Vreme, 1998. május 2.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-majus-2 1/82

22.. MMAAJJ 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 339933 CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 80

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

GGLLAASSAAMM ZZAA

SSEEBBEE

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


r e t r a g u V r e m e n a n a o v o m

e r 3 . I n s t a l a c i

o n e v e r z i j e z a

n a l a z e s e u d i r e k t o r i j u m u

o p e r a t i v n i s i s t e

m p o k r e t a n j e m

( M a c O S ) . D e t a l j n o u p u t s t v o z a

u m e n i j u H e l p

/ O n l i n e g u i d e .

i d a v a m p o m o g n e o k o

d i r e k t o r i j u m u

A R C H I V A n a l a z e

a “ i s p e c i j a l n i m d o d a c i m a .

d i s k a u r a å u n a r , a u t o m a t s k i ñ e

k o g a m o æ e t e d a o d a b a r e t e æ e -

e . K A : S a m o p r i p r v o m k o r i ã ñ e n j u

e k s n i f a j l u

A c r o b a t R e a d e r u

n d e x e s , z a t i m k

l i k n u t i n a A d d

i n d e x n a d i s k u . P r e t r a g a t e k -

a T o o l s / S e a r c h / Q u e r y .

t o v a m o g l i k o r i s t i t i i d

i j a k r i t i c i

r e d M a c C u s t o m W i n

0 2 3 0 ,

Ã = 0 1 9 5

, Å = 0 1 9 7 ,

s t i j e d a n z n a k

z a l j (

0 2 5 3 ) i n j

t e r a i n u m e r i å

k o g d e l a t a s t a -

n o g n a d i s k u . K o r i s n i c i M a c O S

u f a j l S

y s t e m u

S y s t e m f o l d e r u

o r e d S r p s k a t a

s t a t u r a ) .

b e z p i s m e n o g o

d o b r e n j a

N P V R E M E .

v e c . S v a p r a v a s u

z a d r æ a n a .

o b e S y s t e m s I n c .

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME No 393PolitikaTema broja: Krvava granica 6Emigranti: Albanci u Ãvajcarskoj 8Ekskluzivno: Ãverc i gerila 10

Referendum:Ljuta trava Gazimestana 12Crna Gora: Filip u Mlecima 16Vlada: Gazda i krokodil 17Drvar: Taman se skuñili 19Afera: Radovanov drug 22Karijera: Bata Bane 24Pisac: Stanoje Ñebiñ 26

EkonomijaG 17: Letça ãkola 25

SvetEvropa: Avantura na startu 30Nemaåka: Kolektivno posrnuñe 34Rusija: Kriza vrha 36Ãpanija: Izbori u PSOE 38Diplomatija: Srbija i Evropa 39Hrvatska: Sve bum vas tuæil 40

KulturaIndexi: U svemu naj 42Rok: Sarajevska scena 44Film: Spasiteý 45Titanik: Tugaýivost priåe 46Åasopisi: Beogradski krug 47Polemika: Zli Mapeti 48In memoriam:Æan-Fransoa Liotar 51

ÆivotGSB: Prvo pare 54Roð endan: Radio Panåevo 57Ãpijuni: Kçiga æalbi 58Naravi: "Vreme" i dostave 59

14 Duh Vremena

28 Ljudi i vreme35 O çima se govori41 Meridijani52 Nuspojave53 Scena60 Zona sumraka63 Reagovaça66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:S. Miloãeviñ na glasaåkom mestuFotografija: Draãko Gagoviñ

Tema broja: Krvava granicaReporteri "Vremena" i daýe istraæuju dogaðaje na jugoslovensko-albanskojgranici. Albanski emigranti u Ãvajcarskoj kaæu da Kosovo mora da steknenezavisnost i po cenu rata. Specijalni izveãtaj o prilikama u severnoj Albaniji

strana 6

Afera:Radovanov drug Za koga je radio major Erve Gurmel-on koji je Karadæiñu navodno otku-cavao planove NATO? Ovaj francus-ki oficir bio je u Sarajevu poznat poprosrpskim stavovima koje nijeskrivao ni pred novinarima ni preddrugim oficirima strana 22

GSB: Prvo pareGradsko saobrañajno preduzeñe dan-as se moæe podiåiti jedino velikimbrojem zaposlenih (8500), sa osamsindikata, ogromnim finansijskim gu-bicima, objektima infrastrukture kojivrede zbog lokacija i kvadrature i,pristojno reåeno, potpuno dotrajalimi ruiniranim voznim parkom

strana 54

Drvar:Taman se skuñiliNajpre u Derventi, potom u Drva-ru i Doboju, zapoåeo je novi zaåa-rani krug nasiýa:Srbi leæe, Hrvati biju(pa obrnuto), a Bos-na trpi. Veliki pro-jekat meðunarodnezajednice o godinipovratka izbeglicatako je doveden upitaçe

strana19

Indexi: U svemu naj "Indexi" u Beogradu: Predvoðenaizbeglicama iz Bosne, beogradskapublika dva sata je halapýivo gutalazvuke izgubýene domovine. Nimalose ne ustruåavajuñi, u prvom redu seãepurio Milorad Vuåeliñ, ratni ko-

mandant medijske artiýerije iznadSarajevastrana 42

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

2. MAJ 1998.

BROJ 393

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ

FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela VesiñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

V.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKTeofil Panåiñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna

Kostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,Duãan Reljiñ, Seãka Stanojloviñ (svet), NenadStefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm (politika),Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;

Daktilograf: Zorica Nikoliñ; Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica MiloãeviñVREME MARKETING

Goran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,3241-633, Telefaks: 3238-662

E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Reå bivãeg glavnogurednika

Posle sedam godina glavnourednik-

ovaça u "Vremenu", odluåio samda se povuåem. Iskreno, oseñam sekao da sam s leð a skinuo dæak ce-menta. Jedina opasnost koja pretiåitaocima jeste da ja poånem da

piãem duæe, a Teofil Panåiñ krañetekstove. Sedam godina je dug peri-od i zapretila je moguñnost da u is-toriji srpskog novinarstva ostanemzapisan kao glavni urednik s na-

jduæim staæom u jednim novinama.

Postoji u romanu "Pretendent na presto", nastavku sage o vojniku Ivanu Åonkinu, jedan Vojnoviåev lik, nekiglavni urednik, koji se jednog dana setio da ode kuñi i tamo na svoje åudo ot-krio da mu je sin mobilisan, a on mislio da mali ima – tri godine. Dobro, neñuda kaæem da su moja deca odrasla bez mene, ali ima nekog ð avola u tome dame je okolnost da mi je ovih dana stariji sin zbiý a mobilisan, podsetila na ovu

priåu. Kada bi me sad neko pitao kako je izgledalo tih sedam godina, najradije bih ga tresnuo po glavi sa 28 velikih u plavo platno ukoriåenih sveza-ka "Vremena", u koje je sabijeno negde oko 350 brojeva nedeý nika, odnosnooko 23.840 stranica lista ili preko 130.000 kucanih strana, plus fotografije,karikature, mape i, naravno – greãke. Obeñao sam sebi da neñu biti patetiåani da neñu upotrebý avati jake reåi, ali oseñam se duænim da kaæem da mi je u

25 godina bavý eça ovim poslom to bio najlepãi period. Ali, ako bih hteo dabudem iskren, moram reñi i sledeñe: nikad mi nije bilo teæe nego u posledçihgodinu dana. Ne samo zato ãto su me stigle godine i ãto sam se umorio, veñãto sam imao utisak da mi se kao u nekom koãmarnom snu sve ponavý a: rat,sankcije, izbori, referendumi, imena, dogað aji... ali, ãto ja to vama priåam,dragi åitaoci, kad je to, pretpostavý am, zajedniåko oseñaçe koje nepraviånodelimo: vi samo åitate, a mi joã i piãemo.

Jezikom saopãteça ova smena na glavnouredniåkoj funkciji opisana jesasvim taåno, kao smena koja je u potpunom skladu s poslovnom i ure-ð ivaåkom politikom nedeý nika i nastojaçem da se podmladi ureð ivaåki inovinarski sastav. Kao direktor lista ponosan sam åiçenicom da se takve

stvari u "Vremenu" reãavaju dogovorom, bez skandala, svað a, lomova i, nad-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


2. MAJ 1998.■ VREME 5

25. april – 2. maj NEDELJA

am se, ogovaraça. U medijskom okruæeçu koje jegotovo ogrezlo u zlu krv, oåekujemo i pitaça ovakvogtipa: "Dobro, sve tu piãe, ali recite vi nama ãta stojiiza toga?" Iza toga stoji oseñaçe da su ovakve smene

prirodni proces u sazrevaçu medija, stranaka, insti-tucija, vlada... pa bih toplo preporuåio ovu terapiju ionima od kojih naãa sudbina i zadovoý stvo zaviseviãe nego ãto su bilo kada zavisili od "Vremena".

U 52. broju "Vremena", s datumom od 21. oktobra1991, poåeo sam da piãem kratke uvodne tekstove.

Naslov je bio "Hag", kada se joã nije ni slutilo poåemu ñe se taj grad danas pomiçati. Napisao samtada ispod slike neke starice pogoð ene ratom, izmeð uostalog, i ovo: " Ðavo je u çenu kuñu uneo televizor itada je videla Tuð mana, Miloãeviña, Bulatoviña i sveostale, koji u åasu kad ona napuãta svoj dom i svoj svet lete u famozni Hag... Ti ý udi ponovo neãto pot-

pisuju, ali im viãe niko ne veruje. Da radim na ãalterubanke, ne bih primao çihove åekove." I tako sam jaotiãao, a oni su nam ostali. Mala je satisfakcija ãtobih i danas potpisao taj tekst. Moæda ñe moj naslednik biti boý e sreñe.

DRAGOLJUB ÆARKOVIÑ

Novi glavni urednik "Vremena"Na slici vidite starog i novog glavnog urednika "Vremena",Dragoýuba Æarkoviña i Teofila Panåiña, prilikom mirne idostojanstvene primopredaje ove duænosti. Ovim listomneñe, dakle, ni ubuduñe upravýati tuða ruka. Nismo raspi-sivali referendum, ali neñemo dopustiti nikakva stranameãaça. Suverenitet i teritorijalni integritet "Vremena" su zanas svetiça.

Meðutim, moramo priznati da u redakciji veñ poodavno

tiça borba protiv vlasti, funkcije i odgovornosti, a posebnoprotiv obima posla na koji se stiåe pravo preuzimaçem vlas-ti. Dosadaãçi glavni i odgovorni dugo je traæio zamenu i go-tovo izgubio svaku nadu. Novi je pristigao faktiåki u pos-ledçi åas. Moæda vam se åini da se on na slici malko kiselosmeje, ali saåekajmo da vidimo ko ñe biti posledçi.

Da li ñe naãi åitaoci uoåiti neku promenu? Nadamo se daneñe, odnosno da hoñe. Mi se, naime, borimo za kontinuitet,kao i protiv çega. U ovom sluåaju to, pored ostalog, znaåi dañe Æarkoviñ ostati direktor lista, dok ñe Panåiñ nastaviti daispisuje tekstove u koliåini i kvalitetu kojim nas je razmazio.

Predsednik Upravnog odbora

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


6 VREME ■ 2. MAJ 1998.

Krvava granica

Prst u brani

Uskoj granici. Po onome ãto se moglo zak-ýuåiti iz saopãteça Vojske Jugoslavije,graniåari su doåekali u zasedi veñu grupunaoruæanih lica koja su pokuãavala iz Al-banije da prenesu veliku koliåinu oruæja. Udva odvojena okrãaja poginulo je 23 lica, a

naknadno je javýeno za joã dvojicu ubije-nih u åiãñeçu terena. Vojska je do sada objavila imena 17 identifikovanih i dvojicezarobýenih; svi su kosovski Albanci. Vojs-ka, koja nije imala gubitaka, tvrdi da je ugrupi bilo 200 pripadnika Oslobodilaåkevojske Kosova (UÅK) koji su se vrañali satrodnevne obuke u Albaniji.

Deo ãtampe preneo je informaciju "izneimenovanih vojnih izvora" po kojoj semeðu poginulima nalazi i izvesni NaimMaýoku, bivãi kapetan JNA, osuðen 1985.zbog ålanstva u tzv. Vojnom komitetu zaosloboðeçe Kosova. Navodno je zarobý-

en i izvesni Ramadan Gaãi, osuðen po is-tom osnovu i u okviru iste grupe. Prisustvo

åetvrtak 23. aprila, u 5:45 ujut-ro, na podruåju prevoja Morina,zapadno od Ðakovice, desio se– dosad – najteæi pograniåni in-cident na jugoslovensko-alban-

Maýokua i Gaãija, navodno "visokih ofi-cira UÅK", trebalo je da dokaæe vezu i ko-ntinuitet izmeðu marksistiåko-leçinistiå-kih ilegalnih grupa iz osamdesetih godina isadaãçih pobuçenika. Ispostavilo se, me-ðutim, da nijednog od te dvojice tu nije bi-lo i da su obojica æivi i zdravi negde u inos-transtvu. Mada su obojica u izvesnoj vezisa UÅK, ozbiýni izvori tvrde danisu deo komandne strukture.

GAÑE NA IZLOÆBI: Nakon

ovog okrãaja sledili su izveãtaji ogotovo svakodnevnim sukobimana granici, uglavnom u istom po-druåju. Naime, broj staza i bogazapreko Prokletija, prohodnih u ovodoba godine, ograniåen je åak i zamazge i peãake, tako da sugraniåari, sa svojim pojaåaçimaiz sastava Komande specijalnihsnaga, mogli da pokriju zasedamamoguñe prolaze. Nije iskýuåenoni da su graniåari raspolagali oba-veãtajnim podacima o karavanimaoruæja i dobrovoýaca: severnom

Albanijom gazduju ãverceri i tr-govci, koji cene novac; ne moæe se

iskýuåiti ni "bratska pomoñ" neke od veñihobaveãtajnih sluæbi iz inostranstva.

Ima tu, meðutim, nekih nejasnih seg-menata. Pre svega, mora se pretpostavitida lokalni Albanci sa obe strane graniceimaju dovoýno iskustva u krijumåarskomposlu; tokom tri godine sankcija od toga suæiveli. Kako se moglo desiti da karavan od

D R A G A N

I L I Ñ

- D T

Vojska Jugoslavije aktivirala se na Kosovu posle mnogo nagaðaça islutçi. Nastala je velika zbrka u kojoj se niko ne snalazi najboýe.

Vojska i OVK se odmeravaju i åarkaju, a ozbiýni sukobi tek predstoje

TEMA Vremena

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 72. MAJ 1998.

dvesta ýudi sa åetiri tone oruæja i municijekrene da prelazi granicu daçu, uz viku,pesmu i ãenluk, kako reåe predstavnik zaãtampu Vojske? Kako to da Vojska ni u jednom od pet æestokih okrãaja na granici

nije imala gubitaka u ýudstvu i tehnici,osim dva lakãe raçena vojnika u utorak?Kakva je to "vojna obuka" od tri dana, kadse za to vreme ne moæe åestito nauåiti nirukovaçe puãkom? Nisu objavýena imena joã najmaçe sedmorice Albanaca, za kojevojni izvori kaæu da su poginuli ili biliraçeni u naknadnim okrãajima. Vojska jeu Medija centru Udruæeça novinara Srbijeu Priãtini priredila izloæbu zapleçenognaoruæaça i vojne opreme; s obzirom navrste i koliåine, pre ñe biti da su na jednugomilu sakupili sve ãto su do sada uspelida zaplene. Åetrdesetak mitraýeza raznih

vrsta; skoro 500 razliåitih puãaka; prateñiãaræeri i municijske kutije; skoro 300ruånih bombi itd; sve to teãko da je iãlo u jednom karavanu. Bile su izloæene i jednemuãke gañe stranog porekla (dæokej, belesa tankim crvenim i plavim prugama), alisu kasnije skloçene.

Oåigledan je odreðeni propagandninapor da bi se stvorio utisak o sauåesniãtvualbanskih vlasti u celoj priåi. Naåelnik Up-rave bezbednosti VJ, gen. Aleksandar Di-mitrijeviñ, pozvao je sebi vojne ataãee ak-reditovane u Beogradu i upoznao ih sa saz-naçima do kojih je çegova Sluæba doãla.Jugoslovenska vlada do sada je viãe putaprotestovala kod albanske ambasade u Be-ogradu, zahtevajuñi da Republika Albanijazaustavi ilegalne prelaske granice. Alban-ske vlasti su – sa svoje strane – demantov-ale te optuæbe, tvrdeñi da Vojska Jugo-slavije "gomila trupe na granici i povreðujevazduãni prostor" i maltretira neduæan al-banski æivaý. Ostaci vojske Republike Al-banije, koja se joã oporavýa od letoãçegpotpunog raspada, stavýeni su u stepen na-

jviãe borbene pripravnosti, a ministar odb-rane Albanije podneo je ostavku.

VATRENO OPIPAVANJE: VojskaJugoslavije pojaåala je svoje efektive nacelom Kosovu, a najviãe u zapadnom

delu, uz granicu. Komanda specijalnihsnaga poslala je elemente 72. i 63. (pado-branske) brigade i neãto vojne policije;primeñen je dolazak na Kosovo oklopno-mehanizovanih, artiýerijskih i peãadijskih jedinica redovnog sastava. Veñi brojvojnika utaborio se na obali Radoçiåkog jezera (veãtaåka akumulacija severno odÐakovice) i tu je i doãlo do prvog napadaUÅK na armiju, proãle nedeýe. Vojska

tvrdi da su te trupetu na "redovnoj ve-æbi na terenu". Al-banski izvori saKosova tvrde da je

ta lokacija idealna za dejstva protiv upor-iãta UÅK u ðakoviåkom kraju. Za sela Ja-blanicu, Gloðane i Gramoåeý smatra seda su takva uporiãta. U Jablanici senavodno nalazi glavni ãtab UÅK.

Prema albanskim izvorima sa Kosova,Vojska je poåela da koristi artiýeriju.UÅK je – sa svoje strane – poåela da ko-risti minobacaåe i ruåne raketne bacaåe uveñem obimu nego ranije. Obe strane se

U Priãtini, u tiãiniIako se i posle dve nedeýe svakoga dana izmeðu pet hiýada i deset hiýada ýudiodaziva pozivu Koordinacionog odbora albanskih partija Kosova da "ako imaju nekaposla u gradu" od 12 do 12:30 proãetaju priãtinskim korzoom, oåigledno je da ovih danaoko podneva na korzo dolaze uglavnom oni koji nemaju preåa posla. Tinejdæeri i pen-zioneri. Albanci sredçih godina u posledçe vreme su nekako rasejani i odsutni. "Zar to joã uvek postoji?",odgovorio je jedan od çih na pitaçe da li je bio u protestnoj ãetçi.

Za razliku od prethodnih meseci, iz javnosti su odsutni i politiåki protivnici Ibrahi-ma Rugove, koji je praktiåno ostao sam na kosovskoj politiåkoj sceni. Posledçi izazivaåNovi demokratski savez Kosova, koji su osnovali Redæep Ñosja i Hidajet Hiseni, nemabaã mnogo uspeha u aktuelnoj kampaçi pridobijaça lokalnih organa stranke. "Oni sepozivaju na kontinuitet sa 'izvornim' DSK-om, ali teãko da ñe ih neko ozbiýno shvatiti",kaæe jedan posmatraå ovdaãçih politiåkih dogaðaja. "Mislim da oni samo pokuãavajuda postanu politiåko krilo OVK-a. Uostalom, i Ñosja i Hiseni su leviåari, a izgleda da uOVK-u ima dosta nekadaãçih marksista-leçinista."

Ñosjina nova partija ovih dana uglavnom ñuti, ali se zato oglaãavaju Rugova i çegovDSK. Oni upozoravaju na "policijski teror nad stanovnicima deåanskih i ðakoviåkihsela" i traæe da meðunarodna zajednica svim sredstvima zaustavi agresiju. Fehmi Agani,koordinator Rugovinog pregovaraåkog tima, izjavio je da Albanci neñe doñi na prego-vore sa ekipom Ratka Markoviña izmeðu ostalog i zato ãto se "tim razgovorima pokuãa-va prikriti ono ãto rade vojska i policija".

U petak je na satelitskom programu albanske televizije premijerno emitovan spot Kosova for peace ("Kosovo za mir"). U ovom projektu, åiji je pokroviteý "kancelarijapredsednika republike", uåestvuju sve znaåajnija imena muziåke scene kosovskih Alba-

naca, a na kraju spota pojavýuje se i sam Rugova."Svi govore kako treba da ratujemo, ali nisam primetio da iko iãta åini na

tom planu", kaæe jedan mladi Albanac iz Priãtine. Iako je od dogaðaja u Dreni-ci, u martu ove godine, dotad vrlo æiva kulturna i estradna aktivnost kosovskihAlbanaca zamrla, kafiñi su uveåe puni mladog sveta. Ipak, dovoýno je da seproãiri "vest" da se negde u gradu puca, pa da se sve isprazni. Posle se ispostavida je u pitaçu redovno pucaçe u vazduh u Vraçevcu, prigradskom naseýu –divýem u svakom smislu reåi.

Omiýena aktivnost Priãtevaca koji se ovih veåeri odluåe da nekud izaðu jesteprebrojavaçe novinara. Stranih novinara ima sve viãe, ali su sve loãije ra-spoloæeni. Sa svakodnevnih foto-kino safarija po Kosovu donose sve maçe ple-na. "Prava stvar" se ne moæe ni videti, a gotovo da se niãta ne moæe snimiti.

Straãno je reñi, ali ni sahrane, jedini dogaðaji koji se na terenu joã mogusnimiti, nisu viãe medijski tako atraktivne. Posledçi pogreb devetorice uåetrvtak poginulih Albanaca, odræan u metohijskom selu Ereå, zapaæen je nezbog slike, veñ zbog reåi kosovskog akademika Zekerijaha Cane ("zaduæenog

za sahrane", kaæu zlobnici). On je svojim sunarodnicima rekao samo: "Oruæjeu ruke!" ZORAN B. NIKOLIÑ

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 19988

Kosovski emigranti u Ãvajcarskoj

Za rat spremni- Trpeli smo deset godina. Sad je dosta. Hoñemo da budemo ravnopravni.- Koji bi vas oblik ravnopravnosti zadovoý io?- Samo nezavisnost.- To verovatno znaåi rat.- Neka bude.

vo je jedna od sekvenci iz viãesatnogsusreta grupe jugoslovenskih novi-nara iz nezavisnih medija i kos-O

ovskih Albanaca nastaçenih u Æenevi.

Razgovor je voðen neposredno pred izbi- jaçe najnovijeg talasa pograniånih sukobaizmeðu Jugoslavije i Albanije, u prostorija-ma Albanskog narodnog univerziteta – nekevrste radniåkog univerziteta osnovanog uaprilu 1996. godine. Univerzitet je osnovaoUli Lojenberger, ãvajcarski dræavýanin, imasamo jednog stalno zaposlenog i mnogo-brojne saradnike, i tu se sedamdana u nedeýi okupýa nekolikostotina Albanaca koji, ãto legalno,ãto ilegalno, borave u Æenevi. Or-ganizuju se kursevi za popravkutelevizora, kursevi kuvaça (na-

roåio francuske kuhiçe, kako bise ýudi mogli zapoãýavati uæenevskim restoranima), francus-kog jezika. Ovaj posledçi poseb-no pohaðaju æene, a organizo-vano je i åuvaçe dece dok su onena åasovima. Lekar, poreklom saKosova, koji radi u jednoj od ãva-

jcarskih bolnica pomaæe u zdrav-stvenoj zaãtiti svojih sunarodnika.U veåerçim satima organizuju sekulturno-zabavni programi, kon-certi, izloæbe, postoji restoran ukojem kuvaju i posluæuju oni koji

se obuåavaju za te profesije. Tokom posete jugoslovenskih novinara, u susednoj prostor-iji se s paæçom pratio dnevnik TV Tirane.

U Æenevi – prema podacima Univerzite-ta – trenutno boravi oko 8000 Albanaca,veñinom sa Kosova, od toga 5500 sa dozvo-lom boravka na odreðeno vreme, 1000 ýudikoji traæe politiåki azil, a ostali su ilegalniimigranti. Uli Lojenberger kaæe da se al-banska zajednica suoåava sa ozbiýnim prob-lemima u vezi sa pravom ostanka u Ãvajcar-skoj, u pogledu çihovog zdravstvenogstaça, visoke stope nezaposlenosti i opas-nosti kojoj su izloæeni mladi da upadnu u

mreæu albanskog podzemýa u Ãvajcarskoj.NESTRPLJENJE: U razgovoru sa jugoslovenskim novinarima bili su vrlo

otvoreni. Lojenberger je govorio na fran-cuskom, stalno istiåuñi da je on ãvajcarskidræavýanin i kao takav samo posmatraå –mada je izrekao vrlo precizne stavove o pra-

vu kosovskih Albanaca na samoopre-deýeçe. Ostali su govorili na albanskom, akako nije bilo oficijelnog prevodioca, pre-vodili su oni koji su najboýe znali srpski.Novinari su govorili na srpskom – i uglavn-om su ih svi razumeli. U svakom trenutkuuåtivi domañini – koji su nudili piñe, veåerui pokazivali brigu imamo li gde da prespava-

mo u Æenevi – savrãeno su jasno stavili doznaça da je strpýeçu doãao kraj, da jevreme za borbu radi ostvarivaça prava kos-ovskih Albanaca, da su spremni za rat i daga se ne boje. Samo je jedan od çih, koji jebivãi diplomata, pristajao na nekakvu au-tonomiju, odnosno Kosovo-republiku kaoprelazno reãeçe do nezavisnosti. Svi ostalizahtevaju nezavisnost, odmah.

Tridesetåetvorogodiãçi Albanac kojiveñ nekoliko godina boravi u Æenevi,zaduæen u Univerzitetu za kulturno-zabavniæivot, objasnio je da je u tom gradu naãaodevojku svog æivota, da ima novca koliko

mu treba, da ima sve ãto ýudi normalnotraæe od æivota – ali da je shvatio da sve tonema nikakvu vrednost bez poãtovaça,

ÃTA KAÆE NAÃA "BASTILJA":Kosovski centar u Æenevi

za sada opipavaju, izbegavajuñi veñesukobe. Po uåestalosti graniånih incidena-ta i çihovoj prirodi (infiltracija ýudi ioruæja), jasno je da veñi sukobi tek slede.Taktika vojske neprijatno podseña na

sliåne procese u bliæoj proãlosti: artiýer-ijska vatra iz utvrðenih pozicija na ciýeveza koje nije jasno zasluæuju li takve na-pade; sve uåestalije glasine o trveçimaoko nadleænosti izmeðu vojske i policijetakoðe bude señaça na 1991. Kosovo,meðutim, nije ni Hrvatska ni Bosna, nitiVJ po snazi i politiåkom uticaju moæe dase meri sa bivãom JNA, çenim tadaãçimparavojnim pomagaåima i – ãto je na- jvaænije – srpskim lokalnim teritorijalci-ma na tim terenima, koji su ubrzo postaliglavnina srpskih snaga. Srba na Kosovunema dovoýno za takvu podrãku. Neko ñe

reñi da je Kosovo Srbija, pa da za lokaln-om podrãkom nema potrebe; podsetimose samo da je Kosovo najguãñe naseýendeo SR Jugoslavije, sa albanskom de-mografskom zasiñenoãñu od barem 90%.Vojska Jugoslavije u toj situaciji liåi naonog holandskog deåaka koji je dræao prstu brani da more ne provali i ne poplavipola dræave (vidi tekst Barta Rajsa "Ãverci gerila" u ovom broju); pitaçe je samohoñe li vojsci stiñi pomoñ. Granica sa Al-banijom moæe se – teorijski – hermetiåkizatvoriti i åuvati, ali je to veoma skupo.Uostalom, sve i da granice ostanu

zatvorene, teãko da ñe se UÅK od toga sa-suãiti i nestati. Prevoj Morina nije Ho ÃiMinov put. Kosovski problem nije prob-lem infiltracije ýudi i oruæja, veñ problemdugogodiãçe pogreãne politike i zat-varaça oåiju pred stvarnoãñu. Vojnimputem se takvi problemi ne reãavaju,naroåito ako iza puke sile ne stoji – kakose åini – nikakva politika, niti nacionalnikonsenzus za rat. Sve i da neko objaviopãtu mobilizaciju vojske za Kosovo, ve-liko je pitaçe kakav bi odziv bio (1991.uz uporedivu vruñu ratnohuãkaåku propa-

gandu odziv je bio u proseku oko 15 ods-to). Kosovski informativni centar (blizakIbrahimu Rugovi) javýa o "masovnomdezertiraçu regruta" iz VJ; pouzdani iz-vori iz Ðakovice i Peñi potvrdili su da jebarem pet regruta VJ dezertiralo tokomproãle nedeýe, ãto bi trebalo da bude do-voýno zabriçavajuñe.

Gerilska sezona na Balkanu tradicio-nalno poåiçe 6. maja, na Ðurðevdan, itraje do Mitrova-dne, 8. novembra. Kadgora olista, kaæu graniåari, vidýivost padaza 50 odsto. Zalet nasiýa na Kosovupostignut je i zamajac je teãko zaustaviti.

A do Mitrovdana ima mnogo. ■DEJAN ANASTASIJEVIÑ

MILOÃ VASIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 92. MAJ 1998

ima dosta ýudi koji po radçama kraduboksove cigareta i farmerke i prodaju ih naulici da bi se izdræavali – ne znajuñi vero-vatno da je u zemýi iz koje dolaze to uo-biåajen naåin preæivýavaça. Zato su,reåeno nam je, demonstracije kosovskih Albanaca u Ãvajcarskoj

posle dreniåkog masakra izazvale vrlo malo simpatija kod Ãvajca-raca.Ima meðu kosovskim izbeglicama i zaista tragiånih priåa. U

ministarstvu pravde i policije ispriåali su nam jednu. Politika imi-gracionih vlasti je da razdvoje porodice koje ilegalno ulaze u Ãvaj-carsku – oca na jednu, æene i decu na drugu stranu (pri åemu svikoji traæe azil dobijaju smeãtaj, hranu i tri ãvajcarska frankadnevno). Jedan otac nije mogao da podnese da bude razdvojen odæene, doãao je u drugi grad u centar gde je ona bila smeãtena s dvojemale dece i ubio je, naoåigled dece. On je, razume se, uhapãen iosuðen. Sad se Ãvajcarci pitaju ãta da rade s decom? I traæe majåinurodbinu po Kosovu da vide ima li nekoga voýnog da ih primi.

Kad je reå o optuæbama Beograda da se u Ãvajcarskoj nalazevoðe Oslobodilaåke vojske Kosova koje odatle pripremaju ustanak,

u ministarstvu pravde i policije nedvosmisleno kaæu da vlada te ze-mýe nikad ne bi podræala politiåku grupaciju koja se sluæi nele-galnim sredstvima da zbaci legalnu vlast ili da se otcepi od legalnedræave. I u ministarstvu spoýnih poslova nam je reåeno da se Ãvaj-carska protivi nezavisnosti Kosova i da je åvrsto na stanoviãtutraæeça reãeça u okviru SRJ. I da to govore i Albancima, s tim ãtobi poveñana autonomija bila "korisna". Ukoliko bi visoki pred-stavnici OVK-a doãli u Ãvajcarsku da kuju zavere protiv SRJ, bilibi, kaæu u ministarstvu pravde i policije, uhapãeni i vrañeni u ze-mýu. Stvari su, meðutim, komplikovanije kad je reå o finansiraçuOVK-a iz Ãvajcarske. U policiji znaju za taksu od tri posto koju svizaposleni kosovski Albanci u Ãvajcarskoj plañaju ilegalnoj kos-ovskoj vladi, navodno za ãkolovaçe. Svesni su da se i sad prik-upýaju pare, ali kad neko ko legalno radi u Ãvajcarskoj skine pare

sa svog raåuna, to nije nikakvo kriviåno delo. Kome oni daju pare izaãto, to ãvajcarske vlasti ne mogu da kontroliãu, mada znaju dapare u kesama redovno prelaze ãvajcarsko-italijansku granicu i nas-tavýaju u Albaniju i na Kosovo. Kaæu da dræavni tuæilac pokuãavapobliæe da se obavesti tome, kao i da je pre dva meseca pojaåanaãvajcarsko-italijanska granica prema Tiñinu. Poslato je joã 80 pri-padnika pograniåne straæe i pojaåano elektronsko obezbeðeçe.Napravýeni su i planovi akcije u sluåaju da na granicu nagrne nahiýade novih izbeglica.■

Åekajuñi repatrijacijuPrema podacima Federalne kancelarije za izbeglice, koja je u

Ãvajcarskoj pod okriýem Ministarstva pravde i policije, samo

tokom aprila 1998. u tu zemýu je iz Savezne Republike Jugoslavijeuãlo 800 ýudi, od toga 89,6 odsto ilegalno, u najveñem broju saKosova. I inaåe se u Ãvajcarsku najviãe ilegalno ulazi iz SRJ, zatimiz Albanije, Turske i Ãri Lanke. Od kraja proãle godine, broj izbe-glica koji je uãao u Ãvajcarsku iz Jugoslavije porastao je za 35 ods-to. Sa Kosova ilegalno dolaze uglavnom oni koji u Ãvajcarskojimaju neku rodbinu. Ako ih uhvati policija, traæe politiåki azil. Åimga traæe, poåiçe procedura ispitivaça opravdanosti navoda o poli-tiåkom progonu.

U pomenutoj kancelariji sasvim otvoreno kaæu da veñina çihlaæe, da imaju laæne dokumente. Ãvajcarci temeýno proveravajusvaku priåu o progonu preko svojih ambasada, preko albanskih ad-vokata i aktivista za ýudska prava na Kosovu. Proveravaju da li jetaåno da se, na primer, u Ðakovici ili Prizrenu dana tog-i-tog desi-

lo ono ãto osoba koja traæi azil tvrdi. Samo oko ãest odsto potencijalnih azilanata moæe da se nada da ñe regulisati svoj status, jer suprema proceni ãvajcarskih sluæbi svi ostali ekonomski emigranti.Na osnovu sporazuma ãvajcarske i jugoslovenske vlade, potpisan-og 1997. godine (posle trogodiãçih pregovora), 14.500 emigrana-ta ima da se vrati na Kosovo. Ãvajcarci ih vrañaju svakodnevno,avionima JAT-a, i dosad se vratilo oko 900 ýudi. U Kancelariji zaizbeglice kaæu da se voða kosovskih Albanaca Ibrahim Rugovanije protivio repatrijaciji, iznevãi stav da se tako spreåava stvaraçebrojåane neravnoteæe u odnosu na srpsko stanovniãtvo na Kosovu.

Ãvajcarska nije prestala sa repatrijacijom ni posle dreniåkogpokoýa jer, kako nam je objaãçeno, za takvu se odluku u emi-grantskoj populaciji sazna odmah, i onda krenu novi talasi ile-galnih ulazaka. Nezvaniåno, meðutim, kaæu da ñe u sluåaju rata

morati da obustave repatrijaciju, i oåigledno nisu sreñni zbog toga.Uopãte, ni u ministarstvu policije ni u ministarstvu spoýnih poslo-va ne kriju da kosovski Albanci, druga po brojnosti izbegliåka pop-ulacija u Ãvajcarskoj, nisu naroåito popularni. U velikom broju sebave kriminalom – od sitnog kriminala do krupne trgovinedrogom. U skoro svakoj policijskoj raciji pojavi se neko albanskoime, i åak i partije koje formiraju ãvajcarsku vladu traæe oãtriji stavprema imigrantima, çihovo hapãeçe i vrañaçe u zemýu åim seodbije azil (prema vaæeñim propisima imaju pravo æalbe). Jedanod ýudi zaduæen za imigraciju sa zaprepaãñeçem je ispriåao da R.N.

ravnopravnosti, slobode. Isto bi, kaæe, re-zonovali i Srbi, pa i Ãvajcarci da su izloæenirepresiji kakvu trpe Albanci na Kosovu.

Virdæina, Albanka koja viãe od deset go-dina æivi i radi u Ãvajcarskoj, kaæe da nije niiz kakve nacionalistiåke porodice, da onasama nije nacionalista. Kao i skoro svi osta-li, meðutim, ima brojnu familiju na Kosovuza koju svakodnevno brine i zakýuåuje daAlbanci viãe ne mogu pristati na bilo kakve"ãeñere" u vidu autonomije ili republike.

