Alan Watts - Knjiga o TABUU, koji nas sprečava da saznamo ko smo

Naslov originala:THE TABOO AGAINST KNOWING WHO YOU AHE

Copyright 0 1966 by Alan Watts Vintage Books Edition, August 1989

STAZASRUKN JICA BROJ 7

MojojdediunuamafSzae/i. 3 & rt^ /cjisM

J^ f. . /6a^

rJedm Informacija o sadraju dm Igra cmo-beiog fd Kakobitipravavarka

efai SvetjeVaetek) fid Pa,ta?

ToKnjigeBibliografija

Ova knjiga istrauje jedan nepriznat ali mo- an tabu - nau preutnu zaveru da ignoriemo ko smo ili ta zapravo jesmo. Ukratko, cilj joj je da ukae na injenicu da je dominantni oseaj naeg ja , kao posebnog ega zatvorenog u vreu od koe, halucinacija koja nije u skladu ni sa zapadnom naukom, ni sa praktinim filozofi- jama/religijama Istoka - pogotovo sa centralnom i osnovnom hinduistikom filozofijom ve- dantom. Ova halucinacija je uzrok pogrene upotrebe tehnologije u svrhu nasilnog potinja- vanja ovekove prirodne okoline i, dosledno tome, njenog konanog unitenja.

Stoga nam je hitno potrebno da otkrijemo smisao sopstvenog postojanja koji je u skladu sa fizikim injenicama i koji nadjaava na oseaj otuenosti od univerzuma.

U tu svrhu koristio sam shvatanja vedante, koja sam, meutim, izloio u potpuno moder- nom i zapadnjakom stilu, tako da ova knjiga ne pretenduje da bude udbenik ili uvod u ve- dantu u uobiajenom smislu rei. Ona je pre hibrid zapadne nauke i istonjake intuicije.

Posebnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi Meri Dejn na njenom briljivom ureivakom radu i na komentarima o rukopisu. Takoe se zahvaljujem Fondaciji Bolingen na pomoi u os- tvarenju projekta koji podrazumeva i pisanje ove knjige.

Sausalito, Kalifomija Januar 1966.

Alan Vots

ta bi to mladii i devojke trebalo da znaju kako bi bili upoznati sa sutinom stvari? Dru- gim reima, postoji li neka unutranja informacija, neki posebni tabu, neko osnovno znanjeo ivotu i postojanju koje veina roditelja i uite- lja ili ne zna ili neje da kae?

U Japanu )e nekada bio obiaj da se mJadima pred vencanje podmetne tajna knjiga. To je bila knjiica malog formata, sa grafikama, obino u boji, koje su prikazivale sve detalje seksualnog odnosa. Nije to injeno samo zato to, kako kau Kinezi, jedna slika vredi deset hiljada rei, ve i zato da se roditelji potede neugo* dnosti objanjavanja tako intimnih stvari licem u lice. Danas, meutim, na Zapadu, takve informacije mogu se naci na svakom kiosku.

11

KNJIGA O TABUU KI NAS

Seks vie nije ozbiljan tabu. Tinejderi kat- kad o tome znaju vie nego odrasli.

No, ako seks vie nije veliki tabu, ta je onda tabu? Jer, uvek postoji neki tabu, neto potisnuto, nepriznato ili posmatrano samo kra- jikom oka, budui da je direktan pogled previe neugodan. Tabui se nalaze unutar tabua, poput listova glavice luka. Koju bi to onda knjigu oevi mogli da tutnu sinovima i majke kerima, a da je nikad otvoreno ne priznaju.

U nekim krugovima religija je tabu, ak i meu ljudima koji idu u crkvu ili itaju Bibliju. Tu je religija privatna stvar. Razgovor ili diskusija0 njoj smatraju se odsustvom stila i razboritosti, a naroito se nepovoljno gleda na glasne izlive pobonosti. Medutim, kad prodrete unutar'bilo koje standardne religije, pitate se oko ega je bila tolika vika. Knjiga koju imam na umu sigumo ne bi bila Biblija, Dobra knjiga - ta fasdnantna antologija drevne mudrosti, istorije1 mita koja se ve tako dugo tretira kao sveta krava, pa bi moda bilo dobro drati je pod kljuem vek-dva kako bi je Ijudi ponovo uli istih uiju. U Bibliji odista ima tajni, od kojih su neke vrlo subverzivne, ali su sve one tako zakompiikovane, uvijene.u arhaine simbole i naine miljenja, da je postalo veoma teko ob- jasniti hrianstvo modemom oveku, osim, na- ravho, ako se zadovoljavate time da budete dobri i pokuate da imitirate Isusa, mada niko jo nije objasnio kako se to radi. a bi se to pos- tiglo, potrebno je imati posebnu mo koju daje

12

Bog, a koja se zove milost, ali sve to mi znamo o milosti jeste da je neki dobiju, a neki ne.

Religije standardnog tipa, bilo jevrejska, hri- anska, muhamedanska, hinduizam ili budizam su u obliku u kojem se danas propovedaju- poput istroenih rudnika: iz njih se vrlo teko kopa nova ruda. Uz retke izuzetke koje nije lako pronai, njihove ideje o oveku i svetu, njihova mata, rituali i pojmovi o dobrom ivotu, nisu ba u skladu s univerzumom onakvim ka- kvog ga mi danas poznajemo ili sa ovekovim svetom koji se tako brzo menja da veina stvari koje se naue u koli biva zastarela ve na dan mature.

Knjiga koju ja imam u vidu ne bi bila o religiji u uobiajenom smislu rei, ve bi morala da raspravlja o mnogim stvarima kojima su se religije bavile: univerzum i mesto oveka u njemu, tajanstveni fokus iskustva koji nazivamo ja lino, problemi ivota i ljubavi, bola i smrti i sveobuhvatno pitanje o smislu postojanja u bilo kojem znaenju te rei. Jer, sve' je raspros- tranjenije shvatanje da je egzistencija trka mieva u miolovci: ivi organizmi, ukljuujui i ljude, samo su tube koje na jednom kraju unose stvari u sebe, a isputaju ih na drugom, to ih, s jedne, strane, primorava da to neprestano ine, a, sa druge, da se na kraju neminovno potroe. Dakle, kako bi se farsa nastavila, tube smiljaju naine da naprave nove tube koje, takode, unose stvari na jednom, a isputaju ih na drugom kraju. Na

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

13

KNEGA O TABUU KOI NAS

kraju na kojem ih unose, razvile su ak i ganglije nerava zvane mozak, sa oima i uima, kako bi lake dolazile do stvari za gutanje. Kad se dovoljno najedu, koriste viak energije, mrdajui se na komplikovane naine, proizvodei pri tom razne vrste glasova uvlaenjem idsputanjem vazduha kroz otvor za trpanje i okupljajui se u grupe da bi se tukle sa drugim grupama. Vre- menom, tube stvaraju obilje aparata, tako da je njihovu prvobitnu formu teko raspoznati, a ine to u zapanjujuem broju razliitih oblika. Postoji neko nepisano pravilo da se ne smeju jesti tube sopstvene vrste, ali generalno govorei, postoji ozbiljna konkurencija oko toga koja e biti glavna vrsta tube. Sve ovo izgleda zadivljujue ne- svrsishodno, no, opet, kad ponete da razmilja- te o tome, postaje vie zadivljujue nego ne- svrsishodno. Zaista, izgleda krajnje udno.

Oseaj da je ono to je uobiajeno, normalno, u sutini udno, nepoznato i krajnje neve- rovanto, predstavlja posebnu vrstu prosvetljenja. esterton (G. K. Chesterton) jednom je rekao da je jedno biti zapanjen pred Gorgonom ili Grifonom, stvorenjima koja ne postoje, ali je sasvim drugo i mnogo vie biti zapanjen pred nosorogom ili irafom, stvorenjima koja postoje, a izgledaju kao da ne postoje. Taj oseaj univerzalne zaudnosti ukljuuje osnovno i inten- zivno razmiljanje o smislu stvari. Zato, od svih moguih svetova, to kolosalno i naizgled nepo- trebno mnotvo galaksija u misteriozno zakrivlje- nom prostorno-vremenskom kontinuumu, te mi-

14

lijarde razliitih tubastih vrsta koje pomahnitalo igraju igre sitnih prevara, ti bezbrojni naini in- jenja, od elegantne arhitekture snenog kristala ili diatoma do zapanjujue velianstvenosti ptice liraice ili pauna?

Ludvig Vitgentajn (Wittgenstein) i ostali mo- demi logini filozofi pokuali su da potisnu ovo pitanje, tvrdei da ono nema smisla i da ga ne treba postavljati. Veina filozofskih pro- blema treba da se rei tako to emo ih odbaciti i doi do take u kojoj e nam pitanja - kao to je: emu ovaj univerzum? - zvuati kao in- teiektualna neuroza, kao pogrena upotreba rei utoliko to pitanje zvui smisaono, ali je zapravo besmisleno, kao kad bi se pitalo: gde je ovaj univerzum? a sve to je negde mora biti unutar tog univerzuma. Zadatak filozofije je da izlei ljude od takvih gluposti. Kako emo uskoro videti, Vitgentajn je tu imao izvesnu poentu. Meutim, stajati zapitan nad neim ne znai biti bolestan. Zapitanost i njeno izraavanje u poeziji i umetnostima jeste jedna od osnovnih stvari po kojima se ovek razlikuje od ostalih ivotinja i inteligentni i istanani Ijudi od morona.

Postoji li, dakle, neka vrsta jednostavnog odgovora na ovaj zapanjujui poredak stvari, neto to, zapravo, nikada ne proizae iz uobiajenih puteva za traenje odgovora - istorijske religije i filozofije? Postoji. On se uvek iznova ponavljao, ali tako da mi danas, u ovoj konkretnoj civili- zaciji, nismo u stanju to da ujemo. Mi ne shvatamo da je to neto potpuno subverzivno, ne


15

KNJGA O TABUU KOJI NAS

toliko u politikom i moralnom smislu, koliko po tome to preobraa nae uobiajeno vienje stvari, na zdrav razum, uzdu i popreko. To, naravno, moe imati i politike i moralne posledice, ali mi trenutno ne moemo jasno da kaemo kakve bi one bile. Dosad je ova unu- tamja revolucija uma bila ograniena na prilino izolovane pojedince; koliko je meni poznato, nikada nije bila rasprostranjena osobina zajed- nica i drutava. esto je smatrana previe opa- snom za njih. Otuda tabu.

No, svet je u krajnje opasnoj situaciji, a opasne bolesti esto podrazumevaju rizik opasnog leenja - kao Pasterov serum protiv besnila. Nije stvar samo u tome to moemo jednostavno da raznesemo planetu nuklearnim bombama, da se uguimo zbog preteranog porasta populacije, da unitimo svoje prirodne izvore loim uvanjem ili da upropastimo zemlju i njene plodove ne- dovoljnim poznavanjem hemikalija i pesticida. Izvan toga, postoji mogunost da civilizacija bude ogroman tehnoloki uspeh, ali metodima koji bi za veinu ljudi bili zbunjujui, zastraujui i dezorijentirajui, jer - naveu samo jedan razlog- metodi e se stalno menjati. To je kao kad igrate igru u kojoj se pravila stalno menjaju, a da se nikad ne razjasne - igru iz koje moete izai po cenu samoubistva i u koju se nikada ne moete vratiti a da zateknete prethodne forme igre.

Problem oveka i tehnike se, meutim, gotovo uvek pogreno formulie. Kae se da je

16

oveanstvo evoluiralo jednostrano, usponom tehnike moi, bez uporedivog uspona u moralnom integritetu iii, kako bi neki radije rekli, bez uporedivog napretka u obrazovanju i raci- onalnom razmiljanju. Taj problem je, meutim, sutinskiji. Koren stvari je u nainu na koji oseamo i mislimo o sebi kao o Ijudskim biima, u naem oseanju da smo ivi, u oseanju individualne egzistencije i identiteta. Mi patimo od halucinacije, od pogrenog i iskrivljenog oseanja sopstvene egzistencije kao egzistencije ivih organizama. Veina nas ima oseanje da je ja zaseban centar oseanja i delovanja koji ivi unutar fizikog tela i njime ogranieno - centar koji se sueljava sa spoljanjim svetom ljudi i stvari, ostvarujui ulima kontakt s otuenim i stranim univerzumom. Svakodnevne govome figure odraavaju ovu iluziju. Doao sam na ovaj svet, Mora da se suoi sa stvar- nou, Osvajanje prirode.

