Beleske Iz Obligacija

8/11/2019 Beleske Iz Obligacija

http://slidepdf.com/reader/full/beleske-iz-obligacija 1/68

ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈА, ПОДЕЛА ОБЛИГАЦИЈА И ИЗВОРИ

ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈА

Облигација је реч латинског порекла од ob- испред, и ligere-везати. Облигација је значила

iri! "i#$l%-правна веза, то је правна веза из&е'( две стране, на основ( једна страна, поверилац,

и&а права да од др(ге стране, д()ника, за*тева одре'ено пона+ае које се &о)е састојати (

дава(, чие( и (здр)ава(, а д()ник је обавезан на такво пона+ае.

позиције повериоца, облигација је и&овинско право и припада активи ( повериочевој

&аси. а станови+та д()ника, облигација је д(г, и&овинска обавеза и представа пасив(. Оно +то

је за повериоца потра)ивае, за д()ника је д(г и обратно. /век постоји ова корелација.

*ватаа о пој&( облигације0

---дуалистичко схватање 1 не&ачка правна теорија, полази од ри&ског права ( ко&е је

постојао систе& персоналне егзек(ције2 с&атра да ( облигацији постоји двојство еле&ената0

345дебит(&, сц*(лд 1 д()ност д()ника да извр+и д(гован( рад( и д()ност повериоца да т( рад( благовре&ено при&и. 365облигатио, *а7т(нг 1 обавеза д()ника да сноси одговорност (

сл(чај( неизвр+еа обавезе, тј.сек(ндарна обавеза.

---монистичко схватање 1 облигација је јединствена правна веза из&е'( д()ника и

повериоца, а одговорност није еле&ент пој&а него правна последица неизвр+еа овабезе,

и&овинскоправна санкција

888и &онистичка и д(алистика концепција полазе од тога да поверилац и&а једно с(бјективно

право, и&а се с(протстава

---објективна концепција 1 теорија тегације с(бјективни* права2 једно лице &о)е да

оствари одре'ене правне е7екте са&о ако је егово *тее ( склад( са одговорај(9о& нор&о&

објективног права.

---теорија предмета 1 не пориче постојае с(бјективни* права али ( облигацији даје

при&ат ено& пред&ет(2 облигација је једна вредност, вредност која је за д()ника пасивна, а заповериоца активна. Облигација је пре однос из&е'( и&овина него однос из&е'( лица. :а овој идеји

заснован је поја& (говора са са&и& собо&.

Облигација као правна веза и&а ; карактеристике0

1. имовинско правна веза 1 iri! "i#$l%, правна веза, за+ти9ена одговоарај(9о& правно&

санкцијо& која се оствар(је п(те& др)авне прин(де. <отра)ивае &о)е да се оствари подно+ее&

т()бе с(д(, а та т()ба се назива конде&наторна т()ба. =о& т()бо& се покре9е парнични пост(пак( ко&е поверилац тра)и од с(да да донесе прес(д( на ос(д( на чинидб(, којо& 9е д()ник бити

обавезан на чиее. Ово& прес(до& се д()ник( остава рок од 4> дана да добровоно извр+и

свој( обавез(. ?ко на&ири ( то& рок( облигација се гаси. ?ко не пост(пи тако поверилац покре9е

др(ги пост(пак, извр+ни пост(пак ( које& се вр+и прин(дно извр+ее на и&овини д()ника, од

е се од(зи&а вредност и додаје се и&овини повериоца. / @и&( се извр+ее обавало на

личности д()ника 3окови-"i#$lA5. Bато је сада облигација и&овинско-правна веза, и при*ва9ен јепринцип реалне егзек(ције.

Облигациј( треба разликовати од &оралне обавезе, &оралног д(га. Оне не ()ивај( никакв(

правн( санкциј( ве9 проистич( из пристојности, навике, традиције.

Cз&е'( &орални* д()ности и облигација се налазе нат(ралне облигације. Оне нис(

подобне за прин(дно извр+ее. Bа разлик( од &орални* д()ности, нат(ралне облигације и&ај(

посредн( правн( санкциј(. Она се састоји ( то&е +то д()ник који добровоно извр+и обавез( не

&о)е тра)ити натраг. &атра се да је тај д()ник био и правно обавезан да је извр+и и тада она

постаје исто +то и цивлна облигација. <ри&ер0 застарела облигација. Она застарева ( рок( од 4D

година од када је поверилац &огао да тра)и ено извр+ее.

4



Облигација је имовинска веза, и&овинскоправни однос заснован на одре'еној користи и

и&овинско& интерес(, који се посредно или непосредно &о)е изразити ( новц(.

2. правна веза између две одређене стране./ облигацији (век постоје две стране. Оне &ог( и&ати поло)ај д()ника или поло)ај

повериоца. <оверилац значи бити овла+9ен, и&ати права за*тевати од д()ника одре'енопона+ае. <оверилац је активна страна, а д()ник пасивна. C на једној и на др(гој стране се &о)е

појавити ви+е лица.. када и&а ви+е лица постаа се капитае како д(г(ј( или како потра)(ј(.

Eог(9а с( два одговора

A5 солидарна облигација - ако ви+е лица д(г(је или потра)(је облигациј( ( целини, тако да се

нико од и* не ослоба'а обевазе односно права док облигација ( целини не б(де исп(ена.

b5 заједничка 3подеена5 облигација - свако д(г(је или потра)(је са&о један део престације.

<овериоце& се назива не са&о лице које је (говоро& овла+9ено да за*тева исп(ее

д(гована раде него и лице које је претрпело +тет( (след деликтне раде, исплате без правног

основа...

/ неко& облигација&а и једна и др(га страна &ог( и&ати и поло)ај д()ника и поло)ај

повериоца-такви с( двостранообавезни (говори. Fод једностранообавезни* (говора и др(ги*

облигациони* односа 3про(зроковаа +тете, исплате нед(гованог...5 једна страна је са&оповерилац, а др(га страна са&о д()ник.

3. правна веза са одређеном садржином. адр)ина облигације је са&а с(+тина облигације,

зато +то се по садрини разлик(ј(. / теоријско& с&исл(0

G Перовић - облигација је саставена од права повериоца да тра)и одре'ено пона+ае од

д()ника и обавезе д()ника да т( обавез( извр+и. <ред&ет облигације је та престација, одре'ено

пона+ае д()ника које &о)е гласити на давае, чиее и (здр)авае. =реба правити разлик(

из&е'( садр)ине облигације, и пред&ета обавезе0 садр)ин( чине права и обавезе, а пред&ет оно на

+та се та права и обавезе односе, тј.давае, чиее или (здр)авае.

☺ Радишић 1 облигација је збирни поја& који об(*вата потра)ивае и д(г, али не и цео

облигациони однос. Облигациони однос об(*вата ви+е еле&ената045 једна или ви+е облигација 1 (чесници облигационог односа најче+9е (заја&не обавезе. Оне

&ог( бити двојаке0 345 при&арне 1 обавезе који&а настаје са& облигациони однос и које одре'(ј(

тип облигације, нпр.код к(попродаје обавеза пла9аеа цене, преноса својине... 365 сек(ндарне 1

обавезе које настај( (колико при&арне б(д( прекр+ене.

65 споредна права 1 права која сл()е обезбе'е( потра)иваа, лична и стварна средства

обезбе'еа.H5 обавезе (заја&не па)ивости подраз(&евај( обавезе које се састоје ( то&е +то је д()ник

обавезан, а и поверилац тако'е, да пост(пај( са одре'ени& степено& па)е. 3па)а доброг

до&а9ина или па)а доброг привредника5, тј.да се пона+ај( ( склад( са начело& савесности и

по+теа.

;5 преобра)ајна права - овла+9ее (чесника ( једно& облигационо& однос( да једнострано&

изјаво& своје вое (тич( на облигациони однос тако +то 9е га (гасити или ( нече&( из&енити.3право избора повериоца или д()ника ( алтернативној облигацији5

>5 право на приговоре 1 приговори&а се истич( чиенице које трајно или привре&ено одбијај(

за*тев повериоца.

☻ нтић - свака облигација се састоји из два дела0

45 пред&ет облигације и он се вез(је да одговор на питае +та д()ник д(г(је и на +та поверилац

и&а правоI =о је престација која се &о)е састојати ( дава(, чие( или нечие(.

65 ка(за облигације је основ облигације и она се вез(је за питае због чега се д()ник обавез(јеI

Одговор даје теорија. Eо)е да б(де и(ст(с тит(л(с али ?нти9 не &исли на то.

6



4. однос релативног карактера.

<равна веза која дел(је са&о из&е'( повериоца и д()ника, не из&е'( др(ги* лица. :а

основ( облигације једино поверилац &о)е тра)ити исп(ее обавезе, ондосно са&о лице које је сад()нико& засновало облигациј(. Bа др(га лица не &о)е да настане никакво право ни пбавеза.

Облигација је за тре9а лица re! i#Jer Alio! A$JA. ?ли облигација је с(проставива, принцип даоблигација дел(је i#Jer KArJe! познаје из(зетке0

4. случајеви када се одре!ено обли"ационо право мо#е уписати у јавне књи"е +то је сл(чај

нпр.код (говора о зак(п( настај( правне обевезе и за зак(пца и за зак(подавца. Eе'(ти& &ог( се

појавити одре'ена тре9а лица пре&а који&а зак(пацLзак(подавац &о)е да с(протстава своја права.

Bак(пац и&а право да од зак(подавца за*тева предај( ствари на (потреб( и одр)авае ствари. ?ко

ствар није предата на ()ивее ве9 је от('на тре9и& лици&а, зак(пац своје право &о)е (с&ерити

против тре9и* лица. =о право постоја9е ако је тре9е лице знало или је &огло знати за постојае

(говора о зак(п(. Bак(пац и&а право да за*тева одр)авае и од лица које је ствар прибавило

касније. <рава зак(подавца - право да за*тева од зак(пца да (потребава ствар с*одно еној

на&ени, да за*тева исплат( зак(пнине, и да након истека рока преда ствар на поновно др)ае. =а

права и&а пре&а зак(пц(. ?ко зак(пац зак(чи (говор о подзак(п( зак(подавац и&а право да се за

наплат( заостали* зак(пнина обрати и подзак(пц( и да од ега за*тева да &( исплати износ којиодговара висини подзак(пнине.

6. код паулијанске ту#бе. @а(лијанск( т()б( подноси поверилац доспелог потра)иваа и

(слови с( да је потра)ивае доспело и да д()ник не&а довоно стредстав ( својој и&овини из

који* би &огао да на&ири потре)ивае. =о& т()бо& се тра)и да се огласи ни+тави& акт који& је

д()ник от('ио свој( и&овин(. Bа разлик( од (писа ( јавн( киг(, овде се тра)и да поверилац

дока)е да је тре9е лице несавесно.

H. код у"овора у корист трећих лица . =о је (говор на основ( којег настаје одре'ено право за

тре9е лице. Fод овог (говора постоје H лица0 стип(лант, про&итент и бене7ицијар. :пр.(говор о

осиг(ра( ( сл(чај с&рти, осиг(раник је стип(лант, осиг(равај(9е др(+тво је про&итент, а тре9е

лице је бене7ицијар.

Корелација

:а основ( облигације настаје право за повериоца и обавеза за д()ника2 поверилац и&а

потра)ивае а д()ник д(г. Cз&е'( д(га и потра)иваа постоји корелација 3(заја&ност5. <оред

овога постоји јо+ једна корелација 1 поверилац и&а право на за*тев за прин(дно извр+ее, а тадад()ник и&а одговорност која се огледа ( обавези да надокнади +тет( кој( је претрпео ( сл(чај(

еговог неизвр+еа. <рва корелација постоји ( сви& сл(чајеи&а, док др(га са&о ( неки&. <о то&е

се разлик(ј( потп(не и непотп(не облигације.

Потпуне облиације 1 корелација постоји на оба нивоа, д()ник одговара целок(пно&

и&овино&.

!епотпуне облиације 1 &ог( се поделити на"# обли"ације у којима је корелација о"раничена 1 одговорност д()ника је &аа од висине

повериочевог потра)иваа и то ( две сит(ације0

?5 када д()ник одговара са&о дело& своје и&овине а не и&овино& ( целини 1 ово се &о)е

појавити ( две сит(ације0

345 AbAiMo# 1 (станова по&орског права2 када бродски превозник зак(чи (говор са

осиг(раче& и он пре(зи&а обавез( да надокнади +тет( кој( бордски превозник про(зрок(је ( ток(

превоза

H



365 !eKArAJio bo#or% 1 када за наплат( потра)иваа заједно конк(ри+( повериоци

оставиоца и повериоци наследника повериоци оставиоца &ог( за*тевати издвајае и&овине.

:аследник ( ово& сл(чај( оставиочеви& повериоци&а одговара са&о до висине насле'ене и&овине.

N5 када одговара са&о до одре'ене висине

$# обли"ације у којима корелација не постоји 1 не постоји корелација из&е'( права на за*тев и

одговорности2 право на за*тев (оп+те не постоји, али &о)е постојати одговорност 1 нат(ралнеоблигације.

;



ВР%&Е ОБЛИГАЦИЈА

Eог(9е је извр+ти доктринарне и законске поделе. Oоктринарне поделе с( (чиене (правној ки)евности, полазе од пој&а облигације, разла)( га на одре'ене еле&енте и те еле&енте

(зи&ај( као основ за подел( облигације.Bаконске поделе с( &ае сло)ене од доктринарни*, ()е с( и подраз(&евај( разврставае

облигација на неколико врста предви'ај(9и за свак( врст( одре'ена посебна правила.

$октринарне поделе с( извр+ене пре&а неколико критериј(&а0

"# пре&а пред&ет( 1 позитивне и негативне2 облигације циа и облигаиције средства2 новчане и

неновчане.

$# пре&а ка(зи 1 ка(залне и апстрактне, личне и неличне, облигације које настај( на основ( вое и

које настај( на основ( закона.

'# пре&а деивости пред&ета и &но)ини с(бјеката 1 деиве и недеиве2 солидарне и заједничке.

(# пре&а одре'ености и &но)ини пред&ета 1 индивид(ализоване и генеричне2 к(&(лативне,

алтернативне и 7ак(лтативне.

)# пре&а начин( исп(еа и траја( 1 трен(тне и трајне.

*# пре&а карактер( санкције 1 цивилне и нат(ралне.

%&& ( посебној глави оп+тег дела прописана с( правила за следе9е врсте0

"# новчане L неновчане

$# облигације са ви+е пред&ета - алтернативне и 7ак(лтативне

'# облигације са ви+е д()никаLповерилаца 1 деиве, недеиве и солидарне

По+ела преа -ара-теру .ан-ција

Цивилне облигације с( облигације које посед(ј( &о9 прин(дног с(дског извр+еа. Fод

ови* облигација, дакле, постоји непосредна правна санкција. Натуралне облигације с( онеоблигације које не посед(ј( &о9 прин(дног с(дског извр+еа, али ако д()ник добровоно извр+и

такв( обавез(, не &о)е се позивати на исплат( нед(гованог и тра)нити повра9ај датог. =о не

посредна правна санкција. BОО не садр)и оп+те одредбе о нат(рални& облигација&а али и*

по&ие на ви+е &еста0 застарало+9( престаје право да се за*тева исп(ее, а с(д се не &о)е

обазирати на застарелост ако се д()ник на ( није позвао2 не &о)е се тра)ити повра9ај онога +то

је дато или (чиено на и&е неке природне обавезе.=еорије о пој&( нат(рални* обллигација0

теорија о несавршеним цивилним обли"ацијама

<равни поредак треба строго разграничити од &оралног. :атр(ална облигација је

облигација, дакле један правни однос, код којег Pнат(ралнаQ са&о (каз(је на ен извор. вака

нат(рална облигација се заснива не некој цивилној обллигацији која се (след неког разлога

дегенерисала. =а дегенерација се огледа ( недостатк( непосредне правне санкције. <оред тога,исп(ена нат(рална облигација производи сва дејства цивилне облигације. Fритика0 када д()ник

извр+и нат(ралн( облигациј(, он је (чинио не+то на +та је био д()ан не по правно& него по

&орално& правил(, тако да и &оралне д()ности треба да ('( ( поја& нат(рални* облигација.

теорија о моралним ду#ностима

:ат(ралне облигације с( д()ности савести, обавезна снага нат(ралне облигације ле)и (

савести д()ника. Овакво с*ватае знатно про+ир(је до&ен нат(рални* облигација јер се за и*ов

настанак не за*тева прет*одно постојае цивилне облигације. Ова теорија ( нат(ралне облигације

(браја издр)авае брата или сестре или даег ро'ака, обавеза даваа &ираза, д()ности

>



за*валности... Fритика0 не постоји један чврст критериј(& за одре'ивае пој&а нат(рални*

облигација и те+ко се &о)е направити разлика из&е'( и* и несанкционисани* &орални*

д()ности.

Bак(чак0 ове две теорија &огао би да пове)е инстит(т јавнг поретка 1 да би једна &орална

д()ност постала облигација није довоно да б(де са&о израз с(бјективног осе9аа ве9&ора битипри*ва9ена д стране средине као не+то објективно и доп(+тено, а то је питае на које треба да

одговори с(д.

По+ела облиација преа пре+ету

Новчане облигације гласе на предај( одре'ене с(&е новца који је ( законито& оптицај(,

с(протставај( се неновчаним облигацијама које гласе на чиее, (здр)авае или предај( неке

др(ге ствари која није новац. :овчане облигације с( &ного че+9е нео неновчане, поготов( када је

реч о облигација&а које настај( из (говора. <рактично,сви (говори гласе на предај( одре'ене с(&еновца оси& раз&ене. :овчани* облигација и&а и код др(ги* извора0 код про(зрокваа +тете, код

пословодства без налога, код неоснованог бога9еа. :овчане облигације с( и оне које настај(

законо& 1 обавеза издр)аваа из&е'( сродника, с(пр()ника.

Премет новчане обавезе је ва)е9и новац, који је ( законито& оптицај(. :е

&ора бити до&а9и новац ве9 &о)е гласити и на доларе, евре, 7ранке... не &о)е бити н(&из&атички

новац.

Предмет испуњења је оно чи&е се исп(ава облигација и то је иск(чиво

ва)е9и до&а9и новац, односно обавеза се не &о)е исп(нити страни& новце&. Од тог правила

постоје два из(зетка0

4. (говор о продаји непокретности - исплата се &о)е извр+ити и страни& новце& под (слово& да

се вр+и преко тек(9ег рач(на к(пца на тек(9и рач(н продавца.

6. (говор о зак(п( непокретности - тако'е је (слов да се вр+и безготовински& пла9ае&. Rесто се де+ава да (говорне стране предвиде да 9е се исплата вр+тити ( страној вал(ти и

постава се питае да ли је таква одредба ни+таваI BОО је ово питае ре+ио тако да је (вогорна

одредба п(нова)на али под (слово& да се извр'ее &о)е тра)ити једино ( динари&а и то пре&а

к(рс( :N на дан исп(еа новчане обавезе.

'исина новчане обли"ације 1 новац и&а две вредности, једна је (н(тра+а

3к(повна5 вредност, а др(га је егова но&инална вредност. /н(тра+а вредност је тр)и+на зат

+то је одре'(је тр)и+те. :о&инална вредност је она која је исписана на новчаница&а, и (

одре'(је др)ава. Eо)е до9и до несклада из&е'( ове две вредности.

<о принцип( &онетарног валориз&а, &ора се водити рач(на о про&ена&а ( (н(тра+ој

вредности новца. O()ник 9е бити обавезан да исплати он( количин( новца која је једнака онојвредности на да дан када је обавеза настала.

<о принцип( &онетарног но&инализ&а битна је но&инална вредност новца, а обавеза се

&ора исплатити ( оно& износ( који је постојао ( трен(тк( настанка обавеза.

<ри*ва9ен је принцип &онетарног но&инализ&а. Fада обавеза и&а за пред&ет с(&( новца

д()ник је д()ан да исплати онај износ новчани* јединица на које обавеза гласи.

<рви разлог0 једнака вредност (заја&ни* даваа2 код &онетарног валориз&а никада се не би

знало да ли висина егове обавезе одговара висини кој( очек(је поверилац.

Oр(ги разлог0 правна сиг(рност2 д()ник (век (напред зна колико д(г(је

S



=ре9и разлог0 др)авна &онатарна политика2 ако би др)ава при*ватила &онетарни валориза&

објавила би &онетарн( нестабиност.

<остоје и из(зетци али они &орај( бити заснивани на (говор( или на основ( с(дске одл(ке.

:а основ( (говора од принципа &онетарног но&инализ&а &о)е се одст(пити воо& странака.

/говорне одредбе на основ( који* се &о)е одт(пити од принципа &онетарог

&онинализ&а с(0

- индексна клаузула 1 одредба ( (говор( из које настаје новчана обавеза2 када је ова кла(з(ла

(говорена д()ник 9е бити д()ан да исплати онај број новчани* јединица који је обрач(нат ( склад(

са индексо&. Cзабрани индекс &о)е бити било +та0стопа раста тро+кова )ивота, стопа раста

просечне плате, стопа ин7лације... новчана обавеза се пове9ава за онолико процената колико

износи про&ена ( одговарај(9е& индекс(. :пр.зај&одвавац да зај&опри&ц( 4DD DDD динара пре&а

(говор( на дан дан, д(г доспева 4.ј(на, индекс је пове9ае три+кова )ивота. ?ко се ( период( од

дана дана тро+кови )ивота пове9ај( за 6D T он 9е д(говати 46D DDD.

- клизна скала 1 то је (говорна одредба којо& се једна страна др(гој обавез(је да изради и

испор(чи одре'ене пред&ете. Она се обично (говара код (говора о дел(, односно (говора о гра'е(.

:а основ( одредбе клизне скале се подраз(&ева да висина новчане накнаде кој( нар(чилац д(г(је

изво'ач( радова орач(нати ( зависности од цене рада и цене &атеријала и др(ги* еле&ената који

(тич( на цен( производе.- девизна клаузула 1 одредба ( (говор( на основ( које се одре'(је да 9е износ новчане обавезе

бити обрачинат на основ( к(рса динара пре&а некој страној вал(ти.

- златна клаузула 1 ретко се сре9е, јо+ (век је и&а ( &е'(народни& привредни& (говори&а. :а

основ( е (говорне стране (твр'(ј( да 9е се износ новчане обавезе ( динари&а обрачинати на

основ( односа динара пре&а одре'еној количини злата.

Oо одст(паа &о)е до9и и на основ( с(дске одл(ке . <редви'ена с( два правна

правила која дозвоавај( с(д( да својо& прес(до& из&ени висин( новчане обавезе.

- правило о раскидању или измени у"овора збо" промењених околности ако те околности оте)авај(

исп(ее обавезе једне стране или ако се због и* не &о)е остварити свр*а (говора тако да је

очигледно да ви+е не одговара очекиваа (говорни* страна и да би по оп+те& &и+е( било

неправично одр)ати га на снази. Oа би се тај поре&е9ај отклонио ( BОО предви'ено је правилоса&о за (говоре које даје право с(д( да интервени+е и из&ени одре'ен( одредб( ( е&(. Nитно је

да с( ове околности наст(пе пре доспелости д()никове обавезе.

- правило о смањењу или повећању износа накнаде штете у облику новчане ренте 1 новчана рента

је облик накнаде +тете који се д(г(је ( новц( и који се дос('(је ако је +тета про(зрокована с&р9(,

телесно& повредо&, о+те9ее& здрава... висин( (твр'(је с(д пре&а околности&а које постоје (

&о&ент( прес('еа. :акнада се дос('(је ( одре'ено& износ( који се пла9а периодично о+те9ено&

до краја )ивота или за одре'ено вре&е. (д &о)е донети одл(к( којо& се &еа висина износа

ренте воде9и рач(на о то&е да је због односа на тр)и+т( до+ло до про&ене ( (н(тра+ој

вредности новца.

(есто извршења новчаних обавеза

<од &есто& се подраз(&ева &есто ( ко&е д()ник треба да пред(з&е одре'ене раде да биизвр+ио свој( обавез( тако да се потре)ивае повериоца пре&а е&( (гаси.

Fод новчани* обавеза ва)и правило да је то &есто које с( своји& спораз(&о& одредилиповерилац и д()ник, а ако нис( одредили онда то &ора да б(де &есто ( ко&е поверилац и&а

пребивали+те или борави+те ( час( исп(еа. Bначи, новчане обавезе с( доносиве.

/ поглед( исп(еа неновчани* облигација, ва)и правило да се исп(ее вр+и ( &ест(

пребивали+та или борави+та д()ника ( &о&ент( исп(еа.

'реме испуњења

U



=о је дат(& или раз&ак ( оквир( или по чије& истек( д()ник &ора да извр+и свој( обавез(.

Vа)е следе9а правила0

Vре&е исп(еа одре'(ј( поверилац и д()ник своји& спораз(&о&.

?ко га нис( одредили ва)и вре&е које је одре'ено законо&. BОО ( правили&а који&а рег(ли+е

одре'ене (говоре садр)и и прописе и о вре&ен(. :пр.код (говора о к(попродаји к(пац испла9(јецен( ( трен(тк( предаје.

<осебно правило ва)и за (говоре ( привреди. =о је обичајно правило које је било прописано

јо+ оп+ти& (занса&а о про&ет( робе0 к(пац је д()ан да исплати цен( ( рок( од W дана од када је

при&ио 7акт(р( односно рач(н.

?ко не пстоји неко оп+те законско правило онда се вре&е одре'(је пре&а сврси посла, природи

обавеза и пре&а остали& околности&а везани& за тај посао.

?ко ни на овај начин не &о)е да се (тврди вре&е сип(еа онда ва)и правило да поверилац

&о)е позвати д()ника да од&а* исп(ни обавез(, а д()ник је д()ан да то од&а* (чини.

)амата- у"оворна и затезна /говорна ка&ата се (говара када из&е'( настанка облигације и вре&ена када она треба да

б(де исп(ена постоји одре'ени вре&енски раз&ак. Fа&ата се &о)е (говорити и за неновчанеоблигације али са&о ако се ради о ствари&а одре'ени& по род(. <о правној природи (говорна

ка&ата је накнада кој( д()ник пла9а повериоц( за кори+9ее еговог новца.

Одре'ивае висине ка&ате 1 висин( (говорне ка&ате одре'(ј( поверилац и д()ник својо&

воо&. ?ли слобода (говараа ( ово& сл(чај( није неограничена. BОО постава гор( границ( до

које се &о)е (говорити ка&ата0

- када се ради о (говор( из&е'( 7изички* лица не &о)е се (говорити ве9а ка&атна стопа од оне

кој( банка пла9а за +тедне (логе по ви'е(

- када се ради о (говор( из&е'( правни* лица прописано је да 9е висина ка&атне стопе бити

одре'ена посебни& законо& али тај закон никада није донет. /&есто тога банке при&е(ј(

оп+те правило о еквиваленцији (заја&ни* даваа.

?ко с( поверилац и д()ник одредили да 9е д()ник бити обавезан да плати ка&ат( али нис(

одредили ен( висин( BОО је предвидео посебна доп(нска правила0

- за 7изичка лица 1 висина ка&ате кој( банка пла9а за +тедне (логе по ви'е(

- за правна лица 1 висина ка&ате кој( би д()ник пла9ао банци прилико& зак(чеа истог или

сличног (говора

Плаћање пре рока

O()ник новчане обавезе &о)е је исп(нити и пре рока, а одредба којо& би се он одрекао

овог свог права била би ни+тава. <остава се питае +та се де+ава са ка&ата&а за вре&е од дана

исплате до дана доспелости обавезеI O()ник и&а право да обе ка&ате одбије од износа д(га, са&о

ако је то било предви'ено (говоро& или произлази из обичаја. Cпак, код продаје са оброчни&отплата&а цене, к(пац &о)е (век исплатити одједно& остатак д()не цене и то тако да се остатак

испла9(је чист, без (говорни* ка&ата. Fада је реч о зај&( пре рока, зај&опри&ац &о)е вратити заја&

пре рока али је д()ан да обавести зај&одавца о својој на&ери и да &( надокнади +тет(. лично је

и код вра9аа кредита. Eе'(ти&, ( сл(чај( накнаде &атеријалне +тете ( облик( новчане ренте,

д()ник не би &огао да отплати све износе одједно& јер би се то противило сврси новчане ренте.

$оспевање у"оворне камате

Oоспелост неке облигације значи да је наст(пио одре'ени &о&енат након кога поверилац

и&а право да за*тева прин(дно напла9ивае. Fа&ата је споредна обавеза, која &о)е постојати са&о

W



(з нек( главн( обавез(, али и&а одре'ен( са&осталност која се огледа ( то&е +то &о)е да доспева и

( др(гачији& рокови&а него главна обавеза. /говорна обавеза доспева ( оно& рок( ( ко&е с( се

поверилац и д()ник (тврдили. ?ко нис( (тврдили онда доспева по истек( једне године од дана

када је настала главна (говорна обавеза. ?ко главна (говорна обавеза доспева пре једне године,онда и обавеза пла9аа ка&ате доспева са главницо&. Одст(пае од овог правила је предви'ено (

сл(чај( да ствар продата на кредит даје плодове или неке др(ге користи, када к(пац д(г(је ка&ат( дтренитка када &( је ствар предата. Eог(9е је и да се ка&ата д(г(је и када није (говорена, нпр.код

(говора ( привреди, зај&опри&ац д(г(је ка&ат( и ако она није (говорена.

C&а ли поверилац право да од д()ника за*тева исплат( ка&ате на ка&ат(, тзв.анатоциза&I

<ре&а BОО забраено је напла9ивае ка&ате на ка&ат(, а то се пре свега односи на доспеле а

неиспла9ее затезне ка&ате, као и на (говорне ка&ате, азати& и на сва доспела пвре&ена новчана

даваа. Овакве одредбе с( ни+таве, али не9е са собо& пов(9и ни+тавост целог (говора ако он

&о)е опстати и без те одредбе, и ако она није била (слов (говора или одл(ч(ј(9а поб(да.

<редви'ено је и да (колико свота неиспла9ени* ка&ата достигне главниц(, онда ка&ата престаје да

тече. Одст(паа0

- кредитно пословае банака и др(ги* банкарски* организација

- код (говорне ка&ате предви'ено је да се &о)е (напред договорити да 9е се стопа ка&ате

(ве9ати ако д()ник не исплати доспеле ка&ате на вре&е, али то пове9ае не би &огло и9иизнад законског&акси&(&а

- када је с(д( понет за*тев за исплат( ка&ате, (говорне или затезне, &о)е се за*тевати исплата

ка&ате на износ неиспла9ене ка&ате и то од дана када је с(д( поднесен за*тев за ен( исплат(.

