486 Blok41 a1 Konstrukcija Srpski Finish Rev1

8/21/2019 486 Blok41 a1 Konstrukcija Srpski Finish Rev1

1/940

GTC BLOK 41GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJE

2012

ZAP d.o.o.

Stjepana Ljubie br.17

Beograd


2/940


3/940


4/940


5/940


6/940

Objekat: Poslovni objekat, lamela A1, faza 1Bulevar Milutina Milankovia, blok 41Novi BeogradKP 6782 KO NOVI BEOGRAD

Investitor: "DEMO INVEST" d.o.o.Bulevar Zorana inia 64a, Novi Beograd

KNJIGA II/K

GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJE

Sveska: K1

Projektant: DRUTVO ZA PROJEKTOVANjE, KONSALTINGINENjERING, GRAEVINARSTVO I PROMET''ZAP'' D.O.O.ul. Stjepana Ljubie br. 17, Beograd

Odgovorniprojektant: dipl.in.gra. ORE UROEVI

Reg. broj: 494 10/12Beograd, decembar 2012. godine


7/940



KNJIGA II/K

GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJE

Sveska: K2

Projektant: DRUTVO ZA PROJEKTOVANjE, KONSALTINGINENjERING, GRAEVINARSTVO I PROMET''ZAP'' D.O.O.ul. Stjepana Ljubie br. 17, Beograd

Odgovorniprojektant: dipl.in.gra. ORE UROEVI

Reg. broj: 494 10/12Beograd, decembar 2012. godine


8/940

OPTI SADRAJ GLAVNOG PROJEKTA KONSTRUKCIJE



II / K GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJA

Sveska K0 PROJEKAT FUNDIRANJA _ FAZA 1

Sveska K1 STATIKI PRORAUN OBJEKAT A1 _ FAZA 1 DEO 1

Sveska K2 STATIKI PRORAUN OBJEKAT A1 _ FAZA 1 DEO 2

Sveska K3 PLANOVI OPLATE OBJEKAT A1 _ FAZA 1


9/940

Sadraj Glavnog Projekta Konstrukcije

POSLOVNI OBJEKAT LAMELA A1, FAZA 1, BULEVAR MILUTINA MILANKOVI A, BLOK 41

SADRAJ:


A. OPTA DOKUMENTACIJA PROJEKTANTA

- Registracija preduzea

- Reenje i potvrde o imenovanju odgovornih projektanata- Izjava odgovornog projektanta o identinim primercima dokumentacije

- Licenca i potvrda odgovornog projektanta

B. PROJEKAT KONSTRUKCIJE

- Projektni zadatak ...............1

- Tehniki izvetaj ...............6

- Tehniki uslovi .............18

- Geometrijske karakteristike poprenih preseka ..............67

- Analiza optereenja ...........146

- Analiza optereenja vetra na konstrukciju ...........230- Seizmiki proraun ...........236

- Statiki proraun i dimenzionisanje krovne ploe jezgara ...........245

- Statiki proraun i dimenzionisanje ploe tehnike etae POS 700 ............253

- Statiki proraun i dimenzionisanje ploe tipskog sprata POS 200, POS 300,

POS 400, POS 500, POS 600 ...........273

- Statiki proraun i dimenzionisanje ploe prvog sprata POS 100 ...........292

- Statiki proraun i dimenzionisanje ploe prizemlja POS PR ...........311

- Statiki proraun i dimenzionisanje greda na nivou tehnike etae ...........341

- Statiki proraun i dimenzionisanje greda na nivou tipskog sprata ............369

- Statiki proraun i dimenzionisanje greda na nivou prvog sprata ............398

- Statiki proraun i dimenzionisanje greda na nivou prizemlja ............434

- Statiki proraun i dimenzionisanje stubova ............466

- Statiki proraun i dimenzionisanje zidova ............501

- Statiki proraun i dimenzionisanje mainske hale na nivou tehnike etae.....570

- Statiki proraun i dimenzionisanje eline krovne konstrukcije na nivou drugog

sprata ............708


10/940



- Temeljenje objekta: ...............804

- Statiki proraun i dimenzionisanje temeljne ploe POS TP ...............805

- Reakcije u ipovima ...............813

- Dimenzionisanje ipova ................815

- Dimenzionisanje glavnog stepenita ................834

- Dimenzionisanje poarnog stepenita .................837

- Statiki proraun i dimenzionisanje ulaznih saobraajnih rampi u objekat........842

- Statiki proraun i dimenzionisanje irigacionog rezervoara .................846

- Statiki proraun i dimenzionisanje AB platforme (elektrosoba) .................855- Statiki proraun i dimenzionisanje elinih nosaa fasadnih brisoleja............860

- Statiki proraun i dimenzionisanje obodnih podrumskih zidova .................896

- Kontrolni proraun isplivavanja objekta usled uzgona .................900

- Dimenzionisanje nosaa krovne konstrukcije na nivou drugog sprata..............907

C. GRAFIKA DOKUMENTACIJA

PLANOVI OPLATA

1. Plan oplate temeljne ploe i dispozicija ipova

2. Plan oplate ploe prizemlja

3. Plan oplate ploe 1. sprata

4. Plan oplate ploe 2. sprata

5. Plan oplate ploe tipskog sprata

6. Plan oplate ploe tehnike etae

7. Plan oplate krovne ploe

8. Dispozicija eline krovne konstrukcije mainske hale

9. Preseci eline krovne konstrukcije mainske hale

10. Oplate podrumskih zidova-1. deo

11. Oplate podrumskih zidova-2. deo12. Oplate zidova pos_ZX1_A1, pos_ZX1_A1, pos_ZX2_A1, pos_ZX2_A1, pos_ZX3_A1,

pos_ZX3_A1

13. Oplate zidova pos_ZX4_A1, pos_ZX4_A1

14. Oplata zida pos_ZY1_A1




11/940



17. Oplata podrumskih zidova , stepenita , stubova i krovne ploe izlaza iz garae18. Oplata glavnog stepenita

19. Detalj D10

20. Detalj D20


12/940

Opta dokumentacija projektanta

POSLOVNI OBJEKAT LAMELA A1, FAZA 1, BULEVAR MILUTINA MILANKOVIA, BLOK 41 1

A. OPTA DOKUMENTACIJAPROJEKTANTA


13/940



REGISTRACIJA PREDUZEA


14/940




15/940




16/940




17/940



REENJE I POTVRDE O IMENOVANJUODGOVORNIH PROJEKTANATA


18/940



Na osnovu l. 119 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. Glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10,24/11) donosim

R E E Nj E 8 / 2012

o odreivanju lica koja e kao odgovorni projektant rukovoditi izradom i izraivati tehnikudokumentaciju kao i njene sastavne delove za:



01. Glavni projekat arhitekturedipl.in.arh. Milan Radoii, licenca 300 F54107

02. Glavni projekat konstrukcije

dipl.in.gra. Aleksandar Popovi, licenca 310 1348 0303. Glavni projekat vodovoda i kanalizacije

dipl.in.gra. Sran Bijeli, licenca 314 5943 03

04. Glavni projekat elektrinih instalacija jake i slabe strujedipl.el.in. Neboja utinoski, licenca 350 5773 03

licenca 353 C695 05

05. Glavni projekat termotehnikih instalacijadipl. in.ma. ore Jevtovi, licenca 330 4663 03

06. Glavni projekat liftovadipl.in.ma. Sida Bojovi, licenca 333 0192 03

07. Glavni projekat liftovadipl.in.el. Aleksandra orevi, licenca 350 K153 11

08. Glavni projekat zatite od poaradipl.in.ma. Mirjana Bojovi, licenca 330 G194 08Uverenje MUP 15 broj 152-1547 / 2000

09. Glavni projekat sprinkler instalacijadipl.in.ma. Mirjana Bojovi, licenca 330 G194 08Uverenje MUP 15 broj 152-1547 / 2000

10. Glavni projekat spoljnjeg osvetljenjadipl.el.in. Neboja utinoski, licenca 350 5773 03


19/940



11. Glavni projekat spoljnog telekomunikacionog prikljukaDipl.in.el. Marija Radovanovi, licenca 353 H471 09

12. Glavni projekat saobraajnih povrinadipl.in.gra. Ana Panjkovi, licenca 315 D656 06

13. Glavni projekat saobraajne signalizacijedipl.in.saob. Aleksandar Petrovi , licenca 370 9289 04

14. Glavni projekat ureenja terena, ozelenjavanja i sinhron plandipl.in.pejz.arh. Marija Miladinovi, licenca 373 3934 03dipl.in.gra. Ana Nekovi-Truji, licenca 310 C764 06

15. Elaborat energetske efikasnosti objektadipl. ma.in. Nenad Popovi, licence 381 0070 12

Direktor:

Bojan Zabukovec, dipl.in.arh.


20/940



Na osnovu l. 119 Zakona o planiranju i izgradnjii ("Sl. Glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10,

24/11)

P O T V R U J E M

da lica koja su reenjem broj 8 / 2012 odreena da rukovode izradom i izrauju tehnikudokumentaciju kao i njene sastavne delove za



ispunjavaju uslove u pogledu strune spreme, strune prakse i strune osposobljenosti za radna poslovima, odnosno radnim zadacima odreenim citiranim Zakonom i reenjima.

Direktor:



21/940



I Z J A V A

projektanata o korienju postojeih propisa i meusobnoj usaglaenosti projekata shodnolanu l. 119 Zakona o planiranju i izgradnjii ("Sl. Glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11)

Dole potpisani projektanti pojedinih delova tehnike dokumentacije za:



izjavljuju da su projekti instalacija usklaeni sa arhitektonsko - graevinskim projektom imeusobno.


02. Glavni projekat konstrukcijedipl.in.gra. Aleksandar Popovi, licenca 310 1348 03

03. Glavni projekat vodovoda i kanalizacijedipl.in.gra. Sran Bijeli, licenca 314 5943 03


licenca 353 C695 05

05. Glavni projekat termotehnikih instalacijadipl. in.ma. ore Jevtovi, licenca 330 466303







22/940





13. Glavni projekat saobraajne signalizacijedipl.in.saob. Aleksandar Petrovi , licenca 370 9289 04

14. Glavni projekat ureenja terena, ozelenjavanja i sinhron plandipl.in.pejz.arh. Marija Miladinovi, licenca 373 3934 03dipl.in.gra. Ana Nekovi-Truji, 310 C764 06



23/940



Na osnovu l. 119 Zakona o planiranju i izgradnjii ("Sl. Glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10,24/11)

POTVRDA

Dole potpisani odgovorni projektanti pojedinih delova tehnike dokumentacije za:



izjavljuju da je projektna dokumentacija izraena u skladu sa projektnim zadatkom potpisanimod strane investitora i u skladu sa pravosnanim Reenjem o lokacijskoj dozvoli br IX-15 br350.7-475/2012 od 08.06.2012.godine, izdatim uslovima Javno komunalnih kua, kao i da suprimenjene odredbe Zakona i svih propisa, standarda, tehnikih normativa i norme kvalitetaija je primena obavezna za ovu vrstu posla.