To oseanje da smo usamljeni i sasvim privremeni posetioci u svemiru je u potpunoj pro- tivrenosti sa svim onim to se o oveku (i svim ostalim ivim organizmima) zna u nauci. Mi ne dolazimo na ovaj svet; dolazimo iz njega, kao lie iz drvea. Kao to se okean talasa, tako se svemir ljfidi. Svaki pojedinac je izraz celo- kupnog carstva prirode, jedinstveno delovanje totalnog univerzuma. Ovu injenicu veina po- jedinaca retko, ukoliko uopte i moe, uspeva da iskusi. ak i oni koji znaju da je ta teorija

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

17

tana, ne oseaju to, ve imaju svest o sebi kao0 izolovanom egu u vrei od koe.

Prvi rezultat ove iluzije jeste da je na stav prema spoljanjem svetu u velikoj meri neprijateljski. Veito osvajamo prirodu, svemir, planine, pustinje, bakterije i insekte, umesto da uimo kako da saraujemo sa njima u harmo- ninom poretku. U Americi, veliki simboli tog osvajanja su buldoer i raketa - sprava koja gnjei brda u pljosnate staze za bletave kutijice1 veliki falusoidni projektil koji razbija nebo. (Bez obzira na to, postoje izvanredni arhitekti koji znaju kako da uklope kue u brda a da ne unite pejza i astronomi koji znaju da je Zemlja ve duboko u svemiru i da su osetljivi elektronski instrumenti koji e, kao nae oi, dovesti i najudaljenije objekte do naih mozgo- va, naa primarna potreba u istraivanju drugih svetova)1. Neprijateljski stav osvajanja prirode zanemaruje osnovnu meuzavisnost svih stvari i dogaaja - da je svet izvan koe zapravo pro- duetak naeg sopstvenog tela - i na kraju e unititi samu ivotnu sredinu iz koje potiemo i od koje nam ceo ivot zavisi.

1 ,,Ne verujem da e ita istinski vredno proistei iz prouavanja gomile ljake od koje je nainjena povrina Meseca... Ne bi trebalo da iko zamilja kako NASA-in ogromni finansijski budet podrazumeva da se u astrono- miju danas dovoljno ulae. Fred Hoyle} Galaxies, Nuclei and Quasars ( Galaksije, jezgra i kvazari). Harper & Row, New York, 1965.

KN5GA O TABUU KOJ NAS

Drugi rezultat oseanja da smo zasebni duhovi u tuem i uglavnom glupom svemiru jeste injenica da ne postoji opteprihvaena mudrost, nikakav smisao ovog sveta oko kojeg bismo se svi sloili. Postoji samo moje miljenje protiv tvojega i tako najagresivniji i najnasilniji (a samim tim lien svakog oseaja o smislu) propa- gator donosi odluke. Zbrka suprotstavljenih miljenja ujedinjenih silom propagande najgori je mogui izvor kontrole mone tehnologije.

U tom sluaju moe izgledati da nam je po- treban neki genije koji bi izmislio novu religiju, ivotnu fllozoflju i pogled na svet koji zvue verovatno i koji su opte prihvatljivi za 20. vek, putem kojih svaki pojedinac moe da oseti da svet kao celina, i njegov sopstveni ivot posebno, imaju smisao. To, kao to istorija neprestano pokazuje, nije dovoljno. Religije izazivaju podvajanja i svae. One su neka vrsta manipu- lacije, jer su uslovljene razdvajanjem spasenih od prokletih, pravih vernika od jeretika, onih koji su unutra od onih koji su spolja. ak i religijski liberali igraju igru ,,Mi smo tolerantniji od vas. tavie, kao sistemi doktrine, simboli- zma i ponaanja, religije se okamene u institudje koje moraju da zahtevaju lojalnost, da se brane i da insistiraju na uvanju sopstvene istote, a - poto je svako verovanje grozniava nada, a time i maska za sumnju i nepoverenje - religije moraju da trae preobraenike. to se vie ljudi sloi sa nama, bie manje prigovora i nesigur- nosti naeg poloaja. Na kraju se ovek obavee


19

KNJIGA O TABUU KOJ NAS

da bude hrianin ili budista, to god dolo u vidu novog znanja. Nove i nesvarljive ideje treba prilagoditi verskoj tradiciji, ma kako one protiv- reile prvobitnim doktrinama, kako bi vernik mogao da zauzme stav i da izjavi: Ja sam, pre svega, sledbenik Hrista/Muhameda/Bude ili bilo koga drugog. Neopozivo predavanje bilo kojoj religiji nije samo intelektualno samoubistvo; ono je pozitivna nevera jer zatvara duhu pristup no- vim pogledima na svet. Vera je pre svega otvo- renost - in poverenja u nepoznato.

Jedan zagrieni Jehovin svedok jednom je pokuao da me ubedi da, ukoliko bi postojao bog ljubavi, sigumo bi snabdeo svet pouzdanim i nepogreivim udbenikom kao prirunikom za ponaanje. Odgovorio sam da ni jedan uviavni bog ne bi unitio ljudski um time to bi ga uinio tako rigidnim i neprilagodljivim, zavisnim od jedne knjige, Biblije, za sve odgovore. Jer, svrha rei, a time i knjige, jeste da usmere izvan sebe, na svet ivota i iskustva koji se ne sastoji od pukih rei ili ak ideja. Kao to novac nije stvarno, potrono bogatstvo, tako ni knjige nisu ivot. Ponaati se prema svetim knjigama kao prema idolima je kao jesti papimi novac.

Zbog toga bi Knjiga kroz koju bi moja deca prola i sama bila prolazna. Otvorila bi im pristup novom podruju - ne samo ideja, ve i iskustva i oseanja. Bila bi privremeni lek, a ne dijeta. Taka polaska, a ne stalna taka povratka. Proitala bi je i zavrila s njom jer, ako bi bila dobro i jasno napisana, ne bi morala da joj se

20

vraaju zbog skrivenih znaenja ili razjanjenja nejasnih doktrina.

Ne treba nam nova religija ili nova Biblija. Treba nam nov doivljaj - novo oseanje onoga ta znai biti ja . Prosta injenica (koja je, naravno, tajan i dubok pogled) o ivotu jeste da je na normalno oseanje sopstvenog ja podva- la, ili, u najboljem sluaju, privremena uloga koju igramo ili su nas navukli da je igramo - s naim linim preutnim pristankom, kao to svaka hipnotisana osoba, uglavnom, eli da bude hipnotisana. Tabu koji se, meu svima ostalim poznatim tabuima, najvie forsira jeste tabu protiv spoznaje ko ili ta vi zapravo jeste iza maske svog naizgled zasebnog, nezavisnog i izolovanog ega. Ne mislim na Frojdovo varvarsko id ili nesvesno kao na pravu stvamost iza fasade linosti. Frojd je, kao to emo videti, bio pod uticajem mode devetnaestog veka zvane reduk- cionizam, udne potrebe da se ljudska kultura i inteligencija unize tako to e ih proglasiti srenim nusproduktom slepih iracionalnih sila. U tom smislu uloeni su veliki napori da bi se dokazalo kako plodovi mogu da rastu na tmju.

Kao to je est sluaj, ono to smo potisnuli i prevideli jeste neto zapanjujue oigledno. Problem je u tome to je to toliko oigledno i jednostavno da se teko moe iskazati reima. Nemci to zovu Hintergedanke, misao koja utei poiva na dnu naeg uma, koju ne moemo lako da priznamo, ak ni samima sebi. Oseanje sopstvenog ja kao usamljenog i izolovanog sre-


21

KNJIGA O TABUU KOJI NAS

dita bia je tako mono i logino, i tako fun- damentalan za oblike 'naeg govora i misli, a nae zakone i drutvene institucije da oseaj svoga ja moemo doiveti samo kao oseanje nee- ga povrnog u shemi univerzuma. Ja sam naizgled kratkotrajna svetlost koja blesne samo jednom u svim eonima vremena - redak, kompli- kovan i previe delikatan organizam na ivici bi- oloke evolucije, gde talas ivota eksplodira u pojedinane, sjajne i arene kapljice koje zasijaju na trenutak samo kako bi zauvek iezle. U takvim okolnostima ini se nemogue, ak ap- surdno, razumeti da moje ja ne boravi samo u kapljici, ve i u celom talasu energije koja se prostire od galaksija do nukleusa u mom telu. Na tom nivou egzistencije ja sam neizmemo star; moji oblici su beskonani i njihova pojavljivanja i nestajanja su jednostavno pulsiranje ili vibracije jedinstvenog i venog toka energije.

Problem je u tome to je to nemogue razumeti razmiljanjem na nivou optih pojmova. Kao kad bi oi pokuale da posmatraju same sebe ili kad bi neko pokuao da boju ogledala opie pomou boja koje se u njemu ogledaju. Kao to je vid neto vie od svih stvari koje se vide, osnova ili postolje nae egzistencije i na- e svesti ne rrioe da se razume uz pomo po- znatih stvari. Primorani smo, stoga, da o tome govorimo putem mita, odnosno pomou posebnih metafora, analogija i slika koje govore kako neto izgleda, za razliku od onoga to to jeste. S jedne strane, mit ima znaenje prie, izmiljo-

tine ili sujeverja. No, s druge strane, mit je ko- risna i plodonosna slika pomou koje pronala- zimo smisao ivota pomalo na nain na koji uspevamo da objasnimo sile elektrine energije, uporeujui ih sa ponaanjem vode i vazduha. Ipak, mit u ovom drugom smislu ne treba shva- titi bukvalno, kao to ni elektricitet ne treba meati sa ponaanjem vazduha i vode. Dakle, prilikom korienja mita treba paziti da se ne pomea slika sa injenicom, to bi bilo kao kad bismo se popeli na saobraajni znak, umesto da sledimo put.

Mit je, dakle, forma u kojoj pokuavam da ' odgovorim kad mi deca postavljaju ona osnovna metaflzika pitanja koja im tako lako padaju na pamet: Odakle je doao svet? - Zato je bog stvorio svet? - Gde sam ja bio pre nego to sam se rodio? - Kuda ljudi odlaze kad umru? I uvek bi mi se iznova uinilo da su zadovoljna jednostavnom i drevnom priom koja otprilike glasi ovako:

Nikada nije postojalo vreme u kojem je svet zapoeo, jer vreme ide u krug, a na krunoj liniji ne postoji mesto poetka. Pogledaj na moj sat koji pokazuje vreme; ono ide u krug, tako se i svet stalno ponavlja. Ali, kao to kazaljka koja pokazuje sate ide gore do dvanaest i dole do est, tako postoje dan i no, java i sa*-, ivot i umiranje, leto i zima. Nita od toga ne moe da postoji bez onog drugog jer ne bi mogao da zna ta je cmo, osim ako si ga video pored belog, ili ta je belo, osim ako je pored cmog.


23

KNHGA O TABUU HOJ NAS

Isto tako, svet ponekad jeste, a ponekad nije jer, ako bi svet postojao stalno, bez odmora i zauvek, strano bi se umorio od samoga sebe. On dolazi i odlazi. Sad ga vidi; sad ga ne vidi. Dakle, budui da se ne umori od sebe, on se uvek vrati nakon nestajanja. To je kao tvoj dah: ulazi i izlazi, ulazi, izlazi i ako pokua da ga zadri u sebi, osea se grozno. To je, takoe, kao igra murke jer uvek je zabavno pronalaziti nove naine skrivanja i traiti nekoga ko se ne skriva uvek na istom mestu.

Bog takoe voli da igra murke, ali poto nema niega izvan boga, on moe da se igra samo sa samim sobom. Ali, on tu tekou sav- ladava tako to se pravi da to nije on. Tako se krije od sebe. Pravi se da je ti ili ja i svi ljudi na svetu, sve ivotinje, sve biljke, sve stene i sve zvezde. Tako on ima neobine i udesne avanture, od kojih su neke uasne i zastraujue. No, one su samo kao loi snovi, jer kad se probudi, oni e nestati.

Znai, kad se bog igra murke i pretvara se da je ti ili ja, on to ini tako dobro da mu dugo treba da se seti gde i kako se sakrio. Ali, u tome i jeste cela zabava - to je upravo ono to je eleo. On ne eli da se pronade prebrzo jer bi to pokvarilo igru. Zato je meni i tebi tako teko da otkrijemo da smo mi prerueni bog, koji se pravi da nije onaj koji jeste. Ali, kad igra dovoljno dugo traje, svi emo se mi pro- buditi, prestaemo da se pretvaramo i setiemo

se da smo svi jedno jedino ja - bog koji je sve to postoji i koji ivi, na vjeki vjekov.