Bатезна ка&ата је санкција за д()ника новчане обавезе због тога +то обавез( није

исп(нио на вре&е. Bатезна ка&ата је један вид претпоставене накнаде +тете и она се огледа (

то&е +то (след доце д()ника он није &огао да на др(ги начин (потреби новац и тако из ега

изв(че нек( корист. Eе'(ти&, &о)е се десити да +тета б(де ве9а од исноса затезне ка&ате и он тада

и&а право на потп(н( накнад( +тете. Ова +тета се не претпостава него доказ(је. Fривиц( не

&ора да доказ(је зато +то се ( на+е& прав( кривица претпостава. =а претпоставка се става на

терет д()ника и он &ора да доказ(је да није крив. <оверилац и&а право на накнад( +тете и

из&акле добити које је д()ник ( &о&ент( зак(чеа д()ник &огао предвидети као &ог(9епоследице повреде (говора. Xедино ( сл(чај( ако је до +тете до+ло (след преваре или на&ерног

неисп(еа, или неисп(еа (след краје непа)е, поверилац и&а право да за*тева накнад(целок(пне +тете, без обзира на то +то д()ник није знао за посебне околности због који* с( оне

настале.

@азлик(је се од (говорне ка&ате0

- д(г(је се са&о код новчани* обавеза и (век се д(г(је ( новц( док се (говорна &о)е д(говати и (

ствари&а одре'ени& по род(

- д(г(је се са&о од &о&ента кад се падне ( доц( док (говорна &о)е и од настанка облигације

- (говорна ка&ата је диспозитивне, а затзена и&перативне природе. <оверилац и д()ник се не

&ог( договорити да д()ник не д(г(је затезн( ка&ат(. <оверилац &о)е ослободити д()ника са&о

када је обавеза доспела, али то не &о)е (радити раније. топа затезне ка&ате је (твр'ена законо&.

/ на+е& прав( то је Bакон о висини стопе затезне ка&ате.

Bатезна ка&ата се сатоји из две дела0

4. про&ениви- он је једнак стопи раста цена на &ало који &есечно (твр'(је @еп(блички завод застатистик(

6. 7иксни- и он износи D,6> T.

<о&о9( овако одре'ене стопе висина се израч(нава тако +то се главни д(г (ве9ава за стоп(

раста цена на &ало и тај износ &но)и са D,6>. ако је стопа (говорне ка&ате ви+а од затезне ка&ате

тече (говорна ка&ата. ?ко је обрн(тоо тече затезна. C код затезне ка&ате постоји забрана

анатоциз&а из(зев када је законо& др(кчије одре'ено. Од овог правила постоји из(зетак а то је кад

Y



д()ник не исплати затезн( ка&ат( па га поверилац т()и и тада он и&а право да ( т()би наведе

износ који представа збир главнице и (говорне ка&ате и на тај износ онда тра)и затезн( ка&ат(.

=а ка&ата се назива процесна ка&ата.

Bатезна ка&ата почие да тече од доласка д()ника ( доц(. Eора се правити разликаиз&е'( новчани* обавеза које настај( из (говора и које настај( као накнада +тете.

- *а основу у"овора 1 првог дана по протек( рока који је (говорен за исп(ее обавезе, а ако рок није (говорен онда када га поверилац опо&ене. ?ко је поверилац проп(стио да га опо&ене ондакада је (п(тио т()б( с(д( којо& тра)и прин(дно извр+ее. Fада с( ( пита( повре&ене

облигације онда д()ник долази ( доц( по протек( рока који је био (говорен за исплат(. Од

повре&ени* новчани* облигација које с( (напред познате треба разликовати оне чији се износ

повре&ено обрач(нава 1 нпр.пла9ае наканде за (тро+ен( електричн( енергиј(. Fод овакве

новчане обавезе д()ник долази ( доц( од дана када &( је обрач(н доставен, а ако није

доставен обрач(н онда од дана подно+еа т()бе.

- &бавеза за накнаду материјалне и нематеријалне штете. Eатеријална +тета је (&аее

нечије и&овине или спречавае (ве9аваа нечије и&овине. Обавеза наст(па ( &о&ент(

про(зроковаа +тете, и од тада се д(г(је затезна ка&ата звог тога +то је висина накнаде позната

ве9 ( трен(тк( про(зроковаа +тете. Fада је ( пита( не&атеријална +тета која се испоава (

7изичко& и д(+евно& бол( или стра*(. Fада неко лице про(зрок(је не&атеријалн( +тет( о+те9ении&а право да за*тева накнад( ( новц(. Обавеза доспева ( трен(тк( доно+еа с(дске прес(де којо&

се он ос('(је на пла9ае одре'еног новчаног износа. Bатезна ка&ата тако'е наст(па од &о&ента

доно+еа прес(де.

По+ела облиација преа но/ини пре+ета

=о с( облигације које и&ај( два или ви+е пред&ета2 називај( се јо+ и сло)ене облигације.Fада ( једној облигацији и&а ви+е пред&ета постава се питае како д()ник исп(ава

свој( обавез(I обзиро& на то питае облигације &ог( се поделити на алтернативне, 7ак(лтативнеи к(&(лативне.

лтернативне облигације

Fод ови* облигација д()ник д(г(је ви+е пред&ета али се облигације ослоба'а предајо&

са&о једног пред&ета 1 MA re! !#J i# obligAJio#e. <равило је да пред&ет исп(еа одре'(је

д()ник, али (говоро& &о)е бити (твр'ено да пред&ет одре'(ј( поверилац или тре9е лице.

Fада право избора и&а д()ник, он је д()ан да избор извр+и ( (говорено& рок(. ?ко

д()ник то не (чини поверилац га &о)е т()ити али он са& не &о)е извр+ити избор (&есто ега.

O()никово право избора траје све док ( извр+но& пост(пк( поверилац не добије једн( од ствари.

/говоро& &о)е бити (твр'ено да право избора припада повериоц(. <оверилац то своје

право &ора извр+ити ( рок( или оно прелази на д()ника.

?ко је право избора поверено тре9е& лиц(, а оно не извр+и збор ( рок(, извр+и9е га с(д поза*тев( д()ника или повериоца.

Fада се извр+и избор, облигација постеје једноставна. <раво избора је једна врста правне

&о9и. Cзјава о избор( је неопозива и наследива. Ово претварае се назива и концентрација

облигације 1 један облигациони однос са ви+е пред&ета се своди на један пред&ет. Oоконцентрације облигације 9е до9и и без вое, (след пропсати ствари. ?ко један пред&ет пропадне

(след ви+е силе облигација се своди на преостали пред&ет-е. ?ко је до пропасти или

не&ог(9ности исп(еа до+ло кривицо&0

4D



- O()ника 1 а е&( је припадало право избора, облигација постаје једноставна2 а право избора је

припадало повериоц( он &ио)е да бира из&е'( исп(еа преостали& пред&ето& и накнаде

+тете.

- <овериоца 1 а е&( је припадало право избора, д()никова обавеза се гаси али он &о)е

тра)ити да &( се преда преостали пред&ет а да за пропали надокнади +тет(2 а право избора је

припадало д()ник(, егова обавеза престаје али се &о)е определити за накнад( +тете иизвр+ити обавез( преостали& пред&ето&.

!акултативне облигације

<ознате с( јо+ из @и&а2 пр. ако нечији роб нанесе +тет(, власник роба и&ао је обавез( да

преда роба, а &огао је и да надокнади +тет( и тако се ослободи одговорности. Bначи, д(г(је се

један пред&ет, али се &о)е ослободити обавезе предајо& др(гог пред&ета. Zак(лтативне

облигације &ог( настати на основ( (говора, закона или теста&ента. =еста&ент пр. заве+талац

остави легат својој )ени ( ко&е нала)е сво& наследник( да &ора при&ити )ен( ( свој( к(9( да

)иви с и& али се обавезе &о)е ослободити ако јој да одре'ен( с(&( новца. Оставиочева с(пр(га (

ово& сл(чај( &о)е за*тевати са&о да јој се дозволи да )иви ( к(9и, не &о)е за*тевати новац.

Ово овла+9ее д()ника да се ослободи обавезе назива се [A$lJA! AlJer#AJi"A, и то нијеправо избора из 7ак(лтативне облигације. Овде се правна сит(ација не &еа, јер је 7ак(лтативна

облигација једноставна облигација, она је са&о привидно сло)ена. Fод 7ак(лтативни* облигација

ва)и правило #A re! !#J i# obligAJio#e. Cзјава није неопозива, ве9 д()ник &о)е да је опозове све

до предаје пред&ета обавезе повериоц(.

@азлика из&е'( алтернативне и 7ак(лтативне облигације огледа се и код пропасти ствари.

?ко пред&ет облигације пропадне (след ви+е силе или кривицо& повериоца, обавеза се гаси. ?ко

пропадне (след дога'аја за који д()ник одговара, поверилац &о)е тра)ити са&о накнад( +тете,

али не и др(ги пред&ет, док се д()ник &о)е ослободити обавезе накнаде +тете (колико исп(ни

пред&ет који је обла+9ен да да (&есто д(гованог пред&ета.

Zак(лтативне облигације које настај( законо&0- код прекомерно" оштећења 1 када из&е'( обавеза ( двостранообавезно& (говор( постоји

очогледна несраз&ера ( дава( која је последица забл(де једне стране, страна која је о+те9ена&о)е тра)ити пони+тее по правили&а р(+иви* (говора ( рок( од годин( дана. Oр(га страна 9е

бити д()на да врати све +то је по (говор( при&ила, али &о)е и доплатити до висине стварне

обавезе.

- код у"овора о поклону 1 поклон је неопозив оси& ( два сл(чаја0

"# гр(ба неблагодарност поклонопри&ца

$# накнадно осиро&а+ее поклонодавца 1 поконопри&ац се обаезе повра9аја поклона &о)е

ослободити давае& издр)аваа поклонодавц(.

"умулативне облигације

=о с( облигације које и&ај( два или ви+е пред&ета. O()ник се ослоба'а када преда све те

пред&ете. <равило је да се сви пред&ети предај( исовре&ено, али д()ник и поверилац &ог((говорити и с(кцесивн( предај(. /колико пред&ет пропадне (след ви+е силе, д()ник д(г(је са&о

преостале пред&ете, а ако пропадне кривицо& онда преостале пред&ете и накнад( +тете (

вредности (ни+теног пред&ета.

888O(алистичке облигације 1 на свакој страни стоји по једно лице. Оне &ог( бити једнострано

обавезне и двострано обавезне.

888<л(ралистичке облигације 1 на једној или обе стране ( облигацији постоји ви+е лица.

По+ела преа +е0и1о.ти пре+ета и но/ини .убје-ата

44



:пр.два с(власника једносг стана продај( једно& лиц( свој стан2 они с( повериоци једне

исте обавезе. Cли два ортака (з&( заја& од банке да би направили ка7и9, они с( заједно д()ници./ ови& сит(ација&а питае је како д()ници д(г(ј( и како повериоци потра)(ј(I =о зависи

од две ствари0"# да ли је пред&ет облигације деив или недеив

$# да ли из&е'( са&и* д()ника, или д()ника и повериоца постоји неки правни основ који

рег(ли+е конкретан правни однос 3закон, (говор, теста&ент5

тога се ове облигације деле на деиве, солидарне и недеиве.

#е$иве облигације

=о с( оне облигације чији је пред&ет деив. / прав( се с&атра да је пред&ет деив ако се

&о)е поделити и исп(нити ( делови&а који и&ај( иста својства као цео пред&ет, а да прито& цео

пред&ет не г(би ни+та од своје вредности. <ри&ер за то с( новчане облигације, или облигације

које за пред&ет и&ај( ствари одре'ене по род(. Fод д(алистички* облигација се питае деиви*

или недеиви* облигација не постава, док је код пл(ралистички* облигација оно врло значајно.\ко је облигација деива онда се при&е(је правило да се облигација дели &е'( д()ници&а и да

сваки д()ник одговоара за свој део обавезе. ?ко ( пл(ралистичкој облигацији и&а ви+е

поверилаца онда се потра)ивае дели &е'( повериоци&а на једнаке делове оси& ако није др(гачије

одре'ено, и сваки поверилац &о)е тра)ити са&о свој део. Oелива облигација подраз(&ева

јединствен извор из којег настаје. =о &о)е бити (говор, теста&ент или закон.

<л(ралистичке облигације које и&ај( деив пред&ет 3заједничке облигације5 &ог( бити0

- Пасивне 1 на страни д()ника и&а ви+е лица и свако одговара за свој део д(га2 последице

доце једног д()ника не дел(ј( пре&а остали& д()ници&а2 прекид застарелости и застој

застарелости једног д()ника не дел(је пре&а остали&.

- ктивне 1 на страни повериоца и&а ви+е лица и свако &о)е потра)ивати са&о свој део2 ризик

инсолвентности д()ника сноси сваки поверилац понаособ2 ако је д()ник исплатио једног

повериоца остали не&ај( право да од ега тра)е да и& да део2 доца производи дејство са&о пре&а једно& повериоц(, застарелост и новација тако'е.

Fод деиви* облигација претпостава се да се д(гLпотра)ивае дели на онолико делова

колико и&а д()никаLповериоца. =о не ва)и за (говоре ( привреди, код који* се претпостава да

сва та лица д(г(ј( солидарно2 солидарност се &о)е иск(чити са&о изричито& сагласно+9(.

%олидарне облигације

=о с( пл(ралистичке облигације код који* је пред&ет деив али се (пркос то&е пред&ет

д(г(јеLпотра)(је ( целини. @азлог то&е је одредба теста&ента, (говора или закона.

O(гLпотра)ивае престаје тек када се облигација извр+и ( целини. Eог( бити0

Пасивне солидарне обли"ације 1 са ви+е д()ника и једни& повериоце&, ( који&а свакид()ник одговара за д(г ( целини и поверилац &о)е да за*тева исплат( д(га ( целини од сваког

д()ника све док обевеза не б(де исп(ена. Fада један д()ник исп(ни обавез(, сви се ослоба'ај(

д(га. <оверилац и&а право да изабере д()ника од којег 9е тра)ити исплат(. Cзбор повериоца није

неопозив. O()ници &ог( да д(г(ј( са различити& рокови&а али тада поверилац &о)е да за*тева

исплат( са&о од д()ника које& је рок доспео.

Fод пасивне солидарности д()ници се (заја&но заст(пај(. @аде једног д()ника производе

дејство и пре&а остали&а 3приговор ни+тавости, исп(ее...5. :е заст(пај( се ( рада&а које нис(

корисне за све, тако да, ако један д()ник призна непостоје9( ка&ат(, пове9ае ка&ате...таква рада

не&а дејство пра&а остали& д()ници&а.

46



Bначај ови* облигација је +то представа средство обезбе'еа потра)иваа. =а средства

сл()е да би повериоц( осиг(рали наплат( (колико и&овина д()ника не пр()а довон( сиг(рност.

Fада поверилас не&а т( сиг(рност он &о)е тра)ити од д()ника0

345 да &( преда ствар из чије вредности би &огао да се наплати2 он на тој ствари стиче стварноправо и зато се то назива стварно средство обезбе'еа 3залога, *ипотека, капара или од(станица5.

365 да се поред ега обаве)е јо+ неко лице које 9е заједно са д()ници&а гарантовати да 9е д(гбити исп(ен и зато се то назива лично средство обезбе'еа 3је&ство и пасивна солидарност5.

<асивна соладарност је бое средство обезбе'иваа од је&ства јер је процес наплате д(га

од је&ца ко&пликованији од солидарног д()ника јер поверилац &о)е да бира од кога 9е се

наплатити, док код је&ства &ора прво од д()ника па тек онда од је&ца.

<асивне солдарности не&а ако није предви'ана законо&, теста&енто& или (говоро&. Bакон

као извор подраз(&ева постојае законске нор&е која предви'а да ако се ви+е лица на'( ( једној

законо& предви'еној сит(ацији одговарај( солидарно. =акви* при&ера ( BОО и&а доста, а и&а и* и

( Bакон( о насле'ива( 3одговорност наследника за д(гове повериоца5 и <ородично& закон(

3одговорност с(пр()ника за тек(9е обавезе5.

Oејство пасивне солидарности0

?5 ( однос( повериоца и д()никаваки д()ник и&а право да пре&а повериоц( истакне приговор. <риговори с( чиенице

које (кидај( или одла)( за*тев за исп(ее. <риговори &ог( потицати из са&и* извора из који* је

настала облигација 1 приговор ни+тавости или р(+ивости (говора. ваки д()ник &о)е да

истакне и лични приговор који се тич( са&о егове личности или личног односа са повериоце& 1

пословне неспособности, приговор пребијаа...

Oејства из&е'( повериоца и д()ника престај(0

4. исп(ее& 1 када један д()ник исп(ни д(г ( целини облигација се гаси2 исто дејство

и&а и полагае износа ( с(д.

6. ко&пензацијо& 1 начин престанка облигације када се ( однос( стекн( два истородна

доспела потра)иваа. Eог(9а је када поверилац и&а потра)ивае пре&а д()ник( и д()ник

истовре&ено пре&а повериоц(. Fада се стекн( ови (слови једна страна &о)е једнострано& изјаво&

вое извр+ити ко&пензациј(. O()ник &о)е извр+ити пребијае и ( то& сл(чај( се потра)иваеповериоца пре&а остали& д()ници&а за тај износ с&а(је. ?ко тра)и од неког др(гог д()ника он

&о)е да пребије потра)ивае свог сад()ника пре&а повериоц( али са&о ( висини износа који

сад()ник д(г(је пре&а правили&а &е'(собног односа сад()ника.

H. отп(+тае& д(га 1 начин га+еа д(га на основ( спораз(&а из&е'( д()ника и

повериоца. ?ко поверилац склопи овај спораз(& са&о се једни& д()нико& правило је да треба

(тврдити +та је била свр*а отп(+таа. ?ко је свр*а била да се са&о тај д()ник ослободи д(га,онда се д(г остали* д()ника с&а(је за тај износ и тада се ради о отп(+та( д(га i# Ker!o#A%.

?ко је свр*а била да се сви д()ници ослободе од д(га онда престаје обавеза сви* сад()ника и тада

је реч о отп(+та( д(га i# re%.

;. преново& 3новацијо&5 - на основ( спораз(&а д()ника и повериоца који& они предви'ај(

да 9е д()ник (б(д(9е д(говати неки др(ги пред&ет или да 9е егова обавеза и&ати неки др(ги

основ. =ако'е се &ора водити рач(на о сврси. ?ко је пренов (чиен ин персона&, обавеза тогд()ника се гаси, а обавеза остали* се са&о с&а(је за егов део. ?ко је пренов (чиен ин ре&

обавеза се гаси ( потп(ности, па с( сви д()ници ослобо'ени обевезе.

>. поравнае& 1 спораз(& повериоца и д()ника који& они окончавај( спор који из&е'( и*

траје и (ре'(ј( др(гачије своја права и обавезе. ?ко се склопи са једни& д()нико& не дел(је и

пре&а остали& д()ници&а. ?ли остали сад()ници &ог( да се придр()е овакво& поравна( и оно

9е деловати пре&а сви&а, а то &ог( са&о ако дејство није ограничено пре&а једно& д()ник(.

S. сједиее& 3кон7(зијо&5 1 када се својство повериоца и д()ника стекн( ( једној

личности 3најче+9е код насле'иваа5. Обавеза остали* д()ника с&а(је се за онолико колико

износи део тог д()ника ( обавези.

4H



888Oоца

<ре&а оп+те& правил( поверилац долази ( доц( ако без основаног разлога одбија да

при&и исп(ее или га своји& пона+ае& спречи. =ако'е долази ( доц( ако је спре&ан да при&иисп(ее д()никове истовре&ене обавезе, али не н(ди исп(ее свој еистовре&ене обавезе. Fод

солидарни* облигација, ако поверилац падне ( доц( пре&а једно& д()ник(, онда то производидејства пре&а сви& д()ници&а.

O()ник долази ( доц( кад не исп(ни обавез( ( предви'ено& рок(. /колико рок није

одре'ен, д()ник пада ( доц( када га поверилац позове да исп(ни обавез(. <о+то д()ници &ог(

д(говати са различити& рокови&а дејство задоцеа се цени посебно пре&а свако& д()ник(. ?ко

се нис( обавезали са различити& &одалитети&а, ово правило се не при&е(је.

888Bастарелост

:а застарелост се &о)е позвати са&о онај д()ник пре&а ко&е је застарелост наст(пила,

ондносно сви (колико је наст(пила за све д()нике. Cзвр+ен прекид или застој застарелости пре&а

једно& солидарно& д()ник( не&а дејство пре&а остали& д()ници&а али д()ник који је &орао да

исп(ни обавез( и&а право регреса пре&а сад(ници&а који с( били ослобо'ени обавезе (след

застарелости. Fада се један д()ник одрекне застарелости, то не&а дејства пре&а остали&д()ници&а.

N5 ( однос( из&е'( са&и* д()ника

Fада сви д()ници заједно истовре&ено исплате д(г пре&а повериоц( ( целини преста9е

односи из&е'( сад()ника, а ако са&о један исплати потра)ивае ( целини настаје нов однос

из&е'( сад()ника ( ко&е је исплатилац поверилац а сад()ници д()ници.

Овај однос ви+е није солидаран ве9 се ради о подееној облигацији. <равило је да се &ора

(тврдити да ли је не+то било (говорено &е'( д()ници&а. ?ко (говора који то рег(ли+е не&а онда

се глада какви с( били правни односи (чесника из кога је настала солидарност. ?ко се ни на тај

начин не &ог( (тврдити делови онда се д(г дели на једнаке делове. Ово правило доп(ено је јо+

једни& које ре+ева пробле& инсолвентности једног д()ника. Oео д(га који д(г(је инсолвентанд()ник се равно&ерно дели &е'( остали&а. Овај однос је однос права регреса.

ктивне солидарне обли"ације - на страни повериоца и&а ви+е лица, а на страни д()ника

једно. =ада ви+е поверилаца потра)(је д(г ( целини, а када д()ник исплати д(г ( целини,

ослоба'а се обавезе пре&а сви& повериоци&а. O()ник и&а право да бира ко&е од поверилаца 9е

исп(нити свој( обавез(. ?ко поверилац не сачека избор ве9 за*тева избор, д()ник &ора обавез(исп(нити е&( а не др(го& повериоц(. ?ко тако не (ради би9е ( д()ничкој доци која дел(је

пре&а сви& повериоци&а. <рекид и застој застарелости које је извр+ио један поверилац дел(је (

корист сви*.

<равни значај 1 ове облигације слабе правн( сиг(рност јер ако д()ник исп(ни обавез(

пре&а једно& повериоц( није сиг(рно да 9е тај поверилац дати остали&а и*ове делове. Они с(

онда ( однос( права регреса.

Неде$иве облигације

=о с( пл(ралистичке облигације чији је пре&ет недеив 1 не &о)е се поделити и исп(нити

( делови&а а да пред&ет не изг(би свој( с(+тин( или не с&аи вредност. =аква је нпр.облигација

нечиеа. <ред&ет &о)е бити недеив и по својој природи 1 дија&ант, )ива )ивотиа... =о је

апсол(тна недеивост. <ред&ет &о)е бити и релативно недеив 1 по природи је деив али га

странке с&атрај( недеиви& нпр.колекција слика од једног а(тора.

4;



:едеиве облигације &ог( бити са више ду#ника 3на ове облигаије се при&е(је правило

о пасивни& солидарни& облигација&а5 или са више поверилаца 3на ове облигације се не при&е(је

правило о активни& солидарни& облигација&а пре&а ко&е поверилац &о)е да тра)и од д()ника да

исп(ни обавез(, ве9 ва)и правило да д()ник &ора исп(нити обавез( сви& повериоци&а заједно, а једно& повериоц( са&о када је тај поверилац овла+9ен за прије& таквог исп(еа5.

<равила која ва)е за исп(ее директно повериоци&а и&ај( исто дејство као и полагае ипредаја с(д(.

4>



ИЗВОРИ ОБЛИГАЦИЈА

Cзвори облигација с( с( ск(пови правни* чиеница из који* нич( облигације. <оја& ови*чиеница (каз(је на и*ов( непосредн( повезаност са нор&а&а објективног права из којег црпе

свој правни значај. Bакон са& за себе, не с&атра се изворо& облигација, ве9 изворо& облигационогправа.

"# Гај 2Ин.титуције34 бипартитна по+ела5по.тоје +1а и61ора

уговор

деликти

Ово је подела !%%A Mi"i!io-најва)нија, најоп+тија подела, подела која није де7инитивна

ве9 са&о главна, иза е &ог( стајати и др(ге поделе.

$# Гај 2789 :;<=>=?@834 трипартитна по+ела5 по.тоје три иA1ора

Облигације настај( &' ()*+,- ),/)*,- 0+,*)& поред ова два. =о с( и др(ге чиеницепоред деликта и уговора. Овој тре9ој гр(пи заједничко је са&о то да се разлик(ј( од (говора и

деликата.

'# Ју.тинијан 2ин.титуције34 Bет1орна по+ела

контракти

деликти

квазиконтракти

квазиделикти

=ре9и извор ( прет*одној поделио се дели на два 1 квазиконтракте и квазиделикте.

(# Cранцу.-и раDан.-и 6а-они- E 1олунтари.тиB-и -ритерију

облигације које настају на основу во$е0 (говор и једностране изјаве

облигације које не настају на основу во$е0 др(ге чиенице из који* настај( облигације

3деликти, квазиделикти, квазиконтракти и законске облигације5

)# F наGе пра1у по+ела је и61рGена у "#Bлану ЗОО

уговори

проузроковае тете

стицае без основа

пословодство без налога

једностране изјаве во$е

друге законом утврђене чиенице 5сродничка и брачна веза6

4S



FГОВОРИ

ПОЈАМ FГОВОРА

/говор је једна од најва)нији* правни* (станова, среди+на правна инстит(ција. =о је

(станова која задире ( све области права, па чак и ( јавно право. / јавно& прав( и&а&о

нпр.(правни (говор 3једна страна је неки јавноправни колективитет и пости)е се јавна свар*а или

и&а јавни пред&ет5. ре9е се и &е'(народно& јавно& прав( ( облик &е'(народног (говора

3(говорне стране с( др)аве или &е'(народне организације5 и ( радно& прав( као (говор о рад(

3из&е'( запосленог и послодавца5, ( трговинско& прав( (говор о привреди 3зак(ч(ј( привредни

с(бјекти из&е'( себе који спадај( ( кр(г и*ове делатности5. /говор ипак најзначајниј( (лог( и&а

( гра'анско& прав(.

Облигационоправни (говор је сагласност воа два лица којо& се пости)е одре'ено

облигационоправно дејство. /говор је .пора6у из&е'( два лица. <ре 4U.века за (говор није била

довона проста сагласност воа ве9 је &орала бити пра9ена одре'ено& 7ор&о&, рит(али&а,

гестови&а који с( и&али свечани карактер. /чесника није обавезивала реч ве9 7ор&а.Fарактеристике облигационог (говора0

4. двострани правни посао - за настанак је неоп*одно постојае две вое

6. призводи обли"ационо дејство - (говор ствара, &еа или гаси облигационе односе 3д(говински,

либераторни, новаторни5

H. производи имовинскоправно дејство - правне последице (говора се директно одра)авај( (

и&овина&а (говорни* страна2 (право по то&е се разлик(је од (говора ( др(ги& грана&а права.

Bа означавае (говора користе се и речи0 спораз(&, пакт, погодба, (таначее. / BОО

тер&ин погодба се (потребава да би се означила једна одредба (говора, а не (говор ( целини.

Oоговор се (потребава да означи спораз(& који с( (говорене стране постигле токо& преговора.

/чесници ( (говор( се називај( (говорници, (говарачи, (говорне стране...

Bа+то (говор обавез(јеI4.теорија вое2 6.теорија обе9аа2 H.теорија повереа2 ;.теорија ослааа2 >.теорија преноса

!АHЕЛА FГОВОРА

"# %лобо+а уо1араIа

<ос&атрана са станови+та велики* коди7икација гра'анског права, ( про+лости и данас,

та слобода никада није апсол(тна, &о)е се говорити са&о о ени& ()и& ии +ири& граница&а. =о

је последица потребе да се с једне стране о&ог(9и слободно испоавае индивид(алне вое, а да

се с др(ге стране води рач(на о оп+ти& нор&а&а заједнице које се не с&еј( преп(ститииндивид(алној произвоности.

/ историји ри&ског права, од првобитни* извора па до X(стинијана, слобода (говараа

била је ограничена правили& сна)ног 7ор&ализ&а, као и оквири&а бони &орес. Vре&ено&, све

ви+е с( признавани не7ор&али (говори, да би се ( X(стинијаново& прав( наи+ло на велики број

(говора који с( били ослобо'ени сваке 7ор&е. <осле пропасти ри&ске др)аве, ( доба раног

7е(дализ&а, слобода (говараа ппоново постаје ск(чена прис(тно+9( строгог 7ор&ализ&а и

неразвијено+9( еконо&ски* односа, а за вре&е каснијег 7е(дализ&а била је ограничена и оквири&а

канонског права. =ек идеје 7ранц(ске револ(ције (тицале с( на стварае концепције пре&а којој је

индивид(ална воа а(тоно&на и безгранична. Ова концепција назива се теорија а(тоно&ије вое.

4U



<роиза+ла из еконо&ског либерализ&а и индивид(алнистичке 7илозо7ије, индивид(ална

воа је била изнад закона, обавезе &е'( (ди&а настај( зато +то они тако *о9е. ]раница те слободе

је била са&о слобода др(гога.

Ова теорија одразила се ( стварно& прав( ( вид( +ироко с*ва9ени* својински* овла+9еа,( наследно& прав( ( слободи теста&ентарног располагаа, а ( (говорно& као слобода (говараа.

