Castaneda-Drugi Krug Moci

8/14/2019 Castaneda-Drugi Krug Moci

1/286

_Carlos_Castaneda_:

DRUGI_KRUG_MOI

//_The_Second_Ring_of_Power//_Copvright__1977_by_Carlos_Castaneda___PREDGOVOR______________________21_PREOBRAAJ_DONE_SOLEDAD_____42_SESTRICE________________________613_LA_GORDA______________________994_HENAROVI_____________________1495_UMJETNOST_SANJANJA_________1956_DRUGA_PANJA________________245{_PETA_KNJIGA_sabranih_djela_C.C._}


2/286


3/286

sam bio kadar objasniti na zadovoljavajui nain. Akokaem da su to bile vizije, ivi snovi, ili ak halucinacije, ja niim ne objanjavam njihovu prirodu.

Kada sam veoma podrobno i paljivo razmotrio ianalizirao svoja oseanja, zapaanja i tumaenja togskoka u ponor, dospeo sam do trenutka u kome vie ni

sam mogao racionalno verovati da se to odista dogodilo.Meutim, drugi deo mene je bio vrsto uveren da se tozbilo, da ja jesam skoio.

Don Huan i don Henaro vie ne mogu doi, ali njihovo odsustvo izazvalo je u meni neodoljivu elju i potrebu da krenem uprkos na izgled nereivim suprotnostima.

Vratio sam se u Meksiko da posetim Pablita i Nestora u nadi da e mi oni pomoi da razreim svoje konflikte. Ali za ono na ta sam naiao na tom putovanjune moe se rei nita drugo do da je to bio poslednji napad na moj razum, koncentrisan napad sproveden pozamisli samog don Huana. Sledei uputstva svog odsut

nog uitelja, njegovi uenici su krajnje sistematski iprecizno za nekoliko dana razorili poslednju utvrdu mograzuma. Za tih nekoliko dana otkrili su mi jedan ili dvapraktina vida svoje magije, umetnosti snevanja kojaini jezgro ove knjige.

Vetina prikradanja, drugi praktini vid njihove magije kao i kruna don Huanovog i don Henarovog ue

nja, prikazana mi je tokom mojih narednih poseta; to je ujedno bio najsloeniji vid njihovog postojanja naovom svetu u svojstvu arobnjaka ili vetaca.


4/286

1 . P R E O B R A A J D O N E S O L E D A D

Iznenada sam predosetio da Pablito i Nestor nee bitikod kue. Toliko sam bio siguran u to da sam zaustavio automobil. Stigao sam do mesta gde naglo prestaje asfalt, i eleo sam da razmislim da li da tog danaproduim dugu i teku vonju po strmom putu prekri

venom krupnim tucanikom, koji vodi do njihovog grada u planinama sredinjeg Meksika.Spustio sam prozore na kolima. Bilo je dosta vetro-

vito i hladno. Iziao sam da protegnem noge. Od vie-asovne naporne vonje ukoili su mi se vrat i lea.Hodao sam po rubu asfaltiranog druma. Zemlja je bila vlana od pljuska koji je ranije pao. Kia je jo lila po

padinama planina na jugu, nedaleko od mesta na komesam se nalazio. Ali pravo preda mnom, u pravcu istokakao i severa, nebo je bilo vedro. Dok sam vozio drumom punim okuka, mogao sam pokatkad da vidim pla vetne planinske vrhove kako u velikoj daljini blistajuna suncu.

Posle kraeg razmiljanja odluih da se vratim ugrad jer mi se odjednom uinilo da u tamo nai donHuana na pijaci. Najzad, tako je uvek i bilo: otkako samse s njim sprijateljio, uvek sam ga nalazio na pijaci. Ako ga ne bih naao u Sonori, uvek sam vozio dalje docentralnog Meksika, doao bih u taj grad, i don Huan bi se, pre ili posle, pojavio. Najdue to sam na njega

k bil d d T lik bi ik d


5/286

tako s njim nalazim da sam bio potpuno siguran da uga i sad nai, kao uvek do sada.

ekao sam na pijaci celo poslepodne. Iao sam gore--dole izmeu tezgi kao da traim neto to elim dakupim. Onda sam ga ekao u parku i oko njega. U suton sam znao da nee doi. Pouzdano sam osetio da je

on bio tu, ali da je otiao. Seo sam na jednu klupu uparku na kojoj sam nekada s njim sedeo, i pokuao daanaliziram ta oseam. Kad sam stigao u grad, bio samrazdragan, jer sam bio siguran da je don Huan tunegde u nekoj ulici. To to sam oseao bilo je vie odseanja da sam ga tu ranije nalazio nebrojeno puta; mo

je telo je znalo da me on trai. Ali onda, sedei na toj

klupi, odjednom sam bio potpuno siguran u neto drugo. Znao sam da on vie nije tu. Otiao je, a ja ga nisam naao.

Posle nekog vremena digao sam ruke od tog nagaanja. Pomislih da to mesto tako utie na mene. Posta

jao sam iracionalan, a to mi se i ranije uvek deavaloposle nekoliko dana provedenih u tom kraju.

Otiao sam u hotel da se u svojoj sobi odmorimnekoliko sati, a posle sam opet iziao da proetam pogradu. Nisam se vie nadao, kao to poslepodne, da unai don Huana. Digao sam ruke od toga. Vratio sam seu hotel da poteno odspavam.

Pre nego to sam sledeeg jutra poao u planine,

proao sam kolima kroz glavne ulice, ali sam odnekudznao da samo uzalud gubim vreme. Don Huana tu nijebilo.

Vozio sam celo prepodne do varoice u kojoj suiveli Pablito i Nestor. Stigao sam oko podne. Don Huanme pouio da nikad ne vozim direktno u mesto kakone bih izazvao radoznalost okoline. Kad god sam iao

tamo, uvek sam pred samim gradom skretao na jednuzaravnjenu poljanu na kojoj su obino deaci igrali fud- bal. Zemlja je tu bila dosta nabijena sve do puteljka,dovoljno irokog za kola, to je prolazio pored kua ukojima su iveli Pablito i Nestor, jugoistono od grada,u samom podnoju planina. Kad sam stigao da ivice togpolja, video sam da je onaj puteljak prerastao u maka

d ki t


6/286

Premiljao sam da li da se uputim Nestorovoj iliPablitovoj kui; pomislih kako Nestor ivi sam, dok suu Pablitovoj kui s njim jo njegova majka i etiri sestre. Ako on ne bude kod kue, one e mi pomoi da ganaem. Pribliavajui se kui, primetio sam da je proirena staza koja se od puta odvajala do njih. Uinilo

mi se da je tu tvrdo tle, a kako je bilo i dovoljno mestaza moja kola, odvezao sam se gotovo do samih kunih vrata. Pred kuom je bio izgraen nov trem sa krovomod crepa. Nije se uo psei lave, ali ja ipak primetih

jednog ogromnog psa koji je mirno sedeo iza ograde ipaljivo me motrio. Pilii koji su kljucali pred kuomrasprie se, pijuui. Iskljuih motor i digoh ruke iznad glave. Sav sam se bio ukoio.

Izgledalo je da u kui nema nikoga. Pomislih da suse, moda, Pablito i njegovi negde odselili, i da tu sadivi neko drugi. Odjednom se vrata sa treskom otvoriei Pablitova majka izie iz kue kao da ju je neko gurnuo u lea. Gledala me je odsutno za trenutak. Kad sam

iziao iz kola, uinilo mi se da me je poznala. Njeno te-lo ljupko zatreperi, i ona potra prema meni. Pomislihda je spavala i da ju je buka automobilskog motora pro

budila; kad je izila da vidi ta se to dogaa, nije meodmah poznala. Taj neprikladni prizor starice koja triprema meni nagnao me je da se nasmeim. Kad je prila blie, za trenutak me obuze sumnja. Kretala se tako

nekako lako da mi po tome uopte nije liila na Pabli-tovu majku.O, boe, kakvo iznenaenje! uzviknu ona.Dona Soledad? upitah s nevericom.Zar me ne prepoznajete? odvrati ona kroz smeh.Nainih neku glupu primedbu o tome kako se ona

iznenaujue lako kree.Zato me uvek vidite kao bespomonu staricu?upita, zaikavajui me pogledom.

Optui me, bez uvijanja, da sam joj dao nadimakgospoa Piramida. Setih se da sam jednom prilikomrekao Nestoru kako me njena figura podsea na piramidu. Imala je veoma iroku i teku zadnjicu, a glava joj


7/286

je bila malena i iljata. Duge haljine koje je obinonosila jo vie su doprinele tom utisku.

Pogledajte me, ree. Da li vam jo uvek liimna piramidu?

Smeila se, ali me je njen pogled uznemirio. Poku

ah da se odbranim nekom alom, ali ona mi upade ure, pozivajui me da priznam da sam ja kriv to jetako zovu. Uveravao sam je da to nikako nisam rekaoda bih je uporedio s piramidom, dodavi da je sadatako mrava da niko ne bi ni pomislio na piramidukada bi je video.

ta je to s vama, dona Soledad? upitah. Sasvimste drukiji preobraeni.

Sami ste rekli, odvrati ivo. Preobrazila sam se!Rekao sam to u prenosnom smislu. Meutim, kad

sam je bolje zagledao, morao sam priznati da to i nije bila metafora. Bila je to zaista sasvim izmenjena osoba.Usta mi se odjednom osuie i ja osetih neki metalni

ukus. Uplaih se.Ona stavi pesnice na kukove i stade nasuprot menimalo rastavljenih nogu. Imala je na sebi svetlozelenusuknju s naborima i belu bluzu. Ta suknja bila je kraaod onih koje je nekada nosila. Njenu kosu nisam mogao da vidim, jer je bila podvuena pod jednu irokutraku, odnosno neto to je liilo na turban. Bila je bosa i svojim velikim nogama ritmino je udarala o podsmeei se bezazleno poput kakve mlade devojke. Jonikada nisam sreo nekoga iz koga je zraila tolika snaga kao iz nje. Primetio sam neki udan sjaj u njenimoima, sjaj koji me uznemirio, ali ne i uplaio. Pomislihkako je moda nikada nisam paljivije zagledao. Izmeuostalog, osetih se krivim to tokom svog viegodinjegdruenja s don Huanom nisam vie panje poklanjaodrugim ljudima. Prema njegovoj snanoj linosti, svi ostali su izgledali bledi i beznaajni.

Rekoh joj kako nikad ne bih ni pomislio da je onatako fantastino vitalna, da sam sam kriv to je nisam

bolje upoznao, i da u, po svoj prilici, morati i sa svi

d i i d j


8/286


9/286

kad bi govorili o njemu, to sam i ja prihvatio u razgo voru s njima.

Ona smelo spusti ruke na moja ramena, neto tonije inila nikada ranije. Ja se sav ukoih. Nisam znaota bih rekao. Nastade duga pauza u kojoj sam mogaoda se priberem. Njen izgled i ponaanje uplaili su me

toliko da sam zaboravio da je pitam za Pablita i Nestora.Kaite mi gde je Pablito? rekoh uplaen.Ah, otiao je u planine, odgovori ona ravnodu

no, udaljavajui se od mene.A gde je Nestor?Ona zakoluta oima, pokazujui time da je to ne

zanima.

Obojica su u planinama, ree istim glasom.Zaista mi je laknulo pri dui i ja joj rekoh da sampouzdano znao da su ivi i zdravi.

Ona me pogleda pa se osmehnu. Osetih se srean irazdragan i zagrlih je. I ona mene smelo zagrli, ne putajui me iz naruja; to je bilo tako neobino da mi je

ponestalo daha. Srce poe snano da mi bije. Pokuah blago da je odgurnem upitavi je pri tom da li se Nestor jo via sa don Henarom i don Huanom. Prilikomnaeg rastanka don Huan je kazao kako jo nije siguran da je Nestor zavrio obuku.

Henaro je zauvek otiao, ree ona putajui me.Nervozno je guvala krajiak bluze.

A ta je sa don Huanom?I Nagual je otiao, ree napuivi usta.Kuda su otili?Hoe da kae da ne zna?Rekoh joj da su se obojica oprostili od mene pre

dve godine, i da znam samo to da su tada nekuda otili.Nisam se usudio da nagaam kuda su otili. Nikada mi

nisu govorili o tome kuda idu i ja sam se vremenom pomirio s tim da oni jednostavno odbijaju da se nau i vide sa mnom onda kad poele da se izgube iz mog ivota.

Nisu ovde, to je izvesno, ree ona mrtei se. Inee se vratiti, i to je izvesno.

Glas joj je bio savreno ravnoduan. Poela je dame nervira. Zaeleh da odem.


10/286

Ali ti si ovde, ree, a njeno mrgodno lice odjednom preplavi osmeh. Mora da saeka Pablita i Nestora. Gore od elje da te vide.

vrsto me je drala za miicu i vukla dalje od kola.U poreenju s onim kakva je nekada bila, njena srne-lost je sada bila zapanjujua.

