

- Fotonaponske elije mogu biti toliko tanke da je mogue videtikroz njih. Ovo stvara filtriran pogled ka spoljanjosti. - Kristalne solarne elije su rasporeene u lameliranom staklu tako

da svetlost delimino prolazi izmeu njih i osvetljava prostoriju.-

moe da pobolja toplotnu i zvunu izolaciju. Takoe se premaindividualnim potrebama mogu ispuniti i drugi specijalni zahtevi.


24/36

Ekoloki materijali'

Opeka, Drvo,

ama, Porebeton,

Trska.


25/36

Opekaje najrasprostranjeniji graevnimaterijal na naim prostorima. Lako jedostupna, prihvaena i ne iziskuje dodatnuedukaciju izvoaa. Vrlo je postojana iotporna na truljenje i insekte. Radi svojegustine sporije se zagreva leti, i sporije hladi

z m , o poma e u regu san u empera ure udomu.


26/36

Drvo je najprirodniji zeleni materijal. I ako se ume redovito iodgovorno odravaju, drvee e ponovno izrasti bez

naruavanja prirodnog balansa. Drvene konstrukcije mogu

trajati vekovima neoteene vremenom. Naravno, ukoliko su

zatiene od vlage, insekata i nepredvienihoteenja. Biorazgradivoje i ne stvara nikakva oteenja uokolini. Potrebne su relativno male koliine energije kako bi se

r i i ri r mi z r n

Meutim, drvo zahtevaredovno odravanje.


27/36

Slama je vrlo zanimljiv, svakako ekoloki vrloprihvatljiv graevinski materijal. Dobar je toplotni i akustini izolator,ima dobra protivpoarna i protivpotresna svojstva, relativno dobrustatiku vrstou. Koriste se najee graevinski elementi odpresovane slame kao ploe razliitih dimenzija te tzv. CP blokovi.Prirodna je i bezopasna. Upotrebom netoksinih organskih zavrnihslojeva, poput ilovae, prirodnih pigmenata i boja, te provetravanjemmoe se osigurati jedna od najsigurnijih i najugodnijih atmosfera za

stanovanje.


28/36

Porebeton (YTONG)- Porasti beton ne proputa

vazduh,Prirodan je, reciklabilan, siguran, a za njegovuproizvodnju potrebno je daleko manje energije nego za

proizvodnju opeke. Lagan je, praktian i jednostavan za

gradnju. Odgovara svim klimatskim uslovima, a

termoizolacijska svojstva mogu se dodatno poboljati.


29/36

#rska Trska je jedan od prirodnih materijala koji je ranije dosta

korien u izgradnji. Seena trska se alje na mainskopresovanje i dobija se proizvod u obliku tabli. Ovakve table

predstavljaju odlinu toplotnu i zvu

nu izolaciju, sli

nu stiroporu.Trska takoe titi i od glodara i insekata, jer su stabljike trske

vrlo otre i gusto zbijene, to onemoguava tetoine da senasele u zidovima i podovima. Kao prirodan materijal u

potpunosti je bezopasan po ljudsko zdravlje i okolinu.


30/36

Materijali od koji( se izra)*j*Materijali od koji( se izra)*j*Materijali od koji( se izra)*j*Materijali od koji( se izra)*j*"""" +ero ,o*se+ero ,o*se+ero ,o*se+ero ,o*se""""

Konoplja-Danas industrijska konoplja postaje zeleni graevinskimaterijal kada se mea sa kreom kao vezivom. Ova smesa se lijepoput betona u kalupe i dobija se proizvod za zidanje poput

opeke.Mnoge su prednosti konoplje u smislu zatite ivotnesredine: nisu joj potrebni pesticidi i herbicidi, u industriji hraneznaajna je po tome to je u pitanju druga biljka na svetu po brzinirasta (posle bambusa), a od setve do etve potrebna su joj samoetiri meseca. Konoplja ne zahteva veliku povrinu za uzgajanje

- samo jedan hektar moe

obezbediti dovoljno materijala

da se izgradi prosena kua.


31/36

Drvene str*gotineDrvene str*gotineDrvene str*gotineDrvene str*gotine Izolacioni materijal od drvenih strugotina sastoji se

od drveta koje ini industrijski otpadak kod preradeistog. Zavisno od naina proizvodnje koriste sevezivna sredstva i sredstva za zatitu od poara i

.


32/36

P!#%P!#%P!#%P!#% Sirovina su ivice hrasta od kog se dobija pluta i deliminoreciklirana pluta. Melje se do oblika granulata i zatim uzpomovrue pare pod pritiskom presuje. Kod peene plutese granulat presuje tokom ekspandiranja u blokove koji

kasnije mogu da se seku u ploe. Smola plute slui kaovezivno sredstvo, a nije potrebno dodavati sredstva protivzapaljivosti. Dodaci u obliku bitumena koriste se zaimpregnaciju. Izolacija plutom moe da se oblikuje pomou

. ,

da se ugrauje na mnoga mesta.Osim toga, dugovena je irezistentna na kiseline i truljenje. Nova obraena pluta moeda se preradi u ploe, a moe i da se kompostira.Impregnisanu plutu je zbog udela bitumena nemoguekompostirati, ali moe da se iznova obrauje.


33/36

EPSEPSEPSEPS """" Ekspandirani polistirol * -vrstoj peniEkspandirani polistirol * -vrstoj peniEkspandirani polistirol * -vrstoj peniEkspandirani polistirol * -vrstoj peni

EPS dobija se od polistirola koji je produkt lo ulja, stabilizatora i

sredstava protiv zapaljivosti. Iz stirola se dodatkom sredstva za

penjenje dobija polistirolni granulat. Perle nalik staklu se uz

tretiranje vodenom parom volumenom nekoliko puta poveaju.Nakon faze hlaenja perle se ponovo pene i nastaje homogen

materijal. Blokovi koji nastaju, seku se u ploe. Tanke ploe se

, .

termo testera. Ploe su otporne na truljenje i uticaj UV zraka, atokom gorenja postoji opasnost od isputanja tetnih materija.

kua od papercrete-a - na bazi papira


34/36

el*lozne pa(*lji/eel*lozne pa(*lji/eel*lozne pa(*lji/eel*lozne pa(*lji/e Nastaju usitnjavanjem i to mehanikim, starog papira.

Celulozne pahuljice najee se koriste za izolaciju

ubacivanjem u pukotine priemu se posipaju vodenommaglicom, posipaju i zatim poravnavaju. Izolacija od

celuloze je difuziono otvorena, rezistentna na stvaranjeplesni, ali vrlo lako se raspada pod uticajem vlage i od

.

nabaviti i transportovati u velikim koliinama i prilikompostavljanja koristi jako malo energije.


35/36

Sve vie ljudi posee za izolacionim

materijalima od prirodnih materijala. Porednavedenih materijala, kod fasada se mogukoristiti i:

Pamuk, Ova vuna,

,

Priroda nam nudi neogranien broj resursa.


36/36

Drugi Test - Tema 1. Ekoloske Fasade [Compatibility Mode]

Documents

Transcript of Drugi Test - Tema 1. Ekoloske Fasade [Compatibility Mode]