<ри&ена а(тоно&ије вое ( (говорно& прав( &о)е се пос&атрати са три различите тачке04. садр#ине 1 а(тоно&ија вое се испоава како ( &о&ент( зак(чеа, тако и ( ток( извр+еа

(говора. / &о&ент( зак(чеа подраз(&ева најпре основн( опциј(, зак(чивати (говор или не,

тј.нико не &о)е бити обавезан на зак(чее (говора, а пото& и слобода ( одре'ива( садр)ине

(говора. / поглед( извр+еа (говора, (говор који је слободно зак(чен ()ива правн( за+тит(, и

једно& склопен (говор се с&атра неповредиви& ( с&исл( да нико не&а право да га &оди7ик(је, ни

с(д, ни тре9а лица, ни са&е странке. Xедно& зак(чен (говор треба да б(де извр+ен онако како је

зак(чено 1 пацта с(нт серванда.

6. +орме 1 странке с( слободне и ( поглед( начина на који 9е изразити свој( во( 1 принцип

консенз(ализ&а.

H. интерпретације у"овора 1 интервенција с(да се ( сл(чај( спора око садр)ине с(да своди на

откривае заједничке вое странака. /говор је изнад закона, а закон се при&е(је ( недостатк(

вое странака, као н()но зло.

/ б(квално& с&исл( а(тоно&ија вое никада није апсол(тно при*ва9ена, ве9 је остала са&о

као пост(лат и инспирација.

7граничеа слободе уговараа

&"раничења путем установе јавно" поретка

Rл.4D BОО стране с( слободне да (реде садр)ин( (говора али не с(протно јавно& поретк(,

правни& прописи&а и добри& обичаји&а.

Xавни поредак - као ограничее први п(т се јава ( $oMe $i"ile-(, а др(ги закон је био ]Bкоји ка)е да (говорне стране &ог( слободно да (реде садр)ин( (говора али не с(протно јавно&

поретк( и благонарави 3савесност и по+тее5. <остоје различита &и+еа0

"# јавни поредак као поја& не треба да б(де де7инисан ве9 треба преп(стити с(д( да ( свако&

конкретно& сл(чај( одреди +та је јавни поредак

$# с(д( се не с&е дати потп(на слобода. Bаконодавац треба да да основне с&ернице али не треба да

б(де апсол(тно строг и прецизан.

'# јавни попредак је ск(п закона и прописа који с( таксативно набројани. Он је листа закона и

подзаконски* аката који садр)е одредбе које се воо& странака никако не &ог( из&енити.

(# јавни поредак се де7ини+е на различите начине, почев од еговог значеа ( (обичајено&

слисли, па све до 7илозо7ског и правног с&исла. / правно& с&исл(0

45 јавни поредак је др(+твени интерес с*ва9ен ( с&исл( др(+твене солидарности и нор&и

кроз које се она изра)ава.65 јавни поредак треба да б(де одре'ен пре&а основни& принципи&а који (ре'(ј( односе

из&е'( инстит(ција ( једној др)ави.

/ на+ој теорији постоје два с*ватаа0

+ире с*ватае 3перови95 - јавни поредак је ск(п основни* принципа на који&а је засновано

постојае и трајае једне правно организоване заједнице, а које се испоавај( преко одре'ене

прин(дне нор&е и &оралне заповести које се &орај( по+товати. Ова де7иниција и&а ви+е

еле&ената0 345 принципи еконо&ске организације и 7илозо7ског и политичког опредееа, 365 типринципи изра)авај( се кроз прин(дне правне прописе, 3H5 оквири јавног поретка с( релативни и

4W



различити не са&о од др(+тва до др(+тва, него и ( исто& др(+тв( &ог( вре&ено& добити извесне

&оди7икације.

()е с*ватае - јавни поредак об(*вата са&о оп+та начела, оп+те принципе (ставног (ре'еа,

закона и правни* стандарда чиј( садр)ин( одре'(је с(д. / поја& јавног поретка не (лазе прин(дни

прописи 3конкретне наредбе и забране које с( садр)ане ( законски& и подзаконски& прописи&а5.

:е (лазе ни добри обичаји ни &оралне нор&е. Oобри обичаји произлазе из свести (ди да с( (

одре'еној сит(ацији д()ни да се пона+ај( на одре'ени начин. Oобри обичаји значи да с( ( склад(

са законо&.

&"раничења у по"леду зак,учења у"овора

:ико не &о)е бити прин('ен да зак(чи (говор. =а слобода &а колико да је с(+тинска и&а

нека ограничеа0

?5 обавеза да се (говор зак(чи

(говор о осиг(ра( - пре&а правили&а о осиг(ра( ( на+е& прав( корисници &оторни* возила

&орај( осиг(рати своје возило за сл(чај +тете тре9и& лици&а2 &орај( се осиг(рати и корисници

вазд(*оплова за +тет( причиен( п(тници&а и ствари&а на зе&и. одре'ена правна лица и&ај( обавез( да зак(че (говор са сви&а који исп(авај( (слове за

зак(чее (говора.

тако'е обавез( да зак(чи (говор и&а и ^лектродистриб(ција и др(ге организације које се баве

ко&(нално& делатно+9(

/колико ова лица не зак(че (говор на који с( обавезна одговарај( за +тет( која је због

тога настала.

N5 сагласност тре9ег лица

агласност &о)е бити дата прет*одно ( вид( дозволе, и накнадно ( вид( одобреа.

агласност која се даје ради заштите јавно" интереса - за к(повин( ватреног ор()ја E/<,

за продај( одре'ени* *е&ијски* с(пстанци надле)ни орган.

агласност тре9ег лица &о)е бити потребна и ради заштите приватно" интереса - за

(говоре које склапај( &алолатна лица и дели&ично пословно способна лица, ( сл(чај( прекорачеа

овла+9еа о заст(па(, одобрее (говора који зак(ч(је трговински п(тник, одобрее ( сл(чај(

пословодства без налога, одобревае за ставае ствари ( подзак(п... агласност је потребна и

родитеи&а деце &ла'е од 4;.година када зак(ч(ј( (говор који& распола)( непокретности&а или

и&овино& ве9е вредности. / ови& сл(чајеви&а сагласност је неоп*одна и када старате зак(ч(је

(говор ( и&е свог +ти9еника. агласност даје орган старатества. Fада се сагласност даје

родитеи&а ( пита( је накнадна сагласност, а када се ради о старате( онда је ( пита( дозвола,

прет*одна сагласност. /колико сагласност изостане, (говор је апсол(тно ни+тав.

V5 Cзбор (говорника - вако је слободан да зак(чи (говор са ки&е *о9е, али и ово право трпи

једно ограничее - право прече к(повине с(власника, и власника с(седне зе&и+не парцеле са

који& је &е'а најд()а.

&"раничења у по"леду садр#ине у"овора

- законо& рег(лисана садр)ина (говора - код одре'ени* (говора закон &о)е одре'ивати

еле&енте. =о је ( сл(чај( одре'иваа цене код (говора о продаји одре'ени* роба које и&ај(

страте+ки значај ( једној др)ави 3на7та, електрична енергија...5. Fада је законо& одре'ена цена,

(говорне стране не &ог( одре'ивати ве9( цен(, а ако с( одредиле ве9( цен( при&ени9е се

4Y



прописана. / про+лости с( постојали гр(би при&ери0 пре&а закон( о ста&бени& односи&а била је

одре'ена садр)ина (говора о дава( стана на кори+9ее.

- ограничее 7ор&(ларни* (говора - то с( (говори чиј( садр)ин( (напред одре'(је са&о једна

(говорна страна. адр)ина је од+та&апа на обрасц( који се др(гој страни н(ди на потпис

37ор&(лар5. <ри&ери0 (говори о осиг(ра( лица и и&овине2 (вовори о превоз( ( др(&ско&,

вазд(+но& и )елезничко& саобра9ај(2 (говори о пр()а( (сл(га *е&ијског чи+9еа. Oр(га страна

не&а &ог(9ност да преговара, диспозиција за ( не постоји.

&"раничења у по"леду правила о неповредивости у"овора

<ре&а класично& (че( теорије а(тоно&ије вое, једно& зак(чен (говор се &ора

извр+ити онако како је стип(лисан воо& странака. Xедно стране &ог(, опет обострано&

сагласно+9(, да од(стан( од еговог извр+еа или да га из&ене. /говор је закон за странке, и зато

странка не&а право да за*тева раскид (говора него са&о прин(дно извр+ее или накнад( +тете.

Oанас је оп+те при*ва9ено да се (говор &о)е раскин(ти0

-

(след скривеног неизвр+еа (говора једног (говорника- (след про&еени* околности

&"раничења у по"леду +орме у"овора

:еки а(тори с&атрај( да је ( ток( ренесанса 7ор&ализ&а јер се све ви+е (говора &ора

зак(чити ( законо& предви'еној 7ор&и. Ова ограничеа се оправдавај( пове9ано& потребо& за

правно& сиг(рно+9(.

$# Кон.ен6уали6а

Fонсенз(ализа& као принцип (говорног права значи да се (говори &ог( зак(чивати

просто& сагласно+9( воа без исп(еа законо& предви'ени* 7ор&и. транке свој( во( &ог(

испоавати (с&ено, пис&ено и сви& пост(пци&а који&а се посредно или непосредно показ(јеодре'ена воа.

Овај принцип никада није био при*ва9ен ( апсол(тно& с&исл( ве9 с( (век били проситни

одре'ени из(зеци код који* с( странке обавезне да по+т(ј( законско наре'ее ( поглед( исп(еа

одре'ене 7ор&е.BОО предви'а начело консенз(ализ&а0 PBак(чее (говора не подле)е никаквој 7ор&и,

оси& ако је законо& др(гачије одре'еноQ. Cако сада ( на+е& позитивно& прав( постоји велики број(говора који се &орај( зак(чити ( одре'еној 7ор&и, не би се &огло говорити о ренесанси

7ор&ализ&а зато +то је правило да се (говори зак(ч(ј( не7пр&ално, док 7ор&али постоје са&о

ако с( изричито предви'ени. тари 7ор&ализа& је 7ор&ализа& религије и неразвијени*

др(+твени* односа, а дана+и 7ор&ализа& је 7ор&ализа& правне сиг(рности.

6D



ВР%&Е FГОВОРА

О+реDено.т у 6а-ону

8меновани уговори с( они који с( због своје ва)ности и (честалости законо& посебнопредви'ени и рег(лисани и чији је назив са&и& законо& одре'ен. =о с( к(попродаја, зак(п, заја&,

поклон, п(но&о9ство.... војства и садр)ина ови* (говора и&ај( типизиран карактер и и* закон

детано рег(ли+е диспозитивни& и и&перативни& нор&а&а.

Неименовани уговори с( они (говори који нис( посебно законо& рег(лисани нити названи

посебни& и&ено& по+то се ( правно& про&ет( ре'е јавај(, али који по своји& оп+ти& правили&а

одговорај( оп+ти& правили&а (говорног права. адр)ин( ови* (говора (ре'(ј( са&е странке, али

она не с&е бити забраена правни& прописи&а и &орални& нор&а&а. Fада се неке врсте

неи&еновани* (говора че+9е јавај(, постај( типични па се чак и законо& рег(ли+( ( ко& сл(чај(

постај( и&еновани.

Bначај поделе. ?ко је један (говор законо& рег(лисан, онда то ослоба'а странке да детано

рег(ли+( свој (говорни однос2 довоно је са&о да се сагласе о битни& еле&енти&а (говора и да се

&о)е зак(чити о ко& и&еновано& (говор( је реч.

!у/ни у.ло1и 6а на.тана- уо1ора

/говори за чије се зак(чее, законо& или воо& странака, за*тева исп(ее одре'ене

7ор&е с( 9ормални (говори. Не9ормални с( они (говори за чије је зак(чее довона проста

сагласност воа.

Особине 7ор&ални* (говора с(0

4. исп(ее 7ор&е је констит(тиван еле&ент (говора 1 најче+9е је то пис&ена 7ор&а, али &о)е

бити и свечана и реална.

6. 7ор&ални (говори &ог( бити једнострано или двострано7ор&ални ( зависности од тога да лиобе или са&о једна страна &ора да исп(ни 7ор&(. Xеднострано7ор&алан (говор је (говор о је&ств(,

а двострано7ор&алан (говор о до)ивотно& издр)ава(. Oвострано7ор&ални с( правило, а

једнострано7ор&ални из(зетак.

H. једна врста 7ор&ални* (говора с( и реални (говори 1 за и*ово зак(чее се и&перативно

за*тева предаја ствари

;. п(те& 7ор&е се оствар(ј( за+титна и доказна 7(нкција. Bа+титна 7(нкција0 +тити странке одпренагености ( одл(чива(, странке прпецизније износе своје идеје и јасније 7ор&(ли+( егове

кла(з(ле, +тити се сиг(рност правног поретка. Oоказна 7(нкција је везана за постојае 7ор&е

(оп+те без обзира да ли је она ад пробатионе& или ад соле&нитате&, или 7ор&а као прост доказ.

Bначај поделе. Fод 7ор&ални* (говора непо+товае 7ор&е и&а за последиц( ни+тавост.

Cзвесна правна питаа се код не7ор&али* (говора (оп+те не поставај(0 правна дејства (с&ени*кла(з(ла, 7ор&а из&ена или доп(на (говора, 7ор&а раскида (говора, 7ор&а пред(говора...

Ду/ина трајаIа пре.тације и6 уо1ора

:ренутни уговори с( (говори са трен(тни& извр+ее&, извр+авај( се једни& акто&

даваа, чиеа или проп(+таа.

64



:рајни уговори с( они код који* извр+ее обавезе траје ( једно& вре&енско& период(

п(те& једног контин(ираног акта даваа, (здр)аваа или чиеа. :еки (говори (век припадај(

овој категорији 1 (говор о до)ивотно& издр)аваа, зак(п(, ортакл(к(, осиг(ра(, о рад(... трајае

(говора &о)е бити воо& странака тачно одре'ено, а &ог(9е је и зак(чее на неодре'ено вре&е.Bначај поделе. звршење0 питае (тицаја про&еени* околности се &о)е поставити са&о

код (говора са трајни& извр+ее&. Престанак0 пре&а оп+те& правил( раскид и пони+тај (говорадел(ј( ретроактивно, али код (говора са трајни& извр+ее& то није (век &ог(9е и зато раскид и

пони+тај дел(ј( про 7(т(ро2 тако'е, правило је и да се (говори не &ог( раскидати једнострано&

изјаво& вое, али ако је (говор зак(чен на неодре'ено вре&ен то је &ог(9е. C (говор који је

зак(чен на одре'ено вре&е, &о)е после истека (говореног рока, (колико стране наставе да се

пона+ај( као (говорне стране, да се прод()и на неодре'ено вре&е 3тацита рецонд(цтио5, па пре&а

то&е и раскине једнострано& изјаво& вое.

&еJни-а и наBин 6а-0уBеIа уо1ора

;говори са споразумно одређеном садржином с( (говори чиј( с( садр)ин( (гoвoрнестране (редиле токо& преговора. адр)ина (говора је рез(лтат спораз(&а из&е'( (говорни* страна.

=а садр)ина се (носи ( (говора класично& те*нико& зак(чеа (говора п(те& пон(де и

при*ватаа пон(де.

;говори по приступу с( (говори код који* садр)ин( не одре'(ј( (говорне стране

спораз(&но, ве9 је одре'(је једна од и* без преговора са др(го& страно& 37ор&(ларни (говори5.

Ови (говори се не зак(ч(ј( п(те& класичне те*инке ве9 п(те& оп+те и сталне пон(де којој др(га

страна прист(па. Оп+тост пон(де се огледа ( то&е +то је она (напред (п(9ена неодре'ено& број(

лица. талност се огледа ( то&е +то је једна страна стално понава, односно она произлази из

редовне и сталне делатности те стране. / основи ови* (говора ле)и еконо&ска неједнакост,

странка која диктира (слове и&а еконо&ск( над&о9 над страно& која (говор( прист(па и која врло

често и&а преко( потреб( да при*вати (слове, &а какви они били 3нпр.набавка воде, електричне

енергије...5. а(тоно&ија вое стране која прист(па је ограничена на то да ли 9е (говарати или не.Bначај поделе. (д је д()ан да (горо т(&ачи ( корист стране која је (говор( прист(пила,

нарочито када је реч о кла(з(ла&а које с( очигледно израз велике над&о9и др(ге стране 3кла(з(ле

неодговорности, претерано високе тари7е...5. / корист стране која диктира (слове (говора

ставена је претпоставка 1 с&атра се да с( оп+ти (слови који чине садр)ин( (говора били познати

сранци (колико с( јој пре зак(чеа били предати или објавени на прописан начин, али ова

претпоставка је оборива.

%ао.тално.т 26а1и.но.т3 је+ниJ о+ +руиJ

%амосталан уговор је онај који постоји и производи правна дејства независно од др(гог

(говора. Vе9ина (говора с( са&остални. кцесоран уговор је онај (говор који не &о)е са&остално да егзистира, ве9 зависи од

постојаа неког др(гог (говора. Ови (говори се најче+9е јавај( код лични* и стварни*

обезбе'еа облигација 1 је&ство, *ипотека, (говорна казна... зависност је једнострана, по+то

са&остални (говори постоје независно од акцесорни*.

Bначај поделе0 ако са&осталан (говор престане да постоји и акцесоран се гаси.

ЛиBно.т уо1ора

66



;говори интуиту персонае с( (говори код који* лична својства једног или оба (говорника

представај( одл(ч(ј(9и еле&ент и*ове сагласности. Cзвесни (говори с( по својој природи такви

да се зак(ч(ј( с обзиро& на својства личности 1 (говор о п(но&о9ств(, (говор о дел(, о ортакл(к(,о поклон(... оси& (говора који с( по својој природи такви, стране &ог( и др(ге (говоре

зак(чивати с обзиро& на својства личности ако тако (говоре или ако се тако &о)е (тврдитит(&ачее& садр)ине (говора. Oр(го обеле)је ови* (говора је да се код и* јава строго лично

извр+ее обавеза и стицае права.

;говори који су зак$учени без обзира на својства личности с( (говори код који* с( та

својства ирелевантна, а извр+ее обавезе није строго везано за личност( (говорника.

Bначај поделе0

- из(зетак од правила да (говор над)ив(је (говорнике 1 (след с&рти (говорне стране (говор

престаје да производи дејства, а ист( последиц( и&а и г(битак пословне способности односно

престанак правног лица.

- (говор инт(ит( персонае се &о)е пони+тити због забл(де о личности

- извр+ее обавезе се не &о)е пренети на др(го лице

- код неки* (говора инт(ит( персонае не &о)е се тра)ити прин(дно извр+ее него са&онакнада +тете

- неки (говори инт(ит( персонае с( опозиви 1 (говор о п(но&о9ств(, (говор о поклон( (след

неблагодарности поклонопри&ца...

О+но. пра1а и оба1е6а

1. једнострано обавезни и двострано обавезни

/говор &о)е створити обавез( са&о за једн( или за обе (говорне стране. ?ко стварај(

обавез( за обе стране реди се о двострано обавезни& (говори&а, а ако са&о за једн( онда с( то

једнострано обавезни (говори. Fод двостранообавезни* (говора обе стране с( и д()ник и

поверилац.<ре&а класично& с*вата( једностранообавени (говор је (говор о поклон( јер је за

зак(чее потреба сагласност обе сране али обавеза настаје са&о за једн( стран(. <о &одерно&с*вата( поклон је двострано обавезан (говор јер обавезе настај( и за др(г( стран( а то с(

за*валност, благодарност ( на(ци преовла'(је класично с*ватае. Oвострнообавезни (говори с(

заја&, продаја, зак(п... називај( се јо+ (заја&ни&, реципрочни&, синалаг&атични& (говори&а. /

BОО називај( се двострани& (говори&а +то није добро јер &о)е до9и до &е+еа са свострани&

правни& послови&а. Bа достране правне послове битан је број воа док је код двостранообавезни*

битан број обавеза.

Bначај ове поделе је велик. / BОО чл.464-4UU. та правила с( предви'ена за ове (говоре јер

постоји начело једнакости (заја&ни* даваа. <равила0

4. при"овор неиспуњењу у"овора /01/2345 656 78492:/34 1563;73<=> 1 ниједна страна ( двострано

обавезно& (говор( није д()на да исп(ни свој( обавез( ако др(га није исп(нила свој( или нијеспре&ана да је извр+и2 (говорна страна &о)е за*тевати исп(ее са&о ако је и она спре&на да

исп(ни свој( обавез(.

6. правило о раскидању у"овора збо" неиспуњења 1 када једна страна не исп(ни свој( обавез(,

др(га &о)е за*тевати исп(ее, или под (слови&а предви'ени& ( закон( раскин(ти (говор

једнострано& изјаво& вое, ако раскид не наст(па по закон(. ? ( оба сл(чаја и&а право на накнад(

+тете. Fод једнострано обавезни* се из овог разлога не &о)е раскин(ти (говор.

H. правило о раскидању збо" промењених околности ако исп(ее постане оте)ано због

околности које с( наст(пиле после зак(чеа (говора које се нис( &огле предвидети или је (след

6H



и* не&ог(9е исп(нити свр*( (говора, онда та страна и&а право да за*тева од с(да да тај (говор

раскине или из&ени.

;. правило о прекомерном оштећењу 1 ако је ( вре&е зак(чеа постојала очигледна несраз&ера

(заја&ни* даваа за кој( о+те9ена страна није знала, нити &орала знати, она &о)е за*теватипони+тее ( рок( од годин( дана од зак(чеа (говора.

>. правило о зеленашким у"оворима 1 ако је једна (говорна страна искористила стае н()де,те+ко &атеријално стае, лако&исленост, недовоно иск(ство или зависност др(ге стране да би

(говорила корист за себе која је ( несраз&ери са они& +то је дала, др(га страна и&а право да

за*тева пони+тее (говора.

S. правило о уступању у"овора 1 свака страна ( двострано бавезно& (говор( &о)е на основ(

(говора са тре9и& лице& (з пристанак др(ге стране (ст(пити свој (говорни поло)ај тре9е& лиц(.

/говорни поло)ај је ск(п права и обавеза која на основ( (говора и&а једна страна ( (говор(.

U. правило о раскидању у"овора услед накнадне немо"ућности испуњења 1 када исп(ее

пред&ета (говора постане не&ог(9е (след дејства ви+е силе, такав (говор престаје да постоји.

W. правило о тумачењу 1 при&е(је се правило пре&а ко&е ако с( (говорне одредбе нејасне или

двос&ислене оне се &орај( т(&ачити на начин који& се оствар(је правичан однос из&е'( обавеза

(говорни* страна. Fод једностранообавезни* (говора т(&ачи се на начин који је повонији за

д()ника.

2. теретни и доброчини

=еретни (говори с( они код који* свака страна д(г(је накнад( за корист кој( при&а од др(ге

3(говори са накнадо&, онерозни5. Oоброчини с( они код који* једна страна не д(г(је никакв(

накнад( за корис кој( при&а 3(говор о поклон(, посл(зи, зај&( без ка&ате, бесплатној остави (говор

о п(но&о9ств( ако није (говорена никаква накнада за п(но&о9ника5. Ова подела је врло слична

прет*одној али није идентична. :абитнија разлика је +то је критериј(& поделе на теретне и

доброчине еконо&ски 3(заја&нос користи5 а код једнострано и двострано обавезни* је критериј(&

правни 3(заја&ност обавеза5. =о се види код (говора о зај&( без ка&ате 1 он је двостранообавезни

доброчини. Cсто је и код (говора о п(но&о9ств(. /говор о посл(зи је (век двострано обавезни али

је доброчин. Bа основ разликоваа теретни* и доброчини* (зи&ај( се различити &о&енти0- с(бјективно с*ватае 1 поја& доброчиног правног посла се одре'(је пре&а то&е да ли ( е&(

постоји или не тзв.на&ера даре)ивости 3интентио либералис5

- објективно с*ватае 1 доброчини правни посао је онај ( ко&е једно лице с&а(је свој(

и&овин( да би (ве9ало и&овин( др(гог лица, и то без икаквог еквивалента, било &оралног било

еконо&ског

- с(бјективно 1 објективно с*ватае 1 доброчини правни посао је акт п(те& којег једно лице

(ве9ава свој( и&овин( на рач(н (&аеа и&овине др(гог лица, а на основ( на&ере даре)ивости

тог лица.

Vрсте доброчини* (говора04. они који представај( правни основ преноса одговарај(9е и&овинске вредности из и&овине

једног лица ( и&овин( др(гог лица 1 (говор о поклон(6. они који представај( бесплатн( корист за једн( стран(, без непосредног (ве9аа и&овине тог

лица 1 (говор о посл(зи, бесплатној остави, зај&( без ка&ате

Bначај ове поделе је +то се нека правила при&е(ј( са&о на доброчине, а др(га на теретне.

@азлика се &о)е правити ( три 7азе0

настанак у"овора 1 доброчини (говори те)е настај( од теретни* зато +то се за доброчине

(главно& за*тева 7ор&а. Fод теретни* не&а 7ор&алности и зато и* је лак+е и бр)е зак(чити. /

поглед( (слова за настанак, разлик(ј( се и по то&е +то је за зак(чее доброчини* (говора

потребна предаја ствари. =ако'е, доброчини (говори се (главно& зак(ч(ј( инт(ит( персонае, док

с( је код теретни* то из(зетак.

6;



дејства у"овора 1 код теретни* постоји одговорност преносиоца за 7изичке и правне

недостатке ствари, док код доброчини* не постоји. / поглед( кривице као (слова одговорности за

неизвр+ее (говорни* обавеза код доброчини* се бла)е цени. =о се најбое види код (говора о

остави ако је бесплатна оставопри&ац је д()ан да пока)е па)( као пре&а својој ствари, док код

оставе са накнадо& треба па)а доброг до&а9ина, односно доброг привредника.

престанак у"овора 1 код доброчини* (говора с( ве9е &ог(9ности за раскид и пони+тај него код

теретни*. =о је последица различитог односа &отива и ка(зе. Oок је код теретни* (говора &отив (

принцип( изван ка(зе и не (тиче на вааност (говора, код доброчини* је &отив бли)и ка(зи и (

одре'ени& сл(чајеви&а (тиче на п(нова)ност (говора 1 не&орални и забраени &отиви, као и

забл(да о &отив( код доброчини* (говора представај( основ за пони+тее. Oае, с обзиро& на то

да се доброчини (говори (главно& зак(ч(ј( инт(ит( персонае, и забл(да о личности &о)е бити

основ за пони+тее.

<оред ови* оп+ти* правила, постоје извесне разлике и ( посебни& сл(чајеви&а0

- па(лијанска т()ба 1 за (спе* ове т()бе се иначе поред остали* (слова за*тева да поверилац

дока)е несавесност тре9ег лица, док ( сл(чај( бестеретног располагаа не9е &орати да дока)е да

је тре9е лице несавесно, нити да је д()ник ти& располагае& и&ао на&ер( да о+тети повериоца.

-

&ог(9е је вра9ае поклона који је (чиен за )ивота оставиоца због повреде н()ног дела, док (сл(чај( теретног располагаа то није &ог(9е

- стицае од невласника 1 један од (слова за стицае својине је да је посао на основ( којег се она

стиче теретан

- порез 1 предви'ене с( различите пореске стопе ( зависности од тога да ли се пренос вр+и на

сонов( доброчиног или теретног посла

3. комутативни и алеаторни

Fод ко&(тативни* се ( &о&ент( зак(чеа зна висина и (заја&ни однос престација.?леаторни (говори с( такви (говори код који* ( &о&ент( зак(чеа није познато на чијој страни

9е настати право а на чијој обавеза, колика 9е бити висина ти* обавеза или кокав 9е бити однос

(заја&ни* обавеза, ве9 то зависи од неког неизвесног дога'аја. =акви с( нпр.(говори о осиг(ра(, одо)ивотно& издр)ава(, опклада, игра на сре9(...

Fод алеаторни* (говора неоп*одно је постојае неизвесног дога'аја од кога зависи добитак

или г(битак за једн( стран(. Oога'ај &ора бити неизвестан, било (оп+те, било са&о за (говорне

стране. =о значи да дога'ај не &ора да б(де б(д(9и, ве9 &о)е и сада+и и про+ли, ако је за

(говорне стране неизвестан.

Bначај ове поделе је +то се иск(ч(је правило о лезији код алеаторни* (говора Pалеа

иск(ч(је лезиј(Q, и +то неки алеаторни (говори не производе дејство цивилне ве9 нат(ралне

облигације 3игра и опклада5, оси& када с( посебно законо& рег(лисани.

6>



ЗАКKFHЕLЕ FГОВОРА

Oа би (говор настао &орај( бити исп(ени одре'ени оп+ти и посебни (слови 0

4. оп+ти (слови 1 обавезни (слови0- способност (говараа

- сагласност воа

- ка(за

- пред&ет (говора

6. посебан (слов 1 7ор&а 37ак(лтативни (слов5

"# %ПО%ОБ!О%& FГОВАРАLА

пособност (говараа значи да лице које зак(ч(је (говор посед(је пословн( способност

која се законо& за*тева за одре'ени (говор. =о лице &о)е своји& изјава&а вое да (говоро& стиче

права и обавезе. Cзјава вое је рада која подраз(&ева свест и на&ер( да се (говор зак(чи.

<ризнаје се са&о одре'еној категорији лица за која се претпостава да &ог( и&ати правно

релевантн( свест. =о с(0

- п(нолетна лица 4W_,

- &алолетна лица 4S_ који&а је одл(ко& с(да дозвоено да ст(пе ( брак,

- &алолетна лица 4S_ на основ( одл(ке с(да ако с( постала родитеи и и&ај( пси*ичк( и

7изичк( зрелост да се са&а старај( о своји& прави&а и обавеза&а.

- &алолетна лица 4S_ који&а је ( пост(пк( за пони+тее брака одбијај(9о& прес(до& брак

конвалидирао.

:еспособност за (говарае &о)е бити апсол(тна и релативна.

псолутна 1 &алолетници 4;- и лица потп(но ли+ена пословне способности 3из(зетак с(

(говори који&а стич( са&о права5. /&есто и* (говоре зак(ч(ј( и*ови правни заст(пници.

Релативна 1 &алолетници 4;- и лица дели&ично ли+ена пословне способности. Eог( да

зак(ч(ј( све (говоре али &али број и* са&остално, за ве9ин( и& треба сагласност и*ови*

законски* заст(пника. ?ко се ради о покретни& ствари&а треба и& сагласност родитеа а ак с( (

пита( непокретности и ствари ве9е вредности онда и сагласност органа старатества.

Eалолетници &ог( зак(чивати са&остално и индивид(ални (говор о рад( 3заснивати радни

однос5 и све др(ге (говоре који&а распола)( при*оди&а који с( сте)ени радо&.