Naim, najradikalniji meðu sagovornici-ma, kaæe da je sa 16 godina uhapãen zbogverbalnog delikta i da je åetiri godine proveou kosovskim zatvorima pre nego ãto jedoãao u Ãvajcarsku. Reãeçe vidi u vojnomangaæovaçu Zapada, jer se u Bosni pokaza-lo da je to jedini argument koji Srbi ra-zumeju. Na pitaçe kakvu bi konkretnovojnu intervenciju hteo, misli li na bombar-

dovaçe Srba od strane NATO-a, rekao je danije baã na to mislio, ali da se svakako Za-pad mora vojno angaæovati.

Na sve opaske da svet dosad nije poka-zao razumevaçe za æeýu kosovskih Albancaza otcepýeçem, unisono su odgovarali da sesvet zalagao i za integritet Jugoslavije prenego ãto se raspala, ali da su – åim je rat izbio– priznali nezavisnost Slovenije i Hrvatske.Argumenti da nisu isto slovenaåko-italijanskaili hrvatsko-maðarska i kosovsko-albanska ikosovsko-makedonska granica nemaju zaçih nikakvu teæinu. Biñe ærtava, to znaju, alisu uvereni da je doãlo vreme da se ostvareçihovi politiåki ciýevi.

"Ako sutra poåne rat, hoñeã li uzetipuãku i otiñi na Kosovo", pitao je ovaj novi-nar Albanca koji je sluãajuñi razgovor stalnoispod glasa ponavýao da bi se rat nekakomorao izbeñi.

Uzvratio je pitaçem – a ãta bi ti uradila?Ako se bude moralo, rekao je, otiñi ñe daratuje.

"Ja ne mrzim Srbe. Imao sam jedno letou Budvi devojku Srpkiçu, prijateýe Srbe naKosovu. Ali ne moæe ovako viãe, razumeãli", rekao je pomenuti Albanac zaduæen zakulturno-zabavni æivot.

"Dobro, nemoj onda da pogineã.""Nadam se da neñu, ja volim æivot.""Nemoj po moguñstvu ni mene da

ubijeã.""Taman posla, rekao sam ti da ne mrzim

nikog."Ostao je, meðutim, nesumçiv utisak: ni

on ni veñina ostalih sagovornika nisu æeleliniãta loãe ni sagovornicima iz Jugoslavije, nitibilo kome drugom ponaosob. Osim ako se upogreãnom trenutku ne naðu na niãanu. ■

ROKSANDA NINÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 199810

ta albanska dræava umalo je nestala. Teknakon dolaska meðunarodnih snaga i izbo-ra odræanih neposredno nakon toga, a podokriýem OEBS-a, situacija se popravila.Sada Nano i çegovi saradnici pokuãavajuda ponovo uspostave neãto ãto bi se moglo

nazvati vojskom, da povrate autoritetpoliciji, sudstvu i nadasve da revitalizujurazorenu privredu.

Koliko god to bilo neshvatýivo Srbima:nacionalizam je marginalna stvar u Al-baniji. Albanci ne brinu mnogo za svojupotlaåenu brañu na Kosovu. Mnogi od çihmisle da su svi Albanci sa Kosova poput

Hajdina Sejdija, vlasnika kompanije IlirijaHoldings – koji se nakon pada komunizmavozikao Tiranom u belom rols-rojsuobeñavajuñi izgradçu hotela "Ãeraton", aiza koga su, nakon ãto je uhapãen zbog pre-vara u Ãvajcarskoj, ostali samo neplañeniraåuni i velika rupa u centru grada.

"Video sam na televiziji da su studentiu Priãtini demonstrirali", kaæe sredoveånaAlbanka iz Skadra. "Ali ne mogu da ne

Pogled s druge strane

Ãverc i gerilaKoliko god to bilo neshvatýivo Srbima: nacionalizam jemarginalna stvar u Albaniji

primetim da svi oni nose skupocene patike.Dakle, ãta oni zapravo æele?"

Mnogi Albanci vide Kosovare kaobogate, arogantne i hvalisave ýude. Åak niubistva desetina Albanaca u Drenici nisu

ponukala veliki broj ýudi da protestujuprotiv Srbije – najveñi broj demonstranataili potiåe sa Kosova, ili su tu bili popartijskom zadatku.

Sve i da æeli da uåini viãe za Kosovarei çihovu borbu za nezavisnost, albanskavlada za to ima veoma malo manevarskogprostora. Albanija potpuno zavisi odstranih donatora. Savetnik albanskogpremijera kaæe da je "Kosovo najveñispoýnopolitiåki problem" çegove zemýe,ali dodaje: "Pratimo veoma paæýivo ãta ñemeðunarodna zajednica da kaæe o tom pi-taçu i nastojimo da budemo u toku."

Pa ako albanske vlasti ne stoje iza upa-da naoruæanih grupa "terorista" u Jugo-slaviju, ko onda stoji?

SRKANJE: Severna Albanija je izvanvladine kontrole. Svako tamo ima barem jednu automatsku puãku, odnetu iz vojnihmagacina tokom pobune. Podruåje je podkontrolom lokalnih klanova i raznih

naoruæanih bandi. Ljudi tudaputuju iskýuåivo daçu i samoglavnim putevima iz straha dabi mogli biti opýaåkani, pa igore od toga.

Duæ nekoliko stotina kilo-metara puta kroz severnu Al-baniju samo jednom smo ug-ledali policajca. Sedeo je u kaf-iñu u jednom malom planin-skom selu i srkao kafu.

Glavni posao ovih klanova je ãverc: cigareta,ýudi i oruæja.Åak i daçu mali brodovi ploveSkadarskim jezerom, a zvukçihovih motora mogu da åuju ialbanski i jugoslovenski carini-ci. Na obali se mogu videtiýudi sa mobilnim telefonima

kako navode brodove ka obali.Jedan od brodiña priãao je gru-pi ýudi na jugoslovenskoj obalisa ponudom: "Taksi? Do Al-banije?"

Albanski ãverceri zapoãýa-vaju stotine ýudi u selima duæ

reke Bojane i Skadarskog jezera i operiãugotovo uz pristanak vlasti. Skadar je postaocentar za ãverc oruæja i kradenih automobi-la, kaæu funkcioneri Evropske zajednicekoji ovde redovno osmatraju granicu. Ãver-cuje se u Crnu Goru, a odatle na Kosovo uzpomoñ lokalne mafije. "Kad su pare u pi-

taçu, nema etniåkih podela", kaæu zvaniåni-ci ciniåno. "Pretpostavýamo da je veñinaoruæja pokradenog iz vojnih magacina u Al-

da je çegova zemýa navodno organizova-la upade brojnih "teroristiåkih" grupa nateritoriju Jugoslavije.

Ova optuæba sasvim je lepo posluæilaJugoslaviji kako bi objasnila da nedavninemiri na Kosovu nisu u vezi sa situacijomu toj oblasti veñ su deo podmuklog planastrane dræave.

Kao ãto bi se moglo i oåekivati, istina jeneãto drugaåija. Najpre zbog toga ãtozvaniåna Albanija ne podræava oruæanupobunu na Kosovu. A sve i da podræava,nedostaju joj sredstva i organizacionesposobnosti da bi bila od koristi.

Albanska vlada sa premijerom Fato-

som Nanom na åelu ima druge prioritete:organizovaçe dræave posle proãlo-godiãçih pobuna, na primer. Proãlog mar-

A

SPECIJALNO ZA "VREME"IZ SEVERNE ALBANIJE

lbanski predstavnik pozvan je ne-davno na konsultacije u Ministarst-vo spoýnih poslova zbog optuæbi

POGLED KROZ DVOGLED: Albanski vojnik osmatra granicu R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 112. MAJ 1998

Liåni stav

Akcije i reakcije jednakom, pa åak i jaåom mjerom. Mislimda je nesporno da vlada u Tirani, koja joãuvijek ulaæe velike napore da barem djelo-miåno sanira posýedice proãlogodiãçe dug-otrajne krize i bukvalnog raspada dræavnog ibezbijednosnog sistema, jednostavno nema potencijala da se

suoåi sa takovim krupnim izazovom.Proãlogodiãçi lomovi ipak mogu da pruæe bar djelomiånoobjaãçeçe za ono ãto se na granici deãava. Po slobodnim procje-nama, u Albaniji je preko pola miliona komada razgrabýenogoruæja u civilnom posjedu, a iz tog se fundusa bez teãkoña moguprikupiti one koliåine koje se ãvercaju preko granice.

U pogledu moguñih protagonista i inspiratora pograniånih in-cidenata, treba se podsjetiti kako je sve donedavna reæimska pro-paganda kod nas likujuñi izvjeãtavala da Tirana, tj. Nano, ne kon-troliãe sjever zemýe, da je na tom prostoru i nakon prvobitnogsmirivaça i daýe uticajan Sali Beriãa, koji ispoýava pretenzije dase angaæuje u vezi sa kosovskom krizom. Nije li, stoga, logiånobarem ispitati da li se uz granicu ne ispoýava, moæda, aktivnostvelikoalbanskih nacionalista, koji æele da nametnu svoje uåeãñe

bez obzira na tragiåne posýedice koje, uostalom, ne pogaðajuçih veñ çihove kosovske sunarodnike.

Da je situaciju na albanskoj strani granice, na surovom ibrdovitom terenu teãko staviti pod kontrolu centralnih vlasti go-vori i formiraçe specijalnog tima Vlade koji ñe izvrãiti uviðajstaça na granici, kao i operativnog tima koji ñe u saradçi salokalnim vlastima i UNHCR-om povesti brigu o ishrani ismjeãtaju brojnih albanskih porodica izbjeglih sa Kosova, daspomenemo i drugi pravac ilegalnog prelaska zajedniåke granice.

Dodatni i moæda najvaæniji razlog zbog kojeg je teãko pov- jerovati u aktivnu ulogu Tirane u izazivaçu ili reæiraçu pog-raniånih incidenata leæi i u çihovom nesumçivom saznaçu dasvaki takav dogaðaj moæe biti viãestruko zloupotrebýen zaprimjenu nasiýa prema kosovskim Albancima, kao ãto je rjeåitopokazalo iskustvo masakra civila u Dreniåkoj oblasti.

Da bi bile uvjerýive, sve postojeñe optuæbe morale bi bitimeðunarodno verifikovane, kao uostalom i albanske tvrdçe opovredama çihovog vazduãnog prostora od strane vazduhoplo-va VJ. Izvjesnu ulogu bi moglo odigrati i aktiviraçe zajedniåkemjeãovite komisije za pograniåne incidente, koja je davno institu-cionalizirana, a danas se i ne spomiçe. Bez provjere iznesenihtvrdçi ostaje neizbjeæan utisak da se iza baraæne propagandnevatre priprema zapravo neposredna primjena nasiýa kao sredst-va nametaça æeýenih rijeãeça.■

NOVAK PRIBIÑEVIÑ

staçe na tom dijelu jugoslovensko-albanske granice, ãto je veñdovelo do pogibije nekoliko desetina mladih kosovskih Albana-ca, uz opasnost ãireça oruæanih konflikata u pograniånom pros-toru, a moæda i izbijaça maçe ili viãe ograniåenog oruæanogsudara dviju susjednih zemaýa. Po procijenama mnogih nezavis-nih domañih i stranih promatraåa, ðakoviåki kraj i cjeli prok-letijski amfiteatar predstavýaju tempiranu bombu koja moæesvakog åasa da eksplodira. Takav opasni potencijal prekriven jegromoglasnom obostranom propagandom, u åemu predvodi jugoslovenska ili srpska strana u teæçi da dræavu i Vladu Al-banije uåini neposredno odgovornim za "sistematske oruæaneprovokacije kojima se ugroæava bezbijednost granica SRJ... saciýem izazivaça nestabilnosti i mijeãaça u unutraãçe posloveSR Jugoslavije, i pomoñi vanregionalnim faktorima za pritiskeprema SRJ", kako je sroåeno u protestu uruåenom otpravnikuposlova Republike Albanije u Beogradu.

U sloæenim i kontroverznim prilikama koje vladaju ãirom Bal-kana, niko nije, naravno, osloboðen moguñe odgovornosti dok sene dokaæe suprotno. Stoga je uputno razmotriti kolika je vjerodos-tojnost mnogobrojnih tvrdçi, argumenata i "dokaza" koji se nudeu potvrdu teze o involviranosti vlade u Tirani u ugroæavaçu teri-torijalnog integriteta i suvereniteta SR Jugoslavije.

Nedavna izjava albanskog premijera Fatosa Nanoa oodbrambenoj komponenti oruæanog otpora dijela mladih na Ko-sovu odmah je i glatko protumaåena kao opravdaçe i podrãka

terorizmu. A Nano je zapravo izçeo jednostavnu i nepobitnuistinu da dio mladih ýudi koji se na Kosovu, sigurno i nes-motreno, latio oruæja to åini i u odgovor viãegodiãçem reæimudræavnog terora i represije, koji je obeleæio çihovu cjelokupnumladost i sazrijevaçe.

Nije, svakako, sporno da ima, na Prokletijama, nekon-trolisanih prelaza granica, u oba pravca. Jedinice i patrole VJpresreñu naoruæane grupe mladih kosovskih Albanaca sa takoporaznim posýedicama da je teãko zamisliti da bi neka, bilokoja, vlada bila spremna da uprkos iskýuåivo jednostranim ært-vama nastavi uporno takvu avanturistiåku politiku.

Svaki napad na teritorijalni integritet moæe da izazove uzvrat

Uveñ skoro do krajçe granice eksplozivnoj situaciji ãiromKosova, posledçih nedeýa se posebno prijeteñi zaoãtrava

baniji proãle godine sada na Kosovu."

Prema glasinama iz kafiña i diplo-matskim izvorima – od kojih su ovi prvi uAlbaniji mnogo pouzdaniji – kýuåni åoveku ovom poslu je Azem Hajdari. On jeblizak saradnik bivãeg predsednika SalijaBeriãe i takoðe je rodom iz sela Tropoja.

KLANOVI: Vojska Jugoslavije tvrdida je jedan od terorista koji su uhvañenitokom protekle nedeýe priznao da jeproãao obuku u Tropoji i tamo dobiooruæje pre nego ãto su ga poslali na Koso-vo. Mnogi iz Tropoje imaju roðake u Rafãii Dukaðinu, kako Albanci zovu Kosovo iMetohiju, i maçe su indiferentni prema

onome ãto se tamo zbiva sa çihovom sa-brañom. Vlast je u graniånom regionupodeýena izmeðu dva velika klana – jedan

je pro -, a drugi kontra – Beriãe – i krvavi

obraåuni izmeðu çih deo su svakodnevice.Ali oba klana dele mræçu prema Nanou,koga nazivaju pseudokomunistiåkim juæ-çakom.

Oslobodilaåka vojska Kosova lakomoæe da operiãe u takvom bezvlaãñu. Imaviãe nego dovoýno novca koji joj ãaýu al-banski gastarbajteri iz Zapadne Evrope,kako bi mogli da plate ili podmite svakogalbanskog zvaniånika. Njihov glavni sa-radnik je, prema nekim glasinama, bivãiBeriãin telohraniteý koji je ostao bez poslakada je çegov poslodavac siãao sa vlasti.

Donedavno su kosovski gerilci prelazili

granicu relativno lako. U Drenici su gerilcisa kineskim kalaãçikovima u rukama åaktvrdili: "Jugoslovenski vojnici ne pred-

stavýaju neki problem za nas. To su golo-

bradi klinci suviãe uplaãeni da izaðu izbunkera."Ovo se definitivno promenilo otkad je

jugoslovenska vojska poslala pojaåaçe nagranicu proteklog meseca. Laki prelaz odTropoje do Deåana preko Morina prelaza je odseåen, i gerilci sada traæe alternativneputeve. Prema nekim glasinama, gerilci supoåeli da prelaze granicu preko Prokletija iÃar-planine na jugu.

Jugoslovenska vojska sve viãe podseñana Hansija Brinkera, legendarnog Hol-anðanina koji je prstom zaåepio rupu nabrani i tako danima spreåavao potop. ■

BART RIJS(Autor je holandski novinar,viãegodiãnji dopisnik sa Balkana)

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


12 VREME ■ 2. MAJ 1998.

P

Referendum

Ljuta trava sa GazimestanaKod siromaãnih referendum je hirurãki noæ, a kod bogatih anestetik.Kakav je bio srpski referendum od 23. aprila

redsednik SRJ Slobodan Milo-ãeviñ doãao je do svoje noveplebiscitarne podrãke u trenutkukada raste spirala nasiýa na Ko-

sovu, dok zlokobno odjekujureåi iz 1987. – na ýutu ranu, ýutu travu.Kampaça je bila kratka, a nova politiå-

ka homogenizacija u Srbiji brza. Po zvaniå-noj evidenciji 23. aprila na referendum jeizaãlo 5.297.796 graðana, ãto znaåi da jebroj biraåa za 260.000 veñi nego, na do sadarekordnim izborima, 1990.

Na pitaçe: "Da li prihvatate uåeãñestranih predstavnika u reãavaçu problemana Kosovu i Metohiji?" – 94,73 odsto çihodgovorilo je sa "ne", a samo çih 180.692sa "da". Portparol SPS-a Ivica Daåiñ je tugrupu glasaåa proglasio minornom i nedos-

tojnom komentara.Kao da glavnu poruku ne emituje brojkaod 5.017.383 onih koji su rekli "ne", veñåiçenica da je bilo samo 180.000 onih kojisu rekli "da".

Slobodan Miloãeviñ je, verovatno, taånoprocenio da ñe broj onih koji se na biraliãtuopredeli za strano posredniãtvo biti minima-lan; da opozicioni politiåari u Srbiji nisu os-eñali da svojim biraåima mogu objasniti zaã-to da glasaju "da"; a da ñe albanski politiåaridræati svojih 800.000 glasaåa u poloæajuotvorene nelojalnosti dræavi u kojoj æive.

PRETNJE I RADOVANJE: Potpred-sednik srpske vlade dr Vojislav Ãeãeý izjav-io je posle referenduma da rezultat pojaåavapregovaraåke pozicije srpske strane. Povo-dom uspeha referenduma srpski radikali suprvi put izaãli na ulice sa nacionalnim, par-tijskim i bar jednom crnom åetniåkom zas-tavom, a socijalisti su u Kruãevcu organizo-vali vatromet.

Stranim diplomatama poslata je porukau 5 miliona primeraka da nemaju ãanse daza svoje posredniãtvo pridobiju znaåajnijideo srpskog javnog mçeça, koje ãargarepune voli a ãtapa se ne boji.

Ponavýajuñi taånu prognozu da ñe od-govor biti "ne", Amerikanci i predstavnicizapadnoevropskih zemaýa su taj referen-

dum unapred ignorisali i negirali çegovznaåaj. Leni Fiãer, predsednica Evropskogparlamenta, izjavila je kako "ne moæete od-luåivati o tome da li je tri plus tri jednako

osam". Kosovo viãe nije vaãe unutraãçe pi-taçe, ponavýali su Srbima od Vaãingtonapreko Londona do Bona, åime su postaliaktivisti srpskih radikala.

Sadaãça evro-ameriåka politika u Srbi- ji i srpska spoýna politika ponovo su dodir-

nule svoje limite. Taj splet okolnosti jaåa iobnavýa rigidnost, izolacionizam, autoritar-nost i nacionalne konflikte, a ugroæava ov-daãçe slabe demokratske institucije. Magiå-ni krug je tako zatvoren. Problem je u tome,ãto evro-ameriåki politiåari nisu ti koji treba

da budu zabrinuti ãto im recept za jug Bal-kana ne vaýa. To bi po logici stvari trebaloda brine ovdaãçe "poverenike naroda".

RATNI REFERENDUMI: Da li je tajreferendum razliåit od onih plebiscita kojih je u toku raspada SFRJ bilo nebrojeno mno-go – najpre o suverenim republikama i raz-nim autonomijama "u okviru SFRJ", a ondao suverenitetu novih nacionalnih dræava?Ako je proglaãeçe nezavisnosti Slovenijeod SFRJ septembra 1991. potvrðeno na ref-erendumu od 23. decembra 1990. ispalo na- jsreñniji referendum, krajiãki Srbi su sig-urno ispali najtragiånije ærtve plebiscita –oni su na referendumu 1990. usvojili odlukuo autonomiji u Hrvatskoj, a sve se pet godi-

na kasnije, posle rata i razaraça zavrãilo eg-zodusom Srba iz Hrvatske.

Bosanski Srbi su februara 1992. na refer-endumu odluåili da ostanu u Jugoslaviji, a

malo kasnije u februaru i martu 1992, na re-ferendumu koji su Srbi bojkotovali, Hrvati iMuslimani glasaju sa secesiju, Bosna i Her-cegovina proglaãava nezavisnost i rat se ras-plamsava. Zavrãetak tog rata postao je åuveni po joã jednom referendumu bosanskih Srba

(1995), koji zvaniåni Beograd nije priznao, ana ãta sada podseña Demokratska stranka.

DVA PUTA 104: Na referendumu ufebruaru i martu 1992. godine, 66 odstograðana Crne Gore odluåilo je da ova re-publika, kao suverena dræava, ostane u SR

Jugoslaviji, a graðani Srbije nisu se o tomeizjaãçavali, veñ im je septembra 1992. post-avýeno pitaçe o izborima, grbu i zastavi, nareferendumu na koji se nisu odazvali u do-voýnom broju, poãto socijalistiåka partijatada nije bila za to suãtinski zainteresovana.

Srbija je ureðena na osnovu referendumazvanog "prvo ustav pa izbori", zvanog joã"104 odsto", po ustavu koji je nepromenýivbez referenduma. Da li se sada pribeglo ref-erendumu na sporedno pitaçe samo da bi sevidelo kako je taj ustav nepromenýiv?

SUMNJE: Kritiåari referenduma su bilirazliåiti po profilu (DSS, DS, GSS, vojvo-ðanski autonomaãi, SDA, neãto slobodnih),i svi su se maçe-viãe slagali u jednom, da

ISPOÃTOVAO INICIJATIVU PREDSEDNIKA SRJ: Miloãeviñ na referendumu D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 132. MAJ 1998.

IRSKA ENIGMA: Ovih dana sukob u Severnoj Irskoj klizika miru posle istorijskog sporazuma, a za 22. maj se pripremareferendum o åvrãñim vezama Irske sa Evropskom unijom i iz-menama irskog ustavnog zahteva za Severnu Irsku...

Na referendumu 1973. u Irskoj, koji su bojkotovali katolici,glasaåi Severne Irske odluåili su da ostanu u Velikoj Britaniji, ane da se prikýuåe Republici Irskoj.

U Britaniji politiåki lideri ñe raditi zajedno s premijeromTonijem Blerom, da bi obezbedili yes na referendumu sledeñegmeseca... Velãko pitaçe vrtelo se po referendumima joã od go-dine 1979, a maja 1997. pobeda Laburistiåke partije Ãkotske iãkotska autonomija doãli su na red.

Jeziåki nesporazum u Kvebeku produæen je ustavnom kri-zom, zbog toga ãto je dogovor svih partija odbaåen na nacional-nom referendumu oktobra 1992...

KAP ÃPANSKE KRVI: ETA je nastavila s bombaãkom ak-tivnoãñu, uprkos tome ãto je pod ãpanskim kraýem HuanomKarlosom 1979. referendumom odobrena baskijska autonomija.ETA je marginalizovana tek kad se Ãpanija 1986. prikýuåilaEvropskoj uniji, a Francuska se sloæila da vrãi ekstradiciju teror-ista. Ãpanija je, inaåe, postala ålan NATO-a 1982, a potvrdila je

svoje ålanstvo na referendumu u januaru i martu 1986.Deviåanska Ostrva su oktobra 1993. produæila status kvo asamo pet odsto se izjasnilo za ukidaçe suvereniteta SAD nadovom ostrvskom dræavom. Na referendumu 10. septembra1967. graðani Gibraltara odluåili su velikom veñinom da ostanupod britanskom vlaãñu i da odbace prikýuåeçe Ãpaniji. Fran-cuska je 21. aprila objavila potpisivaçe ugovora o odlagaçuglasaça o nezavisnosti Nove Kaledonije za 15-20 godina, ali jeobeñana veña autonomija. Jula 1962. Alæirci su u velikoj veñiniglasali za nezavisnost.

U Australiji 1967. referendum je ovlastio federalnu vladu daukýuåi Aboridæine u izborni cenzus, a inicijalni ustupci su brzoprevladani traæeçem graðanske jednakosti, jednakosti plata,prava na zemýu na teritorijama od posebnog kulturnog i istor-

ijskog znaåaja.EVROREFERENDUMI: Ãireçe Evropske unije prañeno je referendumima. U januaru 1972, posle dve godine pregovora,potpisani su ugovori o pristupaçu: Velika Britanija (prvi refer-endum u britanskoj istoriji odobrio je taj korak rezultatom 2:1),Irska i Danska ratifikovale su ih referendumima, a Norveãka jedva puta (1993. i 1994. na referendumu) odluåila da ostanenapoýu. Francuzi su za Mastrihtski ugovor 1992. glasali tesnomveñinom: 51 za, a 49 protiv.

Maja 1994. Evropski parlament odobrio je ålanstvo Finske uEU, a finski glasaåi odobrili su ålanstvo na referendumu od 16.oktobra 1994... Mastrihtski ugovor nije usvojen u Danskoj, a tre-nutno danski analitiåari raåunaju kakve ñe dugoroåne efekteimati ako Danci 28. maja ove godine joã jednom kaæu "ne" Am-

sterdamskom ugovoru. ■M. M.

Moñ referenduma

Ballot and bullet Referendumi su se mnoæili u raspadajuñim dræavama (SSSR,

SFRJ, ÅSR) iz kojih su nastale 22 nove dræave, ali ovde nijeuvek vaæilo pravilo ballot not bullet (glasaåki list, a ne metak). Utreñini sluåajeva (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina,Åeåenija, Moldavija, Gruzija, Jermenija, Nagorno Karabahitd...) referendumi su bili uvod u krvavi konflikt, a u dve treñinesluåajeva referendumi su predstavýali sredstvo za legitimizacijunovog ustavnog poretka na krhotinama starih federacija. Tako jereferendum za koji su znali antiåka Gråka, nemaåka plemena,gradski skupovi u kolonijalnoj Novoj Engleskoj (ameriåki ustav je potvrðen nekom vrstom referenduma) i Ãvajcarska – sadaponovo otkriven, kao nacionalno blago.

Referendumima su odobreni novi ustavi: Rumunije – 1991.(donatori strane pomoñi uticali su da on sadræi klauzule o slobod-noj træiãnoj privredi i garantovaçu ýudskih prava); Kazahstana– u avgustu 1995. (podrãka oko 90 odsto izbornog tela); Jer-menije – jula 1995; Referendumom je marta 1992. ustanovýenTatarstan kao suverena dræava...

Godine 1993. Krim je bio kost u grlu Ukrajine, åiji suzvaniånici zahtevali da se zabrani krimski referendum o nezavis-nosti. Umesto referenduma odræana je "anketa" na kojoj je 70odsto krimskih glasaåa traæilo veñi stepen nezavisnosti i dvojnorusko-ukrajinsko dræavýanstvo. Staçe je klizilo ka ratu, ali surusko-ukrajinski interesi da se spor reãi sporazumom bili jaåi, zarazliku od "balkanskog sluåaja".

PREDSEDNIÅKA KARTA: Referendum je åesto sredstvoza jaåaçe autoriteta vladara – 25. aprila 1993. ruskom predsed-niku Jeýcinu referendumom je potvrðen mandat i program, pos-

le åega je on sazvao Ustavnu konferenciju predstavnika svih ter-itorija i glavnih politiåkih i socijalnih grupa, predoåio nacrt usta-va za jak predsedniåki sistem, a taj ustav je takoðe potvrðen nareferendumu. U Belorusiji je posle konfrontacije predsednika ivrhovnog suda Lukaãenko odneo pobedu na referendumu.Maðarska je referendumom usvojila pravilo da se predsednikrepublike bira u skupãtini ako direktnom glasaçu pristupi malibroj glasaåa, posle åega je za ãefa dræave u Skupãtini izabranArpad Genc. Slovaåki predsednik Mihal Kovaå raspisao je refer-endum o tome da li da predsednik dræave bude biran na direkt-nim izborima.

U Iranu je 1979. referendumom odobren novi ustav kojim jeustanovýena islamska republika; decembra 1984. tako su odo-breni islamistiåki zakoni i produæeçe mandata za predsednika

Zia u Pakistanu; a u Iraku je oktobra 1995. odobreno predsedni-ku da vlada u joã jednom sedmogodiãçem turnusu.

Slobodan Miloãeviñ izmeðu sebe i meðun-arodne zajednice stavýa srpski narod, da re-æim pere svoje greãke i da graðani nisu pita-ni ni o vaænijim stvarima. Oponenti nisuuopãte kontrolisali. Bilo je doduãe ocena

(Kosta Åavoãki) da objavýeni rezultat nijerealan, naroåito sudeñi po rezultatima u Me-tohiji (Ðakovica 25 odsto izaãlih), mada jebilo nekoliko zapaæaça o nepravilnostimana biraåkim mestima (jedan ålan porodice

glasa za celu familiju u Zreçaninu, i nanekim biraåkim mestima na Kosovu). Ko-misiji za sprovoðeçe referenduma nijepodnet nijedan prigovor, niti je bilo poniãta-vaça glasova, a i u sam sastav Komisije i

çenu brzinu rada se sumçalo. Bilo je neu-temeýenih priæeýkivaça da ñe vladajuñastranka morati da lopatama ubacuje listiñekako bi namakla uspeh referenduma; bilo jeizveãtaja o pustim biraliãtima, ali je veñina

novinskih izveãtaåa konstatovala ono ãto jepredoåavala u najavama dogaðaja, da rezu-ltat referenduma zapravo ne predstavýaiznenaðeçe i da nije ozbiýnije osporen.

LAKO OBJAÃNJENJE: Socijalistiå-

ko-radikalska vlada je lako objasnila gla-saåima da se pitaçe zapravo odnosi na"uåeãñe stranih predstavnika", (uostalomneki strani predstavnici su ukýuåeni u tajproces, a neke, kao evropske parlamentarce,

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.14

Duh Vremena

Uspeãnoizbegavaçe miraKosovo je, po svoj prilici, veñ u ovom trenutku za Srbiju

konaåno izgubýeno, pre bilo kakvih pregovora. Veñ je palo

suviãe ærtava i svaka nova samo dodatno oduzima smisaozvaniånoj srpskoj poziciji; reå je o unutraãçem pitaçu nakoje niko ne treba da obraña paæçu. Takvu teritoriju, s

tako homogenim i toliko antagoniziranim stanovniãtvom,nikakva sila viãe ne bi mogla da zadræi

banije? Pa, nekog partnera morate imati, apitaçe je samo zaãto ovaj dræavnik uvekbira i åak briæýivo neguje najekstremnije?

Njegove kolege danas, uglavnom, po-laze od pretpostavke da je rat nesreña kojase mora izbegavati gotovo po svaku cenu.Miloãeviñ to isto misli o miru. Tokomsadaãçe krize na Kosovu on nije napravionijedan gest, ne raåunajuñi laæne, koji bivodio smirivaçu i izbegavaçu sukoba.Naprotiv, dræao se kao åovek koji samoåeka ãto boýi izgovor pa da raspali. To jekao kad bi vozaå automobila, åim vidi daneko pretråava ulicu mimo prelaza dodaogas, smatrajuñi da je u pravu.

Verujem, dakle, da ponaãaçe kos-ovskih Albanaca nije primarno, iako nevelim da oni samo reaguju na poteze Sr-

bije. Nema sumçe da meðu çima sadpostoji totalan konsenzus oko toga ãtaæele, da to æele ãto pre i da su spremni daubijaju i ginu, da plate koliko mogu, dapadaju u zagrýaj i dodvoravaju se svakomko im moæe pomoñi. Meðutim, çihovanajveña nada ostaje Slobodan Miloãeviñ.Njihov zahtev da im se Kosovo prepustiinaåe bi imao uporiãte u realnosti, ali tosamo po sebi ne bi bilo dovoýno da se pri-hvati meçaçe pravnog statusa Kosova.

Na albanskoj strani bio bi argumenttipa "zemýa pripada onima koji je obraðu-

ju", ãto bi neko mogao smatrati praved-nim, ali zemýa u stvarnosti ipak pripadazemýoposedniku. Zato çihov argument

Srbiji se sve vraña na svojemesto. Neko vreme, posleDejtona, ovde se hodalo ne-sigurno i kolebýivo, bez jas-nog ciýa i lepo se videlo da

Uona uloga faktora stabilnosti i doslednogmiroýuba nije pisana za naãeg predsedni-ka. Neka se drugi bave vrañaçem umeðunarodnu zajednicu, neka normalizu-

ju odnose oni kojima je do normalnosti,on viãe zaista neñe.

Pustio je jednom da ga nagovore,probao je i video da je to odvratno, da nijeza prave ýude, da je sporo, dosadno, gçe-cavo. Ãto da se zamajava i nateæe s diplo-matijom i pregovorima kad ima Kosovo.Zar nije oduvek raåunao s tim da, na kraju,kad sve drugo ode i nestane, preostaje joã

ta poslastica? I eto, doãao je taj trenutak.Ono ãto se sad dogaða na Kosovu moædabi se joã uvek moglo zvati i nekakodrugaåije, ali ãto da se zalagujemo? To

jeste rat. Moæda tek na poåetku, ali veñ do-voýno odmakao, sudeñi po broju ærtava,po voýi da se nastavi i po odsustvu veñihprepreka.

Miloãeviñ je obavio uobiåajene pripre-mne radçe: restauracija TV Bastiýe, ref-erendum, patriotsko-izdajniåka kampaça,odbijaçe spoýçeg sveta, agitacija protivseparatizma, åak je, za svaki sluåaj, otvor-io joã jedan TV kanal. Ali, pitañete, ãta je salbanskim terorizmom, s Oslobodilaåkomvojskom Kosova, s ãvercom oruæja iz Al-

upravo pozivaju), veñ da pitaçe u stvari gla-si: "Da li da tim secesionistima damo repub-liku?"

Raspisivaåi referenduma su, to je sada iz-vesno, sa sigurnoãñu pretpostavýali da imaju

uz sebe viãe od 50 odsto biraåkog tela.Po nekim saznaçima SPS aktivisti bilisu dobili zadatak da ostvare odziv biraåa odpreko 85 odsto. U maçim opãtinama rezul-tati uostalom liåe na rezultate izbora u total-itarnim sistemima – Aleksandrovac (90,83odsto), Vlasotince (93,54), Gadæin Han(92,46), Æagubica (88, ) Ñuprija (95,63)... Unekim selima se na glasaçe iãlo sa zastava-ma i harmonikama kao 1948. U deset selapirotskog okruga glasaçe je zavrãeno dodevet sati ujutro, sa odzivom 100 odsto.

Socijalisti su posebno naglaãavali da je uBeogradu na biraliãte izaãlo znatno viãe bi-

raåa nego prethodnih godina, a beogradskaopãtina Stari grad sa 59,3 odsto izaãlih odu-dara od te slike, ãto je sluåaj i sa Novim Sa-dom (60,35).

Najniæi izlazak na biraliãte zabeleæen jeu opãtinama Glogovac (1,48 odsto), Srbica(4,1), Orahovac (7,53), Klina (19,14),Podujevo (5,43). Relativno nizak odziv za-beleæen je u Tutinu (53,64), u Sjenici(38,32)... To znaåi da je najveñi broj Albana-ca i priliåno veliki broj sandæaåkih Musli-mana-Boãçaka bojkotovao referendum.Ukupan rezultat sugeriãe zakýuåak da jebroj glasaåa za 12 procenata veñi od pro-centa Srba u populaciji. Podaci iz vojvoðan-skih opãtina sugeriãu, na primer, da su seMaðari masovno odazvali na referendum.