02. Glavni projekat konstrukcijedipl.in.gra. Aleksandar Popovi, licenca 310 1348 03

03. Glavni projekat vodovoda i kanalizacijedipl.in.gra. Sran Bijeli, licenca 314 5943 03


licenca 353 C695 05

05. Glavni projekat termotehnikih instalacijadipl. in.ma. ore Jevtovi, licenca 330 466303





24/940







13. Glavni projekat saobraajne signalizacijedipl.in.saob. Aleksandar Petrovi, licenca 370 9289 04

14. Glavni projekat ureenja terena, ozelenjavanja i sinhron plandipl.in.pejz.arh. Marija Miladinovi, licenca 373 3934 03dipl.in.gra. Ana Nekovi-Truji, 310 C764 06



25/940



I Z J A V A

Na osnovu reenja direktora Drutva za projektovanje, konsalting, inenjering, graevinarstvo ipromet "ZAP" d.o.o., ul. Stjepana Ljubie 17, Beograd, kojim se imenuje unutranja tehnika iraunska kontrola projektne dokumentacije, izjavljujem da je projektna dokumentacija za:

Objekat: Poslovni objekat, lamela A1, faza 1

Bulevar Milutina Milankovia, blok 41Novi BeogradKP 6782 KO NOVI BEOGRAD


izraena na osnovu detaljno usaglaenog idejnog reenja koje je u skladu sa projektnim

zadatkom potpisanog od strane investitora i u skladu sa pravosnanim Reenjem o lokacijskojdozvoli br IX-15 br 350.7-475/2012 od 08.06.2012.godine i izdatim uslovima Javno komunalnihkua, kao i da su primenjene odredbe Zakona i svih propisa, standarda, tehnikih normativa inorme kvaliteta ija je primena obavezna za ovu vrstu posla.

Direktor :



26/940



IZJAVA ODGOVORNOGPROJEKTANTA O IDENTINIM PRIMERCIMA

DOKUMENTACIJE


27/940





IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Ovim potvrujem da su svih pet primeraka Glavnog projekta konstrukcije istovetni.

Odgovorni projektant:

ore Uroevi, dipl.in.gra. licenca 310 J409 10


28/940



LICENCA I POTVRDA ODGOVORNOGPROJEKTANTA


29/940




30/940




31/940

Projektni zadatak


PROJEKTNI ZADATAK


32/940

Projektni zadatak


PROJEKTNI ZADATAK

ZA IZRADU ARHITEKTONSKO-GRAEVINSKI DEO PROJEKTA

Na osnovu REENJA O LOKACIJSKOJ DOZVOLI izdatog od strane sekretarijata zaurbanizamIX-15 br 350.7-475/2012 od 08.06.2012.godine, projektovati stambeno-poslovni objekat sagaraom.

Proetovati poslovni obet sa garaom na uglu ulica Bulevar Milutina Milankovia i Bulevarumetnosti, n tstrso prceli br. 6782 O Novi Beograd.

1. FUNKCIONALNA PODELA - FAZE

Prema lokacijskoj dozvoli predviena je fazna gradnja objekata koji su predvieni usvojenimurbanistikim projektom (tri objekta sa pripadajuim podzemnim garaama). S obzirom na to dase objekti nalaze na istoj parceli i formiraju zajedniku urbanistiko-arhitektonsku kompoziciju

to je u skladu sa namerom i potrebom investitora, sva tri objekta sa pripadajuim garaama (A1;A2 i B) se projektuju sukcecivno (svaki posebno) ali sa istim oblikovnim elementima i nivoomkvaliteta obrada tako da se kao krajnji proizvod dobije objedinjena celina koja se sastoji od triobjekta sa garanim prostorom koji je objedinjen ali u isto vreme funkcionalno podeljen na tri delatako da svaki deo ima svoj pristup i granice.

Za prvu fazu odreen je objekat A1 sa pripadajuom garaom.

Garau teiti tako da se obzirom na to da je e se prvi izvoditi i kao takav e imati pripadajuugarau koja ne ispunjava saobraajne zahteve (dve ulazno-izlazne rampe sa po dve kolovoznetrake) potrebno je predvideti rampu sluiti kao izlaz iz garae a koja e se sa izgradnjom prvenaredne faze ukloniti s obzirom na to da e ve sa narednom fazom biti ispunjeni saobraajni

uslovi i to bez dodatih rampi.

Objekat: POSLOVNI OBJEKAT LAMELA A1,FAZA 1, BULEVAR MILUTINA

MILANKOVIA, BLOK 41Investitor:

DEMO INVESTd.o.o. BeogradNamena objekta: POSLOVNI OBJEKATLoci: NOVI BEOGRD, Blok 41,

Ugao Bulevara Milutina Milankovia iBulevara umetnosti

Proetnt: ZAPP d.o.o, ul.Stepana Ljubiebr.17,Beograd

Godin proetovn: 2012.Faza: RHITETONSO GREVINSI

GLAVNI PROET


33/940

Projektni zadatak


Prvu fazu (objekat A1) isprojektovati tako da je mogue funkcionie kao jedina na parceli upotrebnom vremenskom periodu sve do izvoenja naredne faze.

Na terenu predvideti tri vrste povrina: asfaltne (zona kretanja i parkiranja automobila iza objekata),

betonske tampani beton (zona predviena za peake izmeu i po obodima objekata zelene povrine

Parterno ureenje isprojektovati tako da se obezbedi sukcesivno izvoenje faza s tim dafunkcionie u situaciji kada postoji samo jedna faza, a da svaka sledea faza bude proirenje

prethodne tako da se sa treom-poslednjim fazom zaokrui urbanistika celina.

Svi prikljuci na infrastrukturnu mreu treba da budu projektovani tako da se objekat koji se prvirealizuje prikljuuje nesmetano ali i da se obezbedi nesmetano prikljuivanje ostalih objekata iznaredne dve faze.

2. OBJEKAT A1

Funkcionalna organizacija

- Objekat projektovati u skladu sa vaeim propisima odgovarajuim za ovu vrstu objekata- Objekat projektovati tako da se dobije racionalan odnos javnih i povrina za izdavanje- U prizemnom delu objekta predvideti naglaen ulaz u objekat, hol sa info pultom i jasno

definisane puteve prema vertikalnim komunikacijama- Vertikalne komunikacije treba projektovati tako da svaka etaa ima toplu vezu sa garanim

prostorom- U holu predvideti javne toalete kao i izdvojen toalet za invalide- Prostori za izdavanje u prizemnom delu, poto treba da imaju ulazeiy spoljanjeg prostora, na

fasadi tako da se formiraju lokali du promenada koje formiraju objekti

- Prostor za izdavanje u projektu ne treba deliti ve ga treba formirati kao jednu celinu samogunou deljenja prema potrebama trita

- Svaki modul fasade u okviru jednog raspona treba da ima takvu podelu da je na njemumogue formirati ulazna vrata

- Na spratovima prostor projektovati tako da se komunikacije (javni prostori) svedu nanajmanju meru, a da ipak zadovoljavaju osnovne kriterijume komfora

- Uz svaku vertikalu (stepenite/lift) predvideti pojedan javni unisex toalet- Sve prostore za izdavanje po spratovima treba predvideti kao jedan objedinjen prostor koji je

mogue podeliti na manje celine- Prostore projektovati tako da se obezbedi to bolje prirodno osvetljenje- Ukoliko postoji mogunost formirati atrijumsku fasadu tako da se povea povrina prostora

ima otvore na fasadi- Predvideti pogodna mesta za prolaz vertikalnih vodova instalacija tako da se servisi

distribuiraju najkraim moguim putem do krajnjih potroaa- Tehnike prostorije smestiti u podrumskom delu objekta, ako je mogue, to blie jezgrima

kako bi se smanjili instalacioni vodovi od mesta prikljuka do krajnjih korisnika- Predvideti prostore za smetanje instalacionih vertikala koje e sluiti kao mogunost

buduim zakupcima da u okviru svojih prostora oforme sanitarne prostorije prema njihovimzahtevima i standardima

- Liftovske vertikale projektovati tako da budu dovoljnih dimenzija da se u njih smeste liftovisa standardnim dimenzijama koje nude vodei proizvoei liftova

-

Tehnike prostorije na krovnoj ploi objekta projektovati tako da mogu da se objedine ipoveu spoljnim omotaem, a samim tim deluju kompaktno i svedeno


34/940

Projektni zadatak


Konstrukcija objekta

- Konstruktivne raspone objekta reiti tako da objekat dobije racionalnu modularnu podelu kojadozvoljava da prostori mogu da se dele na odreene modularne jedinice, da se u garanom

delu formiraju to vee povrine pogodne za perking prostore i da se obezbedi kontinuitetkonstruktivnog rastera u garai tako da garaa nakon zavretka sve tri faze moe dasaobraajno funkcionie kao celina

- Potrebno je izbegavati pojavu samostojeih stubova u prostoru tako da ako postoje konzolnidelovi stubove treba izmetati tako da budu uz fasade

- Jezgra objekta pozicionirati u centralnim zonama istih

Materijalizacija i finalne obrade

- U pogledu upotrebe materijala treba voditi rauna pri izboru materijala tako da isti budukvalitetni i racionalni u smislu cene kotanja. to se tretiranja objekta u smislu finalizacije tie

treba predvideti zavrne obrade sledeih celina: Svi fasadni delovi (vertikalni i horizontalni) Svi javni prostori

- Finalnu obradu ne treba predvideti u okviru prostora koji se izdaju

- Na fasadnin ravnima objekata prema spoljnim stranama najveim delom treba predvideti zidzavese sa velikim staklenim povrinama sa malo otvorljivih delova

- Fasadne ravni prema spoljnim stranama koje nisu od stakla (puna fasada) treba predvideti kaopovrine na kojima je mogue postavljanje reklama

- Fasadne ravni prema atrijumskim delovima (objekti A1 i A2) treba predvideti sa trakama

prozora a u parapetnim delovima kao pune fasadne ravni- Unutranje pregrade treba predvideti kao suvomontane sa odgovarajuim karakteristikama

gde god je to mogue

- Kao zavrnu obradu podova u prostorima za izdavanje na spratovima treba predvidetipodignuti pod, a s obzirom da ga ne treba obuhvatiti projekto to treba predvideti uslove da onmoe da bude naknadno ugraen (sokle po obodima prostora odgovarajue visine da

podignuti pod moe da se postavi)

- Pod u prizemlju objekata treba predvideti na kouljici u javnim prostorima odnosno samokouljicu u prostorima za izdavanje

- Kao zavrnu obradu plafona u prstorima za izdavanje na spratovima i prizemlju trebapredvideti sputeni plafon, a s obzirom na to da ne treba da bude obuhvaen projektom nafasadi treba predvideti gredu odgovarajue visine tako da ona zatvori plafonski prostor

- Zavrne obrade u javnim prostorima predvideti od kvalitetnih materijala sa zadovoljavajuimkvalitetom u smislu estetike postojanosti i lakog odravanja.