/говори зак(чени изван граница пословне способности с( апсол(тно ни+тави. <оставасе питае +та се де+ава са (говори&а које зак(ч(ј( дели&ично пословно способна лица али за

које није добијена сагласностI <равило је да они постоје и производе правно дејство. Они стварај(

права и обавезе од &о&ента зак(чеа. (дбина (говора је неизвесна, ( пита( с( р(+иви

(говори. (дбина (говора зависи од пона+аа родитеа, са(говарача и &алолетника.

?ко родитеи изјаве да нис( сагласни (говор не&а значај, а исто дејество и&а и подно+еет()бе за пони+тее.

(дбин( &о)е одредити и са(говорник - ако није знао да (говор зак(ч(је се лице& које

не&а пословн( способност или био преварен ( поглед( овла+9еа и&а право да од(стане2 ако је

6S



знао &о)е позвати родитее да се сагласе са (говоро& ( рок( од HD дана 3прито& 9итае

`несагласност5.

(дбин( &о)е одредити и лице са дели&ично& пословно& способно+9( 1 по стица(

потп(не пословне спосовности ( рок( од H &есеца &о)е да за*тева да се (говор пони+ти.

За.тупаIе

<аконско заступае је заст(пае лица које не&а потп(н( пословн( способност. /говор

(&есто тог лица зак(ч(је лице које на основ( закона 3родите5 или закона и одл(ке с(да

3старате5 и&а обавез( да га заст(па. Bа легити&ациј( родитеи&а треба извод из &атичне киге

ро'ени* а старате( ре+ее органа старатества.

;говорно заступае је заст(пае лица која и&ај( потп(н( пословн( способност. Bаст(па се

на основ( (говора о п(но&о9ств(. :а основ( овог (говора заст(пник и&а п(но&о9је који& се

легити&и+е пред тре9и& лице&.

/говрно и законско заст(пни+тво разлик(ј( се по основ( 3закон, с(дска одл(ка вс. (говор5.

<равила с( различита, а са&о нека с( заједничка04. заст(пник др(г( стран( &ора обавестити да ист(па ( својств( заст(пника 3(говор о

п(но&о9ств( обавез(је и тре9е лице5. /колико проп(сти да га обавести тај (говор не обавез(је

заст(паног и тре9е лице. Обавезива9е са&о (колико је тре9е лице знало или &огло знати да

заст(пник ист(па ( и&е заст(паног.

6. заст(пник се &ора кретати ( оквир( овла+9еа. Оби& овла+9еа одре'(је се законо& или

воо& заст(паног 3(говоро&5. ?ко га прекорачи правило је да га заст(пани &о)е накнадно

одобрити 1 рати7иковати. ?ко га не рати7ик(је тре9е лице &о)е тре)ити накнад( +тете и за ега

&о)е настати обавеза да +тет( надокнади2 &о)е т()ити и заст(пника заједно са заст(пани&.

Облигација за накнад( +тете је солидарна 3пасивна5. Fада се неко потп(но неовла+9ено представи

као нечији заст(пник, Pзаст(паниQ га &о)е одобрити ( целини, али ако одбије да да сагласност онда

(говор не9е обавезивати ега.

Fо1ор .а .аи .обо

?5 када једно лице као заст(пани зак(чи (говор о п(но&о9ств( са др(ги& лице&, наоснов( кога п(но&о9ник треба да зак(чи (говор са тре9и& лице& ( егово и&е и за егов рач(н .

Eо)е се десити да нпр.ако је п(но&о9ник овла+9ен да прода неки стан, он са& одл(чи да к(пи тај

стан. =о је (говор са са&и& собо&. =акав (говор не би требао да производи правно дејство али од

тог принципа се често одст(па. ?ко је дато ограничено п(но&о9је 3ако с( дати (слови под који&а се

(говор &о)е зак(чити-цена, начин предаје, пла9аа, (слови...5 и заст(пник (говор зак(чи под

ти& (слови&а, (говор 9е производити правно дејство.N5 када с( два лица анга)овала исто тре9е лице као п(но&о9ника. <о правил( не би требао

да ва)и јерпредстава основ за зло(потреб(, али се од тог правила &о)е одст(пити ако се дословно

др)ао (слова који с( дати ( ти& п(но&о9ји&а. /говор је зак(чен ( &о&ент( када п(но&о9ник то

изјави.

$# %АГЛА%!О%& ВОKА

6U



агласност воа је један од битни* (слова за настанак (говора. Она се реализ(је с(срето&

воа из чији* под(дарности настај( права и обавезе.

А3 %а+р/ина .ала.но.ти

Основне особине правно релевантне вое чине свест о еле&енти&а пред(зете раде и намера

да се (говор зак(чи 3ани&(с цонтра*енди5. <оред ови* особина тра)и се јо+ и да воа б(де0

озби,на 1 на на основ( просте )ее или +але

стварна 1 а не си&(лована

слободна 1 лице које изјав(је во( не с&е бити )трва забл(де, преваре или прин(де

упућена на нешто што се мо#е остварити - правно и 7актички

<ре&а принцип( консенз(ализ&а странке с( ( начел( слободне на који 9е начин изјавитисвој( во(, а то правило се нар(+ава са&о када то из(зетно природа (говора нала)е 37ор&ални

(говори5. Vоа се &о)е изјавити

активним понааем 1 изричито 3речи&а, знаци&а, гестови&а...5 и пре9(тно 3конкл(дентни& рада&а5

пасивним понааем 1 стае апсол(тне (здр)аности једног лица од пред(зи&аа било какви*

аката који&а се воа изра)ава. <итае је да ли и када овакво 9(тае доводи до сагласностиI

BОО је при*ватио принцип да 9(тае не значи потвр'ивае. Cпак, ово правило познаје

неколико из(зетака0

"# / сл(чај( постојања стално" пословно" односа из&е'( пон('еног и пон(диоца ( поглед(

одре'ене с&атра9е се да је 9(тае пон('еног при*ватае ако он од&а* или ( одре'ено& рок( не

изјави да такв( пон(д( не при*вата.

$# aице које се пон(дило др(го& да извр+ава егове налоге за обавае егови* послова, као и

код лица ( чиј( про+есионалну делатност спада вршење ту!е" нало"а, с&атра се да је при*ватило

пон(д( за извр+ее налога ако је није од&а* или ( оставено& рок( одбило. =о с( заст(пници,

посредници, ко&исионари... Овај из(зетак се не при&е(је код 7изичког лица чија делатност нијепро7есионална.

'# ?"овор о оси"урању - ва)и правило да ако (говаралац осиг(раа (п(ти осиг(равач( пис&ен(

пон(д( за зак(чее (говора о осиг(ра(, осиг(равач &ора ( рок( од W дана да одговори а ако тај рок проп(сти онда 9е се из еговог пасивног пона+аа изв(9и зак(чак да је при*ватио пон(д(.

<отребно је да пон(да б(де (чиена пис&ено, да с( наведени (слови осиг(раа који не одст(пај(

од оп+ти* (слова и да је истекао рок од W дана од када је пон(да пристигла осиг(равач(. 3чл YD45

(# од у"овора о закупу предви'ено је правило да ако после истека (говора о зак(п( који је

зак(чен на одре'ено вре&е зак(пац прод()и да (потребава ствар, а зак(подавац се не противи,

с&атра се да је зак(чен нови (говор на неодре'ено вре&е под исти& (слови&а као и прет*одни.

Eе'(ти& ( сл(чај( када се зак(подавац не противи али при&а зак(пнин( овај из(зетак се не

при&е(је, потребно је да се зак(подавац потп(но пасивно пона+а, не противи се нити при&а

зак(пнин( када постоји из(зетак и с&атра се да је зак(п прод()ен на неодре'ено вре&е азак(подавац &о)е (век отказати

)# ?"оворне стране су у"овориле у самом у"овору да 9е се ( и*ови& б(д(9и& односи&а 9(тае

једног (говорника ( однос( на пон(д( с&атрати при*ватае& пон(де. <остоји из(зетак код (говора

о поклон(.

Б3 !а.тана- .ала.но.ти

6W



Zазе настанка0

D 7аза 1 припре&на 7аза ( којој се одвијај( преговори

4 7аза 1 пон(да

6 7аза 1 при*ватае

= >реговори с( процес ( ко&е (говорне стране полазе9и од врло (даени* позиција настоједа (клоне &е'(собне разлике и постигн( спораз(&. :ије битно настајае спораз(&а ве9 настојае

да се до ега до'е. <реговори се &ог( (спе+но окончати када долази до зак(чеа (говора а &ог(

се заври+ти и без спораз(&а. <реговори с( једна привре&ена 7аза 1 ако и* једна страна прекине

и+чезавај(.

$ејство пре"овора. BОО ка)е да не обавез(ј( ни на +та. / англосаксонско& прав( се не

одговара ни за +тет( која би евент(ално настала док ( европски& страна необавезност и&а

органичен до&а+ај. <реговарачи и&ај( одре'ене д()ности-да се пона+ај( савесно и по+тено и да

не про(зрок(ј( +тет( један др(го&. ^вропско станови+те при*ватио је и BОО поставај(9и

одре'ена ограничеа правил( да преговори не обавез(ј(0

4. страна која је водила преговоре без на&ере да зак(чи (говор одговорна је за +тет(2 ово није

(говорна ве9 деликтна одговорност.

6. за +тет( одговара и страна која је водила преговоре са на&еро& да зак(чи (говор али је од тогаод(стала без основаног разлога и то&е др(гој страни про(зроковала +тет(.

<отребно је да постоји кривица која се ( конкретно& сл(чај( те+ко (твр'(је.

%начај пре"овора. Cако не обавез(ј( ни на +та некада се &ог( (зети као релевантне

околности0

- прилико& (ре'иваа споредни* тачака с(д је д()ан да води рач(на и о прет*один&

преговори&а

- прилико& т(&ачеа (говора

- ( с&исл( (говора о посредова( 1 ови& (говоро& се (говорник обавез(је да настоји да на'е

и доведе ( вез( са налогодавце& лице које би са и& преговарало о зак(чее& (говора2 при

то&, посредик је д()ан да посред(је ( преговори&а

? >онуда је једнострана изјава вое која представа предлог за зак(чее (говора (чиен

одре'ено& лиц(, а која садр)и све битне састојке предло)еног (говора тако да би се ени&

при*ватае& &огао зак(чити (говор. <он(да обевез(је пон(диоца да је одр)и одре'ено вре&е и

да ако је пон('ени при*вати зак(чи са и& (говор под (слови&а који с( ( ој предви'ени.

<рво битно обеле)је пон(де - да би један предлог био пон(да потребно је да б(де коначан и

дат ( на&ери зак(чеа (говора 3A#i%! $o#JrAce#Mi5. <он(да &ора бити при*ва9ена таква каква

јесте ( целости. Ов( на&ер( треба разликовати од на&ере обавезиваа 3A#i%! obligA#Mi5, на&ере да

се пон(диоц правно обаве)е. вака пон(да &ора да садр)и на&ер( за зак(чее (говора али не и

на&ер( обавезиваа и то је разлика из&е'( једностранообавезни* (говора и двостранообавезни*

(говора.Одст(пае од првобитне на&ере за зак(чивае се вр+и ( вид( изјаве која је (перена на

од(зи&ае дејстава пон(ди. Cзјава вое и&а и пон(д( и од(станак које не &ог( истовре&ено

производити правно дејство. Fоја 9е од и* производити дејство зависи од редоследа доставаа0

повлачее пон(де 1 пре или истовре&ено доставае

опозивее пон(де 1 пон(да сти)е пре опозива

<овлачее пон(де је изјава вое којо& пон(дилац одст(па од првобитне на&ере2 о&е се

спречава да пон(да произведе правно дејство. <овлачее пон(де је (век &ог(9е.

Опозивае пон(де је изјава пон(диоца дата ( ци( од(зи&аа правни* дејатава пон(ди.

Она сти)е пон('ено& после доставаа пон(де.

6Y



Cз&е'( повлачеа и опозиваа не&а разлике ( садр)ини али се битно разлик(ј( по дејств(

1 повлачее пон(де спречава да пон(да (оп+те произведе правно дејство, а опозивае од(зи&а

правно дејство пон(ди које ве9 производи правно дејство.

<овлачее је &ог(9е код сваке пон(де, а опозивае са&о код неки* пон(да 1 опозиви*пон(да. <он(да је неопозива ако је пон(дилац д()ан да одр)и до истека рока одре'еног ( пон(ди

или закон(. / на+е& прав( пон(да је неопозива, а исто је и ( не&ачко&, +вајцарско&... / енглеско&прав( правило о опозивости је и&перетивне природе 1 пон(дилац не &о)е и да *о9е (чинити

пон(д( неопозиво&. / 7ранциско& прав( правило о опозивости је диспозитивне природе. / на+е&

прав( правило о неопозивости је диспозитивне природе 1 обевез(је пон(диоца да је одр)и оси& ако

је он т( свој( обавез( иск(чио или ако то иск(чее произлази из околности 3пробли)ава се

7ранц(ско& ре+е(5. :ајче+9е пон(дилац то право резерви+е одре'(ј(9и0Qбез обавезе....Q или

Pзадр)авај(9и право да из&ени пон(д(...Q

Oр(го битно обеле)је пон(де је обевеза да садр)и битне еле&енте (говора0

објективно битни еле&енти 1 они који с( законо& прописани да и* одре'ени (говор &ора и&ати

8 (говор о продаји - пред&ет, цена

8 (говор о раз&ени - пед&ети раз&ене

8 (говор о зак(п( - ствар, цена и рок трајаа зак(па

с(бјективно битни еле&енти 1 они еле&енти који се по вои једне или обе (говорне стране

с&атрај( битни& 1 битно је да је воа изра)ена токо& преговора. Ови еле&енти нис( неоп*одни.

/говор &о)е настати и без и* али (колико касније до'е до спора (говор 9е ( поглед( ови*

еле&ената доп(нити с(д својо& одл(ко& воде9и рач(на о то&е +та је токо& преговора било

договорено из&е'( (говорни* страна.

=ре9е битно обеле)је пон(де 1 предлог за зак(чее &ора бити ( одре'еној 7ор&и ако то

произлази из закона или вое (говорни* страна. <он(да је по правил( не7ор&ална и &о)е се

изјавити на било који начин. Ово правило 3правило о не7ор&алности5 је израз једног начела 1 начела о не7ор&алности (говора, али од тог правила постоје одре'ена одст(паа0

- када је законо& за одре'ени (говор прописана 7ор&а 1 продаја непокретности, је&ство,

гра'ее, лиценца... када је 7ор&а (говора законо& прописана, и пон(да &ора бити ( истој 7ор&и.

- када закон 7ор&( предви'а са&о за пон(д(, не и за (говор 1 (говор о осиг(ра(

- када преговарачи ( ток( преговора постигн( спораз(& да 7ор&а б(де (слов п(нова)ности

(говора. =аква 7ор&а назива се (говорена 7ор&а.

/ ток( зак(чеа (говора постоје три битна &о&ента0

4. спораз(& о 7ор&и

6. сагласност о садр)ини

H. обавеае 7ро&алности прадви'ене спораз(&о& 3од( код адвоката да и& он састави (говор5

пораз(& о 7ор&и &ора бити постигн(т пре постизаа сагласности о садр)ини, а

најкасније истовре&ено, јер ако је касније, (говор је ве9 настао. =ај спораз(& значи да с( преговориокончани и то (спе+но. Zаталан &о&енат је обавеае 7ор&алности, јер (говора не&а ако се оне

не обаве.

=реба разлиовати ов( сит(ациј( од следе9е0 стране зак(че (говор али се договоре да ради

обезбе'еа доказа обаве одре'ен( 7ор&( 1 ( ово& сл(чај( (говор је ве9 настао. Fада овде једна

страна не обави 7ор&алности и&а право да за*тева прин(дно извр+ее.

Rетврто битно обеле)је пон(де је да &ора потицати од б(д(9ег (говорника или егово*

засп(пника. <он(д( &ог( (п(тити 7озичка или правна лица. <он(д( не &о)е (п(тити тре9е лице.

HD



<он(дилац &ора и&ати потребн( пословн( способност која се за*тева за тај (говор. <о+то из&е'(

пон(де и зак(чеа пролази одре'ено вре&е ( то& период( &ог(9е с( про&ене на план( пословне

способности. <отребно је да је и&а ( &о&ент( (п(9иваа пон(де. ?ко је није и&ао ( трен(тк(

(п(9иваа пон(де таква пон(да конвалидира. Cста сит(ација као код накнадног г(битка пословнеспособности је ( сл(чај( с&рти. =ада обавеза прелази на наследнике, оси& ( сл(чај( (говора i#JiJ

Ker!o#Ae и када је воа (говарача да не прелази.

<ето битно обеле)је је да пон(да &ора бити (п(9ена одре'ено& лиц(, б(д(9е&

са(говорник(. /главно& је то једно лице &ада на једној (говорној страни &о)е стајати и ви+е лица.

<остоје сит(ације када се предлог (п(9(је неодре'ени& лици&а чија с( својства (напред одре'ена

1 тзв. оп+та пон(да. Bа оп+т( пон(д( битно је да је (чиена неодре'ено& број( лица, да садр)и

битне састојке (говора ко&е је на&еена и да се то не противи околности&а сл(чаја или обичај(.

BОО познаје два таква сл(чаја0

4. излагае робе са означее& цене, (колико није означена цена, онда је то са&о позив на пон(д(.

Cзлагае робе је конкл(дентна рада из које се &о)е зак(чити постојае пон(де, али лице које је

изло)ило роб( &о)е изричито или на неки др(ги начин то& акт( од(зети дејство пон(де 1 ознако&

да је роба продата, да сл()и ( рекла&не или декоративне свр*е...6. 7ор&(ларни (говори

лае каталога, огласа, п(те& +та&пе, радија или телевизије или слае др(гого

обаве+теа је позив на пон(д(. <озив на пон(д( се разлик(је од пон(де јер је пон(да коначна, а

позив на пон(д( не. <озиво& се неко& др(го& лиц( да изнесе пон(д(. <озивалац пре&а оп+те&

правил( не &ора да зак(чи (говор нити да надокнади +тет(, али BОО предви'а одст(пае 1 ако

пон(дилац без основани* разлога од(стане би9е обавезан да надокнади +тет(.

$ејство понуде се огледа ( то&е +то пон(да обавез(је пон(диоца да је одр)и и да ( оквир(

(слова наведени* ( ој зак(чи (говор. <он(да ствара обавез( за пон(диоца која настаје &о&енто&

када је пон(да саоп+тена др(гој страни. ?ко се пон(да чини непосредно прис(тно& лиц( онда јевезан од &о&ента када је предло)и, а ( сл(чај( одс(тног лица пон(дилац је везан од &о&ента када

пон(да б(де доставена пон('ено&. <он(дилац је везан роко& који са& одреди ( пон(ди. ?ко није

одре'ен рок при&е(је се доп(нско правило када се прави разлика из&е'( две сит(ације.

<рва је када је (чиена прис(тно& лиц(, пон(дилац није везан ако је пон('ени од&а* не

при*вати. <он(да (чиена теле7оно&, радио везо&...се с&атра пон(до& (чиено& прис(тно& лиц(.

?ко се чини одс(тно& лиц( онда је везан онолико вре&ена колико је потребно да пон(да стигнепон('ено&, да је раз&отри, да о ој одл(чи и да одговор о при*вата( стигне пон(диоц( 3правни

стандард5.

Правна природа понуде. <он(да је једностран правни посао који је са& по себи довоан да

створи одре'ене обавезе на страни пон(диоца. ?ко пон('ени при*вати пон(д(, једностран правнипосао се претвара ( двостран, тј.( (говор.

>ри'ватае понуде је једнострана изјава вое пон('еног да он пристаје на пон(д(.

адр)и на&ер( да се (говор зак(чи. <ред(зи&ае& овог акта (говор де7инитивно настаје и

странке не &ог( ви+е једнострано опозивати дејства своји* изјава јер с( обавезане (говоро&. Oа би

изјава о при*вата( пон(де произвела правно дејство потребно је да 45 исп(ава све оп+те (слове

који се за*тевај( за п(ноба)ност изјаве вое, 65да потиче од пон('еног H5да је (п(9ена пон(диоц(

;5пре истека рока одре'еног за одговор.

H4



&атра се да је пон(да при*ва9ена и када пон('ени по+ае ствар или плати цен(, као и кад

(чини нек( др(г( конкл(дентн( рад( која се &о)е с&атрати изјаво& о при*вата(. Eо)е се

десити да лице које пред(з&е конкл(дентн( рад( не )ели да се таквој ради прида карактер

при*ватаа и он &о)е од(зети такав карактер једино ако изричито изјави да се егов пост(пак нетреба т(&ачити као при*ватае. =а изјава се назива протест или резерва и она означава потврд(

прије&а пон(де или нов( пон(д(. <ри*ватае пон(де треба садр)ински да одговара пон(ди, тј.дапон('ени при*вати битне еле&енте (говора који с( ( пон(ди били означени. <од(дарност пон(де и

еног при*ватаа није нар(+ена када изјава о при*вата( садр)и неке при&едбе које не задир( (

са& пристанак, то је г(н'ај(9е при*ватае.

?ко се пон('ени пасивно пона+а 39(ти, одс(ство било какве активности из које би се

&огло зак(чити какав став пон('ени и&а о пон(ди5 то се с&атра одбијае& пон(де стога је ( BОО

предви'ено правило да 9(тае пон('еног не значи при*ватае пон(де. <остоје из(зеци0

o постојаа сталног пословног односа

o вр+ее т('ег налога

o про7есионалн( делатност спада

o /говорне стране с( (говориле ( са&о& (говор(

o (говора о зак(п(

o /говор о осиг(ра(

@орма прихватања- ва)и принцип не7ор&алности, при*ват &о)е бити и (с&ен. <остоје

из(зеци ( они& сл(чајеви& када је на основ( закона или вое странака неоп*одна 7ор&а.

Aла"овременост прихватања- при*ват &ора да б(де благовре&ен, изјава &ора бити

доставена на адрес( пон(диоца који је одре'ен ( пон(ди или који произлази из закона. @ок се

одре'(је описно, правни& стандардо& 3период који је потребан да пон(да стигне, да је раз&отри, да

одл(чи и (п(ти при*ват5, ако стигне после овог рока- задоцнели при*ват пон(де. Он није при*ватпон(де ве9 се с&атра ново& пон(до&. =реба га разликовати од задоцнелог доставаа изјаве о

при*ват(. =о подраз(&ева да је изјава (чиена благовре&ено али да је стигла на адрес( пон(диоца

након протока тог рока. / то& сл(чај( ако је пон(дилац знао или &огао знати да је изјава о

при*вата( (чиена благовре&ено таква изјава 9е довести до при*ватаа (говора. :пр. трговац

об(9о& (п(ти пон(д( за зак(чее (говора познато& италијанско& произво'ач( об(9е и остави рок

од W дан. Он при*вати ( ово& рок( пон(д(, саоп+ти &( теле7оно& и пис&ено (п(ти али пис&ено не

стигне ( рок( од W дана. <он(дилац се &о)е ( ово& сл(чај( ли+ити при*ватаа пон(де ако

најкасније првог наредног дана од када је при&ио изјави да се не с&атра везани&, па постоји нова

пон(да.

(оменат зак,учења у"овора. Fада се пон('ени и пон(дилац налазе на исто& &ест( и (

исто& трен(тк( изјав(ј( свој( во( ово питае се (оп+те не постава. <итае је сло)ено када

се (говор зак(ч(је из&е'( одс(тни* лица и ва)но је из следе9и* разлога0

од &о&ента зак(чеа (говор производи правна дејства, ствара обавезе за (говорне стране

пре&а &о&ент( зак(чеа цени се способност (говараа

почи( да теч( рокови који с( одре'ени или рокови које с( са&е странке при*ватиле

питае тачног &о&ента зак(чеа (говора значајно је када до'е до пропасти пред&ета (говора.

?ко пред&ет пропадне после зак(чеа (говора при&е(ј( се правила о престанк( (говора (следнакнадне не&ог(9ности исп(еа.

ако после зак(чеа (говора до'е до про&ене закона онда се постава питае који је закон био

на снази ( &о&ент( зак(чеа

H6



рок за подно+ее па(лијанске т()бе почие да тече од &о&ента када је зак(чен (говор на

основ( кога је д()ник от('ио свој( и&овин( и тако оне&ог(9ио повериоца да наплати своје

потра)ивае 3теретни (говори -4 год, доброчини 1 H год5.

=еорије о &о&ент( ( ко& (говор настаје0

&еорија и6ја1е или еи.ије - с&атра се да је (говор зак(чен ( &о&ент( кадапон('ени изјави да при*вата пон(д(. / то& &о&ент( на&ера пон(диоца се сре9е са на&еро&

пон('еног и с&атра се да је (говор настао, небитно је да ли је пон(дилац сазнао за т( изјав( или

није. aо+е стране ове теорије с( +то није &ог(9е доказати да ли је пон('ени заиста донео одл(к( а

ни када је т( одл(к( донео. Ова теорија је коригована теоријо& отпослаа. &еорија отпо.лаIа

2е-.пе+иције5 - с&атра се да је (говор зак(чен ( &о&ент( када пон('ени преда свој( изјав( о

при*вата( по+ти. Ова теорија отклаа неизвесност из прет*одне јер се &о)е (тврдити &о&енат

предаје по+ти. aо+е је +то пон('ени &о)е неки& бр)и& средство& опозвати свој( изјав( и тако

спречити настанак (говора, односно ова теорија не отклаа &ог(9ност да пон('ени (тиче на

садр)ин( своје раније изјаве. =еорија отпослаа је једна варијанта теорије изјаве јер се и пре&а

ој сагласност пости)е без сазнаа пон(диоца о при*вата(.

&еорија .а6наIа - (говор је зак(чен ( &о&ент( када пон(дилац сазна да је пон('ени

при*ватио пон(д(. :ије довоно са&о да пон('ени изјави свој при*ват ве9 да он доспе до свестипон(диоца да би (говор настао. Овој теорији (п(9ена је критика да је те+ко сазнати када јепон(дилац прочитао пис&о који& се пон(да при*вата па је као ена корекција пон('ена

теорија

пријеа - (говор је зак(чен ( &о&ент( када пон(дилац при&и изјав( пон('еног да при*вата

пон(д(. Eо&енат прије&а пис&а или телегра&а није толико те+ко (тврдити.

&еорија наере - не треба (напред одре'ивати &о&енат када је (говор зак(чен ве9 (

свако& конкретно& сл(чај( т(&ачити во( и на&ер( и пре&а тој на&ери (тврдити када с( (говорне

стране с&атрале да је (говор &е'( и&а зак(чен. ?ко није &ог(9е (тврдити на&ер( онда се

&о&енат зак(чеа (твр'(је пре&а обичаји&а или пре&а правичности.

/ BОО при*ва9ена је теорија прије&а.

(есто зак,учења у"овора је битно због одре'иваа &есне надле)ности с(да ( вези са

(говоро&. / BОО при*ва9ено је правило0 ( &есто ( ко&е пон(дилац и&ао своје пребивали+те илиседи+те ( вре&е ода+иаа пон(де

В3 !е+о.тата- .ала.но.ти

Cзвор недостатка сагласности вое ле)и ( разлици из&е'( (н(тра+е и изјавене вое.

Cзјаве вое које стварај( (говор &орај( да б(д( сагласне, тачније да одговарај( стварној,

(н(тра+ој вои (говорни* страна. ?ко једна изјава вое није сагласна са (н(тра+о& воо&онда сагласност воа и&а недостатке.

:едостаци се &ог( појавити из0

унутрашњих разло"а - несагласност изјавени* воа са (н(тра+о& воо& - једна страна када

је изјавивала во( није била довоно присебна, није добро сагледала сит(ациј(, донела је

ис*итрен( одл(к( да зак(чи (говор, погре+но је (зела да нека значајна чиеница постоји а она

не постоји или с(протно2 једна страна је и&ала погре+н( представ( о битни& чиеница&а -

заблуда

HH



спо,них разло"а - они с( последица деловаа било др(ге (говорне стране, било неког тре9ег

лица2 &ог(9е је да је једна (говорна страна створила погре+н( представ( код са(говарача или да је

егов( изјав( изн(дила изазивај(9и код ега оправдани стра* да 9е га погодити одре'ене

последице - разлози несагласности с( споне природе - превара или претња

888<оред и* &ог(9е је да је несагласност последица незрелости једног од (говарача - да је

једно лице изјавило да зак(ч(је (говор а није било свесно последица које егова изјава производи

- о"раничена пословна способност или у"оворна неспособност као разлог несагласности.

<аблуда је погре+на престава о стварности а при&еена на (говорно право одна је то

погре+на представа о правни& чиеница&а релевантни& за п(нова)ан (говор која је одр)ана и

7ор&ирана ( свести једног (говорника без (тицаја др(гог. обзиро& на кој( се околност односи

постоји0

%аблуда о природи у"овораB /;;5; 46 6/C5345 - погре+на представа о карактер( (говора који се

зак(ч(је 3&исли да &( се поклаа, а не да се продаје, или да се продаје, а (ствари се даје ( зак(п.5

%аблуда о личностиB /;;5; 46 2/;=567 - погре+на представа о идентитет( или лични& својстви&а

др(гог (говорника, најче+9е код (говора о п(но&о9ств( и (говора о дел(. %аблуда о предметуB /;;5; 46 15;25;/ - погре+на представ о ствари или о чие(Lнечие( о

ко&е се зак(ч(је (говор. нпр &исли да к(п(је стан на 4.спрат(, а (ствари к(п(је на >.

%аблуда о битним својствима предметаB /;;5; 46 =<D=376347 - она се пре&а једно& с*вата(

односи на с(пстанц(, на *е&ијски састав пред&ета и егов( на&ен(. <ре&а &одерније& с*вата(

битно својство није са&о *е&ијски састав, то &о)е бити било које својство ако је одл(ч(ј(9е

(тицало на 7ор&ирае вое једне (говорне стране да зак(чи (говор

%аблуда о мотивуB /;;5; 46 9534E5 - о поб(ди која је једн( стран( определила да зак(чи (говор

нпр. деда &исле9и да егова (н(ка *о9е да се (да поклони сат, а она не планира да се (да, са&о је (

вези.