Pre raspisivaça referenduma bilo je jas-no da postoji konsenzus parlamentarnihstranaka u Srbiji, da se bez obzira na meðun-arodni pritisak vojno-policijski efektivi naKosovu ne smeju smaçivati, pre nego ãtooruæana pobuna kosovskih Albanaca ne budeuguãena i da Srbija Kosovu ne moæe dati pra-vo na secesiju, koja po ovdaãçoj politiåkoj iustavnoj praksi dolazi sa statusom republike.Iz izjava ameriåkih predstavnika, a i iz drugih

izvora, beogradske vlasti su mogle zakýuåitida ñe od çih u zavrãnici biti traæeno baã onoãto oni bez velike nevoýe ne æele dati – na-pravili su æivi ãtit.

Ima moæda i nekih dopunskih motiva.Zbog otpora Crnogoraca proãle godine seodustalo od promene saveznog ustava, zatoih se sada niko nije setio za dan dræavnosti.Videñe se kakav ñe biti uticaj srpskog april-skog referenduma na majske crnogorskeparlamentarne izbore, i na poloæaj, sada naZapadu rado viðenog, crnogorskog pred-sednika Mila Ðukanoviña. Uzimajuñi u ob-zir rezultate srpskog referenduma vaã hro-

niåar se u ovim okolnostima na tog koça nebi kladio. ■

MILAN MILOÃEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 152. MAJ 1998.

kom zainteresovanom. Ali, kako Srbijanije niãta od toga, nego najviãe liåi nastaromodnu despotiju, onda bi se i naOVK uskoro moglo gledati kao na narod-nooslobodilaåki pokret.

Iskustvo prethodnog rata moralo bi biti

dovoýno pouåno, a ono glasi da se takavrat dobija, odnosno gubi, maçe oruæjem aviãe u predstavi koju o sukobýenim stran-

ama imaju svetskesile. Åak i bez çiho-vog direktnog vojnogmeãaça. Postoji neã-to kao "svetsko javno

mçeçe" protiv kojegnije lako uspeãno ra-tovati, a Srbi odavnonisu mezimci te sile.To je, zapravo, onasila koja vam kaæe dali ste u pravu ili niste.Neñu da kaæem da jeta svetska pravdapristrasna i skroz iz-manipulisana. Napro-tiv, uglavnom nije,niti je time lako ma-nipulisati, iakoovdaãçi propagan-disti vole da veruju dasve svetske televizijelaæu jednako kaolokalna.

U tom pogledu, uoåima sveta, kosovs-ka stvar stoji po Srbi-

ju veñ gotovo bezna-deæno loãe, aMiloãeviñ se upiçeda je ãto bræe sasvimupropasti. Ako je,

meðutim, stvar iona-ko izgubýena, ondaboýe ãto bræe. U tomsmislu Miloãeviñ bi

joã mogao raåunati napohvale od straneonih koji æele da seSrbija ãto pre okrene

na drugu stranu, oslobodi kosovskog bal-asta i krene u modernizaciju. Ali, naravno,on neñe doæiveti da åuje takve pohvale. Onne misli tako daleko, niti gleda u tompravcu. Za sada ga zadovoýava samo toãto ponovo teåe krv.

Meðutim, u posledçe vreme napravio je suviãe mnogo izbezumýujuñih poteza,otvorio sve moguñe frontove i podigao svebrane, kao da predoseña pribliæavaçe fi-nala, pa æeli da potop bude dostojan çe-gove veliåine. Ne mogu da razumemkako sve to trpe i prate ýudi oko çegakoji nisu nuæno inficirani, bar ne u istomstepenu, i koji bi morali da misle i navlastitu koæu. Kako planiraju da preæivepotop? Da li se on pita ãta prolazi krozglave tih kojima je okruæen? Ko kome tuveruje, na osnovu åega i do koje taåke?

Biñe zabavno sluãati jednog dana odgo-vore na ovakva pitaça. ■

STOJAN CEROVIÑ

dobija na snazi onda kada se svi uvere dataj zemýoposednik upropaãtava svojposed i sistematski se ogreãuje o ýudske iboæje zakone, te da bi bilo sevap liãiti gasvega. Åini mi se da se na Kosovu stvarirazvijaju upravo u tom pravcu. Taånije,mislim da je veñ preðena crta, posle kojeishod postaje lako predvidýiv.

Kosovo je, po svoj prilici, veñ u ovomtrenutku za Srbiju konaåno izgubýeno, prebilo kakvih pregovora. Veñ je palo suviãeærtava i svaka nova samo dodatno oduzi-ma smisao zvaniånoj srpskoj poziciji; reå

je o unutraãçem pitaçu na koje niko netreba da obraña paæçu. Takvu teritoriju, stako homogenim i toliko antagoniziranimstanovniãtvom, nikakva sila viãe ne bimogla da zadræi. A da bi akcije OVK-abile oznaåene kao åisti terorizam, Srbija bi

morala biti poãteno ureðena, nuditi Al-bancima neãto ãto deluje praviåno i mora-la bi umeti da to lepo i taåno prikaæe sva-

U oåima sveta,kosovska stvar stoji poSrbiju veñ gotovobeznadeæno loãe, aMiloãeviñ se upiçe da jeãto bræe sasvim upropasti

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 199816

Crna Gora i "ostatak" Jugoslavije

Filip u MlecimaDa li je predsednik crnogorske vlade pokvario plan po kome jetrebalo da ispadne da jedino Bulatoviñ poãtuje saveznu dræavu

Filip Vujanoviñ koji je, za razliku od Ðu-kanoviña i Maroviña, dobio poziv, kao ipedesetak drugih zvanica iz Crne Gore. UCrnoj Gori, bar ãto se ýudi iz vlasti tiåe,niko nije gorio od æeýe da se sretne i ruku-

je sa Miloãeviñem. To, uostalom, i ne kriju, no premijer Filip Vujanoviñ je ipak naprijem u Beograd otiãao sa redukovanomdelegacijom, prije svega iz poãtovaçaprema Crnoj Gori i saveznoj dræavi zakoju se narod Crne Gore izjasnio na refer-endumu. To je saopãteno javnosti, uzporuku da Jugoslavija i çeni znaåajni da-tumi ne mogu biti niåije vlasniãtvo, pa nivlasniãtvo predsjednika SlobodanaMiloãeviña. U tom smislu najoãtriji je bioSvetozar Maroviñ, predsjednik crnogor-skog parlamenta, koji je otvorenim pis-

mom – åestitkom predsjedniku Miloãe-viñu poruåio: "U Jugoslaviju sve viãevjerujem, jer ona pokazuje da moæe da is-trpi i Vas i nas greãne i smrtne ýude, dapreæivi i Vas koji åesto u çoj tako malo

pomaæete."BAÅENA RUKAVICA: U svakomsluåaju, to ãto se dogodilo na Dandræavnosti Jugoslavije ne moæe se shvatitidrugaåije nego kao najava posledçegpokuãaja predsjednika SlobodanaMiloãeviña da ukloni vrh crnogorske vlas-ti i zamijeni ih onima koji ñe mu smjernoklimati glavama. Reakcija crnogorskihzvaniånika nedvosmisleno vodi zakýuåkuda je baåena rukavica – prihvañena.Ãtaviãe, utisak je da ñe naredni sukob biti

joã æeãñi, posebno u insistiraçu daMiloãeviñ poãtuje Ustavom definisana ov-laãñeça, ili da se jednostavno ukloni.

Tuåa ñe se sasvim izvjesno nastavititokom izborne kampaçe za majske par-lamentarne izbore, koja je u toku. NovakKilibarda, lider Narodne stranke, ocijeçujeda je Miloãeviñ svojim gestom upravo htioda demonstrira da snaæno stoji iza MomiraBulatoviña u kojem vidi uzdanicu za pov-ratak Crne Gore pod svoje skute. No, Kili-barda tvrdi da Miloãeviñ samo zamajavaBulatoviña, jer je na prijem ipak pozvao

"Ne moæete to ovde da radite! Idite uvaãu crnogorsku vilu!" tim rijeåi-ma uz poviãeni ton obratio se jedan

oficir iz obezbjeðeça predsjednika Slo-bodana Miloãeviña, premijeru Crne GoreFilipu Vujanoviñu, u holu Palate Fed-eracije dok je davao izjavu za televiziju, apovodom prijema u åast dræavnosti SRJ,na koji Miloãeviñ nije pozvao Mila Ðu-kanoviña i Svetozara Maroviña. Izvor"Vremena" tvrdi da je u tom trenutkuoãtro reagovao potpredsjednik saveznevlade Vojin Ðukanoviñ, ali da je verbalniokrãaj sprijeåio Vujanoviñ predlogom daizjavu da na izlaznim vratima novobeo-gradske Palate Federacije.

Tako se na prijemu kod SlobodanaMiloãeviña proveo crnogorski premijer

A GDE JE MILO: Strpljivi åestitari u Palati federacije

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 172. MAJ 1998.

▲

Vlada Srbije

Gazda i krokodilMinistar iz SPS-a dobio je dva zamenika – jednog iz JUL-a,drugog iz SRS-a i obrnuto

donedavno takoðe zaposlena u SO Zemun.Liåni primer radikala izgleda nije pre-

viãe impresionirao ministre-direktore izdrugog dela koalicije, koji i ne pomiãýajuna moguñnost da se "rasterete" dodatnihfunkcija. Ãeãeýevo "gde su ti ministri, Mir-

ko", shvañeno je, meðu ålanovima noveVlade iz redova levice, za sada samo kaoprva åarka. U trenucima kada su levica iradikali udarniåki radili na uspehu referen-duma, otvaraçe ovog pitaça preko stuba-ca ãtampe bilo bi, naravno, kontraproduk-tivno. Ãto ne znaåi da kada za to doðevreme, ne bi moglo biti i iskoriãñeno napravi naåin. Tada bi i sam Vojislav Ãeãeýmogao moæda da se vrati svom nekadaã-çem, po socijaliste ponekad "poganom" jeziku, koji je ne tako davno umeo da kaæei ovo: "Socijalistiåka vlast ne moæe dazaustavi kriminal, jer je u çega do grla

umeãana i to u samom vrhu vlasti."Pomalo u senci referenduma i priprema

za istorijsko "ne" proãla je, inaåe, vest kako je Vlada pre desetak dana imenovala za-menike i pomoñnike ministara, kao i sekre-tare ministarstava i rukovodioce drugihdræavnih organa i organizacija. U zvaniån-om saopãteçu sa ove sednice reåeno jekako ñe se "izvrãenim imenovaçima obez-bediti maksimalna struånost i operativnostu reãavaçu pitaça iz delokruga Vlade".Iza ove lepo obuåene istine krije se izgledaåiçenica da ñe ubuduñe fotokopir aparati uzgradi Vlade raditi do usijaça. Novo-postavýeni zamenici i pomoñnici biñenaime i svojevrsna kontrola ministrima.Tako je, na primer, ministar iz SPS-a na- jåeãñe dobio dva zamenika – jednog izJUL-a, drugog iz SRS-a. I obrnuto, radministra radikala biñe najåeãñe prañen saåetvoro oåiju. Sve to, moglo bi da izgledaotprilike ovako: åim ministar socijalistaskokne do svoje firme, pomoñnik radikaltrkne do fotokopir aparata da fotokopirapapir koji je ministar upravo potpisao. Zasvaki sluåaj, jer nikad se ne zna kada bimoglo da zatreba. Tako je nova srpska vla-

da od 36 ministara dobila i åitavu prateñuadministrativnu armiju raznih pomoñnika,zamenika i struånih saradnika koji ñe, iz-

puñeni u ono ãto se zbiva u novojsrpskoj vladi tvrde da svakoga jutra u zgradi na uglu Nemaçine iU

Kneza Miloãa prvo stiæu ministri iz crnogdela "crveno-crne koalicije", odnosnoradikali. Meðu prvima je jedan od pet pot-

predsednika Vlade – dr Vojislav Ãeãeý.Neãto malo posle osam, Ãeãeý "postroja-va" sve radikale iz Vlade i proverava ãta kood çih radi tog dana. Kada zavrãi da se sasvojima igra "çihovog premijera", Ãeãeý,ponekad, takoðe kaæu upuñeni, pozove pra-vog premijera Mirka Marjanoviña i poma-lo podrugýivo pita: "Gde su ti ministri,Mirko." A Mirko, kome srpski jezik (kao iekonomija) nikada nije bio jaåa strana,obiåno ne zna ãta da odgovori, pa kaæe:"Opet ti, jeba ga ti."

Bez obzira na punu verodostojnost ovepriåe o dijalogu koji se izjutra vodi meðu

ålanovima "crveno-crne koalicije", åiçen-ica je da dobar deo "Mirkovih" na posaozaista stiæe priliåno kasno. Od 20 ålanovaVlade iz redova SPS-a i JUL-a, çih sedamsu istovremeno i direktori pojedinih firmi iålanovi upravnih odbora raznih preduzeñaili predstavnici vaænih dræavnih institucija.Uz sve to priåa se i o privatnim "ministar-skim firmama", pogotovo onim koje sevode na æene, decu, svastike... U svakomsluåaju, mnogi od "Mirkovih" imaju gdeda svrate pre nego ãto doðu na posao uVladu, a takva praksa je bila priliånorasprostraçena i u prethodnom Marjan-oviñevom kabinetu koga su mnogi uopoziciji (raåunajuñi tada i VojislavaÃeãeýa) nazivali "direktorska vlada".

LIÅNI PRIMER: Na jednom od prvihsastanaka nove Vlade, Ãeãeý je, kako semoæe åuti, traæio od svojih kolega iz SPS-ai JUL-a da podnesu ostavke na sve direk-torske funkcije koje dræe paralelno s mini-starskim mestima. Liåno on, odmah poãto je postao potpredsednik Vlade, povukao ses mesta gradonaåelnika Zemuna. Sliåno jeuåinio i novi ministar informisaça Ale-ksandar Vuåiñ, koji je dao ostavku na mes-

to direktora sportsko-poslovnog centra"Pinki" u Zemunu, kao i ministarka zalokalnu samoupravu Gordana Pop Laziñ,

gove ministre, koji predstavýaju crnogor-sku vlast.

Åiçenica da je Miloãeviñ pozvao Vu- janoviña, koji je nedavno izjavio da seMiloãeviñ mora promijeniti ili ñe biti zam-

ijeçen, i da Vujanoviñ ne zaostaje u kri-tikama na raåun predsjednika Jugoslavijenavodi neke na zakýuåak da je SlobodanMiloãeviñ imao plan koji je propao Vujan-oviñevim dolaskom na prijem. Naime, go-tovo do 15 åasova 27. aprila bilo je zagon-etno da li ñe Ðukanoviñ i Maroviñ putovatiu Beograd. Saopãteno je da su pozivniceotiãle iz Beograda, ali u Podgoricu nijesustigle. Iz kabineta predsjednika Miloãeviñausmeno je saopãteno da su pozivnice pos-late, ali to niko pismeno nije htio da potvr-di, ãto bi, sasvim izvijesno bila dovoýnazamijena za zvaniåne pozivnice koje nije-su stizale. Pismene potvrde nije bilo, pa suÐukanoviñ i Maroviñ odluåili da nepoz-vani ne idu. Maroviñ je na veñ pomenutnaåin åestitao praznik Miloãeviñu, a Ðu-kanoviñ je, pakujuñi se za put u Bon,sroåio åestitku graðanima Crne Gore iJugoslavije.

Revoltirani Miloãeviñevim postup-kom, mnogi pozvani su jednostavnostavili do znaça da neñe da idu. Mnogi inijesu poãli, a sasvim sigurno, kako se uPodgorici procijeçuje, Miloãeviñ jeoåekivao da neñe doñi ni Vujanoviñ sa

svojim saradnicima. Da li je Miloãeviñoåekivao da ñe Ðukanoviñ predloæiti daniko ne ide, pa da potom krene snaæna ka-mpaça dokazivaça separatizma crnogor-skog rukovodstva, pitaçe je na koji je istoveåe djelimiåno odgovorio Radio Beo-grad. Izvjeãtajem da na prijem u PalatiFederacije nijesu doãli samo oni koji nepoãtuju Jugoslaviju, veñ putuju po svijetus namjerom da je razbiju. Sasvim je izvjes-no da ñe takvih ocijena i pisanija biti napretek narednih dana, ali åiçenica je da sugledaoci informativnih programa RTS-auzalud pokuãavali da meðu zvanicama ug-ledaju premijera Filipa Vujanoviña, dok sesa ekrana smijeãilo lice Momira Bula-toviña koji je zadovoýno sukao brke.

U izjavi za "Vreme" Miodrag Vuk-oviñ, potpredsjednik Vlade (inaåe jedanod tvoraca Æabýaåkog ustava), koji je od-bio da putuje u Beograd i Miloãeviñu pruæiruku, kaæe da se nije dogodilo niãta ne-oåekivano jer iznenaðeça ne moæe biti,kako kaæe Vukoviñ, od åovjeka koji jeprekomponovao sve institucije saveznedræave i podredio ih svojoj voýi. Iz vrhacrnogorske vlasti sve su åeãñe ocijene o

krãeçu ustavnih nadleænosti predsjednikasavezne dræave. ■VELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.18

meðu ostalog, jednim okom pratiti ãta radiona druga strana.

SABRANA DELA: Ovakva podelaministarskih resora i rasporeðivaçe çiho-vih pomoñnika i zamenika bili su obeñani

Vojislavu Ãeãeýu u trenutku formiraçanove Vlade. Socijalisti su znali da koalicija koãta i da ñe ovoga puta koãtati neupor-edivo viãe nego u svim prethodnim prilika-ma. Kada je 1992. Ãeãeýu plañano da po-dræi maçinsku SPS vladu, lider radikalanije bio u poziciji da zahteva ministarskamesta ili neãto ãto bi liåilo na stvarnu pode-lu vlasti. Ovoga puta Ãeãeý dobija neupor-edivo viãe. Njegova ekipa upravo se razme-ãta po Vladi, a uskoro ñe i po upravnimodborima velikih javnih preduzeña. Taj

posao za sada ide priliåno sporo, moæda izato ãto levici izgleda teæe pada da pripusteradikle u ekskluzivne zabrane javnih predu-zeña, nego i u samu Vladu. Iako to joã nijetraæio, Ãeãeý bi kasnije mogao da zatræi ipodelu mesta u diplomatiji. Njegovi bi zapoåetak mogli da vode odeýeçe za spe-cijalne goste poput Æirinovskog i Lepena.

U dosadaãçim pregovorima oko up-ravnih odbora, radikali su navodno zahte-vali åelno mesto u Elektroprivredi Srbije.Kako se åuje, traæe uticajna mesta u Naft-noj industriji Srbije i u RTS-u. Biñe ihnaravno, i u UO PTT sistema, Fonda zazdravstvo, Træiãta rada... Dakle, na svimmestima koja su izvor novca i moñi u ovojdræavi. Elektroprivreda i naftna industrijasu, inaåe, prve sledeñe za prodaju stranci-ma kada to bude bilo moguñe. Poãta je veñprodata, ali ne znaåi da neñe joã malo. Znase i koje se pare vrte oko Fonda za zdravst-vo. Radikali ñe ubuduñe delimiåno uticati ina ureðivaåku politiku RTS-a, taman tolikoda izbore neuporedivo veñu "vidýivost" iprisutnost na ekranu za Ãeãeýa i Nikoliña.

Svi ovi upravni odbori bili su do sada

iskýuåivo pod kontrolom SPS-a i JUL-a,odnosno van kontrole bilo koga sa strane.Posao ýudi koji sede u UO javnih preduze-

ña nije inaåe beznaåajan i mali. Oni usvaja- ju ekonomsku politiku firme, postavýajudirektore, odluåuju o putevima novca, in-vesticijama. Ne tako davno, Marija Milo-ãeviñ, ñerka Predsednika SRJ, poverila se u

jednom novinskom intervjuu kako je no-vac za svoju Radio "Koãavu" dobila de-limiåno od prijateýa iz "Jugopterola". Ne-davno je, takoðe, objavýeno kako ñe "Ju-gopetrol" finansirati i izdavaåku delatnost ikako ñe na çihovim benzinskim pumpamamoñi da se kupe dela mnogih znaåajnihsvetskih i domañih pisaca. Pre svih dr MireMarkoviñ. Ulaskom radikala u UO naftaãa,moæda bi i Ãeãeý mogao da doæivi da seçegova sabrana dela prodaju po benzin-skim pumpama. Osim moguñnosti da se

utiåe na donoãeçe vaæ-nih poslovnih odluka, se-

deçe u nekom UO je ipriliåno isplativ posao.Konkretno, u naftnoj in-dustriji to mesto donosioko 4000 dinara me-seåno, odnosno 25 odstoplate generalnog direkto-ra åitavog sistema.

MANJAK KADRO-VA:Iako znaju da u mut-nu i hladnu vodu podelevlasti sa radikalima mo-raju da uðu i na nivouUO javnih preduzeña,socijalisti sve åeãñe u

svojim internim razgovorima upozoravajukako Ãeãeý zapravo nema dovoýno pravih,"politiåki verziranih" ýudi. Tvrde da suradikali jedva sastavili i tim za Vladu, gdesu na ministarska mesta morali da ugurajudojuåeraãçe sekretare opãtina. Pri tome,oåigledno zaboravýaju da i mnogi espes-ovski ministri nemaju mnogo boýi "pedi-gre". Bar se kod socijalista pravo iz nekogdoma zdravýa stizalo do ministra zdravýa,ili su do mesta ministra prosvete dolaziliýudi koji ne govore mnogo boýe od lokal-nog bakalina. Ta priåa da radikali nemajudovoýno kvalitetnih ýudi posebno se pos-ledçih dana zaustavýa na primeru RTS-a.Prema toj priåi, Ãeãeý je åak spreman da unedostatku sopstvenih pravih kadrova po-traæi nekog sa strane, ko bi mu u TV dnev-niku obezbedio ravnopravniji tretman sasvojim koalicionim partnerima ne retkospremnim na logiku – "Kosovo dajemo,televiziju ne dajemo". U javnosti se veñodavno nagaða ko bi to sa strane mogao daodradi posao za Ãeãeýa. Oni koji boýepoznaju staçe duha u Takovskoj 10, tvrdeda kao lider radikala i ne mora previãe da

se trudi oko traæeça pogodnih ýudi za ovajposao. "Dovoýno je da po RTS-u pusti glaskako mu nedostaje ýudi, pa ñe se u samoj

kuñi za åas nañi 'dobrovoýci' za koje su do juåe svi mislili da su u SPS-u ili JUL-u.Kao i 1992. kada su pojedini novinari na- jednom osvanuli u radikalima, i toliko seosilili, da su kasnije nogom otvarali vrata

informativnog programa. Kada je puklaveza Miloãeviñ-Ãeãeý, veñina ih je tvrdilada su postali radikali po zadatku. U sva-kom sluåaju, na ekranu ih viãe nije bilo."

Od dana kada je nova vlada formiranane prestaju priåe o Ãeãeýu koji se, navod-no, upecao na Miloãeviñevu udicu. Poovim teorijama, radikalima ñe na kraju pri-pasti samo mrvice sa stola, jer levica i daýene pripuãta nikoga blizu stvarne vlasti, nititamo gde se zaista broje pare. Veñina socijalista (a oni najboýe i najopipýivije znajugde su vlast i pare), ne misli, meðutim, daradikali trenutno kupe mrvice sa stola.

Naprotiv, smatraju da su za sto vlasti zase-li i da ñe ih odatle teãkom mukom izgurati.Dr Borisav Joviñ, åovek koji sve to izuzet-no poznaje "iznutra", kao jedan od neka-daãçih åelnika socijalista, tvrdio je pre ne-koliko dana kako se SPS i SRS trenutno,iza prividne sloge, zapravo takmiåe udokazivaçu ko viãe brine nacionalnebrige. Iza svega stoji briga kako da poveña- ju svoje biraåko telo, pa da izazovu krizuvlade i nove izbore i da se ratosiýaju sada-ãçeg neprijatnog koalicionog partnera,kaæe dr Joviñ.

Joã jedan od onih koji je priliåno dugobio blizu vrhova vlasti, bivãi gradonaåelnikBeograda Nebojãa Åoviñ, takoðe je ne-davno na sliåan naåin video ono ãto pred-stoji izmeðu levice i radikala, poãto supoåeli da dele vlast na razliåitim nivoima."Za levicu je to brak iz nuæde koji nijemogla da izbegne, a za radikale obavezaprema stvoriteýu i procena da se, sedeñi uzsame skute vladara na tronu, boýe moæesagledati situacija i u datom trenutkupreuzeti vlast. Da bi se uspeãno primenilatehnika dræavnog udara, neophodno jedræati odreðene poluge u svojim rukama iradikali to imaju na umu", kaæe Åoviñ.

Ãto se sagledavaça trenutne situacijetiåe, neki tvrde da su se u Srbiji u uzanomrukavcu naãla dva krokodila oko kojih obi-grava i espeovski guãter. I pitaçe je vre-mena kada ñe ova dva krokodila da poånuda se makýaju. Interesantno je, inaåe, da se joã 1992. kada je Ãeãeý poåeo ozbiýnije dase peçe stepenicma vlasti, takoðe bila up-otrebýavana sliåna "krokodilska" metafo-ra. Lider radikala je i tada bio opisivan kaokrokodil, a Miloãeviñ kao gazda koji gahrani. Gazda koji se ujedno nada da ñe,kada krokodil poraste i poåne da jede sve

redom, on posledçi doñi na red da budepojeden. ■

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

KO JE PRAVI PREMIJER: Marjanoviñ i Ãeãelj D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 192. MAJ 1998.

▲

Drvar i Derventa: Deãavaça naroda

Taman se skuñili...Poåeo je novi zaåarani krug nasiýa: Srbi leæe, Hrvati biju (pa obrnuto),a Bosna – trpi

Samo nekoliko dana pred odræa-vaçe Meðunarodne konferen-cije o izbeglicama u Baçaluci,"desio se spontano narod", naj-pre u Derventi, potom u Drvaru i

Doboju, åime je veliki projekat meðunar-

odne zajednice o godini povratka izbeglicadoveden u pitaçe.Veñina i polazi od toga da je ciý doga-

ðaja u Bosni i Hercegovini protekle nede-ýe bio da pokaæu kako ovo ne moæe da bu-de godina povratka, jer mnogim vinovnici-ma rata zapravo i nije stalo do mira. Kolasu se slomila na gradu åije su "izbeglice"pokazale najviãe voýe da se vrate u çega –u Drvaru. U posledça dva meseca u Drvarse vratilo oko dve hiýade izbeglih Srba. Uisto vreme zabeleæeno je i 160 paýevinaobjekata u koje su se oni smestili. Iako suse po ko zna koji put iznova smestili, otpri-

like pre mesec dana, oko 200 ýudi je posledeãavaça naroda, "spontanog, iziritiranogili izreæiranog", proãlog vikenda krenulo u

nove seobe. Neki su se zaustavili u Baça-luci, a neki krenuli odmah daýe put Prça-vora, Modriåe i Dervente.

Iako meðunarodni zvaniånici i predsta-vnici meðunarodnih organizacija u BiHåvrsto veruju da je reå o privremenom na-

puãtaçu Drvara, te da ñe oni koji su od-luåili da ga napuste za nekih sedam danada se vrate u ovaj grad, ono ãto su Drvaråa-ni izjavili po povratku u Baçaluku ne ulivamnogo nade. Jednom starijem Drvaråaninumnogobrojne seobe su se smuåile: "Ovo jepetnaesti put kako se selim. Taman se sku-ñim…..". Katica Trniniñ zna samo da se uDrvar ne vraña "dok su oni tamo". "Neznam kuda ñu sada. Pre povratka bila samu Kladçu kod Modriåe. Ako me prime,biñe dobro. U Drvar, dok su oni tamo, viãene idem", kaæe ona. Meðunarodna zajedni-ca ostaje odluåno pri svome stavu da ñe se

povratak izbeglica nastaviti, a da ñe vi-novnici biti kaæçeni. Ãef nemaåke diplo-matije Klaus Kinkel najavio je kaznene

mere protiv onih koji, kao bosanski Hrvatiu Drvaru, sistematski uniãtavaju i pale ku-ñe u koje bi trebalo da se vrate Srbi. "To nemoæe proñi bez posledica. Onaj ko iz etniå-ki motivisanih pobuda vodi ruãilaåku poli-tiku ne moæe da raåuna na pomoñ za obno-

vu", istakao je Kinkel. Hans Ãumaher, za-menik visokog predstavnika za BiH Kar-losa Vestendorpa, najavio je da ñe se ispi-tati svi detaýi oko dogaðaja u Drvaru i Der-venti, te utvrditi da li iza çih, kako se sum-ça, stoje neke politiåke stranke. Naime,mnogi su u onome ãto se zadçih dana deã-avalo na prostorima BiH prepoznali "kre-aciju" nekih nacionalnih stranaka. Iakoniko nije direktno prozvao Srpsku demok-ratsku stranku za derventsko deãavaçe na-roda, Aleksa Buha, çen predsednik, osetio je potrebu da izjavi kako "SDS sa ovim do-gaðajima nema veze". Momåilo Krajiãnik,

ålan u Predsedniãtvu BiH, izjavio je, poslerazgovora sa Ãumaherom, da " i ako su iz-vjeãtaji o uåeãñu radikala u podstrekivaçu

SFORSTVO I JEDINSTVO,ILI KUD (MEÐU)NARODNAVOJSKA PROÐE:Drvar, ovih dana

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


20 VREME ■ 2. MAJ 1998.

dogaðaja taåni, ne treba optuæivati åitavustranku, nego pojedince". Oglasio se i dru-gi zamenik Karlosa Vestendorpa Æak Kla- jn, rekavãi da ñe meðunarodna zajednica"spreåiti ugroæavaçe æivota svojih preds-

tavnika u BiH, kao i pokuãaje da se ometaju u poslu u kome ih podræava 90 odstograðana BiH". Nemile dogaðaje koje pratepovratak izbeglica Klajn je komentarisao:

"Ti ýudi æive u proãlosti. Oåi-

gledno postoje neki vrlo bolesni ýudi uovoj zemýi koji joã ne mogu da prihvatenapredak, a mi ñemo to prekinuti". Portpa-rol meðunarodnih policijskih snaga za sek-tor severozapad Alun Roberts ocenio jedogaðaje u Drvaru kao "neãto neåuveno" iosudio ponaãaçe lokalne policije. Roberts je istovremeno poruåio: "Ukoliko je nam-era i poruka nasiýa da Drvaråani i meðun-arodne organizacije napuste ovaj grad,moæemo reñi da to neñe uspeti. Moramo dauspostavimo dijalog sa svim ýudima kojiæive u Drvaru i æele da tamo ostanu kako bise regulisao zakonski sistem, a ne samo-voýa jedne politiåke strane".

Kako sve to vide izbegli graðaniDrvara, najboýe svedoci izjava jedne sre-doveåne Drvaråanke, koja kaæe: "Nas ne-

ma ko da zaãtiti. Vidjeli ste kako su proãlivojnici SFOR-a. I çih je trebalo ãtititi. Mine moæemo da se vratimo".

Srbi dobro

udarajuU derventskom deãavaçu narodanajgore su proãli novinari. Tragovi sunajvidýiviji na foto-reporterima Reu-tersa i Frans pressa, koji su po dolaskuu Baçaluku samo konstatovali da "Srbidobro udaraju". Iako niko od çih nije utrenutku batinaça slikao, "iziritiranimgraðanima" bila je dovoýna fotografskatorba. Jedan od foto-reportera je kas-nije, opisujuñi deãavaçe gomile u Der-venti, rekao da je sam poåetak izgledaopopriliåno nezanimýiv za sedmu silu.Tek poãto su se u gomili proåule reåi"Udrite, biñe para", poåele su da radepesnice. Neki od kolega, koji su pratiline tako davna bråanska deãavaça,smatraju da je reå o istom scenariju. Daironija bude veña, iste prebijene kolegesu, pred odræavaçe mise u Plehanu,dva dana posle Dervente, dobili pismaizviçeça, u kojima je stajalo da "sumislili da je reå o hrvatskim novinari-ma, te da ñe im se na åuvaçe dodelitidva policajca", kako bi im se garantov-

ala sigurnost. No, bilo je kasno. Maã-nice na licu, pomerene vilice, materijal-na ãteta od nekoliko hiýada nemaåkihmaraka nisu govorili u prilog tome.

ra ovih zbivaça potraæe u redovima nacio-nalnih stranaka. Tek posle nekoliko danaizdato je saopãteçe iz Dodikovog kabinetau kojem se kaæe da postoje odreðene indi-cije o "izreæiranosti deãavaça naroda".

MISA VISOKOG RIZIKA: Predsed-nica RS lanåanu reakciju Derventa – Drvar– Plehan, donekle Doboj videla je u nedavn-om ubistvu braånog para Trniniñ, takoðepovratnika u Drvar. Istina, ona daje da senasluti i ta moguñnost, ali u kombinaciji de-lom sa "iziritiranim narodom", uz obeñaçeda ñe u naredne dve nedeýe biti sklopýenmozaik svega ãto se desilo. Uz æaýeçe ãtose to ipak poklopilo sa velikim katoliåkimpraznikom, Plavãiñeva se zaklaça izasaopãteça ministra unutraãçih poslovaMilovana Stankoviña, u kojem stoji da jepolicija RS upozorila organizatore mise da je reå o skupu visokog rizika. Lider socijalista Æivko Radiãiñ bio je zabrinut zbogovoga ãto se desilo u Derventi, pogotovo ãto

se to "desilo na veliki katoliåki praznik". Ipre nego se sliåan scenarij samo u obrnutomsmeru ponovio u Drvaru, Radiãiñ je stra-

PROVOKACIJE: Portparol UNH-CR-a u Baçaluci Vendi Rapaport nada seda je odlazak graðana srpske nacionalnostiiz Drvara privremen, dodajuñi da je u "tomgradu ostalo joã Srba koji nisu htjeli da na-

puste svoja ogçiãta".Gradonaåelnik Drvara Mile Maråeta, jedan od onih koji su u hrvatskoj verzijideãavaça naroda najgore proãli, smatra daono ãto se desilo ne bi smelo da spreåi daýi

povratak ýudi. Maråeta je za sve tedogaðaje optuæio tri nacionalnestranke SDS, HDZ i SDA, upozo-rivãi predstavnike meðunarodnezajednice da od "povratka izbegli-

ca ove godine neñe biti niãta ukolikose ne shvati da onima koji su zapoåelirat na ovim prostorima do mira uopãtenije stalo". Istovremeno je Maråeta

apelovao na svoje sugraðane da "osta-nu mirni i ne nasjedaju na provoka-cije, jer nema odstupaça od povratkau ovaj grad".

Simptomatiåno je ãto je istog danakada je Maråeta teãko povreðen uDrvaru u nekim novinama osvanuoprýav napad na çega od strane radika-la, u kojem je oznaåen kao "ãvercerbedæeva". Istog dana kada su graðaniu Derventi spreåavali odræavaçe misekatoliåkih vernika na Dan Svetog Ju-raja, istina uveåe, poãto se narod veñdesio, tvrde oåevici da su neki odbivãih ministara u bivãoj SDS-ovojvladi slavili ovo deãavaçe. Kafanski.

Ono malo glasova koji su dogaða- je u Derventi i Drvaru pripisivali na-cionalnim strankama dolazilo je ug-lavnom stidýivo, i iz redova neutica- jnih politiåkih i druãtvenih grupa. Go-tovo da niko nije preneo saopãteçeproteranih graðana zapadnokrajiãkih

opãtina, koje za "deãavaça naroda" prozi-va nacionalne stranke iz Hrvatske i Repub-like Srpske. "Ti dogaðaji su u reæiji nacio-nal-ãovinistiåki raspoloæenih stranaka Re-

publike Hrvatske i RS koji imaju za ciýdaýu homogenizaciju naroda i skretaçepaæçe sa dogaðaja na Kosovu", kaæe se uçihovom saopãteçu. Jedan od retkih kojinije naãao vezu na relaciji Derventa –Drvar bio je Mile Maråeta, zato ãto su, poçemu, "korijeni hrvatskog nasiýa nad Sr-bima u zagrebaåkoj kuhiçi Hrvatskedemokratske zajednice".

Momåilo Krajiãnik je u ovim incidenti-ma prepoznao krivce, indirektno, u likovi-ma Biýane Plavãiñ i Milorada Dodika, kojisu "svojim odlaskom u Jasenovac dali pov-oda graðanima hrvatske nacionalnosti da

odræe tu kobnu misu". Na drugoj strani, ni-kome od sadaãçih zvaniånika RS nije uprvi mah palo napamet da moguñeg reæise-

MISA BEZVERNIKA:KardinalVinko Puljiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 212. MAJ 1998.