Naravno, mora imati u vidu da bog nema Ijudski oblik. Ljudi imaju kou, a uvek potoji neto izvan nae koe. Da ne postoji, ne bismo znali za razliku izmeu onoga to je unutar i onoga to je izvan naeg tela. Ali, bog nema kou i nema oblik, jer u odnosu na njega nema onog spolja. (Ako je dete dovoljno inteligentno, ja to ilustrujem Mebijusovom trakom - prstenom od papime trake okrenute tako da ima samo jednu stranu i jedan kraj.) Ono unutar boga i ono van njega isto je. I, mada sam govorio o *bogu kao o njemu, a ne kao o njoj, bog nije ni mukarac ni ena. Nisam rekao ono, jer ono obino koristimo za neto to nije ivo.

Bog je ja sveta, ali boga ne moe da vidi iz istog razloga iz kojeg, bez ogledala, ne moe da vidi sopstvene oi, sigumo ne moe da ugrize sopstvene zube ili da zaviri unutar sopstvene glave. Tvoje ja je tako mudro skriveno zato to se to bog krije.

Moda e pitati zato se bog ponekad krije u obliju uasnih ljudi ili se pravi da je jedan od onih koji boluju od tekih bolesti i trpe bol. Zapamti, kao prvo, da on to ne ini nekom drugom, ve samom sebi. Zapamti, takoe, da u gotovo svima priama u kojima uiva, mora biti ravih kao i dobrih ljudi, jer u prii je uzbu- dljivo upravo to kad otkrije da su dobri pobe- dili loe. To je kao kada se kartamo. Na poetku igre promeamo karte i napravimo zbrku koja


25


lii na rave stvari na svetu, ali poenta igre je u tome da se zbrka pretvori u red, a onaj ko to najbolje uradi pobednik je. Zatim jo jednom promeamo karte i ponovo igramo, a tako to biva i sa svetom.

Ova pria, oito u formi mita, nije data kao nauni opis stanja stvari. Zasnovana na analogiji sa igrom i dramom, koristei tu ve otrcanu re bog za igraa, pria pretenduje samo na to da lii na stanje stvari. Ja je koristim kao to astronomi koriste prizor naduvavanja cmog balona s belim takicama za galaksije kako bi objasnili svemir koji se iri. Veini dece i mnogim odra- slim ljudima ovaj mit je lako razumljiv, jednos- tavan i fascinantan. Nasuprot tome, mnoga druga mitska objanjenja sveta su neodreena, uvi- jena i nerazumljiva. Mnogi ljudi, meutim, misle da je verovanje u nerazumljive tvrdnje i simbole njihovih religija test istinske vere. Verujem, rekao je Tertulijan za hrianstvo, ,,jer je ap- surdno.

Ljudi koji razmiljaju svojom glavom ne pri- hvataju takve ideje autoriteta. Ne oseaju da im je zapoveeno da veruju u uda ili u udna uenja kao to je Avram osetio da mu Bog za- poveda da rtvuje svoga sina Isaka. Ili, kako to kae T. Dord Haris (T. George Harris):

Drutvene hijerarhije u prolosti, gde je neki gospodar odozgo uvek kanjavao svaku greku, uslovile su da ljudi oseaju postojanje lanca strogog autoriteta koji dosee ak tamo gore. U dananjoj egalitarnoj slobodi mi takvu vezanost

26

ne oseamo. Od vremena dr Spoka, ak i veina oeva u ljudskoj porodici ne lii na Jehovu. Tako prosena podsvest vie ne ui da trai oprotaj od gnevnog boga odozgo.

Ali, nastavlja on:Naa generacija poznaje ledeni pakao, sa-

micu ovog ivota, bez boga da ga prokune ili spase. Dok ovek ne prepozna klopku i ne pone da lovi... krajnju sutinu bia, on nema razloga da postoji. Prazan, konaan, zna samo da e uskoro umreti. Poto ovaj ivot nema smisla, a on ne vidi nikakav budui ivot, on zapravo nije linost, ve rtva samounitenja2.

Krajnja sutina bia je dekontaminirana de- finicija Paula Tiliha za boga i takoe moe da zameni svetsko ja , kako sam ga formulisao u svojoj prii za decu. Meutim, tajna koju moja pria prenosi detetu jeste da je krajnja sutina bia ti. Naravno, ne svakodnevno ti koje ta sutina zauzima ili se pretvara da jeste, nego ono najdublje ja koje izmie posmatrau, jer je ono uvek posmatra. Ovo je, dakle, tabu svih tabua: ti si TO!

Meutim, u naoj kulturi to je merilo ludila, najcmje od svih bogohuljenja i najfantastinija zabluda. Izgleda da je to krajnji vid megaloma- nije - naduvavanje ega do potpunog apsurda. Jer, mada negujemo ego jednom rukom, drugom

2Diskusija o pogledima teologa Paula Tiliha (TiUicha)

u The Battle of the Bihle (Bitka za Bihliju), Look, tom XIX, br. 15, 27. jul 1965, str. 19.


27

KNJIGA O TABUU KOH NAS

ga ruimo. Iz generacije u generaciju isterujemo naduvenost kod svoje dece; uimo ih da za- pamte ,,gde im je mesto, da se lepo ponaaju i budu dovoljno skromna, kako to dolikuje jednom malom egu meu mnogima. Tako je i moja majka nekad govorila: Nisi jedini ka- meni na plai! Normalna osoba koja veruje da je bog trebalo bi da bude razapeta na krst ili spaljena na lomai; danas, dodue, zauzima- mo milostiviji stav - da niko normalan ne moe da veruje u takvu glupost. Samo neki jadni idiot moe da pomisli da je svemogui vladar sveta i oekuje da svi ostali padnu niice da mu slue.

To je samo zbog toga to boga zamiljamo kao kralja univerzuma, apsolutnog tehnokratu koji lino i svesno kontrolie svaki detalj svoga kosmosa - a bog nije takav u mojoj prii. Za- pravo, to uopte nije moja pria jer svaki student istorije religije zna da je njeno poreklo u drevnoj Indiji i da je ona mitski nain tumaenja filozofije vedante. Vedanta je uenje Upaniada, zbirke dijaloga, pria i pesama, od kojih neke potiu jo iz 800. godine pre n.e. Sofisticirani vernici hinduizma ne zamiljaju boga kao posebnu i odvojenu nadlinost koja vlada svetom odozgo, kao monarha. Njihov bog je ispod svega pre nego iznad svega i on (ili ono) igra svet iznutra. Moe se rei da, ako je religija opijum za narod, pripadnici hinduistike vere imaju drogu u sebi. tavie, nijedan Hindus ne moe da shvati da je prerueni bog ako ne vidi da to istovremeno vai i za ostale ljude i stvari.

28

U filozofiji vedante ne postoji nita osim boga. Izgleda da ima drugih stvari pored boga, ali samo zato to ih on stvara u snovima i ini od njih preruenog sebe kako bi se igrao murke sa sobom. Univerzum naizgled odvojenih stvari je, dakle, stvaran samo za trenutak, nije veito stvaran, jer dolazi i odlazi kako se ja krije i trai sebe.

No, vedanta je mnogo vie od ideje ili ve- rovanja da je to tako. Ona je najpre i iznad svega doivljaj, neposredno znanje da je to tako i zbog toga predstavlja potpunu subverziju naeg uobiajenog pogleda na stvari. Ona obre svet s lica na nalije i s nalija na lice. Slino tome, jedna izreka pripisana Isusu glasi:

Kad napravi od dva jedno, kad uini unutranjost spoljanou a spoljanjost unutranjou i iznad kao ispod...

onda e ui [u Carstvo]...Ja sam Svetlost koja je iznad svih njih, Ja sam Sve,Sve je proizalo iz mene i Sve me dostie. Rascepi drvo, Ja sam u njemu; podigni kamen i tamo e Me nai.5

^ The Gospel According to Thomas (Jevanelje po Tomt), engl. prevod A. Guillaumont and others, Harper & Row, New York, 1959, str. 17-18, 43- Nedavno pronaen koptski rukopis, moguno prevod grke verzije koja datira iz 140. n.e. Ja i Mene su oigledne reference na prerueno ja.


29


Danas nam uenje vedante dolazi, nakon ve- kovnih uticaja svih oblika, stavova i simbola hinduistike kulture u njenom cvatu i laganom po- sustajanju kroz skoro 2800 godina, ljuto ranjeno islamskim fanatizmom i iskvareno britanskim pu- ritanizmom. Kako je esto isticano, vendanta nema odjeka na Zapadu i uglavnom privlai strogo duhovno orijentisane ljude za koje je inkamacija u fizikom telu previe odvratna da bi bila po- dnoljiva4. Ali moguno je izraziti njene osnovne karakteristike dananjim jezikom, a kad se to uini bez egzotinih ukrasa, sanskritske termi- nologije i preterane duhovne poze, poruka je ne samo jasna ljudima koje istonjake religije posebno ne zanimaju; ona takoe predstavlja onaj udarac koji nam je neophodan da bismo sebe izbacili iz svog izolovanog oseanja sopstvenog ja .

No, ovo se ne sme brkati s naim uobiaje- nim pojmovima iz prakse nesebinosti koja predstavlja napor da se identiflkujemo sa osta- lima i njihovim potrebama, dok jo opstajemo pod jakom iluzijom da smo samo ego umotan u kou. Takva nesebinost ima tendenciju da bude vrlo prefinjen egoizam koji se moe upo- rediti sa zatvorenom grupom koja igra igru ,,Mi smo tolerantniji od vas. Vedanta u poetku nije bila moralistika; nije podsticala ljude da imitiraju svece a da pri tom nemaju njihove prave

4 Kaem uglavnom, jer sam svestan da postoje vrlo specijalni izuzeci i ovde i u Indiji.

30

motivacije, niti da imitiraju motivacije ako nemaju znanje koje ih inicira.

Zbog toga, Knjiga koju bih ostavio svojoj deci ne bi sadravala propovedi, nikakvo treba ili mora. Istinska ljubav dolazi od znanja, ne od oseaja dunosti ili krivice. Kako biste se oseali da ste majka invalid, sa kerkom koja ne moe da se uda, jer osea da bi trebalo da se brine o vama i zato vas mrzi? Ja bih eleo da kaem ne kako bi trebalo da bude, ve kako jeste i kako i zato mi ignoriemo stvari u onom obliku u kojem jesu. Nemogue je nauiti ego neem drugom osim da bude egoistian, mada ego ima vrlo prefinjene naine da se pretvara da se popravio. Osnovno je, dakle, da se razbije iluzija, eksperimentalno i iskustveno, naeg ja kao zasebnog ega. Posledice moda nee biti ponaanje u skladu s konvencionalnim mora- lom. Moglo bi da se dogodi i ono to su ljudi ustaljenih shvatanja rekli za Isusa: Vidite ga! Izelica i ispiutura, prijatelj skupljaa poreza i greenika!

tavie, kad se prozre iluzija ega, nemogue je zamiljati sebe kao boljeg ili superiomog u odnosu na druge. Svuda postoji samo jedno ja koje igra svoje bezbrojne igre murke. Ptice nisu bolje c?d jaja iz kojih su se izlegle. Zaista, moglo bi se rei da je ptica put jednog jajeta da postane druga jaja. Jaje je ego, a ptica je osloboeno ja. Postoji hinduski mit o ja kao boanskom labudu koji je sneo jaje iz kojeg se izlegao svet. Ja, dakle, ne tvrdim da treba razbiti svoju ljusku.


31


Nekad, nekako, ti e (pravo ti, u smislu ja ) to ionako uiniti, ali nije nemogue da e igra koju igra ja biti da ostane neprobueno u veini svojih ljudskih maski i da tako, u velikoj eksploziji, dramu ivota na zemlji dovede do kraja. Jedan drugi hinduski mit kae kako vreme tee, ivot na svetu postaje sve gori, dok na kraju destruk- tivni aspekt ja , bog iva, ne odigra uasnu igru koja proguta sve u plamenu. Onda, kae mit, doe 4 320 000 godina potpunog mira za vreme kojeg ja predstavlja samo sebe i ne igra se murke. A onda igra ponovo poinje, u 'prvi mah kao univerzum savrenog sjaja koji poinje da se kvari tek posle 1 728 000 godina i svaki krug igre je takav da se sile mraka ispoljavaju u samo jednoj treini vremena, uivajui na kraju u kratkom, ali sasvim iluzornom trijumfu.

ivot samo ove planete mi danas raunamo mnogo veim razdobljima, ali od svih antikih civilizacija Hindusi su imali najmatovitije vienje kosmikog vremena. Ipak, zapamtite, ova pria o ciklusima pojavljivanja i nestajanja sveta je mit, ne nauka, parabola pre nego pro- roanstvo. To je nain da se ilustruje ideja da je univerzum kao igra murke.