%аблуда о каузи - нетачна представа о разлог( зак(чеа (говора. :пр. једно лице зак(ч(је

(говор о осиг(ра( покретни* ствари од ризика поплаве, по)ара не знај(9и да један (говор о

осиг(ра( ве9 постоји. %аблуда о рачунарском податкуB о правуB нетачно" преноса во,е

ве ове врсте забл(де не (тич( подједнако на (говор. Оне на (говор дел(ј( различито тако

да с( неке од и* потп(но ирелевантне са станови+та и*овог (тицаја на 7ор&ирае вое

(говарача. а&о неке забл(де с( битне и н()но (тич( на изјав( вое. / на+е& прав( BОО је

поделио све забл(де ( две категорије0

заблуде препреке 5 погре+не представе чије прис(ство ( свести једног (говарача спречава

настанак (говора. <ре&а BОО ( и* спада забл(да о природи (говора, о ка(зи и о пред&ет(. Fада

код једног (говорника постоји нека од ови* забл(да (говор (оп+те не настаје, не &о)е се ре9и да с(

се вое (говорни* страна с(среле, напротив оне с( се раз&и&ои+ле. BОО ка)е да ( сл(чај( ови*

врста забл(де постоји неспораз(&.

битне заблуде у ужем смислу 1 не спречава настанак ако оне постоје, (говор настаје али збоги* &о)е до9и до пони+теа (говора ако се страна ( забл(ди на ( позове. =( спадај(0

заблуда о битним својствима предмета 3( BОО је треба с*ватити ( склад( са &одерни&

с*ватае& свако својство које је (тицало на во(5. d( треба разликовати од од"оворности за

+изичке недостатке - одговорност преносиоца права на једној ствари, која постоји када једна ствар

не&а (говорена својства или када ствар не&а потребна својства за редовн( (потреб( или нарочит(

(потреб(.

правила о одговорности за 7изичке недостатке и&а за ци да оствари и&овинск( равноте)( која

&ора постојати код теретни* (говора, док је ци правила о забл(ди да се отклони недостатак вое

H;



забл(да се (зи&а ( обзир ( било ко& (говор(, па и доброчино&, док одговорност за скривене &ане

постоји са&о код теретни*

код забл(де о с(пстанци за*тева се да је одре'ено својство било одл(чно за опредеее

(говорника да (говор зак(чи, +то није (слов код одговорности за скривене &ане

последица кој( за собо& повлачи забл(да о с(пстанци је пони+тее (говора, а код одговорности

за 7изичке недостатке раскид (говора, сни)ее цене или отклаае &ана

рокови за забл(д( с( д()и

заблуда о личности ако се (говор зак(ч(је с обзиро& на својства личности, &о)е се

односити како на идентитет, тако и на својства личности

заблуда о мотиву - битна са&о код доброчини* (говора

заблуда која се односи на било коју околност која се по намери странака или по обичају у

промету сматра битном тако да страна која је (говор зак(чила не би зак(чила (говор да је

знала за право стае ствари. =( треба раз(&ети свак( околност која прати зак(чее (говора (з два

(слова0 околност је била одл(чна, битна 3при че&( се битност одре'(је пре&а на&ери странака (

склад( са обичаји&е, не би зак(чиле (говор да је знала за право стае ствари.

Правна дејства заблудеFод забл(да препреки (говор је непостоје9и, а код забл(да ( ()е& с&исл( он је р(+ив.

/колико се пони+тее не за*тева (говор ва)и и производи дејства од &о&ента зак(чеа. <оред

пони+теа, као санкција &о)е се јавити и накнада +тете. Fо 9е ( то& однос( бити поверилац

накнаде +тете а ко д()ник зависи од савесности односно несавесности (говорника. трана која се

позова на свој( забл(д( и тра)и пони+тее (говора би9е д()на да надокнади +тет( др(гој

савесној страни. / ово& сл(чај( без значаја је чиеница да страна која је била ( забл(ди није крива

за свој( забл(д(. др(ге стране, ако је др(га страна знала за забл(д( или је требало да зна, или ако

је она изазвала и одр)авала забл(д( онда је реч о превари и страна која се посл()ила преваро&

би9е д()ник, чак и када забл(да није била битна.

?слови за примену санкција0

<они+тее се &ора за*тевати ( законо& предви'ено& рок( и &ора се доказати ено прис(ство.

(бјективни рок је годин( данао дсазнаа, а објективни три године од зак(чеа (говора. Bабл(да &ора бити извиавај(9а +то значи да је пост(пала са па)о& која се ( про&ет( за*тева

3правни стандард5.

<озивае на забл(д( није &ог(9е ако је др(га страна спре&на да извр+и (говор као да забл(де

није ни било.

>ревара се састоји ( на&ерно& пред(зи&а( одре'ени* ради од стране једног (говорника

( ци( одр)аваа и изазиваа забл(де код др(гог (говорника. Bбог тога се превара назива и

Pизазвана забл(даQ, тј.квали7икована забл(да која повлачи за собо& те)е последице од обичне

забл(де.

<оја& преваре се састоји из две еле&ента0- намераF једног (говорника да др(гог доведе или одр)и ( забл(ди

- предузимањеF одре'ени* пост(пака који доводе до 7ор&ираа погре+не представе о

релевантни& чиеница&а

Cз&е'( преваре и изјаве вое &ора да постоји (зрочна веза. Oок се забл(да (зи&а ( обзир

са&о ако је битна, превара је (зрок ни+тавости и онда када изазвана забл(да није битна 3[rA! o%#iA

$orr%KiJ5. =о је последица претпоставке да је код преваре (век прис(тна несавесност оног који је

чини. Cпак, није свака превара (зрок ни+тавости ве9 са&о она која је на (говорника (тицала такода без е не би зак(чио (говор. /колико превара није таква, ве9 је ( пита( тзв.сл(чајна превара,

H>



(говор остаје на снази али је несавесни (говорник д()ан да надокнади +тет( кој( због тога трпи

егов са(говорник.

/колико је превара (чиена од стране тре9ег лица, она &о)е (тицати на п(нова)ност

(говора са&о (колико је др(го& (говорник( ( вре&е зак(чеа превара била позната или &( јепре&а околности&а &орала бити позната. Eе'(ти& превара тре9ег 9е (век бити разлог за

зак(чее (говора (колико се ради о доброчино& (говор(. Правно дејство преваре. <ревара је (зрок р(+ивости а преварено лице се &о)е на (

позвати ( рок( од годин( дана од сазнаа за превар(, и три године од зак(чеа. =ако'е, лице које

је код једног (говорника изазвало забл(д( д()но је да надокнади +тет(. =о &о)е бити како

са(говорник тако и тре9е лице.

>рета је недозвоени акт једног лица који& се др(го лице присиава да изјави во( (

одре'ено& правц(. Овде не постоји погре+на представа о стварности, као код забл(де и преваре,

воа јесте израз тачне представе о стварности, али је изјавен као рез(лтат притиска. <ритисак се

&о)е изазвати0

употребом +изичке силеB E4= 7D=5:<37 1 т( се не ради о недостатк( вое него о потп(но&

одс(ств(2 последица је да (говор (оп+те не настаје, ни+тав је. изазивањем страхаB претњомB E4= 1592<:=4E7 1 изазивае& стра*а од б(д(9е опасности која 9е

се десити са&о& (говорник( или еговој и&овини или е&( блиски& лици&а, а &о)е се односити ина част и (глед прин('еног, када је реч о (цени2 последица је р(+ивост, рокови с( једна година од

престанка прете и три године од дана зак(чеа.

Oа би до+ло до пони+теа потребно је0

да је одл(ч(ј(9е (тицала на во( 1 из&е'( прин(де и изјаве вое &ора постојати ка(зална веза.

да је озбино (тицала на во( 1 да је изазвала оправдан стра*, цени се пре&а свако& конкретно&

сл(чај(.

да представа недозвоен акт 1 не &ора да б(де кривично дело, довоно је да б(де противна

одре'ени& правни& и &орални& нор&а&а2 није прета када поверилац прети д()ник( да 9е га

т()ити.

/колико прин(да потиче од тре9ег лица, пре&а BОО прин(да је (век (зрок ни+тавости, али

се питае савесности (говорника постава код накнаде +тете.

'# КАFЗА

/ ванправно& с&исл( представа (зрок или разлог, ( правно& с&исл( је непосредни

правни ци обавезиваа једне странке ( (говор(. Она обја+ава за+то се обавезе стварај(.

Fа(з( треба разликовати од пред&ета (говора. Предмет је оно на +та се (говорне стране

обавез(ј( док ка(за обја+ава разлог, ци због кога се (говорне стране обавез(ј(. та је пред&ет

добија&о као одговор на питае Qо че&(f A ка(за Qза+тоf се странке обавез(ј(.

Fа(з( треба разликовати и од основа стицаја, титулуса0 пр. чиеница која обја+ава за+то

се дериватни& п(те& једно право преноси са једног лица на др(го. Fа(за не обја+ава +та је основ

деривативног стицаа него обја+ава за+то настаје један правни посао, за+то се једно чице

свесно и воно обавезало и одл(чило да пренесе своје право на др(го лице.

Fа(з( треба разликовати и од намере (говараа. =о је на&ера једног лица да зак(чи (говор

и да при*вати егова правна дејства. Fа(за прет*оди на&ери (говараа. Она подраз(&ева свест о

HS



правно& ци( који се *о9е пости9и (говоро&. вест о то& правно& ци( (век прет*оди на&ери

(говараа.

<остоје разне теорије које се &ог( поделити0

"# и.ториј.-и по.атрано5 -ла.иBна теорија у "M5о 1е-у, Nорули.ао Доа, на.та1или је

Потије и Портали.# Основна правила0 #омова полазна тачка је да је ка(за ци обвезиваа који је исти ( сви& (говори&а исте

врсте 3( сви& двострани& (говори&а ка(за је иста и ( сви& једнострани& (говори&а ка(за је иста5.

/ двостани&а (говори&а основ или ка(за обвезиваа је обавеза др(ге (говорне стране. Xедна

(говорна страна се обавез(је зато +то се др(га (говорна страна обавез(је пре&а ој. Fод

једнострани* који с( реални 3настај( предајо& ствари5 основ обвезиваа, ка(за је предаја ствари.

Fод доброчини* ка(за и&а с(бјективни карактер. Она је i#iJo liberAli!, то је на&ера да се (чини

бесплатна корист или (сл(га, односно A#i%! Mo#A#Mi-на&ера да се (чини поклон. #Je#Jio liberAli!

постоји ( сви& доброчини& (говори&а а A#i%! Mo#A#Mi је облик конкретизације и постоји са&о код

(говора о поклон(.

Ове основне поставке је (савр+ио >отије који је додао две ствари. /вео је поја&

непо+тене и не&оралне ка(зе и при то&е поставио тез( да са&о по+тена и &орална ка(за обавез(је.

Oр(га ствар је да ( теретни& (говори&а није довоно са&о да се стране обаве)(, ве9 обавезе&орај( бити еквивалентне.

>орталисов допринос је ( то&е +то питаа постојаа ка(зе про+ирио на све изворе

облигација. <орталис истиче да ка(за постоји и код про(зроковаа +тете, неоснованог обога9еа,

незваног вр+еа послова. <оја& ка(зе је остао са&о ( оквири&а (говора 3( Zранц(ској5.

$# реа-ција на -ла.иBну теорију5 теорија неације -ау6е5 на.тала у Белији, 6аBетни- Ерне.т#

Fласична теорија је критикована са ; аспекта0

?3 да је поја& ка(зе логички не&ог(9 јер ка(за &ора да прет*оди настанк( обавезе

O3 да је поја& ка(зе код реални* (говора погре+но изведен. :е &о)е бити предаја ствари ве9

предаја ствари &о)е бити са&о (слов за настанак ( с&исл( егове 7ор&е.

:3 код доброчини* правни* послова ка(за се &е+а са &отиво&а, поб(да&а због који је (говор

зак(чен. :ије &ог(9е одвојити ани&(с донанди од &отива који опреде(ј( поклонодавца да(чини поклон.

>3 са историјске тачке гледи+та ка)е се да је класична теорија настала због погре+ног

т(&ачеа с&исла који је поја& ка(зе и&ао ( ри&ско& прав(. =а&о је ка(за означавала са& (говор а

класична теорија је поја& ка(зе т(&ачила ( с&исл( разлога за настанак (говора.

<оја& ка(зе је потп(но непотребан, све то се &о)е пости9и и пој&о& пред&ета (говора или

сагла+но+9( воа. <оја& ка(зе је 7ор&(лисан да би се остварила контрола над (говоро& и да би

се спречило да (говор произведе недоп(+тене правне последице. Fонтрола (говора &о)е се

пости9и кроз поја& недоп(+теног пред&ета (говора. Fод доброчини* се &е+а са сагла+но+9(

боа.

'# .а1реене теорије о -ау6и .у .е поја1иле -раје $P# 1е-а, +еле .е на .убје-ти1не, обје-ти1неи еGо1ите

%убјективна теорија 1 ка(за је један чисто пси*оло+ки еле&ент који је покретач изјаве

вое. / сво& чисто& облик( с(бјективно с*ватае подраз(&ева апсорбовае ка(зе од стране

&отива. Eе'(ти&, &ноги а(тори који заст(пај( с(бјективно с*варае с&атрај( да не треба потп(но

изједначити &отиве са ка(зо&, ве9 од сви* &отива (зети са&о онај који је био одл(ч(ј(9и.

<ре&а објективној теорији ка(за се потп(о (да(је од &отива, она не&а ни+та

заједничког са воо&. Она се пос&атра као и&овинска равноте)а из&е'( обавезани* лица. вака

HU



страна се обавез(је да би добила од др(ге стране вредност кој( је са&а дала. aо+а страна ове

теорије је +то не &о)е да објасни ка(з( код доброчини* (говора. Xедни ка)( да (говор о поклон(

не&а ка(з(, а др(ги да је ка(за одл(ка поклонодавца да не тра)и никакав еквивалент. ^коно&ски

е7екат који се оствар(је ( и&овинској &аси (чесника не &ора бити са&о позитиван ве9 и негативан./ теретни& послови&а стране *о9е позитиван и&овински е7екат,а ( доброчини& негативан е7екат

( и&овини от('иоца, а позитиван ( и&овини прибавиоца. @еовиоте теорије те)е да постигн( ко&про&ис из&е'( с(бјективне и објективне теорије.

Cздвајај( се две теорије.

<рв( је 7ор&(лисао Gан (ори- ка(за треба да и&а и објективни и с(бјективни еле&ент.

Објективни еле&ент је еквивалент који се (говоро& пости)е. (бјективни еле&ет је )еа, *тее

сваке стране да од др(ге добије еконо&ски еквивалент. Bбог тога је ка(за )еени еквивалент. Fод

поклона то је одс(ство )ее за еквиваленто&.

Oр(га је )апитанова теорија о каузиB неокласнична теорија, због тога +то ( својој основи

и&а исте полазне претпоставке као класична теорија, од циа обавезиваа. вако лице које

пристаје да се обаве)е пре&а др(го& лиц( чини то због циа који оствар(је посредство& тог

обавезиваа. Овакво одре'ивае циа не поклапа се са пред&ето& (говора, јер ци није обавеза

др(ге стране ве9 извр+ее те обевезе. Ово и&а за последиц( да одс(ство ка(зе постоји не са&о

када обавезе није остварена, ве9 и када не &о)е да б(де извр+ена, +то је од значаја за раскид(говора због неизвр+еа или престанак (след не&ог(9ности исп(еа. Fод разграничеа &отиваод ка(зе полази се од тога да &отив за разлик( од циа не чини део акта вое. Xедно лице које

пре(зи&а (говорн( обавез( &о)е бити инспирисано разноврсни& &отиви&а, али се они не &ог(

(зети ( обзир зато +то се налазе Pван (говорног поаQ. <ре&а овој теорији ка(за је правни ци, а

то је последи ( низ( &отива који с( определили (говрн( стран( да изјави во( за зак(чее

(говора. Cза тог последег &отива ( ланц( 7ор&ираа вое др(ги &отиви не (лазе ( састав ка(зе.

<равило је да &отиви не (тич( на егов( п(нова)ност. Од тог правила постоји из(зетак са&о (

сл(чај( када је неки др(ги &отив био недоп(+тен, а он &о)е (9и ( пое ка(за са&о ако је др(га

(говорна страна знала за егово постојае. Fод доброчини* (говора недоп(+тени &отив (век

(лази ( пое ка(зе.

:еокласична теорија је при*ва9ена ( BОО 3>4->H5. Fа(за није иск(чиво ни еконо&ски ни

пси*оло+ки, ве9 правни ци који странке оствар(ј( извр+ее& своје (говорне обавезе.

Fод двострано обавезни* (говора једна страна се обавез(је због извр+еа обавезе др(ге

стране. =о је непосредни правни ци обавезиваа. Cза тог правног циа стоје различите поб(де и

оне с( најче+9е еконо&ске природе, али некада &ог( то бити и неки &орални или неки др(ги

интерес. / свако& сл(чај(, ( поја& ка(зе не (лазе све те поб(де ве9 са&о она која је била последа (

ланчано& низ( и која се огледа ( чиеници да се једно лице обавез(је др(го& са&о због извр+еаобавезе тог лица пре&а прво&.

Cз(зетно, ( поја& ка(зе &ог( (9и и неки др(ги &отиви +то 9е бити сл(чај са недозвоени&

и не&орални& &отиви&а (колико с( и једној и др(гој страни били познати и &орали бити познати.

Fод доброчини* (говор не&а дејство и кад др(ги (говарач није знао за недоп(+тен( поб(д(.

BОО предви'а ка(з( као н()ан (слов настанка и постојаа (говора0 Pсвака (говорнаобавеза &ора и&ати доп(+тен основ, а основ је недоп(+тен (колико је противан прин(дни&

прописи&а, јавно& поретк( и добри& обичаји&а.Q <ретпостава се да обевеза и&а основ иако није

изра)ен.

*едопуштена кауза. Fа(за је недоп(+тена (колико је противна прин(дни& прописи&а,

јавно& поретк( и добри& обичаји&а. :едоп(+теност об(*вата не са&о директн( с(протност

по&ен(ти& прописи&а и начели&а, ве9 и када се по&о9( и* изиграва при&ена ти* прописа и

HW



начела. / с(дској пракси0 (говор који& се ствара или одр)ава ванбрачна заједница2 (говор који& се

от('(ј( одре'ена средства из др(+твене и&овине по ниски& цена&а ( корист неки* лица, (говор о

зај&( где је договорено да 9е зај&опри&ц( (&есто за&ениве ствари кој( је (зео на заја& вратити

одре'ена с(&а новца чији износ знатно превазилази износ за&ениве ствари, (говор на основ( когасе оц( девојке пла9е одре'ена с(&а новца да би се девојка (дала.

Привидна кауза се јава као0

4. п(тативна ка(за постоји када обе (говорне стране и&ај( погре+н( представ( о то&е да ка(за

постоји, а она не постоји. =зв. обострана забл(да о ка(зи спречава настанак п(нова)ног (говора.

6. 7иктивна ка(за постоји када (говорне стране тре9и& лици&а ла)но представе као да с(

зак(чиле (говор са одре'ено& ка(зо&, а да га (ствари (оп+те нис( зак(чиле. <ри&ер је чест (

пракси после светског рата, ( вре&е прописа о аграрној ре7ор&и. Vласници зе&и+та који с(

и&али ве9е повр+ине зак(чивали с( 7иктивне (говоре са блиски& лици&а да би се извр+ио

пренос ( зе&и+ни& кига&а, да и& то зе&и+те не би било од(зето.

H. си&(лована ка(за постоји када с( (говорне стране прикривај( стварн( ка(з( и пре&а тре9и&

лици&а истич( нек( др(г( ка(з(. :пр. када предак и пото&ак зак(че (говор о поклон( а јавности

се представа да с( зак(чили (говор о продаји ствари да би се избегло да то& пото&к( када

постане наследник тај поклон б(де (рач(нат ( наследнички део.<равна последица п(тативне ка(зе је да (говор не настаје, постоји обострана забл(да, реч је

о неспораз(&(2 код 7иктивне (говор тако'е не настаје2 си&(лована ка(за - ва)и9е прикривени

(говор а не онај који с( странке преставиле.

&дсуство каузе. BОО ка)е да сваки (говор &ора и&ати ка(з( 3основ5 која &ора бити

доп(+тена. ?ко не&а основа не&а ни (говора. пр.сл(чај када је неко зак(чио (говор, пре(зео

обавез( очек(ј(9и да 9е се ( б(д(9ности остварити основ, а он се не оствари, да 9е добити заја&, он

(напред потпи+е признаниц( да д(г(је одре'ени износ, ако се заја& не зак(чи, непостоји основ

обавезе.

анкције због одс(ства и недоп(+тености каз(е огледа се ( ни+тавости (говора. dеговопони+тее &о)е тра)ити свака (говорна страна, свако заинтересовано лице, а с(д о то&е води

рач(на по сл()беној д()ности. (д &о)е изре9и једн( од три правне последице, а кој( 9е

последиц( с(д одредити зависи од степена несавесности као и о значај( др(+твеног интереса који

треба за+тити0

A5 свака страна да врати др(гој оно +то је при&ила

b5 одбити за*тев за повра9ај ствари и одредити да свака страна задр)и оно +то је при&ила$5 да свака страна оно +то је при&ила преда &есно надле)ној оп+тини

HY



( . ПРЕДМЕ&

<ред&ет (говора је исто +то и пред&ет облигације. =о је одре'ено пона+ае које гласи напредај( ствари, чиее, нечиее.

=реба га разликовати од објекта (говора. ваки (говор и&а пред&ет али не и објекат 3и*и&ај( они (говори код који* обавеза гласи на предај( одре'ене ствари5. /гоовори чији пред&ет

гласи на чиее или нечиее не&ај( објекат.

/говори &ог( и&ати један или ви+е пред&ета 3(говор о продаји - ствар и цена5. :ас(прот

и&а постоје (говори који и&ај( са&о један пред&ет 3(говори о остави - обавеза оставопри&ца да

врати ствар5. ваки пред&ет (говорне обавезе &ора представати нек( корист која се заснива на

легити&но& интерес( одре'еног лица.

<отребно је да пред&ет исп(ава одре'ене (слове0 да б(де одре'ен, доп(+тен и

&ог(9. Fада је пред&ет обавезе не&ог(9, недоп(+тен, неодре'ен или неодредив, (говор је ни+тав.

:а ни+тавост се &о)е позвати свако заинтересовано лице и на ( се пази по сл()беној д()ности,

а право на истицае ни+тавости се не гаси. (дска одл(ка и&а декларативан карактер.

пре+ет ора +а бу+е о+реDен

Одре'ивае пред&ета &о)е бити (чиено непосредно или посредно. :епосредно је када

нпр. ( (говор( о продаји бра+на тоне бра+на износи 6DDD DDD динара, да зак(пнина за стан 6DD

евра. <осредно се &о)е одредити на два начина0

45 да (говорна страна ( (говор( наведе податке на основ( који* се пред&ет (говора &о)е

одредити, нпр. не одреди цен( али предвиди да 9е к(пац бити обавезан да плати цен( по којој

се килогра& бра+на продаје на берзи.

65 када (говорне стране преп(сте неко& тре9е& лиц( да оно одреди пред&ет (говора. =ре9е лице

то &ора савесно и по+тено одредити. ?ко оно не9е или не &о)е, онда се по BОО с&атра да је

(говор ни+тав.

888 Bа (говор о продаји ( привреди ва)е посебна правила за одре'ивае пред&ета.

за (говор о продаји ( привреди - ако (говор не садр)и довоно података на основ( који* се

&о)е одредити цена (говор не9е бити ни+тав него 9е к(пац &орати да плати цен( кој( је продавац

редовно напла9ивао ( вре&е зак(чеа. ?ко такве цене не&а 3нов производ5 он пла9а раз(&н( цен(а то је тек(9а, тр)и+на цена на тр)и+т( &еста продавца. ? ако ни е не&а онда цен( одре'(је с(д

пре&а околности&а сл(чаја.

када је одре'ивае цене поверено тре9е& лиц( код (говора о продаји ( привреди ако тре9е лице

не одреди цен( (говор не9е бити ни+тав, остава и& се рок да се договоре о цени или да раскин(

(говор. /колико се не деси ни једни ни др(го к(пац 9е бити д()ан да плати раз(&н( цен(.

тре9е правило је предви'ено за сл(чај када с( посебно& кла(з(ло& (говорне стране повериле

одре'ивае цене једној од и*. <ре&а BОО таква кла(з(ла је ни+тава, тачније дели&ично ни+тава.

/ ово& сл(чај( се појав(је разлика из&е'( (говора из&е'( појединаца 3ни+тавост кла(з(ле 9епов(9и ни+тавост целог (говора5 и (говора ( привреди 3(говор остаје на снази али се постава

питае кој( 9е цен( бити д()ан да плати к(пац. <о правил( он( цен( кој( је продавац напла9ивао,

ако не онда раз(&н(5.

Fада је ( пита( предаја ствари индивид(ално одре'ена ствар &ора бити одре'ена са

довоно података, прецизно, на начин који отклаа свак( несавеснот. Fада је ( пита( ствар

одре'ена по род( онда та ствар &ора бити одре'ена по род( и количиини. Fвалитет није неоп*одно

да б(де одре'ен, (зи&а9е се да је био (говорен среди квалите.

;D



пре+ет ора бити оуQ

/говор не настаје ако је егов пред&ет 7изички не&ог(9. =о је &атеријална не&ог(9ност и

она &о)е бити апсол(тна и релативна. псолутна је не&ог(9ност за било које или свако лице,

објективна не&ог(9ност, а релативна не&ог(9ност се односи на одре'ено лице које је (говорна

страна ( неко& (говор(, тј.то је с(бјективна не&ог(9ност. Fод објективне не&ог(9ности (говор не

настаје. / сл(чај( с(бјективне не&ог(9ности (говор настаје и производи правна дејства 3ако сесликар обавезао да наслика слик( кој( не (&е да наслика ( сл(чај( раскида 9е бити д()ан да

надокнади +тет(5. Oа би (говор настао неоп*одно је да пред&ет б(де &ог(9 ( &о&ент( зак(чеа

(говора. ?ко је тада био не&ог(9 (говор не настаје. ]овори се о почетној, иницијалној

не&ог(9ности или накнадној, с(бсеквентној не&ог(9ности. ?ко је био &ог(9, а касније постане

не&ог(9, (говор постоји док накнадна не&ог(9ност не наст(пи, а када наст(пи то је разлог за

престанак (говора.

пре+ет ора бити +опуGтен

:ије доп(+тен ако је с(протан прин(дни& прописи&а, јавно& поретк( и доби& обичаји&а.?ко неки пропис забра(је да нека ствар б(де пред&ет (говора 3делови тела одвојени за )ивота

или после с&рти не &ог( бити пред&ет (говора о продаји а &ог( о поклон(2 нпр. прописо& изBакона о ствари&а ( власни+т( @еп(блике добра од оп+тег интереса не &ог( бити пред&ет др(ги*

(говора оси& зак(па и концесије5. <ред&ет је с(протан прин(дни& прописи&а и ако је пред&етизвр+еа неко кривично дело.

забране које произлаза из појединих врста ствари

4. ствари ван про&ета 1 јавна добра...

6. ствари ( ограничено& про&ет( - опојне дриге, лекови, ор()је...

H. пред&ет је забраен кривични& законико& 1 ла)ни новац...

забране које произлазе из појединих врста радњи

4. не &о)е се обавезати на чиее онога +то је забраено законо& или је противно јавно& поретк(

и &орал( 1 да се извр+и кривично дело, не &о)е се (говорити кра9и или д()и рок застарелости,

&онополски спораз&и...

6. (след неодре'ености трајаа 1 обавеза до)ивотног рада, обавеза да се нека ствар не от('и37идеико&ис5...

;4



)# CОРМА

Поја Nоре

Zор&а је необавезан (слов за настанак (говора јер се не тра)и за сваки (говор ве9 са&о заоне (говоре за које је законо& прописано или воо& (говорни* страна (говорно као (слов за

настанак (говора.

/ на+е& прав( при*ва9ен је принцип консенс(ализ&а +то значи да сваки начин изра)ааа

вое и&а једнак трет&ан пред законо&. Vоа се &о)е изразити пис&ено, (с&ено, речи&а,

гестови&а или остали& (својени& знаци&а који&а се воа &о)е изразити. (протан пронцип је

принцип 7ор&ализ&а. <остојао је ( ри&ско& прав( а данас нигде није при*ва9ен. вако савре&ено

право познаје ()и или +ири кр(г из(зетака од консенс(ализ&а. =о с( сл(чајеви ( који&а је законо&

предви'ено да (говор да би производио правна дејства &ора бити зак(чен ( одговарај(9ој 7ор&и.

Zор&а је облик ( ко&е се изра)ава садр)ина неког (говора. адр)ина (говора је

сагласност воа о битни& еле&енти&а (говора, а 7ор&а је облик ( ко&е се та садр)ина испоава.

<остава се питае који с( разлози, свр*а прописиваа 7ор&еI <итае свр*е је значајно зато +то( поједини& сл(чајеви&а ( зависности од тога +та је свр*а прописиваа 7ор&е &ора бити ре+ено

да ли је један (говор ( ко&е 7ор&а није исп(ена &о)е остати на снази или не. <остоје H разлога

збо* који* закони пропис(ј( 7ор&(.

Bа+тита интереса (говорни* страна

Обезебе'ее доказа о постоја( (говора

Bа+тита оп+ти* или јави* интереса

Zор&а се пропис(је ради за+тите интереса (говорни* страна зато +то о&ог(9ава

(говорни& страна&а да добро раз&исле пре него +то зак(че неки (говор, да одвагај( разлоге за и

против и спречава и* да ис*итрено доносе одл(ке. Zор&а се пропис(је за оне (говоре где приватни

интереси &ог( бити нарочито пого'ени 3(говор о поклон(5. / страни& прави&а ( (говор( о

поклон( се за*тева стро)а, &атеријална 7ор&а. /честв(је и нотар као лице које ()ива посебно јавно поверее, др)ава &( је дала овла+9ее да састава одре'ене правне послове који због тога

добијај( снаг( јавне исправе 3такви док(&енти добијај( посебн( правн( снаг( и извр+ее обавеза

из и* подле)е (брзаној процед(ри прин(дног извр+еа5. :отар &ора и да посебно посавет(је

поклонодавца. Fод поклона се +тите лица која је поклонодавац д()ан да издр)ава, н()ни

наследници и повериоци.