R e u t e r s o g l a s

hovao da je "Derventa dio ãire ãeme desta-bilizovaça meðunacionalnih i politiåkihodnosa na ovim prostorima".

Stankoviñ se u spomenutom spornom

saopãteçu slaæe, ili se Plavãiñeva slaæesa Stankoviñem, da je dogaðaj u Derven-ti u neposrednoj vezi sa ubistvom dvojeTrniniña u Drvaru, pogotovo ãto je velikibroj Drvaråana upravo smeãten u Der-venti. Samo dan posle, ýudi iz neposred-nog rukovodstva Koalicije za povratakpitali su novinare na koji naåin mogu dademantuju Milovana Stankoviña. "Akosu dve porodice mogle da uåine ono uDerventi, onda ministar ima pravo. U

Derventi viãe nema Drvaråana", kaæu uKoaliciji.

Stankoviñevo saopãteçe ne priliåi, a onobarem funkciji na kojoj se nalazi. Govoreñi

o najnovijem ratu na ovim prostorima, min-istar je preåesto koristio reåi poput "ustaãe","ustaãka uporiãta", "ustaãki logori".

Istim saopãteçem, organizator je uko-ren zbog, sluåajnog ili namernog, pokla-paça posete kardinala Vinka Puýiña i dru-gih sveãtenika, sa datumom "kada je iz-vrãen prvi masovni pokoý Srba u Derventiu naseýu Åardak".

Verovatno dræeñi se toga da je u Der-venti sve palo na "pijaåni dan", Stankoviñ

je u prvim izjavama potvrdio da je "doãlodo spontanog okupýaça graðana u ovomgradu", åime je donekle zanemario moguñ-nost izreæiranog deãavaça naroda.

Odmah po incidentima u Drvaru, u Ple-

hanu je trebalo da se odræi joã jedna misa.Spreåili su je "leæeñi Srbi", koji su se vaý-ali po "putnim stazama", kako bi protest-ovali protiv joã jednog "poklapaça datumasa ustaãkim pokoýima". Jedan kolega jescenu komentarisao reåima: "Nemoguñe,ne, to nisu Srbi, to se neko preobukao uSrbe". Ovog puta kritikovana je policijaRS, koja nije obezbedila bezbedan prolazautobusa sa vernicima iz Hrvatske.

Reakcije stranaka i politiåara stizale sustidýivo, i reklo bi se, sporije nego su todogaðaji nalagali. Najoãtrije je reagovaolider liberala Miodrag Æivanoviñ, koji je za

"Vreme" rekao: "Ovo je joã jedan u nizudogaðaja kojima se politizira povratak iz-beglica u svoje domove. U krajçoj linijinije ni bitno ko stoji iza toga. Bitno je da seponovo podiæu zidovi meðu ýudima i nar-odima. A naæalost, instrumenti politizacijesu postali do kraja morbidni. Onima koji-ma niãta ne znaåi ubiti åovjeka ili ga ka-menovati, oåigledno nije stalo do normal-nog æivota ovdje". ■

TAÇA TOPIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.22

Afera Gurmelon

Radovanov francuski drug Kako i zaãto je visoki francuski oficir Unprofora otkucavaoKaradæiñu planove za çegovo hapãeçe

uhapsila osumçiåene za ratne zloåine. Iznavedenog se lako moæe zakýuåiti da senanizalo viãe dogaðaja koji ostavýajudojam da se Francuska naãla u konfuznojsituaciji i oslabýenog ugleda meðu svojim

saveznicima u Bosni, gdje je bila prisutni- ja od drugih i gde je poginuo 71 francuskivojnik. A to je najboýi trenutak za napad,reñi ñe pristaãe teorije zavjere, koji suodmah izaãli s teorijom da je åitavu aferumontirala CIA. Anonimni vojni izvori nakoje se poziva Le Monde tvrde da i Fran-cuzi posjeduju osjetýive dosijee o Ameri-kancima i drugima koji su se takoðer ogr-ijeãili o pravila ponaãaça u Bosni i koji suzbog toga vrañeni kuñi, ali se dæentlmen-skije ponaãaju. No, problem je ponaj-maçe u vojnim i drugim obavjeãtajcimaza koje je Bosna postala obeñana zemýa,

zbog velike koncentracije stranih trupa iinteresa. Problem je i daýe u Karadæiñe-vom hapãeçu koji Amerikanci i Francuziprebacuju kao vruñi kesten jedni drugima.Tri godine Pariz i Washington nisu poka-zivali pretjeranu æurbu kad je rijeå o ovomhapãeçu, optuæujuñi se meðusobno za pa-sivnost, åak i za suradçu s "neprijateý-skom stranom". Otkada je Haãki tribunalizdao mandat za hapãeçe Karadæiña, çe-govo skrivaçe je vrlo relativno. Kao ãtoprimjeñuje Figaro, na Palama ili drugdje usektoru pod kontrolom francuskih vojnikaKaradæiñ je bio åesto primjeñivan, katkad ipred nosom vojnika SFOR-a. Meðutim,ne radi se samo o tome da Francuzi oklije-vaju uhapsiti bivãeg åelnika bosanskihSrba. Ni Amerikancima se nije previãeæurilo u bojazni da bi nasilna akcija mogla

æivota stajati çihove vojnike. U trenutkukad su ameriåki magazini proãloga ýetanaveliko iznosili scenarije za Karadæiñevo

Haãkim tribunalom (francuskim oficirima je konaåno dozvoýeno da svjedoåe predSudom za zloåine poåiçene u bivãojJugoslaviji, nakon ãto ga je ministarodbrane Alain Richard u jednom nediplo-matskom izýevu bijesa nazvao "spektaklpravdom"), javno se mçeçe sve viãepoåelo pitati i o ulozi Pariza u Ruandi ipodrãci Hutima koji su planirali genocidnad Tusima.

PASIVNOST I KONFUZIJA: Nizunespretnih i nesretnih dogaðaja i koinci-dencija moæe se dodati i vijest koju su ne-davno pustili francuski oficiri u Bosni da

je Karadæiñ pobjegao i da se nalazi u nekojod zemaýa bivãe Istoåne Evrope, ãto suAmerikanci sa slaãñu demantirali. Vijest jeprocurila uoåi posjeta Jacquesa ChiracaSarajevu i Mostaru i çome je, prema Lib-

erationu, za tu priliku trebala biti skinutahipoteka nad Francuskom da ne åini baãpreviãe kako bi u svojoj zoni u Bosni

a li je Radovan Karadæiñ imao"francuskog anðela åuvara" – upi-tao se Liberation u svom provoka-D

tivnom stilu nakon ãto je Washington Post otkrio da je NATO proãlog ýeta odustaood hapãeça bivãeg åelnika bosanskih Srbaiz sumçe da mu je jedan francuski oficir,u sastavu SFOR-a, uredno prosýeðivao in-formacije o planovima saveznika. Krtica

je bio major Herve Gourmelon, oficir zavezu i portparol Unprofora, koji je poået-

kom godine vrañen u Francusku. Francus-ko ministarstvo odbrane diplomatski jepriznalo da je Gourmelon imao "odnosekoji se mogu åiniti spornima sa osobamaosumçiåenim za ratne zloåine", ali je od-luåno demantiralo da je "mogao dovesti upitaçe Karadæiñevo hapãeçe i uopñeponaãaçe francuskih vojnika u Bosni".Skandal se, meðutim, nije mogao izbeñi.Nisu ga mogli stiãati ni demantijiVrhovnog zapovjedniãtva savezniåkihsnaga za Evropu (Sharpe) ni SFOR-a kojisu ocijenili "smijeãnim" navode Washing-ton Posta o zategnutim odnosima izmeðugenerala Clarka i Francuske i nedostatkupovjereça izmeðu ameriåkih i francuskihsnaga. I State Department je poæurio kakobi pozdravio dobru suradçu Amerikanacai Francuza u Bosni.

No, ako zaista nema nikakvih proble-ma, s razlogom se moæe upitati zbog åegaskandal izbija nekoliko mjeseci nakonGourmelonovog povlaåeça, i to u trenut-ku kada se pojavýivaçe RadovanaKaradæiña pred Haãkim tribunalom uåini-lo izglednijim nego ikad prije, ukoliko se,naravno, ne radi o joã jednoj Raãinoj

"lukavosti". Za Francusku afera dolazi une baã najsretnije vrijeme: tek ãto se stiãa-la polemika oko nekooperativnosti s

FASCINIRAN KARADÆIÑEM: Erve Gurmelon M I L O Ã V A S I Ñ

Specijalno za Vreme iz Pariza

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 232. MAJ 1998.

hapãeçe, bijela ku-ña i generalãtab am-eriåke vojske su bili

jasni: ne dolazi uobzir da snage

NATO-a budu ko-riãtene u tu svrhu.Do sada su veñinuhapãeça izvrãiliBritanci i Nizozem-ci. Odgovornost zaoklijevaçe, u situ-aciji kad vam se neæuri, lako je prenije-ti na drugoga, koje-mu takoðer nije dohitçe. Sve åeãñeãpekulacije o Ka-radæiñevoj dobro-voýnoj predaji, kojabi svima odgovara-la, takoðer su imaleza ciý skrenuti pa-æçu s problemakoje moæe izazvati çegovo hapãeçe.

Afera Gourmelon svjedoåi o stupçupovjereça koje vlada meðu saveznicimaiz NATO-a u Bosni. Amerikanci su oåitopazili ãto rade Francuzi. Francuzi, ako veñpriznaju da imaju osjetýive dosijee odrugima, radili su isto. Moæe se pret-postaviti ãto se sve dogaðalo za

Zaýevskog rata ako je Bosna izazvalaovoliki obavjeãtajni interes!TRALJAVA AFERA: Tako je major

Harve Gourmelon, protagonist za Fran-cusku neugodne ili prije traýave vojno-ãpijunske afere? Ovaj oficir, prikýuåenSIRPI (Odjelu francuske vojske zaodnose s novinarima) u Bosnu jedoãao prije dvije godine. Sjedio jena dvije stolice: bio je portparol, alii oficir za vezu zaduæen od genera-la Jeana Henricha, drugog åovjekaSFOR-a, da se pribliæi Karadæiñu.Za podsjetiti je da je general Hen-rich doãao u Bosnu, napustivãimjesto ãefa kontraobavjeãtajnesluæbe DGSE (Glavna direkcija zavaçsku sigurnost) na åijem je åelu bio odçena osnivaça, 1992. godine. No, premapariskim dnevnicima, Gourmelon nije ra-dio za DGSE, veñ vjerojatno za sluæbekoje ovise o generalãtabu Francuskevojske, kao ãto su Direkcija vojnogobavjeãtavaça (DRM) ili Zapovjedniãtvonad specijalnim operacijama (COS).Proãle je godine viðen s komandosimaCOS-a u Albaniji, u misiji pripreme za op-

eracuju Alba. Prema Liberationu, francus-ki "kosovci" su u Bosni zaduæeni za oper-acije eventualnog hapãeça osoba os-

umçiåenih za ratne zloåine, sa listeHaãkog tribunala (meðu çima je naravnoi Karadæiñ), ali i za posebne "psiholoãkeoperacije" namjeçene stanovniãtvu imedijima. Dakle u Gourmelonovom za-datku je bilo da se infiltrira u Karadæiñevookruæje. Kako je govorio srpsko-hrvatskikontakt je brzo uspostavýen. Viðan je

kako sa çima tulumari, u jednom restora-nu kraj Pala. Prema Le Mondu Gourmel-onovi domañini su znali cijeniti çegoveantiameriåke izýeve. Dopadýivost je bilaobostrana. Gourmelon je u Sarajevu biopoznat po svojim prosrpskim stavovima,

koje nije skrivao ni pred novinarima nipred drugim oficirima. U kuloarima presscentra znalo ga se vidjeti s dokumentimaãtampanim na Palama, pravim hvalospj-evima Radovanu Karadæiñu, ãto je iritiralodruge oficire, posebno Amerikance i Bri-tance. Gdje je zgrijeãio? Prema prvoj verz-iji, Gourmelon se toliko pribliæio Karadæi-ñu da je poåeo s çim pregovarati, ãto munije ulazilo u opis radnog mjesta. Prema

drugoj verziji, karijeru mu je upropastila jedna Sarajka koja je podigla tuæbu protivçega zbog "nanoãeça tjelesnih povreda".

Vijesti su se doåepali Amerikanci i Britan-ci i proslijedili je novinarima. Nastavakpriåe je poznat. Vrañen je u Francusku, ada iz stana nije uspio pokupiti ni svojebiýeãke. Joã jedan oficir koji je doãao poove biýeãke vrañen je u zemýu po hitnompostupku. Ostaje pitaçe da li je Gourmel-on radio po neåijem nalogu, i åijem, ili je

bio slobodni elektron radeñi na svoju ruku.I u jednom i u drugom sluåaju raznim ser-vicima francuske vojske ostaje da se upita-

ju funkcionira li sve najboýe u çihovojkoordinaciji.

Ova je afera ponovno oæivjela po-lemiku o prosrpskim simpatijama Fran-cuske. Primjera ne nedostaje, od one Mit-terandove "da nikad neñe voditi rat protivSrbije", preko pada Srebrenice za koji bri-tanski i nizozemski izvori optuæuju pred-sjednika Jacquesa Chiraca zbog odbijaçada se dâ zraåna podrãka nizozemskim sna-gama na terenu, do odbijaça da francuskivojnici svjedoåe pred Haãkim tribunalom.Dolazak Jacquesa Chiraca na vlast, bezobzira na navedene optuæbe, oznaåio jepreokret u francuskom stavu u Bosni. Os-uðena je srpska agresija i s ameriåkimpredsjednikom odluåeno da se zraånomintervencijom stane na kraj ratu. Koliko suneki u francuskoj vojsci imali "antipatija"prema Boãçacima kao Muslimanima,moæe biti stvar pogreãnih analogija s trau-matskim iskustvom Alæirskog rata. Ovajstav ne dijeli åitava francuska vojska, istokao ni bezuvjetnu simpatiju prema Srbi-

ma, zasnovanu na prevladanom mitu Pr-vog svjetskog rata. ■

MOLENA PAVLOVIÑ

Gurmelon je u Sarajevu biopoznat po svojim prosrpskimstavovima, koje nije skrivao ni

pred novinarima ni preddrugim oficirima

FRANCUZI U BOSNI: Patrola M I L O Ã C V E T K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


24 VREME ■ 2. MAJ 1998.

"Ppredstavnicima vlasti iz grada. Novo

saznaçe za niãke policajce, da prvi putmogu da rade ono ãto im je u opisu rad-nog mesta, navelo ih je da otkriju da bimogli da uhapse i nekadaãçeg nedodir-ýivog funkcionera lokalne vlasti pekaraBranka Todoroviña, poznatijeg kao BataBane. Tako se nekadaãçi loæaå parnihkotlova u Jugoslovenskoj narodnoj ar-miji (JNA), privatni pekar koji je proda-vao najjeftiniji hleb u doba hiperinfla-cije i potpredsednik gradske vlade izvremena lokalne vladavine ãefa niãkihsocijalista Mileta Iliña obreo iza reãeta-

ka niãkog istraænog suda.Vest da je Todoroviñ uhapãen par da-na pre istorijskog referenduma najpre jelansirala gradska åarãija, na åijoj se listiza hapãeçe poznati niãki pekar veñ du-go nalazio. Nakon hapãeça nekoliko"uspeãnih direktora" fabrika koje pred-stavýaju "okosnicu napretka privrede uzemýi", par direktora banaka i odreãe-nih ruku niãke policije, vest o hapãeçuprvi put je zazvuåala kao neãto viãe odåarãijskog naklapaça. Niãka policija,koja joã nije saopãtila da je uhapãen

direktor Duvanske industrije Niã (DIN),hitro je reagovala i veñ sutradan 22. ap-rila potvrdila da je zbog osnovane sum-çe da je izvrãio kriviåno delo zloupo-trebe sluæbenog poloæaja uhapsila Bran-ka Todoroviña (49). "Todoroviñ je osu-mçiåen da je u periodu od 1995. do1997. godine kao potpredsednik grad-ske vlade i predsednik upravnog odboraJP 'Trænica' zloupotrebio sluæbeni po-loæaj i protivpravno stekao imovinskukorist od 1.114.847 dinara", saopãtila jeniãka policija.

UPOZNAJTE PRAVNU DRÆA-VU: Todoroviñ je bogatstvo, u oblikupar stotina grama zlata vidýivo i na çe-

Bata Bane, jedna karijera

Umesio sebi zatvorNiãki pekar Todoroviñ je bogatstvo, u obliku par stotina gramazlata vidýivo i na çemu, uveñao izdavajuñi i skupo naplañujuñigradske lokacije privatnim firmama

Uspeh niãkih firmi koje se pomiçuu izveãtaju niãke policije i koje su omo-guñile Todoroviñu da uveña svoj kapitalpoklapa se sa vremenom vladavine so-cijalista u gradu. Daýa istraga ñe tek

utvrditi da li je firmi "MAK Interna-tional" baã Todoroviñ izdao lokaciju ucentru grada preko puta skupãtinskezgrade. Zapoåeti objekat firme "MAKInternational", na kraju Kopitareve ul-ice u kojoj je jedino u gradu saåuvanduh starog Niãa, sruãen je nekolikomeseci poãto je preuzela loklanu vlast

"Politiåka organizacijaZajedno", jer vlasnik fi-rme nije imao dozvoluza izgradçu. Ipak dok je Todoroviñ bio "na

poloæaju", koji je premanavodima optuænicezloupotrebio, izgraðena je benzinska pumpa istefirme na samo desetakmetara od æelezniåkepruge i kasarne VJ uãirem centru Niãa. Dru-ga firma koja je pomog-la Todoroviñu da uveñasopstveni kapital dobila je lokaciju u neposred-noj blizini glavne niãke

autobuske stanice na pi- jaci kojom upravýa JP"Trænica", åijim je Up-ravnim odborom pred-sedavao najpoznatijiniãki pekar.

Po isteku trodnev-nog policijskog pritvo-ra, Todoroviñ je svojeupoznavaçe sa pravn-om dræavom nastavio uistraænom zatvoru gdega je posetio istraæni su-

dija niãkog Okruænog suda Staniãa Kr-æaliñ. Nakon uvida u poslove vlasnikapekare "Bata Bane", Kræaliñ je doneoreãeçe o sprovoðeçu istrage i Todor-oviñu odredio jednomeseåni pritvor."Okrivýeni Todoroviñ je na sasluãaçunegirao sve navode za sprovoðeçe is-trage, ali sam ja, s obzirom na dokume-ntaciju priloæenu uz kriviånu prijavu,naãao da su se stekli zakonski razlozi zasprovoðeçe istrage" , rekao je Kræaliñ idodao da "za sada nema zahteva da seistraga proãiri i na druge osobe". Prema

çegovim reåima, istraga ñe se nastavi-ti sasluãaçem svedoka "kojima je poz-nata situacija u vezi sa radom, poslova-

rvi put imamo odreãene ruke',navodno sa ponosom istiåu visokifunkcioneri niãke policije pred

mu, uveñao izdavajuñi i skupo naplañu- juñi gradske lokacije privatnim firma-ma. Prema niãkoj policiji, on je omogu-ñio, uz izvesnu proviziju, vlasnicimaprivatnih firmi "MAK International","Ideal company" i "Benzinskoj pumpi'Toãiñ'" da izgrade poslovne objekte nagradskim lokacijama. Dozvole za loka-cije Todoroviñ je tim firmama naplatioapartmanom u Vrçaåkoj Baçi u apart-manskom naseýu "Jezero", otplatomkredita MB banci u Niãu u iznosu od763.000 dinara kao i poklonom od fir-

me "BP Toãiñ" u vidu italijanskih kera-miåkih ploåica åija je vrednost 50.000maraka (DEM).

LJUBITELJGLASAÅKIH KUTIJA:Branko Todoroviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 252. MAJ 1998.

N

çem i postupaçima okrivýenog Todo-roviña".

POKAJNIK: Pred istraænim sudi- jom uskoro ñe se kao svedoci svakakonañi i Todoroviñeve bivãe partijske ko-

lege koje su ga, prema sopstvenom priz-naçu, "otpisale i pustile niz vodu"."Povreðen sam jer je partija izdala svojeýude", poverio se Todoroviñ proãle go-dine novinaru "Nedeýnog telegrafa".Tadaãçe otkriñe da ga je "partija izdala"potkrepýuje i nedavna tvrdça lokalnevlasti da je SPS ærtvovao Todoroviña jer

je jedina kriviåna prijava zbog falsifik-ovaça izbornih rezultata koja nijeodbijena upravo ona protiv bivãeg pot-predsednika socijalistiåke gradske vla-de. Tako je jedina prijava za kraðu na

izborima ostala protiv jedinog niãkog

socijaliste koji je javno priznao da je naizborima u novembru 1996. godine bilokraðe. Ljut na partiju ãto je izdala svojeýude, Todoroviñ je ispriåao kako je iz-gledao scenario kraðe na posledçimlokalnim izborima i za akciju ubaciva-ça 15.000 do 20.000 laænih glasaåkihlistiña optuæio aktuelnog naåelnikaNiãavskog okruga Jovu Zlatiña i sadaã-çeg predsednika niãkih socijalista Go-rana Nikoliña. Oni su, prema Todoro-viñevim reåima, bili "komandanti pa-rade ubacivaça glasaåkih listiña", a"glavnokomandujuñi" iz Beograda bili

su Nikola Ãainoviñ i Gorica Gajeviñ.PO "Zajedno" u Niãu ocenila je uå-

eãñe privatnog pekara u kraði glasovaNiãlija kao dovoýno interesantno za kri-viånu prijavu na osnovu koje je i pokre-

nut sudski postupak pred niãkim opãtin-skim sudom. Prema optuænom aktu koji je podneo Opãtinski javni tuæilac, To-doroviñ je sa jednog biraåkog mesta nalokalnim izborima u Niãu u dæaku od-neo glasaåke listiñe i nepotpisane zapis-nike koji su se kasnije pojavili sa pot-pisima ålanova biraåkog odbora.

"Todoroviñ je bio ålan SPS-a i to jeåesto zloupotrebýavao. SPS Niãa se og-raðuje od çegovih kriminalnih radçi,kao ãto osuðuje svaku nezakonitu mahi-naciju ko god da je u pitaçu. On se sam

iãålanio iz SPS-a i sa novom garniturom

nije imao nikakvih kontakata", izjavio je posle hapãeça Todoroviña portparolniãkih socijalista Veroýub Jovanoviñ.

Verujuñi da ga partijska kçiæica,makar i sa starim datumom, ãtiti åak i odzakona, Todoroviñ se, razoåaran u partiju, usudio da je optuæi za kraðu naizborima i tako sebi obezbedi dovoýno jakog neprijateýa na åijoj su se metinalazile i osobe sa znatno maçe puterana glavi. Partija mu to nikada nijeoprostila i zato trenutno umesto u svojojpekari dane provodi u zatvoru. ■

ZORAN KOSANOVIÑ (AIM)

Letça

ãkolaGrupa 17 traæi nove ålanovemeðu talentovanim buduñimekonomistima

ikola Petroviñ, student završne go-dine Ekonomskog fakulteta u Beog-

radu i jedan od lidera svojevremenog stu-dentskog protesta, biñe najboýi polaznik

Letçe škole ekonomske politike, koja ñese odræati od 6. do 25. jula ove godine uorganizaciji Grupe 17. Na testiraçu 122kandidata iz Srbije, Nikola Petroviñ, åiji je prosek na studijama 9,61, pokazao jenajviše znaça odgovorivši taåno na 83,2odsto postavýenih pitaça.

Na konkurs za ovu letçu školu prijav-ila su se 202 kandidata, a na testu se pojav-ilo çih 164: iz Srbije 122, a iz Crne Gore42. Meðu kandidatima iz Srbije çih 73 jeiz Beograda, a 71 iz drugih gradova (Niš,Kragujevac, Novi Sad, Subotica). Iz Pod-gorice je konkurisalo 33, a iz drugih gra-dova Crne Gore devetoro (Kotor).

Svoje znaçe proverilo je 69 studena-ta (51 student ekonomije i 18 sa drugihfakulteta), 22 postdiplomca, sedam asis-tenata i 73 zaposlena. Meðu kandidatima je bilo 87 muškaraca i 77 æena.

Organizatori su, inaåe, iznenaðeni od-zivom velikog broja menadæera, finansij-skih struåçaka, novinara, privatnih pre-duzetnika, naåelnika javne uprave. Meðukandidatima su i zaposleni u BK Teleko-mu, Našoj Borbi, Radio Indexu, agencijiBeta, Financial Timesu, Danasu, Jugo-

banci, Beobanci, Kariñ banci, Beograd-skoj banci, Jugo banci, MUP-u Srbije,DiBeku, Delti, Energoprojektu, EPS-u,Hyattu, Jugoautu, CIP-u, Kraýevopro-metu, Livnici-Kikinda, vlasnik privatnogpreduzeña "Peñina", funkcioneri u skupš-tinama Beograda, Niša, Pirota...

Na osnovu rezultata testova veñ jeodabrano 30 polaznika Letçe škole a,kako za "Vreme" kaæe Mlaðan Dinkiñ,koordinator G 17, novinari ñe imati "po-pust" – omoguñiñe im se da profesional-no prate rad škole åak i ako çihovo zna-çe nije bilo dovoýno da se naðu meðu

30 najboýih kandidata.■V.KOSTIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

PEKAREV BIVÃI FEUD: Centar Niãa

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


26 VREME ■ 2. MAJ 1998.

Stanoje Ñebiñ, revolucionar "u povratku"

ZaokruæivaçerikomKad veñ svi Srbi nisu postali

volovi, Vo broj jedan irevolucionar marksizmapozvao je 10 miliona

padobranaca NATO pakta –da pomognu

bandera, noñivo na oko 2000 klupa poparkovima, nije spavao preko 5000 noñi ukrevetu, saçao da radi oko 1000 puta, dase ne bi smrzao radio fiskulturu oko10.000 puta, u raznim prilikama pomenuo

Marksa viãe od 10.000 puta, slobodnu tri-binu u svakom gradu poæeleo milion puta,pohvaýen na radu 100 puta, na radnimakcijama 20 puta, da bi utolio glad travu

pasao jednom. Statisti-ku vodio Stanoje. Zapri tome ispoýen darprimýen i u Udruæeçekçiæevnika Srbije. Kao"prirodna" pojava bio junak dugometraænogdokumentarnog filma"Kolt 15 GAP" (KupiOtpatke Liæe Taçire

15 Godina Aktivno Pa-sivno). Film je '71. po-kupio glavne nagradena mnogim festivalima.

DRAGA JOVAN-KA: Pored ogromnogrevolucionarnog staæa iumetniåkih uspeha Sta-noje ostaje åist revolu-cionar i umetnik, bezporodice, stana, priho-da. Poåetkom 80-ih, ãto je takoðe bilo revoluci-onarno, reãava da zap-rosi Jovanku Broz. Ka-ko? Lepo, napisao jojpismo. "Poãtovana gos-poðo Jovanka, sloboduda vam se obratim dalomi je to ãto je vaãpokojni muæ bio meta-lac, ja metalac, vaã muæseýak, ja seýak, on me-

ço fabrike, ja meço fabrike, vaã muæmeço æene, ja meço æene, on u zatvori-ma, ja u zatvorima, pa poãto je toliko po-dudarnosti bio sam obavezan da vam seobratim da ostatak æivota provedemo slo-bodni. Biñemo sreñni, veseli i siti". Nijeodgovorila, ali je to iskoristio kao graðuza novu kçigu. Nije je zavrãio kao ni joãtri. Zavrãiñe ako mu Skupãtina grada Beo-grada dodeli stan u kome moæe da radi istvara.

A sa stanovima imao loãa iskustva.Prinudni smeãtaj dobijao dva puta, viãenije moglo jer je bio protiv reæima. Prvasobica u Gavrila Principa. Dræava ga svojim nasiýem naterala da proda, nije imaopare za daæbine. Kobne '93. hteo da seubije, advokat kaæe, nemoj, prodaj, moæ-

da ñe biti boýe. Proda za 17.000 maraka.Uzme pare i poðe u Vaýevo nadajuñi seda ñe nañi æenu koja je sama a ima stan.

uvek je bio kriv. Ãto je kritikovao nepra-vilnosti; ãto je u 155 fabrika traæio uslovedostojne radnika pa, 90 puta zaglavio uzatvor; ãto su Dæerald Ford, Breæçev i ini

svrañali u Beograd, a on u zatvoru odlo-æavao çihove posete; ãto je Vrhovnomsudu, na tuæbi od "metar i po", tuæio 150preduzeña; ãto je ãirio marksizam lepeñislike Marksa po sebi, ãto je javno proda-vao svoju glavu, prijavýivao se u zooloã-ki vrt, traæio da odræi veåe rikaça uDomu sindikata i Domu armije; ãto je narevolucionarnom putu "pardonirao" nahiýade devojaka i slobodnih æena, imavãi,pri tome, uspeha samo kod 96, "iako imse obrañao po najsavremenijem bonto-nu"... Za vreme svih revolucionarnih is-kuãeça – koja je zabeleæio u kçizi "Zaã-

to sam postao vo" – popeo se uz 10.000stepenica do kancelarija raznih preduzeñai ustanova, proãao peãke pored 100.000

Posle mnogih poslova, koji su mu sedogodili i koje je sam pribavio – akoji su svi odreda borba neprestana

– Stanoje Ñebiñ, metalostrugar, revolucio-nar marksizma, glumac i kçiæevnik dobimalo vremena za kçiæevniåke aktivnosti.Kao ãto priliåi, promocija åetvrtog izda-ça bestselera "Zaãto sam postao vo" odr-æana je u Gradskoj biblioteci rodnog muVaýeva. Bi lepo i sadræajno, Stanoje sedræao svojih kçiæevniåkih tema, ipak, iz-razi æaýeçe ãto na kçiæevno veåe, prire-ðeno u istorijski referendumski dan, nijepozvao svetske dræavnike i domañe imparçake, pa i Tomiña i Miloãeviña sa-mog. Zaãto? Da vide ýudi kako se uspeloda se graðanin sveta proglasi za vola,onda bi, raåuna Stanoje, referendum mo-guñe bio odloæen ili bi istorijsko ne bilo

zaokruæivano na drugaåije pitaçe. A mo-guñe je, daýe raåuna veñ nadahnuti Sta-noje, da je i zaokruæivaçe moglo da sepojednostavi – kad bi svi Srbi preãli u vo-love, ko bi mogao da ignoriãe takvu riku,ko da bez pitaça uðe u naã zabran.

PARDONIRANJE ÆENA: Ko jeStanoje Ñebiñ? Ja sam revolucionar mar-ksizma, kaæe Stanoje, kome je svest rano imnogo narasla pa je stalno bio u sukobusa druãtvenim nepravdama. Kako kao åo-vek nije mogao niãta da uradi, odluåio jeda se javno proglasi za vola. I to joã '72. uBeogradu. U to ime donosi "istorijski pro-

glas", kojim se proglaãava za Vola broj jedan. Zaãto? Zato ãto pokuãavajuñi danaðe svoje mesto u druãtvu nije uspeo i

F o t o g r a f i j e : D R A G A N

T O D O R O V I Ñ

PRIMENJENIMARKSISTA:Ñebiñ i dalje na ulici

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 272. MAJ 1998.

Vukao ga rodni kraj, jer zec kadhoñe da majka ide u svoje gnezdo itamo majka. Pokuãao kod 20 æena,niãta. Krene kod prijateýa, kod çihkriza, kukçava, plaå, reãi da odreãi

kesu, ovde sto, tamo dvesta mara-ka, ode 10.000. Oseñ'o se ko majkaTereza. Vrati se za Beograd i od-luåi da se ubije. Na Panåevaåkommostu se trgne, seti se da mu dræa-va za progone, po slobodnoj raåu-nici, duguje milion dolara, odluåida tuæi i daýe se bori. Na TV da javni ultimatum da mu se dodelistan ili se ubija. U vladi Beograda,u osam oåiju, prima ga Zoran Mi-loãeviñ, dobija sobicu u Karaðor-ðevoj ulici. Bez vode, kupatila,grejaça, åist sanduk. Od Crvenog

krsta primi duãek, tanak, kako seokrene oseña patos. Muåio se 14meseci, dræava odseåe i struju, od-luåi da se oslobodi tog pakla. Advokatopet kaæe, ne ubijaj se, prodaj. Proda, za8000 maraka, i od novembra '96. ponovona klupu. Uglavnom u zubnoj ambulantikod "Maæestika". U skupãtini Beogradamu pokazali da je çegova molba za stanprva odozgo.

LOÃA "DIKCIJA": Dok je joã golirevolucionar ima joã poslova da zavrãi.

Vaænih. Vidi, staçe teãko. I kao pisac daosvoj doprinos, sluãao ãta drugi govore,sam uåestvovao. Duænost je pisca da sebori za svoj narod. On liåno je podeliopare sa narodom. Pokuãao i redovnimputem da postane predsednik dræave. Aliod hiýadu potpisa nije mako. A vidi mu-åeçe naroda, ima reãeçe, ima poãteçe,ãto ne bi bio predsendik. Narod bi ga pri-

hvatio, ali ne dajuda ga vide "Mas-

ovno". Ãta ñe? Re-ãi da evoluira umetodima, revolu-cionarno.

Da li je kao iz-vorni revolucio-nar dobijao po-nude od JUL-a dapomogne u vraña-çu dostojanstvaradnicima i naro-du? O naãim ko-munistima loãemisli, nisu imali"dikciju" da delesa narodom onoãto narod zaradi,samo im je pýaå-ka u glavi. A ko-leginica Mira Ma-rkoviñ? Sve su tobolesnici, dijagno-stikuje Stanoje,koji ne mogu dapreæale bivãi re-æim pa se kamuf-liraju. Srbija se

moæe spasiti akonarod skoåi, svekomuniste pobije,

odseåe im glave i napravi Ñele kulu od200 metara. Da ostane kao spomen soliterzloåincima. Vidi li u tome neku ulogu zasebe? Odgovara da je spreman i dan i noñ.Samo o tome razmiãýa. Jedino bi on mo-gao da pomogne srpskom narodu da uåinihumano delo i oruæjem zbriãe crvenukugu. Jer ovo ãto vlast radi narodu je åistgenocid do genocida. Sve je to za Hag ipsihijatre, analizira Stanoje. Priseti se dabolesnog åoveka nije dozvoýeno ubiti, aliãta da se radi kad preko struje naplañujutaksu za televizor, zbog toga je i morao dase oslobodi druge sobice.

Ranije je pisao Ujediçenim nacijamada mu pomognu da dobije posao, piãe likome sada? Veñ pisao NATO paktu, tra-æio da doðu sa 10.000.000 padobranaca,da se spuste i pohapse komunistiåke ostat-ke i ostale bandite, oåiste zadçu zloåi-naåku taåku na planeti. Da li mu se "jav-ýa" neki glas, kad, kako? Nije saçao, alio tome razmiãýa svaki dan i noñ. Od sil-nog razmiãýaça ne spava i kad moæe.

Nema parlamentarizma bez sile. Narod jedobar, miran i zloupotrebýen. Cedi se,gçeåi i æiv sahraçuje. Da nije neka vak-cina boýa od padobranaca, to bi bilo me-ãaçe u unutraãçe stvari, da ne pomiçe-mo suverenitet, integritet, kontinuitet....Ne, samo sila. On u ime naroda pozivastranu silu da oslobodi narod. Zaãto baãon poziva? Zato ãto ga je narod nagradiozlatnom medaýom za KOLT 15 GAP, ãtosu ga rudari u Tuzli nagradili statuomHusinskog rudara, ãto mu je Beogradskiuniverzitet dao diplomu od metar. Na-gradili ga narod, radnici i Univerzitet, ãta

joã treba da govori u ime i za spas naro-da? ■

DRAGAN TODOROVIÑ

JOVANKA GA NIJE VOLELA:Stanoje Ñebiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


28 VREME ■ 2. MAJ 1998.

Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Nije taåno da ne govori-

mo engleski. I ja se pomalosluæim tim jezikom..."

