1: Zeno of Citium 2: Epicurus 3: unknown[14] 4: Boethius or Anaximander or Empedocles? 5: Averroes 6: Pythagoras 7: Alcibiades or Alexander the Great? 8: Antisthenes or Xenophon or Timon? 9: unknown [15][14] (Fornarina as a personification of Love) [16] or (Francesco Maria della Rovere?) 10: Aeschines or Xenophon? 11: Parmenides? 12: Socrates 13: Heraclitus (Michelangelo) 14: Plato (Leonardo da Vinci) 15: Aristotle 16: Diogenes 17: Plotinus (Donatello?) 18: Euclid or Archimedes with students (Bramante?) 19: Zoroaster 20: Ptolemy? R: Apelles (Raphael) 21: Protogenes (Il Sodoma, Perugino, or Timoteo Viti)[

РафаелИз Википедије, слободне енциклопедијеСкочи на: навигација, претрага

Рафаело Санти

Рафаел

Датум рођења: 1483.

Датум смрти: 1520.

Рафаело Санти (итал. Raffaello Sanzio; 1483 — 1520) један је од најпознатијих сликара италијанске ренесансе.

Рођен је 6. априла 1483. у Санцију код Урбина, син Ђованија Сантија (1435 — 1494), који је на двору Монтефелтро био запослен као сликар и мајке Мађе де Батиста Чарле.

Поред оца Рафаел упознаје познате сликаре који су у то време радили такође на двору у Урбину. На младог Рафаела су оставиле нарочити утисак геометријски обликоване слике Пјеро дела Франческа.

Прво образовање у сликарству Рафаело добија код свог оца, који је самим тим и његов први учитељ. Када је прешао у радионицу код Пјетра Ванучија (Перуђина) није познато да ли још у времену док му је отац био жив и од њега препоручен, или тек након његове смрти, а чак се сматра да га је сликар Тимотео Вити лично препоручио Перуђину. По Вазарију који је писао о Рафаеловом животу, то би било 1494. Перуђино је у то време имао велику радионицу у Перуђи и у Фиренци где је обучавао велики број ученика. 7. октобра 1491. умире му мајка, а три године касније умире му и отац, 1. августа 1494. у Урбину.

Садржај

1 Фирентинско доба 2 Римско доба 3 Галерија

4 Спољашње везе

Фирентинско доба

Madonna von Folgino

Од јесени 1504. Рафаел борави и ради у Фиренци на својим првим сликама. Ту се упознаје са радовима ондашњих сликара, Леонарда да Винчија, Андреје дел Сарта, Микеланђела и Фра Бартоломеа. У Фиренцу је дошао са намером да остане пар месеци и да простудира радове тих сликара, међутим ту остаје четири године и 21. априла 1508. потписује писмо које је послао свом стрицу са „Рафаело. Сликар у Фиренци“. У међувремену борави на кратко у свом родном месту Урбино и у Перуђи. У том времену настају његове познате слике о Богородици: Маgона у зеленом (1505, музеј у Бечу), Света фамилија (1507, пинакотека у Минхену), Венчање gевице Марије (1504, Пинакотека Ди Брера у Милану.

Римско доба

Папа Јулије II

Крајем 1508. по препоруци Брамантеса, Рафаел добија позив од папе Јулија II да дође у Рим да би улепшао приватне одаје са фрескама у Ватикану. У Риму добија налог од папе да фрескама улепша три сале (Станце). Девет година је радио на те три Станце у Ватикану:

1509 — 1511. у том времену је радио на првој сали Stanza della Segnatura 1511 — 1514. Stanza d'Eliodoro 1514 — 1517. Stanza dell'Incendio di Borgo

1511. године Рафаело упознаје Микеланђела који је радио таваницу Сикстинске капеле. Кроз познанство са Себастијаном дел Пјомбом, који је такође у то време радио у Риму, Рафаело се упознаје са венецијанским сликарством. Код свих фресака које је Рафаел урадио за Ватикан, помагали су му ученици из његове радионице као и остали радници које је он ангажовао.

Код програма за Sala di Constantino за коју је Рафаело направио идејну скицу очигледно је мало фигура које је он лично својом руком нацртао, даље извођење преузели су његови ученици од 1520. до 1524. Ђулио Романо и Ђовани Франческо Пени.

Током радова на станцама умире папа Јулије II 21. фебруара 1513. и Ђовани де Медичи долази као папа Лав X на престо 11. марта. И нови папа је такође био привржен Рафаелу и након смрти Брамантеса 11. марта 1514. проглашен је за наследника, и већ 1. априла те исте године Рафаело постаје архитекта и извођач радова.

1515. постаје конзерватор античких споменика у Риму, а притом га подржава његов пријатељ Балдасаре Касфиљоне. Новембра те године Рафаело купује кућу у Борго. Првих седам тепиха који су ткани у Фландрији, окачени су 20. децембра 1519. на зидове у

Сикстинској капели. На Велики петак, 6. априла 1520. у 37. години живота Рафаел умире од непрекидне високе температуре. Сахрана се извршила следећег дана уз велику почаст, а сахрањен је у Пантеону.

Атинска школа - фреска у Ватикану (Stanza della Segnatura, 1508-1511)

Галерија