Ali ekaj da ti najpre pokaem svog prijatelja, ree i povue me silom iza kue.Tu je bio ograen prostor, kao mali tor. Iza ograde

se nalazio ogroman pas, mujak. Prvo to mi je privuklo panju bila je njegova zdrava, sjajna, ukastosme-a dlaka. Ne bi se reklo da je to zao pas. Nije bio nalancu, a ograda nije bila toliko visoka da je on ne bimogao preskoiti. Bio je miran dok smo mu se priblia vali; ni repom nije mrdnuo. Donja Soledad pokaza napoveliku kuicu u dnu. U njoj je, sklupan, leao jedankojot.

To je moj prijatelj, ree ona. Pas nije. On pripada mojim kerima.

Pas me pogleda i zevnu. Sviao mi se. Besmislenosam odnekud oseao da mi je blizak.

Doi, hajdemo u kuu, pozva me vukui me zaruku.

Oklevao sam. Jedan deo mene bio je veoma uznemiren i eleo je to pre da se izgubi odatle, dok drugideo mog bia ne bi otiao ni za ta na svetu.

Ne boji me se, je li? upita me ona tonom u kome je bilo prebacivanja.Boe sauvaj! uzviknuh.Ona se zakikota pa dodade veoma umirujuim gla

som da je ona trapava, prosta ena koja ne ume lepoda se izraava ni da se ponaa kako treba s ljudima.Gledajui me pravo u oi, rekla je da joj je don Huan

naloio da mi pomogne, jer je bio zabrinut za mene.Rekao nam je da si neozbiljan i da na sve stranestvara neprilike ljudima koji ti nisu nita ni krivi niduni, ree.

Do tog trenutka mogao sam da shvatim sve to jerekla, ali mi se inilo neverovatno da je don Huan mogao tako neto rei o meni.


11/286

Uosmo u kuu. Htedoh da sednem na klupu nakojoj smo Pablito i ja obino sedeli, ali ona mi ne dade.

Ovo nije mesto za nas dvoje, ree. Hajdemo umoju sobu.

Radije bih ostao ovde, rekoh odluno. Poznajemovo mesto i tu mi je lepo.

Ona kljoenu zubima, negodujui. Ponaala se kaodete kad se razoara. Stisnula je gornju usnu toliko da

je bila nalik na pljosnat paiji kljun.Ovde ima neto strano pogreno, rekoh. Otii

u ako mi ne kaete ta je posredi.Ona se veoma uznemirila i zbunila, i zatim mi po

tvrdila da je nevolja u tome to ona ne ume sa mnomda razgovara. Odgovorili joj pomenuvi njen nesumnji vi preobraaj i zatraih da mi kae ta se to s njomzbilo. Morao sam da saznam kako je do toga dolo.

Hoe li ostati ovde ako ti kaem? upita onadetinjastim glasom.

Morau.Onda u ti sve rei. Ali to mora biti u mojoj sobi.Panika me obuze za trenutak. Savladah se s tekom

mukom i potom uosmo u njenu sobu. ivela je u zadnjem delu kue gde je Pablito dogradio spavau sobuza nju. Bio sam jedanput u toj sobi, dok je jo bila uizgradnji, a bio sam i kad je bila zavrena, neposredno

pre nego to se ona uselila. Soba mi se uini isto onakoprazna kao i onda kad sam je poslednji put video, samo sad je nasred sobe bio krevet, a pored vrata dveneupadljive komode. Okreeni zidovi sada su dobili veoma umirujui ukasti ton. I drvena tavanica dobila

je patinu. Gledajui u glatke, iste zidove pomislih daih svakog dana peru sunerom. Soba je liila na mana-

ku eliju bila je veoma skromna i asketska, bez ikakvih ukrasa. Na prozorima su bile gvozdenom ipkomprivrene debele daske, koje su se po potrebi mogleukloniti. Tu nije bilo ni stolica ni bilo ega drugog nato bi se moglo sesti.

Dona Soledad uze belenicu iz mojih ruku, pritisnu je na svoje grudi pa sede na krevet, na kome su


12/286

bila dva debela madraca bez federa. Pokretom me po-zva da sednem do nje.

Ti i ja smo isti, ree vraajui mi belenicu.Molim?Ti i ja smo isti, ponovi ne gledajui me.Nije mi bilo jasno ta hoe time da kae. Zurila je

u mene kao da oekuje da joj odgovorim.ta ste time hteli da kaete, dona Soledad?upitah.

inilo se da je moje pitanje zbunilo. Oito je oekivala da u je razumeti. Nasmejala se, ali kad sam jojponovio da je ne razumem, ona se naljutila. Sela je uspravno na krevet i optuila me da nisam iskren premanjoj. Oi su joj sevale od besa, a usta se od gneva takoruno zgrila da je odjednom izgledala veoma stara.

Bio sam zaista u nedoumici i osetio da u pogreni, pa ma ta rekao. Izgleda da je i ona bila u istompoloaju. Usta joj se pokrenue kao da hoe neto dakae, ali joj umesto toga samo usne zadrhtae. Najzad

promrmlja da nije lepo to se tako ponaam u tako oz biljnom trenutku i okrenu mi lea.Pogledajte me, dona Soledad! rekoh energino.

Ne laem, istinu vam kaem. Vi sigurno znate neto oemu ja nemam pojma.

Suvie brblja, odbrusi mi ona ljutito. Nagualmi je rekao da ti nikad ne dopustim da govori. Ti sve

izokrene.Ona skoi s kreveta i poe nogom da udara popodu kao razmaeno dete. U tom trenutku primetih da je taj pod sad drukiji. Seam se da je ranije bio od na boja, nainjen od crnice iz tog kraja. Ovaj novi pod bio je crvenkastoruiast. Za trenutak odloih objanjenjes njom i pooh po sobi. Zaudih se kako nisam zapaziotaj pod im sam uao. Bio je divan. U prvi mah pomislih da je to crvena glina, postavljena kao cement, jodok je bila meka i vlana, ali onda primetih da nigdenema pukotina. Glina bi se isuila, izuvijala i popucalatako da su se mestimino pojavila uzvienja. Sagnuh sei blago prevukoh prstima po povrini. Bila je tvrda kao

d j d k Gli j bil T d h tih d


13/286

je taj pod nainjen od veoma velikih glinenih ploa ko je su sastavljene polaganjem na sloj meke gline koja je sluila kao vezivo, inei udnu, oaravajuu aru, alineupadljivu, sve dok je ovek posebno ne zagleda. Po

vetini s kojom su te ploe sastavljane zakljuili da jeto raeno prema jasno zamiljenom planu. Zanimalo me

kako su tako velike ploe ispeene bez ikakvih oteenja. Okrenuh se s namerom da upitam donju Soledad,ali odmah odustadoh. Ne bi razumela o emu govorim.Ja opet stadoh da koraam po tom podu. Glina je bilamalo hrapava, dosta slina peaniku. To je bila povrina na kojoj se nije moglo okliznuti.

Je li Pablito nainio ovaj pod? upitah.Ona mi ne odgovori.Izvanredno je to uradio, rekoh. Trebalo bi da

se njime ponosite.Nisam nimalo sumnjao u to da je to Pablitovo de-

lo. Niko drugi ne bi imao mate ni sposobnosti da smisli tako neto. Pretpostavljao sam da je to uradio u ono vreme kad ja tu nisam dolazio. Ali onda se prisetih dau stvari nikad nisam ni uao u sobu done Soledad otkako je zavrena, pre est-sedam godina.

Pablito! Pablito! Uh! uzviknu ona ljutitim, hrapa vim glasom. Zato misli da samo on ume neto danapravi?

Pogledasmo se; bio je to dug, uporan pogled i janajednom shvatih da je ona sama napravila taj pod podon Huanovom nagovoru.

Stajali smo mirno neko vreme, gledajui se. Oseaosam da bi bilo suvino pitati je da li sam u pravu.

Sama sam ga napravila, ree najzad suvo. Nag-ual mi je rekao kako u to uraditi.

Njene rei me obradovae. Zagrlih je i odigoh od zemlje u zagrljaju, vrtei se s njom po sobi. Jedino tomi je palo na um bilo je da je obaspem pitanjima. Hteosam da saznam kako je napravila ploe, ta predstavlja

ju te are i gde je nabavila glinu. Ali ona nije bila razdragana kao ja. Ostala je mirna i nezainteresovana i

it l d l


14/286

Opet sam koraao gore-dole po tom podu. Krevet je bio postavljen u sam epicentar linija koje su se tusticale iz svih pravaca. Glinene ploe bile su seene podotrim uglovima kako bi nainile te konvergentne motive to su se, kako se inilo, kao zraenje rasprostiraliokolo polazei ispod kreveta.

Nemam rei da vam kaem koliko sam zadivljen,rekoh.Rei! Kome su potrebne rei? odbrusi ona.Odjednom mi sinu u glavu ta je posredi. Razum

me izneverio. Za njeno udesno preobraenje postojisamo jedno objanjenje: don Huan ju je morao uzeti zasvog uenika. Kako bi inae starica kao dona Soledadmogla postati tako neobino, snano stvorenje? Trebalo je da to shvatim im sam je ugledao, ali to se nijedesilo zato to nita ni priblino nisam oekivao.

Zakljuio sam da se ta promena koju je don Huanizazvao kod nje morala dogoditi u ove dve godine kada

je nisam viao, mada su mi se dve godine inile suvie

kratko vreme za tako udesan preobraaj.ini mi se da znam ta se s vama zbilo, rekohnemarnim, vedrim tonom. Ovog asa mi se neto raz

bistrilo u glavi.Ah, je li? ree ona, sasvim nezainteresovano.Nagual vas pouava da postanete vetica, je li

tako?

Pogledala me ljutito, izazivaki. Shvatih da samrekao neto najgore to sam mogao rei. Na njenomlicu pojavi se izraz neprikrivenog prezira. Nita mi onanee rei.

Kakav si ti gad! uzviknu naglo, drhtei od gneva.Pomislih da je njena srdba neopravdana. Seo sam

na kraj kreveta dok je ona nervozno udarala petom po

podu. Onda sede na drugi kraj i ne pogledavi me.A ta vi u stvari oekujete od mene? upitah strogo i odluno.

Pa ve sam ti rekla! ciknu ona. Ti i ja smo isto.Zamolih je da mi objasni ta hoe tim da kae, pa

dodadoh da ne misli kako ja bilo ta znam. Naglo ustadepa spusti svoju suknju na pod.


15/286

Evo ta mislim! viknu, gladei se po pelvisu.Zinuh i nehotice. Odjednom shvatih da kao budala

zurim u nju.Ti i ja smo ovde jedno! ree.Bio sam zapanjen. Dona Soledad, ta stara Indijan

ka, majka mog prijatelja Pablita, stoji polugola tu sa

svim blizu mene i pokazuje mi svoj polni organ. Zuriosam u nju, i nisam znao ta da mislim. Znao sam samoto da njeno telo nije telo starice. Bedra su joj bila lepai vrsta, tamna i bez malja. Karline kosti bile su jojiroke, ali na njima nije bilo sala.

Morala je primetiti kako je zagledam, pa se bacilana krevet.

Zna ta treba da radi, ree pokazujui mi svojpelvis. Ovde smo jedno.

Sad otkri svoje snane grudi.Dona Soledad preklinjem vas! uzviknuh. ta

vam je? Vi ste Pablitova majka.Ne, nisam! odbrusi ona. Nisam ja niija mati.

Uspravi se na krevetu i gnevno me pogleda.Ja sam isto to i ti, deo naguala, ree. Nas dvojesmo stvoreni za to da se pomeamo.

Ona rastvori noge i ja ustuknuh.Priekajte malo, dona Soledad, rekoh. Hajte da

malo porazgovaramo.Uhvatio me panian strah, a onda mi odjednom pa

de na um luda pomisao. Da li bi bilo moguno, upitahse, da se don Huan tu negde krije i umire od smeha?Don Huane! dreknuh.Proderao sam se tako snano da je dona Soledad

skoila s kreveta i brzo se pokrila suknjom. Videh kako je oblai kad sam ponovo viknuo.

Don Huane!

Trao sam kroz kuu dozivajui ga po imenu svedok nisam promukao. Dona Soledad je u meuvremenuistrala iz kue i stajala pored mojih kola, gledajui mes nedoumicom.

Prioh joj i upitah je da li ju je don Huan uputioda tako postupi. Ona potvrdno klimnu glavom. Upitah

ti d li j t d O d i d ij


16/286

Kaite mi sve, zamolih je.Ona mi tad ree da je inila samo ono to joj je

don Huan naredio. On joj je zapovedio da se preobraziu ratnika kako bi meni mogla pomoi. Zatim dodade da ve godinama eka da izvri to to mu je obeala.