Ako ja, dakle, ne tvrdim da treba da se probudite iz svoje ego-iluzije i pomognete u spa- savanju sveta od katastrofe, emu onda Knjiga? Zato se onda ne biste zavalili i pustili da stvari idu svojim tokom? Jednostavno zato to ono to ja piem jeste deo toka kojim stvari idu. Kao ljudskom biu, meni je u prirodi da uivam u

32

filozofiji i da je delim sa drugima. Ja to inim na isti nain na koji su neke ptice orlovi a neke golubovi, neko cvee ljiljani a neko rue. Shva- tam, takoe - to manje propovedam, imam vie izgleda da me uju.


33

dm ^gmcmo-

Kad smo saznavali brojeve i abecedu, malo nas je znalo za igru cmo-belog. Ona je takoe vrlo jednostavna, ali pripada zatakanoj strani stvari. Zamislite, prvo, da su vaih pet ula samo razliiti oblici jednog osnovnog ula - neto kao dodir. Vid je krajnje osetljivi dodir. Oi dodiruju ili oseaju svetlosne talase i tako nam omogu- cuju da dodimemo stvari koje su van domaaja naih ruku. Slino tome, ui dodiruju zvune talase u vazduhu, a nos sitne estice praine i gasa. No, kompleksne strukture i lanci neurona koji ine ova ula sastoje se od neuronskih je- dinica koje mogu da variraju samo izmedu dva stanja: ukljueno ili iskljueno. Centralnom ner- vnom sistemu pojedinani neuroni alju signale da ili ne - to je sve. Ali, kako znamo iz kom- pjutera koji koriste binarnu aritmetiku u kojoj

35


su jedine cifre 0 i 1, ovi jednostavni elementi mogu da obrazuju najkompleksnije i najudes- nije kombinacije.

U tom pogledu na nervni sitem i 0/1-kompjuteri umnogome lie na sve ostalo jer u osnovi flzikog sveta je vibracija. Bez obzira na to da li tu vibraciju zamiljamo u vidu talasa ili estica, ili, moda, talasoestica, nikad ne nailazimo na greben talasa bez leba ili na esticu bez intervala ili prostora izmeu sebe i drugih. Dru- gim reima, ne postoji polutalas ili estica sama za sebe, bez okolnog prostora. Ne postoji ukljueno bez iskljuenog, gore bez dole.

Mada su zvuci visoke vibracije naizgled ne- prekidni kako bi predstavljali isti zvuk, oni to nisu. Svaki zvuk je zapravo zvuk/tiina, samo uho to ne registruje svesno pri suvie brzoj al- ternaciji. To se primeti samo na, recimo, naj- niim ujnim registrima orgulja. Svetlost, takoe, nije ista svetlost, ve svetlost/tama. Svetlost pul- sira u talasima, po principu njihovog kretanja gore/dole i, pod odreenim uslovima vibracije, brzine svetlosti se mogu sinhronizovati sa dru- gum telima u pokretu, tako da izgleda da ova miruju. Zbog toga se osvetljenje na principu sve- tlosnog luka ne koristi u pilanama, jer emituje svetlost ije se pulsiranje lako sinhronizuje sa brzinom elektrine testere, tako da izgleda da joj zupci miruju.

Dok oi i ui, zapravo, reaguju i registruju udarac i pauzu svih vibracija, um, odnosno naa svesna panja, primeuje samo udarac. Onaj

36

tamni, neujni ili iskljueni interval se ignorie. Gotovo je opti princip da svest ignorie intervale, a opet ne moe da primeti bilo kakav puls energije bez njih. Ako stavite ruku na koleno privlane devojke i zadrite je na njemu, moda e prestati da je primeuje. Meutim, ako joj stalno lupkate po kolenu, bie vrlo svesna da ste prisutni i zainteresovani. No, ona vie primeuje i, nadate se, vie voli dodir nego pauzu. Stvari u ije postojanje verujemo uvek postoje samo po principu ukljueno/iskljueno. Samo ukljueno i samo iskljueno ne postoji.

Mnogi zamiljaju da pri sluanju muzike uju jednostavno sled tonova, pojedinanih, ili gru- pnih, koji se zovu akordi. Kad bi to bilo istinito, kao to jeste u izuzetnim sluajevima kod ljudi potpuno lienih sluha, ne bi uli nikakvu mu- ziku, nikakvu melodiju - samo sled umova. uti melodiju znai uti intervale meu tonovi- ma, mada moda niste toga svesni, i mada ovi konkretni intervali nisu periodi tiine ve stepeni raziite visine izmeu taaka na muzikoj $kali. Ti stepeni ili intervali su auditivni prostor, za razliku od daljinskog prostora izmeu tela ili vremenskog prostora izmeu dogaaja.

Medutim, opta navika svesne panje je da na razne naine ignorie intervale. Na primer, veina ljudi misli da je prostor/svemir jednostavno nita sem kad je napunjen vazduhom. Zbog toga ih zbunjuje kad umetnici ili arhitekte govore o vrstama i osobinama prostora, a jo vie kad astronomi i fiziari govore o krivom


37


prostoru, o svemiru koji se iri, konanom svemiru ili o uticaju svemira na svetlost ili na zvezde. Zbog navike da ignoriemo prostorne intervale, ne uvidamo da je zvuk vibracija zvuka/tiine, a ceo univerzum (tj. postojanje) je vibracija vrstog stanja/prostora. Tela i prostor, naime, idu zajedno i neodvojivi su kao lice i nalije. Prostor je odnos izmeu tela i bez njega ne moe da bude ni energije ni kretanja.

Kad bi postojalo neko telo, samo jedna je- dina lopta, bez okolnog prostora, bilo bi nemogue da se ona zamisli ili oseti kao lopta ili bilo koji drugi oblik. Kad ne bi bilo niega van nje, ona ne bi ni imala svoju spoljanju okoiinu. Tako neto moe biti bog, ali sigurno ne telo! Isto tako, kad bi postojao samo prostor bez iega u sebi, to uopte ne bi bio prostor. Jer, prostor ne postoji, osim kao prostor izmeu stvari, unutar stvari ili izvan stvari. Zbog toga je prostor odnos meu telima.

Moemo li da zamislio jedno usamljeno telo, jedinu loptu u univerzumu, usred praznog prostora? Moda. Ali ta bi lopta bila bez energije, bez kretanja. U odnosu na ta bi se moglo rei da se ona kree? Kae se da se stvari kreu samo u poreenju sa drugim stvarima koje re- lativno miruju, jer kretanje je kretanje/mirovanje. Dakle, uzmimo dve lopte i posmatrajmo ih kako se pribliavaju jedna drugoj ili, pak, udaljavaju. Naravno, sada postoji kretanje, ali koja se od njih kree? Lopta jedan, lopta dva ili obe? Ovo je nemogue odrediti. Svi odgovori su podjed-

38

nako tani i netani. Uvedimo sada treu loptu. Lopte jedan i dva ostaju na istoj razdaljini, a lopta tri im se pribliava ili se udaljava od njih. Ili moda stvari drugaije stoje? Lopte jedan i dva se, moda, kreu zajedno prema treoj ili se udaljavaju od nje, ili se lopte jedan i dva, moda, pribliavaju treoj dok se trea pribliava njima, tako da se sve kreu. Kako da to od- redimo? Poto su lopte jedan i dva zajedno, jedan odgovor je da one ine grupu i samim tim veinu. Njihov glas e, dakle, odluiti ko se kree a ko ne. Meutim, ako im se trea pri- drui, moe da ih nadmudri, jer ako sve tri ostanu podjednako udaljene, grupa kao celina ne moe da se kree. Nijedna od njih ak nee moi da kae drugima dvema, ili dve da kau jednoj: Zato me (nas) stalno prati (pratite)? Grupa kao celina nee imati polaznu taku u odnosu na koju moe da zna da li se kree ili ne.

Obratite panju na to da, dok se dve lopte mogu kretati samo u pravoj liniji, tri lopte mogu da se kreu po jednoj ravni, ali ne u tri dimen-

zije. Onog momenta kad dodamo etvrtu loptu dobijamo treu dimenziju, dubinu, i sada izgleda da naa etvrta lopta moe da stoji zasebno u odnosu na ostale tri, da objektivno posmatra njihovo ponaanje i igra sudiju. Meitum, kad dodamo etvrtu, koja je od njih etvrta? Bilo koja od njih moe da bude u treoj dimenziji u odnosu na druge tri. To se moe nazvati prvi as iz relativiteta, jer princip ostaje isti, bez


39


obzira na to koliko lopti lodamo i zbog toga se odnosi na sva nebeska tela u ovom univerzumu i sve posmatrae njihovog kretanja ma gde se oni nalazili. Bilo koja galaksija, bilo koja zvezda, bilo koja planeta ili bilo koji posmatra se moe uzeti kao centralna taka polaska, tako da je sve u centru u odnosu na sve ostalo!

U celoj ovoj diskusiji, medutim, previena je jedna mogunost. Pretpostavimo da se lopte uopte ne kreu, ve da se prostor izmeu njih kree. Najzad, govorimo o razdaljini (tj. prostoru) koji raste i smanjuje se kao da je on stvar koja moe neto da uini. To je problem univerzuma koji se iri. Da li se druge galaksije udaljavaju od nae, ili naa od njihovih, ili se sve udaljavaju jedna od druge? Astronomi po- kuavaju da ree taj problem tvrdnjom da se i sam svemir iri. Meutim, opet, ko treba da odlui? Sta se kree, galaksije ili prostor? injenica da se ne moe doneti odluka sama je po sebi klju za odgovor: ne samo da se i galaksije i prostor ire (kao da su dva razliita agensa), ve se iri neto, to mi moramo nezgrapno nazvati galaksije/prostor.

Problem se javlja zato to pogreno postav- ljamo pitanje. Pretpostavili smo da su vrsta teia jedna stvar, a prostor sasvim razliita stvar, ili nita. Onda nam se uinilo da prostor nije ba nita, jer tela ne bi postojala bez njega. No, poetna greka je bila u tome to smo zamiljali tela i prostor kao dve razliite stvari, umesto dva aspekta iste stvari. Sutina je u tome da su

40

oni razliiti, ali nerazdvojivi, kao prednji i zadnji deo make. Razdvojite ih i maka e umreti. Oduzmite talasu greben, nee biti ni leba.

Slino reenje se moe primeniti na stari problem uzroka i posledice. Mi verujemo da svaka stvar i svaki dogaaj moraju imati uzrok, tj. neku drugu stvar ili dogaaj, a da je ta stvar, opet, uzrok nekih drugih posledica. Kako onda uzrok dovodi do posledice? Da stvar bude gora, ako je sve to mislim ili radim grupa posledica, svaka od njih mora imati uzrok, i tako u beskonanost. Ako stvari tako stoje, ja ne mogu da utiem na to to inim. Ja sam samo marioneta koju vuku konci iji je poetak van mog domaaja.

Ovo je opet problem koji nastaje zbog pos- tavljanja pogrenog pitanja. Zamislimo nekog ko nikad nije video maku. On viri kroz pukotinu na ogradi, a sa druge strane prolazi maka. On prvo vidi glavu, zatim slabije raspoznatljiv trup s gustim krznom, a onda rep. Neverovatno! Maka se okrene i poe nazad, i on opet vidi glavu, a malo kasnije rep. Taj sled poprima ^zgled neeg redovnog i pouzdanog. Opet, maka se okrene i on prisustvuje istom pravil- nom sledu: prvo glava, a zatim rep. Na to on rezonuje da je dogaaj glava nepromenljivi i nuni uzrok dogaaja rep, koji je posledica glave. Ova apsurdna i zbunjujua zbrka proizlazi iz toga to nije primetio da glava i rep idu zajedno; oni su zajedno jedna maka.

Maka nije roena kao glava koja je neto kasnije prouzrokovala rep; roena je u jednom


41


komadu, maka s glavom i repom. Problem naeg posmatraa je u tome to ju je posmatrao kroz usku pukotinu i nije mogao da vidi celu maku odjednom.

Uska pukotina u ogradi veoma lii na na nain posmatranja ivota svesnom panjom, jer kad se koncentriemo na neto, ignoriemo sve ostalo. Panja je suena percepcija. Ona je nain da se svet posmatra malo-pomalo, uz pomo memorije kojom se sitni delovi povezuju - kao kad pregledamo mranu sobu baterijskom lam- pom vrlo uskog prenika. Takva percepcija ima prednost da je otra i jasna, ali ona mora da se usredsredi na jedan po jedan deo sveta i jednu po jednu osobinu. A tamo gde nema osobina, gde su samo prostor i jednoline povrine, njoj je dosadno i trai jo osobina. Panja je, dakle, neto kao skener u radaru ili televiziji i Norbert Viner (Wiener) i njegove kolege su nali neke dokaze da postoji slian proces u mozgu.