MILORADDODIK,p r e d s e d n i kvlade Republi-ke Srpske, po-vodom krilati-ce da je çego-va vlada jedi-na ameriåka

vlada u kojojse ne govoriengleski (inter-vju NIN-u)

SNEÆANA BABIÑ,estradna zvezda: "Istina je da nije lako nositi ovo-liko telo. Teãka sam 68 kilograma i åesto oseñamoptereñeçe. Mnogima se sviðaju moje noge,ali samo ja znam koliko mi je teãko da na-bavim pantalone, kako je to kad nikad nemoæete da sednete na zadçe sediãte auto-mobila, a deãavaju mi se, doduãe reðe, iproblemi u avionu. Ipak, najgore od sve-ga je ãto retko sreñem muãkarce koji sumi po meri." ("Sabor")

RATKO DMITROVIÑ,glavni urednik "Argumenta", nije rad da se izloæiamneziji i stoga se opredeýuje za æivot åasnog siro-maha: "Povodom informacije koja se posledçihdana obrñe u javnosti i velikog broja poziva, a svevezano za moje navodno postavýeçe na mesto

ãefa informativnog programa Radio-televizijeSrbije, obaveãtavam åitaoce 'Argumenta' da odtoga nema niãta. Mogao sam u toj foteýi dabudem pre pet godina. Trebalo je samo dazaboravim ono ãto sam govorio i pisao pretoga. Poãto tako neãto nisam hteo, onda nevidim nijedan razlog da to uradim danas.Ono ãto mogu drugi, ja ne mogu. Meni jenovinarstvo zadovoýstvo i nisam u çega uãao da se, linijom trulih kompromisa[lepo reåeno], obogatim."

MAJA MARIJANA,pevaåica:

"Potroãila sambrdo olovaka

na potpisivaçeslika. Sa çima

sam mogla

i 'Rat i mir'da napi-ãem."

GORDANA STOJIÑEVIÑ,pevaåica: "Ãta ja imam od toga da me neko na fotografijama doæivýava kao zanos-

nu lepoticu? To je vrsta laæi i prevare i niãta viãe. Prija mi kad odem na pijacu, aseýanka za tezgom konstatuje: 'Jaoj, ti si mlaða i lepãa nego na televiziji. Za menenema veñeg komplimenta, iako baã i nisam sigurna da je to istina." ("Sabor")

DARKO PANÅEV,nekadaãçi Zvezdin golgeter i jugoslovenski reprezentativac, nakon godinapeåalbe vratio se u Makedoniju gde je sportski direktor Vardara. Na pitaçe da li je rad da kupi taj klub: "Ne. Ja nemam takvu nameru. Mnogo jelakãe kad sredstva uloæi neka dojuåeraãça dræavna firma, koja je na lak naå in stvor ila kapital privatizaci jom, od mene kaopojedinca koji je uloæio veliki trud i bez iåije pomoñi, osimstruåno-trenerske, zaradio svoj novac."

O Makedoniji kao ambijentu u kojem treba da se dokaæe kaosportski rukovodilac: "Naæalost, ja sam ipak roðen ovde i koli-ko god da je veliki grad i ova naãa dræava [koja] ima svoje lep-ote, ipak æivimo u maloj, malograðanskoj sredini, gde su ýudiviãe destruktivni nego konstruktivni. Viãe gledaju da neãtopokvare nego da naprave. Verovatno je to u mentalitetu. Tosam osetio ovih osam meseci. I koliko god se moji saradnici i ja trudili da napravimo neãto, postoji veña grupa ýudi koja setrudi da to pokvari aferama, ogovaraçem, pa åak i nameã-taçem rezultata u klubu. Veoma je teãko da se izdigneã iznadtoga, mada se ja trudim da ne primeñujem te stvari, da ih negledam i ne sluãam. Zbog svega toga, ponavýam, veoma je teã-ko da se radi ovde, a pogotovo da budeã neko ko je napravioneãto, jer veñina tih ýudi gleda opasnost i na svaki naåin se tru-

di da sruãi taj mit o tebi. Retko se u kojoj dræavi to radi. Æiveosam u Beogradu tamo je sasvim drukåije. Oni svoje zvezdesportske veliåine poãtuju." ("Duga")

SINIÃA MIHAJLOVIÑ,fudbaler, potraæuje od svog bivãeg klubaCrvene zvezde milion i devetsto hiýada

dolara. Dug se vuåe godina-ma, ali je sukob uprave i po-traæioca kulminirao nedavno:"Nikada ja ne bih tuæio Crve-nu zvezdu da me Cvetkoviñ

[Vladimir-Cvele, direktor] nije stalno zamajavao i lagao. Iprekidao mi vezu kad god samzvao...Meni taj novac nije potre-ban, i imam ga dovoýno, imogu mirno da ga pocepamkad ga dobijem. Ali, ja nisamimao drugog izbora, iako ne-izmerno volim Zvezdu. Ni-sam ja tako pohlepan da vamuzmem pare, a vi da gladuje-te...".[Neidentifikovani izvor "Ar-

gumenta" kaæe da se na ov-om mestu potraæilac zapla-kao "kao malo dete").

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


2. MAJ 1998. ■ VREME 29

TANJA TORBARINA,novinarka "Globusa": "Dalma-tinci tvrde da je braçe maslinatako neverovatno kompliciranastvar da svoje masline beru vr-

lo rijetko. I na to se odluåujunakon teãkog promiãýaça od pet do osamgodina. Jer nije mala stvar zgrabit granumasline i energiåno protrest. Taj nevjerovat-no teæak i opasan poso ostao je zabiýeæen iu dalmatinskoj poeziji. Izmrcvareni samompomiãýu na iscrpýujuñe braçe maslina,dalmatinski mladiñi se okupe u grupama odãest do sedam komada Dalmatinaca. Staverej-ban oåale da im pokriju podoåçake. Po-gledaju zlatni roleks na napañenoj ruci.Koju naslone na muãkarca do sebe kao znakpodrãke i razumijevaça za teæak æivot. Ituænim glasom zaridaju pjesmu ' Maslina jeneobrana'. Nima koga da je bere. Prigiba seteãka grana, slomit ñe se od nevere.Ãto znaåi da im je logiånije da se maslinaslomije od oluje nego da je svojom vrijed-nom rukom taknu.Kako litra maslinovog uýa ubrzano sustiæecijenu uýa na platnu od Pikasa, krajçi jetrenutak da preteæak æivot pjevaåa o masli-nama olakãa dræava. Koja se pod hitno morapovezati sa Hrvatskim karate savezom. Eto,sami karataãi tvrde da su meðuýudski odno-si meðu çima uæasni. Diskusija meðu çimana nedavno odræanoj skupãtini u Zagrebu

obuhvañala je i sportsko obrañaçe rijeåima' Ajde kvoåko, ti ãuti, zaãarafi i zaåmrý i, jerñu salamu napraviti od tebe'. Fiziåkih susre-ta meðu çima nije bilo. No, pitaçe je kadñe karataãi odreðenim zahvatima sreditimeðuýudske odnose meðu sobom. Zatonema druge nego da karataãi budu stimuli-rani od dræave da iz Zagreba odu umaslinke. I svaku maslinu tresnu s nekolikokarate zahvata. Ko da im se radi o kolegi."

ANTO BOBAÃ,dominikanski sveãtenik, posledi-plomac na Katoliåkom bog-oslovskom fakultetu i osnivaåhevi metal grupe "Glasnici nade"

(privukao paæçu izjavivãi da bibio najsreñniji kad bi na mestububçara imao Isusa), zna da"Prýavo kazaliãte" na koncerti-ma izvodi "Oåe naã": "PoznajemHouru i momke iz 'Prýavog ka-zaliãta', oni su odliåni, çihovagitarista sam pripremao za vjen-åaçe i krstio mu djecu. No pog-ledajte çihov koncert u Mosta-ru: naravno da je potrebno izm-oliti 'Oåe naã' za poginule brani-teýe i çihovu djecu, ali zar nijedegutantno odmah potom zapje-vati 'Mi pijemo cijeli dan i noñ?"("Globus")

BRANKOKITANOVIÑ,predsednik No-vog komunisti-åkog pokretaJugoslavije, po-vodom upadaskinsa na dru-garsko veåe ve-oma mladih sk-ojevaca: "Znalisu oni koga tre-ba da napadnu.Nisu doãli u to-ku dana na æur-ku koju organi-

zuju naãi studenti, jer znaju da mnogi imaju piãtoýe [!]. Iako je policija brzo in-tervenisala, ne znam da li je nekoga od çih uhapsila. Ali, ako ih oni ne uh-vate, mi imamo metode za od-vikavaçe od nasiýa. Mladiskojevci su sredçoãkolci. Iakomaloletni, oni su naãi ålanovi.

Znamo da zakon dozvoýava dasamo punoletna lica budu ål-anovi stranaka, ali prema na-ãem internom pravilu, ålanSKOJ-a moæe da bude svakoko ima 16 godina." ("Dnevnitelegraf")

B O R I S S U B A Ã I Ñ

(GlasiloStudentske unije

Ekonomskogfakulteta)

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.30

Ujediçenje Evrope

Euro-avanturana startu

ñe oni potvrditi predlog Evropske ko-misije da 11 ålanica Evropske unije uðe uEMU. Gråka ñe morati da priåeka, jer nijeispunila kriterijume o ekonomskoj konver-genciji postavýene u Mastrihtu (javni dug

joj je prevelik, inflacija i kamatne stopeprevisoke), a Britanija, Danska i Ãvedskasu same odluåile da, za sada, ostanu izvanodabranog druãtva (Britanija i Danskaispuçavaju kriterijume za pridruæeçe, a uÃvedskoj je samo dug iznad predviðenihokvira).

GUVERNER: Jedina nepoznanica

koju treba da reãe ãefovi dræava ålanicaEU je ime osobe koja ñe se nañi na åeluEvropske centralne banke, koja ñe za

nekoliko meseci nastati na mestu Evrop-skog monetarnog instituta (EMI) u Frank-furtu.

Ko ñe biti guverner ujediçene Evropenije samo personalno pitaçe. To je, naime,liånost koja svojim dosadaãçim kredibi-litetom mora finansijskim træiãtima ulitidovoýno sigurnosti da ñe borba protiv in-flacije ostati primarni ciý buduñe central-ne banke: ãto znaåi, to treba da bude åovekveoma nalik predsednicima Bundesbanke.Na listi kandidata u ovom momentu nalazese Vim Disenberg, guverner-veteran

holandske centralne banke i ãef EMI, ÆanKlod Triãe, francuski guverner, ãpanskiLuis Roho (koji, kako se åini, ne æeli taj

SVET

Poåiçe velika avantura: stiæenam euro! I, kao ãto je to ob-iåno sluåaj sa velikim avan-turama, biñe to istorija. Liderizemaýa ålanica Evropske un-

Nema sumçe da nam stiæe jedinstvena evropska valuta. Taj procesgotovo da viãe niãta ne moæe zaustaviti, jer se sa sigurnoãñu moæe

tvrditi da bi odustajaçe ili propast projekta "euro" znaåio katastrofuza Evropsku uniju

ije odluåiñe 2. i 3. maja kvalifikovanomveñinom ("teæina" glasova zavisi odveliåine dræave) o listi kandidata koje jeEvropska komisija preporuåila za ulazak uEvropsku monetarnu uniju (EMU). Ovaodluka je, istovremeno, i uvod u zavrãnicuevropske ekonomske i monetarne inte-gracije, koja zvaniåno poåiçe prvog janu-

ara naredne godine.Od samog susreta ãefova dræava se neoåekuje niãta spektakularno. Smatra se da

MARKA JE MRTVA, ÆIVEOEURO: Nemaåki politiåariLafonten, Ãreder i Ãarping

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 312. MAJ 1998.

▲

posao) i Finac Sirka Hamalainen. Kada jepre 18 meseci nominovan na mesto prvogåoveka EMI, g. Disenberg je traæio da muse garantuje i poloæaj prvog evropskog gu-vernera, s åime su se sloæile sve zemýe

ålanice izuzev Italije i Francuske. A ÆanKlod Triãe je tada rekao da bi on liåno iz-abrao Disenberga za guvernera. Posle seçegovo ime naãlo meðu kandidatima. Na-

jnoviji izveãtaji govore da g. Disenbergima podrãku svih zemaýa izuzev Fran-cuske. Holanðanina naroåito forsiraju onina koje treba da liåi – Nemci.

SUMNJE: Ali, dok je briselskabirokratija zaokupýena tehniåkim detaýi-ma ekonomskog i monetarnogujediçeça, struåçaci raspravýaju i ra-zilaze se oko suãtinskih stvari. Njihovedileme vrte se od uvereça da euro nosisvetlu buduñnost do strahovaça od plane-tarne katastrofe.

Monetarna unija je, uostalom, pre sve-ga, ekonomsko pitaçe, mada ono danasima prvorazredan politiåki znaåaj. Moder-na teorija (bilo je pokuãaja joã u proãlomveku sa Latinskom monetarnom unijomkoju je pokrenula Francuska) monetarneunije nastala je u okviru rasprave o "opti-

malnoj valutnoj zoni".Koncept je prvi pred-loæio ameriåkistruåçak Robert Man-del 1961. godine, ob-

jaãçavajuñi da jedna valuta donosi trans-parentnije cene, niæe transakcione troãk-ove, veñu sigurnost investitorima, snaænijukonkurenciju (Evropska komisija za EUpredviða uãtede od uvoðeça eura od 0,5odsto GDP), a unificirana monetarna poli-

tika treba da donese cenovnu stabilnost.Meðutim, kako u razgovoru za"Vreme" kaæe Enriko Kolombato, profe-

sor univerziteta u Turinu, Evropska unijane ispuçava bitne preduslove za posto-

jaçe "optimalne valutne zone": nema mo-bilnosti radne snage, ne postoji fleksibil-nost cena i nadnica naniæe, proizvodçanije homogena, pa su moguñi asimetriåniprivredni ãokovi, koje bi trebalo ublaæa-vati stabilnim sistemom transfera sredsta-va. Stoga g. Kolombato EMU vidi kao

proizvod lobija politiåara,birokrata i krupnog kapi-tala. Oni su, tvrdi, jedinidobitnici monetarnog

ujediçeça. Na drugojstrani su gubitnici: po-troãaåi, mala i sredça

preduzeña. Ishod je, za g. Kolombata, cen-tralizovana i birokratizovana Evropa, ukojoj se igraju beskonaåne igre lobiraça ikojom upravýaju nedemokratski biranebirokrate, bez konkurencije alternativnihideja i redistribuciju dohotka s veñom reg-

ulacijom.Meðu kritiåarima evropskog koncepta jedne valute naãao se i Pol Krugman, åu-

veni profesor "Masaåusec Institjut of Teh-nolodæi", koji za kriterijume usvojene uMastrihtu tvrdi da su "åista glupost", a onikoji su ih usvojili za çega predstavýaju"ozbiýne muãkarce i æene na impresivnimmeðunarodnim sastancima koji uopãtenemaju pojma o åemu priåaju". Za Krug-mana monetarna unija moæe opstati samodok je borba protiv inflacije zajedniåki ciýdræava ålanica. A Martin Feldãtajn, profe-sor sa Univerziteta Harvard, smatra da je-dinstvena valuta moæe dovesti åak i do –rata!

VERA: Za divno åudo, meðu onimakoji imaju viãe vere u buduñnost jedin-stvene evropske valute upravo je RobertMandel. Dæon Pit, novinar londonskog"Ekonomista", u nedavnom specijalnomdodatku ovog åasopisa posveñenom euru,smatra da su prigovori o nedovoýnoj mo-bilnosti radne snage, fleksibilnosti cena itransferima novca u Evropi preterani.Tvrdeñi da nedostatak mobilnosti radnikanije tako straãan on, recimo, navodi damobilnost danas nije velika ni u Sjediçen-im Dræavama, dok se samo 10 odsto padabruto proizvodçe u nekoj od dræava SADnadoknadi transferima od federalne vlade(80-ih se transferisalo oko 40 odsto). Pitzatim primeñuje da je pokretýivost radni-ka mala i unutar pojedinih evropskih dræa-va, a u çima ipak postoji zajedniåka valu-ta.

Najozbiýniji nedostatak vidi u odsust-vu fiskalnih transfera: taj uslov ålaniceEMU ñe teãko ispuniti. Na jedvite jade i uzsumçu da su koristile "kreativno raåuno-vodstvo" (ãto ñe reñi, da su laæirale podat-ke), one su uspele da smaçe budæetskedeficite na tri odsto GDP, ãto je jedan od

kriterijuma postavýenih u Mastrihtu.Evropska komisija, meðutim, ukazuje naålan 103.(a) Mastrihtskog sporazuma: on

Crni kurs za euroZamoýen od studenata Ekonomskog fakulteta daobjasni kako ñe Jugosloveni moñi da zamene razne

evropske valute (pre svega, marku) u euro do prvog juna 2002. godine,Enriko Kolombato jeåudeñi se odgovorioda se to moæe uraditipreko banaka. A poã-to mu je objaãçenoda graðani ne dræenovac u bankamaprimetio je: "Pa ve-rovatno ñe se ovdeformirati crni kurs za

euro".

CENTRALIZOVANA I BIROKRATIZOVANA EVROPA: Prof. Enriko Kolombato G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.32

predviða paket pomoñi ålanu kluba eurokoji se zaista naðe u nevoýi. Profesor Ko-lombato, pak, smatra da ñe se buduñnostmonetarne unije svesti na nepreglednacenkaça oko tih subvencija.

Zagovornici EMU nadaju se da ñe jed-instvena valuta naterati zemýe koje je pri-hvate na strukturne promene u privredi iliberalizaciju, poåevãi od deregulacijetræiãta radne snage. Ukoliko uvoðeçe eurane bude prañeno strukturnim novinama,upozoravaju struåçaci Meðunarodnogmonetarnog fonda (MMF), jedinstvenavaluta ñe evropsku privredu uåiniti joã rig-idnijom i nekonkurentnijom.

POSLEDICE: Uspe li avantura sa eu-rom, dugoroåno posmatrano, na udaru semoæe nañi – dolar. Meren meðunarodnimznaåajem euro ñe, naime, biti najvaænijadruga valuta na svetu. Vaænost ameriåkevalute u svetu ostaje prevlaðujuña: okopolovine bankarskih depozita u stranojvaluti je u dolarima, a polovina svetske tr-govine obavýa se u toj valuti, dolar se jav-ýa u skoro polovini svih transakcija ustranim valutama, a u çemu je izraæeno iskoro dve treñine deviznih rezervi nasvetu.

Sa nastankom eura oåekuje sesmaçeçe svih tih procenata. Pitaçe koje

joã uvek åeka odgovor je kako brzo ñe sesve to dogoditi. A zavisi od toga hoñe li

euro biti snaæna i stabilna, ili slaba i nesta-bilna valuta. I dok, prema pisaçu "Ekono-

mista", neki (Fred Bergsten, direktor Insti-

tuta za meðunarodnu privredu), veruju dañe euro biti jaka i stabilna valuta, drugi(ukýuåujuñi i centralnu banku SAD –

FED), veruju da ñe træiãtima biti potrebno

vreme da testiraju euro. Pol Voker,nekadaãçi legendarni predsednik FED-a,nedavno je izjavio kako ñe snaga eurazavisiti od snage evropske privrede, ãtonas ponovo vraña na priåu o strukturnimreformama. Kako ukratko zakýuåujeDæon Pit, "niko ne moæe znati da li ñe euroiñi naviãe ili naniæe". Niti iko moæe pred-videti koliko ñe vremena proteñi da evrop-ska valuta ugrozi hegemoniju dolara usvetu.

Za male zemýe u evropskom ok-ruæeçu, poput SRJ, kako to objaãçavaEnriko Kolombato, na kratak rok ne mora

biti velikih posledica zbog kreiraça eura(on smatra da moæe doñi do rasta kamatnihstopa na kratak rok). Posmatrano na duæi

Buduñnost 1998 – 2/3. maj Evropýani od-

luåuju o dræavama koje ñe uñi uEMU; fiksiraju se bilateralni kursevievropskih valuta koje ulaze u EMU

maj/jun Bira se predsednik i ål-anovi odbora Evropske centralnebanke

31. decembar Fiksiraju se kursevievropskih valuta prema euru1999 – 1. januar Startuje Evrops-

ka monetarna unija2001 – 1. januar Oåekuje se pri-

druæeçe Gråke u EMU2002 – 1. januar Uvodi se kovani i

papirni eurodo 1. jula Nacionalni kovani i pa-

pirni novac prestaje da bude legalnosredstvo plañaça

rok, istiåe g. Kolombato, cenaostajaça izvan zone jedinstvene

evropske valute ñe rasti (zbog trgovinskepolitike i uvoðeça proizvoðaåko-po-troãaåkih standarda), ãto ñe, pre svega, po-goditi maçe razvijene i siromaãne zemýe."Troãkovi ostajaça po strani biñe veomaveliki, ali ñe troãkovi naknadnog ulaskabiti joã veñi", kaæe dr Kolombato.

Bilo kako bilo, nema sumçe da namstiæe jedinstvena evropska valuta. Tajproces gotovo da viãe niãta ne moæezaustaviti, jer se sa sigurnoãñu moæe tvrdi-ti da bi odustajaçe ili propast projekta"euro" znaåio katastrofu za Evropsku uni-

ju. A koliko dugo ñe sve trajati? Zauvek, jer nema izlaska iz ujediçenog monetar-

nog sistema. Ako izaðe jedan – propadajusvi zajedno. ■

VESNA KOSTIÑ

Proãlost 1962 – Evropska Komisija prvi put predlaæe jedinstvenu valutu1969 – Revalvacija marke prema francuskom franku izaziva neraspoloæeçe

ãirom Evrope; Vili Brant oæivýava ideju evropske monetarne unije, koja postaje deoVernerovog izveãtaja, uz predlog da se jedinstvena valuta uvede do 1980.

1971 – Ãefovi evropskih dræava prihvataju predlog o uvoðeçu jedinstvene valutedo 1980; propast Bretonvudskog monetarnog sistema zadaje udarac ovoj ideji; Evro-pa uvodi sistem vezivaça kurseva za nemaåku marku (poznat kao "zmija u tunelu")

1972 – Velika Britanija se pridruæuje "zmiji u tunelu" u maju, a napuãta je ãestnedeýa kasnije

1978 – Uvodi se Evropski monetarni sistem (EMS), koji "sponzoriãu" HelmutÃmit, Valeri Æiskar d'Esten i Roj Dæenkins, tada predsednik Evropske Komisije

1979 – Sve zemýe ålanice Evropske zajednice, izuzev Britanije, u martu postajuålanice EMS-a, po kome se dozvoýavaju slobodne fluktuacije kurseva plus/minus2,5 odsto (ãest odsto za slabije valute) u odnosu na utvrðen centralni paritet meðuvalutama

1988 – Æak Delor podnosi izveãtaj u kome se predlaæe uvoðeçe rokova zaprelazak na jedinstven monetarnisistem – Evropsku monetarnu un-iju (EMU)

1992 – Potpisuje seMastrihtski spo-razum; EMS seskoro raspada,a Italija iVelika Bri-tanija na-puãtajuEMS

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


Da li ste se ‘izgubili’

u starim novinama?

Proteklihgodinu dana

nedeljnika VREMEna CD-u S vi brojevi i dodaci

od marta 1997 do

danas, svi tekstovi i sve

fotografije, ukljuåujuñi i

naslovne stranice u boji,

uz moguñnost

pretraæivanja pokljuånim reåima, na

PC ili Macintosh

raåunaru

Da li ste propustili

neãto znaåajno?

Moæete li baã

svega da se setite?

mi smo svezapamtili !mi smo svezapamtili !

011/3244-254

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.34

zadesila je havarija zato ãto se maltene sva-ki deseti biraå izjasnio za krajçe desniåar-sku Nemaåku narodnu uniju (DVU).Zapravo, svi su pali na ispitu.

DVU je partija u znaku jednog åoveka:

minhenskog izdavaåa i milionera GerhardaFreja. Pored toga ãto ãtampa novine i pam-flete u kojima pokuãava da "ispravi" istoriju, Frej odræava veze sa zlim volãebnicimapoput Le Pena i Æirinovskog. U Saksoniji-Anhalt niti je imao partijsku organizacijuniti je vodio predizbornu kampaçu. Jed-nostavno je slao letke na sve moguñeadrese i poæçeo uspeh "protestnog poten-cijala", kako ovdaãçi politiåari vole da na-zivaju biraåe koji se opredele za ekstrem-iste. Neonacista raznih boja bilo je povre-meno u pojedinim nemaåkim pokrajinskimparlamentima od ãezdesetih godina naova-

mo. Uglavnom su se oko nekadaãçihomatorelih "pravih" nacista skupýale raznepsihopate i nezadovoýnici. Ovog putastvari stoje drugaåije: sve analize pokazujuda su za DVU glasali pre svega mladi ýudii da je na podruåju nekadaãçe IstoåneNemaåke sve viãe onih koji se opredeýujuza ekstremno desnu ideologiju. Okosnicaçihovog "gledaça na svet" je mræça pre-ma strancima – ali, kako ukazuje HeribertPrantl, uvodniåar minhenskog liberalnogdnevnika "Zidojåe cajtung", "ovaj sistemdobija batine kada se batinaju stranci"."Rigidna politika prema strancima u Bonu

ne vraña veru u demokratiju na Istoku, veñpodstiåe uvereçe da su sopstvene rabotezapravo dopuãtene". Stranci (koji åine dvaodsto stanovniãtva na Istoku) su sve viãe,piãe Prantl, simbol za navodnu trulost poli-tiåkog sistema i slabost liberalnog sistema.

NAGRIZANJE: Velika nezaposle-nost, tavoreçe i nazadovaçe stvarnih pri-

Velike partije danas kaæu da je to de-bakl i samo protest biraåa, ali desniåarskaNemaåka narodna unija svoj iznenaðujuñiuspeh na lokalnim izborima u istoånojNemaåkoj naziva "rezultatom iz snova".

Napadana od mnogih kao neonacistiåka,nacionalistiåka partija je nadmaãila dvevelike stranke zajedno u Saksoniji-An-halt, najdepresivnijoj nemaåkoj dræavi sa22,6 odsto nezaposlenih. Nekih tri milio-na maraka potroãeno je na plakate sa slo-ganima "Napoýe sa strancima banditi-ma", "Nemaåke pare za nemaåkeposlove" i na pisma biraåima. Televiz-ijske procene kaæu da je partija – poznatapo inicijalima DVU – "doãla niotkud" dabi dobila 13 odsto glasova na izborima unedeýu, ãto joj je dovoýno za 14 mesta ulokalnom parlamentu od 99 klupa. DVU

je posebno dobro proãla meðu mlaðimaod 30 godina i nezaposlenima. Helmut

Volf, vodeñi kandidat DVU, danas govorio "rezultatu iz snova", ali odbija da kaæekakvu ñe politiku voditi. Zajedno s çim, uparlament ide i voða DVU Gerhard Frej,minhenski milioner i izdavaå desniåarskihlistova. Frej se trgao kada je neko uzviknuo"Nacisti napoýe" dok je ulazio u skupãtinu."Svako ovde ima svoj glas", uzvratio je on.Osnovana 1987. da se bori protiv liberalnihnemaåkih zakona o izbeglicama, DVU jepostepeno prodirala u svakodnevni politiå-ki æivot i gotovo je uãla u vladu na septem-barskim izborima i drugom po veliåini

gradu Hamburgu, gde je sjajno proãla uoronulim radniåkim åetvrtima. Ali, Freju

nedostaje izraæajniji profil kakav krasidruge voðe krajçe evropske desnice –poput Francuza Æan Mari le Pena, ili Aus-trijanca Joerga Hajdera. Nemaåke agen-cije za unutraãçu bezbednost proceçuju

da DVU ima samo 15.000 ålanova, amaçe od 100 u Saksoniji-Anhalt. Ipak, ustrahu od privlaånosti DVU u svojojprivredno uåmaloj dræavi, guverner Sak-sonije-Anhalt Rajnard Hopner pozvao jeproãle sedmice vodeñe partije da mu sepridruæe u "Savez protiv desnice" kako biova bila zadræana van parlamenta. Ali,apel je propao. Analitiåari danas kaæu da je DVU uspeo kako zbog loãeg privred-nog staça savezne dræave, tako i zbogpartijske odluke da se na ove izbore po-troãe velike pare. "Neprekidno pona-výaçe mraånih parola je izgleda ostavilo

utisak na najsiromaãnije glasaåe", kaæeJurgen Falter, izborni analitiåar iz Majnca.

San

istoånonemaåkoj pokrajini Saksoniji-An-halt pre svega biti joã jedan ispit u kojojmeri su ugroæeni izgledi kancelara Helmu-ta Kola da oåuva vlast koju dræi veñ 16 go-dina. Ishod glasaça nije se, meðutim,pokazao samo kao katastrofalan poraz

BON

et meseci pred savezne parlamen-

tarne izbore izgledalo je da ñeizlazak biraåa na glasaçe u malenoj

P

Kolove konzervativne Hriãñansko-demokratske unije (CDU), koja se srozala

za desetak poena na tek neãto preko 20odsto, rame uz rame sa Partijomdemokratskog socijalizma bivãih istoånon-emaåkih komunista. Zeleni i liberali nisuuspeli da preðu prag od pet odsto koji ot-vara vrata parlamenta. Na pobedu Socijal-demokratske partije (SPD) pada teãka sen-ka. Celokupnu politiåku klasu Nemaåke

Nemaåka

Kolektivno posrnuñePolitiåku klasu Nemaåke zadesila je havarija zato ãto se svakideseti biraå izjasnio za desniåarsku Nemaåku narodnu uniju

U ZNAKU JEDNOG ÅOVEKA: Milioner Gerhard Frej

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 352. MAJ 1998.

maça, strah od nametaça "ameriåkog"kapitalizma, otpor uvoðeçu jedinstvenogevropskog novca i naåelnom prepuãtaçusve veñih ovlaãñeça "nekontrolisanimbirokratama u Briselu" nagrizli su Kolovu

vlast kao oliåeçe "rajnskog kapitalizma",udobnog modela druãtvenog konsensusana osnovu negovaça dræave blagostaça iizbegavaça naglih i suãtinskih promena.Celokupan nemaåki politiåki sistem ovihdana izgleda nahereno, a raspoloæeçe bi-raåa varýivo. Zato kandidat SPD-a Ger-hard Ãreder, koji (oponaãajuñi britanskogsreñkoviña Blera i donekle Klintona) traæiuporiãte u "novoj sredini", uprkos svim po-voýnim rezultatima ispitivaça javnogmçeça, ima razloga da strepi. Njegovapolazna strategija – da ñe sa zelenima bezveñih muka uspostaviti savez koji ñe potis-

nuti sadaãçu konzervativno-liberalnu ko-aliciju – veñ je bitno potkopana teãkim pa-dom ekologa. Njihova neopreznost – da upredizborni program unesu zahtev da litarbenzina koãta pet maraka kako bi se pod-stakla uãteda energije i nove tehnologije –ugrozila je izglede zelenih da moæda i sadvocifrenim rezultatom uðu u narednisaziv bundestaga.

S druge strane, Kol bi mogao da ostanebez koalicionog saveznika. Liberali veñduæe vreme gube na svakim izborima. USaksoniji-Anhalt nije pomoglo ni ãto jeveteran Hans-Ditrih Genãer ponovo na-vukao svoj æuti pulover (æuto i plavo su lib-eralne boje raspoznavaça) – nisu uãli uparlament. Malo ko veruje da ñe ispasti i izsaveznog parlamenta, ali je jasno da viãeneñe igrati dosadaãçu ulogu. Poznanici uministarstvu inostranih poslova, tradicio-nalnom uhýebýeçu ålanova FDP (libera-la), priåaju kako su veñ poåelapretråavaça. Kancelarov drugi oslonac –bavarska desniåarska Hriãñansko-socijalnaunija (CSU) – izgleda da se veñ odreklanade da bi Kol mogao da opstane. CSU sekandiduje samo u Bavarskoj, gde vlada veñpedesetak godina, a tamo su izbori nep-osredno pred savezne izbore. Svaðe poli-tiåara CSU sa "sestrinskom" Kolovompartijom CDU posledçih dana ne zaostajupo oãtrini za raspravama konzervativaca sastvarnom opozicijom. Ãto se stranaca tiåe,tu je CSU nenadmaãan – iz çegovih redo-va potekao je ovih dana zahtev da se prot-eruju oni tuðinci åija maloletna decapoåine kriviåno delo.

Jesen u Nemaåkoj biñe ove godine zan-imýivija nego ikad od ujediçeça 1990.godine. Politiåkom sistemu predstoji, oåi-to, prelomno razdobýe, ali nije izvesno da

li ñe novi pravac kretaça biti liberalniji,otvoreniji i postojaniji nego dosadaãçi. ■DUÃAN RELJIÑ

O çima se govori:Tomas Klestil

Predsednik sa emocijamaPo drugi put izabrani predsednik Austrije bio je u pravu

kada je trijumfalno izjavio kako “impresivni rezultat gla-saça potvrðuje da su ýudi oåigledno zadovoýni naåinom nakoji sam vodio poslove”. Odista, rezultat od 63,49 odstodobijenih glasova (pet puta viãe od prvog sledeñeg kandida-ta) daju razloga za zadovoýstvo. Åak i drugi podatak – da je na izbore izaãlo 73 odsto biraåa,po svim evropskim standardima predstavýa natproseåno dobar rezultat.

Za ovu predsedniåku kampaçu i reizbor Tomasa Klestila karakteristiåni su i neki drugipodaci koji uverýivom pobedniku ne daju povoda za preterano radovaçe. Rezultat od 73odsto biraåa, na primer, znatno je slabiji od prethodnih izbora kada je na izbore za ãefadræave izaãlo 81 odsto biraåa. Sadaãçi odaziv biraåa predstavýa åak negativni rekord u pos-leratnoj istoriji alpske republike. Oni koji su pratili predizbornu kampaçu nisu iznenaðeniovakvim ishodom – bila je to, po opãtoj oceni, dosadna i neinventivna kampaça, osim pos-ledçih dana kada se u trku za Hofburg ukýuåila i Gertraud Knaul, visoki åasnik Luteranskecrkve.

Klestil je celu kampaçu vodio na, kako je primetio jedan izveãtaå, “kraýevski naåin”, ãtoñe reñi da se nije mnogo “meãao” sa suparnicima. On je åak odbio TV-duele s çima i,uopãte, retko se pojavýivao na televiziji ili na mitinzima. Neki, meðutim, razloge za tonalaze u åiçenici da Klestil nije posebno harizmatiåna liånost, da nije veliki govornik i da sene snalazi najboýe pred kamerama.

Iako je, na kraju, bilo ukupno pet kandidata, oåigledno je da mnogi ålanovi vodeñe Soci- jalistiåke partije nisu glasali, baã kao ni deo ålanstva nacionalistiåke Slobodarske partije Jer-ga Hajdera. Obe partije nisu imale svog kandidata, dobrim delom iz straha da bi on mogaoda izgubi, ãto ne bi bilo dobro pred predstojeñe izbore za evropski i austrijski parlament, alii zato što biraåima nisu mogle da ponude odgovarajuñu liånost. Kolikogod se ove partije ra-zlikovale, obe su ålanstvu preporuåile da glasaju za Klestila. Mnogi, meðutim, nisu posluãa-li preporuku svojih lidera, jer su uvereni da je Klestil suviãe desno orijentisan (socijalisti),odnosno nedovoýno desniåar (slobodarci).

Iako je pre šest godina, koliko i traje mandat austrijskog predsednika, izabran kao pred-stavnik konzervativne Narodne stranke, Klestil je ovog puta bio nezavisni kandidat, ãto jesvakako viãe odgovaralo çegovoj æeýi da bude “predsednik svih Austrijanaca”. Ujedno i dabude çihov kvalifikovani zastupnik u Evropi uoåi predstojeñih znaåajnih dogaðaja –ãestomeseånog austrijskog predsednikovaça u Evropskoj uniji, uvoðeça zajedniåke evrop-ske valute i proãirivaça Unije. “Sve to pruæa velike moguñnosti predsedniku da koristi man-dat koji mu odreðuje ustav”, s pravom je konstatovao novi-stari predsednik. Jer, upravoEvropa i meðunarodni odnosi uopãte, jesu teren na kojem se Klestil najboýe snalazi.