Xавни интерес за наплат( б(hетски* при*ода 3јавне да)бине ( корист др)аве, порез којитреба да се плати након сваког акта про&ета5 ( на+е& правно& про&ет( зове се порез на про&ет

апсол(тни* права. /говор о про&ет( непокретности треба да је ( пис&еној 7ор&и, а потписи

оверени код с(да 3сл()беник за овере оверава и достава један при&ерак (прави при*ода и они

доносе ре+ее који& се разре+ава пореза5. :ије &ог(9е извр+ити (ки)б( ако није пла9ен овај

порез. :екада је постојао интерес др)аве да контроли+е да ли неко лице стече својин( преко

законски* &акси&(&а и зато је била прописана 7ор&а. <оред тога, др)ава оствар(је контрол( надчиеницо& ко је власник непокретности на еној територији. Zор&о& се те)ило да странци не

стич( непокретности ( на+ој др)ави, данас ва)и принцип реципроцитета, а донет је и Bакон о

страни& (лагаи&а.

Zор&а &о)е бити слична са0

1. одобреем за зак$учее уговора

Fада се за зак(чее неког (говора за*тева одобрее др)авног органа или 7изичког лица,

није реч о 7ор&и (говора него о (говор( зак(чено& под одло)ни& (слово&. ?ко се одобрее

добије, (говор производи дејства од еговог зак(чеа, а (колико одобрее не б(де дато, (говор

не9е производити никаква дејства. Одобрее је правна чиеница са особина&а одло)ног (слова.

;6



<ре&а BОО дозвола односно одобрее &орај( бити дати ( облик( прописано& за (говор за чије се

зак(чее дај(.

2. 9ормалностима публицитета

Zор&алности п(блицитета с( &ере које сл()е да би се за+титила тре9а савесна лица чији

интереси &ог( бити повре'ени зак(чее& (говора. / на+е& прав( то је (пис ( зе&и+не киге,на тај начин& се тре9а лица обаве+тавај( да је неко стекао право својине. :ије исто +то и 7ор&а,

( одс(ств( исп(еа 7ор&алности п(блицитета (говор постоји за разлик( од сит(ације ( којој

недостаје 7ор&а.

3. 9искалним 9ормалностима

Zискалне 7ор&алности се пропис(ј( из разлога 7искалне политике. :пр. регистрације

(говора код надле)ног органа или печа9ее односно )игосае (говора. Fод нас (права при*ода

потвр'(је да је пла9ен порез. Они нис( 7ор&а јер од и* не зависи настанак (говора, ако не б(д(

исп(ени не (тич( на дејство (говра, једино &о)е да се деси да лица која с( била д()на да и*

исп(не трпе одре'ене последице по 7инансијски& прописи&а 3пла9ае казне за 7инансијске

прекр+аје5

4. 9орма као прост доказ

/говор не постаје 7ор&алан ако с( (говорници својо& воо& пре(зели исп(ее неке

7ор&е са цие& да и& она посл()и са&о као прост доказ о постоја( (говора. Овде је јако ва)но

(становити прав( во( странака ( поглед( дејства 7ор&е. /колико с( (словиле зак(чее (говора

исп(ее& одре'ене 7ор&е реч је о (говореној 7ор&и која чини (говор 7ор&ални&. ?ко нис(

(словиле постојае (говора исп(ее& 7ор&е, онда је реч о 7ор&и као просто& доказ(.

Вр.те Nоре

>рема начину испо$авааA >исмена 9орма је 7ор&а ни)ег степена. :азива се јо+ и обична пис&ена 7ор&а или

7ор&а приватне исправе, да би се разликовала од 7ор&е јавне исправе. Cсп(ава се пис&ено&

редакцијо& (говора на одре'еној исправи која треба да б(де потписана од стране (говорника. Fод

нас ова 7ор&а преовладава. / BОО ова 7ор&а је предви'ена за (говор о продаји са оброчни&отплата&а, (говор о је&ств(, о лиценци, о кредит(, о трговинско& заст(па(, о банкарско& тек(9е&

рач(ј(... Bакон о привредни& др(+тви&а предви'а пис&ен( 7ор&( за низ оснивачки* аката. Cсто

тако и Bакон о а(торски& и сродни& прави&а, Bакон о по&орској и (н(тра+ој пловидби, Bакон о

концесији...^ле&енти пис&ене 7ор&е с( текст изјаве и потписи.

текст изјаве

Fод пис&ене редакције текст (говора &ог( саставити обе (говорне стране, једна од и* или

неко тре9е лице 3адвокат, на основ( (говора о дел(5. <одлога на којој је текст написан није битна.<о правил( је на *артији. :ије битан ни број при&ерака исправе али је практично да оба

(говорника и&ај( свој при&ерак. <о BОО довоно је да обе стране потпи+( једн( исправ(. Oат(&

није обавезан али је по)еан да би се знало од када (говор почие да производи правна дејства.

потписи

<отпис је и&е лица које зак(ч(је (говор и става се испод текста, који& оно потвр'(је да

је творац тог док(&ента или да се сла)е са садр)ино&. / гра'анско& прав( потпис је лични знак

који се става на док(&ент да би се о&ог(9ила иденти7икација лица које је посредство& тог

док(&ента изразило свој( во(.

;H



- Fо потпис(јеI Cсправ( о (говор( треба да потпи+( (говорници за које из (говора настај(

обававезе.

- <отп(ност потписаI :екада се тра)ило да б(де потп(н, али данас се не тра)и, довоно је да

садр)и довоан број словни* знакова из који* се &о)е зак(чити ко је потписник. Eо)е дасадр)и тит(л(, про7есиј( или акаде&ско звае.

- војер(чност потписаI <отпис &ора да б(де својер(чан јер егови& ставае& потписници&атеријализ(ј( свој пристанак. Fада је једна страна непис&ена или није ( ста( да се потпи+е

&о)е да стави и р(кознак који треба да овере два сведока, с(д или др(ги др)авни орган. Zакси&ил

се признаје са&о та&о где је то ( пословно& саобра9ај( дозовено.

- Eесто потписаI Bаконо& није преви'ено &есто потписа, али је то по правил( испод текста због

претпоставке да се потписо& признаје за истинито све оно +то је изнад ега написано.

!орма јавне исправе је 7ор&а ви+ег степена јер је за ено исп(ее потребна

интервенција органа јавне власти 1 овера потписа на приватној исправи или потвр'ивае садр)ине

јавне исправе. &вера потписа предви'ена је Bаконо& о про&ет( непокретности за за (говор о

продаји, раз&ени и поклон(. Потвр!ивање садр#ине предви'ено је законо& о насле'ива(, код

(говора о (ст(па( и расподели и&овине з а)ивота и код (говора о до)ивотно& издр)ава(2 и (

<ородично& закон( код брачно-и&овинског (говора из&е'( с(пр()ника. <остоји јо+ једна врста

интервенције али она код нас није предви'ена. =о је састав,ање у"овора и ( они& прави&а (који&а је предви'ена тај посао обавај( нотари.

Bеална 9орма се исп(ава предајо& ствари. <редаја ствари не представа извр+ее

обавезе из (говора него (слов за егов настанак. / ри&ско& прав( то с( (говори о зај&(, посл(зи,

остави, залози, а касније и поклон. Bак(чее реални* (говора сатоји се од два акта. Xедан се

односи на сагласност воа којо& се ствара пред(говор, а др(ги који &( следи односи се на чин

предаје који& се извр+ава пред(говор и зак(ч(је главни (говор. транка која је ( др(го& (говор(

д()ник ( први& је поверилац, и обрн(то. Оба (говора с( једнострано обавезна. /&есто

с(кцесивног исп(еа ова два акта ( пост(пк( зак(чеа реални* (говора данас је (својено да је

и код и* проста сагласност воа довона за настанак (говора. / на+е& прав( с( сви ови (говори

се& поклона организовани с( као консенз(ални, за и*ов настанак довона је проста сагласност

воа. <о BОО постоји јо+ један реалан (говор. =о је (говор о капари. &атра се зак(чени& када

једна страна ( (говор( при&и капар(. Cзван BОО реална 7ор&а је предви'ена за зак(чее (говорао правоз( робе ( др(&ско& саобра9ај(. &атра се зак(чени& када превозник при&и роб( на

превоз. :ајзначајнији је (говор о поклон(. =( постоји конк(ренција 7ор&е, и пис&ена и реална

7ор&а 3реална са&о код покретни* ствари5. /слови0

<оклонопри&ац б(де доведен ( такав поло)ај пре&а ствари да се &о)е пона+ати као својински

др)алац. :еоп*одно је да је ствар иза+ла из р(ке поклонодавца и да он не &о)е да вр+и 7актичк(власт.

Oа је извр+ена права, стварна, 7актичка предаја ствари. <редаја &о)е бити 7иктивна са&о (

сл(чај( да се ствар ве9 налази ( р(ка&а поклонопри&ца 3JrAMiJio bre"i %A#5 или ( р(ка&а тре9ег

3$e!!io "i#Mi$AJio#i!5 или да поклонодавац задр)и ствар по неко& др(го& основ( 3$o#!JiJJ%

Ko!!e!o#e%5

<редаја је извр+ена за )ивота поклонодавца без обзира да ли је е7ективно он или преко тре9ег

лица, и без обзира да ли је извр+ена поклонопри&ц( или тре9е& лиц( које је поклонопри&ац

одредио.

>рема правном дејству

Cитна 9орма је (слов за п(нова)ност неког (говора. Она је констит(тивни еле&ент

(говора и када она није исп(ена (говор не настаје. :азива се јо+ и свечана 7ор&а, 7ор&а AM

!ole%#iJAJe%, 7ор&а AM "AlAMiJe%. Eо)е се одредити законо& или воо& странака.

;;



#оказна 9ора је једини доказ о постоја( (говора и она не (тиче на постојае

(говора. /говор који није зак(чен ( доказној 7ор&и постоји али се ни какоји др(ги начин се&

пис&ено не &о)е доказати егово постојае. Nитно је да се (говор доказ(је пис&ени& исправа&а,

не др(ги& доказни& средстви&а, посебно не сведоци&а. Ова 7ор&а се назива AM KrobAJio#e% и није

предви'ена код нас.

Fод нас 7ор&а и&а дејство битне 7ор&е. Oоказна је била предви'ена Bаконо& о с(дско&пост(пк( ( гра'ански& ствари&а 34WS>.5 1 ниједно потра)ивае које прелази 6DD динара се не

&о)е доказати сведоци&а ве9 са&о пис&ено. <остоји ( 7ранц(ско& прав( 1 (говор који за пред&ет

и&а ствар чија вредност прелази одре'ени износ који се не &еа не &о)е бити доказан др(гачије

него пис&ено.

@азлика0 /говор за који се предви'а битна 7ор&а не &о)е бити зак(чен (с&ено, а код

доказне 7ор&е &о)е и (с&ено. ?ко (говорне стране не исп(не своје обавезе онда се питае

непо+товаа 7ор&е не9е ни поставити, а ако једна страна не извр+и онда ( с(дско& спор(

поверилац не9е &о9и да дока)е своје потра)ивае и изг(би9е спор јер не&а пис&ени доказ.

Од доказне 7ор&е треба разликовати RRR9орму као прост доказ 3код пон(де5. =о је она

7ор&а кој( (говорне стране пред(зи&ај( када је (говор ве9 зак(чен ( ци( обезбе'еа доказа о

постоја( таквог (говора. /говорне стране је пред(зи&ај( код (говора где законо& није предви'ена7ор&а 3нпр.(говор о дел(5. /говор о дел( некада &о)е трајати вео&а д(го, а ( то& вре&енско&период( се &о)е десити да (говорне стране забораве на првобитни договор. Fод доказне 7ор&е

пис&ена исправа је једини доказ за постојае (говора. Fод 7ор&е која је прост доказ (говор се

&о)е доказивати било који& средстви&а.

>рема начину настанкаA

;говорена 9орма настаје воо& (говорни* страна и она је (слов п(нова)ности и*овог

(говора.

<аконска 9орма је 7ор&а која је прописана законо&. Fада је прописана законо& &о)е се

поставити питае дејства 7ор&е 1 да ли је (слов п(нова)ности или средство доказа. =( ва)и

правило да и&а са&о снаг( констит(тивног еле&ента за настанак (говора. <о правил( код законске

нор&е која попис(је 7ор&( припис(је се и ено дејство. ?ко је предви'ено да је санкционисана

ни+таво+9(, онда се ради о битној 7ор&и. ?ко постоји с(&а ( поглед( правно дејство 7ор&е, не

претпостава се да је битна. =реба за сваки посебан сл(чај испитати, а ( с(&и претпоставити да

се ради о 7ор&и као просто& доказ(. BОО кае да (говор који није зак(чен ( прописаној 7ор&и

не&а правно дејство (колико из циа прописа који& је одре'ена 7ор&а не произлази не+то др(го.

вр*а односно ци прописа представа одл(ч(ј(9и критериј(& ( ре+е( питаа недостатка.

@орма споразумно" раскида +ормално" у"овора

пораз(&ни раскид је нови (говор зак(чен из&е'( исти* (говорни* страна који& они

од(стај( од ранијег. /говорне стране га &ог( зак(чити са&о док нис( извр+ене обавезе из

(говора. Fад се обавезе извр+е (говор се не &о)е раскин(ти.

Oа ли тај спораз(& треба да б(де зак(чен ( истој 7ор&и као и (говор који се раскидаI BОО

садр)и различита правила ( зависности од тога да ли се ради о (говорној или о законској 7ор&и.

Fада је реч о (говорној 7ор&и онда стране одл(ч(ј( са&е да ли 9е (говор расин(ти ( истој

7ор&и, +то по правил( странке и чине. / (говор( оне предви'ај( да ли 9е се (говор раскин(ти (

одре'еној 7ор&и, а ако не одреде облик раскида (говора, онда раскид &о)е бити и не7ор&алан. =о

је зато +то странке предви'ај( 7ор&( да би за+титиле сопствене интересе, а ако од(стан( од

(говора значи да и& за+тита није потребна и да га &ог( раскин(ти просто.

;>



Bаконска 7ор&а 1 ( (поредно& прав( постоје 6 станови+та0

принцип паралелиз&а 7ор&е-(говор &ора бити раскин(т ( истој 7ор&и

(говор &о)е бити раскин(т и просто& (с&ено& сагласно+9( 1 при*вата BОО али постоје два

одст(паа0

345 ако са& закон предви'а да је за раскид неоп*одна 7ор&а или365 ако ци због којег је 7ор&а прописана за зак(чее за*тева да (говор б(де раскин(т ( истој

7ор&и.

Oр(ги сл(чај је доста неодре'ен јер се ( свр*а &ора (твр'ивати ( свако& конкретно&

сл(чај( 1 нпр.код (говора о је&ств( то не9е бити пробле&, али ( неки& сл(чајеви&а то није лако,

нпр.код (говора о гра'е( 7ор&а &о)е и&ати различите свр*е 3доказн(, за+тит( јавног интереса5.

змена и допуна у"овора

/ ток( исп(еа сваког (говора &о)е се јавити потреба да се он из&ени или доп(ни. =ада

странке зак(ч(ј( нови спораз(& који& доп((ј( или &еај( одредбе (говора који је ве9 зак(чен.

Ове одредбе се често називај( анекс (говора. Oа ли треба ( истој 7ор&иI

Fод (говорне 7ор&е &о)е и не7ор&ални& спораз(&о&, а код законске правило о оиз&ена&аи доп(на&а садр)ано је ( чл.SU. који ка)е да се (говор &о)е из&енити или доп(нити и

не7ор&ални& спораз(&и& са&о под (слови&а 3који &орај( бити к(&(лативно исп(ени50

4. из&ене и доп(не се односе на споредне тачке

ваки (говор и&а битне 3објективно битне5 и споредне еле&енте 3од и* не зависи настанак

(говора, то с( нпр.код (говора о продаји &есто извр+еа, вре&е исп(еа, начин исп(еа5. ?ко

се из&ене и доп(не односе на битне еле&енте одна се ради о др(го& (говор(.

6. о споредни& тачка&а ни+та није било речено ( то& 7ор&ално& (говор(

H. из свр*е због које је 7ор&а прописана не произлази да је неоп*одно да из&ене и доп(не

б(д( сачиене ( одре'еној 7ор&и.

Oа ли с( п(нова)не (с&ене погодбе (з неки 7ор&алан (говорI <огодбе с( поједине

одредбеLкла(з(ле и и* треба разликовати од (говора као целине. <огодба је додатак, &одалитет(говора, нпр.одредба о исплати цене ( оброци&а. <ре&а BОО ове погодбе ва)и9е и ако с( (с&ене

под одре'ени& (слови&а0

4. да се ради о споредни& тачка&а

6. да садр)ина (с&ени* погодби није ( с(протности са (говоро&

H. (с&ено постигн(та сагласност о ти& тачка&а није ( с(протности са цие&, свр*о& због

које је 7ор&а прописана

888<остоји и једно посебно правило које постоји када је 7ор&а прописана са&о ( интерес(

(говорни* страна 1 онда 9е бити п(нова)не истовре&ене (с&ене погодбе ако се и&а с&а(ј( или

олак+авај( обевезе једне или обе (говорне стране.

;S



ДЕЈ%&ВО FГОВОРА

ДЕЈ%&ВА FГОВОРА МЕSF FГОВОР!ИЦИМА

Oејства (говора састоје се ( то&е +то он ствара обавезе за (говорне стране, ствара

облигације са&о за једн( стран( 3једностранообавезни (говор5 или две стране 3двостранообавезни

(говор5. /говор ствара дејства из&е'( лица чијо& је воо& (говор настао. =а лица не &орај( бити

7изички прис(тна ве9 (&есто и* (говор &ог( зак(чити и*ови заст(пници и п(но&о9ници. Он

производи дејство и за (ниверзалне с(кцесоре (говорни* страна. =о ва)и (век, из(зев када с(

(говорне стране ограничиле дејство (говора са&о за свог )ивота. :еки (говори с( по својој

пририди такви да и*ова дејства не прелазе на (ниверзалне с(кцесоре, (говори i#JiJ Ker!o#Ae

3(говор о п(но&о9ств( и (говор о дел(5. /говор о п(но&о9ств( је езан за лична својства

п(но&о9ника и властодавца и он престаје трен(тко& делације једног од и*. Eе'(ти&, постоји и

из(зетак када овај (говор настаје да производи дејства и после с&рти - када п(но&о9ник треба да

довр+и послове који се не &ог( прекин(ти без +тете за правне следбенике, као ни онда када је

(говоро& предви'ено да п(но&о9је &о)е да ва)и и после с&рти2 то с( сл(чајеви п(но&о9ја Ko!J%orJe%.

<равило да обавезе прелазе на (ниверзалне с(кцесоре ва)и и код правни* лица. Fада до'е

до припајаа једног правног лица др(го&, онда обавезе из (говора прелазе на др(+тво које& се

припаја. Cсто је и ( сл(чај( спајаа ради основаа.

Ово правило не ва)и за синг(ларне с(кцесоре као +то је легатар. Cз(зетак0 легатар легатар

изводи своје право из неког (говора који ( &о&ент( делације није јо+ био извр+ен. / то& сл(чај(

долази до једне врсте синг(ларне с(брогације, ст(пае легатара ( права која је оставилац и&ао (

то& (говор(, тако да легатар прибава та права са сви& ограничеи&а која с( ( (говор( била

стип(лисана 3налог, (слов, рок5.

=ре9а лица с( лица која нис( (говорне стране, ни (ниверзални с(кцесори. <равило је да и*

(говор не обавез(је 3рес интер алиос ацта5. Ово правило се по+товало до 4Y.века. тад је дозвоен

(говор који& 9е за неко лице настати неко право. <рви (говор ( корист тре9ег је склопен (Zранц(ској ( области осиг(раа.

=реба раликовати оп+та дејства (говора и посебна дејства, која ва)е са&о за теретне

(говоре.

ОпGте +еј.т1о је да он обавез(је (говорне стране, обавез(је и* као закон, и зато

(говорници &орај( извр+ити (говорне обавезе као да и* са& закон нала)е 3 27137 =<63 =/;E7687 -(говор је за странке закон5. Ово правило је ( ри&ско& прав( ва)ило без из(зетака, али се вре&ено&

из разога правичности одст(пило. / 4Y. и 6D. век( с( настала два из(зетка0

"# (говор се &о)е раскин(ти ако др(га страна не извр+ава своје обавезе

$# од (говора се &о)е одст(пити 3(говорне одредбе &ог( бити из&еене5 ако се после зак(чеа

(говора из&ене околности које с( (говорне стране ии&але ( вид( прилико& еговог зак(чеа

3одст(пае се &о)е извести са&о под (слови&а који с( предви'ени законо&5

>рирода дејстава које уговор ствара - да ли ствара са&о тра)бена или стварна права. /

(поредно& прав( постоје три систе&а0

"# (говор ствара са&о потра)иваа, не преноси стварна права - систем који је усвојен у нашем

правуB (говор и&а са&о облигационоправно дејство2 он не праности својин( нити др(га стварна

орава. /говор је са&о правни основ за стицае 3и(ст(с тит(л(с5 а потребна је и предаја или (пис (

јавне киге 3&од(с а(иренди5.

;U



$# (говор и&а стварноправно дејство - на основ( (говора се директно преноси право својине2

систем +ранцуско" права - (говор и&а транслативно дејство, али са&о за индивид(ално одре'ене

ствари.

'# систем немачко" права ( ко&е је за стицае својине потребно два (говора0

(говор о обавезива( - д(говински (говор, он је ка(залан2 (говорне стране се ти& (говоро&

обавез(ј( са јасно видиво& свр*о& обавезиваа.

(говор о пренос( - трAдиција - такав правни посао је са&осталан и апстрактан2 на основ(

(говора о традицији долази до преноса права својине. :е треба &е+ати са предајо& ствари ( на+е&прав(, која је 7актички 3&атеријални5 акт, док је традиција апстрактни правни посао који са& за

себе преноси својин(.

По.ебна +еј.т1а теретниJ уо1ора с( последица принципа да ( ови& (говори&а свака

страна д(г(је др(гој страни накнад( која је једнака користи кој( је од др(ге стране при&ила -

принцип еквиваленције, једнаке вредности (заја&ни* даваа. Ово начело за+ти9ено је ( на+е&

прав( са неколико правила која пропис(ј( правне последице које пога'ај( или (говор или (говор и

једн( (говорн( стран(.

45 од"оворност преносиоца за правне недостатке испуњења 1 да &( обезбеди &ирн( др)авин( ивр+ее права које је на ега (говоро& пренето

65 од"оворност преносиоца за материјалне недостатке исп(еа који би ре&етили нор&алн(

(потреб(.

:ајче+9и и најзначајнији двостранообавезни (говор је к(попродаја и ова посебна дејства се

(главно& односе на ега. BОО предви'а да се на обавезе преносиоца ( поглед( 7изички* и

правни* недостатака с*одно при&е(ј( одредбе о одговорности продавца за 7изичке и правне

недостатке.

"#О+о1орно.т прено.иоца 6а пра1не не+о.тат-е

5о+о1орно.т 6а е1и-цију5

^викција се састоји ( (зне&ирава( прибавиоца на основ( неког права које је постојало пре

еговог стицаа, за које он није знао, нити је пристао да (з&е ствар са ти& недостатко&. Bа

евикциј( је битно да је то право такво да иск(ч(је, (&а(је или ограничава право прибавиоца.

/зне&иравае &ора бити правно, не &о)е се вр+ити истицае& неког облигационог права. <раво

тре9ег лица је (век стварно право 1 својина, *ипотека, сл()беност... Bа поја& евикције није

значајно 7актичко (зне&иравае 3(зне&иравае прибавиоца ( др)авини ствари није основ за

одговорност преносиоца5, он је тада за+ти9ен подизае& др)авински* т()би.

?ко до'е до евикције онда настаје посебна одговорност преносиоца која се састоји ( то&е

+то је он д()ан да прибавиоц( пр()и по&о9 ( спор( који он води са тре9и& лице&, и ако до'е до

г(битка спора ( д()ности преносиоца да врати корист кој( је при&ио и надокнади прибавиоц(

+тет( кој( је претрпео.^викција &о)е да б(де потп(на или дели&ична0

потпуна евикција - постоји када је (след права тре9ег лица потп(но иск(чена др)авина

прибавиоца на целој ствари 3нпр.када је преносилац продао прибавиоц( т('( ствар кој( власник

реивиндикационо& т()бо& поврати или када је продао к(пц( ствар на којој постоји *ипотека, &ада

тада не &ора бити потп(на евикција5

;W



делимична евикција - постоји када прибавилац (след постојаа права тре9ег лица изг(би

др)авин( на дел( ствари или када и&а др)авин( на целој ствари, али не&а сва овла+9еа која је

очекивао на 9е сте9и (говоро& 3нпр.када један део ствари б(де продат да би се на&ирили повериоци

преносиоца2 када на ствари постоји плодо()ивае тре9ег лица5.

<отп(на и дели&ична евикција се разлик(ј( због висине накнаде +тете и због егзистенције(говора.

<реносилац одговоара прибавиоц( ако с( исп(ени следе9и (слови0

1. да се узнемиравае заснива на неком праву

=о право тре9е лице &о)е истицати ( спор( или изван спора0

судска евикција

Fада тре9е лице своје право истиче ( спор( онда прибавилац &о)е бити (зне&ирен на два

начина0 п(те& т()бе или п(те& приговора.

Путем ту#бе када се он налази ( др)авини ствари, а тре9е лице против ега подигне

реивиндикацион( или кон7есорн( т()н(, или т()б( за за+тит( залоге.

Путем при"овора када прибавилац који је зак(чио (говор са преносиоце& тре)и од тре9ег

лица с(дски& п(те& да &( оно преда ствар, а тре9е лице истакне приговор да оно т( ствар др)и понеко& правно& основ( 3нпр.по сво& (говор( о зај&(5.

Fада је тре9е лице подигло т()б( против прибавиоца и ( то& спор( (спело рок ( ко&еприбавилац &о)е стварити своје право је S &есеци и рач(на се од &о&ента када је спор

правосна)но окончан. / то& рок( &о)е да за*тева повра9ај датог и наканд( +тете.

вансудска евикција

/зне&иравае ван спора 1 и&а право на за+тит( на основ( са&ог сазнаа за недостатак и

стра*а да 9е због тога једног дана бити (зне&ираван. =о је тзв.т()ба за (твр'ее и то ( облик(

позитивне и негативне т()бе за (твр'ее. Позитивна ту#ба за утвр!ење је т()ба којо& т()илац

од с(да тра)и да (тврди постојае неког еговог права. :ас(прот то&е, не"ативна ту#ба за

утвр!ење је т()ба којо& т()илац тра)и од с(да да п(нова)но (тврди да право тре9ег лица пре&а

е&( не постоји.Fада тре9е лице није подигло т()б( против прибавиоца али је он ван спора сазнао за право

тре9ег рок за остваривае права прибавиоца је годин( дана, ( е&( прибавилац &ора поднети

т()б( против тре9ег лица да би се (тврдило да ли то право постоји или не постоји.

2. Недостатак треба да постоји у преносиочевом праву

jедостатак који се појави касније, након +то је прибавилац ве9 стекао право на ствари није

правно релевантан. :едостатак &ора постојати пре преноса. Bа настанак одговорности 3обавезе

за+тите5 није битно да ли је преносилац знао за постојае недостатка, одговара чак и када није

знао. Обавеза за+тите од евикције не с*вата се као санкција за &ала 7идеи него као дејство

теретног (говора гд е&ора постојати (заја&ност користи.

Одвојено питае од знаа за недостатAк је да ли прибавилац &о)е да за*тева за+тит( одправа прет*одника свог повериоца ако је правни недостатак постојао и пре него +то је преносилац

стекао право које касније преноси прибавиоц(. Одговор је потврдан, прибавилац &о)е да за*тева

за+тит( на два начина, посредно и непосредно.

Посредно &о)е ако је преносилац инсолвентан. :а основ( правила да поверилац и&а право

да оствар(је права која егов д()ниик и&а пре&а своји& д()ници&а (колико и* инсолвентни

д()ник са& не вр+и. <оследица такве т()бе је да ако б(де (војена прет*одник &ора ( и&овин(

преносиоца вратити све оно +то д(г(је да би се из и&овине &огли на&ирити сви повериоци

преносиоца. Овај посредни начин је неповоан за прибавиоца јер ( сл(чај( када (спе са т()бо&

;Y



и&а право да се на&ири из и&овине повериоца али то право и&ај( и сви др(ги повериоци, опасност

је да он не9е &о9и потп(но да се на&ири.

*епосредни начин је повонији за прибавиоца. Он се &о)е непосредно стварноправно&

т()бо& обратити на основ( правила да заједно са преносо& права на ствари преносе т()б( заза+тит( тог права, (к(ч(ј(9и т( и т()б( за за+тит( од евикције.

3. прибавилац је савестан

:е9е бити савестан ако га је преносилац обавестио о постоја( права неког тре9ег лица 3да

и&а право сл()бености5, ипак прибавилац 9е бити несавестан ако је право тре9ег било (писано (

јавне регистре. :а основ( начела по(здаа ( јавне регистре с&атра се да је знао или чак и ако је

право тре9ег било (поисано ( јавне регистре одговара9е са&о ако га је (верио да и поред (писаног

праваоно не постоји 3престало али није извр+ено брисае5. :есавесност прибавиоца не иск(ч(је

( потп(ности &ог(9ност позиваа на одговорност. C&а9е право да за*тева повра9ај ствари или

сни)ее цене са&о не9е и&ати право да за*тева накнад( +тете од преносиоца.

4. обаветее преносиоца

Oа би преносилац &огао да пр()и за+тит( прибавиоц( неоп*одно је да он сазна да тре9е

лице истиче неко право пре&а прибавиоц(. От(да, чи& сазна за постојае права тре9ег лица безобзира да ли се то право истиче ( спор( или постоји са&о бојазан прибавиоца он је д()ан да о то&е

обавести преносиоца. Eора и позвати преносиоца да се (&е+а ( спор који он води или на&ерава да

поведе и да ( то& спор( поднесе доказе о то&е да је право које је пренео на прибавиоца без

недостатака.