Sad sam veoma jaka, ree tiho. Taman za tebe.

Ali tamo u mojoj sobi, ja ti se nisam svidela, je li?Stadoh da joj objanjavam kako nije to posredi,

nego da su u pitanju moji obziri prema Pablitu, a ondashvatih da ni sam ne znam ta trabunjam.

Dona Soledad je, ini mi se, razumela u kakvojsam neprilici pa je rekla da bi najbolje bilo da zabo

ravimo taj incident.Sigurno umire od gladi, ree ivahno. Pripra- viu ti neto da prezalogaji.

Ima jo mnogo toga to mi niste objasnili, rekoh. Iskreno vam kaem, ne bih ni za ivu glavu ostaoovde. Plaim vas se.

Mora prihvatiti moje gostoprimstvo, pa makar

popili samo oljicu kafe, ree ona spokojno. Doi, hajde da zaboravimo na ono to je bilo.Ona naini pokret kao da hoe da se vrati u kuu.

U tom trenutku zauh duboko reanje. Pas je stajao tui gledao nas kao da razume ta govorimo.

Dona Soledad upravi na mene pogled koji me is

puni stravom, a onda ga nekako smeka i nasmei se.Ne obraaj panju na moje oi, ree. Istina jeda sam stara. U poslednje vreme hvata me vrtoglavica.

Verovatno su mi potrebne naoare.Prasnu u smeh i naali se gledajui kroz zaokru

ene prste kao kroz naoare.Stara Indijanka s naoarima! To e ba biti sme-

no, ree kikoui se.Tada odluih da budem grub i da bez ikakva ob

janjenja odem odatle. Ali, pre no to odem eleo samda tu ostavim neke stvari za Pablita i njegove sestre.Otvorih prtljanik na kolima da izvadim poklone kojesam im doneo. Nagnuh se u kola da najpre uzmem dva

k t k j bi ti d d jih


17/286

sedita, iza rezervne gume. Uzeh jedan od njih i u trenutku kad sam posegnuo za drugim, osetih kako me po vratu dodiruje neka meka ruka, kao obrasla dlakom.Nehotice vrisnuh i udarih glavom u otvoreni poklopacprtljanika. Okrenuh se da vidim ta je to. Pritisak onemaljave ruke nije mi dopustio da se sasvim okrenem,

ali ipak sam u magnovenju mogao da vidim neku sre- brnastu ruku ili apu iznad svog vrata. Migoljio sam seu paninom strahu, odgurnuo se od prtljanika i sruiose na sedite drei jo onaj paket u ruci. Drhtao samcelim telom, miii na nogama su mi se grili i ja skoili i poeh da beim.

Nisam htela da te plaim, ree dona Soledad iz- vinjavajui se dok sam je motrio s rastojanja od desetak stopa.

Pokazala mi je svoje dlanove pokretom kao da sepredaje, i kao da eli da me uveri da to to sam osetionije bila njena ruka.

ta ste mi to uinili? upitah, trudei se da mi

glas bude miran, kao da me to naroito ne zanima.Izgledala je kao da joj je veoma neprijatno, ili da je zbunjena. Promrmljala je neto i zatresla glavom kaoda to ne moe da kae, ili da ne zna o emu ja govorim.

Manite se toga, dona Soledad, rekoh pribliava jui joj se, nemojte preda mnom da izvodite kojeta.

Uini mi se kao da e zaplakati. Poeleh da je teim, ah neto se u meni bunilo protiv toga. Malo zatimispriah joj ta sam osetio i video.

To je zaista uasno! vrisnu ona.Zaklonila je lice veoma detinjastim pokretom po-

krivi ga desnom podlakticom. Pomislih da plae pa jojprioh s namerom da je obgrlim oko ramena, ali nisamsmogao hrabrosti za to.

Hajte da zaboravimo sve to, dona Soledad, rekoh, pa da vam predam ove pakete pre nego to poem.

Stao sam pred nju, licem u lice. Mogao sam sadada vidim njene crne, sjajne oi i deo lica iza podlaktice.

Nij l k l S il


18/286

Ja ustuknuh. Uplaio sam se njenog osmeha. Dugosmo oboje nepomino stajali. Lice je zaklanjala i dalje,ali ja sam ipak video da me ona motri.

Dok sam tu stajao gotovo sleen od straha, obuze-lo me je oajanje. Pao sam u provaliju. Dona Soledad

je vetica. Moje telo je to osealo, ali ja to ipak nisam

mogao da verujem. Milije mi je bilo da verujem kako je donja Soledad poludela pa je sad dre u kui umestou ludnici.

Nisam smeo ni da se maknem, ni da odvojim pogled od nje. Mora da smo pet-est minuta tako stajali.Drala je ruku podignutu, ali nepominu. Stajala je kod

zadnjeg dela kola i gotovo se naslonila na levi branik.Poklopac prtljanika jo je bio otvoren. Sinu mi krozglavu da se stutim do vrata s desne strane. Klju je ve

bio u bravi za kontakt.Opustih se malo da bih posle mogao bre da potrim.

No ona je, ini se, odmah primetila da sam promeniopoloaj. Spustila je ruku otkrivi tako celo lice. Stisnula

je zube, a pogled ni za asak nije skidala s mene. Njeneoi izgledale su surove i zlobne. Odjednom se nae prema meni. Udarala je desnom nogom o zemlju poput ma-evalaca, i pruala prema meni ruke s prstima nalik nakande elei da me zgrabi oko pasa uz vrisak od kogase krv ledila u ilama.

Odskoih i naoh se van njenog domaaja. Potrahka kolima, ali ona mi se neverovatno hitro baci prednoge i ja se spotakoh na nju. Pao sam niice, a onazgrabi moju levu nogu. Zgrih desnu nogu i udario bih je onom u lice da me nije pustila i otkotrljala se dalje.Skoih na noge i pokuah da otvorim vrata na kolima.Bila su zakljuana. Bacih se preko haube da bih dohvatio drugu stranu, ali dona Soledad nekako stie tamopre mene. Pokuah da se na leima otkotrljam nazadpreko haube, ali usred tog pokuaja osetih jak bol ulistu desne noge. Ona me epala za nogu. Nisam mogaoda je udarim levom nogom, jer je ona obe moje nogevrsto pritisnula na haubu. Povukla me k sebi, i ja pa-doh preko nje. Hrvali smo se na zemlji. Bila je fantas

ti j k j i k i i i li li t h k ti Ni


19/286

sam mogao gotovo ni da mrdnem pod ogromnom teinom njenog tela. Nije tu bila u pitanju toliko teina koliko njena napetost. Odjednom zauh rezanje: jedan ogroman pas skoio joj je na lea i odgurnuo je s mene.Ustadoh. eleo sam da uem u kola, ali ta ena se sapsom borila kod mojih vrata. Mogao sam se povui je

dino u kuu. Za tili as se tamo stvorih. Nisam se niosvrnuo da u njih pogledam, nego sam uleteo u kuu izatvorio vrata za sobom, navukavi jo i gvozdenu rezu.Otrah u zadnji deo kue pa isto tako zabravih i tavrata.

uo sam kako onaj pas napolju razjareno rei, a uz

to i neljudski glas one ene. Onda to reanje iznenadapree u cviljenje i zavijanje kao da psa neto boli, ilikao da se uplaio od neega. Osetih kako mi se utrobagri. U uima stade da mi zuji. Tada shvatih da samu toj kui kao u klopci. Obuze me bezuman strah. Ljutio sam se na sebe to sam tako glupo utrao u kuu.Napad te ene toliko me zbunio da sam izgubio svaki

smisao za strategiju i poneo sam se kao da beim odobinog protivnika od koga se mogu zatititi ako prosto zatvorim vrata. uo sam kako neko prilazi vratimai kako se na njih naslanja pokuavajui da ih silom ot

vori. Zatim uh kako ta osoba udara po vratima najpreprstom a potom i pesnicama.

Otvaraj vrata! strogo viknu dona Soledad. Onajprokleti pas me ujeo.

Dvoumio sam se da li da joj otvorim ili ne. Setiosam se kako sam se pre vie godina naao licem u lices jednom veticom koja je, po reima don Huana, uzela na se njegovo oblije, kako bi me obmanula i zadalami smrtni udarac. Dona Soledad oigledno vie nijeonakva kakvu sam poznavao, ali imao sam razlogada verujem kako je u meuvremenu postala vetica. Vreme je u tom mom uverenju odigralo odluujuu ulogu. Pablito, Nestor i ja smo se godinama druili i radilis don Huanom i don Henarom a ipak nismo postali ve-ci; kako je to onda doni Soledad polo za rukom? Makoliko da se promenila, nije mogla improvizovati netoza to je inae potreban ceo ljudski vek da bi se postiglo.


20/286

Zato ste me napali? upitah tako glasno da bi meona mogla uti kroz debela vrata.

Odgovorila mi je kako joj je Nagual rekao da mi nedopusti da odem. Zato? upitah.

Nije mi odgovorila, nego je stala gnevno da udarapo vratima, a ja joj uzvratih jo jaim udaranjem. Itako smo oboje nekoliko minuta lupali po vratima. Umeni je nabujala neka nervna energija. Znao sam da bimi, moda, polo za rukom da pobegnem ako otvorim vrata. Povukoh gvozdenu rezu na vratima. Ona ue izatetura se. Bluza joj je bila pocepana. Pala joj je trakakojom je vezala kosu i ova joj je sad pokrila celo lice.

Gledaj ta je onaj kukin sin poinio od mene! viknu. Vidi! Vidi!Duboko udahnuh vazduh. Ona je izgledala oamue-

na. Sela je na klupu i poela da skida svoju pocepanu bluzu. Ugrabih taj momenat da istrim iz kue i jurnemprema kolima. Brzinom koju mi je strah dao uoh ukola, zatvorih vrata, ukljuih motor i pooh unazad.Pritisnuo sam pedal za gas i okrenuo se da pogledamkroz zadnji prozor. Kad sam se okrenuo, osetio sam vreodah na svom licu, uo uasno reanje i u magnovenjuugledao demonske oi onog psa. Stajao je na zadnjem se-ditu. Video sam njegove grozne zube bezmalo u svojimoima. Sagnuh glavu, a on me zgrabi za kosu. Mora da

sam se sav zgrio na seditu, i da sam pri tom podigaonogu s kvaila. Kola se trgnue i zver izgubi ravnoteu.Otvorih vrata pa mugnuh. Glava tog psa proe kroz vrata i ja uh kljocanje njegovih ogromnih zuba kadsu se njegove vilice zatvorile, promaivi moje pete zadesetak santimetara. Kola poee da se kotrljaju unazad, i ja opet jumuh prema kui, ali zastadoh pre no

to sam stigao do vrata.Dona Soledad je tu stajala. Kosu je opet vezala.

Ramena je ogrnula alom. Zurila je za asak u mene,a onda je poela da se smeje, najpre veoma tiho, kao da

je rane bole, a onda glasno. Uprla je prstom u mene idrala se za trbuh kao da umire od smeha. Nagnula se

t l k d h d h ti d h Bil j


21/286

naga iznad pojasa. Video sam njene grudi, koje su setresle dok se ona smejala.

Osetih da sam izgubljen. Osvrnuh se i pogledah ukola. Stala su poto su se pomerila etiri-pet stopa; vrata su se zatvorila i zarobila psa. Video sam i uo kakota ogromna zver grize zadnji deo prednjeg sedita i kakoapama grebe po prozorima.

U tom trenutku sam morao da donesem veoma udnu odluku. Nisam znao koga se vie plaim donjeSoledad ili psa. No odmah potom pomislih kako je passamo jedna glupa ivotinja.

Otrah opet do kola i popeh se na krov. To razjari

psa. uo sam ga kako cepa tapecirana sedita. Polomi je za rukom da, leei na krovu, otvorim vrata kod vozakog mesta. Naumio sam da otvorim oboja vratapa da s krova skliznem u kola, kroz bilo koja od njih,kad pas izie na druga. Nagnuh se da otvorim vrata sdesne strane. Zaboravio sam da su zakljuana. U tomtrenutku psea glava se promoli kroz druga, otvorena

vrata. U jednom momentu uhvatio me panian strah pripomisli da e pas iskoiti iz kola, pa gore na krov.Za tren oka sam skoio na zemlju i obreo se kod

kunih vrata.Dona Soledad je stajala u dovratku. Smejala se

grevito tako da je izgledalo da je to boli.

Pas je ostao u kolima, i dalje zapenuen od besa.ini se da je bio suvie veliki da bi mogao da se smestina prednje sedite. Vratio sam se kolima i opet tihozatvorio vrata. Poeo sam da traim tap dovoljno dugda bih njim mogao da otvorim sigurnosnu bravu na vratima s desne strane.