Ali proces snimanja koji posmatra svet deo po deo vrlo brzo ubedi svog korisnika da svet jeste velika zbirka delova koje on zove posebnim stvarima ili dogaajima. esto kaemo da se mo- e misliti samo o jednoj stvari u odreenom vremenu. Istina je da, posmatrajui svet, malo- pomalo postajemo ubeeni da se on sastoji od posebnih delova i tako zadajemo sebi problem naina kako su ti delovi povezani, kako uzro- kuju jedni druge i utiu jedni na druge. Problem se ne bi nikada pojavio da smo bili svesni kako je to samo na pogled iseckao svet u posebne

42

komadie, stvari, dogaaje, uzroke i posledice. Mi ne vidimo da je svet iz jednog dela, kao maka s glavom i repom.

O panji takoe govorimo kao o zapaanju. Zapaziti znai odabrati, smatrati neke delove percepcije ili neke osobine sveta vrednijim panje, znaajnijim od drugih. Njima se posveuje- mo, a druge ignoriemo - iz toga razloga je svesna panja istovremeno i nepanja (tj. ne- znanje) uprkos injenici da nam daje ivu i jasnu sliku onoga to smo odabrali da zapazimo. Fi- ziki, mi vidimo, ujemo, miriemo, kuamo i dodirujemo bezbrojna svojstva koja nikada ne primeujemo. Moete voziti trideset milja, pri- ajui sve vreme s prijateljem. Ono to ste primetili i zapamtili je razgovor, ali nekako ste reagovali na put, na druge automobile, semafore i bog zna na ta jo, a niste ih ni primetili ili usredsredili svoj mentalni reflektor na njih. Isto tako moete s nekim razgovarati na urki, a da se ne setite u prvi mah kakvo su odelo on ili ona imali na sebi, jer vam to nije bilo vredno panje, niti znaajno. Meutim, vae oi i nervi su sigurno reagovali na tu odeu. Videli ste, ali niste zapravo gledali.

ini se da se zapaanje dogaa putem dvos- trukog procesa u kojem je prvi faktor izbor onoga to je zanimljivo ili vano. Drugi faktor, koji deluje simultano sa prvim, jeste da nam je potrebno da zabeleimo gotovo sve to se moe zapaziti. Beleenje je sistem simbola - rei, bro- jevi, znakovi, proste slike (kao kvadrati i trou-



glovi), muzike note, slova, ideogrami (kao u kineskom) i skale za odvajanje i razlikovanje varijacija boja ili tonova. Takvi simboli nam omoguuju da klasifikujemo svoje delie percepcije. Oni su etikete na fiokama u koje ih memorija svrstava, ali najtee je zapaziti neki detalj bez etikete. Eskimi imaju pet rei za razliite vrste snega, jer ive sa njim i vaan im je. Meutim, acteki jezik ima samo jednu re za pojmove - sneg, kia i grad.

ta upravlja naim izborom onoga to za- paamo? Prvo (koje emo morati kasnije da okvalifikujemo) jeste bilo ta to nam se ini korisnim ili tetnim za na opstanak, na dru- tveni status i sigurnost naeg ega. Drugo, koje deluje simultano sa prvim, jeste obrazac i logika svih simbola za beleenje koje smo nauili od drugih, od naeg drutva i kulture. Zaista je teko zapaziti bilo ta za ta jezici koji su nam na raspolaganju (verbalni, matematiki ili mu- ziki, svejedno) nemaju opis. Zbog toga pozaj- mljujemo rei iz stranih jezika. Ne postoji en- gleska re za vrstu oseanja koje Japanci zovu yugen i moemo je razumeti samo ako svoje razmiljanje usmerimo na situacije u kojima Ja- panci koriste tu re1.

1 Posmatrati sunce kako zalazi iza brega pokrivenog cveem, lutati kroz ogromnu umu, ne mislei na povratak, stajati na obali i pogledom pratiti brod koji nestaje iza udaljenih ostrva, posmatrati let divljih gusaka koje nestaju meu oblacima. Sve to je yugen, ali ta je zajedniko meu njima?

44

Dakle, mora da postoji bezbroj osobina i dimenzija sveta na koje naa ula raguju bez nae svesne panje, a pogotovo vibracija (kao to su kosmiki zraci) koje imaju talasne duine za koje naa ula uopte nisu podeena. Per- cepcija svih vibracija odjednom bila bi kao pan- demonijum, kao kad bi neko istovremeno pri- tisnuo sve dirke na klaviru. Ali, zanemarili smo dva faktora kojih vrlo lako moeme postati svesni, a nae zanemarivanje tih faktora je uporite iluzije ega i neznanja da je svako od nas prerueno ja .

Prvi je to ne shvatamo da su takozvane suprotnosti, kao svetlost i tama, zvuk i i tiina, vrsto telo i prostor, ukljueno i iskljueno, lice i nalije, pojavljivanje i nestajanje, uzrok i posledica, polovi i aspekti iste stvari. Ali mi ne- mamo re za tu stvar, osim nejasnih pojmova kao to su - egzistencija, bie, bog, ili krajnja sutina bia. Oni, uglavnom, ostaju nebulozne ideje, a ne iva oseanja ili doivljaji.

Drugi faktor, blisko povezan sa prvim, jeste fo smo toliko udubljeni u svesnu panju, tako ubeeni da je taj sueni vid percepcije ne samo stvami nain gledanja na svet, ve i osnovno oseanje naeg ja kao svesnog bia, da smo potpuno hipnotisani njegovom fragmentizova- nom vizijom univerzuma. Mi zaista oseamo da je ovaj svet skup posebnih stvari koje su se nekako udruile ili, moda, raspale i da je svako od nas samo jedna od njih. Vidimo ih same - raaju se same, umiru same - moda kao ko-


45


made i fragmente univerzalne celine ili upotre- bljive delove velike maine. Retko vidimo sve takozvane stvari ili dogaaje kako ,,idu zajedno, kao glava i rep make ili kao tonove i intonacije- uzlazne i silazne, glasnije i tie - jednog glasa koji peva.

Drugim reima, ne igramo igru cmo-belog- univerzalnu igm gore/dole, ukljueno/iskljueno i pojedinano/sve. Umesto toga, igramo igru cmo protiv belog ili, ee, belo protiv cr- nog. Jer, naroito kad su vibracije spore, kao kod dana i noi ili ivota i smrti, primorani smo da budemo svesni cmog ili negativnog aspekta sveta. Onda, ne shvatajui neodvojivost pozitiv- nog i negativnog pola ritma, plaimo se da e crno pobediti u igri. Ali, igra da belo mora pobediti vie nije igra. To je borba - borba progonjena oseanjem hronine frustracije, jer inimo neto podjednako ludo kao, na primer, da sauvamo planine, a da se reimo dolina.

Osnovni oblik ove borbe je ivot protiv smrti, takozvana borba za opstanak, koja bi trebalo da bude pravi, ozbiljni zadatak svih ivih stvo- renja. Ta iluzija se odrava, jer (a) borba je privremeno uspena (ivi smo sve dok vie nismo) i (b) ivot zahteva trud i dovitljivost, mada to vai i za igre, ne samo za borbe. Koliko nam je poznato, ivotinje ne ive u stalnoj napetosti zbog bolesti ili smrti kao mi, jer ive u sa- danjosti. Bez obzira na to, one e se boriti kad ih napadnu ili kad su gladne. Moramo se, meutim, uvati da uzimamo ivotinje kao mo-

46

del savreno prirodnog ponaanja. Ako ,,pri- rodno znai i dobro ili mudro, ljudska bia mogu biti bolja od ivotinja, mada to nisu uvek.

Ali ljudska bia, naroito u zapadnoj civili- zaciji, prave veliko strailo od smrti. To ima neke veze sa popularnim hrianskim verovan- jem da e smrt biti praena stranim sudom, kCd e grenici biti osueni na privremeni uas istilita ili veliku agoniju pakla. Danas je ei strah da e nas smrt odneti u veno nitavilo- kao da bi to moglo biti neto slino kazni da budemo veno ivi zakopani. Nema vie prijatelja, nema vie suneve svetlosti i ptije pesme, ljubavi i smeha, mora i zvezda - samo tama bez kraja.

Nemoj ii lako u tu prijatnu no...Bes, bes zbog umiranja svetlosti2Mata ne moe da shvati prosto nitavilo i

stoga mora da ispuni prazninu fantazijama, kao u eksperimentima u kojima uesnici vise u bes- t^inskom stanju u sobama bez zvuka i svetlosti. Kad se smrt smatra konanom pobedom cmog nad belim, u smrtno ozbiljnoj borbi belo mora da pobedi, fantazije koje popunjavaju prazninu su uglavnom avetinjske. ak i nae populame fantazije o raju su sumome, jer obino zamiljamo Boga kao ozbiljnog i strogog dedu, na pres- tolu u ogromnoj crkvi - a, naravno, u crkvi se

2Dylan Thomas


47


moe pristojno radovati ali ne i stvarno ludo zabavljati.

O kakva li radost i slava mora bitiOno beskrajno slavljenje imena Bojeg,Koje blaeni vide.A ko hoe da skona u crkvi, u belom ogr-

tau, zauvek pevajui aliluja? Naravno, ove slike su strogo simboline, ali svi mi znamo ta deca oseaju prema nekadanjoj protestantskoj nedelj- noj slubi i Bojoj knjizi povezanoj u crno sa onim nerazumljivim slovima. Inteligentni hria- ni prerastu ovo loe matanje, ali u detinjstvu ono se uvue u podsvest i nastavlja da konta- minira naa oseanja o smrti.

Individualna oseanja o smrti su uslovljena drutvenim stavovima i pitanje je da li postoji ijedna prirodna i uroena emocija vezana za umiranje. Na primer, nekad se mislilo da poroaj treba da bude bolan, kao kazna za istoni greh ili za to to ste se tako ludo zabavljali, pravei bebu. Jer, Bog je rekao Evi i njenim kerkama: ,,U bolu e raati decu. Dok se verovalo da je enina dunost da pati pri poroaju, mnoge ene su vrile svoju dunost i mnoge je jo vre. Zato smo bili vrlo iznenaeni kad smo naili na ene iz primitivnih drutava koje mogu samo da unu i porode se dok rade u poljima, pregrizu pupanu vrpcu, zaviju bebu i nastave svojim putem. Nije da su njihove ene izdrljivije od naih, samo su imale drugaiji stav. Nai ginekolozi su nedavno otkrili da se kod mnogih

48

ena psihiki moe usloviti prirodan i bezbolan poroaj. Bolovi pri trudovima su prekrteni u napinjanje, a budua majka ima pripremne vebe oputanja pri napinjanju i saradnju u toku poroaja. Poroaj, kau im, nije bolest. U bol- nicu se ide samo da se neto sluajno ne bi desilo, mada mnogi avangardni ginekolozi do- putaju svojim pacijentkinjama da se porode kod kue.

Prerana smrt moe doi kao rezultat bolesti, ali - kao i roenje - smrt po sebi uopte nije bolest. Ona je prirodni i nuni kraj ljudskog ivota - prirodna kao to lie opada u jesen. (Trajno lie se, kako znamo, pravi od plastike i moda e doi vreme kad e hirurzi moi da zamene sve nae organe plastinim supstitutima, pa ete postii besmrtnost tako to ete postati sopstveni plastini model). Lekari bi, dakle, mo- rali da preispitaju mogunost tretiranja smrti i njenih bolova onako kako tretiraju trudove i njihov ,,bol.

Smrt je, uostalom, veliki dogaaj. Sve dok nam ne zapreti, drimo se sebe i svojih ivota u hroninoj strepnji, ma kako to potiskivali. Ali, kad doe vreme da vie nema smisla drati se, prilika je idealna za potpuno poputanje stege. Kad se to dogodi, jedinka se oslobaa svog ego-zatvora. U normalnom toku dogaanja to je zlatna prilika da se probudite u saznanju da je vae konkretno ja zapravo ja koje igra univerzum - to je povod za veliko radovanje. No, prema sadanjem preovlaujuem obiaju, leka-



ri, sestre i rodbina se okupe sa smeeim mas- kama, uveravajui bolesnika da e se uskoro oporaviti i da e se sledee nedelje ili sledeeg meseca vratiti kui ili otii na more na odmor. to je jo gore, lekari nisu obueni kako da postupaju sa smru, niti je u tome njihova uloga. Katoliki svetenik je u boljem poloaju: on obino zna kako da postupi u takvoj situaciji, bez vrdanja i mumlanja. Lekar, meutim, treba da odloi smrt po svaku cenu - ukljuujui tu i ivotnu uteevinu bolesnika i njegove porodice.