Овај (слов 1 обаве+тее - не&а апсол(тно значее. <озва9е га на одговорност чак и када

се (п(сти ( спор и изг(би не обаве+тавај(9и преносиоца о то&е. <рибавилац 9е ( ово& сл(чај(

изг(бити права која &( припадај(, ако преносилац дока)е да је он располагао средстви&а која с(

&огла да одбиј( за*тев тре9ег лица.

<рибавилац и&а право да се позове на преносиочев( одговорност и ако је без спора признао

право тре9ег лица које је било очигледно основано. ?ко је прибавилац тре9е& лиц( исплатио с(&(

новца да би се од(стао од свог очигледног права, преносилац се &о)е ослободити своје

одговорности ако накнади прибавиоц( испла9ен( с(&( и претрпен( +тет(.

%анкције и правне последице евикције

Одговорност преносиоца се огледа ( настанк( неки* обавеза за ега. =е обавезе зависе да

ли је ( пита( потп(на или дели&ична евикција.

?ко је ( пита( потпуна евикција право тре9ег по својој природи иск(ч(је право

прибавиоца, (говор се раскида по са&о& закон(, а с(дска одл(ка и&а декларативно дејство. $елимична евикција права тре9ег са&о (&а(је или ограничава повериочево право, (говор

се не раскида ek lege, прибавилац и&а право избора, сни)ее цене или раскид (говора

једнострано& изјаво& вое.

/ оба сл(чаја ва)и претпоставка да је прибавилац оптирао одр)ае (говора и да тра)и

са&о сни)ее цене. ?ко дели&ично евинциран прибавилац тра)и раскид (говора д()ан је тосаоп+тити преносиоц( без одлагаа. <равне последице евикције се састоје ( прав( прибавиоца на

повра9ај датог и накнад( +тете кој( је претрпео због евикције.

<овра9ај датог

?ко до'е до потп(не евикције онда се вредност код преносиоца налази без основа и он је

обавезан да је врати без обзира на висин( вредности предате ствари кој( она и&а ( &о&ент(

евикције. :е &о)е задр)ати један део онога +то је при&ио позивај(9и се да је ствар кој( је предао

прибавиоц( ( &е'(вре&ен( изг(била од своје вредности.

?ко до'е до дели&ичне евикције повра9ај датог &о)е бити потп(н или дели&ичан ( зависности

од тога да ли је прибавилац оптирао сни)ее цене или раксид (говора.

>D



:акнада +тете

:аканада треба да под&ири тро+кове које је прибавилац и&ао због зак(чеа и извр+еа

(говора 1 саставаа пис&ена код адвоката, превоза, тро+кови обере (гоора, (писа ( зе&и+не

киге...

<арничне тро+кове прибавиоца

<лодове0

- ако је прибавилац био савестан, а претрпео потп(н( евикциј( он задр)ава све плодове до &о&ента

подно+еа реивинидикационе т()бе, по+то од тог трен(тка постаје несавестан2 и&а право на

накнад( плодова које је &орао да врати од трен(тка када је постао несавестан.

- ако је прибавилац знао за правни недостатак ствари онда је д()ан да власник( врати и све

плодове, (бране и не(бране, и оне које је проп(стио да (бере2 ( ово& сл(чај( не&а право на накнад(

ови* плодова од преносиоца.

др(го (&аее и&овине прибавиоца које је наст(пио као последица правни* недостатака.

Eо)е се десити да тре9е лице не истакне никакво право али да постоје јавноправнаограничеа 3нпр.забрана гра'еа5. <ри&ени9е се правила о одговорности (колико је преносилац

знао за постојае такви* ограничеа, а није &( скрен(о па)(.

<равила о евикцији с( диспозитивног карактера +то значи да странке својо& воо& &ог( таправила (чинити стро)и& или и* ограничити. BОО предви'а (говорно ограничее или иск(чее

ове одговорности. ?ко је ( вре&е зак(чеа (говора преносиоц( био познат или &( није &огао

остати непознат неки недостатак ( егово& прав(, одредба (говора о ограниче( или иск(че(

одговорности је ни+тава. <оред тога, преносилац се не &о)е ослободити обавезе да он са& не чини

7актичка или правна (зне&ираваа. Oае, спораз(& о иск(че( одоговорности не ли+ава

преносиоца сваке обевезе. Он 9е бити обевезан на повра9ај при&еног, а из(зетно, (колико је

прибавилац пристао да (з&е ствар на свој ризик или ако је знао да је ствар т('а, с&атра9е се да је

зак(чен алеаторни (говор.

$#О+о1орно.т 6а Nи6иB-е не+о.тат-е

Cсто као и одговорност за евикциј( последица је једнакости вредност (заја&ни* даваа.

Овај принцип се код евикције односи на &ирн( др)авин( док се овде гарант(је корисна др)авина,

односно да 9е лице које стиче право &о9и да га користи ( склад( са очекиваи&а. <оставај( се

две гр(пе питаа4. +та је потребно да би преносилац одговараоI

6. за које недостатке преносилац одговараI

Ово питае ( потп(ности је (ре'ено BОО.

1. >отребно је да материјални недостатак постоји.

<остоји када ствар не&а својства и одлике које су изричито или прећутно у"оворене . ?ко

није изричито нити пре9(тно (говорено са&о уколико нема одлике које су потребне за редовну

употребу ствари с*одно еној на&ени. :едостатак постоји ако ствар не&а својства за нарочиту

употребу за коју је прибавилац набав,аB а која је била позната преносиоц( или &( није &огла

остати непозната. :едостатак постоји и онда када ствар не од"овара узорку или моделу који је био

>4



познат прибавиоц(. Овај недостатак је правно релевантан са&о код (говора ( привреди. =ако'е,

недостатак &ора да б(де знатан, +то је 7актичко питае које оце(је с(д.

2. Недостатак мора да буде непознат прибавиоцу.

<ре&а BОО с&атра се да нис( &огли остати непознати прибавиоц( недостатци које бибри)иво лице са просечни& знае& и иск(ство& лица истог зани&аа &огло лако опазити при

(обичајено& преглед( ствари. Овај (слов је објективан. BОО ипак предви'а један из(зетак.<реносилац одговара чак и онда када недостаци нис( &огли остати непознати прибавиоц(, а он је

изјавио да не&а недостатака, да и&а одре'ена својства и одлике. то се тиче савесности

преносиоца, она није од значаја, он одговара ( свако& сл(чај(.

3. Недостатак мора да постоји у момену преноса права

<реносилац одговара за &етаријалне недостатке ствари које је она и&ала ( &о&ент(

прибавиочевог стицаа др)авине. Одговара и за оне &атеријалне недостатке који се појаве после

преласка ризика на прибавиоца са&о ако с( последица (зрока који је постојао пре тога.

#ејства обавезе затите

<ре&а BОО прибавилац и&а права да0

захтева испуњење у"овора H да се недостатак (клони или да &( се да др(га ствар без

недостатка

захтева сни#ење цене

раскине у"овор

/ свако& од ови* сл(чајева и&а право на накнад( +тете од преносиоца. лобода опције

једног од наведена три сл(чаја није потп(на. <раво на исп(ее (гов о ра је при&арно право и

преносилац не &о)е своја др(га два права користити пре овога. /колико прибавилац не добије

исп(ее ( раз(&но& рок( задр)ава право да снизи цен( или да раскине (говор. /говор &о)е раскин(ти (говор са&о ако је преносиоц( оставио накнадни при&ерени рок 3правни стандард5.

Eо)е и без накнадног при&ереног рока (колико &( је преносилац после обаве+теа о

недостаци&а саоп+тио да не9е исп(нити (говор или из околности сл(чаја очигледно произлази да

не9е &о9и да га исп(ни ни ( накнадно& рок(. ?ко се прибавилац одл(чи за сни)ее цене д()ан је

да то изјави по протек( рока. /говор остаје на снази али преносилац &ора да врати разлик( ( ценикоја је једнака разлици из&е'( продајне цене и (&аене вредности кој( ствар и&а.

Bокови

I. рокови у по"леду обавештења

<рибавилац је д()ан да при&ен( ствар на (обичајен начин прегледа или да је да на

преглед чи& је то пре&а редовно& ток( &ог(9е. Обаве+тее треба да б(де благовре&ено, (редно и

(чиено на по(здан начин.

A. Nлаговре&ено је ако је (чиено ( рок( од W дана од дана када је недостатак (очен, а код (говора (

привреди без одлагаа. ?ко се преглед вр+и ( прис(ств( обе стране, прибавилац је д()ан да своје

при&адбе саоп+ти од&а*.

b.Обаве+тее треба да б(де (редно, &ора бити наведено ( че&( се недостатак састоји и &ора бити

(п(9ен позив преносиоц( да га отклони.$.Обаве+тее &ора бити (п(9ено преносиоц( на по(здан начин. Oоп(+та се да б(де (чиено

препор(чени& пис&о&, телегра7о&, телепринтеро& чак и теле7оно& (з (слов да се са сиг(рно+9((тврди да је такво обаве+тее стигло до преносиоца.

Eо)е се десити да се недостатак и није &огао (очити (обичајени& прегледо& ствари и тада

се ради о скривено& недостатк( и рок се не рач(на од &о&ента прегледа ствари него од &о&ента

када је прибавилац открио недостатак.

?ко се недостатак појави S &есеци након +то је предата ствар недостатак није правно

релевантан.

>6



?ко није прибавилац исп(нио ове д()ности 3преглед, обаве+тее5 он г(би права по основ(

одговорности за &атеријалне недостатке. Xедино ( сл(чај( да је преносилац знао за недостатке или

&( нис( &огли остати непознати к(пац не г(би права чак и када је проп(стио да обавести

преносиоца о и*ово& постоја(.

J. рокови у по"леду "убитка права<остоје и рокови за остваривае права по основ( недостатака. Они тек( од &о&ента када је

прибавилац обавестио преносиоца о постоја( недостатка. Он је годин( дана и ( то& рок(

прибавилац &о)е да за*тева отклаае недостатака, сни)ее цене или да раскине (говор.

<рибавилац &о)е и после протека овог рока, ако јо+ није исплатио цен(, иста9и свој за*тев

да &( се снизи цена или накнади +тета као приговор против преносиочевог за*тева да &( сеисплати цена.

Fао и код евикције, и овде странке &ог( својо& во& да про+ире, ограниче или да иск(че

одговорност за недостатке ствари. Eе'(ти&, не9е бити правно п(нова)на свака кла(з(ла. &атра се

ни+таво& одредба о ограниче( или иск(че( одоговорности ако је преносиоц( недостатак био

познат, а о е&( није обавестио прибавиоца, као и када је преносилац на&етн(о т( одредб(

користе9и свој &онополски поло)ај. Bати&, преносилац не9е одговарати за недостатке када сеосновано &о)е зак(чити да је прибавилац *тео да стекне ствар какв(-такв(. :ајзад, и&алац чија је

ствар продата на прин(дној јавној продаји не одговара за недостатке ствари.

'#Гаранција 6а и.пра1но Nун-циони.аIе .т1ари

Ова врста гаранције предви'ена је код продаје тзв.те*ничке робе кој( прати гарантни лист.?ко је продавац те*ничке робе предао к(пц( гарантни лист који& произво'ач гарант(је исправно

7(нкционисае ствари ( ток( одре'еног вре&ена почев од ене предаје к(пц(, к(пац &о)е,

(колико ствар не 7(нкциони+е исправно, за*тевати од продавца и од произво'ача да ( раз(&но& рок( ствар оправи или да (&есто е да ствар која 9ункционие исправно.

F(пац ово своје право &о)е остваривати ( оквир( гарантног рока, без обзира када се

недостатак појавио. Он и&а и право на накнаду тете кој( је претрпео (след не(потребе ствари

од трен(тка тра)еа оправке или за&ене до и*овог извр+еа.

@азлик(је се0

мања оправка - гарантни рок се прод()ава за оно вре&е за које је к(пац био ли+ен (потребе

ствари

замена ствари или битна оправка 1 гарантни рок почие да тече поново, ако је за&ена или

битна оправка неког дела, рок поново тече са&о за тај део

/колико продавац не извр+и поправк( ( раз(&но& рок( 3правни стандард5 или не извр+и

за&ен( ствари, к(пац стиче право да раскине (говор или да снизи цен( и да за*тева накнад( +тете.

Ова права к(пца с( с(бсидијарног карактера по+то се јавај( тек ако није (довоено при&арно&

за*тев( 3оправка или за&ена5.

?ко се исп(не (слови за раскид уговора, к(пац га &о)е раскин(ти просто& изјаво& вое.

@аскидо& се стране ослоба'ај( своји* обавеза, из(зев обавезе за накнад( евент(алне +тете. Fао

последица раскида јава се растит(ција тј.страна која је потп(но или нели&ично извр+ила (говор

и&а право да јој се врати оно +то је дала.

>H



?ко к(пац оптира снижее цене, (говор остаје на снази, али (з сни)ее цене сраз&ерно

(&аеној вредности ствари.

Dарантни лист, као исправа о гаранцији, прило)ен је (з одре'ени производ и предаје сек(пц( по+тп продавац прет*одно на е&( (пи+е дат(& продаје и др(ге податке. ]арантни лист

садр)и изјав( гаранта ( с&исл( предлога за зак(чее (говора о гаранцији, +то значи да је реч ооп+тој пон(ди која је (чиена неодре'ено& број( лица. F(пац инд(стријског производа који прати

гаранти лист, при*вато& производа ст(па ( (говорни однос са гаранто& и то п(те& ат*езије.

F(повино& оваквог производа к(пац ст(па ( двостр(к( однос0

4. са продавцем по основ( (говора о к(попродаји и гарантног листа

6. са произво!ачем, по основ( (говора о гаранцији

Остваривае& права по основ( гарантног листа не дира се ( правила о одговорности

продавца за &атеријалне недостатке.

<рава к(пца пре&а произво'ач( и продавц( гасе се по истек( једне године рач(нај(9и од

дана када је тра)ио оправк( или за&ен( ствари. Од дана када је (п(тио овај за*тев почие да тече

рок ( оквир( кога &о)е тре)ити раскид (говора или сни)ее цене.

(#Пре-оерно оGтеQеIе

О преко&ерно& о+те9е( је реч када се вредност (заја&ни* обавеза ( двострани&

(говори&а налази ( диспропорцији која прелази законо& (твр'ене границе.

Kубјективно - преко&ерно о+те9ее постоји када је диспропорција последица неке &ане вое,

забл(де или преваре једне (говрне стране. Ово је при*ва9ено ( 7ранц(ско& и а(стријско& прав(.

&бјективно - небитно је постојае забл(да или преваре. Од значаја је са&о чиеница да

постоји неједнакост преко дозвоене &ере.

@азлика из&е'( с(бјективног и објективног стватаа

4. пре&а објективно& с*вата( о+те9ени треба са&о да дока)е несраз&ер( престација, а по

с(бјективно& јо+ и да је био )ртва неодстатка вое

6. пре&а објективно& с*вата( о+те9ее се проце(је ( &о&ент( зак(чеа (говора, а по

с(бјективно&( &о&ент( када је недостатак вое наст(пио

H. пре&а објективно& с*вата( (говор је апсол(тно ни+тав јер несраз&ера даваа вре'а јавне

интересе, а по с(бјективно& производи релативн( ни+тавост

ада+и текст BОО при*вата с(бјективно станови+те, када је преко&ерно о+те9еепоследица забл(де о+те9ене стране ( поглед( вредности сопствене престације.

ве до из&ена 4YYH. године ( посебни& сл(чајеви&а био је при*ва9ен објективни поја&.

Објективан поја& ва)ан је када је неко др(+твено-правно лице от('ило основно средство (

др(+твеној својини који& је располагало, а прибавилац је било неко 7изичко лице или гра'анско

лице.Vа)ило је и ( сл(чај( када се др(+твено-правно лице јавило као прибавилац, а преносиалац

је 7изичко лице. Cз&ена&а из 4YYH. брисана с( правила о ово&е.

Oа би постојало преко&ерно о+те9ее потребно је да 0

>;



1. између обавеза уговорни' страна постоји несразмера

2. да отеEена страна за праву вредност није знала нити је могла знати

3. да постоји одређени степен несрамере.

=ај степен ( BОО одре'ен је стандардо& очигледне несраз&ере. BОО није при*ватиотрадиционалан проценат који је постојао ( ри&ско& прав( 3ви+е од једне половине5,а нап(стио је и

станови+те по ко&е се ( сл(чај( про&ета зе&и+та и зграда као правно релевантан степен (зи&адве тре9ине. ада се преп(+та с(д( да (тврди ( свако& конкретно& сл(чај( да ли се ради о

очигледној несраз&ери.

4. да оно постоји у моменту зак$учеа уговора.

?ко се појави ( ток( извр+еа (говора онда није реч о преко&ерно& о+те9е(. =аква

несраз&ера &о)е бити отклоена раскидо& или из&ено& (говора због про&еени* околности.

<равила се при&е(ј( на двострано обавезне теретне (говоре али не на све.

:а алеаторне (говоре 3( који&а се ( &о&ент( зак(чеа не зна колика 9е бити висина, ко је ко5

не9е јер постоји неизвесност. C на у"оворе о продаји на јавној продаји 3а(кцији5. Fада

је организована од стране др)авног органа не подле)е правили&а о преко&ерно& о+те9е( јер би

на тај начин био доведен ( питае а(торитет др)авног органа који спроводи јавн( продај(. =ре9и

(говор је (говор о продаји код кога је к(пац спре&ан да плати ве9( цен( из особитенаклоности пре&а некој ствари. Rетврти (говор је у"овор о поравнању. dега из&е'( себе зак(ч(ј(

лица из&е'( који* постоји спор или неизвесност о неко& правно& однос(. тране зак(ч(ј( овакав

(говор да би отклониле неизвесност и прецзирали. тране се не обавез(ј( на &е'(собна пост(паа,

битно је са&о да пост(паа б(д( (заја&ана.

трана која је о+те9ена и&а право на пони+тее (говора 3релативна ни+тавост5. ?ли

закон даје &ог(9ност др(гој страни да се ослободи обавезе повра9аја датог ако свој( обавез(

доп(ни до праве тр)и+не вредности 37ац(лтас алтернатива5. Он то своје право &о)е остварити (

свако доба, па и ( пост(пк( прин(дног извр+еа.

/колико с(д (ва)и за*тев за пони+тее он 9е одредити да свака страна врати др(гој оно

+то је при&ила. @ок за пони+тај износи годин( дана и о+те9ена страна се после тог рока не &о)е

позвати на преко&ерно о+те9ее.Одрицае од права на пони+тај (говора због прако&ерног о+те9еа не&а правног дејства.

>>



)#ЗеленаG-и уо1ори

Bелена+ки (говори постоје када једна страна (говара за себе или тре9е лице корист која је (

очигледној несраз&ери са они& +то д(г(је, а то је последица искори+9аваа стае н()де, те+ког

&атеријалног стаа, недовоног иск(ства, лако&ислености или зависности./слови с( врло слични они&а код преко&ерног о+те9еа али ипак постоји разлика. <оред

објективног еле&ента - да постоји очигледна несразмера у уговорним даваима, потребно је да

постоји и одређено субјективно стае код отеEене уговорне стране. <ри то&е, тра)и се

(твр'ивае намере на страни (говорника који искори+9ава те+к( или др(г( сит(ациј( свог

са(говорника.Fод преко&ерног о+те9еа не&а с(бјективног еле&ента. Bелена+ки (говор вре'а не са&о

начело једнаке вредности даваа, него и начело савесности и по+теа.

Bелена+ки (говори се (глано& &ани7ест(ј( кроз поједине (говорне одредбе0 одредбе о

ка&ати која се (говара по стопи која је знатно ве9а од ка&атне стопе на тр)и+т(, када се предвиди

(говорна казна која је знатно ве9а од процента ( ко&е се (говрна казна (говара на тр)и+т(, ле*

цо&&иссориа... =акве одредбе с( и одл(ч(ј(9а поб(да из које је (говор зак(чен.

/ пита( је апсол(тна ни+тавост. Овде је (говор посебно не&оралан и противи се јавно&

интерес( и на ( се &о)е позвати свако правно заинтересовано лице.

Bакон пропис(је једно право за о+те9ене стране које обично стране не&ај( код апсол(тно

ни+тави* (говора. О+те9ена страна &о)е да за*тева да се ена обавеза с&аи на правичан износ.

Ово право траје > година, а рач(на се од дана зак(чеа (говора.

<о+то овакви& за*тево& изјав(је свој( во( да задр)и (говор на снази ( пита( је

посебан облик конвалидације која није својствена апсол(тно ни+тави& (говори&а због чегазелена+ки (говор одст(па од тог &одела и прибли)ава се категорији р(+иви*.

*#Ра.-и+ и и6ена 6бо проеIениJ о-олно.ти

<ето по ред( правно средство који& се +тити принцип једнакости (заја&ни* даваа. Bа

разлик( од зелена+ки* (говора и преко&ерног о+те9еа не +тити се ( &о&ент( настанка него (

&о&ент( извр+еа (говора. Oиспропорција ( (заја&носи даваа треба да настане (след

про&еени* околности 3значи да с( про&ениле околности које (говорне стране нис( и&але ( вид(

прилико& зак(чеа а које на извр+ее (говора дел(ј( тако +то оте)авај( извр+ее обавезе

једне стране или оне&ог(9авај( остваривае свр*е5. Оне&ог(9авае остваривае свр*е није исто

+то и не&ог(9ност извр+еа (говора.

Fод оте#ано" извршења и онемо"ућавања остваривања сврхе (говорна обавеза се &о)еизвр+ити, не постоји 7изичка не&ог(9ност извр+еа, ве9 је не&ог(9е да се постигне ци који с((говорне стране и&але ( вид( прилико& зак(чеа. Оне&ог(9авае оствариваа свр*е је основ за

при&ен( правни* правила за раскидае (говора због про&еени* околности.

*емо"ућност извршења у"овора после зак(чеа (говора с( наст(пиле околности које

и&ај( карактер ви+е силе и због који* је 7изички не&ог(9е извр+ити обавез(, најче+9е зато +то је

пред&ет (говорне обавезе пропао. :е&ог(9ност извр+еа ( (говор( је основ за при&ен( правног

инстит(та престанка (говора због накнадне не&ог(9ности исп(еа.

>S



/говорне обавезе се &орај( извр+авати као да и* са& закон нала)е. Oа ли &о)е др(гачијеI

/ ри&ско& прав( не. @и&ска 7илозо7ија је истициала да се не чини &орални прекр+ај ако се не

исп(ни не+то +то је особи претерно те+ко 3ицерон и енека5 тако све до 46. века није било

одст(паа. =ада се појавила теорија о кла(з(ли reb! !i$ AJA#Jib!. <о тој теорији свака (говорнастрана (говор зак(ч(је (з пре9(тн( кла(з(л( да 9е (говорне стране извр+авати (говорне обавезе

ако остане све као ( &о&ент( зак(чеа (говора. /колико се околности про&ене и стае стварипостане др(гачије (говорне стране &ог( да се позов( на ов( кла(з(л( и да се ослободе даег

извр+еа обавезе. Ова теорија није при&еена све до 4U. века а први п(т је при&еена (

италијанско& прав(.

Одбојан став пре&а овој теорији с( задр)ала &нога права- 7ранц(ско, не&ачко, а(стријско и

+вајцарско. Eо)е се при&енити ( из(зетни& сл(чајеви&а који с( стриктно предви'ени. /

7ранц(ско& са&о ако се ради о (правни& (говри&а, не &о)е се при&енити (колико се ради о

гра'анскоправни& (говори&а.

Одредба ( налог( ( доброчино& дава( &о)е бити из&еена ако извр+ее налога постане

оте)ано за поклопри&ца.

Oо еног при*ватаа ( прав( до+ло је тек после 6D.ог века 1 прво ( италијанско&

гра'анско& законик( 4Y;6. године. :акон ега теорија је била при*ва9ена ( на+и& оп+ти&

(занса&а о про&ет( робе. Nило је предви'ено правило0 ако након зак(чеа (говора наст(певанредне околности које се нис( &огле предвидети 3ви+а сила5 и ако (след дејства ти* околности

извр+ее за једн( (говрн( стран( из(зетно те+ко или би јој нанело претерани г(битак онда та

страна и&а право да за*тева раскид (говора или ревизиј( (говора. BОО ( члан( 4HH тако'е је

предви'ено ова али и претпоставка 3(слов5 исти као ( (занса&а.

Bа при&ен( овог инстит(та потребне с( две претпоставке0

1. изванредност догађаја

Oа с( после зак(чеа наст(пиле околности које се ( вре&е зак(чеа нис( &огле

предвидети, избе9и или спречити. Оне &ог( бити различите0 природни дога'аји, др(+твени

дога'аји 3рат или +трајкови генералног карактера5, доно+ее нови* закона или др(ги* прописа,

одре'ене еконо&ске појаве 3нагли скок цена производа или пад, висока стопа ин7лације5... Fод ови*

изванредни* дога'аја битно је да и*ов (тицај на извр+ее (говора не треба да б(де такав дапотп(но оне&ог(9(је извр+ее обавезе јер се ( то& сл(чај( ради о дога'ај( који и&а обеле)ја

ви+е силе, и др(го, са&о прис(ство изванредног дога'аја није довоно, ве9 се за*тева да оно

доводи до оте)аног исп(еа обавезе једне стране или до тога да се не &о)е остварити свр*а

(говора. <рито& предвидивост ови* околности и &ог(9ност и*овог спречаваа не цене се

с(бјективно ве9 објективно 3с(дија води рач(на да ли је наст(пае одре'еног дога'аја &огао да

предвиди просечно па)ив човек5.

2. промеене околности наступиле су пре истека рока за испуее обавезе оне уговорне

стране која се на и' позива.

<ро&еене околности &орај( наст(пити пре доспелости обавеза (говорни* страна због

тога +то се после тога д()ник налази ( доци и д()ан је да трпи све последице своје доце.

Fада с( ове две претпоставке исп(ене онда &о)е ( два сл(чаја0 <ро&еене околности отежавају изврее обавеза једне стране ( толикој &ери да (говор

ви+е не одговара очекиваи&а (говорни* страна и по оп+те& &и+е( је неправично одр)ати га

на снази.

<ри&ер0 пред енглески& с(дови&а, т()илац је био бродски превозник а т()ени нар(чилац

превоза. /обичајен пловни п(т редозе&но &оре, (ецки канал... али преко но9и се затвара (ецки

канал. Xедини п(т до Cндије је заобилазни, три п(та д()и а цена ( (говор( је била 7иксна.

^нглески с(д је дозволио да (говор б(де раскин(т.

>U



<ро&еене околности онемогуEавају остваривае свр'е (говора ( тој &ери да (говор не

одговара очекиваи&а (говорни* страна и по оп+те& &и+е( је неправично да остане на снази

такав какав је.

<ри&ер0 4YDH ј(л, да би се објавила с&ена на британско& престол( ^двард ед&и је д(го

припре&ао цере&ониј(. ^нглеско пле&ство је зак(пило балконе на (лица&а који&а је та поворка

пролазила. Bбог болести је цере&онија отказана. Bак(пци с( тра)или назад новац а зак(подавцинис( дали. (дови с( позивае& на не&ог(9ност оствариваа свр*е дос(дили раскид (говора и

повра9ај новца.

Fада наст(пе ове претпоставке онда страна којој је оте)ано исп(ее односно која не

&о)е да оствари свр*(, д()на је да о својој на&ери да тра)и раскид (говора обавести др(г(

(говорн( стран( чи& сазна за околности које с( наст(пиле. ?ко пого'ена страна проп(сти да

обавести др(г( стран( &ора9е да надокнади евент(алн( +тет( али не9е изг(бити право да раскине

(говор.

@аскид се оствар(је с(дски& п(те&. Bа*тев за раскид подноси пого'ена страна. /говор се

не9е раскин(ти ако др(га страна пон(ди или пристане да се одговарај(9и (слови правично из&ене.

<ри одл(чива( да ли 9е (говор раскин(ти или из&енити с(д се р(ководи начели&а по+теног

про&ета, ци( (говора, оп+те& интерес( и интереси&а обеј( страна.?ко изрекне раскид (говора с(д 9е на за*тев др(ге стране обавезати др(г( стран( која је

за*тевала раскид да накнади др(гој страни правичан део +тете. (дска одл(ка и&а констит(тивно

дејство.

тране се &ог( одре9и од позиваа на одре'ене про&еене околности, оси& ако је то (

с(протности са начело& савесности и по+теа.

>W



FГОВОР F КОРИ%& &РЕTЕГ ЛИЦА

Xедан (говорник се обаве)е др(го& да 9е (чинити нек( престациј( ( корист тре9ег лица.Овде постоје три лица0 стип(лант, бене7ицијар и про&итент. Cспред про&итента стоје два

повериоца 1 стип(лант и бене7ицијар. ве док корисник не при&и извр+ее обавезе, стип(ланти&а право да је опозове. ?ко треба да б(де предата после с&рти стип(ланта, онда стип(лант и&а

право да ( сво& теста&ен( опозове корист. ?ко то не (чини до &о&ента када бене7ицијар при&и

корист, ви+е не &о)е опозвати. /колико се бене7ицијар изјасни да не при&а корист, он припада

стип(лант(, ако (говоро& није др(гачије предви'ено.

Vрло је блиска сит(ација до&ицилираа (говора 3непотп(ни (говор ( корист тре9ег5. =о

постоји када се два лица спораз(&еј( да једно од и* преда пред&ет своје обавезе неко& тре9е&

лиц( ( &ест( ( ко&е се то лице налази. =о је један вид непостојаног (говора ( корист тре9ег лица,

јер то тре9е лице не&а право да за*тева исп(ее обавезе, ве9 са&о &о)е да при&и корист.

Fод (говора ( корс тречег и&а&о три врсте односа0

1. 7днос између стипуланта и промитента је (говорни однос са кла(з(ло& ( корист

тре9ег. Bа стип(ланта настаје право да за*тева од про&итента да извр+и престациј( ( корист тре9ег,&е'(ти& за ега настаје и право да опозове или да из&ени корист кој( је (говорио. Он то право и&а

све док бене7ицијар не изјави да при*вата све оно +то је (говорено ( егов( корист. ?ко је

(говорено да 9е се корист за тре9ег (звр+ити након с&рти стип(ланта он и&а право да опозове или

из&ени корист чак и ( сво& теста&ен(. Bа про&итента настај( сва права и обавезе које он и иначе

и&а по природи таквог (говора. Xедина особенопст је та +то он свој( обавез( &ора извр+ити

тре9е& лиц( и на егов за*тев.