Traio sam ga na prostoru ispred kue. Nigde nije

bilo nikakvog drvceta. Dona Soledad je u meuvremenu ula u kuu. Procenih svoj poloaj pa zakljuili dami nema druge nego da moram nju zamoliti da mi pomogne. Pun strepnje preao sam prag i pogledao svudapo kui za sluaj da se ona krije iza vrata i tu me eka.

Dona Soledad, viknuh.

D l t li?


22/286


23/286

Njena smelost stiala je moj gnev.Mora da razume moj poloaj, produila je. Ni

sam mogla dopustiti da ode.Smejala se tiho, a zatim jasnim, mirnim, i veoma

prijatnim glasom priznala da je gramziva i nespretna,i da me svojim smicalicama zamalo nije oterala, ali dase situacija neoekivano promenila. Zastala je i sela nakrevet pokrivi grudi alom, a zatim je dodala da senjeno telo iznenada ispunilo nekim udnim samopouzdanjem. Pogledala je opet u tavanicu i poela da maerukama u nekom udnom, ritmikom kretanju koje jepodsealo na krila vetrenjae.

Sada nikako ne moe da ode od mene, ree.Gledala me je pomno i vie se nije smejala. Besse u meni stiao, ali je moje oajanje sad bilo jo jaenego do tada. Bio sam potpuno svestan toga da, to sesnage tie, nisam dorastao ni njoj ni psu.

Ona ree da je na susret odreen jo pre mnogo

godina i da nijedno od nas dvoje nema dovoljno snageni da ga ubrza ni da ga prekine.Ne zamaraj se pokuavajui da ode, ree. To je

isto toliko beskorisno koliko i moj pokuaj da te ovdezadrim. Neto nezavisno od tvoje volje oslobodie teodavde, a isto tako neto nezavisno od moje volje zadr-ae te ovde.

Njeno samopouzdanje ne samo to ju je razmekalo nego joj je pomoglo da lepo govori. Sve to je rekla bilo je sugestivno i kristalno jasno. Don Huan jeuvek govorio da ja imam veliko poverenje u rei. Dok jegovorila, pomislio sam kako i nije tako opasna kako mise uinila. Nije vie izgledala kao da se zbog neegaljuti na mene. Moj razum je bio gotovo potpuno umiren,ali nije i drugi deo mog bia. Svi miii mog tela bilisu kao napete strune, ali ipak sam sebi morao priznatida mi se ona sada veoma dopadala i pored toga to sam je se smrtno plaio. Posmatrala me je.

Pokazai ti koliko bi uzaludan bio tvoj pokuajda ode odavde, ree skoivi s kreveta. Pomoi u ti.

t ti t b ?


24/286

Gledala me je sa udnim sjajem u oima. Njen os-meh je zbog sitnih belih zuba imao neto demonsko usebi, a njeno bucmasto lice bilo je neobino glatko, gotovo bez ijedne bore. Dve dublje crte koje su se s krajanjenih nozdrva sputale do uglova usta davale su njenom licu izgled zrelosti, ali ne i starosti. Kad je ustala

s kreveta, pustila je da joj al kao sluajno padne napod i tako otkrila svoje bujne grudi. Nije ni pokualada ih opet pokrije nego je duboko udahnula vazduh ipodigla grudi.

Ah, primetio si, je li? ree, pa stade da se njietamo-amo kao da je zadovoljna sobom. Kosu uvek vezujem na potiljku. Nagual mi je rekao da je tako nosim.Kad je zategnem, onda mi lice izgleda mlae.

Bio sam uveren da e govoriti o svojim grudima,pa me iznenadila kad je prela na drugu temu.

Nisam htela da kaem kako zbog tog zatezanjakose izgledam mlaa, produi smeei se ljupko. Kadzategnem kosu. moje se lice podmladi.

Kako je to moguno? upitah.Odgovorila mi je pitanjem. Zanimalo ju je da li sam ja dobro razumeo don Huana, naroito onda kad je rekao da je sve moguno pod uslovom da to ovek nepokolebljivo eli. Traio sam da mi to bolje objasni. Hteosam da doznam ta je jo, osim to je kosu zatezala napotiljku, inila da bi izgledala tako mlada. Odgovorilami je da bi legla na postelju i ispraznila iz sebe svemisli i sva oseanja a onda bi dopustila da one crtes poda odvuku sve njene bore. Zamolih je da mi to podrobnije opie da kae ta osea i ta misli dok takolei na krevetu. Tvrdila je uporno da nita ne osea i dane zna na koji nain crte s poda dejstvuju, ve da zna

samo kako treba da odstrani sve misli da joj ne bismetale.Stavila mi je ruke na grudi i gurnula me veoma

blago, kao da je tim pokretom elela da kae kako jesita mog zapitkivanja. Izili smo iz kue na zadnja vrata. Rekoh joj da mi je potreban dugaak tap. Ona odepravo do gomile naslaganih drva, ali dugaak tap tu

U it h j d li bi l d i d d k


25/286

sera pomou kojih bih spojio dva komada drveta. Uzalud smo traili eksere po celoj kui. Na kraju sam morao da iupam najdui kolac iz kokoarnika koji jePablito postavio iza kue. inilo mi se da u taj kolac,iako ne naroito vrst, moi da iskoristim za ono tomi treba.

Dona Soledad se nijednom nije ni nasmeila ninaalila dok smo traili to drvo. Toliko se bila udubilau taj posao da mi se inilo kako eli da uspem.

Priao sam kolima, naoruan tim dugakim tapomi kraim komadom drveta koje sam uzeo s one gomilepripremljene za ogrev. Dona Soledad je stajala kodkunih vrata.

Poeo sam da ekam psa kraim drvetom koje samdrao u desnoj ruci, a istovremeno sam pokuao da dugakim tapom u levoj ruci otvorim sigurnosnu bravu.Malo je trebalo da mi pas odgrize desnu ruku i ja ispustili ono krae drvo. Ta ogromna ivotinja bila je tolikorazjarena i snana da zamalo nisam ostao i bez duga

kog tapa. Pas je upravo hteo da ga pregrize napola kadmi je donja Soledad priskoila u pomo: udarala je pesnicama u zadnji prozor i time privukla panju psa takoda je on ispustio tap.

Ohraben tim njenim potezom, uvukao sam se ukola naglavake, ispruio se preko prednjeg sedita iuspeo da otkaim sigurnosnu bravu. Pokuah odmah da

se povuem, ali pas svom snagom nasrnu na mene, ba-civi se jakim ramenima i prednjim apama preko prednjeg sedita, tako da nisam stigao da se izvuem. Ose-tio sam njegove ape na svojim ramenima. Sav sam sezgrio. Znao sam da e me izujedati. Pas spusti glavuspreman da mi pregrize grkljan, ali umesto da me ujede udari glavom o volan. Izvukoh se nekako, pa se utren oka preko haube popeh na krov. Sav sam se bionajeio.

Otvorih vrata s desne strane i zamolih donu Soledad da mi doda onaj dugi tap. Njim sam gurnuopolugu pomou koje se zadnje sedite sputa u vodora

van poloaj. Mislio sam da e pas, ako ga budem draio

t ti d i titi t k d d


26/286

moi da izie iz kola. Ali on ni da mrdne, nego stadegnevno da grize tap.

U tom trenutku dona Soledad skoi na krov pa leedo mene. Htela je da mi pomogne da pomou tapa izmamimo psa napolje. Rekoh joj da ne moe ostati nakrovu, jer u ja uskoiti u kola, im pas izie, i poiodatle. Zahvalio sam joj na pomoi i rekao da bi tre balo da se vrati u kuu. Slegla je ramenima, skoila nazemlju i otila do kunih vrata. Opet sam gurnuo polugu i kapom poeo da draim psa. Mahao sam njom okonjegovih oiju, pa ispred same njuke. Bio je neopisivorazjaren, ali sa sedita nije hteo ni da mrdne. Najzad mi

svojim snanim zubima istre tap iz ruku. Siao sam iunuo da ga izvuem ispod kola. Odjednom uh donjuSoledad kako vriti.

Pazi se! Izlazi napolje!Pogledah put kola. Pas se izvlaio preko sedita.

Da mu se zadnje noge nisu zaglavile u volan, ve bi bionapolju.

Jurnuh prema kui i uoh unutra na vreme da se tazver ne srui na mene.

Navlaei gvozdenu rezu na vrata, dona Soledadmi ree piskavim glasom: Rekla sam ti da nema smislani da pokua.

Proisti grlo kaljucanjem pa se okrenu prema me

ni, gledajui me.Moete li tog psa da veete konopcem? upitah je.Bio sam siguran da e mi odgovoriti ta joj prvo

padne na um, ali ona me veoma iznenadila kad je rekla da treba pokuati sve, pa ak i da psa namamimo ukuu i da ga tu zatvorimo.

Dopala mi se ta njena ideja. Paljivo otvorih kuna vrata. Psa tu vie nije bilo. Usudih se da nainim ko-rak-dva van kue. Nije ga bilo nigde na vidiku. Ponadaosam se da se vratio na svoje mesto. Naumio sam da saekam samo jo malo pa da se stutim prema kolimakad odjednom uh potmulo reanje i ugledah glomaznupseu glavu u svojim kolima. On se u meuvremenu

ti d j dit


27/286

Donja Soledad je bila u pravu: ne vredi ni pokua vati. Obuze me tuga. Osetio sam nekako da mi se bliikraj. U nastupu krajnjeg oaja rekoh donji Soledad dau iz kujne uzeti no i ubiti psa, ili e on ubiti mene.To bih i uinio, ali u celoj toj kui nije bilo ni jednog jedinog metalnog predmeta.

Zar te Nagual nije nauio da se miri sa sudbinom? upita dona Soledad, pratei me u stopu. Onotamo nije obian pas. Taj ima naroitu mo. On je ratnik. Uinie ono to mora uiniti. ak e te i ubiti.

Za trenutak se nisam mogao odupreti oseanju potpune uzaludnosti svega pa je zgrabih za ramena i zaste-njah. Taj moj gest je, reklo bi se, nije ni iznenadio, nidirnuo. Okrenula mi je lea i spustila al na pod. Njena su lea bila snana i veoma lepa. Obuze me neodolji va elja da je udarim ali umesto toga pomilovao sam jepo ramenima. Koa joj je bila meka i glatka. Njeneruke i ramena bili su miiavi, ali ne i veliki. ini mise da je minimalan sloj sala obavijao i zaobljavao njene

miie tako da je gornji deo njenog tela izgledao gladak,a ipak, koji god deo da sam dotakao prstima, osetio samvrstinu nevidljivih miia ispod glatke povrine. Nisamhteo da gledam u njene grudi.

Otila je iza kue na pokriveni trem koji je sluiokao kuhinja. Iao sam za njom. Sela je na klupu i mirno prala noge u kofi. Dok je obuvala sandale, otiao

sam, veoma uznemiren, u novi klozet, koji je bio sazidan iza kue. Stajala je kod vrata kad sam odandeiziao.

Ti voli da pria, ree nemarno, vodei me usvoju sobu. Nemoj da uri. Sad moemo da razgovaramo do mile volje.

Uzela je moju belenicu s komode, na koju je samamorala ostaviti, i pruila mi je suvie utivo. Onda jedigla krevetski pokriva, paljivo ga sloila pa stavilana tu istu komodu. Tada sam primetio da su te dve komode iste boje kao i zidovi ukastobeli, a krevet bezpokrivaa bio je ruiastocrven, manje-vie isti kao pod.Pokriva je, meutim, bio tamnosme, kao drvo na ta

i i ili k i i


28/286

Hajde da razgovaramo, ree, smestivi se udobnona krevetu poto je izula sandale.

Naslonila se golim grudima na svoja kolena. Liila je na mladu devojku. Njeno agresivno i despotsko ponaanje sada se ublailo i pretvorilo u arm. U tom trenutku bila je suta suprotnost osobi kakva je maloas

bila. Morao sam da se nasmejem nainu na koji me nagovorila da piem. Podsetila me na don Huana.Sad imamo vremena, rekla je. Vetar je prome-

nio pravac. Zar to nisi primetio?Jesam, primetio sam. Rekla je da je pravac u kome

vetar sada duva blagotvoran za nju, i tako je on postaonjen saveznik.

ta znate o vetru, dona Soledad? upitah kad samspokojno seo na donji kraj njenog kreveta.

Samo ono to sam nauila od Naguala, odgovorila je. Svaka od nas, mislim na ene, ima svoj osobeni pra vac, svoj osobeni vetar. Ljudi to nemaju. Ja sam severni vetar. Kad on duva, drukija sam. Nagual je rekao da

ena ratnik moe da iskoristi svoj vetar za to god zaeli. Ja sam se njim posluila da bih se stesala i iznovauobliila svoje telo. Pogledaj me! Ja sam severac. Osetime kad uem kroz prozor.