35/940

Projektni zadatak


Energetska odrivost objekta

Projekat treba takoe uraditi u skladu sa pravilnikom o energetskoj efikasnosti objekata ipotrebnom dokumentacijom koja obezbeuje doijanje energetskog pasoa nakon realizacije.

Dodatno objekti i njihovo ureenje treba projektovati tako ispunjavaju uslove LEED-a (TheLeadership in Energy and Environmental Design) I to sa brojem poena koji obezbeuje zlatniLEED sertifikat. U tom smislu treba postupati prema uputstvima koja izdaje LEED konsultantkako bi se ovaj kriterijum ispunio.

U Beogradu, jun, 2012.

Investitor:DEMO INVEST d.o.o. Beograd

M.P.____________________________________


36/940

Tehniki izvetaj


TEHNIKI IZVETAJ


37/940

Tehniki izvetaj


TEHNIKI IZVETAJ

OPTE KARAKTERISTIKE OBJEKTA

Ovim glavnim projektom konstrukcije je obuhvaen je projekat prve faze poslovnog

kompleksa u ulici Bulevar Milutina Milankovica, blok 41, koji se sastoji od tri funkcionalne

celine.Jednu funkcionalnu celinu, koja je predmet prve faze, odnosno ovog projekta, ini lamela

A1. Druge funkcionalne celine ine lamele A2 i B. Pomenute celine imaju zajednicku plocu

prizemlja i zajednicku temeljnu plou. Funkcionalna celina koja je predmet ovog projekta, lamela

A1, ima spratnost Po + Pr + 6 + Te. Lokalitet objekta je ul. Milutina Milankovica, blok 41, na

Novom Beogradu, na katastarskoj parceli br. 6782 K.O. Novi Beograd.

OPTE KARAKTERISTIKE LAMELE A1

Osnova objekta u delu lamele A1 je nepravilnog trapezastog oblika u podrumu i

prizemlju, dok su ostale etae oblika modifikovanog trapeza.Visina zgrade iznad kote 0.00 do vrha

krova je 32.52 metara. Spratna visina tehnicke etae je 3.00 m, tipskog sprata 3.80 m, prizemlja

5.45m i podruma 3.80 metra. Bruto povrina podzemne etae je 11000 m2. Bruto povrinanadzemne etae lamele A1 je ~ 1930 m2.

Vertikalna komunikacija u zgradi, odnosno u lameli A1 je reena sa: 2 liftovska jezgra

(jedno liftovsko jezgro ima 2 lifta), sa dva glavna stepenita koja su od podruma do prizemlja

dvokraka,zatim od prizemlja do prvog sprata etvorokraka, i od prvog sprata do ploe poslednje

etae dvokraka,i sa ukupno 2 pomona stepenita(od garae do partera). Krov zgrade je armirano-

betonski, ravan sa blagim nagibom koji formiraju slojevi radi odvodnjavanja.

Temeljenje pomenutog objekta je reeno ipovima na temeljnoj ploi, koja je zajednika zasve tri funkcionalne celine, i zglobno podeljena po celinama. Temeljna ploa je debljine 50 cm i

na mestima kontakta ipova sa temeljnom ploom ima ojaanja u vidu jastuka ija je funkcija da

unesu silu u ip i koji imaju debljinu takoe 50 cm. Tlo na kome se zgrada nalazi je loe nosivosti

(tree kategorije), glinovito peskovito tlo koje je u gornjim zonama veoma stisljivo. Prognozna

sleganja za sluaj temeljenja na temeljnoj ploi po svojoj vrednosti premauju dozvoljena, to

predstavlja osnovni razlog temeljenja na ipovima. Svi tehniki detalji vezani za fundiranje

priloeni su u posebnom delu projekta (Projektu fundiranja), tako da e u ovom delu projekta biti

pomenute samo najbitnije pojedinosti.


38/940

Tehniki izvetaj


KONSTRUKCIJA

Konstrukcija objekta je skeletna konstrukcija koja se sastoji od stubova, greda, ploa i AB

jezgra.

Meuspratna konstrukcija tipske tavanice je AB ploa debljine 25 cm, koja se delom

oslanja na stubove, a delom na grede preko kojih se optereenje prenosi do stubova.Na mestima

oslanjanja ploe na stubove formirani su kapiteli dimenzija cca 300x300x50 cm. Po obimu objekta

meuspratna konstrukcija je oslonjena na ivine AB grede koje se nalaze u fasadi i ije su

dimenzije b/h=30/85 cm. Meuspratna konstrukcija ploce prizemlja je AB ploa debljine 25 cm.

Meuspratna konstrukcija ploe tehnicke etae je takoe debljine 25 cm, osim na mestima na

kojima se na tehnikoj etai nalazi mainska hala. Na tim mestima postoji postament za elinu

halu koji slui da prenese optereenje sa hale na plou, zatim sa ploce na vertikalne nosee

elemente(stubove i zidove) i dalje sve do temelja. Mainska hala slui za opsluivanje objekta u

smislu mainskih instalacija u fazi eksploatacije.

Stubovi u prizemlju i u podrumu ine kolonadu du fasade i dimenzija su

65/100cm(podrum), odnosno 60/100(prizemlje). Na tipskim etaama njihove dimenzije se

redukuju na 60/60cm. Centralni unutranji stubovi lamele A1 su takodje promenljivog poprecnog

preseka(od podruma do prizemlja 65/100 cm, od prizemlja do prvog sprata 60/100cm, na nivou

prvog sprata su dimenzija 60/80cm, a zatim su konstantnog poprenog preseka 60/60 cm do

tehnike etae .

Unutar objekta nalaze se dva AB liftovska jezgra sa ukupno etiri lifta. Debljina

armirano-betonskih platana liftovskog okna je 20 cm. Debljina zidova stepeninog jezgra je

20cm.

Po obimu objekta nalaze se fasadne grede debljine 30 cm i visine 85cm, na nivou tipske

etae, odnosno 40cm i visine 100 cm po obimu krovne terase. Po obodu centralnog atrijuma setakoe nalaze grede, debljine 20cm i visine 85cm.

Objekat je fundiran na ipovima. Ukupan broj ipova je 336 komada rasporeenih u

baterijama od 7-9 komada, zavisno od sile u stubovima. ipovi su sa objektom povezani preko

temeljne ploe debljine 50 cm. Na spoju ipova sa temeljnom ploom nalaze se armiranobetonski

jastuci kvadratnog oblika dimenzija cca 460 x 460 x 50cm(u sluaju baterije od 9 ipova),

odnosno estougaonog oblika(u sluaju baterije sa 7 ipova). Ispod armiranobetonskih jezgara

isprojektovane su velike baterije ipova od kojih svaki ponaosob ima sopsvenu naglavnu kapu.


39/940

Tehniki izvetaj


Dubina fundiranja lamele A1 je 3,90m(na koti 71.30mnm).Liftovi su fundirani na temeljnoj ploi

debljine 50 cm, dubina fundiranja je 5.35 m(na koti 69.35mnm).

Stepenina ploa je debljine 15 cm.

Pozicioniranje horizontalnih konstruktivnih elemenata (tavanice i grede) je vreno u

odnosu na kotu 0.00. U podrumu se pozicija temeljne ploe obeleava sa POS TP. Pozicioniranje

vertikalnih konstruktivnih elemenata (stubovi i zidovi) je izvreno prema oznakama osa koje ih

presecaju, odnosno prema osama du kojih se pruaju.

PRORAUN KONSTRUKCIJE

Svi prorauni i dimezionisanja koji su obuhvaeni ovim elaboratom su raeni premavaeim propisima BAB87.

Optereenja koja su ula u statiki proraun su : sopstvena teina konstrukcije, korisno

optereenje konstrukcije, seizmike sile i optereenje snegom.

Sopstvena teina konstrukcije potie od sopstvene teine elemenata konstrukcije, podnih

konstrukcija, pregradnih zidova, sputenih plafona i sl. Sva optereenja osim optereenja od

pregradnih zidova su uzimana kao povrinska. Optereenja od pregradnih zidova su tretirana kao

linijsko optereenje.Vrednosti korisnog optereenja su : za tipsku tavanicu 1.5 kN/ m2 , za prizemlje 3.0 kN/ m2

i za stepenite i hodnike 3.0 kN/ m2.

Optereenje snegom se javlja na krovnoj ploi i na svim nenatkrivenim delovima objekta,

u proraun se unosi kao povrinsko i iznosi 1.0 kN/ m2 .

Proraun seizmikih sila je uraen za VIII zonu seizminosti, III kategoriju tla i II

kategoriju objekta. Korien je program RADIMPEX TOWER 6.0. Seizmiku silu primaju u

najveoj meri unutranji zidovi i pomenuta jezgra, srazmerno svojoj krutosti, ali je uticaj

horizontalnog dejstva seizmike uzet u obzir i prilikom dimenzionisanja unutranjih stubova.

Uraena je i analliza optereenja od uticaja vetra, ali je uoeno da su optereenja vetrom

viestruko manja od seizmikih optereenja pa nisu dalje razmatrana u proraunu niti priloena u

projektnoj dokumentaciji.

Pri proraunu gravitacionih uticaja korien je realni 3D model sa idealno krutom

podlogom, dok je pri proraunu seizmikih sila takoe uzeta beskonana krutost posteljice zbog

prirode optereenja, jer se pretpostavlja da e tlo zajedno sa ipovima reagovati kao kruta podloga.


40/940

Tehniki izvetaj


Proraun nosivosti ipova prilikom delovanja horizontalnih i vertikalnih uticaja raen je u

posebnim modelima ije su analize kao i rezultati priloeni u posebnom delu projektne

dokumentacije(Projektu fundiranja).

Za elemente konstrukcije usvojene su marke betona MB 30(C 25/30), MB40(C

30/37(zahtevani kvalitet stare oznake MB 40, odnosno vrstoe na pritisak)) i MB45(C 35/45), i

armatura B500 i MA 500/560 , u svemu prema vaeem standardu EN 10080 .

ELINA MAINSKA HALA NA NIVOU TEHMIKE ETAE

elina hala se sastoji iz glavnih noseih ramova na medjusobnom rastojanju 170,

odnosno 183cm. Stubovi ramova su zglobno oslonjeni na armiranobetonsku plou. Prilikomdimenzionisanja predmetnog rama korieni su profili HOP 180x80x5mm.

Ronjae hale su statikog sistema kontinualnog nosaa raspona 170cm, osim krajnjih

polja koja su raspona 183cm. Prilikom dimenzionisanja ronjaa korieni su profili HOP

80x50x3.5mm.