Ananda Kumarasvami (Coomaraswami) jednom je rekao da bi radije umro deset godina ranije nego deset minuta kasnije - kasnije da bi, slab ili pod dejstvom lekova, ugrabio priliku da pusti samog sebe da poine voljno. Molim se, govorio je, da smrt ne doe da me zgrabi neponitenog - tj. pre nego to samog sebe pustim. Zbog toga je G. I. Gurajev (Gurdjieff), taj udesni mudrac-lupe, napisao u svojoj knjizi Sve i svaka stvar:

Jedini nain da se spasu bia planete Zendje bio bi da im se ugradi nov organ... koji bi imao takve osobine da bi svako od tih nesreenika tokom procesa egzistencije neprestano oseao i bio svestan neizbenosti sopstvene smrti, kao i smrti svakog na korne se njegove oi ili panja zaus- tave.

Samo takav oseaj i takva spoznaja mogu da unite egoizam koji je potpuno kristalisan u njima. Sa stanovita naeg sadanjeg pogleda na

50

smrt, ovo zvui kao recept za komar. Ali stalna svest o smrti pokazuje da je svet jednako u lebdenju i prozraan kao i magliasti koluti pla- viastog dima u vazduhu - tu zaista nema ta da se uhvati, niti ima koga da to uhvati. To moe delovati porazno samo ako verujemo da postoji nain da se to popravi, da se odloi samo jo jednom, ili nada da imamo neku vrstu ego-due, ili da to jesmo, koja e nadiveti raspadanje tela. (Ne kaem da nema linog kon- tinuiteta posle smrti - samo da nas vera u njega dri u okovima).

Sve ovo ne znai da ne treba da se plaimo smrti, kao to nisam tvrdio ni da treba da budemo nesebini. Stvar je jedino u tome da znamo, bez ikakve senke sumnje, da e ja i sve ostale stvari, prisutne sada, nestati, sve dok vas to saznanje ne natera da ih oslobodite - da znate to sada s istom sigumou kao da ste upravo pali s ivice Velikog kanjona. Zaista, kad ste se rodili, gumuli su vas sa vrha litice i ne pomae vam da se hvatate za kamenje koje pada s vama. Ako se plaite smrti, budite uplaeni. Stvar je u tome da ivite s njom, da pustite da prevladaju - strah, duhovi, bolovi, prolaznost, raspadanje i sve to. A onda dolazi neverovatno iznenaenje: ne umirete, jer se nikada niste ni rodili. Samo ste zaboravili ko ste.

Sve se to podnosi lake uz pomo prijatelja. Kad smo deca, nae drugo ja , nae porodice, prijatelji i uitelji ine sve mogue da nas uvrste u iluziji o odvojenosti - da nam pomognu da


51

KNJIGA O TABUU KOJ NA3

budemo prave obmane, to se upravo podrazumeva pod biti prava osoba. Na latinskom, osoba, persona, prvobitno je bila maska sa ustima u funkciji megafona, koju su koristili glumci u otvorenim pozoritima u Grkoj i Rimu, maska kroz (per) koju zvuk (sonus) dolazi. U smrti mi skidamo personu, kao to glumci skidaju svoje maske i kostime u garderobi iza scene. Kao to njihovi prijatelji dou iza pozornice da im estitaju na predstavi, tako bi trebalo da se i nai prijatelji okupe oko mrtvake postelje da nam pomognu da izaemo iz uloge smrtnika, da aplaudiraju predstavi i, jo vie, da proslave ampanjcem ili prieem (prema ukusu) veliko buenje smrti.

Postoje mnogi drugi naini da se igra crno- belog pretvori u igru da belo mora pobediti i, kao i borba za opstanak, oni zavise od igno- risanja ili brisanja sa ekrana panje meuzavisnosti dveju strana. Na udan nain ovo je, naravno, deo same igre cmo-belog, jer zaborav- ljanje ili ignorisanje njihove meuzavisnosti jeste skrivanje u igri murke. Skrivanje i traenje je, opet, igra cmo-belog!

Uz pomo ilustracija moemo da uemo u svet naune fantastike koji vrlo brzo postaje svet injenine nauke. Primenjena nauka se moe smatrati igrom red protiv sluaja (ili ,,red protiv proizvoljnosti), naroito u domenu kibemetike- nauke o automatskoj kontroli. Pomou naunih predvianja i njihovom tehnikom pri- menom pokuavamo da steknemo maksimalnu

52


kontrolu nad svojom okolinom i nad sobom. U medicini, komunikacijama, industrijskoj proizvo- dnji, transportu, finansijama, trgovini, stambenim pitanjima, obrazovanju, psihijatriji, kriminologiji i pravu pokuavamo da izgradimo nepogreive sisteme, da se otarasimo mogunosti greke. to je monija tehnologija, to je jaa potreba za ta- kvom kontrolom, kao to su mere predostro- nosti za bezbednost mlaznjaka i, najzanimljivije od svega, konsultacije eksperata nukleamih sila da se obezbedi da niko grekom ne pritisne dugpe. Upotreba monih instrumenata i njihovog ogromnog potencijala da se promeni ovek i njegova okolina zahteva sve vie zakonodav- stva, davanja dozvola i polisa i sve kompleksnije procedure za nadgledanje i voenje evidencije. Veliki univerziteti, na primer, imaju potpredse- dnike zaduene za odnose sa vladom i mnogo- brojno osoblje zadueno da odri korak sa go- milama papira. Ponekad dokumenti, zabeleke0 onome to je uinjeno, izgledaju vaniji nego ono to je na njima zabeleeno. Dokumenti stu- ctenata na upisnom alteru uvaju se u sefovima1 kriptama, ali knjige u biblioteci ne - osim ako su jako retke ili opasne. Isto tako, zgrada ad- ministracije postaje najvea i najimpresivnija u celom kampusu, a predavai uviaju da sve vei deo vremena predvienog za predavanja i is- traivanja moraju da posvete sastancima raznih odbora i popunjavanju formulara kako bi se obezbedilo prosto funkcionisanje mehanizma upravljanja institucijom.

53

Iz istih razloga jo je tee upravljati malim biznisom koji sebi ne moe da priuti finansijsku i pravnu birokratiju koju i najjenostavnija pre- duzea moraju da imaju. Lakoa komunikacija preko masovnih medija kao to su televizija, radio, knjige i asopisi, omoguuje pojedincu koji ume da se izraava da dospe do miliona ljudi. Telefon i pota omoguuju ogromnom delu tih miliona da reaguju na to, to moe da laska i da izazove zadovoljstvo, mada nije moguno davati pojedinane odgovore - pogotovo kad dopisnici trae savet za line ili specijali- zovane probleme. Samo predsednik ili premijer ili efovi velikih korporacija mogu da dopuste sebi osoblje i maineriju da se snalaze s toliko povratnih informacija. N

Brzina i efikasnost transporta super autopu- tevima i vazduhom, na mnogo naina ograniava slobodu putovanja. Sve je tee proetati se, izu- zev u takozvanim rezervatima za skitanje kao to su nacionalni parkovi. Ali meni najblii nacionalni park ima na ulazu ogradu s dugim ni- zom plakata na kojima pie: ZABRANJENO PALITI VATRU, ZABRANJENO ZA PSE, ZABRANJEN LOV, ZABRANJENO KAMPOVANJE, ZABRANJENO PUE- NJE, ZABRANJENO JAHANJE, ZABRANJENO PLIVA- NJE, ZABRANJENO PRANJE (taj mi nikad nije bio jasan), PIKNICI DOZVOLJENI NA OBELEENIM MES- TIMA. itave milje onoga to su nekada bile slobodne plae sada su dravni parkovi koji se zatvaraju u 18.00, tako da se tamo vie ne moe kampovati ako smo eljni gozbe po meseini.

KNJGA O TABUU KOJ NAS

54

Niko ne moe da pliva van oznaenog prostora od sto jardi koji nadgleda spasilac, niti da ide vie od nekoliko stotina stopa u vodu. Sve u ime bezbednosti pre svega i sigurnog ivljenja.

Samo pokuajte da proetate kroz lepu ame- riku stambenu etvrt kada padne mrak. Ako proete kroz iane ograde na glavnim putevi- ma, a onda krenete prijatnom stazicom, moe se lako dogoditi da vas presretnu policijska kola: Kuda ete? Besciljno lutanje je sumnjivo i ira- cionalno. Verovatno ste skitnica ili provalnik. ak ne etate ni psa! Koliko novca imate kod sebe? Sigumo ste sebi mogli da platite autobus, a ako imate malo gotovine ili je uote nemate, oigledno ste besposliar i neko kome je dosadno. Svaki kompetentni provalnik bi se svom plenu pribliio u kadilaku.

Normalno putovanje danas znai ii maksi- malnom brzinom radi bezbednosti od take do take, ali najpristiipanije take su sve vie na-

.ikane ljudima i parkiranim automobilima i zato manje vredne razgledanja, a iz slinih razloga jo je nezgodnije baviti se biznisom u centru naih velikih gradova. Pravo putovanje zahteva maksimum neplaniranih lutanja, jer drugaije se ne mogu otkriti iznenaenja i uda koja su, kako ja na to gledam, jedini vredan razlog da se ne ostane kod kue. Kao to je ve reeno, brza komunikacija meu takama ini sve take jednom takom. Vaikiki bi je samo meana ver- zija Atlantik-sitija, Brajtona i Majamija.


55

KNIGA O TABUU KOJ NAS

Uprkos injenici da se vie nesrea dogaa u kui nego bilo gde drugde, sve vea efikasnost komunikacije i kontrolisanja ljudskog ponaanja moe da nas prikuje za zemlju kao peurke, umesto da nas slobodno pusti u vazduh, kao ptice. Sve informacije e doi preko superreal- istike televizije i drugih elektronskih aparata koji su jo u stadijumu planiranja ili se tek zamiljaju. Na izvestan nain, to e omoguiti pojedincu da se rasprostre bilo gde a da ne po- krene svoje telo - ak i u daleke delove svemira. Ali to e biti nova vrsta jedinke - jedinka sa kolosalnim perifernim nervnim sistemom koji dosee beskraj. Taj elektronski nervni sistem e biti tako povezan unutar sebe, da e sve jedinke koje su u njega ukljuene deliti iste misli, ista oseanja i iste doivljaje. Moda e biti specijalizovanih tipova, kao to ima specijalizovanih elija i organa u naim telima. Postojae ten- dencija da se sve jedinke spoje u jedinstveno bioelektronsko telo.

Razmotrite zapanjujua sredstva koja se danas prave za prislukivanje, aparate koji se ve sada koriste u kancelarijama, fabrikama, prodav- nicama i raznim komunikacijskim linijama kao to su pota i telefon. Pomou tranzistora i te- hnika za minijaturizaciju, ti aparati postaju sve nevidljiviji i sve osetljiviji na blage elektrine impulse. Trend svega toga je kraj individualne siobode, do te mere da e moda biti nemogue sakriti i sopstvene misli. Na kraju niko ne ostaje sa sopstvenim umom: postoji samo veliki i kom-

56

pleksan um zajednice, obdaren, moda, tako fantastinim moima kontrole i predvidanja da e ve svako znati sopstvenu budunost, godi- nama unapred.

Meutim, to sigurnije i jasnije poznajete budunost, sve vie ima smisla rei da ste je ve proiveli. Kad je ishod igre izvestan, prekinemo je i ponemo drugu. Zbog toga mnogi Ijudi ne ele da im se gata: ne zato to je gatanje su- jeverje ili zato to predskazanja mogu biti uasna, ve jednostavno zato to bolje pozna- vanje budunosti stvara manje iznenaenja i manje je zabavno doiveti je.

Upustimo se u jo jednu fantaziju po istoj liniji. Tehnologija mora da se trudi da odri rav- noteu izmeu ljudske populacije i resursa hrane. To e, s jedne strane, zahtevati pravnu kontrolu raanja, a sa druge, razvijanje mnogo novih tipova hrane iz zemlje, okeana i vazduha, ukljuujui nesumnjivo i pretvaranje izluevina u hranjive supstance. Ipak, u svakom sistemu te vrste postoji postepeni gubitak energije. Kako se izvori smanjuju, tako i populacija mora proporcionalno da se smanji. Ako se, kad to vreme bude dolo, ljudski rod bude oseao kao jedin- stveni ,,um-telo, taj superindividualac e posmatrati sebe kako se sve vie smanjuje, dok na kraju poslednja usta ne pojedu poslednji zalogaj. Ali, moe se dogoditi i da e, mnogo ranije, ljudi biti krajnje otpome plastine replike ljudi koji vie nee imati potrebu da jedu. No, zar to nee biti isto kao smrt rase, sa praznim plas-


57


tinim odjecima nas samih kako odzvanjamo kroz vreme?