Jak vetar duvao je kroz prozor koji je bio stratekipostavljen i otvoren prema severu.

Zato mislite da mukarci nemaju svoj vetar?upitah.

Razmiljala je krae vreme, i onda odgovorila da joj Nagual to nikad nije objasnio.

Zanimalo te je ko je nainio ovaj pod, ree ogr-ui ramena ebetom. Sama sam ga napravila. Za tosu mi bile potrebne etri godine. Sad je taj pod isti kao

ja.Dok je ona govorila, primetio sam da su konver

gentne linije poda tako izvedene da polaze sa severa.Sama soba, meutim, nije bila savreno usklaena saetiri strane sveta; tako je krevet inio udan ugao sazidovima a isto bi se moglo rei i za crte na ploamaod gline.

Z t t i ili d d S l d d?


29/286

To je moja boja. Ja sam crvena, kao zemlja. Do bavila sam crvenu ilovau iz okolnih planina. Nagual mi je rekao gde treba da je traim pa mi je i pomogao da je donesem ovamo. Pomagali su mi i drugi; svi su mipomogli.

Kako ste ispekli glinu?Nagual me je naterao da iskopam rupu. Napunili

smo je drvima, a onda smo povrh drva sloili glineneploe koje smo razdvajali pljosnatim kamenjem. Svesam to poklopila slojem zemlje i ice i onda sam potpalila ona drva. Gorela su danima.

Kako ste sauvali ploe da se ne polome?

Nisam ih ja sauvala, ve severac koji je duvaodogod je vratra gorela. Nagual mi je pokazao kako daiskopam tu rupu tako da bude okrenuta severu i izloena sevemom vetru. On mi je takoe rekao da ostavimetiri otvora da bi severac mogao da duva u tu jamu.Onda me je pouio da na sredini poklopca otvorimrupu da bi dim mogao kroz nju da izlazi. Vetar je da

nima razgorevao drva u jami i kad se ova sasvim ohladila, otvorila sam je i poela da glaam ploe i da ihizravnjujem. Bilo mi je potrebno vie od godine danada nainim dovoljno ploa za pokrivanje mog poda.

Kako ste smislili ovu aru?Vetar me je tome pouio. Kad sam pravila pod,

ve sam bila nauila od Naguala da se ne opirem vetru.On mi je pokazao kako u se prepustiti vetru i dozvoliti da me on vodi. Za to mu je trebalo mnogo vremena,to je trajalo godinama. Sa mnom je bilo veoma tekoraditi u poetku sam bila glupa starica. To mi je onlino rekao, i bio je u pravu. Ali ja sam veoma brzouila. Moda ba i zato to sam veoma stara, i to vienemam ta da izgubim.U poetku mi je sve ilo jotee nego to bi inae, zbog mog straha. im bih ugledala Naguala, ja bih poela da mucam i gubim prisebnost.Nagual je tako delovao na sve druge ljude. Bilo mu jesueno da uliva toliki strah.

Uutala je i pogledala me.Nagual nije bio ovek, rekla je.

Z t t k t ?


30/286

Nagual je avo iz ko zna kog vremena.Sledio sam se od tih rei. Moje srce je poelo sna

no da bije. Ona zacelo ne bi mogla nai boljeg sluaoca.Strahovito me zainteresovala. Zamolio sam je da miobjasni ta je tim htela da kae.

Ljudi su se menjali od njegovog dodira, ree. Tito zna. On je izmenio tvoje telo, samo ti nisi ni slutioda on to ini. Ali on je uao u tvoje nekadanje telo.Stavio je neto u njega. Isto je uinio i sa mnom. Osta

vio je neto u njemu i to neto je preovladalo. Samoavo moe to da uini. Sad sam ja severni vetar, i neplaim se nikoga i niega. Ali pre nego to me je onpromenio, ja sam bila slaba, runa staraca koja bi seonesvestila ve pri samom pomenu njegovog imena. Pa- blito mi, naravno, nije mogao nimalo pomoi, jer se onNaguala plaio vie nego i same smrti.

Jednog dana su Nagual i Henaro doli ovamo kadsam bila sama u kui. ula sam ih kako su se pribliili

vratima kao jaguari koji se prikradaju. Prekrstila sam

se; to su za mene bila dva avola, ali ipak sam izila da vidim da li im ta treba. Bili su gladni, i ja sam im radopripremila neto za jelo. Imala sam neke debele inijenainjene od tikava pa sam i jednom i drugom dala poiniju orbe. inilo se kao da se ona Nagualu nije svide-la; nije hteo da jede ono to je pripremila tako slabaena, pa je toboe nespretnim pokretom ruke oborio i

niju sa stola. No, umesto da se inija prevrne i orbaprospe po podu, ona je od Nagualovog udarca pala pra vo na moju nogu, a da se pri tom ni jedna jedina kapnije prosula. inija mi je zaista pala na nogu i tu je ostala sve dok se nisam sagnula i podigla je. Stavila sam jena sto pred njega i rekla da je jelo koje sam skuvalapuno dobrih namera, iako sam ja slaba starica koja ga

se oduvek plaila.Od tog asa Nagual se promenio prema meni. To to

je inija pala na moju nogu, a da se ni kap orbe nijeprosula, bilo je za njega znak da mu via mo ukazujena mene. Tada to nisam znala i mislila sam da se promenio prema meni zato to se postideo to je odbio da jede ono to sam mu ponudila! Nisam razmiljala o toj


31/286

promeni. I dalje sam pred njim bila skamenjena od straha i nisam se usuivala da mu pogledam u oi. Ali on je poeo da me primeuje sve vie i vie. Donosio mi jeak i poklone: al, haljinu, ealj i drugo. Stidela samse jer sam pomislila da on to kao mukarac trai enu.Nagual je imao mlade devojke, ta e mu starica poput

mene? U poetku nisam htela da nosim pa ak ni dagledam te njegove poklone, ali Pablito me nagovaraopa sam posle nekog vremena poela da ih nosim. Meutim, on mi je sada ulivao jo vie straha nego pre i nisam nikako htela da ostanem nasamo s njim. Znala samda je on avolski ovek. Znala sam ta je uinio svojojeni.

Morao sam tu da je prekinem. Rekao sam joj dane znam ni za kakvu enu u don Huanovom ivotu.

Zna na koga mislim, ree.Verujte mi, dona Soledad, ne znam.Ne zavitlavaj me. Zna da govorim o la Gordi.Jedina la Gorda za koju sam znao bila je Pabli-

tova sestra, veoma debela devojka kojoj su dali nadimak Gorda-Buca. Mislio sam odnekud, mada se o tomenije govorilo, da ona u stvari nije erka donje Soledad.Nisam hteo dalje da je ispitujem. Setio sam se odjednom da je ta debeljuca nestala iz kue i da niko nijeznao, ili smeo da mi kae ta je s njom bilo.

Jednoga dana sam sedela sama pred kuom, pro

dui dona Soledad. eljala sam kosu na suncu e-ljem koji mi je Nagual poklonio; nisam ni primetila da je on doao i da stoji pored mene. Odjednom osetih kakome njegove ruke zgrabie za bradu. ula sam ga gdemi sasvim tiho govori kako ne treba da se pomaknem, jer bih vrat mogla slomiti. Okrenuo mi je glavu ulevo,ne ba sasvim, samo malo. Veoma sam se uplaila i

poela da vritim, pokuavajui da se otmem iz njegovihruku, ali on je dugo, dugo, vrsto drao moju glavu.

Kad mi je pustio glavu, onesvestila sam se. Neznam ta je posle bilo. Kad sam dola sebi, videla samda leim na zemlji, upravo ovde gde sad sedim. Nagual

je ve bio otiao. Toliko sam se stidela da nisam elela

d idi ik it l G d D


32/286

ak mislila da mi Nagual nije ni okrenuo vrat ve da jeto bio samo straan san.

Uutala je. ekao sam da mi objasni ta se tadazbilo. inilo mi se da je rasejana, zamiljena moda.

ta se u stvari desilo, dona Soledad? upitah nemogui vie da se uzdravam. Je li vam on neto

uinio?Jeste. Okrenuo mi je vrat da bi promenio pravac

mojih oiju, ree, pa se glasno nasmeja videi kolikosam se iznenadio.

Hteo sam da kaem, je li on ...?Jeste. Promenio je moj pravac, odgovori ona, ne

osvrui se na moje nagovetaje. To je uinio i s to bom kao i sa svima drugima.

To je istina. Uinio je to sa mnom. Ali ta mislite,zato je to uradio?

Morao je. To je najvanije od svega to ini.Mislila je pri tom na jedan in koji je po don Hu-

anovom miljenju bio neophodno potreban. Nikad ni

sa kim nisam o tome razgovarao. U stvari, na to sam ve pomalo i zaboravio. Na poetku moje obuke, zapalio je dve manje vatre u planinama severnog Meksika.Rastojanje izmeu njih moglo je iznositi dvadesetakstopa. Rekao mi je da i ja stanem na rastojanju od dvadesetak stopa od vatri, drei telo, a naroto glavu, uto je mogue vie oputenom i prirodnom poloaju.

Zatim mi je naredio da gledam u jednu vatru, pa je,priavi mi s lea, okrenuo moj vrat ulevo i podesiomoje oi, ali ne i ramena, tako da su bile okrenute prema drugoj vatri. Drao mi je glavu u tom poloaju satima, sve dok se vatra nije ugasila. Novi pravac bio je jugoistok, ili, tanije, drugu vatru je smestio u pravcu jugoistoka. Sve sam to primio kao jednu od don Hua-

novih nerazumljivih nastranosti, kao jedan od njegovih besmislenih rituala.Nagual je rekao da svi mi u toku ivota razvijamo

sposobnost da gledamo u jednom pravcu, produi ona.To onda postaje pravac naih duhovnih oiju. Godinama se taj pravac pohaba, postane slab i neprijatan, apoto smo vezani za taj pravac, i mi sami postanemo


33/286

slabi i neprijatni. Onog dana kad je Nagual okrenuomoj vrat i kad ga je tako drao sve dok se nisam one-svestila od straha, on mi je dao nov pravac.

Koji vam je pravac dao?Zato to pita? odvrati ona s nepotrebnom esti

nom. Misli li, moda, da mi je Nagual dao drukiji

pravac?Ja vam mogu rei koji je pravac dao meni, rekoh.Nije vano, odbrusi ona. On mi je sam to re

kao.Izgledalo je da je uzbuena. Promenila je poloaj i

legla na stomak. Lea su me zabolela od pisanja. Upitah je da li smem da sednem na pod pa da se krevetom posluim kao stolom. Ona ustade i dodade mi sloeni kre-

vetski pokriva da na njega sednem kao na jastue.ta vam je jo Nagual uinio? upitah.Poto je promenio moj pravac, Nagual je zaista po

eo da mi govori o moi, ree, legavi opet na krevet.U poetku bi kao uzgred pominjao tota, jer nije znao

ta bi zapravo radio sa mnom. Jednog dana me poveona krae peaenje po brdima. Onda me jednog drugogdana autobusom odveo u svoj zaviaj u pustinji. Malo--pomalo navikla sam da s njim odlazim od kue.

Da li vam je ikada davao biljke moi?Dao mi je Meskalito jednom kad smo bili u pus

tinji. Ali kako sam ja bila prazna ena, Meskalito me

odbio. Doivela sam uasan susret s njim. Tada je Nagual shvatio da umesto toga treba da me upozna s vet-rom. To je, naravno, bilo posle onog dana kada je dobioznak. Tog dana je vie puta ponavljao da on, iako je vetac koji je nauio da vidi, ne bi znao u kom pravcutreba da krene da nije dobio znak. ekao je ve danimana izvesno uputstvo u vezi sa mnom. Ali mo nije htela

da mu ga da. Onda me je, verovatno u oajanju, upoznaosa svojim guajeom, i ja sam videla Meskalita.Prekinuo sam je. Zbunilo me je to to je upotrebila

re guaje-tikva. S obzirom na ono o emu mi je do tadapriala, ta re nije imala nikakvog smisla. Pomislio samda ju je, moda, upotrebila u prenosnom smislu, ili da

je tikva neki eufemizam.