Vertikalni spregovi, kako u podunim tako I u poprenim ramovima predstavljaju

vertikalna ukruenja iji je glavni cilj prijem merodavnih horizontalnih optereenja. Prilikom

dimenzionisanja spregova korieni su profili HOP 50x50x3.5mm.

Dimenzionisanje konstruktivnih elemenata hale izvreno je prema teoriji doputenih

napona za projektovana horizontalna i vertikalna (gravitaciona) optereenja. Svaki od elemenata je

dimenzionisan uzimajui u obzir anvelopu uticaja, to je i sledi u prilogu posebnog dela projekta.

Za sve konstruktivne elemente koristiti elik S235 kvaliteta.

IRIGACIONI REZERVOAR

Irigacioni rezervoar ima ulogu prikupljanja vode za navodnjavanje zelenih povrina na

nivou partera. Lokacijski je postavljen uz ulaznu saobraajnu rampu, uz osu A, na nivou podruma

odnosno garaa. Rezervoar ima duplo dno, dok zidovi rezervoara ine deo zidova objekta, sa

jedne strane deo podrumskog obodnog zida, dok sa druge strane ini deo zida saobraajne rampe.

Svi konstruktivni elementi hidritehnikih objekata, u koje spada i predmetni rezervoar, se u

skladu sa propisima izvode od hidrotehnikog vodonepropusnog betona klase vodonepropusnosti

minimum V6. Iz prethodno navedenog dolazimo do zakljuka da je tokom izvodjena radova,konkretno betonskih zidova rezervoara potrebno uskladiti tehnologiju i dinamiku radova.


41/940

Tehniki izvetaj


Kampade, zidova koji delom predstavljaju konstrukciju rezervoara, betonirati vodonepropusnim

betonom. U samom rezervoaru je predvidjen dupli pod, tako da tameljna ploa ne predstavlja

problem u smislu faznosti, dinamike, tehnologije kada je u pitanju gore navedena problematika.

Podna ploa rezervoara je takodje predvidjena da bude od vodonepropusnog betona klase

vodonepropusnosti V6.

Dimenzionisanje irigacionog rezervoara izvreno je prema graninim gravitacionim

uticajima, za kombinaciju uticaja 1.6 W, gde je W hidrostatiki pritisak. Zid rezervoara koji

ujedno predstavlja i podrumski, obodni zid objekta, je dimenzionisan prema anvelopi geostatikih

i hidrostatikih uticaja.

Kako je predvidjeno da se za navodnjavanje koristi kinica prikupljena u kinom periodu,

treba imati na umu da takva voda, hemijski posmatrano, moe imati agresivno dejstvo na

konstrukciju. Stim u vezi je predvidjeno da unutranjost rezervoara bude obloena odnosno

zatiena visokoelastinom bitumenskom folijom. Potrebno je deo ploe prizemlja, koji

predstavlja krovnu plou rezervoara, takodje obloiti bitumenskom folijom, sa donje strane, iako

je maksimalni nivo vode predvidjen da bude na koti -1.00m, a zbog opasnosti od isparavanja

tehnike vode, odnosno kiselina u njoj.

Predvidjeno je da se donja ploa rezervoara zglobno oslanja na zidove rezervoara. Zidovi su

ukljesteni, sa jedne strane u temeljnu plou, sa druge strane u plou prizemlja.

Optereenja, pored sopstvene teine konstrukcije, koja deluju na konstruktivne elementerezervoara su : hidrostatiki pritisak(od tehnike vode unutar rezervoara) i geostatiki pritisak(od

tla vai za obodni podrumski zid).

Armiranje svih elemenata konstrukcije irigacionog rezervoara izvreno je rebrastom

armaturom (B500) na osnovu maksimalnih uticaja, u svemu prema vaeem standardu EN 10080.

Dimenzionisanje svih konstruktivnih elemenata izvreno je u svemu prema vaeim

jugoslovenskim i standardima BAB '87.

ELINA KROVNA KONSTRUKCIJA NA NIVOU DRUGOG SPRATA

elina krovna konstrukcija se po obodu oslanja na armiranobetonske konzole u nivou

drugog sprata. Pomenute konzole su predmet posebnog odeljka glavnog projekta konstrukcije.

Konstrukcija se sastoji od grebenjaa, slemenjae I elinih rogova. Rogovi su na medjusobnom

rastojanju od 100cm. Krovna konstrukcija u osnovi je trapezastog oblika, to dovodi do zakljuka

da je slemenjaa u nagibu.


42/940

Tehniki izvetaj


Prilikom dimenzionisanja elinih rogova korieni su profili HOP 120x80x5mm. Statiki

sistem rogova je prosta greda. U prilogu posebnog dela projekta slede kako uticaji tako i

dimenzionisanje za najnepovoljniji sluaj optereenja.

Grebenjae su statikog sistema proste grede, i na njih se kao i na slemenjau oslanjaju

elini rogovi. Prilikom dimenzionisanja grebenjaa korieni su profili HOP 340x220x8mm. U

Slemenjaa je takodje statikog sistema proste grede, I na nju se kao i na grebenjae

oslanjaju elini rogovi. Prilikom dimenzionisanja slemenjae korieni su profili HOP

340x220x8mm. U prilogu posebnog dela projekta slede kako uticaji tako i dimenzionisanje za

najnepovoljniji sluaj optereenja.

Dimenzionisanje konstruktivnih elemenata krovne konstrukcije na nivou drugog sprata

izvreno je prema teoriji doputenih napona za projektovana vertikalna (gravitaciona) optereenja.

Svaki od elemenata je dimenzionisan uzimajui u obzir anvelopu uticaja, to je i sledi u prilogu

posebnog dela projekta.


ELINI NOSAI BRISOLEJA NA FASADI

Konstrukcija predvidjena za noenje fasadnih brisoleja se sastoji od elinih kutijastih i

cevastih profila, sa ulogom da prihvate sopstvenu teinu brisoleja, kao optereenje od vetra I

temperaturnih uticaja. Ovim proraunom nije obuhvaen proraun aluminijumskih brisoleja na

gore navedene uticaje, to predstavlja predmet projekta celokupne fasade koji e biti izradjen od

strane izvodjaa radova pomenute pozicije radova. Kao predlog izvodjaa radova WICONA

usvojena je dispozicija na osnovu koje je izvren statiki proraun. Naime, predloeno je reenje

sa elinim vertikalnim nosaima koji se proteu du itave fasade od tavanice prvog sprata do

tavanice tehnike etae. Prema gore pomenutoj dispoziciji, na mestima medjuspratnih konstrukcija

elini nosa je pridran aluminijumskim maevima, iz ega proizilazi na je nosa statikogsistema kontinualne grede. Kako aluminijumski maevi, koji da napomenemo takodje nisu

predmet ovog dela projekta ve izvodjakog, nisu idealno kruti, tako oni svojom aksijalnom

krutou uestvuju u pridravanju elinih nosaa. Dakle aluminijumski oslonci ne predstavljaju

horizontalno nepokretne oslonce ve predstavljaju opruge koje mogu pretrpeti odredjenu aksijalnu

deformaciju. Osovinski razmak vertikalnih nosaa je 2750mm. Sve veze (osim veza elinih

nosaa za betonsku konstrukciju) su ostvarene avovima debljine 0.7 x dmin (gde je dmin

najmanja debljina lima u vezi). Veza eline konstrukcije sa betonskom konstrukcijom je


43/940

Tehniki izvetaj


ostvarena ankerisanjem (prema detalju). Svi limovi za ukruenje su debljine 10mm, dok je

debljina anker ploice 15mm. Sobzirom da je potrebna duina zavrtnja, koja proizilazi iz

prorauna potrebne athezione sile, 55,3cm zakljuujemo da je vezu elinog nosaa i

armiranobetonske tavanice potrebno ostvariti anker nosaima. Prema izvrenom proraunu anker

nosai su od elinog profila L60x60x5mm, kojih ima po dva u oba pravca.

Dimenzionisanje elinih nosaa izvreno je prema teoriji doputenih napona za

projektovana horizontalna i vertikalna(gravitaciona) optereenja. Kao dopunska optereenja

tretirana su optereenje od vetra I optereenje od temperaturnih uticaja. Svaki od elemenata je

dimenzionisan uzimajui u obzir anvelopu uticaja, to je I sledi u prilogu ovog dela projekta.

elini nosa se sastoji od kutijastih profila HOP 200x50x6mm(prema detaljima

izvodjaa), i zglobno je oslonjen, odnosno okaen, na horizontalne cevaste profile fi 160x8mm.

Cevasti profil predstavlja konzolni nosa koji je ukljeten u armiramobetonsku plou. U prilogu

slede kako uticaji tako I dimenzionisanje za najnepovoljniji sluaj optereenja.


Napomena: Pre izrade izvodjakih detalja iskontrolisati i uporediti sa glavnim projektom:

dispozicije konstruktivnih elemenata, detalje, upotrebljene materijale tretirane u okviru glavnog

projekta konstrukcije, izvriti kontrolne proraune elemenata koji nisu obuhvaeni niti bili

predmet ovog projekta (kao to su aluminijumske brisoleje, maevi itd.).

KONTROLNI PRORAUN ISPLIVAVANJA OBJEKTA USLED

UZGONA

Detaljnom analizom geomehanikog elaborata izradjenog od strane firme Nova

Geotehnika dolazimo do zakljuka da je istranim buenjem izvedenim na predmetnoj lokaciji (u

septembru 2008.god.), utvrdjen nivo podzemne vode na dubini od 3.0 3.3m, odnosno apsolutnimkotama 71.6 72.0mnv. Pri maksimalnom vodostaju reke Save, oekivani maksimalni nivo

podzemne vode je do kote 73.5mnv. Za lokaciju Novog Beograda opte usvojen maksimalni nivo

podzemne vode ja na koti 74,0mnv, sa napomenom da je pomenut nivo u uslovima potpune

izgradjenosti. Analizom gore navedenog dolazimo do zakljuka da oscilacije nivoa podzemne

vode direktno zavise od vodostaja reke Save, i stim u vezi u okviru ovog projekta izvrena su dva

kontrolna prorauna isplivavanja objekta usled uzgona, i to:


44/940

Tehniki izvetaj


1. Za sluaj nivoa podzemne vode na koti 72.0mnm (septembar 2008.god.)

2. Za sluaj maksimalnog vodostaja reke Save, 73.5mnv

Sobzirom da nivo podzemne vode direktno zavisi od vodostaja reke Save (perioda u

godini), potrebno je pre poetka radova formirati buotine i izvriti kontrolno merenje nivoa

podzemne vode. Potrebno je ugraditi piezometre kako bi se osmatrala oscilacija nivoa podzemne

vode, sobzirom na veliinu, zahtevnost i komplikovanost radova na podzemnoj konstrukciji

objekta. Period u kome je potreban rad pumpi za obaranje nivoa podzemne vode direktno zavisi

od faznosti gradnje i sopstvene teine konstrukcije koja ima za cilj da nadvlada optereenje od

uzgona.