Odmah po zavrãenim studijama i doktoriraça na beåkom Ekonomskom fakultetu, Kles-til je uãao u diplomatiju i sve vreme, izuzev krañeg perioda kada je bio sekretar kancelaraKlausa, sve do jula 1992, kada je izabran za predsednika Austrije, sluæbovao je u svetu ili uMinistarstvu inostranih poslova. Od 35 godina diplomatskog staæa, åak 18 godina proveo je u SAD.

Otuda i nije åudno, ãto mu se kao najveñe dostignuñe dosadaãçeg predsednikovaçasmatra popravýaçe ugleda Austrije u svetu poýuýanog posle bruke, koja je pukla kada jeobelodaçeno da je çegov prethodnik Kurt Valdhajm “zaboravio” neke detaýe iz svojebiografije koji se odnose na sluæbovaçe u Vermahtu za vreme Drugog svetskog rata. Neve-liku, preteæno reprezentativnu ulogu koju austrijski predsednici imaju, 66-godiãçi Klestil ñesigurno i u buduñe obavýati na zadovoýstvo najveñeg broja Austrijanaca.

Dve najteæe etape u æivotu, jedno od petoro dece beåkog vozaåa tramvaja, ostale su vero-vatno za çim – teško zapaýeçe pluña i rastanak sa suprugom Edit posle 37 godina braka,zarad veze sa znatno mlaðom sluæbenicom Ministarstva inostranih poslova Margot Lesler.Ovaj drugi dogaðaj, koji je svojevremeno izazvao popriliåno uzbuðeçe konzervativnih Aus-trijanaca, Klestil je kratko objasnio reåima da je i “predsednik åovek sa emocijama i slabos-tima... pa svaki politiåar ima pravo da bude i åovek”. ■

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


36 VREME ■ 2. MAJ 1998.

S

Jeýcinova taktiåka pobeda

Kriza vladajuñeg vrhaÃef ruske dræave ponovo je potvrdio da je najjaåa politiåka figura naunutraãçoj sceni, ali mu se sada otvaraju tri nova fronta: sameðunarodnim finansijskim institucijama, sa domañom oligarhijom iradikalnom opozicijom koja moæe postati samo joã radikalnija

MOSKVA

ada, poãto je jednomeseåna kriza

vlade u Rusiji definitivno razreãena ito, paradoksalno, glasovima protiv-

kao toliko velikiizazov da se svakopita moæe li ih sav-

ladati i mnogo is-kusniji tehnokratanego ãto je on.On sam je od-redio tri prior-iteta: penzije,rudare i vojno-in-dustrijski kompleks,kojima je obeñao van-redne pare iz praznogbudæeta. Sve ostalo imada åeka.

Genadij Zjuganov(KP): S obzirom na to da su upravo komu-

nistiåki poslaniciu Dræavnoj

dumi reãilis u d b i n uKirijenka,on se kaolider partije

iparlamenta-rne frakcije

nalazi unezavis-noj situ-

aciji. Naj-maçe 50deputata steklo je status renegata, poãto seogluãilo o preporuku Centralnog komitetada se izjaãçavaçe u Dumi bojkotuje. Onisu glasali za Kirijenka i sada Zjuganov iCK treba da odluåe – da ih iskýuåe izpartije ili da im oproste. U oba sluåaja, KPse suoåava sa raslojavaçem. U prvom bi,verovatno, prevladao smer na radikalizaci- ju, u drugom bi u krilu partije ojaåalapozicija umerenih.

Kako je moglo i da se oåekuje, presud-ni petak je iz osnova izmenio prognoze ko-

je su se samo dan ranije åinile åvrstim.Lider KP Zjuganov je pred sam poåe-tak zasedaça Dume tvrdio da je çegova

partija spremna za nove, vanredne izbore,a ãef parlamentarne grupe centrista, pokre-ta "Naã dom-Rusija", Vladimir Riækovuveravao je da polovina deputata veñ pa-kuje kofere. Jedino je Æirinovski otvoreno

trgovao. Na ãta je, medjutim, raåunao, sobzirom na to da je traæio ministarskepoloæaje a nijedno ime nije pomenuo i damu Kremý ni za pedaý nije poãao u susret– samo on zna. U svom stilu, naelektrisao je atmosferu – zapretivãi da ñe nokautiratiJavlinskog koji ga je optuæio da ga je Kre-mý podmitio.

Kirijenko je u åetvrtak imao na svojojstrani samo 67 deputata Åernomirdinovogpokreta "Naã dom-Rusija", 50 poslanika

pod kontrolom Vladimira Æirinovskog,petnaestak nezavisnih i joã toliko izgrupe regionalaca.

U petak ujutro, çima su se prik-ýuåili Agrarna partija (35 poslanika)

i pokret "Za vlast naroda" (44), podparolom da se ne sme dopustiti raspuã-

taçe Dume. Pokret Jabloko GrigorijaJavlinskog do kraja je ostao nepokole-

býiv u stavu da Kirijenko nije liå-nost za premijera i cela çegova

frakcija od 44 poslanika setako i dræala: ignorisali su ilistiñe sa imenom kandidata isamo glasaçe.

Faktiåki, dve petine od251 glasa koji je dobio, Kirijenku su pok-lonili komunisti i çihovi saveznici agrarcii narodçaci. S obzirom na to da i medjuovim posledçim ima radikala, oko 100opozicionih glasova ZA bilo je podeýenopola-pola. Za lidera KP, pedesetak renega-ta od ukupno 133 poslanika predstavýa ve-liki poraz, pogotovo ãto je do posledçegåasa uveravao javnost da çegova partijaneñe trgovati i da je odluka CK – da se neuåestvuje u glasaçu – obavezna za sve ål-anove frakcije.

ÃTA DALJE: Sve ãto nova vlada trebai mora da uradi kod kuñe, da bi se koliko-to-

liko videla smislenost smene vlade, zavisiod toga da li ñe uspeti da obnovi dobreodnose sa medjunarodnim finansijskim in-stitucijama. Slab priliv poreskih daæbina udræavnu kasu, maglovite perspektive indus-trijskog rasta i stagnacija domañih investicija – u uslovima rastuñe budæetske (pre)za-duæenosti – poveñavaju zavisnost nove vla-de od stranih sredstava, to jest od vanrednepomoñi MMF-a. Iako Moskva moæe da ra-åuna na çegovu blagonaklonost, poãto joj je glavni svetski finansijer ne jednom pra-ãtao neispuçavaçe obaveza, novi zajamzavisi ne samo od MMF-a, veñ i od SAD.

Vaãington, naime, moæe da postavi krst nasvaki novi dolar za Rusiju, ukoliko çenaDuma ne ratifikuje START-2!

nika predsednika Borisa Jeýcina u Dræav-noj dumi, ne samo pobednika, predsednikaBorisa Jeýcina, i çegovog proteæea novogpremijera Sergeja Kirijenka, veñ i po-raæenu stranu – opozicione frakcije u parla-mentu, u prvom redu rukovodstvo KP içenog lidera Genadija Zjuganova – muåipitaçe koje je davno postavio Åerniãevski– ãta da se radi? O svim kýuånim akterimakrize, u nepuna 24 sata posle çenog okon-åaça, iskristalisala su se miãýeça koja ne-posrednoj buduñnosti nacionalne politiåkescene ne obeñavaju naroåito spokojstvo.

Boris Jeýcin: Javnosti je postalo jasnoda je joã nepredvidiviji nego ãto se mislilo,a çegov reæim joã autoritarniji da bi mo-gao da raåuna na eventualno i treñi mandatu Kremýu. Pri tom, kao neposredno an-gaæovan u politiåkoj borbi za i protiv no-vog premijera,postaje naj-direktnijeodgovoranza svakikorak Kiri-

jenka i çe-gove novevlade, ãto nije bio sluåajkada je na tompoloæaju bioV i k t o rÅ e r n o -mird in .To Jeýci-novu poziciju åini krhkom.

Sergej Kirijenko: Sa nedovoýnim, jednogodiãçim iskustvom u vladi, prvokao pomoñnika ministra, zatim åetiri mese-

ca kao ministra energetike, ekonomski pro-blemi (åija se politiåka dimenzija ne moæezanemariti) koji stoje pred vladom åine se

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 372. MAJ 1998.

Bela kuña Kremýu jasno, mada ne gru-

bo, stavýa do znaça da je ñorsokak u koji je u ruskom parlamentu upao taj superra-ketni sporazum najveñi problem u odnosi-ma dveju zemaýa. Ako se to produæi, åakñe i susret Jeýcin-Klinton biti doveden upitaçe.

ÃTA ÑE JELJCIN: Moæe se, meðutim,pretpostaviti da ñe Jeýcin uspeti da iz-manevriãe domañe i strane faktore i ostvariprodor na tom frontu, ali åak i ako uspe, nipredsednik ni çegova nova vlada neñe moñida se oseñaju potpuno sigurnim bez pune po-drãke domañe finansijsko-industrijske elite.

Kirijenko je veñ najavio da je çegov

ciý – uspostavýaçe makroekonomskeravnoteæe, ãto domañoj oligarhiji ne ide naruku, jer joj ograniåava manevarski pros-

tor. Novi premijer u najboýem sluåaju mo-

æe da raåuna na çenu neutralnu poziciju –uz krupne ustupke, u vidu znatnih poreskiholakãica (a proklamovao je çihovo og-raniåavaçe), ili prebacivaçe budæetskihsredstava u elitne banke. To bi moglo bitiprivremeno staçe, dok nova vlada ne pus-ti prve korene. Pat-pozicija ne moæe dugoda traje, jer finansijsko-industrijska elitaraåuna da ñe tehnokrata Kirijenko imati ra-zumevaça za çene uslove i ubediti pred-sednika Jeýcina da joj treba stvoriti efikas-ne uslove za konsolidaciju, jer od uåvr-ãñeça nacionalnog biznisa (ma koliko gasmatrali gusarskim) i zavisi oåuvaçe eko-

nomske nezavisnosti zemýe.Izgleda da se Rusija, çena i politika iprivreda, vraña u koloteåinu poremeñenu

iznenadnim smeçivaçem premijera Åer-nomirdina i çegove vlade. Formiraçe Ki-rijenkovog kabineta ne bi trebalo da izazo-ve neka velika pomeraça u dosadaãçemodnosu snaga. Preostaje da se vidi da li ñe

se predsednik Jeýcin vratiti u poziciju arbi-tra, koji interveniãe samo u ulozi neprikos-novenog garanta Ustava i kako ñe reago-vati na zahteve za ustavnom reformom usmeru ograniåavaça çegovih ovlaãñeça.Drugo otvoreno pitaçe su komunisti – ka-ko ñe oni reãiti svoju krizu, obelodaçenupojavom masovnog nepridræavaça partij-ske discipline.

Ãto se Jeýcina tiåe, odgovor se moæenaslutiti s velikom verovatnoñom da budetaåan. On se neñe promeniti. Pogotovo ãtoima argumenat jaåi od svih ultimatuma kojemu postavýaju protivnici, ukýuåujuñi Jav-

linskog i Zjuganova. Njegov Ustav iz dece-mbra 1993, kritikovan viãe nego bilo kojipojedinaåni potez Kremýa, pokazao se (uruskim uslovima) kao efikasan model pred-sedniåke vlasti, jer dejstvuje bez zastoja iãkripe åak i kad sam predsednik fiziåki neuåestvuje u çemu. Drugo je pitaçe da li ñeJeýcin dopustiti, i da li se uopãte bavi tommiãýu, da bi i takva, efikasna vlast trebaloda bude kontrolisana, da se uspostavi stvar-na medjuzavisnost svih grana vlasti – iz-vrãne, zakonodavne i sudske. Za sada, on nepokazuje da ima takve namere.

Maçe je jasna buduñnost komunis-tiåkih snaga, koje su i inaåe, bez obzira nanajjaåu poziciju i uticaj Zjuganovýeve KP,priliåno raslojene.

Komunisti faktiåki deluju kao mnogo-brojne frakcije, jer su u veñini ne samo umalim partijama van parlamenta – koje idaýe ostaju verne dikataturi proleterijata,veñ i u savezniåkim partijama KP u Dumi,agrarcima i narodçacima. Oni su u pos-ledçem glasaçu izneverili savezniãtvo, alito çima Zjuganov moæe da oprosti. Nje-gov je problem ãta da radi sa mangupima usopstvenim redovima.

Ako usledi principijelna odluka da re-negati zasluæuju iskýuåeçe, pitaçe je ka-ko to sprovesti, buduñi da se ne moæe taånoutvrditi ko tu spada, mada svi koji su uzelilistiñe s Kirijenkovim imenom a nisu gla-sali mogu prostim predostavýaçem neis-koriãñenog dokumenta da ilustruju vernostodluci CK. Jer, nisu u pitaçu samo oni, 40ili 50 deputata koji su glasali za Kirijenka,veñ svi ålanovi partije u unutraãçosti i re-gionalnim rukovodstvima sliånog opre-deýeça. Nad Zjuganovom se nadvio maåsa dve oãtrice – ako ga spusti na glaverenegata, podeliñe partiju, ako ga ne spusti,

u pitaçe dolazi çegova sopstvena glava –pozicija i autoritet u vrhu KP. ■

BRANKO STOÃIÑ

GLASA ZA SEBE: Detalj iz ruske Dume

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.38

preliminarni izbori u PSOE, partiji koja jeod pre dve godine u opoziciji posle 13-godiãçe vladavine. Prvo iznenaðeçe bila jesama åiçenica da se na internim izborima

bira lider koji ñe se za neãto maçe od dvegodine meriti sa sadaãçim premijeromHose Maria Asnarom, jer je u protekle 23godine od uspostavýaça parlamentarnedemokratije u zemýi listu uvek predvodioneprikosnoveni Felipe Gonsales. Drugo,znatno veñe iznenaðeçe jeste ishod tih izbo-ra jer nije pobedio favorit partijskog vrhasadaãçi generalni sekretar Hoakin Almuni-

ja, veñ “samozvani” kandidat Hose Boreý.Posle serije iznenaðeça sledi i serija pi-

taça. Moæe li Almunija ostati generalni sek-retar? Ãta ñe reñi partijsko rukovodstvo kojebi, po veñini analiza, trebalo viãe da se oseña

poraæenim od samog Almunije? Kakav ñebiti odnos Felipe Gonsalesa, koji je javnopodræavao Almuniju, prema neplaniranom ineoåekivanom pobedniku? Da li je HoseBoreý novi “snaæni åovek” socijalista koji-ma i te kako treba izlazak iz Gonsalesovesenke?

IZ BAZE: Ãto se Almunije tiåe, on jekao åastan åovek joã u nedeýu na sastankuIzvrãnog komiteta PSOE, koji åine 33 ålana,podneo ostavku koju je najavio upredizbornoj kampaçi za sluåaj poraza naizborima. Meðutim, najbliæi saradnici su gaubedili da ostavku “zaledi” do 9. maja kada

se sastaje Federalni komitet PSOE. Almuni- ja je nevoýno pristao, ali i daýe preovladavautisak da ñe otiñi bez obzira na to ãto se pos-ledçih dana gotovo sve snage socijalistakoncentriãu na ubeðivaçe Almunije da tre-ba da ostane. Neosporna je åiçenica daPSOE ima novog lidera, ãto potvrðuje i od-luka da Boreý a ne Almunija bude protivnikpremijeru Asnaru u predstojeñoj vaænoj par-lamentarnoj debati 12,13. i 14. maja o“staçu nacije”. Ãto se Gonsalesa tiåe, on jeposle poåetnih nesporazuma i spekulacija, urazgovoru sa samim Boreýom, rekao da“mu stoji na usluzi”. Vidno zadovoýanrazgovorom sa Gonsalesom, Boreý je rekaoda ñe imati Gonsalesovu podrãku, ãto mu“veoma mnogo znaåi”, iako , kaæe, “nikada

Izbori u ãpanskoj PSOE

Novi, snaæni socijalistaIako je partijski vrh forsirao generalnog sekretara HoakinaAlmuniju, ålanstvo se sa 10 odsto glasova viãe opredelilo za“samozvanog” kandidata Hose Boreýa

panskom politiåkom scenom od krajaproãlog vikenda duva novi vetar.Svojevrsnu “malu oluju” izazvali suÃ

neñu imati çegovo znaçe i iskustvo”.

Korektna predizborna kampaça iåiçenica da je na izborima pobedio kandi-dat baze a ne vrha, iako sama po sebi teãkaza partijske ãefove, nedvosmisleno su pobo-iýãali imidæ socijalista. Alternativa kao

jedan od osnovnih principa demokratije doã-la je do punog izraæaja, socijalisti su svojimprimerom dali teæak “domañi zadatak” os-talim partijama, gde su isti ãefovi neprikos-noveni godinama, kao ãto je Gonsales bio uPSOE. Åak se i Alvares Kaskos, potpred-sednik vlade i Asnarov åovek za“raãåiãñavaçe terena”, po sistemu “ciýopravdava sredstvo”, osmelio da kaæe kako

su “preliminarni izbori socijalista dobri zademokratiju”.Iz redova Ujediçene levice, koja u pos-

ledçe vreme pokazuje izvesne znake dobrevoýe i zbliæavaça sa PSOE, stigle su takoðepozitivne ocene mada je tradicionalno nep-overýivi (prema PSOE) lider leve koalicijeHulio Angita na proslavi obeleæavaça 150godina “Komunistiåkog manifesta” rekaoda treba biti “oprezan u ocenama”.

Najzanimýiva su reagovaça u Boreýo-voj rodnoj Kataloniji. Katalonski socijalistisu, razumýivo, bili çegova najjaåa baza, alise ispostavilo da çegova rastuña karizmadaleko prelazi granice Katalonije. Najmaçesu oduãevýeni lideri vladajuñe koalicije“Konvergencija i unija “ (KiU) jer smatraju

da Boreý, koji posledçih 20 godina æivi uMadridu, nije “dovoýno dobar Katalonac”.Neki ga otvoreno optuæuju za “antikata-lanizam”. Ðordi Puæol, predsednik Ðenaril-itata, priznaje da se “oduvek teãko razumeo

sa Boreýom”.Ãta na te optuæbe kaæe Hose “Pepe” Bo-reý, 51-godiãçi briýatni politiåar roðen uprovinciji Lerida, u porodici pekara, pre 51godinu?

“Ja sam u predizbornoj kampaçi naRamblasu, u srcu Barselone, vikao ‘ViscaEspanya’ (na katalonskom: ‘Æivela Ãpani-

ja’), a u Seviýi sam na katalonskom re-citovao stihove Joana Maragaýa. I na jedn-om i na drugom mestu ýudi su mi aplaudira-li. Ja sam Katalonac koji se oseña Ãpancem.U Vaýadolidu sam objasnio ýudima ãta jed-nom detetu znaåi zabrana upotrebe jezika

çegove majke. I ýudi su me razumeli. Na-suprot tome, neki iz Katalonije nazivaju an-tikatalonistima sve one koji nisu u redovima‘Konvergencije i Unije’... Voleo bih da ih vi-dim koliko su sposobni i spremni da intereseKatalonije brane u ostatku Ãpanije onakokako to ja åinim?”

DOGAÐANJE BORELJA: Potom jeu ãali dodao: “Posledçi Katalonac-premijerbio je Fransisko Pi Maragaý, pre 126 godi-na, i çegova vlada trajala je samo 37 dana.Verujem da jedan Katalonac na åelu dræavesvakih 100 godina ne moæe naneti mnogoãtete.

Boreý je po obrazovaçu inæeçer aero-nautike. Vaæi za briýantnog matematiåara,ali posle postdiplomskih studija na Stanforduniverzitetu u SAD i Parizu specijalizovaose za ekonomska pitaça. U vladama soci-

jalista obavýao je razne duænosti; u pos-ledçoj je bio ministar javnih radova i sao-brañaja. U ponedeýak je u “El Paisu” objav-io otvoreno pismo premijeru Hose MariaAsnaru, verovatno pisano pre izbora, ali ob-

javýivaçe koincidira sa çegovom novomulogom na ãpanskoj politiåkoj sceni, u kome

je na “froncle” isekao poresku reformuvladajuñih “populista”. Blic anketa na

uzorku od 1200 ispitanika, dan posle prelim-inarnih izbora, dala je Boreýu åitavih 10odsto prednosti u odnosu na Asnara, ali an-ketama ne vaýa uvek verovati. Uostalom,veñina je predviðala “sigurnu pobedu Almu-nije”. Meðutim, “desio se Boreý”, åovekprema kome su okrenute sve nade ãpanskihsocijalista. Neki ga veñ nazivaju “ãpanskimÆospenom”, poredeñi neoåekivani trijumf sadaãçeg francuskog premijera na prelimi-narnim partijskim izborima 1995. kada je“rasturio” zvaniånog kandidata partije Anri-

ja Emanuelia, da bi potom stigao i do mestapremijera. Da li se istorija moæe ponoviti ukomãiluku, znañe se za dve godine, ali åini seda su ãpanski socijalisti na dobrom putu. ■

VLADIMIR STANKOVIÑ

NIJE KOME JE REÅENO: Borelj i Almunija

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 392. MAJ 1998.

Zaãto su ovdaãçi deæurni juriãnici reæima i çihovi medijskimegafoni poãtedeli "toplog zeca" ãefa poýske diplomatije,novog predsedavajuñeg OEBS-a

Srbija i Evropa

Nenauåena lekcijavog predsedavajuñeg OEBS-a, zato ãto pro-fesor Geremek piãe onaj presudni izveãtajOEBS-a Savetu bezbednosti, ili zato ãtomisle da je novajlija u tom druãtvu "belos-vetskih duãebriænika", ili zato ãto zapravoznaju ko je profesor Bronislav Geremek?

DOBA SOLIDARNOSTI: BroçislavGeremek (66) pripada onoj sjajnoj gen-eraciji poýskih disidenata koji su doprinelida Poýska postane "evropsko åudo". Ovajprofesor istorije sredçeg veka jedan je odonih koji su bili spiritus movens neverovat-nog ubrzaça istorije u Poýskoj: masovnogpokreta "Solidarnost" åija je ideja bila da seodbaci nasiýe a ipak sruãe temeýi komuniz-ma. Posle 18-godiãçeg ålanstva u PURP-uraskinuo je sa komunistima kada je vojskaVarãavskog pakta 1968. uãla u Åeh-oslovaåku. Bio je u onom intelektualno imoralno neverovatno jakom jezgru koje je u

kýuånom istorijskom trenutku stalo uz rad-nike: 1976. osnovali su KOR (Komitet zaodbranu radnika), a 1978-81. i "Leteñiuniverzitet". Presudni trenutak je bio kadasu 1980. otiãli u Gdaçsk da bi pomoglipobuçenim radnicima i çihovom sindikal-nom lideru elektriåaru Lehu Valensi da os-nuju ãtrajkaåki komitet koji je kasnije pre-rastao u legendarnu "Solidarnost". Zato ãtose opredelio da, kako kaæe, "kabinetsku re-fleksiju zameni konkretnim druãtvenim de-lovaçem u vreme ratnog staça", profesorGeremek je izbaåen sa posla, iz Akademijenauka, a onda i zatvoren. Na slobodu je

puãten posle godinu dana: odmah je postao jedan od glavnih savetnika ilegalnog Privre-menog komiteta "Solidarnosti" i blizak sa-radnik Leha Valense. Veñ 1983. ponovo jeoptuæen za ilegalnu politiåku aktivnost i os-uðen na zatvorsku kaznu. Geremek kratkokomentariãe: "U zatvoru sam mnogo radio."

Godinama je bio jedan od najuticajnijihsavetnika Leha Valense: 1987-90. pripadatrustu mozgova koji su se angaæovali oko le-galizovane "Solidarnosti": u Graðanskomkomitetu rukovodi Odborom za politiåke re-forme, glavnim nezavisnim telom koje jevodilo pregovore sa komunistiåkim reæi-

mom i koje je konaåno, 1989, organizovaloistorijski Okrugli sto komunistiåke vlasti iopozicije. Od trijumfa "Solidarnosti" na

Po povratku iz Strazbura gde je prisus-tvovao zasedaçu Parlamentarne sk-upãtine Saveta Evrope, Ljubiãa Ris-

tiñ, predsednik Spoýnopolitiåkog odboraveña graðana, u intervjuu Drugom programuRadio Beograda je, pored ocene da ñe "veñ u

maju, na sledeñoj sesiji Parlamentarne sk-upãtine Saveta Evrope Jugoslavija uñi u pro-ceduru za prijem u punopravno ålanstvo",

jedan od akcenata staviti na "neprihvataçenikakvih stranih meãaça u naãe unutraãçestvari, a naroåito ne moæemo da prihvatimonikakve obaveze prema organizacijama åijinismo ålanovi".

Ruæeçe emisara Evrope i, naravno,Amerike tema je koju reæim uporno varira.Zanimýivo je, meðutim, da je predsedava-

juñi OEBS-a dr Broçislav Geremek za sadabio poãteðen direktnih liånih diskavali-fikacija, iako nije krio, ni ovde u Beogradu,

a ni na sastanku ministarske trojke OEBS-au Varãavi, gde su se sastali ãefovi diplo-matije Poýske, Norveãke i Danske (sadaãçi,buduñi i eks-predsedavajuñi OEBS-a), da je"veoma razoåaran" posle sastanka saMiloãeviñem. A traæio sam, kaæe dr Gere-mek, minimum dobre voýe. Geremek je biovrlo jasan: ocenio je da dijaloga izmeðu Srbai Albanaca na Kosovu nema, jer Beograd neæeli prisustvo stranih posrednika za prego-varaåkim stolom.

"Gospodin Miloãeviñ je uveren da je,kako mi je rekao, jedan od tvoraca spora-zuma u Dejtonu, a da za taj sporazum niãta

nije dobio. I zato sada æeli da postigne odgo-varajuñu cenu, a onda ñe doneti odlukekakve od çega Evropa i Zapad oåekuju", re-kao je Geremek i dodao da Miloãeviñ vodeñisvoju igru nije svestan da posledica moæebiti rat na Balkanu, javýa Beta.

O toj "odgovarajuñoj ceni" govorio je,zapravo, sam Miloãeviñ u specijalnomprilogu koji je emitovan u udarnoj emisijivesti Poýske televizije: "Izbaåeni smo izOEBS-a, iako smo bili jedan od çenih os-nivaåa. Kao ãto znate, tu organizaciju obave-zuje konsenzus. Moramo, prema tome, bitiãto pre vrañeni u OEBS."

Da li su ovdaãçi deæurni juriãnici reæi-ma i çihovi medijski megafoni poãtedeli"toplog zeca" ãefa poýske diplomatije, no-

POÃTEÐEN ZA SADA: B. Geremekizborima 1989. Geremek je delegat u Sejmu( poýskom parlamentu). U meðuvremenu,raziãao se sa Valensom jer je " desnica izda-la ideale 'Solidarnosti'" i jedan je od osnivaåaDemokratske unije, danas nazvane Unijeslobode (UW), u kojoj su se naãli bivãi ål-anovi bivãe "Solidarnosti": Mihçik, Gere-mek, Mazovjecki, Kuroç, Balceroviå... Un-ija slobode danas odræava delikatnuravnoteæu izmeðu levog i desnog bloka.

O JUGOSLAVIJI: Geremek je dola-zio u Jugoslaviju joã od sedamdesetih. Ovo-ga puta doãao je u Jugoslaviju ( çegovabalkanska turneja obuhvatila je i Podgoricu,Skopýe, Priãtinu i Tiranu) sa tri predlogaOEBS-a Beogradu: prihvataçe misije specijal-nog izaslanika Felipea Gonzalesa, povratakdugoroånih misija OEBS-a u Jugoslaviji, us-postavýaçe dijaloga za Okruglim stolom o Ko-sovu, uz prisustvo treñe strane. Odgovor je bio uskladu sa autistiånom prirodom ovog reæima.

Kao istoriåar, profesor Geremek je joãleta 1991. u jednom intervjuu "Borbi" oce-nio da je Jugoslavija veñ neko vreme jedanod kýuånih problema Evrope. Profesor seveñ onda pitao zaãto Jugoslavija nije uåes-tvovala u "najnovijem proleñu naroda"? Pi-tao se i zaãto su promene zaobiãle zemýukoja nije bila podreðena SSSR-u i koja jebila otvorena prema Zapadu? Geremek jepredskazao da ñe proleñe stiñi sa zakaã-çeçem i na balkanski naåin. Po çegovom(ondaãçem) viðeçu, za Jugoslaviju, kaosjajnu i neobiånu tvorevinu, evropske inte-gracije su bile reãeçe. "Æeleo bih da ovde,kod vas, prevladaju razum, mudrost, poã-tovaçe zajednice i interesa. Lord Palmer jedavno rekao da nisu vaæna oseñaça i pri-

jateýstva, vaæni su interesi i savezi". Nadaose tada, avgusta 1991, da ñe se Jugoslavijaizvuñi: "Nacionalizam razara sve, zemýu,narode, politiku..." Pan Geremek je mislio ikao profesor i kao pripadnik jedne maçinekoja je "etniåki oåiãñena" da smo nauåilineke lekcije iz istorije. E, tu smo, izgleda,nepopravýivi ponavýaåi... ■

SLOBODANKA AST

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.40

Hrvatska

Sve bum vas tuæil!

Skandalozne tuæbe raznih dræavnih i stranaåkih åelnika protivnovinara naprosto su zatrpale ionako pretrpane sudove

ZAGREB

iktor Ivanåiñ, spiritus movenssplitskog satiriåko-politiåkog tjed-nika “Feral Tribune”, svojedobno se V

poæalio kako je u Hrvatskoj iznimno teãkobaviti se satirom. On pri tom nije mislio nastalne sudske progone i pritiske vlasti koji-

ma je – ponajåeãñe zbog britke satire –izloæen çegov list. Ivanåiñ se poæalio naåiçenicu da je aktualna hrvatska vlastuvijek za korak ispred satiriåara: kolikogodoni duhoviti bili, vlast u pravilu uåini neãto joã smjeãnije. Jer, tko bi se nasmijao satir-iåkom pretjerivaçu, u kojem bi, opisujuñistaçe medija, netko napisao da cijela vlada jedne dræave, s premijerom i 22 ministra,tuæi nekog novinara. I satira, mada uvijekpretjeruje, klonila bi se takve usporedbe.No, Vlada hrvatskog premijera ZlatkaMateãe, s postrojena 22 ministra, podnijela je tuæbu protiv novinara “Globusa” Davora

Butkoviña, uvrijeðena zbog teksta kojeg jeovaj, pod naslovom “Hrvatska je Vladakorumpirana i pod utjecajem organiziranogkriminala”, svojedobno objavio.

Ovih dana Opñinski je sud u Zagrebuodbacio spomenutu tuæbu, pa je Butkoviñ,bar ãto se prvostupaçskog postupka tiåe,osloboðen. Sudac je, naime, smatrao daåiçenica ãto je novinar “Globusa” pisao oizvjeãtaju ameriåke konzultatntske agen-cije “Kroll”, a to je bilo “loãe za hrvatskuvlast, hrvatsku Vladu i sve çene ministre”,sama po sebi “nije, ne moæe i ne smije bitidostatan razlog za kaæçavaçe hrvatskognovinara, koji je javno u hrvatskom tisku,profesionalno i vjerno” objavio miãýeçeameriåke tvrtke.

SKANDAL: Svugdje u svijetu – uzpretpostavku da je takva skandalozna tuæbauopñe igdje moguña – vlada bi, zajedno spremijerom, nakon takve sudske pýuskepodnijela ostavku. U Hrvatskoj se to, daka-ko, nije dogodilo, mada je ameriåka agen-cija “Kroll”, u meðuvremenu, za potrebesudskog postupka pismeno potvrdila kako je u svom izvjeãtaju o korumpiranosti“mislila upravo na hrvatskog premijera i

sve ministre”, a ne na vlast opñenito, kako je to sudu pokuãao predstaviti odvjetnikhrvatske Vlade.

Ta skandalozna tuæba, kojom se aktual-na hrvatska vlast dodatno kompromitiralau meðunarodnoj javnosti, samo je, me-ðutim, uvod u joã skandalozniji sudskiproces koji ñe, sredinom svibça, biti nas-tavýen na Æupanijskom sudu u Zagrebu. Uprocesu protiv “Feralovaca” Viktora

Ivanåiña i Marinka Åuliña, koji se po sudurazvlaåi veñ treñu godinu, tuæiteýi me-ðutim nisu premijer i 22 ministra, veñ ovajput osobno predsjednik Republike Hr-vatske. Dr Fraço Tuðman je svojedobno, nakon ãtosu spomenutinovinari, sva-ki na svoj na-åin ismijali çe-govu ideju o po-mireçu ustaãa ipartizana i stva-raçu zajedniåkog

memorijalnog par-ka svim hrvatskimærtvama u Jasen-ovcu, osjetio jakuduãevnu bol. Potom je uslijedilatuæba za “klevetu” i “uvredu”, koja je –kaæçavaçem Ivanåiña i Åuliña – trebalaublaæiti predsjednikove patçe.

Najsmjeãnije u svemu je to da se “feral-ovcima” u tuæbi ponajviãe zamjeralo ãto suTuðmana, zbog çegove ideje o “miksaçukostiju” u Jasenovcu, proglasili deklari-ranim sýedbenikom ãpaçolskog general-isimusa Franciska Franka. Tuðman je,naime, sam i ni od koga izazvan, u viãenavrata vrlo pohvalno govorio o Franku,pa je tako primjerice, joã 1991. ustvrdio (uintervjuu “Startu”) da je “jedna Ãpaçolskau Franku imala hrabrosti i mudrosti kazatikako su se i komunisti i falangisti borili zaÃpaçolsku”, åime je “omoguñio normalanrazvitak demokracije u svojoj zemýi”.

Oslobaðajuñu presudu protiv dvojice“Feralovih” novinara Æupanijski je sud uZagrebu poniãtio, pa ñe 18. svibça ove go-dine uslijediti nastavak, s moguñnoãñu daIvanåiñ i Åuliñ budu osuðeni na kaznu

zatvora od godinu dana. U meðuvremenu,sudski vjeãtak kojeg je preporuåila Hrvats-ka akademija znanosti i umjetnosti, trebao

je za potrebe sudskog procesa objasnitipolitiåke doktrine generalisimusa Franka ihrvatskog predsjednika i takoðer generala,Tuðmana.

FRANKU UZ BOK: No, ovih dana

Ivanåiñeva teza o tome kako se u Hrvatskojiznimno teãko baviti satirom, dobila je joã jednu potvrdu. I to ne od bilo koga, veñupravo od predsjednika Tuðmana. On jenaime, razgovarajuñi nedavno u Zagrebu sKarlosom Vestendorpom, visokim pred-stavnikom meðunarodne zajednice zaprovedbu mirovnog sporazuma u Bosni,rekao kako ñe ga (Tuðmana) povijestsvrstati uz bok generala Franka, “kao spa-siteýa zapadne civilizacije”. Iako je tuTuðmanovu misao, koju je iznio pred Ves-tendorpom 10. travça u “Njujork tajmsu”objavio Kris Hedæis, zanimýivo je da joã

nije uslijedila tuæba za uvredu i klevetu.No, ãto ñe sada siroti sudski vjeãtak, poåneli dokazi-vati da su politiåke doktrine

Franka i Tuðmana dijametral-no suprotne? Morat ñe se us-protiviti samom Tuðmanu, avaýda je hrvatski predsjed-nik, uz to i povjesniåar, naj-

kompetentniji zaocjenu i us-poredbu svojepolitiåke dok-trine sa svjet-

skim uzorima.Zato ñe biti za-nimýivo pratitinastavak sud-skog procesa,

jer ñe se sudacnañi u neobranom groæðu. Jest da jeTuðman “oklevetan” i “uvrijeðen” “Feral-ovom” tezom, kako je deklarirani Frankovsýedbenik, no isto je tako toåno, da se sam,pred Vestendorpom, svrstao uz çegov bok“kao spasiteý zapadne civilizacije”.