34/286


35/286

smo izili nasred pustinje. Bilo je ve kasno. Sunce jezalazilo iza planine. Nagual je eleo da preemo na drugu stranu druma pa da se peke uputimo na jug. ekali smo da prou neka kola koja su tu jurila, kad me oniznenada lupi po ramenu i pokaza na drum pred nama.Ugledala sam spiralu praine. Vetar je uzvitlao prainu

pokraj puta. Posmatrali smo je kako nam se priblia va. Nagual pretra put, a mene vetar obavi prainom. Ustvari, nagnao me je da se lagano okreem, a onda jenestao. To je bio znak koji je Nagual ekao. Od tada smoili u planine ili u pustinju da tamo traimo vetar. Upoetku me vetar nije voleo, jer sam bila ona stara ja.Onda se Nagual potrudilo da me izmeni. Najpre me je na-terao da sazidam ovu sobu i napravim ovaj pod. Zatimme nagovorio da nosim nove haljine i da spavam nadueku, a ne na asuri. Naterao me da nosim cipele i daimam pune fioke haljina. Terao me da hodam na stotine milja i nauio me da utim. Uila sam veoma brzo.Prisiljavao me da inim udne stvari bez ikakvog ra

zloga.Jednog dana kad smo bili u planinama njegovogzaviaja, prvi put sam sluala vetar. Dopirao je dosame moje utrobe. Leala sam navrh jedne ravne stenei vetar je arlijao oko mene. Videla sam ga ve togdana kako se mota oko autobusa, ali tada je doaoiznad mene i stao. Oseala sam to kao da mi se ptica

spustila na trbuh. Nagual mi je nareivao da skinemsvu odeu sa sebe; bila sam gola golcata, ali mi nije bilohladno, jer me je vetar grejao.

Jeste li se plaili ?Plaila? Skamenila sam se. Vetar je bio iv; lizao

me od glave do pete. A onda je uao u celo moje telo.Bila sam kao balon, i vetar je izlazio kroz moje ui,usta, i druge otvore koje ne elim da pominjem. Pomislila sam da u umreti i pobegla bih odatle da me Nagual nije vrsto pritisnuo na stenu. aptao mi je na uvoi smirivao me. Leala sam mirno i dopustila vetru dasa mnom ini to god hoe. Tada mi je vetar kazao tatreba da inim.

t d i it i ?


36/286

S mojim ivotom, stvarima, sa mojom sobom imojim oseanjima. To mi nije odmah bilo jasno. Uinilo mi se da to ja razmiljam. Nagual ree da se tosvima deava. Ali kad se smirimo, mi shvatimo da namto neto drugo govori.

Jeste li uli kakav glas?

Nisam. Vetar se kree u telu ene. Nagual kaeda je to zato to ene imaju matericu. Kad jednomue u matericu, vetar te prosto podigne i kae ti ta trebada radi. to je ena mirnija i to se vie opusti, to surezultati bolji. Moglo bi se rei da ena odjednomprimeti kako radi neto to ranije nikako ne bi umela.

Od tog dana vetar mi je stalno dolazio. Govorio mi je u utrobi i kazao mi sve to sam elela da znam. Nagual je odmah od poetka video da sam ja severni vetar.Drugi mi vetrovi nisu nikada tako govorili, iako samnauila da ih razlikujem.

Koliko vrsta vetrova ima?Ima ih etiri, kao i strane sveta. To vai, naravno,

za arobnjake i za sve to oni ine. etiri je broj moiza njih. Prvi vetar je onaj laki, jutarnji. On donosi nadu i vedrinu; on je glasnik dana. On doe i ode i svug-de se zavlai. Ponekad je blag i neprijatan, a nekad teuznemirava i gnjavi.

Drugi vetar je otar, bilo da je topao ili hladan, amoe biti pomean. On duva u podne, pun snage, ali

slep. Probija kroz vrata i rui zidove. arobnjak mora biti veoma jak da bi se mogao uhvatiti ukotac s timvetrom.

Tu je zatim onaj hladni popodnevni vetar. Tuani muan. To je vetar koji te nikada ne ostavlja na miru.On e te rashladiti i naterati da plae. Meutim,Nagual je rekao da u njemu ima takve dubine da ga

vredi potraiti.I najzad, tu je topli vetar. On sve zagreva, titi iobavija. To je noni vetar za vetice i vece. Njegovamo ide zajedno s pomrinom.

To su ta etiri vetra. Ona se takoe dovode u vezusa stranama sveta. Jutarnji vetar je istoni. Hladni je

d i O j t i j i t li j i


37/286

Ta etiri vetra imaju svoje posebne osobine. Jutarnji vetar je veseo, gladak i nemiran. Hladni vetar jeudljiv, tuan, i uvek zamiljen. Topli je srean, bez

brian i nestaan. Otri vetar je energian, zapovedni-ki i nestrpljiv.

Nagual mi je rekao da su ta etiri vetra ene. Zato

njih i trae ene ratnici. Vetrovi su isti kao ene. Zatosu ene bolje od mukaraca. Rekla bih da ene ue bre ako se dre svog odreenog vetra.

Kako ena moe da zna koji je vetar njen?Ako se smiri, i ne razgovara sama sa sobom, njen

e je vetar podii, prosto tako.

Ona naini pokret rukom kao da neto grabi.Mora li ena da lei gola?To pomae, naroito ako je ena stidljiva. Ja sam

bila debela starica. Nikad u ivotu nisam svu odeu svu-kla sa sebe. Spavala sam odevena, a i kad sam se kupala, uvek sam imala gaice na sebi. Pokazati to debelo telo vetru za mene je bilo isto to i umreti. Nagual je

to znao i iskoristio najvie to je mogao. Znao je za pri jateljstvo izmeu ena i vetra, ali s Meskalitom me jeupoznao zato to sam ga ja zbunjivala.

Poto mi je tog prvog, uasnog dana okrenuo glavu,Nagual se odjednom obreo sa mnom u svojoj vlasti.Rekao mi je da nije imao pojma ta e sa mnom. Ali

jedno je bilo sigurno: nije eleo da se neka debela sta

rica muva po svetu. Nagual mi je rekao da se sa mnomoseao isto kao i s tobom. U nedoumici. Nijedno od nasdvoje ne bi uopte trebalo da je tu. Ti nisi Indijanac,a ja sam matora krava. Ako emo pravo, oboje smoizlini. Ali pogledaj nas. Neto se moralo desiti.

ena je, naravno, mnogo elastinija od mukarca.ena se veoma lako menja pod uticajem arobnjakove

moi, naroito ako on ima takvu mo kakvu Nagual ima. Veoma je teko poduavati mukarca; tako bar kaeNagual. Na primer, ti se nisi ni blizu toliko promeniokao la Gorda, a njena obuka poela je mnogo kasnijeod tvoje. ena je meka i blaa, a najvanije od svega,ona je slina tikvi ona prima. Ali mukarac odnekudraspolae veom moi, mada Nagual to nikada nije hteo


38/286

da prizna. Verovao je da enama nema ravnih, da sunajbolje. Verovao je takoe da ja smatram kako su mukarci bolji samo zato to sam ja jedna prazna ena.Mora da je bio u pravu. Bila sam prazna tako dugo dasam i zaboravila kako je eni kad se osea potpuna. Na-gual je rekao da u drukije misliti o tome ako ikada

opet budem potpuna. Ali, da je on bio u pravu, njego va Gorda bi uspela isto tako kao Elihio, ali, kao tozna, nije tako bilo.

Nisam mogao da pratim njenu priu zato to jeona smatrala da ja znam to to uzgred pominje. U ovomsluaju, na primer, ja nisam imao pojma ta su uiniliElihio i la Gorda.

Po emu se la Gorda razlikovala od Elihija? upitah.

Pogledala me za trenutak kao da meri neto u meni. Onda je sela na krevet pritisnuvi grudi kolenima.

Nagual mi je sve kazao, ree ustro, Nagual nijenita tajio od mene. Elihio je bio najbolji, zato sad i

nije na ovom svetu. Nije se vratio. U stvari, bio je takodobar da nije ni morao da skoi u provaliju po zavretku svoje obuke. Bio je kao Henaro; jednog dana kad jeradio u polju, neto je dolo i odvelo ga. On je znaokako treba da se otkai.

Hteo sam da je pitam da li sam ja zaista skoio uprovaliju. Razmiljao sam malo pre nego to sam je to

upitao. Pa ja sam, najzad, doao ovamo da razgovarams Pablitom i Nestorom da bih utvrdio ta se tad zapra vo desilo. Svako obavetenje koje bih o tome mogaodobiti od bilo koga iz don Huanovog sveta bilo bi dra-goceno za mene.

Nasmejala se kao to sam i oekivao.Hoe da kae kako ne zna ta si uinio? pi

tala me.Suvie je to fantastino da bi bilo stvarno, od

govorili.To je, bez sumnje, Nagualov svet. Nita u njemu

nije stvarno. On mi je sam rekao da nita ne verujem. Ali njegovi uesnici, mukarci, ipak moraju da skau,osim ako su zaista izvanredni, kao Elihio.


39/286


40/286


41/286

Hoete li time da kaete kako vi niste Pablitovamajka, a da su one zaista vae keri!

Htela sam da kaem da su moje. Nagual mi ih jepredao na uvanje. Ti uvek grei zato to preteruje u

verovanju da sve moe da se objasni reima. Poto sam ja Pablitova majka, a ti si uo da su to moje devojke,

zakljuio si da one moraju biti njegove sestre. Te de vojke su moja prava deca. A Palblito, iako je iziao izmoje utrobe, moj je smrtni neprijatelj.

Njene rei su u meni izazvale odvratnost pomeanusa srdbom. Pomislio sam kako je ona ne samo sumanuta nego i opasna ena. To sam, odnekud, znao u du

bini due od asa kad sam tu stigao.Dugo me je posmatrala. Da bih je gledao, seo sam

opet na savijeni prekriva na podu.Nagual me je upozorio da si ti udan, ree neo

ekivano, ali ja nisam mogla da shvatim na ta on tomisli. Sad znam. Kazao mi je da treba da pazim da tene naljutim, jer si estok. ao mi je to nisam dovolj

no pazila na to. Rekao mi je i to da ti, dokle god moe da pie, moe otii i u sam pakao a da to ne pri-meti. U tome ti nisam smetala. Kazao mi je i to da sipodozriv zato to te rei spetljaju. Ni tu te nisam ometala. Govorila sam mnogo pokuavajui sve vreme date ne zapletem i zbunim.

U njenim reima bilo je nemog prekora. Bilo mi

je nekako neprijatno to sam se ljutio na nju.Veoma mi je teko da verujem u to to govorite,rekoh. Neko me je grdno lagao ili vi ili don Huan.

Nijedno od nas nije lagalo. Ti razume samo onoto eli da razume. Nagual je rekao da je to odraz tvo je praznine.

One devojke su Nagualova deca, isto kao i ti i Eli

hio. On je "napravio" estoro dece, etiri ene i dva mukarca, a Henaro tri mukarca. Ukupno ih je devet. Jedan od njih, Elihio, ve je uspeo, a sad je red na jednood vas osmoro da pokuate.

Kuda je otiao Elihio?Otiao je da se pridrui Nagualu i Henaru.A kuda su otili Nagual i Henaro?


42/286

Zna ti kuda su oni otili, samo me zavitlava, je li?

Ali stvar je upravo u tome, dona Soledad. Neznam i ne alim se.

Onda u ti ja rei. Nita ti ne mogu odbiti. Nagual

i Henaro su otili tamo odakle su i doli, u drugi svet.Kad je njihovo vreme isteklo i kucnuo njihov as, onisu prosto zakoraili u onaj mrak tamo, poto nisu e-leli da se vrate, i nona tama ih je progutala.

Osetio sam da bi bilo beskorisno da je i dalje ispitujem. Bio sam spreman da preem na drugu temu,ali ona prva progovori.

Ugledao sa za trenutak drugi svet onda kad si skoio, produi ona. Ali moda te je onaj skok zbunio.To bi bila teta, jer ti tu niko ne moe pomoi. Suenoti je da bude mukarac. enama je u tom pogledu bolje nego ljudima. One ne moraju da skau u ponor. ene imaju svoje. Imaju i one svoje ponore. ene imajumenstruaciju. Nagual mi je rekao da su to vrata za ene.

Za vreme menstruacije one postaju neto drugo. Znamda je u to vreme obuavao moje devojke. Za mene jeto bilo prekasno; suvie sam stara da bih zaista znalakako izgledaju ta vrata. Ali Nagual je uporno zahtevaood devojaka da obrate panju na sve to im se deavau to vreme. Tih dana bi ih vodio u brda i tamo ostajaos njima sve dok ne ugledaju otvor izmeu dva sveta.

Poto se Nagual nije ni ustruavao ni iega plaio,gonio ih je nemilosrdno dotle dok nisu same otkrile dai u enama postoji pukotina koju one dobro prikrivaju. Ali u vreme menstruacije, tog prikrivanja vie nema, pama kako ono veto smiljeno bilo. Nagual je moje de vojke terao, sve dok nisu bile polumrtve, da otvore tu

pukotinu. One su to i uinile. On ih je na to nagnao,mada je bilo potrebno da proe dosta godina dok seto dogodilo.