Uzimajui u obzir sve gore navedeno, proraunom dolazimo do zakljuka da je za sluaj 1,

dovoljno izvesti kompletnu podzemnu konstrukciju, dok je za sluaj 2, potrebno izvesti vertikalne

elemente na nivou prizemlja kao i medjuspratnu konstrukciju prvog sprata.

U sluaju da se u toku gradnje piezometarskim merenjem utvrdi nia kota podzemne vode,

moe se ponovnom kontrolom isplivavanja doi do novog zakljuka, sve injenice prezentovati

nadzornom organu, koji e reagovati u svemu prema pravilima struke, i odrediti fazu izvodjenja u

kojoj je bezbedno po objekat izvriti prekid obaranja nivoa podzemne vode.

Proraraun I zakljue izvuene na osnovu analize uricaja I rezultata prorauna pogledati u

odeljku ovog projekta konstrukcije vezenom za predmetnu problematiku.

ZAHTEVI ZA KONTROLNA OSMATRANJA KONSTRUKCIJE TOKOMGRADNJE I EKSPLOATACIJE

Tokom izvoenja radova, obaveza je Izvoaa da prati sleganje objekta svakih 15 dana do

tehnikog prijema objekta. Repere postaviti, najmanje, u svim uglovima lamela objekta i

sredinama duih strana osnove, i to na nivou stubova i zidova prizemlja.Izvoa je takoe duan da tokom izgradnje objekta izvri sve potrebne geodetske radove i

osmatranja u cilju kontrole geometrije objekta (poloaj,oblik,veliina). Neophodno je da se tokom

izgradnje objekta ostvari projektovana geometrija konstrukcije u granicama zadatih tolerancija.

Kontrolna osmatranja konstrukcije potrebno je vriti i tokom eksploatacije objekta, ali imajui

u vidu da oekujemo da se sve deformacije i pomeranja dominantno ostvare do kraja izvoenja

objekta, ova osmatranja se mogu vriti na godinjem nivou ili u skladu sa odgovarajuim

zahtevima investitora.


45/940

Tehniki izvetaj


Ministar ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja doneo je Pravilnik o sadrini i nacinu

osmatranja tla i objekta u toku gradenja i upotrebe.Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina i

nacin osmatranja ponaanja tla i objekta u toku gradenja i upotrebe objekta. Osmatranje tla i

objekta, u smislu ovog pravilnika, obuhvata proveru ponaanja tla i objekta putem registrovanja

pocetnih stanja i pracenja promena u tlu i objektu koje se deavaju u toku gradenja i upotrebe

objekta. Osmatranje se vri vizuelnim opaanjem ili vizuelnim opaanjem i merenjem pomocu

instrumenata. Sadrina i nacin osmatranja ponaanja tla i objekta, u skladu sa ovim pravilnikom,

odredjuje se u projektu za osmatranje ponaanja tla i objekta koji je sastavni deo tehnicke

dokumentacije za izgradnju, a u zavisnosti od vrste objekta i lokacije na kojoj se gradi.

Osmatranjem ponaanja tla obuhvata se tlo na kome se objekat nalazi, odnosno u kojem se objekat

nalazi i tlo u sadejstvu (interakciji) sa objektom.

Osmatranje ponaanja tla pocinje pre ili za vreme pripremnih radova.

Osmatranje ponaanja objekta pocinje u toku izrade temelja.

Osmatranje ponaanja tla i objekta vri se uporedo sa osmatranjem klimatskih, hidrolokih,

geolokih i drugih faktora u zoni objekta koji su utvrdeni u projektu za osmatranje ponaanja tla i

objekta.

Idejni projekat osmatranja ponaanja tla i objekta u toku gradenja i upotrebe sadri predmet i

koncepciju osmatranja, program, metode i obim osmatranja, kao i predmer i predracun za radove

osmatranja ponaanja tla i objekta.Glavni projekat osmatranja ponaanja tla i objekata sadri narocito:

1) projektni zadatak;

2) predmet osmatranja ponaanja tla i objekta;

3) projekat geodetskih radova osmatranja;

4) merna mesta, instrumente za merenje, plan i program merenja;

5) serije osmatranja i vremenski plan osmatranja u toku gradenja i upotrebe objekta;

6) nacin obrade merenja, prikazivanja rezultata i formiranja dokumentacije o osmatranjima;7) kriterijume za uporedivanje rezultata merenja sa dozvoljenim vrednostima;

8) zahteve za odravanje mernih mesta i instrumenata u periodu osmatranja;

9) nacin pracenja i interpretacije rezultata osmatranja ponaanja tla i objekta;

10) tehnicke uslove realizacije projekta, predmet i predracun radova.

Rezultati osmatranja ponaanja tla i objekta slue za ocenu stanja tla i objekta, za

blagovremeno ustanovljavanje tendencija promena ponaanja tla i objekta i, zajedno sa drugim

faktorima, za utvrdivanje uzroka nepredvidenog ponaanja tla i objekta i odredivanje potrebnih

mera za obezbedenje sigurnosti objekta u toku gradenja i upotrebe.


46/940

Tehniki izvetaj


Kada rezultati osmatranja ponaanja tla i objekta dostiu granicne vrednosti utvrdene glavnim

projektom, odnosno vrednosti utvrdene kriterijumima ustanovljenim u glavnom projektu

osmatranja tla i objekta, o tome se obavetava investitor, odnosno korisnik objekta, radi

obezbedenja strucne ocene ponaanja tla i ugroenih objekata, uputstva za dalja osmatranja, ili za

preduzimanje mera za obezbedenje sigurnosti objekta.

Ako rezultati osmatranja ukazuju na mogucnost otecenja, ruenja objekta ili ugroavanja

stabilnosti isigurnosti susednih objekata, investitor, odnosno korisnik objekta obezbeduje izradu

projekta za radovena sanaciji objekta, tla, ili i objekta i tla, i o nastaloj situaciji obavetava

nadleni organ.

UPUSTVO ZA EKSPLOATACIJU I ODRZAVANJE PROJEKTOVANEKONSTRUKCIJE

Betonske i armiranobetonske konstrukcije moraju se odrzavati u stanju projektom predvidjene

sigurnosti u funkcionalnosti.Obaveza vlasnika i projektanta konstrukcije je da za konkretan

objekat izrade program kontrolnih pregleda i odrzavanja.Potrebno je sacuvati svu projektnu

dokumentaciju kao i svu izvedenu dokumentaciju.Osoba zaduzena za odrzavanje objekta,koja

treba biti specijalizovana za svojstva betona i betonskih konstrukcija, treba da nekoliko puta

tokom godine pregleda objekat i zabelezi svoja opazanja,kao i podatke o eventualnim udesima,

popravkama i sanacijama konstrukcije.Sva opazanja i podatke treba zabeleziti u dokumentaciji o

odrzavanju objekta a zatim ovu dokumentaciju dodati projektnoj i izvedenoj dokumentaciji.

Za uspesno odrzavanje objekta, eventualne sanacije ili ojacanja betonske konstrukcije

potrebno je detaljno poznavanje prvobitnog stanja, kao i uzroka i velicine mogucih ostecenja

konstrukcije.Na tom poslu treba da saradjuju investitor, tehnolog procesa koji se obavlja u

gradjevini, inzenjer koji je nadzirao gradnju, projektant, izvodjac radova i organizacija koja sebavi utvrdjivanjem kvaliteta betona.

Odrzavanje objekta kao i eventualne potrebne sanacije izvode se u uslovima eksploatacije

objekta ili kratkotrajnih prekida u koriscenju.Zato su odlucujuci faktori za izbor postupka, pored

sigurnosti i ekonomicnosti konstrukcije, zastita okoline i rokovi izvodjenja.

Projektom konstrukcije odredjuje se ucestalost kontrolnih pregleda.Rokovi konrolnih pregleda

ne smeju biti duzi od:

10 godina-za javne i stambene zgrade


47/940

Tehniki izvetaj


5 godina-za industrijske objekte

2 godine-za mostove.

Projektom se predvidjaju kontolni pregledi koji se sastoje od:

a) vizuelnog pregleda gde je ukljuceno snimanje polozaja i velicina pukotina i prslina,kao i

ostecenja bitnih za sigurnost konstrukcije.

b) kontrole ugiba glavnih nosivih elemenata konstrukcija pod stalnim opterecenjem.

Ako se na osnovu pregleda pod a) utvrdi da je sigurnost konstrukcije smanjena u odnosu na

projektovanu sigurnost, treba obaviti kontolu prema tacki b).

U uslovima srednje i jake agresivnosti sredine obavezno treba kontrolisati stanje zastitnog sloja

armature.Jos se vrse i ispitivanja i kontrole dimenzija, armature(polozaj,profil,zastitni sloj),

cvrstoce,homogenosti i defektnih mesta u betonu, pukotina, sleganja i deformacija, hemiske

agrasivnosti vode i tla oko objekta,.Samo deo ispitivanja materijala i konstrukcije moguce je

sprovesti na objektu. Veliki broj ispitivanja sprovodi se u laboratoriji na uzorcima materijala

uzetim na odabranim mestima iz konstrukcije.

Prilikom pregleda konstrukcije potrebno je sprovesti kategorizaciju gresaka i ostecenja na

konstrukciji, sto je vise moguce kvantitativno, a gde to nije moguce opisno.

Nedostatak kontrolnih pregleda i lose odrzavanje konstrukcije uzrok su brojnih veceh ostecenja i

povecanih troskova sanacije radova.

U Beogradu decembar 2012. Izvetaj sastavio

ore Uroevi dipl. gra. in.

_____________________


48/940

Tehniki uslovi


TEHNIKI USLOVI


49/940

Tehniki uslovi


OPTI USLOVI

ZA IZVOENJE GRAEVINSKIH I

GRAEVINSKO - ZANATSKIH RADOVA

Svi stavovi predmera i predrauna radova podrazumevaju izvoenje svake pozicije rada u svemuprema planovima, tehnikom opisu, statikom proraunu, detaljima iz projekta, kao i naknadnimdetaljima projektanta, vaeim tehnikim propisima i uputstvima nadzornog organa i projektanta,

bezuslovno struno i precizno.

Svi radovi i matrijali navedeni u opisima pojedinih pozicija ovog predmera i predrauna morajubiti obuhvaeni ponuenom cenom izvoaa.Cene upisane u predmeru i predraunu radova su prodajne cene izvoaa i one obuhvataju sveizdatke za rad, materijal sa uobiajenim rasturom, spoljni i unutranji transport, skelu za izvoenjeradova ukoliko ista za odreenje pozicije radova nije nije posebno predraunom predviena, vodu,

osvetljenje, pogonski materijal i energiju za maine, magacine za uskladitenje materijala,privremene gradiline prostorije, kancelarije, radnike prostorije, privremene ograde okogradilita, zatitne nadstrenice, zatitna platna na skeli, oznake upozorenja i dr., reiju izvoenja,doprinose, sve dravne i optinske dabine, zaradu izvoaa, kao i sve ostale izdatke uslovljene

postojeim propisima za formiranje prodajne cene graevinskog proizvoda, ukljuujui tu i sveizdatke koji potiu iz posebnih uslova rada koje predviaju "prosene norme u graevinarstvu".