Ta priåa o odnosu najviãih hrvatskihvlasti prema novina(ri)ma – ãto neodoýivo

podsjeña na vic o Zagorcu koji se nakonmukotrpnog viãegodiãçeg peåalbareçavratio u svoju hiæu, pa po stolu rasprostrosveæçeve maraka, a na upit zadivýenih izavidnih susjeda “kaj bu delal s tolikimpenezima” mirno odgovorio: “Sve bumvas tuæil” – postala je, naæalost, opñimmjestom svih razgovora o staçu hrvatskihmedija.

Skandalozne tuæbe raznih dræavnih istranaåkih åelnika protiv novinara napros-to su zatrpale ionako pretrpane sudove, uz-vitlavãi usput toliko praãine da su priliånozasjenile sva nastojaça “Foruma 21”,“pobuçenika” iz “katedrale hrvatskogduha” (floskula Antuna Vrdoýaka kojom

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 412. MAJ 1998.

je svojedobno opisao Hrvatsku televiziju),da HRT iz dræavno-partijske televizijepretvore u javnu.

Skupina televizijskih novinara, na åelus Damirom Matkoviñem, iako malo

prekasno, tek kad je na vlastitoj koæi osjeti-la kako prolaze oni koji odbijaju bespogo-vorno sluæiti vlasti, uspjela je – potpomog-nuta pritiscima meðunarodne zajednice –isposlovati pojavýivaçe prijedloga oizmjenama Zakona o HRT-u pred hr-vatskim Saborom. Najznaåajnija promjenatrebala bi biti privatizacija Treñeg progra-ma, koji bi, doðe li u ruke doista nezavisnihprofesionalaca, mogao postati konkurenci- jom dvama dræavnim kanalima.

TUÐMAN I NAPOLEON: Hrvatska je tek prije nekoliko tjedana dobila novidnevni list – ãareni tabloid iz medijskog

imperija Ninoslava Paviña – “Jutarçi list”.Neviðena reklama, koja je prethodila pojavi tih novina, uspjela je prvoga danarasprodati gotovo cjelokupnu tiskanu nak-ladu, koja je, prema tvrdçi izdavaåa, izno-sila 200.000 primjeraka. No, ono ãto je us-pjela bombastiåna – i kad su mediji u pi-taçu – dosad u Hrvatskoj neviðena rekla-ma, nije poãlo od ruke i urednicima “Ju-tarçeg”. Prema procjenama novinskihznalaca, taj novi, ãesti hrvatski dnevni list(ne raåunajuñi neke minorne pokuãaje) neprodaje se u nakladi veñoj od 50.000

primjeraka. To je daleko ispod oåekivaçaizdavaåa, koji, ne dogodi li se kvalitativnipomak, teãko moæe raåunati na povrat ul-oæenih 12 milijuna maraka. Nesreña je “Ju-tarçeg lista” ãto je paralelno s çegovompojavom uskrsnula i velika financijskaafera u Dubrovaåkoj banci, u koju je dogrla upetýan jedan od najpoznatijih hr-vatskih tajkuna Miroslav Kutle. Kako Ni-noslav Paviñ s Kutlom ima podosta pos-lovnih veza, “Jutarçi list” u cijelom sefinancijskom skandalu, koji je uzdrmaocijeli hrvatski bankarski sustav, ponaãaopoput nevinog u ludnici. Dakako da to nije

ostalo nezamjeñeno, pa je cijela velikapriåa o nezavisnosti tih novina, buånotresnula u vodu.

Medijska slika Hrvatske, bez obzira nasve ãto se na sceni dogaða, i daýe je ostalaonakva kako je svojedobno opisana uhipotetskom razgovoru ãto su ga vodiliTuðman i Napoleon. Kad se Tuðmanpoæalio velikom vojskovoði Napoleonukako bi, da je na poåetku rata u Hrvatskojimao vojsku poput çegove, skrãio pobunukrajinskih Srba za nekoliko dana, Napo-leon mu je odgovorio: “A da sam ja imaomedije poput vaãih ni danas se ne bi sazna-lo za Vaterlo”. ■

DRAGO HEDL (AIM)

TEHERAN

NapredakTuneli su iskopani, stanice sagraðene, avozovi su na putu. Meðutim, nema znako-va da ñe teheranski metro u doglednovreme biti spreman da poveze putnike iolakãa hroniåno saobrañajno zaguãeçe izagaðenost grada. Nijedna ãina nije polo-æena, kaæu inæeçeri zaposleni na projektu.Revolucija, rat i maçak para osujetili suovaj projekat, zapoået ranih sedamdesetihgodina za vlade ãaha Pahvalija da olakãaondaãçe zaguãeçe i zagaðenost. Od tadase broj stanovnika glavnog iranskog gradaviãe nego udvostruåio – sa maçe od tri

miliona na viãe od sedam, uz najmaçemilion onih koji svakog dana u Teherandolaze poslom. Ove nedeýe iz Ãangaja jeka Iranu krenula prva æelezniåka poãiýka,ukýuåujuñi ãest elektriånih lokomotiva odpo 88 tona i 24 vagona na sprat. Kineskaoprema ñe posluæiti za uspostavýaçe put-niåkog saobañaja izmeðu Teherana i gradaKaraða, 45 kilometara zapadno od pres-tonice. Posao od 550 miliona dolara,zakýuåen sa tri kineske kompanije oisporuci maãinerije za zavrãetak mreæeæelezniåkih pravaca u Teheranu i okoçega, najveñi je graðevinski poduhvat u

Iranu. Takoðe je najveñi kineski projekt uinostranstvu. Kinezi treba da naprave i 218putniåkih vagona za metro. Ali, zasadsamo æuti i narandæasti panoi na strateãkimgradskim mestima ukazuju da se sistemmasovnog prevoza u Teheranu dovrãavaposle åetvrt veka kopaça. Radovi u sever-nom Teheranu, koje su izvodili Francuzi uambiciznom planu gradçe sedam linija uduæini od 143 kilometra, prekinuti su, prvoislamskom revolucijom 1979, a onda ra-tom sa Irakom (1980-88). Posle ovih potre-sa, Iran je sam krenuo da buãi dve linije is-pod grada: sever-jug i istok-zapad. Prva

linija je duga 34 kilometra i ima 22 stanice,a druga 20 stanica duæ 21 kilometarpodzemnog puta. Gradske vlasti oåekuju

da ñe 10 do 12 odsto od 10,7 miliona putni-ka u Teheranu svakog dana koristiti dvebuduñe linije, kaæe Ali Atabak, saobrañajniinæeçer zaposlen na projektu. “Velika jepoteba za metroom. Meðutim, sve zavisiod strukture cena prevoza”, kaæe on.“Veñina radova u Iranu je obustavýena, alisa metroom se napreduje.”

LONDON

ZaokretIzgledi da se naðe dobar posao u Brit-

aniji i da se nauåi engleski privlaåe hiýadeFrancuza preko Kanala. U ovom åasu viãeod 160.000 Francuza radi ili studira u Brit-aniji, objavila je francuska ambasada u

Londonu. Evropska unija je prekratila ýu-dima muke oko imigracionih papira takoðeprelaz i udomýeçe preko granice nikadnije bilo lakãe. Za samo tri sata vozçe vo-zom Pariæani mogu biti u Londonu – gradukoji je nedavno proglaãen “najzanimýivi- jim na svetu”. Predstavnik ambasade kaæeda su Francuzi siti i umorni od toga da loãegovore engleski. “Velika Britanija je velikihit. Francuski poslodavci vole da vide sve-doåanstvo iz engleske ãkole.” Predstavnikkaæe da su Francuzi krenuli u kulturnizaokret. “Bili smo poznati kao nacija kojanajviãe okleva da ode napoýe, ali je vlada

ohrabrila Francuze da idu i zgrabe mo-guñnosti koje im nudi zajedniåko evropskotræiãte.” Agencije za zapoãýavaçe kojepomaæu Francuzima da naðu posao u Brit-aniji navode da se ovi najradije opredeýujuza trgovinu, telekomunikacije, banke, in-formativnu tehnologiju, osiguraçe, hotele,pabove i restorane. Uglavnom su to kvali-fikovani mladi ýudi koji su upravo zavrãiliãkolovaçe. “Mnogi britanski poslodavci –zovemo ih evropski poslodavci – zain-teresovani su da imaju meðunarodnu radnusnagu”, kaæe ãef jedne londonske agencijeza zapoãýavaçe. Gotovo rekordna nezapos-

lenost u Francuskoj, od 12,2 odsto, takoðe jezasluæna za navalu Francuza preko mora. ■PRIPREMA AGENCIJA BETA

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.42

Indexi u Beogradu

U svemu najPosle ãest godina, najstariji pop-rok sastav bivãe Jugoslavije svira uBeogradu. I boýi je nego ikad

kãiñu i Podgorici, obreli su se u Beogradusa, kako reåe Bodo Kovaåeviñ, konfuznimoseñaçima "radosti i tuge, nade ibeznaða". Na najposeñenijoj konferenciji

za ãtampu koju su, po sopstvenompriznaçu, ikada odræali, gotovo da nijebilo reåi o ratu. Jedino je na stidýivo novi-narsko pitaçe kako reaguje na laæiovdaãçe ratnohuãkaåke propagande naçegov raåun, Davorin Popoviñ sa osme-hom odgovorio: "Svaãta su pisali o JosipuPejakoviñu, Mirzi Delibaãiñu i meni. Pro-paganda uvek udara na isturene napadaåe,ali istina uvijek izaðe na vidjelo". Bezgorke reåi, fino vaspitane Sarajlije objas-nile su da ne oåekuju probleme pri povrat-ku i da su, åak, reakcije u Bosni na çihovdolazak u Beograd povoýne, jer je "ýudi-

ma dodijalo da budu zatvoreni", a na tupa-vo pitaçe da li su im organizatori obezbe-dili obezbeðeçe u Beogradu, strpýivo su

odgovorili: "Ne, ãta ñe nam?" Novi-staribubçar Peco Petej objasnio je da je od su-pruge dobio nalog da obiðe Pionirski park,gde su se pre trideset godina upoznali i

Vukov spomenik gde su se sastajali. Novi-nari su joã saznali gde su i ãta rade nekistari ålanovi benda – Fadil Redæiñ je uAmerici, Ranko Rihtman u Izraelu, a Ðor-ðe Kesiñ (koga je krajem 1994. godine gel-er pogodio u grudi) u Sarajevu, gde svira uSimfonijskom orkestru – te da "Indexi" po-lako pripremaju novi album. Prisutni Mir-za Delibaãiñ izmamio je aplauz, a DavorinPopoviñ je objasnio da ima tremu kao daprvi put nastupa u Beogradu.

Njihov prvi koncert u Beogradu odræan je davne 1964. godine, dve godine poãto suosnovani. Tada su na prvoj Gitarijadi os-

vojili drugo mesto, iza "Silueta", i za na-gradu snimili singl sa åetiri instrumentalneobrade tadaãçih svetskih hitova. Bila su to

KULTURA

o nareðeçu predsednika SRJSlobodana Miloãeviña, unedeýu 26. aprila uveåe, saKalemegdana su odjeknuli

topovski plotuni u åast nacio-

Pnalnog praznika "æabýaåke" Jugoslavije.Gruvaçe se lepo åulo ispred Centra"Sava" gde su nepun sat kasnije, predprepunom dvoranom, otpoåeli nastup ro-keri koje je ta ista artiýerija besomuånobombardovala åetiri godine. Sreñom æivi izdravi, u Beogradu su posle ãest godinasvirali "Indexi", najdugoveåniji pop-roksastav juæno od Save i Dunava, a i ãire.

TREMA: Pre neãto viãe od tri godine,dok je rat u Bosni joã trajao, posle koncer-ta u Londonu, Davorin Popoviñ Pimpek,Fadil Redæiñ i Slobodan Bodo Kovaåeviñ

potvrdili su za "Vreme": "Svirali bismo uBeogradu – kad bismo mogli". Obeñaçe jeispuçeno: posle "probnih" koncerata u Ni-

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Predvoð ena izbeglicamaiz Bosne, beogradskapublika dva sata je hal-apýivo gutala zvukeizgubýene domovine. Jer, kao preæiveli simbolonog Sarajeva, "Indexi"svojom muzikom, svidelo

se to kome ili ne,neizbeæno vuku na emo-cionalni fenomen"jugonostalgije".

Predvoð ena izbeglicamaiz Bosne, beogradskapublika dva sata je hal-apýivo gutala zvukeizgubýene domovine. Jer, kao preæiveli simbolonog Sarajeva, "Indexi"svojom muzikom, svidelo

se to kome ili ne,neizbeæno vuku na emo-cionalni fenomen"jugonostalgije".

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 432. MAJ 1998.

▲

vremena neprimerenog ponaãaça beo-gradske mladeæi zatrovane zapadçaåkimnovotarijama koja je, zamislite, na kon-certima vokalno-instrumentalnih sastavana Sajmu divýala vrteñi sakoima iznad

glave!SARAJEVSKI BUM: Tokom "zlat-nih" ãezdesetih i sedamdesetih, "Indexi" suredovno dobro prolazili na festivalima: uOpatiji, na Beogradskom proleñu, Vaãemãlageru sezone... Paralelno sa laganom fes-tivalskom muzikom od koje je vaýaloæiveti, Indexi (po receptu Korni grupe çi-hovog bivãeg ålana Kornelija Bate Kova-åa: red "komercijale", red "progresive")pokuãavaju da proguraju ozbiýnije, dug-aåke pesme u simfo-rok stilu poput "Bojana Miãaru", ili sedamnaestominutne "Ne-gdje na kraju, u zatiãju", za koje diskograf-

ske kuñe, zbog "nekomercijalnosti", nisuhtele ni da åuju. Åak je i çihovo remek-delo "Plima" moralo da åeka åetiri godineda bi bila objavýeno! Uz dvadesetak sin-glova, prvu LP-ploåu objavili su tek 1974.godine, posle dvanaest godina sviraça, aod ukupno åetiri albuma za 35 godina rada,samo "Modra rijeka" (Jugoton, 1978), sni-mýena na stihove Maka Dizdara, nije ko-mpilacija objavýenih hitova. Iz perspektivevremena u kome estradne umetnice saIbarske magistrale posle nekoliko nedeýapevaça i dve-tri promeçene posteýe sni-maju po album godiãçe, ovi podaci iz-gledaju gotovo neverovatno.

Od spiska muziåara koji su, poredstalnih ålanova Davorina Popoviña i BodeKovaåeviña, prodefilovali kroz "Indexe",mogla bi se sastaviti kçiga "Ko je ko" u jugoslovenskoj popularnoj muzici Titovog

zemana: Kornelije Kovaå, Ðorðe Novk-oviñ, Ismet Arnautaliñ, Ranko Rihtman,Ðorðe Kisiñ, Fadil Redæiñ, Vlado Pravdiñ,Peco Petej, Miliñ Vukaãinoviñ... Preruãeniu festivalska odela sa leptir-maãnama, "In-dexi" su pedaý po pedaý podmetali roken-rol ideoloãkom "tamnom vilajetu" i pripre-mali tle za kasniji "sarajevski bum" kojimñe se debelo koristiti drugi: "Bijelo dug-me", "Crvena jabuka", "Plavi orkestar", dapomenemo samo najtiraænije.

Krajem sedamdesetih, kada je u starojJugoslaviji rok bez zazora prãtao na svestrane, za "Indexe" je bilo sve maçe mes-

ta. Onda je buknuo "new wave", a par god-

ina kasnije, nezahvalni sarajevski "no-voprimitivci" kukali su da u ãeheru od "In-dexa" i sliånih, mlaði bendovi ne mogu dadoðu do izraæaja. Koncert odræan maja1987. godine u velikoj dvorani zagre-

baåkog Doma sportova uz "Korni grupu","Time", R.M. Toåka i ostale, protumaåen je kao labudova pesma benda. "Indeksi" suse nakratko vratili gostujuñi u Beogradu nakoncertu Duãana Preleviña 9. marta 1992.godine.

SASTAV: Zvuåi paradoksalno, ali je ratu Bosni podgrejao interesovaçe za "Inde-xe", naroåito na ovoj strani fronta. Dok suRTS, "Ekspres" i ostale "Novosti" objav-ýivali býuvotine kako Davorin Popoviñdræi privatni koncentracioni logor za Srbe,baca srpsku decu lavovima i sliåno, onajdrugi Beograd je po kafanama pevao "In-

dexe" na sav glas. Iz inata, ili æala za mla-

doãñu i sreñnijim vremenima, "Indexi" suzadobili pristalice i meðu "tvrdim rokeri-ma" koji su ih svojevremeno prezirali. Netreba smetnuti s uma: u poreðeçu sa onimãto se sluãa na aktuelnoj pop-sceni koju suna prepad klonirali "narodçaci", stari ãla-geri "Indexa" zvuåe u najmaçu ruku kaokombinacija Toma Dæonsa i "The Beatles"!Vaýda osetivãi trenutak, pop-rok treñepozi-vci iz Sarajeva skupýaju se sa svih stranasveta krajem 1994. godine u Londonu ("Je-dino smo tamo mogli", objasnio je u Beo-gradu Davorin Popoviñ). Posle tri dobroprimýena koncerta u Londonu, åak pet pu-ta tokom 1996. godine sviraju u zagreba-åkoj dvorani "Vatroslav Lisinski". Na kraju su doãli u Beograd, gde su karte za dvakoncerta 26. i 27. aprila u Centru "Sava"odmah rasprodate, pa je neplanirano zaka-zan (i rasprodat) joã jedan za 29. april, danpre planiranog nastupa u Novom Sadu.

Sastav publike u Centru "Sava" bio jegeneracijski raznolik, od najmlaðih do onihkoji se pripremaju za unuåiñe ili ih veñ

Probijaçe ledaKontakti izmeðu rokera bivãe Jugoslavije nisu prekidani bez obzira na rat, ali je na

prve koncerte bendova "s one strane" trebalo priåekati. Poåelo je u Sloveniji, gde sutokom 1992. i 1993. godine svirali "Partibrejkersi", "Elektriåni orgazam" i RamboAmadeus, da bi im se posle pridruæili Bajaga, Ðorðe Balaãeviñ, "Obojeni program","Kazna za uãi", "Love hunters", "Goblini", "Svarog" i "Niãta, ali logopedi". Poãto nijehteo da se javno odrekne svog uvredýivog "turbopatriotskog" vokabulara, Bori Ðorð-eviñu je uskrañeno slovenaåko gostoprimstvo, mada su se karte za koncert prodavale

kao alva.U suprotnom pravcu, u Beogradu su se naãle slovenaåke grupe "Pridigarji", "Resnullius", "2227" i, naravno, "Lajbah". Na "neutralnom domañem terenu" u Skopýu,zajedno su nastupili Rambo Amadeus i Dino Dvornik, a publika iz Srbije hrlila je uSkopýe na koncerte "KUD Idijota" i "Haustora", kao ãto su mnogobrojni izletnici izHrvatske u Sloveniji gledali Balaãeviña i Bajagu. U Beogradu su svirali joã i Maked-onci "Leb i sol", "Arhangel", "Suns", "Last expedition" i Kiril Dæajkovski. Prvi muz-iåar iz SR Jugoslavije koji se pojavio u Sarajevu bio je Rambo Amadeus. Decembraproãle godine, on je zajedno sa Slovencem Markom Breceýom, gostovao na koncertuzagrebaåke verzije "Zabraçenog puãeça". Nedavno je Balaãeviñ napravio lom u Sa-rajevu, kao i sada "Indexi" u Beogradu. Jedino se joã na liniji Beograd-Zagreb niko neusuðuje da povuåe nogu, mada muziåki pirati na obe strane mlate pare prodajuñi "ne-prijateýske" nosaåe zvuka, a u kafiñima "duãmani" treãte sve u ãesnaest. Po nezva-niånim informacijama, za Sarajevo se spremaju Goran Bregoviñ i Vlada Divýan, a sa-

rajevski "Protest" joã ranije je najavio da bi rado svirao u Beogradu. Led je krenuo,gospodo porotnici. ■

ZABAVA: Publika na koncertu "Indeksa"

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.44

gaje. Jedno je bilo zajedniåko svima: odprvog do posledçeg trenutka pevali su,skandirali, neki pomalo i plakali. Prvibosanski bend koji je posle rata doãao uBeograd, åini se, prevaziãao je sebe. To

naroåito vaæi za Davorina Popoviña Pim-peka. Svi su, naime, znali da je BodoKovaåeviñ virtuoz na gitari i da Peco Petej"jede" bubçeve, ali onakve vokalne egzi-bicije posle 35 godina pevaça i, najblaæereåeno, nezdravog æivota (o ratnim godina-ma provedenim u Sarajevu da ne govori-mo), gotovo da svrstavaju Davorina Pop-oviña u red medicinskih fenomena i ob- jaãçavaju zaãto ga kolege zovu – Pjevaå.Uz pomoñ uveæbanih mlaðih ålanova Da-vora Åernigoja (bas) i Sinana Alimanoviña(klavijature), te bivãeg "Indexa" KornelijaKovaåa, sarajevski veterani su, od kratkog

Sarajevska r'n'r scena

Predah za opuãtaçe

rao, ali je zato u Ljubýanu stigao çihov pe-vaå Damir. U KUD-u France Preãern sviralisu Sikter, a u K-4 – "zapadna varijanta"Zabraçenog puãeça.

Sikter je poãteno odradio svoj posao. Pub-lika je prvo bila u ãoku, a na kraju jeoduãevýeno skakala uz muziku. Za-padna varijanta ZP je profesionalno

rizika da negde dobiju batine ipak gurajunapred.

Nije na odmet prisetiti se da su Nele Kara- jliñ i Davor Suåiñ – Sejo Saxon osnovali Zabraçeno puãeçe. Rat je uåinio da sadaimamo dva benda. Dr Nele je u Beogradu os-novao svoj, sa istim imenom, dok su Sejo iElvis ostali u Sarajevu.

To Elvis komentariãe kao da su u pitaçudeca nakon rastave braka.

Kada ñe stiñi do Beograda, pi-tam ih.

Elvis kaæe da bi rado svirali uBeogradu, ali kako Sejo kaæe,"tamo nas niko ne zove". Sa Nele-tom ne bi svirali, jer u Sarajevu joãpostoji otpor prema toj ideji i pret-postavýa da bi zbog toga imaliproblema. Neletov angaæman to-kom rata nije baã najboýe okarak-terisan.

Inaåe, oni bi rado svirali na bilokojoj sceni u Beogradu.

"Vreme leåi", objaãçava Elvisi kaæe da je jedan od najveñih ameriåkih pesnika Ezra Paund zavreme Drugog svetskog rata radio propagandu na radiju u sluæ-

bi italijanskog faãizma, a danas ga deca åitaju kao velikog pesni-ka. Sejo konstatuje da ýudi åesto ne odvajaju privatnu liånost odumetniåke. Zato postoji opasnost da se upadne u zamku da seneki umetniåki rad oceçuje prema politiåkom angaæmanu. A zapedeset godina, tvrdi Elvis, ostañe samo pesme Bore Åorbe.

Na kraju sarajevskog programa razgovaram sa Damirom iz Protesta. On kaæe da Sarajevo pre rata nije imalo alternativnuscenu. Ali, za vreme rata raða se neverovatno jaka alter-scena,dok je, s druge strane, nestao mejnstrim. "U opsadnom staçumladi muziåari su samo svirali, ako je bilo struje. Bilo je okodeset alter-bendova. "To je bio pravi rokenrol, åini mi se datakav naboj nije postojao nigde u svetu na taj naåin", zakýuåujeDamir i dodaje: "na æalost, kad je doãao mir, pogotovo kada sudoãli stranci i kad se moglo neãto zaraditi, doãlo je do opuãtaça.

Tako su od cele ratne alter-scene ostali samo Sikter i Protest . ■ZMAGOSLAV HERMAN

svirala svoje komade a publika je

pevala. Nakon koncerta Siktera,razgovaram sa Farisom i Buretom.Faris kaæe da je pre rata svirao u

Zabraçenom puãeçu: "Na turnejiposle drugog albuma shvatio sam dasu stariji od mene 7 do 10 godina.Jednog momenta u Bitoýu palo mi je na pamet kako je Sikter super imeza bend. Naã koncept je da kad sviradosadan bend izaðemo na scenu, ot-memo instrumente i oteramo ih.Veñina naãih pesama je dokumentar-na. Sve pesme govore o naãem iskustvu."

Onda su doãli menadæeri iz U2 na probu Siktera u Sarajevu i

odabrali ove sarajevske momke da budu predgrupa na koncertugrupe U2. Bure, pevaå Siktera, kaæe da je to za çega bilo najn-everovatnije iskustvo i trenutak najveñe treme: "Sluãalo nas je50.000 naãih poznanika, koji te viðaju svaki dan na ulici, kojepoznajeã... S druge strane, posle nas svira U2. Igra izmeðu dvevatre. Na samom poåetku sam u jednom trenutku izgubio glas,meðutim publika je poåela da skaåe jer je osetila moj problem –i podræala me."

Inaåe, na otvaraçu Pavaroti centrau Mostaru Sikter je sviraoprvi. Pavaroti je doãao do bine, Bono se popeo i zajedno smo ot-pevali pesmu Time in space. Nastao je dernek u studiju. BrajanIno je skakao od veseýa.

Posle koncerta u Ljubýani, Elvis i Sejo govore o Neletu, BoriÅorbi...

"Nema nikakve dileme da umetnici treba da pomognu da setraume rata i nesreñe zaborave", kaæe Elvis i dodaje da i pored

pozdravnog slova Duãana Preleviña dodrugog "bisa" i ponovýene "Bacila je sveniz rijeku" dva sata kasnije, delovali kaoæiv dokaz one narodne: "Bez starca nemaudarca". Sa mnogo viãe dostojanstva od

svojih neuporedivo izboranijih vrãçaka izmultinacionalne kompanije "The RollingStones", "Indexi" su sami, bez prateñegbenda, ali i bez greãke, precizno kao "ãvic-arska ãtoperica" reðali hit za hitom.Vrhunac koncerta bila je pojava VladimiraSavåiña Åobija koji je zajedno sa Pop-oviñem otpevao "Tuæna su zelena poýa""Indexima" bratske grupe "Pro Arte", aposle toga i "Predaj se srce". (Treba pod-setiti, godine 1973. "Indexi" i "Pro Arte" suneko vreme nastupali kao jedan bend. "In-dexi" su po ko zna koji put ostali bez klavi- jaturiste, pa su pozvali svog bivãeg ålana,

kasnije åuvenog hitmejkera Ðorða Novk-oviña koji je radio sa Åobijem. Poãto je i"Pro Arte" bio u personalnoj krizi, dvegrupe su se jednostavno spojile i nekolikomeseci svirale u istom sastavu, birajuñi ime

za nastup zavisno od raspoloæivog pevaåa.)ÆAL: Predvoðena izbeglicama izBosne, beogradska publika dva sata je hal-apýivo gutala zvuke izgubýene domovine.Jer, kao preæiveli simbol onog Sarajeva,"Indexi" svojom muzikom, svidelo se tokome ili ne, neizbeæno vuku na emociona-lni fenomen "jugonostalgije". Nije to, ra-zume se, æal za "zajednicom ravnopravnihnaroda i narodnosti" ogrezlom u bratstvu i jedinstvu, veñ za neåim poput udobnogæivota u miru, prvih poýubaca, mirisaduça i odleprãale "slatke ptice mladosti".Ukratko, za banalnostima åiji se znaåaj sh-

U AKCIJI: "Sikter"

edavno su se Ljubýanåanima pred-stavili bosanski bendovi i alternativnascena sa Baã-åarãije. Protest nije svi-N

I G O R

Ã K A F A R

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 452. MAJ 1998.

Film: Premijera Spasiteýa

Crno-crna priåaU produkciji Olivera Stouna, sa holivudskom zvezdom DenisomKvejdom u naslovnoj ulozi, snimýen je joã jedan film o bosanskom ratu

Posle tragiåne smrti svoje devojke (Na-stasja Kinski), Gaj (Denis Kvejd) ubi-

ja dilera (Æan Mark Bar) i beæi u Legi- ju stranaca po nagovoru svog prijateýa Do-minika (Stelan Skargard). Posle ubistveneobuke, çih dvojica odlaze na afriåka ratiãta, a

kasnije dolaze u Bosnu da se, kao plañenici,bore na srpskoj strani. Gaj uåestvuje u mno-gim borbama sa ratnim drugom Goranom(Sergej Trifunoviñ). Prilikom razmene zaro-býenica sa Muslimanima, oni oslobaðaju iVeru (Nataãa Ninkoviñ), bivãu Goranovu de-vojku. Nju su silovali Muslimani i beba tek ãtose nije rodila. Veru odbacuje i Goran i celaçena porodica. Gaj mora da ubije Gorana dabi spasao Veru i tek roðeno dete. On odluåujeda ih odvede do prihvatiliãta Crvenog krsta, alina tom putu se deãavaju razne neprijatnosti.

Ovo je siæe filma Spasiteý Predraga An-tonijeviña u produkciji Olivera Stouna, åija je

beogradska premijera zakazana za 1. maj, dvadana nakon svetske, u Madridu. Najavýeno jeda ñe gost beogradske premijere u Sava cent-ru biti i holivudska zvezda Denis Kvejd, pro-tagonista filma.

"Ovo je prvi strani filmski projekat uJugoslaviji nakon sankcija", kaæe Maksa Ña-toviñ, direktor Komune, inaåe koproducentafilma. Predrag Antonijeviñ kaæe da je bilolepo raditi za Stouna, åoveka koji je instituci-

ja ameriåkog filma, i koji utiåe na formiraçe javnog mçeça. Spasiteý je film sa antirat-nom porukom, pa se time na neki naåin ve-zuje za Stounovu prethodnu produkciju.

Ovo je drugi scenario koji je Stoun ponu-dio Predragu Antonijeviñu. Prvi je odbio, adrugi je ovaj po kome je raðen Spasiteý .Napisao je Robert Or. Antonijeviñ kaæe da jebio loã i da je on sam dosta radio na tekstu. Tanova verzija se dopala finansijerima, a nije nibilo potrebno preterano objaãçavati rat Oli-veru Stounu. On je åovek sa ratiãta, bio je uVijetnamu i sve mu je bilo jasno." An-tonijeviñ, iako je uåestvovao u pisaçu scenar-ija, nije potpisan kao koscenarist zato ãto,kaæe, nije to ni traæio. Njegov posao je reæija.Film je sniman u Crnoj Gori, koja je "pravifilmski studio", u odliånim uslovima zahv-

aýujuñi predusretýivosti crnogorske vlade.Antonijeviñ kaæe da je Denis Kvejd odmahpristao na ulogu, da su se ostali glumci prila-

goðavali çemu, da ih je sam birao uz traæeçesaglasnosti finansijera, a da ga za domañeglumce niko niãta nije ni pitao.

Nataãi Ninkoviñ je Spasiteý filmski debi iza ulogu Vere je na festivalu u Valensijanudobila prvu nagradu. "Kad sam video da je

moje ime ispred imena Nastasje Kinski, shva-tio sam da susvi moji fil-mski snoviispuçeni",kaæe SergejTrifunoviñ.Kaæe joã dafilm ne priåao Bosni cr-no-belo, nego crno-crno i citira moto filma:"Pre nego ãto pomislite na sledeñi rat, pogleda-

jte istinu o proãlom". Ljiýana Blagojeviñ prviput igra lik stariji od sebe, Verinu majku, ali je

prihvatila ulogu bez razmiãýaça zato ãto jestudirala sa Antonijeviñem i zato ãto je honorarod 150.000 dolara bio sasvim dovoýan razlog.Glas Duãka Janiñijeviña nije nadsinhronizo-van, bez obzira na çegov loã engleski (film jena engleskom), zato ãto se rediteýu dopao up-ravo naåin na koji on govori. "Igram åoveka sadruge strane, ustaãkog teroristu, egzekutora usceni koja je i na snimaçu bila straviåna –maýem ubijam Nataãu Ninkoviñ", kaæe Josif Tatiñ. Miki Krstoviñ igra Verinog oca. Odnaãih glumaca u "Spasiteýu" se pojavýuju iNebojãa Glogovac, Vesna Trivaliñ, SvetozarCvetkoviñ i Zoran Cvijanoviñ.

Veliki kvalitet filma je i muzika DejvidaRobinsa, koji je, prema Antonijeviñu, sjajnoinkorporirao domañu etno muziku u svoju.Interesantna je anegdota o uspavanci kojuNataãa Ninkoviñ peva u filmu: "Nedostajalanam je uspavanka, ja sam se setila jedneprelepe koju je Biýana Krstiñ pevala svomdetetu. Nazvala sam je, i ona mi ju je otpeva-la preko telefona, prilagodila mom glasu, sni-mili smo na diktafon i – dobili prelepu uspa-vanku", kaæe Nataãa Ninkoviñ.

Prema rezultatima probnih projekcija,distributer "Vans" je siguran da film nikoganeñe ostaviti ravnoduãnim, a odliåne ocene

publike koja je prisustvovala testu govore dañe Spasiteý biti filmski hit. ■

SOÇA ÑIRIÑ

vata tek kada kosa poåne da opada, akoliåine tekuñih stimulansa da rastu. Zatona koncertu "Indexa" ni sredoveånedomañice koje se lelujaju podignutih rukunisu izgledale groteskno, kao ãto nikoga

nije åudilo ãto çihova deca znaju sve tek-

stove napamet. Kad se neãto dobro na-pravi, onda traje dugo.

Inaåe, beogradske koncerte "Indexa" or-ganizovali su Centar "Sava" i producentskakuña "Komuna", koja je obeñala da ñe izdatinovi album sarajevskog benda åim budezavrãen. Zarad uãtede, akreditovani novinaripotrpani su na dvadesetak centimetara ãiro-ka pomoñna sediãta na rasklapaçe koja supri svakom pokretu pokuãavala da se sklopepreko korisnika. Zahvaýujuñi visini pri-maça, ova profesija je, sreñom, hroniånoneuhraçena, pa veñih problema sa smeãta- jem nije bilo. U publici su, izmeðu ostalih,viðeni Duãan Matkoviñ, Milan Beko, Gori-ca Gajeviñ... Nimalo se ne ustruåavajuñi, uprvom redu se ãepurio vaæan åovek "Ko-mune" Milorad Vuåeliñ, ratni komandant

medijske artiýerije iznad Sarajeva. Moæda je, åak, i zapevao. ■

UROÃ KOMLENOVIÑ

Vokalne egzibicije posle35 godina pevaça gotovo

da svrstavaju DavorinaPopoviña u red medicin-skih fenomena i ob- jaãçavaju zaãto ga kolegezovu – Pjevaå

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.46

O filmu Titanik

Tugaýivost jedneýubavne priåeIli: kako se uz emocije prodaje jedan banalni pogled na svet

utiskuje pod koæu gledalaca, samo se na-ivno skriva ispod plašta jedne smele odlukekoju donosi ova mlada dama iz visokogdruštva.

Šta, dakle, vidimo na bioskopskom plat-nu?

DIRLJIVO: Vidimo mladu gospoðicuRouz koju primoravaju da se uda za svogverenika; ona to ne æeli, veñ namerava dasebi oduzme æivot skokom u more.

Njen hrabri gest se rastvara u patetiån-om prizoru jer se to deãava na krmi broda,dok se u talasima prelama svetlostmeseåine. Jedna devojka stoji u noñi, dokvetar mrsi çenu kosu. Sama. To što vidimona bioskopskom platnu je veoma, veoma

dirýivo.Naravno, niko od dve hiýade putnika,

ukýuåujuñi i çenog nesuðenog verenika,nije se našao u blizini. Osim çega. MladogDæeka Dosona, sitnog nevaýalca. Dakako,on nije neka baraba jer to dobro vaspitanigledalac ne bi mogao da proguta. To bi

pokvarilo ovu idiliånu priåu i unelo nesav-ladivi element neravnoteæe.Zamislite prizor: krhka Rouz, åednog

pogleda, u zagrýaju neke debele, neobri- jane vucibatine. Jednostavno, ne ide.

Takva devojka se mnogo boýe slaæe samomkom koji nije savršen, ali uostalom niovaj svet nije savršen, i to gledalac shvata.To što momak ne potiåe iz visokog društvai što putuje treñom klasom samo izazivadodatne simpatije. Ko još voli visokoparnei uåtive razgovore o biznisu i politici, ušto-gýeno dræaçe, korsete koji steæu telo,smerno ponašaçe i ceremonijalne

molitve? To nije blisko nijednom finompupoýku iz visokog društva kakav je Rouz.Zato ona strašno pati u atmosferi prve klasebroda “Titanik”. Samo je jedan muškaracmoæe izbaviti. To je Dæek Doson, koji na-kon scene voðeça ýubavi leæi svojoj izab-ranici na grudima.