Sve te fantazije o budunosti smetaju danas veini nas: gubitak privatnosti i slobode, ogra- niavanje putovanja i uestalo pretvaranje krvi i mesa, drveta 1 kamena, voa i ribe, vida i zvuka, u plastiku, sintetiku i elektronske kopije. Sve vie se umetnici i muziari odvajaju od svog posla, pravei veme i jeftine reprodukcije sop- stvenih dela. Da li reprodukcija u tom smislu treba da zameni bioloku reprodukciju putem celulame flsije ili seksualne unije? Ukratko, da li je sledei korak u evoluciji transformacija o- veka u puku emu elektrinog kola?

Sve te mogunosti, moda, izgledaju tako daleke da nisu vredne razmatranja. Meutim, na mnogo naina one su ve s nama i, kao to smo videli, ritam tehnikih i drutvenih promena se ubrzava vie no to bismo eleli da priznamo. Popularnost naune fantastike potvruje vrlo rairenu fascinaciju takvim pitanjima, a toliko naune fantastike je zapravo komentar na sa- danjost, jer je jedan od najboljih naina da se razume ta se deava prenoenjem danas u su- tranjicu. Kakva je razlika izmeu onoga to se deava, s jedne strane, i pravca njegovog kretanja, s druge? Ako letim od Londona do Nju- jorka, ja se ionako kreem ka zapadu, ak i pre no to napustim britansku obalu.

Nauna fantastika u koju smo se upustili ima, dakle, dve vane pouke. Prva je da, ako igra ,,red protiv sluaja treba da se nastavi kao igra,

58

red ne sme da pobedi. Kako se predvianje i kontrole poveavaju, tako proporcionalno igra prestaje da bude vredna ulaganja. Traimo novu igru s izvesnim rezultatom. Drugim reima, treba ponovo da se sakrijemo, moda drugaije, i onda da traimo nove naine, jer to dvoje zajedno ine ples i udo egzistencije. Nasuprot tome, sluaj ne sme da pobedi, a verovatno i ne moe, jer izgleda da je polaritet red/sluaj iste vrste kao ukljueno/iskljueno i gore/dole. Neki astronomi veruju da je na univerzum poeo ek- splozijom koja je bacila sve galaksije u svemir, gde e se, negativnom energijom, zauvek ras- pasti u bezoblinu radijaciju. Ja ne mogu da mislim na taj nain. Pretpostavljam da je to moj osnovni metafiziki aksiom, moj skok vere, da ono to se dogodilo jednom moe uvek ponovo da se dogodi. Ne toliko zato to mora da postoji vreme pre prve eksplozije i vreme posle konanog raspada, ve zato to se vreme (kao i prostor) ponovo vraa u krug.

Ova pretpostavka se potvruje drugom po- ukom koja proiStie iz tih fantazija i koja jo vie zapanjuje. Ovde je moguno primetiti fran- cusku poslovicu: Plus ga change, plus c est la meme chose - to se vie menja, to je vie isto. Promena je u nekom smislu iluzija, jer mi smo uvek na taki do koje nas bilo koje budunost moe odvesti! Ako ljudski rod razvije elektronski nervni sistem, van tela jedinke, dajui nam tako svima jedan um i jedno globalno telo, to je gotovo upravo ono to se dogodilo u organiza-


59


ciji elija koje ine naa sopstvena tela. Mi smo to ve uradili.

Osim toga, nae telesne elije i njihovi na- jmanji sastavni delovi pojavljuju se i nestaju kao to svetlosni talasi vibriraju i Ijudi idu od roenja do smrti. Ljudsko telo je kao vrtlog; izgleda da postoji konstantna forma, zvana vrtlog, ali on funkcionie upravo zato to voda u njemu ne ostaje. I sami molekuii i atomi vode takoe su vrtlozi - obrasci kretanja koji ne sadre nik^- kvu konstantnu i nesvodljivu tvar. Svaka osoba je forma zahvaena strujom - udesna bujica mleka, vode, hleba, bifteka, voa, povra, vazduha, svetlosti, radijacije - koji su svaki za sebe strujanje. Tako je i s naim institucijama. Postoji konstanta koja se zove Univerzitet Kalifornije u kojoj nita ne ostaje isto: studenti, profesori, administracija, ak i zgrade bivaju i nestaju, os- tavljajui sam univerzitet samo kao proces u kontinuitetu, sistem ponaanja.

to se tie moi predvianja i kontrole, in- dividualni organizam ih je ve ostvario u meri koja mora da je zapanjila neurone kad su prvi put nauili trik. A ako se reprodukujemo u vidu mehanikih, plastinih i elektronskih obrazaca, to nije toliko novo. Svaka vrsta sigumo neprijateljski posmatra svoje lanove koji prvi poka- zuju znakove promene i sigumo e ih smatrati opasnim ili ludim. tavie, taj novi i neoekivani tip reprodukcije sigumo nije udniji od mnogih raznih metoda koji ve postoje u biolokom svetu - neverovatna transformacija gusenice u lep-

60

tira ili organizacija izmeu pela i cvea, ili neugodan ali zadivljujue kompleksan sistem ma- larinog komaraca.

Ako se sve to sa ljudskim rodom zavri bez traga u univerzumu, osim sistema elektronskih obrazaca, zato bi nas to brinulo? Jer mi smo sada upravo to. Meso ili plastika, inteligencija ili mehanizam, nervi ili ice, biologija ili flzika- sve se to izgleda svodi na taj fabulozni elektronski ples koji se na makroskopskom planu predstavlja samom sebi kao itava gama formi i supstanci.

Ali sutinski problem kibemetike koji je ini beskrajnim uspehom/neuspehom jeste da kontrolie sam proces kontrole. Mo nije nuno mudrost. Moda sam ja gotovo svemogu u uprav- ljanju svojim telom i svojom fizikom okolinom, ali kako da se kontroliem da bih izbegao su- ludost i greke u upotrebi tela? Genetiari i ne- urolozi mogu doi u situaciju da proizvedu bilo koju vrstu ljudskog karaktera po porudbini, ali kako e znati koji tipovi karaktera su potrebni? Nomadska kultura zahteva ilave i agresivne pojedince, dok urbano-industrijska kultura zahteva drutvene i kooperativne timske radnike. Drut- vene promene su sve bre, kako genetiari da predvide promene ukusa, temperamenta i motivacije za 20 ili 30 godina? Osim toga, svaki in meanja u tok prirode menja je na nepred- vidive naine. Ljudski organizam koji je konzu- mirao antibiotike nije u potpunosti ista vrsta or- ganizma kao ranije, jer se ponaanje njegovih


61


mikroorganizama znatno promenilo. to se vie meamo, vie se mora analizirati stalno rastui obim detaljnih informacija o rezultatima meanja u svet iji su beskonani detalji nerazdvojivo isprepletani. Ve postojee informacije, ak i u najspecijalizovanijim naukama, toliko su obimne da nijedan pojedinac nema vremena da ih proita a kamoli da ih primi u sebe.

Reavajui probleme, tehnologija stvara nove probleme i izgleda da, kao u knjizi S one strane ogledala treba da trimo sve bre kako bismo ostali gde smo. Pitanje je, dakle, da li tehniki progres ita postie u smislu veeg uivanja i sree u ivotu. Sigurno postoji oseanje ushie- nja i olakanja u trenutku promene - prilikom prvih nekoliko upotreba telefona, radija, televizije, mlaznjaka, udotvomog leka ili raunara. Ali ti novi pronalasci se prebrzo uzmu zdravo za gotovo i mi smo pod pritiskom novih tekih situacija koje oni sobom nose. Jedan uspean direktor koleda mi se jednom alio: Tako sam zauzet, morau da nabavim helikopter! Pa, odgovorio sam, biete u prednosti - sve dok ste jedini direktor koji ima helikopter. Ali ne- mojte ga nabavljati. Svi e oekivati vie od vas.

Tehniki progres je sigumo impresivan s take gledita pojedinca, na kratke staze. Go- vorei kao ezdesetogodinjak, ser Sedrik Har- dvik (Hardwicke) rekao je da jedino ali to nije mogao da ivi u viktorijansko doba - sa penicilinom. Ja sam jo zahvalan to ne moram

62

da se predam lekarskim i zubarskim vetinama iz vremena svog detinjstva, ali uviam da na- predovanje na jednom polju neizbeno vodi do napredovanja na svima ostalim poljima. Nisam mogao da imam penicilin ili modernu anesteziju bez avijacije, elektronike, masovnih komunikacija, superautoputeva i industrijske poljoprivrede- da ne spominjem atomsku bombu i bioloki rat. ^

Dakle, ako se baci kompleksniji pogled na stvari, itav projekat osvajanja prirode sve vie lii na fatamorganu - ubrzavanje ritma ivota bez fundamentalne promene u poloaju, ba kao to je crvena kraljica nagovestila. Tehniki progres postaje vid sve veeg odugovlaenja zbog osnovne iluzije da su ovek i priroda, organizam i okolina, kontrolor i kontrolisano, sasvim razliite stvari. Moda bismo mogli da savladamo prirodu ako bismo prvo, ili istovrenteno, uspeli da savladamo sopstvenu prirodu, mada ne uvi- amo da su ljuska priroda i spoljanja priroda iz jednog dela. Na isti nain ne vidimo da je ja kao istraiva i kontrolor ista ona osoba koja treba da se poznaje i kontrolie. Samosvesni mehanizam povratne informacije kore velikog mozga prua nam halucinaciju da smo dve due u jednom telu - racionalna dua i animalna dua, jaha i konj, dobri momak s boljim instinktima i finijim oseanjima i bitanga s lakomim pouda- ma i nesavladljivim strastima. Odatle dolazi udesno komplikovana hipokrizija o grehu i po- kajanju i zastraujue okrutnosti kanjavanja, ak


63

i samomuenja u ime dobre due protiv zla. to vie obuzima sebe, to dobra dua vie otkriva svoju nerazdvojnu senku i to se vie odrie svoje senke, to se vie pretvara u nju.

Tako je ve hiljadama godina ljudska istorija velianstveno isprazan sukob, udesno postavljena panorama trijumfa i tragedija zasnovanih na vrstom tabuu protiv priznavanja da crno ide uz belo. Nita, moda, nije dospelo do tog nivoa s toliko fascinirajue, bespotrebne buke. Kao kad su se Tvidldam i Tvidldi dogovorili da se sukobe, tako glavni trik igre cmo-belog jeste krajnje preutna zavera da partneri sakriju svoje jedinstvo i da izgledaju to je razliitije mogue. To je kao borba na pozornici, tako dobro od- girana da je publika spremna da poveruje da je re o pravoj borbi. Skriveno iza njihovih ek- splicitnih razlika jeste implicitno jedinstvo onoga to vedanta zove ja , jedno koje nema drugog, ono to jeste i sve to jeste i krije se u obliku vas.

Ako, dakle, postoji osnovno jedinstvo izmeu ja i drugog, jedinke i univerzuma, kako su nai umovi postali tako ogranieni da to ne znaju?

KNHGA O TABUU KOJI NAS SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

64

Maku smo ve pustili iz vree. Unutranja informacija glasi da je tvoje ja , kao tvoja ma- lenkost koja je dola na ovaj svet i ivi privremeno u vrei od koe, obmana i varka. injenica je da, poto nijedna stvar ili osobina ovog univerzuma ne moe da se odvoji od celine, jecjino pravo ti, ili ja , jeste celina. Ostatak ove knjige e pokuati da to uini tako jasnim, da ete uskoro ne samo razumeti rei, ve i osetiti tu injenicu. Prvi korak je da razumete, to jasnije, kako ta obmana poinje.

Moramo prvo da razmotrimo oblik i ponaanje same obmane. Ve dugo pokuavam da otkrijem kako ljudi doivljavaju, ili oseaju, sopstvenu egzistenciju - za koje specifine oseaje koriste re jat

Mali broj Ijudi, izgleda, koristi tu re za ceo svoj fiziki organizam. Imam telo je uobiaje-

65

AdministratorSticky NoteNone set by Administrator

AdministratorSticky NoteMigrationNone set by Administrator

AdministratorSticky NoteUnmarked set by Administrator

KNJGA, O TABUU KOJI NAS

nije nego ,,ja sam telo. Govorimo o svojim nogama kao to govorimo o svojoj odei, a ja izgleda da ostaje netaknuto ak i ako su noge amputirane. Kaemo: ja govorim, ja ho- dam, ja mislim i (ak) ja diem. Ali ne kaemo: ja oblikujem kosti, ja uzgajam nokte, ja cirku- liem svoju krv. Izgleda da upotrebljavamo ja za neto u telu, ali ne i za telo, jer veliki broj stvari koje se odvijaju u telu kao da se deavaju tom ja na isti nain kao i spoljanji dogaaji. Ja se koristi kao centar voljnog ponaanja i svesne panje, ali nedosledno. Disanje je samo de- limino voljna radnja, a kaemo razboleo sam se ili sanjao sam ili zaspao sam kao da su ovi glagoli aktivne radnje, a ne stanja.