Preduzee - izvoa nema pravo da zahteva nikakve doplate na ponuene i ugovorene cene upredmeru i predraunu radova, izuzev ako je u nekoj poziciji ovog predmera i predraunanavedeno da se izvestan rad plaa zasebno, a nije predvien u drugoj poziciji.

Takoe nee se priznavati nikakva naknada, odnosno doplata, na cene upisane u predmeri ipredraunu radova na ime poveanja normiranih vrednosti iz "Prosenih normi u graevinarstvu".

Obraun i klasifikacija izvedenih radova vrie se prema "Prosenim normama u graevinarstvu"to je obavezno i za izvoaa i za investitora, ukoliko u opisima pojedinih pozicija ovog predmerai predrauna nije naznaeno drukaije.Opisi radova iz "Prosenih normi u graevinarstvu" obavezni su za izvoaa ukoliko opisom u

pojedinim pozicijama predmera i predrauna nisu dopunjeni.

Opti opis dat je za jednu vrstu rada i matrijal i obavezuje izvoaa da sve takve vrste radovaizvodi u pojedinim pozicijama po tom opisu bez obzira da li se u dotinoj poziciji poziva na optiopis, osim ukoliko nije u toj poziciji drugaije predvieno.Kod svih graevinskih i graevinsko - zanatskih radova uslovljava se upotreba kvalitetnogmatrijala prema postojeim tehnikin propisima i opisu odgovarajuih pozicija radova u predmerui predraunu.Ugraivanje matrijala mora da odobri predstavnik investitora uz predhodnu saglasnost

projektanta.Matrijal mora biti prvoklasan, predviene vrste, ukoliko pozicijom predmera i predrauna nije

precizan njegov kvalitet manje vrednosti.


50/940

Tehniki uslovi


Sav materijal za koji predstavnik investitora konstatuje da ne odgovara pogodbenom predmeru ipredraunu radova i optim uslovima i opisima, izvoa je duan da odnah ukloni sa gradilita.

Ukoliko izvoa, pak, pokua da isti upotrebi, predstavnik investitora e obustaviti radove, a svitrokovi proistekli iz obustave radova pae na teret izvoaa.

Za svaki materijal koji se ugrauje glavni izvoa ili podizvoai moraju predhodno podnetinadzornom organu atest nadlene ovlaene ustanove. U spornim sluajevima materijal se ima

poslati nadlenom institutu za ispitivanje materijala, iji je nalaz merodavan i za investitora i zaizvoaa.Ako izvoa i pored negativnog nalaza instituta za ispitivanje materijala ugrauje i daljenekvalitetan materijal, investitor e narediti da se odreeni delovi objekta ili ceo objekat porue, asva materijalna teta od ruenja pada na teret izvoaa radova bez prava reklamacije i prigovora naruenje o ruenju koje u tom smislu donose investior ili graevinska inspekcija.

Kod svih graevinskih i graevinsko - zanatskih radova uslovljava se upotreba radne snage

odgovarajue strune kvalifikacije kako je to za pozicije radova predvieno u "Prosenimnormama u graevinarstvu". Izvoa je duan da na zahtev investitora udalji sa gradilita svakognestrunog i nesavesnog radnika.

Rukovodilac gradilita, kao predstavnik izvoaa, duan je pre poetka svakog rada dablagovremeno zatrai od projektanta potrebno objanjenje planova i obavetenje za sve radovekoji nisu dovoljno definisani projektnim elaboratom.

Ako izvoa, ne konsultujui nadzornog organa investitora, pojedine radove pogreno izvede, iliih izvede protivno dobijenom uputstvu preko graevinskog dnevika, odnosno protivno

predvienom opisu, planovima i datim detaljima, nee mu se uvaiti nikakvo opravdanje, ve je u

ovakvom sluaju izvoa duan da bez obzira na koliinu izvrenog posla, izvedene radove osvom troku porui i sav ut ukloni sa gradilita, pa ponovo na svoj teret radove izvede kako je topredvieno planovima, opisima, detaljima ili uputstvom nadzornog organa.Ako izvoa na svoju ruku, bez dobijenog odobrenja ili nareenja predstavnika investitora krozgraevinski dnevnik, neke radove izvede bolje i skuplje od predvienog kvaliteta, nema prava daza iste zahteva doplatu.

Zgradu i gradilite tokom izvoenja radova izvoa mora stalno odravati uredno i isto, a pozavretku radova, pre predaje objekta, sve rupe, wc jame, rupe od skele i ograde i dr. izvoa jeduan da zatrpa, dobro nabije, da se kasnije ne bi javila sleganja, poravna i celu povrinuiznivelie.

Za tehniki pregled i primopredaju izvoa da ceo objekat i graevinsku parcelu oisti od uta,vikova materijala, svih sredstava rada i pomonih objekata.Svi prilazi objektu, platoi, stepenita i staze, stepenita u objektu, kao i podovi u svim

prostorijama moraju biti potpuno isti, a takoe i kompletna stolarija, bravarija, aluminijum,zidne, staklene i krovne povrine i sanitarije u sanitarnim vorovima.

Kolovoz i trotoari oieni u toku izvoenja radova ili usled transporta moraju se dovesti uispravno stanje za tehniki pregled i primopredaju objekta.

Svi navedeni zavrni radovi nee se posebno plaati i moraju biti obuhvaeni jedininim cenamaizvoakih radova u pogodbenom predraunu.


51/940

Tehniki uslovi


Eventualnu tetu koju bi izvoa u toku izgradnje objekta uinio u krugu gradilita ili na susednimzgradama, duan je da otkloni i da sve dovede u prvobitno stanje o svom troku.

Posebno se skree panja izvoau da je jedino on odgovoran za svu eventualnu tetu nanetusvojim nepaljivim, neodgovornim ili nestrunim radom susednim postojeim objektima.

Ukoliko se u toku izgradnje pojavi potreba podizanja temelja postojeih susednih objektata, takavrad e investitor posebno platiti, no jedino e izvoa biti odgovoran za svu nastalu tetu ukoliko

blagovremeno ne preduzme sve potrebne mere za osiguranje susednih objekata.

U sluaju konstruktivnih izmena, kao i u sluaju poveanja, smanjenja ili storniranja pojedinihpozicija radova iz pogodbenog predrauna, nastale vikove ili manjkove izvoa je obavezan dausvoji bez primedbi i ogranienja, kao i bez prava na odtetu, s tim to e mu se bilo viak ilimanjak obraunati po pogodbenim cenama.

U sluaju da nastupi potreba za radovima koji nemaju pogodbenu cenu u ovom predraunu,izvoa je duan da za iste dobije odobrenje od projektantai predstavnika investitora, utvrdi zanjih cenu i sve to uvede u graevinski dnevnik, a prema cenovniku svih materijala i radne snage,koje je duan da priloi uz ponudu.Investitor ima pravo da za specijalne radove ( izolacija krova, novi materijali i dr. ) zahteva odizvoaa pismenu garanciju da su izvedeni radovi trajni i kvalitetni.

Izvoa je duan da uskladi rad pojedinih proizvoaa koji samostalno izvode pojedine vrsteradova, kako jedni ne bi otetili radove drugih, a u koliko bi do toga dolo, duan je da odmahregulie otlanjanje i naknadu tete na raun krivca. U protivnom trokove za otklanjanje ovakvihteta snosie sam izvoa. Ovo se odnosi i na sve smetnje i tete koje mogu nastati zbog

nepridravanja dogovorenog redosleda i vremenskog plana izvoenja pojedinih radova.

Izvoa je obavezan da projektantu dostavi na uvid uzorke novih materijala na osnovu kojih eovaj izvriti izbor, to se nee posebno plaati ve ulazi u jedininu cenu pozicije.

Pored svih privremenih objekata koji su izvoau potrebni za izvoenje radova, izvoa je duanda obezbedi prostoriju za kancelariju nadzornog organa i da je za vreme gradnje objekta odrava uredu uz potrebno osiguranje svetla, ograva, ienja, kao i neophodnog kancelarijskog inventara.

Ukoliko je izvoau potrebno da radi organizacije gradilita i uskladitenja matrijala, poredgradiline parcele zauzme jo i susedna zemljita i trotoare, izvoa e za ovo korienje pribavitiodobrenje od nadlenih organa vlasti, odnosno od sopstvenika, s tim da potrebne izdatke za ovokorienje ne moe posebno da zaraunava investitoru.

Izvoa radova je obavezan da izradi elaborat zatite na radu na gradilitu u svemu prema"Pravilniku o zatiti na radu u graevinarstvu".

Izvoa je duan da kod tehnikog pregleda preda investitoru sve potvrde koje su zakonom ipropisima predviene ( o postavljanju objekta na regulacionu liniju, prikljucima na energetskeizvore, vodovodnu i kanalizacionu mreu itd. )Svi izdaci oko dobijanja ove dokumentacije padaju na teret izvoaa.


52/940

Tehniki uslovi


Graevinski dnevnik i graevinsku knjigu vodie izvoa na osnovu postojeih zakonskih propisa,svakodnevno upisujui potrebne podatke koje predstavnik investitora svakodnevno pregleda ioverava svojim potpisom na svakoj strani.

U sluaju pogodbe po principu "pod klju" izvoa je obavezan da izvri predhodnu kontrolukoliina radova datih u predraunu.

Sastavni deo ugovora su pored ovih optih uslova, takoe, i posebni uslovi investitora, postojeatehnika i zakonska regulativa, kao i kompletan elaborat tehnike dokumentacije.

1. ZIDARSKI RADOVI

MATERIJALI

Materijal upotrebljen za zidanje mora biti prvoklasan i mora biti saglasan sa odgovarajuin JUstandardima

opeka i ostali opekarski proizvodi: B. D1. 011 DO B. D1.015/79, B. D1. 016 IB. D1.017/84

kre: B. C1. 020/81 cement: B. C1. 009 I B. C1 011/82 pesak: B. B8. 040/82 I B. B8. 042/84 gips: B. C1. 030

Voda koja se upotrebljava za spravljanje maltera mora biti ista, bez ikakvih organskih sastojaka

koji bi mogli tetno da utiu na kvalitet maltera i mora odgovarati odredbama JUS-a U. M1. 058.

ZIDANJE OPEKOM

Izrada mora biti struna, sa kvalifikovanom radnom snagom i u svemu prema vaeim tehnikimpropisima i prosenim normama u graevinarstvu.Zidanje izvoditi tano prema planovima, sa pravilnim vezama u potpuno horizontalnim redovima

bez sitnih komada manjih od 1/4 opeke i takvi komadi ne smeju se stavljati jedan do drugog u zid.