Kako su one poele da ue kod njega?Lidija je bila njegova prva uenica. Naao ju je

jednog jutra kad je zastao pred nekom kolibom u brdima. Nagual mi je rekao da na vidiku nije bilo niko-


43/286

ga, ali su ga neka znaci jo od zore vukli prema toj ko-libi. Jutarnji vetar mu je mnogo smetao. Kae da nijemogao oka da otvori svaki put kad hi pokuao da odeiz tog kraja. I tako, kad je naao tu kolibu, znao je dau njoj ima neto. Zavirio je pod hrpu slame i granja itu naao devojku. Bila je veoma bolesna. Jedva je mo

gla da govori, ali ipak mu je rekla da joj ne treba niija pomo. Spavae tu i dalje, dodala je, pa ako se vie i ne probudi, niko nee nita izgubiti. Nagualu sedopao njen duh pa je poeo s njom da razgovara nanjenom jeziku. Rekao joj je da e je izleiti i da e sestarati o njoj dok opet ne ojaa. Odbila je. Ona je bilaIndijanka koja je znala samo za muku i oskudicu. Kazala je Nagualu da je ve popila sve lekove koje su jojroditelji dali i da joj nita nije pomoglo.

to je ona vie govorila, to je Nagual sve vie shva-tao da su mu oni znaci ukazali na nju, i to na veomaudan nain. Ti znaci su gotovo liili na zapovest.

Nagual je tu devojku podigao na svoja ramena, kao

dete, i odneo je u Henarovu kuu. Henaro je spraviolek za nju. Nije vie mogla ni oi da otvori: kapci su joj se slepili. Bili su natekli i na njima se pojavila ukasta krasta. Gnojili su se. Nagual ju je leio dok nijeozdravila. Plaao me je da se staram o njoj i da kuvamza nju. Moja hrana joj je pomogla da se oporavi. Ona

je moje prvo dete. Kad je ozdravila, a dotle je prola

gotovo puna godina, Nagual je hteo da je vrati njenimroditeljima, ali devojka nije na to pristala nego je pola s njim.

Ubrzo posle tog dana kad je naao Lidiju, u vremekad je ona jo bila bolesna i kad sam je ja negovala,Nagual je naao tebe. Njemu te doveo neki ovek kogaon nikada pre toga nije video. Nagual je video kako smrttog oveka lebdi iznad njegove glave, i uinilo mu se

veoma udno to mu je taj ovek u takvom trenutkuukazao na tebe. Ti si Naguala nagnao da se nasmeje i onte odmah iskuao. Nije te primio nego ti je rekao dadoe drugi put i da ga nae. On tada te stalno ispro bavao kao to nikada nije nikoga drugog. Rekao je da je to tvoj put.


44/286

Tokom tri godine imao je samo dva uenika, Lidijui tebe. Onda, jednog dana kad je otiao u posetu svomprijatelju Visenteu, vidaru i travaru sa severa, tamo suneki ljudi doveli jednu ludu devojku koja nije znalanita drugo do da plae. Ljudi koji su je doveli mislilisu za Naguala da je Visente i predali su devojku u njegove ruke. Nagual mi je priao kako mi je devojka pritrala i zaglila ga kao da ga poznaje. On je onda rekaonjenim roditeljima da treba da mu ostave tu devojku.Brinuli su se koliko e to da staje, ali Nagual im je rekao da e je leiti besplatno. Njima je, verovatno, ve

bilo dozlogrdilo da se o njoj staraju pa su jedva doekali da je se otarase.

Nagual ju je meni doveo. To je bio pakao; Ona jezaista bila luda. To je bila Hosefina. Nagualu je bilo potrebno nekoliko godina da je izlei. Ali ona je i dan--danas lua od... Naravno, bila je zaljubljena u Naguala pa je izmeu Lidije i nje, Hosefine, bio stalan rat.Njih dve su se mrzele. Ali ja sam ih obe volela. No im

je Nagual video da njih dve ne mogu da se sloe, postao je veoma strog prema njima. Kao to i sam zna, Nagual ni na koga ne moe da se ljuti, i zato ih je smrtnozaplaio. Lidija se jednog dana naljutila pa je otila.Odluila je da za sebe nae mladog mua. Na putu jenala jedno pilence tek to se izleglo, zalutalo je nasred druma. Lidija ga je uzela, pa poto se nalazila u

pustom kraju gde nije bilo nikakvih kua, pomislila jeda to pile i nije niije. Stavila ga je pod bluzu u nedra,izmeu dojki, da mu bude toplo. Lidija mi je posle priala kako je trala, i kako je pile poelo da se kree prema njenim slabinama. Pokuala je da ga vrati na-pred, u nedra, ali nije mogla da ga uhvati. Pile je veoma brzo tralo ispod bluze oko njenih slabina i po leima. Njegove noice golicale su je u poetku ali poslesu je dovele do ludila. Kad je uvidela da ne moe da gauhvati, vratila se meni i izbezumljeno vritala moleime da ga izvadim iz njene bluze. Svukla sam je, ali zaludu. Nigde ni traga ni glasa od pileta, a ona je ipaki dalje po koi oseala njegove kandice kako tre sve

k j j


45/286


46/286

dna pored druge. Njih dve najvie volim. Bile su samnom ve toliko godina. Znam da i one mene vole.

A ta je s druge dve devojke? Gde one spadaju?Godinu dana posle toga dola je Elena; to je la

Gorda. Ona je bila u tako loem stanju da ti to ne moe ni da zamisli. Imala je oko sto deset kila. To je

bila oajna ena. Pablito joj je pruio utoite u svomduanu. Izdravala se radei kao pralja prala je tuerublje i peglala. Nagual je jedne veeri otiao po Pablitai tamo je zatekao tu debelu devojku; dok je radila, iznad njene glave su kruile leptirice. Rekao mi je da suone letele u savrenom krugu dok ih je posmatrao.Video je da se toj eni blii kraj ivota, ali mora da su

leptirice bile pune samopouzdanja kad su mu dale takav znak. Nagual je delao brzo i poveo ju je sa sobom.Neko vreme je sve bilo u redu, ali u njoj su se loe

navike toliko uvreile da nije mogla da ih se oslobodi.I tako je Nagual jednog dana pozvao vetar da joj pomogne. Pomoi joj ili je ubiti o tome se tada radilo.

Vetar je poeo da duva na nju i duvao je sve dok jenije isterao iz kue; bila je sama tog dana pa niko nije video ta se desilo. Vetar ju je terao preko brda u klisure sve dok nije pala u jednu jarugu, u rupu slinu raci. Vetar ju je tu zadravao danima. Kad je Nagual najzad naao, njoj je ve bilo polo za rukom da zaustavi vetar, ali bila je suvie iscrpljena da bi mogla da hoda.

Kako je tim devojkama polo za rukom da zaustave to to je delovalo protiv njih?Pa, pre svega to to je na njih delovalo bila je Na-

gualova tikva koju je on nosio vezanu o pojasu.A ta je bilo u tikvi?Saveznici koje Nagual nosi sa sobom. Rekao mi je

da saveznik dejstvuje kroz njegovu tikvu. Ne pitaj me

nita drugo, jer nita vie ne znam o savezniku. Znamsamo to da Nagual raspolae sa dva saveznika i da muoni pomau kad on to zatrai. Kad su moje devojke bile u pitanju, saveznik se povukao onda kad su one bilespremne da se promene. Za njih je to, naravno, biloivotno pitanje: ili e se promeniti ili umreti. Ali tako

je i sa svima nama, kako god okrene. I la Gorda se


47/286

promenila vie nego iko drugi. Bdla je prazna, praznijaak i od mene, ali usavravala je svoj duh sve dok nijepostala sama mo. Ja je ne volim. Plaim je se. Ona mepoznaje. Zna me u duu i to mi smeta. Ali njoj nikonita ne moe zato to je ona uvek na oprezu. Ne mrzime, ali misli da sam zla. Moda je u pravu. ini mi se

da me isuvie dobro poznaje, a ja nisam tako savrenakako bih elela da budem. Meutim, Nagual mi je rekaoda ne treba da se brinem zbog toga ta oseam premanjoj. Ona je kao Elihio: svet je se vie nimalo ne dotie.

ta joj je tako naroito Nagual uinio?Nauio ju je mnogo kojeemu to nikada nikog

drugog nije uio. Nikad je nije ni mazio niti joj uga-ao. Imao je poverenja u nju. Ona zna sve o svima. Imeni je Nagual priao o svemu osim o njoj. Moda jezato i ne volim. Nagual joj je naredio da bude moj ap-sandija. Kud god pola, naiem na nju. Ona zna sveto ja radim. Ne bih se nimalo iznenadila ni kad bi seona sad, recimo, ovde pojavila.

Mislite li da e doi?Sumnjam. Veeras je vetar na mojoj strani.ta ona to treba da radi? Ima li neki naroit za

datak?Dosta sam ti ispriala o njoj. Ako budem i dalje

govorila o njoj, plaim se da e ona to primetiti, ma

gde bila, a to ne bih elela.Priajte mi onda o drugima.Nekoliko godina poto je naao la Gordu, Nagual

je naao i Elihija. Rekao mi je da je on otiao s tobomu tvoj zaviaj. Elihio je doao da te vidi, jer si ga ti zanimao. Nagual ga nije primetio. Poznaje ga jo od malihnogu. Ali jednog jutra, kad je Nagual poao prema kuiu kojoj si ga ti ekao, sreo se na putu sa Elihijem. Ilisu zajedno krae vreme, a onda se komad bodljikavogkaktusa zalepio na vrh Elihijeve leve cipele. Pokuao jeda ga zbaci, ali trnje je bilo kao ekseri zarilo mu seduboko u on. Nagual mi je priao da je Elihio uproprstom u nebo, stresao nogu i bodljikavi kaktus je spaoi poleteo uvis kao metak. Elihiju je to bilo veoma sme-


48/286


49/286

Otiao je da poseti Beninja u njegovom zaviaju.Kad se pribliavao njegovoj kui, iz estara je istralaRosa koja je jurila prase to se otelo i bealo od nje.Prase je tralo bre od Rose i ona je naletela na Nagua-la i nije mogla da sustigne prase. Onda se okomila naNaguala i poela da vie na njega. On prui ruku kao da

eli da je uhvati, ali ona je bila spremna za borbu. Vre-ala ga je i ikala da je se samo dotakne rukom. Na-gualu se odmah dopao njen duh, ali nikakvog znaka ni je bilo. Nagual kae da je tu malo priekao pre nego toe poi dalje, a onda je prase dotralo i stalo porednjega. To je bio znak. Nagual ju je bez uvijanja pitao dali je zadovoljna svojim poslom, a ona je odgovorila da

nije. Bila je slukinja kod nekoga. Nagual je upitao dali bi pola s njim, a ona je odgovorila da ne bi, ako oneli to to ona pretpostavlja. On joj je tada rekao da je zove radi posla a ona je pitala koliko e joj plaati.Nagual joj ree neku svotu, a ona upita kakav je to posao. Nagual joj odgovori da e s njim raditi na duvan-skim poljima Verakruza. Ona mu je tad priznala da ga

je proveravala: da joj je kazao da e kod njega raditikao sluavka, znala bi da lae, jer se po njegovom izgledu videlo da nikad u ivotu nije imao svog doma.

Oduevila je Naguala i on joj je kazao da doe prepodneva u Beninjovu kuu, ako eli da se izvue iz klopke u koju je zapala. Dodao je i to da e je ekati dodvanaest, i ni asa vie; ako doe, treba da bude spremna na teak ivot i puno rada. Ona ga je onda pitalakoliko su ta duvanska polja udaljena odatle. Nagual odgovori tri dana vonje autobusom. Rosa onda ree dae, ako je toliko daleko, doi im vrati prase u obor. Ito je i uinila. Dola je ovamo i svi smo je zavoleli. Nikad nije bila sitniava niti je ikoga gnjavila; Nagual ni

je morao ni silom ni na prevaru ni na ta da je nagoni.Ona me nimalo ne voli, ali ipak se o meni stara vie nego iko drugi. Ja imam poverenja u nju, iako je nimalo ne volim, i kad odem, ona e mi najvie nedostajati.Moe li to da shvati?

Video sam blesak tuge u njenim oima. Moje ne-poverenje prema njoj nestade. Ona ovla obrisa oi

k


50/286

Tada se razgovor prirodno prekinuo. Ve se smr-kavalo pa sam s mukom pisao; osim toga, trebalo jeda idem u klozet. Nagovarala me da odem u onaj izvankue, a onda se i ona olakala isto onako kao to bi iNagual uinio.

Posle toga je donela dva okrugla lavora, velika poput onih u kojima se deca kupaju, nalila u njih tople vode do pola, sitno izmrvila u rukama neko zeleno lie pa ga bacila u vodu. Zapovednikim tonom mi jenaredila da se operem u jednom od tih lavora, dok seona bude prala u drugom. Ta voda je prijatno mirisala,i pomalo me golicala. inilo mi se kao da sam lice i ruke pokvasio blagim mentolom.