2. 7днос између стипуланта и бене9ицијара је однос који обја+ава због чега стип(лант

(говара ( корист тре9ег 3ка(за5, тај разлог &о)е бити тростр(к0

?3 =5:E/684 са<L7 - ради исп(еа д(га који стип(лант и&а пре&а бене7ицијар(

O3 8567684 с7<L7 - да би (чинио поклон

:3 1;/8/684 с7<L7 - ради отвараа кредита

3. 7днос између промитента и бене9ицијара је облигациони однос ( ко&е за

бене7ицијара настаје иск(чиво право да од при&итента за*тева извр+ее одре'ене престације

која &о)е гласити на давае, чиее или (здр)авае од чиеа. Nене7ицијар се не &ора

користити ови& право& ако не9е. ?ко он одбије корист ( то& сл(чај( ако не+то др(го није

(говорено или произлази из природе посла, корист припада стип(лант(. Fада бене7ицијар за*теваизвр+ее обавезе про&итент и&а право да истакне две врсте приговора0

"# при"овори који произлазе из у"овора зак,учено" са стипулантом 3нпр.приговор неисп(еа

(говора од стране стип(ланта, приговор р(+ивости, апсол(тне ни+тавости...5

$# тзв. лични при"овори који произлазе из неко" лично" односа изме!у ње"а и бене+ицијара који

постоје од раније и који с( независни од (говора ( корист тре9ег 3нпр.приговор ко&пензације, када

један пре&а др(го& и&ај( два доспела потра)иваа исте врсте5. <ро&итент пре&а бене7ицијар( не&о)е да истакне личне приговоре које и&а пре&а стип(лант( 3нпр.ко&пензација потра)иваа из

неког ранијег односа пре&а стип(лант(5.

888 Од (говора ( корист тре9ег треба разликовати обеEае раде треEег - (говор који& се

обе9авалац обавез(је да 9е неко тре9е лице извр+ити одре'ен( рад( (говорник( - то је (говор на

+тет( тре9ег лица. Vа)и стари принцип из ри&ског права да не &о)е да настане обавеза за тре9е

лице, па пре&а то&е, тре9е лице није обавезно да извр+и обавез(. <остава се питае да ли

настаје обавеза за обе9аваоца да надокнади +тет( ако тре9е лице не9е или не &о)е да извр+и оно

+то је он оба9ао да 9е извр+ити. =реба разликовати два облика обе9аа раде тре9ег лица0

>Y



обе9авалац је обе9ао да 9е тре9е лице извр+ити тачно одре'ен( рад( или тачно одре'ено

проп(+тае - ( то& сл(чај( обе9авалац д(г(је накнад( +тете.

када се обе9авалац обавезао са&о да 9е се за(зети код тре9ег лица да се тре9е лице обаве)е

пре&а (говорник( да не+то (чини или проп(сти - ( то& сл(чај( обавеза обе9аваоца је облигацијасредства, а не облигација циа 3као под 4.52 обе9авалац 9е одговарати за +тет( са&о ако је

проп(стио да се за(з&е код тре9ег лица.8не&а везе са је&ство&

SD



ПРЕ%&А!АК FГОВОРА

<рестанак (говора треба разликовати од престанка облигације.

<рестанак облигације подраз(&ева престанак обавеза које настај( из (говора, про(зроковаа+тете, неоснованог бога9еа, а престанак (говора подраз(&ева престанак извора из ког с(

облигације настале.<рестанак облигације &о)е на различите начине0 исп(ее, ко&пензација, новација, отказ,

проток вре&ена, опро+тај д(га, кон7(зија ...

<рестанак (говора се &о)е поделити на0

"# пони+тее 3ни+тавост, р(+ивост5

$# раскид 3спораз(&ни, једнострани5

'# престанак (говора (след накнадне не&ог(9ности исп(еа

(# с&рти (говорника

!ЕВАU!О%& FГОВОРА

Bак(чее (говора је сагласност воа која производи одре'ено правно дејство. Oа би

одре'ен (говор производио правна дејства потребно је да се исп(не (слови за егов настанак и

п(нова)ност. Fада правни поредак не признаје сагласност воа ради се о нева)ности (говора, а

када признаје ради се о дејстви&а (говора.

/ оквир( нева)ности &о)е се говорити о0

"# непостоје9и& (говори&а

$# апсол(тно ни+тави& (говори&а

'# релативно ни+тави& (говори&а 3р(+иви& (говори&а5

"#!епо.тојеQи уо1ори

Bа настанак сваког (говора потребно је да се исп(не одре'ени (слови. /колико један од ти*

(слова недостаје, (говор не производи правна дејства, он је непостоје9и. =о с( нпр.потп(ни

недостатак сагласности воа, одс(ство& правно релеванстне вое, одс(ство пред&ета, ка(зе или

7ор&е када је предви'ена као констит(т(вни еле&ент.:епостоје9и (говори нис( ни+тави (говори код који* с( исп(ени (слови за настанак, али

не производе правно дејство зато +то с( противни и&перативни& законски& одредба&а или

&орални& нор&а&а. Bакон и с(дска правса не праве т( разлик( зато +то и&ај( ист( санкциј( 1 не

производе дејство. BОО не познаје непостоје9е (говоре тј.при*вата двојн( подел( на ни+таве и

р(+иве, али и* ипак по&ие на једно& &ест(0 када стране вер(ј( да с( сагласне а (ствари из&е'(

и* постоји неспораз(& о природи (говора или о ка(зи или о пред&ет( обавезе, (говор не настаје.

$#Ап.олутно ниGта1и уо1ори

<равни поредак и& не признаје правно дејство јер с( изричито забраени или с( (оп+тено

пос&атрано противни прин(дни& прописи&а, јавно& поретк( или добри& обичаји&а.

<равна обеле)ја апсол(тно ни+тави* (говора0

S4



ништавост наступа по самом закону. /говор је ни+тав од са&ог почетка и не &о)е

производити правна дејства. Eо)е постојати са&о 7актички, као сагласност воа из које не &ог( да

настан( обавезе на чије извр+ее једна странка &о)е с(дски& п(те& бити присиена.

право сазнаје о ње"овом постојању тако што се на ње"а мо#е позвати свако правно

заинтересовано лице 3(говорне стране, (ниверзални с(кцесори5, или с(д и јавни т()илац по

сл()беној д()ности.

одлука суда има декларативно дејство 1 с(д прес(до& потвр'(је да такав (говор не постоји,

(твр'(је непостојае.

право на истицање ништавости се не "аси, не&а конвалидације2 (говор не постаје п(нова)ан

ни када забрана или неки др(ги разлог накнадно отпадне 3забрана от('еа станарског права5. Од

овога постоје два из(зетка0

"3 ако (с&ено зак(чен (говор за који се за*тева 7ор&а, а (говорне стране с( ( целини или (

прете)но& дел( извр+иле своје обавезе, апсол(тно ни+тав (говор &о)е постати п(нова)ан.

$3 ако је забрана била &аег значаја, а (говор је извр+ен ( целини, ни+тавост се ви+е не

&о)е истицати.

Oо&ен при&ене апсол(тне ни+тавости0

забраени (говори с( они (говори који с( појединачни& и&перативни& прописо& изричитоозначени као ни+тави 1 кривичноправни& (правноправни&, породичноправни&...

(говори чији је ци с(протан прин(дни& прописи&а, јавно& поретк( и добри& обичаји&а

<остоји сл(чај када је зак(чее (говора забраено са&о једној страни, нпр.забрана

продаје лекова лици&а која нис( стр(чна и регистрована за продај(. BОО ка)е0 ако је са&о једној

страни забраено зак(чее (говор 9е остати на снази, а страна која је повердила законск(

забран( 9е сносити одговарај(9е последице 3кривичне и прекр+ајне5.

#елимична нитавост

ваки (говор се састоји из неодре'еног броја одредби. Eо)е се десити да је са&о једна

одредба ни+тава 3нпр.ка&ата је ве9а од дозвоене, (слов је не&оралан5. Oа ли ( ти& сл(чајеви&а

треба да б(де ни+тав цео (говорI <равила0

ако је једна одредба ни+тава ена ни+тавост 9е пов(9и ни+тавост (говора ( целини (колико

(говор не &о)е опстати и без е.

ни+тавост једне одредбе 9е пов(9и ни+тавост целог (говора ако је она била (слов или

одл(ч(ј(9а поб(да

(говор 9е остати на снази чак и (колико је ни+тава одредба била (слов или одл(ч(ј(9а поб(да

за зак(чее ако је ни+тавост (становена да би (говор био ослобо'ен те одредбе и ва)ио и без

е.

:пр.le* $o%i!oriA 1 код (говора о зај&( када зај&опри&ац да одре'ен( ствар ( залог(, а (

то& (говор( о зај&( б(де одредба на основ( које 9е зај&одавац &о9и да зало)ен( ствар задр)и код

себе или да је прода из слободне р(ке. Она представа одл(ч(ј(9( поб(д( код зај&одавца који *о9е

да стекне својин( са&и& неизвр+ее& обавезе зај&опри&ца. Ова одредба се не &о)е (говорити (

&о&ент( зак(чеа јер зај&опри&ац &о)е нес&отрено пристати на (, али касније &о)е.

"онверзија

Vез(је се са&о за апсол(тн( ни+тавост, &ог(9а је и код непостоје9и* (говора. ?ко је један

(говор ни+тав зато +то &( недостај( сви потребни еле&енти за настанак, а ако постоје еле&енти за

п(нова)ност неког др(гог (говора који те)и исто& ци(, и ако се &о)е (зети да би и ега стране

S6



*теле 3да +ира на&ера садр)и и ()( на&ер(5, онда 9е &е'( (говорни& страна&а ва)ити тај (говор.

/слови за конверзиј( 3чл.4DS.50

"# један (говор је ни+тав

$# тај (говор исп(ава (слове за п(нова)ност неког др(гог (говора

'# стране би зак(чиле тај (говор да с( знале за ни+тавост првог

(# тај др(ги (говор те)и исто& ци( који с( стране *теле да постигн( први& (говоро&

<ри&ери0

конверзија у"овора о уступању и расподели имовине за #ивота у у"овор о поклону

/говор о (ст(па( и расподели и&овине за )ивота је (говор из&е'( претка и пото&ка. ега оверава

с(дија, чита и (позорава стране на правне последице. Bа зак(чее овог (говора неоп*одно је да

свој пристанак дај( сви пото&ци који би се ( трен(тк( делације &огли позвати на насле'ивае. Овај

(говор садр)и две на&ере0

4.(ст(пае и&овине значи беспатно (ст(пае

6.расподела и&овине &о'( потп&ци&а који 9е ( &о&ент( делације бити наследници

?ко се један пото&ак не сагласи са ови& (говоро&, онда он конверт(је ( (говор о полклон(.

<рв( на&ер(, ()( 3бесплатно (ст(пае5 об(*вата др(га, +ира на&ера 3расподела и&овине5. Fада се један пото&ак не сагласи са расподело& остаје ()а на&ера.

конверзија у"овора о преузимању ду"а у у"овор о преузимању испуњења

Fод (говора о пре(зи&а( д(га из&е'( д()ника и тре9ег лица неоп*одно је да поверилац да

свој пристанак. =ре9е лице и д()ник )еле0

4.да тре9е лице исп(ни д(г 3()а на&ера5

6.да д()ник иза'е из облигације 3+ира на&ера5

?ко поверилац не да свој пристанак +ира на&ера се не &о)е остварити. <ре&а BОО из&е'(тре9ег лица и д()ника ва)и9е (говор о пре(зи&а( исп(еа. :а основ( ега тре9е лице се

д()ник( обавез(је да 9е исп(нити егов д(г, али д()ник и дае остаје ( облигацији.

конверзија у"овора о преузимању ду"а у у"овор о приступању ду"у

Oо тога 9е до9и када је поверилац дао свој пристанака али ( &о&ент( даваа сагласности

није знао нити је &огао знати да је тре9е лице презад()ено. / то& сл(чај( ва)и9е (говор о

прист(па( д(г( који и&а ()а правна дејства 1 тре9е лице пре(зи&а обавез( пре&а повериоц( али

д()ник остаје ( облигацији који сада д(г(је солидарно.

>равне последице

Реституција. ?ко с( (говорне стране извр+иле обавезе &ора9е да до'е до рестит(ције.

@естит(ције &о)е бити једнострана и двострана ( зависности од тога колико је страна извр+ило

своје обавезе. /колико рестит(ција није &ог(9а ( нат(ри извр+и9е се ( новц( пре&а цена&а (

вре&е доно+еа с(дске одл(ке ако закон не одре'(је др(гачије.

&дбијање захтева за повраћај. :екад &о)е бити неправично да се дос(ди повра9ај ( пре'а+е

стае - када несавесна страна тра)и повра9ај. =ада с(д &о)е одбити за*тев несавесне сране.

@и&ско право 1 нико се на свој( сра&от( не &о)е позивати - M/95 7<843<; 2;52;479 3<;243<846/9

7::/C76=.

&дузимање предмета у"овора у корист надле#не општине- када с( обе стране пост(пале

несавесно

*акнада штете - ( &о)е за*тевати са&о савесна страна.

SH



Правни поло#ај трећих лица 1 због сиг(рности правног про&ета ( неки& сл(чајеви&а се

одст(па од правила да нико не &о)е на др(гога пренети ви+е права него +то са& и&а. =о с(

сл(чајеви када се стекн( (слови за одр)ај или за стицае својине од невласника. <рвобитни

сопственик не9е и&ати право да тра)и повра9ај ствари, али 9е &о9и да тра)и накнад( +тете од

сво* несавесног (говорника.

'#Релати1но ниGта1и уо1ори 2руG0и1и3

:ева)ност ови* (говора је (становена јер постоји недостатак ( вои 3забл(да, превара,

прин(да ( вид( прете5 и када је једна (говорна страна дели&ично пословно способна2 законо& је

(твр'ено да је р(+ив и онај (говор који је зак(чен ( прис(ств( преко&ерног о+те9еа.

Руш,иви у"овори су они у"овори код којих са"ласност во,а постоји привидно док код

апсол(тно ни+тави* сагласност је постигн(та али је правни поредак не признаје.

Oр(га разлика је апсол(тна ни+тавост уставов,ена ради за+тите јавни* интереса а

руш,ивост ради заштите приватних интереса. Fр(г лица која се &ог( позвати на р(+ивост је

знатно ()а-то с( са&о (говорне стране.

?псол(тно ни+тави (говори правно не постоје, док руш,иви постоје и производе правна

дејстваB све док не буду поништени.

Пресуда суда донета поводом руш,иво" у"овора има конститутивно дејствоB изриче се

престанак (говора, вр+и се про&ена постоје9ег правног стаа 3e* ##$5, а апсол(тно ни+тавог

декларативно.

Fод апсол(тно ни+тави* (говора право на истицање ништавости не застарева, док код

р(+иви* застерева у року од "одину дана од сазнања за разло" руш,ивостиB односно N "одине од зак,учења. Fод оганичене пословне способности рокови с( др(гачији, код преко&ерног о+те9еа

рок је годин( дана од зак(чеа. ?ко протекне рок за позивае на р(+ивост ови (говори постај(п(нова)ни 1 конвалидирај(.

"онвалидација

/слови за конвалидациј(0

"# да се ради о релативно ни+таво& (говор(

$# да се конвалидација пре(зи&а од стране лица ( чије& интерес( је р(+ивост (становена

'# да то лице зна за постојае разлога за пони+тее

(# да је ( &о&ент( конвалидације (говорна страна била способна да изрази свој( во(

Fонвалидација наст(па на један од три начина0

прећутно 1 проп(+тае& рока

изричито 1 страна изјави да се одриче права да за*тева пони+тее извршењем у"овора

>равне последице

Реституција 1 једнострана, двострана... <о правил( ( нат(ри, ако није &ог(9е онда ( новц(.

<о+то се р(+иви& (говори&а не вре'ај( јавни интереси не при&е(је се правило M/95 7<843<; и

од(зи&ае пред&ета (говорне обавезе ( корист надле)не оп+тине. Fод сл(чајева ограничене

пословне способности рестит(ција треба да об(*вати све оно +то је при&ено на основ( (говора

без обзира да ли је то касније (ни+тено, потро+ено или от('ено. =ад се &ора дати вредност (

S;



новц(. ? када је разлог ограничеа пословна способност и д()ник ограничено пословно способно

лице, вра9а са&о он( корист која се јо+ (век налази ( еговој и&овини, корист која је (тро+ена (

егове потребе и д(г(је накнад( ако је корист на&ерно о+те9ена, (ни+тена или от('ена. :е д(г(је

ако је нор&ално от('ена, нпр. правни& посло& тре9е& лиц(, или ако је пропала без егове кривице.

*акнада штете 1 ?ко је (говор пони+тен (след забл(де страна која је ( забл(ди &ора9е да

накнади +тет( сво& са(говорник(. Fод преваре накнад( +тете д(г(је она страна која је одр)авалаили изазвала забл(д( код свог са(говорника. Cсто је и код прете. Fада се (говор пони+ти због

ограничене пословне способности релевантна је чиеница да ли се ограничено пословно способно

лице посл()ило л(кавство& да би свог са(говорника (верило да и&а потребно одобрее свог

законског заст(пника. ?ко јесте, одговара за +тет(.

РА%КИД FГОВОРА

@аскид (говора је начин престанка (говора на основ( изјаве вое обе (говорне стране или

са&о једне (говорне стране из законо& предви'ени* (зрока. =ако се раскид &о)е поделити на

спораз(&ни и једнострани раскид. Fод спораз(&ног раскида странке од(стај( од (говорасагласни+9( (говора. /говор се једнострано& изјаво& вое &о)е раскин(ти са&о из законо&предви'ени* (зрока 3неизвр+ее или про&еене околности5 или ако је ( (говор( било предви'ено

да се &о)е једнострано раскин(ти.

"#%пора6уни ра.-и+ уо1ора

Kпоразумни раскид (говора је (говор који& (говрне стране од(стај( од свог раније

зак(ченог (говора. /говор је сагласност изјавени* воа и стога &о)е да престане исто

сагласно+9( воа. Nитно је да прет*одни (говор није извр+ен до краја, ( потп(ности 3 нпр.(говор о

продаји, неоп*одо је да к(пац јо+ није исплатио цен( ( потп(ности5. ?ко би био исп(ен ( целинионда и&а значај новог (говора ( које& (говорне стране и&ај( обрн(те (логе него ( прет*одно&.

пораз(&ни раскид ( принцип( не&а ретроактивно дејство. /колико (говор није извр+ен,

странке се вра9ај( ( оно стае ( које& с( биле пре зак(чеа (говора. ?ли, ако је (говордели&ично извр+ен, раскид дел(је ek ##$ 1 д()ник се ослоба'а исп(еа обавезе за (б(д(9е, а

оно +то је извр+ено (зи&а се да је п(нова)но извр+ено тако да не долази до повра9аја. транке се

&ог( спораз(&ети и да (говор и&а повратно дејство када долази до рестит(ције, при че&( се не

дира ( права тре9и* савесни* лица.природа неки* (говора је таква да се &ог( раскин(ти са&о за

(б(д(9е 1 (говори са трајни& престација&а.

/слови за спораз(&ни раскид0

<о+то је то (говор, онда је неоп*одно све оно +то се тра)и за сваки (говор 3 способност

уговарача сагласност во$а предмет и кауза5 и сви се цене независно од (слова који с( били

потребни за (говор који се раскида.Cсто тако је и са манама во$е. то се тиче 7ор&е, 9орма је иовде +акултативни услов. ?ли ако је (говор који се раскида био 7ор&алан егов раскид &о)е бити

и не7ор&алан, &о)е се раскин(ти прости& (с&ени& спораз(&о&. C&а два из(зетка0

"# а&и& законо& је предви'ено да раскид &ора бити (чиен ( истој 7ор&и

$# Fада из свр*е због које је била прописана 7ор&а произлази да и егов раскид &ора бити ( истој

7ор&и

$#Је+но.трани ра.-и+ уо1ора

S>



Xеднострани раскид (говора је престанак на основ( изјаве вое са&о једне (говорне стране.

<ротиви се са&ој природи (говора јер је (говор двострана изјава вое. Bбог тога једнострани

раскид није &ог(9 (век. :аи&е једнострани раскид је &ог(9 са&о када је то предви'ено са&и&

(говоро& или ако је раскид заснован на закон(.:а основ( са&ог (говора &ог(9е је када с( (говорне стране ( (говор( предвиделе

овла+9ее за једн( од и* или обе да &ог( раскин(ти (говор једнострано& изјаво&. =( се

једнострани раскид заснива на сагласности воа (говорни* страна.

Xеднострани раскид на основ( закона &ог(9 је са&о ( сл(чајеви&а и под (слови&а који с(

законо& строго прописани. =ада се (говор раскида противно вои једне (говорне стране. / BООпредви'ена с( два сл(чаја када се (говор &о)е једнострано раскин(ти противно вои др(ге

(говорне стране 0

1. раскид у"овора збо" промењених околности

2. раскид у"овора збо" неиспуњења - није раскид због објективни* разлога ве9 наст(па из

с(бјективни* разлога јер једна страна није извр+ила обавез( онако како гласи. =о није било (век

&ог(9е, рез(лтат је новије евол(ције. / ри&ско& прав( (говор се &огао раскин(ти једино

сагласно+9( воа. /говор је ( ри&ско& прав( био консенз(с 3заједничка сагласност5 и од ега се&огло од(стати једино ново& сагласно+9(, нови& пристанко&, а то је дисенз(с. =о је заправо

спораз(& о то&е да ранији (говор престане да ва)и. / ри&ско& прав( када једна страна није

извр+ила обавез( др(га страна &о)е да за*тева прин(дно исп(ее или наканд( +тете, није &огла

да од(стане од (говора.

Fасније с( почели да (говарај( кла(з(л( lek $o%i!!oriA. =о је била одредба (говора о продаји

по којој је продавац и&ао право ( сл(чај( да к(пац не исплати цен( да раскине (говор. =а кла(з(ла

је давала овла+9еа са&о продавц( да бира или прин(дно извр+ее (г овора или да тра)и раскид(говора.

танови+те ри&ског права је било д(го вре&ена владај(9е. <редви'ено је и ( ?(стријско&

гра'анско& законик(, ти&е ако једна страна никако не извр+и свој( обавез( или на вре&е или на

начин како је предви'ено, др(га страна је и&ала право да за*тева са&о исп(ее (говора и наканд(

+тете, док право на раскид не, из(зев када је то право било изразито (говоро& предви'ено.Zранц(ски гра'ански законик0 ( сви& двострани& (говори&а подраз(&ева се раскидни

(слов пре&а ко&е једна страна &о)е од(стати од (говора ако др(га страна не исп(ни свој( обавез(.

C&а право и да се обрати с(д( и да од с(да за*тева раскид (говора и накнад( +тете. Ово је први п(т

да се (говор &о)е раскин(ти (след неисп(еа обавезе једне (гворне стране.

Fарактеристично је да раскид изриче с(д. Fада с(д( пристигне за*тев за раскид, он остава

др(гој страни рок &илости да би др(га страна ( то& рок( извр+ила свој( обавез(. ?ко то не (чини

ни ( то& рок( с(д доноси одл(к( да се (говор раскине.

<од (тицаје& Zранц(ског гра'анског законика до+ло је до из&ене и ( ?(стријско&

гра'анско& закон( 4Y4S. године, новела&а је (веден једнострани раскид.

то се тиче рпског гра'анског законика ово питае је спорно. иг(рно је да раскид није

био дозвоен ( сл(чај( дели&ичног исп(еа.

BОО при*вата &ог(9ност раскидаа (говора због неисп(еа, правило је ( члан( 46;0 /

двострани& (говори&а, када једна страна не исп(ни свој( обавез( др(га страна &о)е, ако није +та

др(го одре'ено, за*тевати исп(ее или раскин(ти (говор, а ( свако& сл(чај( и&а право на

накнад( +тете.

/ на+е& прав( раскид је ванс(дски. /колико се једна страна одл(чи за раскид не &ора се

обра9ати с(д(, то &о)е (чинити просто& ванс(дско& изјаво& вое. &исао тога није да се избегне

с(дска контрола него да се поверилац не обра9а с(д(, ве9 д()ник ако с&атра да (слови за раскид

нис( постојали. / то& пост(пк( д()ник 9е &орати да дока)е непостојае (слова.

SS



;слови за раскид &ог( се поделити ( две гр(пе0

16 неиспуњење обавезе

<отп(но - д()ник није пре(зео ни+та да би извр+ио обавез( која је настала за ега.

Oели&ично - д()ник је исп(нио један део обавезе, али не на начин, &есто или вре&е како је билопредви'ено.

BОО ка)е да се (говор не &о)е раскин(ти због неисп(еа незнатног дела али непрецизира ( који& сл(чајеви&а се &о)е с&атрати да је обавеза незнатно исп(ена. :езнатно

неисп(ее &огло би бити неип(ее неке споредне обавезе 3нпр. пла9ае (говорне ка&ате5 или

неисп(ее неког дела главне обавезе. =о је 7актичко питае о које& одл(ч(је с(д када је д()ник

оспорио раскид и за*тевао од ега да потврди да разлози за раскид нис( постојали.

$3 остварење раскида

/ поглед( изјаве о раскид( BОО ка)е да се (говор раскида просто& изјаво&. Bа изјав( се не

поставај( никакви додатни (слови. :е &ора бити 7ор&ална, ни пис&ена али ( пракси се најче+9е

(п(9(је пис&ени& п(те& препор(чено& по+ико& ради лак+ег доказиваа.

Накнадни рок

Он и&а карактер доп(нског, додатног рока. Oоп(нски рок значи да се претпостава да јед()ник започео са исп(ее& своје обавезе и да &( треба јо+ кратко вре&е да би довр+ио

исп(ее. / поглед( д()ине овог рока закон ка)е да он &ора бити при&ерен, при&ерен

прилика&а, околности&а и &ора да б(де раз(&ан. ?ко он није при&ерен и раз(&ан д()ник се &о)е

обратити с(д( и оспорити да с( били исп(ени (слови за раскид. Fоначн( реч даје с(д.

Bбог тога поверилац &ора да б(де врло опрезан јер оно +то он с&атра објективно&

про&ено& за с(д не &ора да б(де и тада не9е до9и до раскида.

BОО пропис(је три случаја у којима није потребно оставити раскидни рок0

"# Zиксни (говор - исп(ее (говора ( одре'ено& рок( је битни састојак. /говор се раскида по

са&о& закон( ( &о&ент( истека рока. Eе'(ти&, BОО је прописао да поверилац &о)е 7иксни (говор

одр)ати на снази. / то& сл(чај( поверилац је д()ан да остави једна раз(&ан рок за исп(ее и

након еговог истека (говор де7инитивно престаје. :ије сваки рок за исп(ее битни састојак(говора ве9 са&о онај који је као такав (говоро& предви'ен, односно ако то произлази из са&е

природе (говора. Zиксини (говор &о)е остати на снази иако обавеза није исп(ена ( рок(, али је

за то потребно да поверилац без одлагаа обавести д()ника да за*тева исп(ее (говора.

$# Fада из д()никовог пона+аа произлази да не9е исп(нити обавез( ни ( накнадно& рок(.

'# Fада пре истека основног рока постане очигледно да д()ник не9е исп(нити свој( обавез(.

<ри&ер0 изво'ач радова се обавезао да 9е саградити одре'ени објекат ( одре'ено& рок(, али се преистека рока (тврди да он није почео ни припре&не раде, није ископао те&е, припре&ио терен...

B аскидае уговора са узастопним обавезама

=( се извр+ее обавезе простире ( д()е& вре&енско& период( ( ко&е се обавезе

извр+авај( с(кцесивни& и (застопни& даваи&а или чиеа 3(говор о осиг(ра(, ортакл(к(,

рад(5. =ај (говор пре&а BОО када једна страна не исп(ни једн( од (застопни* обавеза др(ге страна&о)е раскин(ти ( поглед( сви* б(д(9и* обавеза ако из дати* околности очигледно произлази да

оне не9е бити исп(ене. /говор се раскида Kro [Jro. Eе'(ти&, закон доп(+та да се (говор

раскине и ( поглед( ве9 исп(ени* обавеза ако и*ово исп(ее без изостали* исп(еа не&а

никаквог интереса за о+те9ен( стран(. <оследица - долази до повра9аја датог.

#ејст в о последице раскида

*акнада штете - д(г(је је страна која није исп(нила свој( обавез(. =а +тета се називапозитивни (говорни интерес, за разлик( од негативног 3незак(чени или пони+тени (говор5 који

SU



се д(г(је ( сл(чај( скривеног прекида (говора, пони+теа (след забл(де и разлог апсол(тне

ни+тавости.

Повраћај дато" - ( сл(чај( да до'е до расида свака страна је д()на да врати др(гој оно +то

је при&ила. @естит(ција &о)е да б(де једнострана 3са&о једна страна је извр+ила свој( обавез(5или двострана 3обе с( дели&ично или једна потп(но извр+иле обавез(5. BОО ( сл(чај( двостране

рестит(ције пропис(је да се вра9ае вр+и по правили&а која ва)е за исп(ее двострани*(говора 3није д()на да врати оно +то је при&ила ако једна страна не9е или није спре&на да врати

оно +то је она при&ила5. / сл(чај( рестит(ције ва)и и доп(нско правило 0 свака страна треба да

плати накнад( за корист кој( је ( &е'(вре&ен( и&ала он онога +то је д()на да врати. ? ако вра9а

новац онда д(г(је затезн( ка&ат( која се рач(на од дана када је исплат( при&ила.

7дрицае од права да се тражи раскид

<остојае права једне (говорне стране слаби (говорн( дисциплин(. / прави&а који

дозвоавај( раскид или из&ен( др(га (говорна страна не &о)е бити сиг(рна да 9е (говор бити

исп(ен онако како гласи. вака страна је заинтересована да се др(га страна одрекне тог права.

=акво одрицае се обава на основ( посебни* одредби ( (говор(. <ре доно+еа BОО с(дскапракса је била да генерално или оп+те одрицае од позиваа на било које про&еене околности

није дозвоено, &ора и&ати границ(. =о значи да се стране не &ог( да се одрекн( позиваа на било

кој(, ве9 са&о на тачно назначен( околност.

Beleske Iz Obligacija

Documents

Transcript of Beleske Iz Obligacija