Vertikalne i horizontalne spojnice moraju biti potpuno ispunjene malterom, bez upljina. Malter uspojnicama ne sme da bude deblji od 10 - 12 mm. Spoljne fuge ostaviti prazne u dubinu od 15-20mm radi bolje veze maltera pri malterisanju zidova.Iscureli malter iz spojnica okresati mistrijom dok je jo sve i takvo mesto obrisati sargijom.

Za vezu pregradnih zidova debljine d=120mm ( pola opeke ) sa masivnim zidovima iz takvihzidova u svakom etvrtom redu ispustiti po pola opeke.

Za vezu pregradnih zidova debljine d=70mm ( nasatino zidana opeka ) sa masivnim zidovima, utakvim zidovima ostaviti ljeb debljine 1/4 opeke celom visinom zida.


53/940

Tehniki uslovi


U visini nadvratka, na cca 2,00m od poda, kod zidova debljine d=120mm izraditi armirano-betonski serkla visine h=200mm, armiran sa

i uzengijamamm.

U visini iznad vrata , na cca 2,00m od poda, kod zidova debljine d=70mm izraditi armirano-betonski serkla visine h= 200mm, armiran sa

i uzengijamamm.Vezu zidova od opeke sa armirano-betonskim zidovima i stubovima izvesti povezivanjem ice

prenikamm u svakom drugom redu opeke sa odgovarajuim isputenim vezama iz betonskih elemenata.

Za zidanje fasadnih zidova fasadnom opekom koja se ne malterie, upotrebiti samo odgovarajuuopeku otrih, pravih i paralelnih ivica i ujednaene boje.

Prilikom zidanja voditi rauna:

da se slog veza opeke koji je projektant odredio, dosledno i korektno sprovede po celojpovrini zida,

da se opeka, po potrebi, see mainskim putem, da fuge budu potpuno horizontalne, odnosno vertikalne i sa kontinualnom irinom

spojnice.

Svu unutranju stolariju ugraditi suvom montaom.Obraun izvedenih radova izvriti po m2 ili m3, to e biti definisano u predraunu radova.

Takoe, cenom zidanja predviena je izrada izvoakih detalja, kojima se definie oblik i nainobrade, kao i izvoenje svih otvora i ljebova za prolaz vertikalnih vodova kanalizacije,centralnog grejanja, elektro instalacija, olunih cevi, dimnjakih i sl., sa kasnijim zaziivanjemopekom ili krpljenjem ljebova sa rabaciranjem i malterisanjem posle zavrene montaeinstalacija i za sve ove radove se nee plaati posebna nadoknada.

Nain obrauna i plaanja bie u svemu prema optim uslovima za izvoenje graevinskih igraevinsko zanatskih radova, vaeim prosenim normama u graevinarstvu i odgovarajuimtakama predmera radova i to po m3 za masivne zidove i m2 za pregradne zidove, ukoliko to

posebnim pozicijama radova ne bude drukaije naznaeno.

Otvori za vrata, prozore i pregrade odbijaju se od kubature kompletno sa nadvratnom inadprozornomgredom, s tim to porzorski zubci ulaze u zapreminu zidanja po celoj debljini zida

po merama upisanim u planu, smanjenje debljine zida u prozorskim niama, ukoliko ih ima, neese odbijati od obraunate zapremine zidanja.

ZIDANJE POROBETONOM

Nabavka materijala i zidanje zidova gas-betonskim zidnim ploama, lepkom predvienim za ovuvrstu radova. Svaki trei red, po visini, mora se obavezno uvrstiti u bono noseu konstrukciju,

pomou elastinog sidra sa pocinkovanim ekserima ili pomou elinog armaturnog ankera, koji u


54/940

Tehniki uslovi


neposrednom dodiru sa gas - betonskim blokovima, mora biti zatien od korozije. Svaki drugiblok poslednjeg reda obavezno uvrstiti u meuspratnu konstrukciju pomou elastinog sidra ilielinog armaturnog ankera, ankerisanih po propisu. Pregradni zidovi moraju biti dilatirani u irinifuge sa bonim noseim zidovima 1 cm, a sa meuspratnom konstrukcijom 2 cm. Spojeve ispuniti

purpenom. Debljina zida prema projektu. Raditi u svemu prema uputstvu proizvoaa.

MALTERISANJE

Malter za malterisanje mora da odgovara odredbama JUS-a U. M2. 002 I U.M2. 012/68.

Sa malterisanjem zidova poeti tek kada se objekat relativno slegne( nakon 2-3 meseca ) i kada se zidovi potpuno osue na odgovarajuoj temperaturu ambijenta.

Pre poetka malterisanja spojnice zidova oistiti i izdubiti najmanje 15mm radi boljeg prijanjanjamaltera. Zidovi moraju biti isti i suvi, odnosno dobro nakvaeni kod malterisanja cementnim

malterom.

Ukoliko je na zidnim povrinama izbila alitra, izvoa je obavezan da na takva mesta premalterisanja o svom troku etkom oisti i opere rastvorom sone kiseline u vodi u razmeri 1:10.

Sve betonske povrine, bilo da su livene ili zidane (blokovi), bez obzira da li je u odgovarajuojpoziciji naglaeno, moraju se predhodno isprskati retkim cementnim malterom razmere 1:1, to senee posebno plaati, ve ulazi u cenu pozicije.

Malterisanje izvriti u dva sloja ukupne debljine 20-25mm ito:

prvi sloj raditi malterom koji se spravlja od grubog, otrog prosejanog peska i

drugi, zavrni sloj, malterom koji se spravlja od finog peska. Ovaj sloj nanosi se nakon tose prvi grubi sloj dobro osui.

Za izradu drugog, zavrnog sloja malter mora da bude prosejan kroz gusto sito.

Povrine posle malterisanja moraju da budu ravne i glatke bez talasa, udubljenja ili ispupenja,ivice mogu biti prave i otre ili malo zaobljene oborene po zahtevu projektanta, a uglovi nasastavu zidova i zidova sa plafonom, isti i pravi.

Postavljanje i skidanje skela u prostorijama, krpljenje liceva nakon postavljanja instalacija,ienje prostorija, prozora i vrata od maltera i dr., nee se posebno plaati, ve ulazi u cenumalterisanja.

Na spoju zidova sa stubovima ili vertikalnim serklaima unutar prostorija, malterisanje cementnimmalterom ojaava se rabic pletivom koje se postavlja tako da obuhvata betonski deo i zid od opekeu pojasevima od 150-250mm.

U svemu ostalom, vae opti uslovi za izvoenje graevinskih radova i opti uslovi za zanatskeradove.Obraun se vri po m2 stvarno omalterisanih povrpina zidova i plafona po odbitku otvora premavaeim prosenim normama u graevinarstvu.


55/940

Tehniki uslovi


2. BETONSKI I ARMIRANO - BETONSKI RADOVI

Svi betonski i armirano - betonski radovi imaju se izvesti u svemu prema Pravilniku o tehnikimmerama i uslovima za beton i armirani beton, Slubeni list SFRJ br. 11/87

Za svaku poziciju i vrstu rada u predraunu je oznaena okvirna veliina preseka za obraun imarka betona koja se mora postii, a to izvoa postie utvrivanjem odgovarajuim

proporcijama razliitih frakcija mineralnog agregata, veziva i vode, na osnovu ega e se izraditi iispitivati sva probna i kontrolna tela kako na vrstou, tako isto i na druge projektom ili drugimslubenim aktima, zahtevane karakteristike, kod nadlenog zavoda za ispitivanje graevinskogmaterijala po propisima odreenim gornjim uputstvom.

Probne kocke izvoa je duan da izvede po propisima.

Ovaj postupak izvoa je duan da otpone dovoljno pre nego to se planira izvoenje radova,kako i svi postupci ispitivanja i ponovljenih probnih meavina i receptura mogli da budusprovedeni u potpunosti i omogueno nadzoru da, prema nahoenju proveri ili naloi dodatne

probe.

Nalaz Zavoda za ispitivanje materijala merodavan je i za izvoaa i za investitora.

Trokovi ovoga ispitivanja padaju na teret izvoaa radova i uraunati su u jedininu cenu.

Konstrukcije od vodonepropusnog betona posebno su oznaene u pogodbenom predraunu.

U sluaju da se izvri probno opetereenje pojedinih konstrukcija, kada su ova ispitivanjaneophodna jer nije postignuta zahtevana vrstoa ili neka druga osobina ugraenog betona,trokove za izvrenje ovih radova snosi izvoa bez obzira kakvi e biti rezultati ovogaispitivanja.

Ako se kontrolna ispitivanja vre na zahtev investitora, odnosno na zahtev nadzornog organa, arezultati kontrolnog tela budu zadovoljavajui, trokovi takvih ispitivanja padaju na teretinvestitora, osim u sluaju nezadovoljavajuih rezultata dobijenih probnim optereenjem, kada

padaju na teret izvoaa.

Svi radovi se imaju izvesti saglasno statikom proraunu, u svemu prema nacrtima i detaljima, kaoi odgovarajuim izvoakim crteima, koje je nadzor odobrio, solidno i struno, saodgovarajuom kvalifikovanom radnom snagom i pod strunim nadzorom, uz odgovarajuu

predhodnu pripremu, a svi izliveni delovi konstrukcija moraju biti izraeni precizno premadimenzijama u projektu.

Izrada i ugraivanje betona, po pravilu, vri se mehanikim putem.

Runo ugraivanje betona doputa se samo izuzetno i po odobrenju nadzornog organa i to samokada se radi o malim koliinama i konstrukcijama koje nisu nosive.


56/940

Tehniki uslovi


Runo ugraivanje se sprovodi sa dobrim nabijanjem u slojevima i kucanjem po oplati, amehaniko odgovarajuim vibratorima.

Kada je dubina je dubina sipanja vea od H=1,0m sputanje betona obavezno vriti pomou levkaili gumenog creva odgovarajueg preseka.

Sav upotrebljen materijal mora odgovarati tehnikim uslovima Pravilnika o tehnikim merama iuslovima za beton i armirani beton i odredbama relevantnih stranih standarda i to za:

agregat, cement elik za armiranje, graa za oplatu, skele, podupirae i dr.

Za spravljanje betona moe se upotrebiti voda za koju postoje dokazi da je podobna ovoj nameni ida odgovara odredbama relevantnih stranih standarda.

Koliinu upotrebljene vode po m3 betona moe kontrolisati i prilagoavati u toku rada imajui uvidu propisani vodocementni faktor.

Za poziciju od nearmiranog betona upotrebiti vlaan beton, a za armirane konstrukcijeodgovarajue plastine konzistencije.

Klasa betona i druge vane karakteristike odreene su opisom svake pozicije i izvoa je duan daih postigne upotrebom odgovarajueg materijala, kao i propisanih tehnolokih postupaka, uzkorienje odgovarajuih sredstava za rad i drugih alata.