Meutim, ja se obino odnosi na neki centar u telu, ali razliiti narodi ga oseaju na razliitim mestima. U nekim kulturama nalazi se u predelu trbune duplje. Kineski hsin, srce-um ili dua nalazi se u centru grudnog koa. No, za veinu zapadnjaka, ego je u glavi, a iz tog centra proizlazi ostatak nas. Ego je negde iza oiju i izme- u uiju. Kao da ispod kupole lobanje sedi kontrolni slubenik koji nosi slualice na uima i posmatra televizijski ekran povezan s oima. Is- pred njega stoji velika tabla s brojanicima i dugmetima povezanim sa svima ostalim delovi- ma tela, koji pruaju informacije o stanju svesti ili reaguju u skladu sa voljom slubenika.

Taj kontrolni slubenik vidi prizore, uje zvukove, osea oseanja i ,,ima doivljaje. Ovo su uobiajeni, ali preterani naini govora,

66

jer videti prizor je samo videti, uti zvuk je samo uti, oseati oseanje je samo oseati, a imati doivljaj je samo doiveti. injenica da se ove preterane fraze tako esto koriste pokazuje da veina ljudi sebe zamilja odvojeno od svojih misli i doivljaja. Sve to se moe udesno is- komplikovati kad se priupitamo da li na slubenik ima drugog slubenika u svojoj glavi i tako ad infinitum!

Bio jednom jedan mladi koji ree,Mada mi se ini da znam da znam, ono to bih hteo da vidim jeste ono ja koje zna mene kad znam da ja znam da znam.Jedan od najvanijih delova opreme naeg

slubenika jeste njegov sistem snimanja i arhi- viranja - pamenje koje on stalno konsultuje kako bi znao kako da protumai podatke uba- ene preko ula i reaguje na njih. Bez te opreme on ne bi imao oseaj nepromenljivosti - da je isti onaj slubenik koji je bio i pre nekoliko sekundi. Mada su snimci u memoriji nestalniji, neuhvatljiviji od filma ili magnetofonske trake, akumulacija memorija je bitan deo ego-oseanja. Ona daje utisak naeg ja , slubenika, kao ne- ega to ostaje dok ivot prolazi - kao da je svesno ja stabilno ogledalo u kojem se ogleda povorka koja prolazi. To dalje pojaava oseanje odvojenosti vaeg ja , koje se menja mnogo spo- rije nego spoljanji dogaaji i unutranje misli, tako da izgleda da stojite pored njega kao ne- zavisan posmatra. Ali, memorije opstaju dok






vrtlog opstaje. Svesna panja ih snima kao to kompjuteri ili drugi mehanizmi za arhiviranje snimaju trake koje se veito obru. Memorija je trajan sistem kretanja, kao vrtlog, pre nego trajna supstanca, kao ogledalo, votana tablica ili list hartije. Ako su seanja deponovana u neuroni- ma, ne moe se stajati po strani spram toka dogadaja, jer neuroni teku istim tokom kao i dogaaji van lobanje. Uostalom, tvoji neuroni su deo mog spoljanjeg sveta, a moji tvoga. Sve unutranje u nama je spolja, tamo u fizikom svetu. Ali, s druge strane, spoljanji svet nema boje, oblika, teine, toplote ili kretanja bez ,,unu- tranjeg mozga. On ima te kvalitete samo u odnosu na mozak koji je, opet, deo njega.

Gde god ljudi oseali da se nalazi njihov ego i bez obzira s koliko mnogo ili malo fizikog tela se on identifikuje, gotovo svi se slau da ja nisam nita van svoje koe. Kao to ekspirov kralj Don kae Hubertu. Unutar ovog zida od mesa postoji dua koja te smatra svojim pove- riocem. Koa se uvek smatra zidom, barijerom ili granicom koja definitivno razdvaja ja od sveta- uprkos injenici da je pokrivena porama, kojima se udie vazduh i nervnim zavrecima, koji prenose informacije. Koa nas informie onoliko koliko nas i formira, ona je most koliko i ba- rijera. Ipak, nae vrsto ubeenje je da izvan tog zida od mesa lei strani svet koji je samo u labavoj vezi sa nama, tako da je potrebno mnogo energije da se njime upravlja ili da mu se privue panja ili promeni ponaanje. On je bio tu pre nego to smo se rodili i nastavie

68

da postoji i kad umremo. Mi u njemu ivimo privremeno kao prilino nevani fragmenti, ra- zdvojeni i sami.

Cela ova iluzija ima svoju istoriju u nainima razmiljanja - u slikama, modelima, mitovima i jezikim sistemima koje koristimo 4iiljadama godina kako bismo shvatili smisao sveta. To je uticalo na nae percepcije iskljuivo kao hipno- za. Hipnotizer uglavnom prianjem stvara iluzije i udne promene u ponaanju svojih subjekata- prianje uz oputenu fiksaciju subjektivne svesne panje. Maioniar na pozomici takoe iz- vodi veinu trikova brzim govorom i skretanjem panje u pogrenom smeru. Hipnotizerske iluzije mogu se ivo oseati i initi se stvamim ak i kad subjekat izae iz takozvanog hipnotikog transa.

Izgleda, u tom sluaju, da je ljudski rod hip- notisan ili je sebe ubedio da veruje u obmanu egocentrizma. Za to smo sami krivi. Nismo rtve zavere koju je organizovao neki bog spolja ili neko tajno drutvo ili manipulanti. Ako postoji neka bioloka osnova za tu obmanu, ona poiva samo u sposobnosti mozga za suenu, us- redsreenu svest, zajedno s moi prepoznavanja- znanja o znanju i miljenja o miljenju pomou slika i jezika. Moj problem, kao pisca koji koristi rei, jeste da razbijem iluzije jezika dok koristim jedan od njih koji ih stvara. Mogu to da uinim samo po principu dlake psa koji te je ujeo.

Osim ljudskih tvorevina kao to su zgrade i putevi (pogotovo rimski i ameriki putevi), na univerzum, ukljuujui i nas same, jeste potpuno


69




KN5GA O TABUU KO]I NAS

vijugav. Njegove crte su vijugave i po obliku i po ponaanju. Oblaci, planine, biljke, reke, i- votinje, obale - sve je krivudavo. Krivudaju tako mnogo i na toliko razliitih naina da niko ne moe da vidi gde jedan zavoj poinje a drugi se zavrava, t5Ilo u vremenu ili u prostoru. Jedan francuski klasicista iz 18. veka alio se da je tvorac ozbiljno zakazao u svom radu kad nije uspeo da porea zvezde po nekoj elegantnoj simetriji, jer one su rasprskane po svemiru kao kapljice talasa koji se lomi. Da li je to sve tek jedna stvar koja krivuda na mnogo razliitih naina ili mnogo stvari koje samo krivudaju? Da li postoje stvari koje krivudaju ili su krivudanja isto to i stvari? Zavisi kako na to gledate.

Pre nekoliko milenijuma neki genije je otkrio da krivulje kao to su ribe i zeevi mogu da se uhvate u mreu. Mnogo kasnije, neki drugi genije je zamislio da uhvati svet u mreu. Sam za sebe, svet izgleda otprilike ovako:

70


A sada pogledajte tu vijugu kroz mreu:

- lJ

)c

Mrea je presekla veliku krivulju u male koje su sve sadrane u kvadratima iste veliine. Haosu je nametnut red. Sada moemo da kaemo da krivulja ide toliko i toliko kvadrata levo, toliko i toliko desno, gore ili dole, i najzad, imamo njen broj. Vekovima kasnije, ista slika mree je nametnuta svetu u vidu nebeskih i zemaljskih linija geografske irine i duine, kao grafikon za matematike krive, kao fioke za arhiviranje, kao planovi gradova. Mrea je, dakle, postala jedna od osnovnih slika ljudske misli. Ali ona je uvek slika i, kao to niko ne moe da iskoristi ekvator da bi vezao paket, stvami krivudavi svet izmie kao voda kroz nae za- miljenje mree. Koliko god mi delili, brojali, razvrstavali ili klasifikovali ovu krivulju u posebne stvari i dogaaje, to je samo nain razmiljanja o svetu: on nikad nije zapravo podeljen.





Druga mona predstava je glineni model univerzuma, prema kojem ga zamiljamo kao mnoge oblike jedne ili vie supstancija, kao to su lonci oblici gline, a kae se i da je Bog stvorio Adama od praha. Ova predstava je izazvala mnoge nevolje, zbunjujui vekovima filozofe i nau- nike idiotskim pitanjima kao to su: Kako forma (ili energija) utie na materiju?, ta je materija?, ta se deava sa formom (duom) kad napusti materiju (telo)?, Kako se puka materija oblikovala u pravilne forme?, Kakav je odnos izmeu uma i tela?

Uvek treba sumnjati da su nereivi problemi moda pogreno postavljena pitanja, kao to je problem uzroka i posledice. Uinite prividnu po- delu jednog procesa na dva, zaboravite da ste to uradili, a onda vekovima reavate zagonetku kako da spojite ta dva dela. Isto vai i za formu i materiju. Budui da niko nikad nije naiao na komad materije bez forme, ili nematerijalnu formu, trebalo je da bude oigledno da neto nije u redu sa glinenim modelom. Svet je for- miran od materije isto onako kao to je drvee napravljeno od drveta. Svet nije ni materija, ni forma, jer to su dva neskladna termina za isti proces, koji se neodreeno zove svet ili postojanje. Meutim, iluzija da se svaka forma sastoji, ili je napravljena, od neke osnovne tvari je duboko ukorenjena u naem* zdravom ra- zumu. Potpuno smo zaboravili da i materija i metar jednako potiu od sanskritskog korena matr - meriti, i da materijalni svet ne znai72

nita vie nego mereni ili merljivi svet - ap- straktnim predstavama kao to su mree, matrice ini, sekunde, grami i decibeli. Termin materijalni se cesto koristi kao sinonim za re fiziki, od grkog physis (priroda) i prvobitnog indoev- ropsko bheu (postati). Nita u ovim reima ne nagovetava da je materijalrii ili flziki svet na- injen od bilo kakve tvari po uzoru na keramiki model, koji se zato nadalje mora zvati modelom polupanih lonaca.

Model polupanih lonaca, koji predstavlja svet kao da je od gline, naneo je vie nevolje nego filozofi i naunici. On lei u korenu dva glavna mita koji dominiraju zapadnom civilizacijom, a oni su, nadovezujui se jedan na drugi, igrali bitnu ulogu u formiranju iluzije o pravoj osobi.

Ako je svet u sutini ista materija kao glina, teko je zamisliti da se takvo inertno testo kree i obikuje. Energija, forma i inteligencija moraju, dakle, da dodu na svet spolja. Grudva mora da se razlista. Svet je, dakle, zamiljen kao rukotvorina, kao tegla, statua, sto ili zvono, a ako je rukotvorina, mora da ga je neko na- pravio, a neko takoe mora da je odgovoran i za prvobitni materijal. Mora da je 1 on naprav- ljer>. U Knjizi postanja prvobitna materija ,,be- zoblina i prazna simbolizovana je kao voda, a poto se voda ne talasa bez vetra, nita ne moe da se dogodi sve dok duh boji ne pree po njenoj povrini. Formiranje i kretanje materije se, dakle, pripisuje inteligentom duhu, svesnoj sili ili hergiji, koja informie materiju, na os-


73





novu ega njeni delovi dolaze i odlaze, ive i umiru.

Meutim, u svetu onakvom kako ga mi poznajemo, mnoge stvari su oigledno pogrene, a mi oklevamo da ih pripiemo zadivljujuem umu koji je bio u stanju da napravi ovaj svet u poetku. Grozimo se da poverujemo da ok- rutnost, bol i zloba dolaze pravo iz korena i osnove bia i usrdno se nadamo da je barem bog savrenstvo svega to mi zamiljamo kao mudrost i pravdu. (Ovde ne moramo da ulazimo u uveni i nereevi problem zla, koji ovaj model univerzuma stvara, osim da napomenemo da je on rezultat tog modela.) Narodi koji su razvili taj mit bili su pod vlau vladara ili kraljeva, a takvi superkraljevi kakvi su bili egipatski, per- sijski

Alan Watts - Knjiga o TABUU, koji nas sprečava da saznamo ko smo

Documents

Transcript of Alan Watts - Knjiga o TABUU, koji nas sprečava da saznamo ko smo