Vratili smo se u njenu sobu. Uzela je moj priborza pisanje, koji sam ostavio na levoj strani njenog kre veta i stavila ga na jednu od svojiih komoda. Prozorisu bili otvoreni i napolju je jo bilo vidno. Mora da je bilo negde oko sedam sati.

Dona Soledad lee na lea. Smeila se na mene.

inilo mi se da je ona olienje topline, mada su njeneoi, uprkos tom osmehu, u isti mah odavale utisak svireposti i neke neumoljive snage.

Pitao sam je koliko je vremena provela sa don Hu-anom kao njegova ena ili uenica. Njoj je bilo smenoto sam joj tako oprezno davao te nazive. Sedam godina, odgovorila je. Podsetila me tada da je nisam video

pet godina. Do tog trenutka verovao sam da sam je video pre dve godine. Pokuavao sam da se setim kadsam je poslednji put video, ali nisam se mogao setiti.

Pozvala me da legnem pored nje. Kleknuo sam nakrevet, do nje. Upitala me veoma tiho da li se plaim.Odgovorio sam da se ne plaim, i to je bila istina. Tuu njenoj sobi, u tom trenutku opet se u meni pojaviloono sa im sam se suoio ve bezbroj puta radoznalost pomeana sa samoubilakom ravnodunou.

Kazala mi je bezmalo apatom da mora biti savrena sa mnom i da mi mora rei da je na susret presudan za nas oboje. Dodala je da joj je Nagual dao izriita i podrobna uputstva o tome ta mora da uini. Dok je govorila, nisam mogao a da se ne smejem njenom upi-


51/286

njanju da govori kao don Huan. Sluao sam je ta go vori i mogao sam unapred da kaem, ta e sad rei.

Odjednom ona sede. Njeno lice bilo je sasvim blizumoga. Video sam kako njeni zubi blistaju u polumraku. Zgrabila me i povukla na sebe.

U mojoj glavi sve je bilo bistro, ali neto me ipak

sve dublje i dublje vuklo u nekakvu movaru. Sam sebenisam mogao da shvatim. Odjednom mi je sinulo dasam, nekako, za sve to vreme bio ispunjen njenim ose-anjima. Ona je bila udna. Hipnotisala me reima. To

je bila hladna, stara ena, i njene namere nisu bile na-mere svojstvene mladosti i snazi, uprkos njenoj vitalnosti i energiji. Shvatio sam tada da don Huan nije njenu

glavu okrenuo u istom pravcu u kome je moju okrenuo.Ta misao bi u svakom drugom kontekstu bila smena,meutim, u tom trenutku ja sam je shvatio kao pravuspoznaju. Uznemirih se sav. Htedoh da siem s njenogkreveta, ali inilo se da sam okruen nekom udnom silom koja me tu zadrala i ne doputa mi da se uklonim. Bio sam paralisan.

Morala je osetiti ta sam otkrio. Iznenada je sma-kla traku kojom je bila omotala svoju kosu pa je hitrim pokretom obavi oko mog vrata. Osetio sam kakose ta traka zatee na mom vratu, ali to mi se odnekuduini nestvarno.

Don Huan mi je uvek govorio da je na veliki neprijatelj injenica da nikada ne verujemo u to to namse deava. U trenutku kad mi je dona Soledad obavi jala traku kao omu oko vrata, znao sam na ta je mislio. Ali ak ni posle takvog razmiljanja moje telo ni

je reagovalo. Ostao sam i dalje mlitav, gotovo ravnoduan prema onome to se inilo da je moja smrt.

Oseao sam pokrete njenih ruku i ramena dok je

stezala traku oko mog vrata. Davila me je veoma snano i veto. Poeo sam da se guim. Njene oi zurile suu mene s luakim sjajem. Tada sam shvatio da je naumila da me ubije.

Don Huan je rekao ovo: kad konano shvatimo tase deava, obino je suvie kasno za povratak. Tvrdio

je da nas uvek razum obmanjuje, jer on prvi primi po-


52/286

ruku, ali, umesto da joj poveruje i odmah postupi prema tome, on eka i odlae.

uo sam tada, ili osetio, kako je neto puklo nadnu mog vrata, iza dunika. Znao sam da mi je slomila vrat. U uima mi je brujalo i zvonilo. Primetio samda neobino jasno ujem. Pomislih da sigurno umirem.Bilo mi je odvratno to nisam kadar nita da preduz-mem da bih se spasao. Nisam ak mogao ni da zamah-nem nogom i da je udarim. Nisam vie mogao ni dadiem. Drhtao sam celim telom, a onda sam odjednomustao i bio slobodan, van njenog smrtonosnog zagrlja ja. Pogledao sam na krevet. Bilo je to kao da gledam

s plafona. Video sam svoje telo, nepokretno i mlitavo,kako lei na njenome. eleo sam da ona ispusti omuiz ruku. Obuze me bes to sam bio toliko glup pa jepesnicom udarih posred ela. Ona vrisnu, uhvati se zaglavu i onesvesti se, ali pre nego to je izgubila svest

ja u magnovenju ugledah fantastian prizor. Video samkao se dona Soledad stropotala s kreveta od siline

mog udarca, i kako je zatim pritrala zidu i priljubilase uz njega kao uplaeno dete.Sledee to sam osetio bilo je da veoma teko di-

em.Vrat me boleo. Grlo mi se toliko osuilo da nisammogao da gutam. Bilo je potrebno da proe dosta vremena dok sam smogao snage da ustanem, a onda sammalo bolje zagledao donju Soledad. Leala je na kre vetu bez svesti. Na elu joj je iskoila ogromna crvenavoruga. Doneo sam malo vode i njom joj poprskao lice, kao to je don Huan uvek inio sa mnom. Kad seosvestila, naterao sam je da hoda, i pridravao sam jeispod pazuha. Bila je sva u znoju. Stavljao sam joj hladne obloge na elo. Povraala je pa sam bio gotovo sasvim siguran da je imala potres mozga. Drhtala je. Pokuao sam da je pokrijem haljinama i ebetom da se za-greje, ali ona sve zbaci sa sebe i okrete lice prema ve-tru. Zamolila me da je ostavim samu i dodala da e,ako vetar promeni pravac, to biti znak da e se onaoporaviti. Zadrala je moju ruku malo u svojoj, kao dase rukujemo, i rekla da nas je sudbina bacila jedno pro

ti d


53/286

Mislim da je veeras jedno od nas dvoje trebaloda umre, ree.

Ne budite ludi. Va kraj je jo daleko, odgovorili a tako sam i mislio.

Ne znam zato, ali bio sam uveren da je ona sad

dobro. Iziao sam iz kue, uzeo sa zemlje jedan tap,i uputio se svojim kolima. Pas zarea. Jo je bio sklup-an na seditu. Naredih mu da izie i on me smesta poslua pa iskoi napolje. Sad je bio nekako drukiji. Video sam ga kako onako ogroman tri u polumraku.

Vratio se iza svoje ograde.Bio sam slobodan. Seo sam u kola da malo raz

mislim. Ne, nisam slobodan. Neto me vuklo da se vratim u kuu. Tamo sam ostavio neto nedovreno. Viese nisam plaio done Soledad. U stvari, obuzela me neobina ravnodunost. Shvatio sam da mi je ona, svesnoili ne, dala neobino vanu lekciju. Pod uasnim pritiskom usled njenog pokuaja da me ubije, ja sam premanjoj postupio na nain koji bi bio nezamisliv pod nor

malnim okolnostima. Ona me zamalo nije udavila; neto me je u onoj njenoj prokletoj sobi nainilo bespomonim, ali ipak sam se izvukao. Nisam mogao dashvatim ta se to zbilo. Moda je bilo posredi ono to

je don Huan uvek tvrdio, a to je da svi mi imamo viakpotencijala, neto to je tu u nama, a ime se retko sluimo. Ja sam zaista udario donu Soledad iz nekog fantastinog poloaja.

Uzeo sam baterijsku lampu iz kola, vratio se u kuu, zapalio sve petrolejke koje sam tu naao i seo uprednju sobu da piem. Rad mi je pomogao da seopustim.

Pred zoru se dona Soledad doteturala iz svoje so be. Jedva se drala na nogama. Bila je sasvim gola. Po-zlilio joj je, i pala je kod vrata. Dao sam joj malo vodei pokuao da je pokrijem ebetom, ali ona je to odbila.Uplaih se da njeno telo ne izgubi svoju toplotu. Pro-mrmljala je da mora biti gola ako od vetra oekuje da je izlei. Napravila je kau od smrvljenog lia, stavila je na elo i tu privrstila vezavi turban oko glave. Uvi-

l b il t l k ji i i l


54/286

suprot meni. Oi su joj bile crvene. Izgledala je zaistabolesna.

Moram ti neto rei, poe slabim glasom. Nagualmi je naredio da te ekam; morala sam ekati, pa makar se to ekanje oteglo i dvadeset godina. Nauio mekako da te primamim i onda ukradem tvoju mo. Znao

je da e kad-tad doi da poseti Pablita i Nestora, pami je rekao da iskoristim tu priliku, da te opinim i datek onda uzmem sve to ima. Nagual mi je kazao da ete moja mo dovesti ovamo, pod uslovom da ivim bes-prekornim ivotom, u vreme kad kod kue ne bude nikog. Moja mo je to postigla. Doao si danas kad su sesvi razili na razne strane. Pomoglo mi je to to sam

besprekorno ivela. Preostalo je bilo samo to da otmemtvoju mo i da te onda ubijem.

Ali zato bi on eleo da uinite neto tako strano?

Zato to mi je potrebna tvoja mo da bih i ja mogla otputovati. Nagual je to morao tako organizovati. Tisi morao biti taj; ako emo pravo, ja te i ne poznajem.Ti meni nisi nita. Zato onda ne bih uzela neto tomi je preko potrebno od nekoga ko mi nita ne znai?To je od rei do rei rekao i sam Nagual.

Zato bi Nagual eleo da mi naudi? Sami ste kazali da se brinuo za mene.

Ono to sam ti noas uinila nije ni u kakvoj vezi

s njegovim oseanjima prema tebi ili prema meni. Tose tie samo nas dvoje, zato to smo mi oboje deo samog Naguala. Ali naroito si ti od njega primio i sauvaoneto to ja nemam, a to mi je preko potrebno to jespecijalna mo kojom te je obdario. Nagual mi je rekaoda je svakom od svoje estoro dece neto poklonio. DoElihija ne mogu da doem. Ne mogu to uzeti ni od svo

jih devojaka, i prema tome ostaje ti da bude mojplen. Moi koju mi je Nagual dao pruila sam priliku daraste i ona je, rastui izmenila moje telo. I ti si razviosvoju mo. elela sam da uzmem od tebe tu mo i zatosam te morala ubiti. Nagual je kazao da e ti, ak akoi ne umre, podlei mojim inima i da e do smrti ostati moj zarobljenik, ako ja to budem elela.


55/286

Ali kako bi moja smrt vama koristila?Ne tvoja smrt, ve tvoja mo. Meni je potrebno da

me neko pogura, inae u se uasno namuiti na svomputovanju. Nisam dovoljno hrabra. Stara sam pa okle- vam i sumnjam. Ako eli da zna istinu, priznau tida se prava borba vodi izmeu mene i Pablita. On jemoj smrtni neprijatelj, a ne ti. Nagual je rekao da bi mitvoja mo pomogla da lake putujem, i dobijem ono tomi treba.

Kako, za ime sveta, Pablito moe da bude va neprijatelj?

Kad me je Nagual izmenio, znao je ta se moe de

siti. Pre svega, postavio me je tako da su mi oi okrenute prema severu, tako da sam ja sad neto suprotnotebi i mojim devojkama koji ste isti. Ja idem u drugompravcu. Pablito, Nestor i Beninjo su s tobom; njihoveoi upravljene su na istu stranu kao i tvoje. Svi ete

vi zajedno poi prema Jukatanu.Pablito je moj neprijatelj ne zato to su njegove

oi upravljene na suprotnu stranu od mojih, nego zatoto je on moj sin. To sam ti morala rei, iako ti ne znao emu ja govorim. Moram ui u drugi svet, tamo gde je Nagual sada. Gde su i Henaro i Elihio. Moram, aki kad bih radi toga morala ubiti Pablita.

ta to govorite, dona Soledad? Poludeli ste!Ne, nisam. Za nas iva bia nita nije vanije od

ulaska u taj svet. Kaem ti da je to za mene iva istina.Da bih dospela u taj svet, ja ivim onako kako me jeNagual nauio. Kad se ne bih nadala tom svetu, ja ne bih bila nita, ba nita. Bila sam debela stara krava.Sada kad mi nada daje vodia i pravac, ak i ako nemogu da uzmem tvoju mo, ja u i dalje imati svoj cilj.

Sp

Castaneda-Drugi Krug Moci

Documents

Transcript of Castaneda-Drugi Krug Moci