Pre betoniranja izvriti pregled skele, oplate i podupiraa u pogledu oblika i stabilnosti, a u tokubetoniranja permanentno ih kontrolisati.

Betoniranje se ne sme otpoeti pre nego to nadzorni organ pregleda armaturu i oplatu i pismenoodobri betoniranje.

Kod armature voditi rauna da se ista u toku betoniranja ne pomeri, da ostane u projektovanompoloaju i da bude sa svih strana obuhvaena betonom.Za vreme betoniranja radnici ne smeju gaziti preko armature i oplate, ve izvoa mora da postavi

pokretne mostoveod fosni i drugog materijala, prema usvojenom i odobrenom projektuorganizacije graenja zavisno od visine sa koje se sipa, koji izvoa podnosi na uvid nadzoru.Ovi

mostovi su podignuti iznad armature kako bi se obezbedilo da se ne pomera armatura i spreieventualno prosipanje betona po armaturi i oplati prilikom transporta.

Prekidi i nastavci betonranja predviaju se unapred i o tome obavetava nadzor pre poetka rada.Ti prekidi se izvode na takvim mestima i na nain kako je to propisima i drugim uputstvima

predvieno.

Pre poetka betoniranja odrediti i oznaiti mesta radnih fuga.

Povrina betona od koje se nastalja betoniranje mora biti paljivo oiena i orapavljena.


57/940

Tehniki uslovi


U sluaju pojave betonskih gnezda, ista se ne smeju plombirati ili zamalterisati bez predhodnogodobrenja nadzornog organa.

Plombiranje i paokiranje, kao posledica nezapaljivog rada, ako ga odobri nadzor, obavezni su iradie se o troku izvoaa, bez nadoknade.

Pri betoniranju obratiti panju da se betonska masa brzo ugradi, pre poetka vezivanja betona. Usluaju segregacije betonske mase u toku transporta, ista se ima pre ugraivanja ponovo runomeati kako bi se dobila jednolina homogenizovana masa.

Po zavrenom betoniranju izvriti zatitu betona od toplote i sunca, propisanim kvaenjemnajmanje tri dana, a takoe beton zatititi od vetra i mraza, to se ne plaa posebno, ve ulazi ucenu odgovarajue pozicije rada.

Pri izradi betonskih konstrukcija ne smeju se upotrebiti istovremeno dve razne vrste cementa.

Pre poetka radova imaju se izvriti probna ispitivanja odgovarajuih vrsta cemenata koje e ukonkretnom sluaju biti primenjene.

Preko izbetoniranih konstrukcija, dok je beton jo sve, nije dozvoljeno nikakvo kretanje ilitransport raznog materijala prva tri dana, a posle toga prolaz i transport dozvoljen je preko

postavljenih staza od fosni ili drugog materijala dovoljno krutog da sprei oteenje betonskepovrine.Zidanje preko izbetoniranih konstrukcija moe se otpoeti po odobrenju nadzornog organa. Zavreme zidanja betonska konstrukcija mora biti zatiena fosnama.

Posebnu panju izvoa je duan da obrati na vezu betonskih zidova, stubova i greda sa oblogomfasade, te na svim mestima predvienim detaljima treba da ugradi dodatnu armaturu za vezu.

Za izradu armirano betonskih elemenata koji se ne malteriu upotrebie se glatka oplata, a zaelemente koji se oblau ili malteriu obina, poluobraena.

Projekat takve oplate pre montae, izvoa podnosi na uvid nadzoru.

Prilikom izrade oplate i ugraivanja betona voditi rauna o ostavljanju otvora za ventilaciju,prodora instalacionih vertikala i svih ostalih projektom predvienih otvora, kako bi se izbegla

kasnija temovanja. U tom smislu izvoa je duan da izradi odgovarajue detalje i opise raznihpostupaka (kako e uklanjati predviene i ugraene umetke itd.) i da ih podnese na uvid nadzoru.

Ostavljanje i obrada otvora sa ukrajanjem oplate ne pla se posebno, ve ulazi u jedininu cenupozicije rada.

Ukoliko pri izvoenju radova grekom izvoaa predvieni otvori i prodori ne budu ostavljeni,isti e se naknadno izvesti, a svi trokovi oko temovanja, krpljenja i odnoenja uta padaju nanjegov teret.


58/940

Tehniki uslovi


Za izradu i montau drvene oplate, obine ili glatko rendisane, mora da se obezbedi strunakvalifikovana radna snaga. Oplata se radi od zdrave grae koja odgovara vaeim PTP za drvenekonstrukcije.

Za oplatu se ne smeju upotrebiti daske tanje od 24mm.

Materijal za oplatu daje izvoa, a po zavretku radova isti ostaje njegova svojina, koju je onduan da ukloni sa gradilita posle upotrebe.

Oplatu raditi u svemu prema projektu, detaljima i uputstvu nadzornog organa, sa pravilnimvezama i potrebnim nadvienjem, tako da se moe lako skinuti bez oteenja betonskekonstrukcije.

Nije dozvoljeno nikakvo tesanje ili ukrajanje na mestu ugradnje oplate, odnosno na licu mesta.Takve aktivnosti sprovode se u tesarske radove u odreenom prostoru(tesarski pogon gradilita).

Oplata mora biti stabilna, dobro ukruena i poduprta podupiraima dimenzija prema statikomproraunu, koji je duan da uradi izvoa radova; treba da bude sigurna za prihvatanje tereta odbetona, dinamike uticaje koji nastaju usled betoniranja, radne ekipe i svih drugih optereenja kojamogu da nastupe prilikom betoniranja.

Unutranje povrine oplate moraju imati taan oblik betonske konstrukcije po planu, aizbetonirane povrine po skidanju oplate moraju biti potpuno ravne, sa otrim i pravim ivicama,

bez ikakvih izboina.Nastavci dasaka, ukoliko ih bude bilo, ne smeju da izlaze iz ravni, niti se za jednu betonskupovrinu smeju upotrebiti daske razliite debljine.

Za vezivanje oplate ne sme se koristiti ica, ve se u detaljima sve takve veze predviajukorienjem rafovske robe i drugih formacijskih metalnih pomagala.

Podupirai se ne smeju postaviti direktno na teren ili konstrukciju, ve se ispod njih morajupostaviti fosne i drugi propisni podmetai, zabranjeno je da se za podmetae koristi opeka,betonski blokovi i drugi materijal koji nije za to predvien.

Ukoliko se za oplatu koristi ve upotrebljavana graa, onda se ona mora oistiti od stvrdnutogbetona i druge prljavtine, a sve eksere izvaditi.

Pre betoniranja oplatu dobro nakvasiti.

Uklanjanje skela i skidanje oplate raditi u svemu prema vaeim propisima, uz predhodnoobavetenje nadzora o tome, kao i koristei podatke o vrstoi betona iz ispitivanja betonskihkocki.

Oplata i skela ne plaaju se posebno, ve je njihovo kotanje obuhvaeno jedininom cenombetona bez obzira da li se radilo o obinoj ili glatkoj oplati.

Kod konstrukcija kod kojih se koristi glatka oplata, posebno je u predraunu oznaeno da li jeoplata jednostrana ili dvostrana.


59/940

Tehniki uslovi


Izrada statikog prorauna i planova za skelu, kao i izrada radionikih crtea za oplatu, ugovornaje obaveza izvoaa koja je obuhvaena jedininom cenom pozicije rada i nee se posebno plaati.

U sluaju promene statikog prorauna ili konstruktivnih izmena, izvoaa je duan da svepozicije izvede prema izmenjenom proraunu i detaljima bez prava na promenu cena, a naplatiestvarno izvrenu koliinu prema odgovarajuim pogodbenim jedininim cenama za odgovarajue

pozicije radova.

Obraun e se izvriti, zavisno od pozicije rada, po m3, m2 ili m1 ugraenog betona premamerama iz projekata kompletno sa oplatom.

Armatura se posebno obraunava.

Jedininom cenom obuhvaen je sav rad, alat, materijal sa rasturom, spoljanji i unutranji

transport, skele, podupiranje, zatita i negovanje betona, plate radnika i sve ostale dabine i izdaciprema strukturi cena. Cenom je, takoe, obuhvaeno ostavljanje liceva za provoenje kablovaelektro instalacija, vodovodne i kanalizacione cevi i drugi delovi sanitarnih instalacija, centralnoggrejanja i dr.

Oplata i umetci za ankerne rupe, kao i njihovo zalivanje betonom nakon ugraivanja elinekonstrukcije ili opreme, obraunavae se posebno. Zapremina takvih i slinih ostavljenih rupanee se odbijati od zapremine izvedenih betonskih radova.

Polistirolbeton:

Izrada podloge za podove u podnim sendviima, od polistirolbetona armiranog fiber vlaknima.Polistirolbeton mora biti zapreminske teine 250kg/m, sa koeficijentom toploprovodljivosti usuvom stanju 0,075. Podloga za podove se izvodi kao plivajui pod. Polistirolbeton je izraen odgranula polistirola, portland cementa i specijalnih aditiva. Polistirol beton se ugrauje u podnomsendviu, preko a.b. ploe. Doziranje fiber vlakana prema specifikaciji proizvoaa. Gornja

povrina fino zaglaena. Raditi u svemu prema specifikaciji proizvoaa. Obraun po m.

Izrada termoizolacionog sloja u plafonu prema negrejanom prostoru. Termoizolacioni sloj je odpolistirolbetona koji se lije u oplati, pre izlivanja a.b. ploe. Ploa se moe betonirati 48 h posleizrade termoizolacionog sloja. Polistirolbeton je izraen od granula polistirola, portland cementa i

specijalnih aditiva, zapreminske teine 160kg/m, sa koeficijentom toploprovodljivosti u suvomstanju 0,044. Raditi u svemu prema specifikaciji proizvoaa. Obraun po m, sa potrebnomglatkom oplatom.

Polistirolbeton monolit marke 150 i 200 radi se na licu mesta iskljuivo horizontalnom mealicomi isporuuje se ispod mealice, bez mogunosti transporta cevima do mesta ugradnje zbog malogsadraja cementa u masi

Polistirolbeton monolit marke 250, 300 i 350 radi se na licu mesta u specijalnoj mealici sapumpom i isporuuje se na poziciju ugradnje cevima, uz uslov da je horizontalni transport cevimado 40m, a vertikalni do 20m (svaki metar visine umanjuje mogunost 2 metra horizontalnogdometa).


60/940

Tehniki uslovi


Marke polistirolbetona:

- polistirolbeton ploe su marke od 160 do 300 (kg/)- polistirolbeton monolit je marke od 250 do 400 (kg/)

Razlika izmeu marki polistirolbetona (zapreminska teina) je u njihovim tehnikimkarakteristikama sa jedne i nosivosti (opreteenja iznad) sa druge strane.

486 Blok41 a1 Konstrukcija Srpski Finish Rev1

Documents

Transcript of 486 Blok41 a1 Konstrukcija Srpski Finish Rev1