Vek pre nego što je “Titanik” nestao utalasima okeana, jedan drugi brod pretrpeo je brodolom u blizini obale Zapadne Af-rike. Bila je to fregata “Meduza”, jedan odbrodova iz sastava dræavnih ekspedicijakoja je plovila za Senegal. Od nekolikostotina putnika preæivela je nekolicina.

Brodolom “Meduze” jedna je taåkaspajaça sa “Titanikom”.

Taj dogaðaj je zaboravý-en na sliåan naåin jer ga jeprekrila umetniåka metafora– Æerikoova slika Prizor bro-doloma. To je druga taåkaspajaça. Deo kolektivnogznaça o stradaçu “Meduze”postala je slika poznata kaoSplav Meduze. Umesto tra-gedije “Meduze” postoji u-metniåko delo Splav Medu-

ze. MAHNITO: Na brodu“Titanik” i fregati “Meduza”nije bilo dovoýno mesta uåamcima za spasavaçe. To je još jedna taåka spajaça.Gotovo polovina putnika na jednom i drugom brodu bila je u trenutku udesa osuðenana gotovo sigurnu smrt, uåemu se nalazi jak tragiåkinaboj. Dok u filmu putnici sa“Titanika” mahnito jure pogigantskoj palubi broda,

Æeriko je preæivele putnike“Meduze” naslikao u uz-viãenoj sceni stradaça. Sak-

vaçe nakon ãto je jedno holivudsko delcenastalo na kraju veka promenilo percepcijudogaðaja koji je obeleæio çegov poåetak.

Umesto brodoloma “Titanika” postojifilm Titanik , a nekoliko miliona ýudi mislida zna šta se dešavalo tih kobnih dana sanajveñim brodom koji se usudila da na-pravi ýudska ruka. Jedan dogaðaj sa svimelementima tragiåkog trajno je slepýen salikovima frivolne Kejt Vinslet, åije rasutelokne uokviruju åedno lice, i sladuçavimLeonardom di Kaprijem sa oåima bojenebeskog svoda.

Tugaýivost ove ýubavne priåe na kojojautor gradi svoj pogled na svet, a potom ga

Titanik? Film Titanik, naravno, mada je suvišno reñi “film Titanik ”. Titan-ik. To je dovoýno za sporazume-

BRODOLOM: "Splav Meduze"

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 472. MAJ 1998.

Ovih dana se pojavila nova sveskameðunarodnog åasopisa Beogradski krug/ Belgrade Circle, posveñen temi Politikeý udskih prava (No. 3-4/1995 i 1-2/1996).

Uprkos nesumçivom meðunarodnomugledu, åasopis BK je gotovo nepoznatdomañoj åitalaåkoj javnosti. Ekskluzivnaureðivaåka politika redakcije åasopisa BK

nije podesna za ãiroku recepciju. Uostalom,delimiåna izolovanost je cena koju åasopismora da plati za dizajnerski, i joã viãe, dis-kurzivni elitizam. Ono ãto, ipak, åudi jestepotpuno odsustvo bilo kakvog market-inãkog programa, koji bi mogao da poboýãa javni rejting åasopisa. Paradoksalno, åaso-pis koji se poziva na toponim Beograd,uopãte se javno ne reklamira, distribuira iprodaje u Beogradu! O ovom marketinã-kom nedostatku, da ne kaæem, promotivn-om amaterizmu, ubuduñe bi morala da po-razmisli redakcija åasopisa koji pretendujena profesionalizam. Ukoliko izuzmemo

eventualni simptom elistiåke arogancije, nepostoji ni jedan vaýan razlog koji bi usredBeograda mogao da orpavda (samo)izo-laciju åasopisa Beogradski krug.

Da se vratim teorijskim, ili joã bliæe,politiåko-pravnim porukama posledçegbroja åasopisa, koji je posveñen izuzetnoaktuelnoj temi – ýudska prava. Lista odab-ranih autora i prezentovanih tekstova poka-zuje da noseñi, tematski blok, Politikeý ud-skih prava, uopãte nije koncipiran u skladusa akademskim standardima pravne nauke.Ureðivaåke ambicije redakcije su se kretaleu potpuno drugom pravcu. Izabrani prilozi

imaju za ciý da ukaæu kako je na meðunar-odnoj teorijskoj sceni sazrela svest o unu-traãçim granicama pravne i pravniåke ar-tikulacije ýudskih prava. Neometano funk-cionisaçe ýudskih prava, i u vezi sa tim,demokratsko regulisaçe politiåkog i javnogæivota, ne moæe da bude u ekskluzivnoj na-dleænosti pravniåke profesije. Ljudska pra-va su isuviãe ozbiýna stvar i ne mogu seprepustiti logici jedne struke, principima jedne nauke. Sve veña tendencija interna-cionalizovaçaýudskih prava zahteva inter-disciplinarnu i, joã viãe, meðunarodnu, poli-tiåku solidarnost svih relevantnih aktera

koji su spremni da se angaæuju na ovomizuzetno osetýivom pitaçu. U tom smislu,viãe ne moæemo da zapostavýamo socijal-

Åasopisi: Beogradski krug

Politike ljudskih pravaParadoksalno, åasopis koji se poziva na toponim Beograd,uopãte se javno ne reklamira, distribuira i prodaje u Beogradu

nu, politiåku, moralnu, psiholoãku, itd., di-menziju aktuelnog regulisaça ýudskih pra-va. Ãireçe konsenzusa o ýudskim pravimanagoveãtava jedno novo vreme, “Doba pra-va” kojem podjednako mogu da doprinesusve struke i discipline, sve druãtvene idræavne institucije. Samo tada ýudska pravaimaju ãansu da se realno univerzalizuju, da

postanu “opãtim zakonom naroda”. U teor-ijskom, i joã viãe, pragmatiåkom smislu,skicirana prezentacija koncepta ýudskihprava potpuno je korektna. U teorijskomsmislu, åasopis je veoma korektno naznaåionove pravce ãireça ideje ýudskih prava. Upragmatiåkom smislu, redakcija nije gubilaprostor i vreme u pukom ponavýaçu veñdosegnutog nivoa pravniåke recepcije ýud-skih prava u SR Jugoslaviji. Taj posao suveñ uzorno obavili pravniåki eksperti naprostorima bivãe Jugoslavije.

I na kraju, jedan komentar u vezi sa poli-tikom naslova Politikeý udskih prava. Åini

se da je ovim naslovom redakcija htela dastavi do znaça da se ograðuje od naivneeuforije u vezi sa “zapadçaåkim” insisti-raçem na prirodnom, samoevidentnomuniverzalizmuýudskih prava. Taj argumentpovlaåi zahtev za nadmetnutom globalizaci- jom ýudskih prava, koja åesto moæe dafunkcioniãe kao diplomatski i politiåki alibiza postkolonijalni intervencionizam. Dosita,ãireçe zahteva za opãtim uvaæavaçemgraðanskih, ýudskih i politiåkih prava morada raåuna na socijalna, ekonomska, politiå-ka, dakle strukturalna ograniåeça çihoveprimene. Kao ãto stoji u uvodniku za ovaj

broj åasopisa, “Politika globalizacije ýud-skih prava mora da vodi raåuna o kulturnimprioritetima, regionalnim specifiånostima ilokalnim ograniåeçima”. U suprotnom, au-toritarni reæimi i nedemokratske dræavemogu da se pozovu na argument po kojemborba za ýudska prava nije niãta drugo dopostkolonijalni manevar, zavera novogsvetskog poretka! Verujem da ova sveskaåasopisa Beogradski krug moæe dadoprinese daýem ãireçu ideje ýudskih pra-va u SR Jugoslaviji. Ãtaviãe, ona bi moglada uåestvuje u opãtem procesu nastanka ne-

nasilnog konsenzusa u vezi sa znaåajemýudskih prava za naã æivot.SVETLANA AÃNER

upivãi posledçe deliñe snage, oni sa splavamaãu prema siñuãnoj silueti broda koja senazire u pozadini.

Pre nego što je poåeo da snima filmKameron je uspeo da pronaðe nekoliko

preæivelih putnika “Titanika”; preæivele sa“Meduze” pronašao je i Æeriko.Holivudska mašinerija sagradila je im-

pozantnu maketu broda “Titanik” na kojoj je snimýena veñina kadrova filma. Æeriko je sam najmio stolara, preæivelog ålanaposade sa “Meduze”, da napravi kopijusplava u prirodnoj veliåini.

Sliåno?Kameron se pripremao za snimaçe åi-

tajuñi novine iz vremena kada je potonuo“Titanik”. Æeriko je, pre nego ãto je naåin-io prvi potez kiåicom, išao u mrtvaånicu i

prouåavao leševe.Kameron je na palubu makete brodadoveo nekoga ko izgleda kao Kejt Vinsletili Leonardo di Kaprio, da bi ispriåao svoju priåu o tragiåkom i stradaçu. Æeriko jena svom splavu rasporedio figure posade,nastojeñi da atmosferu ateýea ispuni smrt-nošñu.

NEPODNOÃLJIVO: Rediteý Titani-ka se zbog svog åeda odrekao procenta odzarade, jer je prethodno prekoraåio budæetza snimaçe filma. To je çegov odnos pre-ma umetniåkom delu u nastajaçu. TeodorÆeriko je, pre nego što je poåeo da slikadelo Prizor brodoloma,obrijao glavu. To jebio çegov odnos prema belini platna koje je stajalo ispred çega.

Æeriko je åedo svog vremena, kao i Ka-meron uostalom. Jedino ãto je ovo dobaosuðeno da svoju umetniåku artikulacijunaðe u rediteýu, åiji se doæivýaj tragiåkogiscrpýuje u nepodnoãýivoj banalnosti zdra-vorazumskog stava. Stvari su crne ili bele, jer je svet ovog rediteýa podeýen grani-com redukovanog razumevaça i jeftinom,bipolarnom simbolikom. Zato se potenci- jalno samoubistvo mlaðahne Rouz odigra-

va na krmi broda, dok se ona, potom, grlisa svojim dragim na pramcu; snobovskezabave uz valcer su beskrajno dosadne,dok su pijanke u treñoj klasi uæasno za-bavne; poteru prati suvo odzvaçaçe kora-ka po brodskom podu, a begunce, mladeýubavnike, poletni ritam irske muzike ...etc, etc.

To je svet jedne filmske priåe koja oka-meçuje nepostojeñe suprotnosti, i ostañekao trag o duhu vremena u kome je nasta-la. No, tu nije samo stvar buduñnosti, jer jeona sada veñ odigrala i dobila niz malih bi-

taka za duãe konzumenata.Titanik? Film Titanik , naravno. ■SLOBODAN KOSTIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


48 VREME ■ 2. MAJ 1998.

"M

Åekajuñi polemiku

Zli Mapeti na

od šarmantnijih simptoma zagadeça našekçiæevne scene, signala falsifikovanog imistifikatorskog govora o kçiæevnosti – akoji, sledstveno tome, raskriva i štošta odksenofobija, zabluda i zamagýivaça same

kçiæevnosti – produkcije, kritike, teorijskogpromišýaça? Zašto, zaista, naši laureati nezadræavaju za sebe novåane iznose teškosteåenih nagrada i priznaça? Jesu li na deluboæanstva Stida, Savesti ili Kompleksa Infe-riornosti (ekstremnog ništeça individue ipodvrgavaça Autoritetu – Klana, Doma,Ideje)? Iz ove perspektive, pragma, koja jepo definiciji harmsovska, dakle dobra alisurova, odvlaåi nas malo bliæe izvoru ne-doumice, konstruisanom izvorištu dvoseklei dvosmislene dileme: Ko åita Kçiæevnost/ Ko æivi od kçiæevnosti?

Moje skromno citatomansko mišýeçe

zastaje pred ovom aporijom, pred ovom ar-kanom što nadilazi podele na nacionalnu ikosmopolitsku, autobusku i simpozijumskuprozu, elitistiåku i guslarsku poeziju, impre-sionistiåku i formalistiåku kritiku (to saynothing of the theory). Prineñu samo nekoli-ko strateških teza-vektora, åiju utemeýenostoseña veñina od tri do pet hiýada stalnihkonzumenata kçige/åitalaca u ovoj kulturi(ako nisam preuveliåao cifru). Najpre, odkçige (poglavito mislim na prozu) æive iz-davaåi: pristojno, podnošýivo, ili jedva sas-tavýajuñi kraj s krajem (to jest maniju kçi-æevnih turneja sa fondom ili škrtim sponzo-rom). Ali, oni æive, što rekao Karpenter. Sviodreda – dræavni i paradræavni, privatni,amateroidni – izdavaåi previru poput var-ýive pene ponad mutnih, oåajnih talasa našekçiæevne vode. U veñini sluåajeva – a ta ve-ñina nije, na prvi pogled, relevantna za pita-çe kçiæevnih vrednosti, no definiše matri-cu naše kçiæevne proizvodçe – ugovor iz-davaåa sa piscem ne znaåi (za ovog drugog)više od rdave ãale ili novinskog traåa. Zapisca, nalog "duha vremena" glasi: budisreñan ako dobiješ kosku kçiæevne veåeri unekoj urbanoj ruini, budi oduševýen ako teudostoje promocijom u najveñoj od ruina, tj.prestonici, a smatraj se kandidatom za veli-kana ako ti zaište intervju trenutno najpo-modnija TV-staniåica, a izdavaå liåno ti izi-grava šofera na turneji "upoznaj domovinubrojeñi dnevnice". Sve iznad toga pripadavisokim sferama ninoidne groznice i, ko-naåno, kao vrhunskom stupçu inicijacije,metafiziåkom ogovaraçu za koju sluæburadiš? Pisci, dakle, æive za kçiæevnost a neod çe, i takva pervertirana radikalizovanostnaše "aktuelne situacije" proizvodi kod çih,izmedu ostalog, i mentalitet mazohiste, kojigine za åinom društvene verifikacije (nagra-

da, plaketa, politiåka etiketa), da bi ga poær-tvovano odbacio: identifikacija je negativna,kçiæevnost se potvrduje poricaçem sopst-

dostojanstvo i suverenost Fikcije (koja je ietika, ili nije ništa)? Ili smo u godini šezdesetosmoj, koju samo manijaci poput potpisnikaovih redova pamte ponajpre po navedenojHristiñevoj kçizi? Moæda to samo ýubimcirazliåitih fondova odraduju stipendije i dne-vnice? Fuj i býak, odvratni dekonstrukcion-isto, odvraña moja mladalaåka i humanitar-na nadsvest, pa to su sve dobri ýudi, što birekao Harms, samo što su neki uýudni, dru-gi åitaju privatno, treñi, o divote, nisu štrebe-ri, a poneko je, bogme, iz Bajine Bašte.Dakle, je li o ovome reå:

"..teš ko ñeš nañi nekoga ko ne veruje u,recimo, na primer, duh vremena, Zeitgeist.Åak i onaj ko se oprostio od viš ih stvari i

zadovoý ava se mediokritetom, da, åak ionaj ko ropski radi za beznaåajne ciý eve ilibedno sluæi nepoš teno steåenim dobicima, ion veruje, åvrsto i potpuno, u duh vremena. Pa, prirodno, on ne veruje u neš to naroåitouzviš eno, jer, najzad, duh vremena nije neš -to uzviš enije od vremena, on se zadræavablizu tla, tako da je to vrsta duha najs-liånijeg varci; a ipak, i on veruje u duh."

(Kjerkegor)AGON: Ali, naravno da ste u pravu, da

"o duhu treba da pojem", onom kçiæevn-om, taånije reåeno, premda se tema nepres-tano izvija u smeru (anti)ratnih zasluga i

novåanog iznosa nagrade (koji se smestapoklaça boæanstvima rdave savesti). Nekrije li se u upravo navedenoj zgodi jedan

oderna umetnost uk ý uåuje u sebekritiåki tekst, ali ne zato š to nije ustaçu da se odræi isk ý uåivo snagom

svojih oblika, veñ zato š to su ti oblici u izves-nom, veoma vaænom pogledu kritiåki."

(Jovan Hristiñ)

PARODA: Zvali su me iz "Vremena".Na dnevnom redu epohe – polemike. Trebaprodubiti, obrazloæiti, upriliåiti nivo. Prid-ruæi se. Javna scena: literarne generacije,politiåke pozadine, nagrade. Åitali svi Basa-rin feýton, kako-da-ne-i-znali-smo-za-to-ali-nismo-mislili-da-ima-tu-ne što, tri taåke.Feminizam, novinarstvo, ratne i antiratnezasluge. Kakvog me Bog dao, slaæem se,

mora se nešto reñi: eçoy critical mastery.Svima u brk, osobito feministkiçama. Od-meriti, analizirati, protumaåiti, (pr)osuditi?Ñosiñ i komentari. Postmodernisti i çihovonestajaçe u pripovedaçu. Šýive i apatridi,bombardovaçe Beograda iz potpalubýa.Šta je Matija rekao Milu, kad ñe, o, doñi iz sto-letnih šuma Albahari, da nas prosvetli? Ka-ko sam veñ pomiren sa sopstvenim imi-dæom citatomana, grabim sa police Oblikemoderne kçiæevnosti i iznova spoznajemobrise naše rdave (kçiæevne) beskonaånos-ti: gde se krije polemika? Da li je to onaprošlogodišça, precrkla negde u nedostatku

voýe i povoda? Ili je to neotåitani odjekvunenih vremena i liberalnih komesara?Moæda refleksi Kišove divovske bitke za

InternetuÃta se to zapravo deãava na domañoj kçiæevnoj sceni?

Pogled na çu sve viãe zamagý uju epifenomeni kçiæevnog æivota, sve oãtri- ja suåeý avaça, uzajamna optuæivaça, svað e i psovke koje olako razmeçuju

pisci i kçiæevni kritiåari... Sveopãte zagað eçe polemiåkog jezika stvara atmosferu u kojoj se na neistomiã ý enika sruåi gomila onoga protiv åega govori, tesvaka polemika ubrzo poprima reånik ulice, a razgovor o kçiæevnosti politiåkekonotacije i optuæbe o saradçi sa Udbom, Mosadom, mrskom Evropom, mr-skom Azijom, nacionalistima, feministima, postmodernistima, etc, etc, etc....

Na ovo pretenciozno pitaçe Vreme traæi neekskluzivne, nesenzacionalne,neskandalozne, nedramatiåne, nemonstruozne, dakle sasvim mirne, obiåne,

jednostavne, odgovore pisaca, kçiæevnih kritiåara, teoretiåara i istoriåarakçiæevnosti, razliåitih generacija, poetiåkih i politiåkih opredeý eça.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 492. MAJ 1998.

venog prava na postojaçe. A izdavaåi broje

oskudne dinare, åekajuñi januare."Ili veruje u duh sveta (Weltgeist), snaæ-

ni duh (privlaåan, svakako) taj dovit ý ivi duh(sposoban da prevari, svakako); onaj duhkoji hriš ñanstvo naziva zlim duhom – takoda, kad se sve uzme u obzir, on sigurno neveruje u neš to veliko kada veruje u duh sve-ta; pa ipak on veruje u duh."

(opet Kjerkegor)PATOS: Suoåeni sa haosom åije koor-

dinate zadaju guslaça o "autentiånosti", fo-liraça o "dekonstrukciji" (deset godina se unašoj kritici ovaj termin zloupotrebýava i

uistinu je nepojmýiv bezobrazluk s kojim gaåak i vajni "mladi i perspektivni" koriste uznaåeçu "destrukcije") i golicaça toboæ-çih istorijskih tabua, onih tri do pet hiýadaosirotelih åitalaca ulaze zblanuto u kçiæarei ravnodušno prelistavaju kulturne rubrikesa kçiæevnim prikazima: ako mi obýutaviDobitnik Nagrade (zna se koje), ko ñe meosoliti? Slušajuñi predgovornike na kçiæev-nim promocijama, dotiåni åitaoci dolaze uiskušeçe da politiåki æivot proglase za par-adigmu moralnosti, iskrenosti i "kritiåkemoñi sudeça" – izreka o serdarima i vojvo-dama se umnoæava i raste do vrtoglavih vi-

sina Sveopšteg Vaskrsa Naše VrhunskeKçiæevnoidnosti. I tu ima vrlo malo razlikeizmedu kritiåkih generacija, klanova i opci-

ja; "postmodernisti" i "tradicional-isti" (ma šta to feministkiçamaznaåilo) – sa åašñu prezrenimizuzecima – zidaju sopstvene va-vilonske torçeve urnebesnih

epiteta, åudesnih stilskih revolucija, suverenih remekdeloidnih ritu-ala. Za razliku od ovog tipa javnogegzorciraça, æivot institucionalnihmehanizama (nagrade, plakete,"æivotna dela") odvija se u tišini, ene bi li se ostvarila toliko potrebnadijalektiåka komplementarnost.

Ako se ne moæe osvojiti jednanagrada, grupno i generacijski seizriåe nova. Model uspostavýaçakriterijuma (tj. "æiriraça æirija") sene meça, veñ se reprodukcijomsamo pervertira, rasejava i time

obesmišýava u svim nivoima; npr.tvrdim da ni Dragi Bog, uz svesrd-nu pomoñ Hegela, Hajzenberga iBorhesa, ne moæe logiåki, etiåki,niti profesionalno odbraniti kriteri- jum biraça ýudi koji izglasavajunagradu "Meša Selimoviñ" (kriti-åari, izdavaåi åije kçige konkuri-šu, penzioneri, javne liånosti neo-dredenog zanimaça, vampiri...). Sdruge strane, razmnoæavaçe i de-generisaçe bezbrojnih lokalnih"legitimacija vrednosti" duboko je

logiåan ekvivalent skandaloznosti kriteriju-ma koji opsluæuju one "glavne premije".

"Ali ovo beskrajno odraæavaçe samo jepo sebi retoriåki modus, buduñi da je nes-posobno da pobegne od obmane koju samoraskrinkava"(De Man).Što ñe reñi da, uspos-tavýajuñi sebe kao instituciju a ne energiju,preskripciju umesto transkripcije, najveñideo naše kçiæevne kritike obavýa trostrukunegativnu selekciju: erodira ionako bednomalu šaåicu åitalaåkih duša, niveliše kçiæe-vne kriterijume za ýubav preæivýavaça,ogovaraça i ideološkog etiketiraça i, nakraju, guši svaki ozbiýniji preduslov za teor-

ijsko promišý

açe savremenih kçiæevnihpojava. Veoma smo, naime, blizu situacijekoju je proroåki ocrtao Mihajlo Pantiñ jošpoåetkom osamdesetih tezom da savremenepisce åitaju iskýuåivo najbliæi (ne)prijateýiplus deo rodbine s kojim nisu u zavadi. Izlaziz takvog predretoriåkog stadijuma nemoæe se nazreti unutar ideoloških prepu-cavaça, ali ni posredstvom zakasnelih im-presionistiåkih i amaterskih pozivaça na"treñu stranu", "åednost ukusa" i ostalecvetne aranæmane iz rekvizitarijuma "veå-ne sveæine sveta". Mlada kritika, naime,kod nas najveñim delom deli boýke svojih

nešto starijih ("postmodernih", eufemizamza sredoveånost) kolega: kreñe od zamor-no školarskih naglabaça o kçiæevnim

konvencijama (kojim? devetnaestovek-ovnim? deridijanskim? skerliñevskim?), dabi se survala ili u pliñake "seåe glava", ili udubine teoretiziraça o modernom i post-modernom (a da ne razume ni jedno ni

drugo). No, i kritiåari æive za kçiæevnost –dakle od kçiæevnih veåeri, åitaj izdavaåkesnalaæýivosti, åitaj, najzad, od oåekivaça iisprañaça "januarske groznice". Dakle, i tuima mesta samilosti, a šta je s polemikom iraspravom?

"Ili veruje u 'duh ý udskog', ne u duh in-dividue, veñ u duh rase, onaj duh koji je, poš to je odbaåen od boga zato š to seodrekao boga, po hriš ñanskom uvereçuopet zao duh – tako da opet ono u š ta onveruje ne moæe biti niš ta uzviš eno; a opet onveruje u duh."

(Kjerkegor, samo još malo)

EPIFANIJA: Razgovarati, u ovim ko-ordinatama, na primer, o "nivou teorijsko-kritiåke svesti kao analitike epohe", bilo bineuspela šala (da ne kaæem gubýeçe u la-virintima solunaških dokazivaça i cepaçaautobuskih karata na ulazu u Hram). A ipak,postoji potmulo oseñaçe, ne æudça, na- jtaånije – nedefinisani imaginacijski kom-pleks o potrebi Govora – dijaloga, polemosa,(o)sluškivaça.Ako se ne izriåe istina, hajdeda se nešto malo primaknemo raskrivaçuZablude: zablude o pozitivnim, interne-tovskim "mladima" i zlim, mapetovskim"starcima"; zablude o ivici Velike Nobelov-ske Rupe, u koju naše trenutno åaršijski izvi-kano Remekdelo samo što se nije strovalilo;zablude o gradanskoj finoñi kao nuænom pre-duslovu velike literature (što je, uostalom,simpatiåno naliåje teze o autentiånoj Drånostikao preduslovu za istu poziciju). Ovde i sada,kod nas, ne zbiva se nikakva Polemika, nitinaåelna rasprava, veñ se obznaçuje jedna Hi- jazma (prekid, šupýina, rasap). Nema novihtalasa teorijskog mišýeça, nema otvorenihkritiåkih (nekmoli kritiåarskih) suåeýavaçao samoj kçiæevnosti, nigde na vidiku"škole", pravca ili poetike koja bi duæe od tri

dana odolevala ideologijskom iskrivýavaçuili samoreklamerskom dizajniraçu. Svakakçiæevnost normalna kçiæevnost, "mala" ili"velika"", æivi u naponu izmedu ritualnog iistraæivaåkog, repetitivno-konvencionalnog iinovativnog. Naše dodatno breme – kojetvore sukobi izmedu samooboæavalaåkog imazohistiåkog, konvencionalnog i uæasava- juñe pomodnog, superksenofobiånog i infan-tilno neokolonijalnog – ne oslobada nasteškoñe i iskušeça dijaloga, ne ide na ruku ninašoj izmišýenoj Izabranosti, niti našoj ko-mplementarnoj, paranoiånoj æeýi da post-anemo jedna od grofovija Svugde Istog. Ne-

voýa je u tome što smo još uvek skoro svi naistoj strani. ■

SVETISLAV JOVANOV

"OVDE I SADA, KOD NAS, NE ZBIVA SE NIKAK-VA POLEMIKA, NITI NAÅELNA RASPRAVA, VEÑSE OBZNAÇUJE JEDNA HIJAZMA (PREKID,ŠUPÝINA, RASAP)": Svetislav Jovanov

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 512. MAJ 1998.

delovaçe metanaracija (zakona i kri-terijuma istine). Postmoderna, poçemu, jeste nepovereçe prema met-anaracijama u politici, pravu, nauci,umetnosti i kulturi. U tom kontekstu

rasprave uvode se i bitni pojmovipostmoderne kulture: informacijskodruãtvo, reinterpretacija pojma jez-iåkih igara Ludviga Vitgenãtajna,postizaçe legitimnosti performa-tivom, postmoderna nauka kao is-traæivaçe nestabilnosti, paralogija,pluralizam, itd.

INSTRUMENTI: U teorijiskimraspravama umetnosti on paæýivorazraðuje linije umetniåkog stvaraçakoje povezuju avangardu, poznu mod-ernu i kulturu postmodernog staça.Na lucidan naåin suoåava psihoanali-

tiåko åitaçe slikarstva sa delomMarsela Diãana i çegovom tradici- jom ready madea, da bi zatim razrað-ivao postmoderne aspekte konceptu-alne umetnosti (Biren, Arakava, Ko-sut) i ekonomije nove manuelne i teh-noloãke slike. U Boburu je realizovao

Pristup!

Ko si ti sada u daýini jezikai pokretnih figura? Tvoje "ja"

konaåno i jeste hipoteza mnoãtva tek-stova. Åitam "tvoj glas" i sada je on

negde u spletu glasova Frojda, Poloka,Marksa, Sezana, Birena, Arakave,Kanta, Levinasa. Njegova prisutnost

jeste prisutnost niãtavila, sada, tu susamo "glasovi" tekstova.

Æivot i delo!Æan-Fransoa Liotar roðen je 1924,

a umro proleña 1998. godine. Do 1959.predavao je filozofiju u sredçoj ãkoli,a od 1959. filozofiju na univerzitetuPariz VIII (Sent Denis) do 1989. kadaodlazi u penziju. Od 1956. do 1966.bio je ålan redakcije socijalistiåkog åa-sopisa Socialisme ou barbaire i novina

Pouvoir ouvrier. Tokom alæirskog ratasuprotstavýao se politici francuskevlade. Uåestvovao je aktivno u stu-dentskim "gibaçima" maja 1968. Jav-nu delatnost zapoåeo je kao leviåar, a ufilozofiji je pedestih godina bio orijen-tisan ka egzistencijalizmu i fenome-

Liotarovo promiãýaçe "postmodernogstaça" postalo je teorija kulture

razvijenih druãtava Zapada

In memoriam:Æan-Fransoa Liotar (1924-1998)

Ko ñerazreãiti

raskolnologiji. Njegova prva kçiga Fenomenologija (1954) objavýena jeu Beogradu 1980. godine u redakciji i sa predgovorom MilanaDamçanoviña. Od sedamdesetih godina çegov rad postaje blizakteorijskim tendencijama koje se uobiåajeno nazivaju post-struktural-izmom, ãto znaåi da çegovi spisi nastajukao kritiåki diskurs izmeðu strukturaliz-ma, psihoanalize, marksizma, modernis-

tiåke estetike i teorije kulture. Objavio jedela: Govor, figura (1971), Skretaçe po-lazeñi od Marksa i Frojda (1973), Libid-inozna ekonomija (1974), Diãanovi pre-obraæaji (1978) itd.

TEORIJA U POKRETU: Nasavremenu teoriju slikarstva, fotografije ifilma, retrospektivno je uticala çegovakçiga Govor, figura u kojoj je razmatraobitna pitaça o odnosu vizuelne pred-stave i jezika. Kçiga Libidinoznaekonomija stvorila je teorijski okvir zarazumevaçe politiåko-energetske kon-stitucije modernog druãtva. U to vreme,

u jednom od spisa, naglasio je da u teor-iji treba stalno biti u pokretu: da kritiku psihoanalitiåara Frojda tre-ba sprovesti uz pomoñ slikara Sezana, a kritiku marksistiåke teorijeuz pomoñ slikara Dæeksona Poloka.

Krajem sedamdesetih Liotar åini teorijski obrt ka postmodernojteoriji, åime postaje prvi filozof postmoderne teorije. Kao ãto ovareåenica pokazuje: on eksplicitno suoåava anomalijski odnos filozo-fije, umetnosti, politike, nauke i teorije, opcrtavajuñi horizont smis-la kulture posle moderne. Njegova teorija postmoderne jeste post-marksistiåka i, zatim, nemarksistiåka. Njegova filozofija postmod-erne postaje teorija kulture najrazvijenijih druãtava Zapada. Poçemu postmoderno doba "oznaåava staçe kulture posle preobraæa-

ja koji su uticali na pravila igre u nauci, literaturi i umetnosti, poåevod kraja devetnaestog veka." Pojam je primeçen na krizu naracije.

Drugim reåima, kriza naracije u zapadnoj kulturi prepoznata je kaokriza legitimnosti velikih druãtvenih i istorijskih metajezika. Zato sedovode u sumçu institucije koje realizuju i obezbeðuju postojaçe i

jednu provokativnu izloæbu koja je pokazala çegov dramatiåni lik"filozofa u akciji". Umetnost je za filozofa postala "instrument"åiçeça u okvirima kulture: simptom delovaça i razumevaça. Nasrpskom i hrvatskom jeziku su, pored rane Fenomenologije, objav-

ýene tri Liotarove kçige: Postmodernostaçe (Svetovi, 1988), Postmoderna

protumaåena djeci. Pisma 1982-1985

(August Cesarec, 1990) i Raskol (Iz-davaåka kçiæarnica Zoran Stojanoviñ,1991). Filozof Obrad Saviñ je u åasopisu

Moment br. 13 (1989) objavio tematskiblok o Liotarovom pristupu slikartsvu ifilozofiji. U poznom periodu se ogledaoi u proznom pisaçu, tako da je nastalaneka vrsta "romana" ili meðuæanrovskogãtiva nazvana Pacifiåki zid . Tokom os-amdesetih i devedesetih godina tretirao

je razliåite teme: pravo, kantovsku filoz-ofiju, odnos Hajdegera i jevrejstva,vreme itd.

NEPRAVDA:Oproãtaj!

Proãlog leta od slovenaåkog filozofai estetiåara Aleãa Erjavca åuo sam da je Æan-Fransoa Liotar teãkobolestan. I sada mogu samo da ponovim reåi Æaka Deride kada seopraãtao od Emanuela Levinasa 27.12.1995: "Kome se obrañam uovakvom jednom åasu?" Nepoznatom uåiteýu, onom iz åijih sam sedalekih reåi uåio toleranciji i postojaçu Drugog. Åesto se vrañamçegovim uvodnim redovima iz kçige Raskol (Le Differend, 1983):"Za razliku od spora, raskol bi bio takav sluåaj rasprave izmeðu (na-

jmaçe) dve strane koji ne bi mogao pravedno da se razreãi, jer ne-dostaje pravilo rasuðivaça primenýivo na obe argumentacije. To ãto

je jedna argumentacija legitimna ne znaåi da druga nije. Ako bismo,meðutim, isto pravilo rasuðivaça primenili na obe, da bismo çihovraskol razreãili kao da je u pitaçu spor, jedna od çih (najmaçe, aobe ako nijedna ne dopuãta to pravilo) pretrpele bi nepravdu." Kako

ove reåi, krajem aprila 1998, zvuåe "ovde"? Kako?Zbogom! ■MIÃKO ÃUVAKOVIÑ

U DAÝINI JEZIKA: Æan Fransoa Liotar

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.52

Nuspojave

Okupýaçerakove deceDo danas je ostalo neistraæeno kako sedesilo da je Milovan Ðilas ostao tako

"neiskoriãñen" u danima kada je padaoBerlinski zid. Da je Srbija tada krenula

tamo kuda su pohrlile ostale zemýeistoåne Evrope, taj tada veñ stari åovek bi

joj, samim "iznajmýivaçem" svogimena vredeo suvog zlata

priliåno misterioznom i nedefinisan-om "entitetu" – peticiju (?) u kojoj

podseña da su proãle taåno tri godineod smrti Milovana Ðilasa. Bivãi vi-soki funkcioner komunistiåke vlastiu Jugoslaviji (iz çenog najrevolu-cionarnijeg perioda), i potoçi disi-dent koji se pobunio protiv te istevlasti, platio je visoku cenu svojepobune dugogodiãçim robijaçem,te viãedecenijskom potpunom izop-ãtenoãñu iz druãtva. Potpisnici otvo-renog pisma javnosti podseñaju da jemnogoÐilasovih kçiæevnih i publi-cistiåkih dela joã uvek nedostupnoåitalaåkoj publici na jeziku na kojem

su pisana, i da "novo vreme nameñepotrebu da se potpuno rasvetli i sa-vesno oceni celina reåi i dela Milo-vana Ðilasa".

Ovaj dokument je veoma zan-imýiv, iz viãe od jednog razloga; presvega, lik i delo Milovana Ðilasazaista su do dan-danas, åini se, najmaçepoznati i priznati upravo u çegovoj zemýi.Ono ãto, ipak, viãe upada u oåi je vrlo biza-ran sastav potpisnika peticije. Proãlo je,naime, bar deset godina otkad neka od ovihimena nismo videli zajedno ni u istim novi-nama, a kamoli potpisana ispod nekog

zajedniåkog dokumenta?! Joã od kraja os-amdesetih, kada je "probuðeni srpski nar-od" odluåio da revolucionarno raskrsti s ba-nalnim politiåko-istorijskim zakonitostimaplanete Zemýe, i smelo poleti u svoju ne-besku otadæbinu (pa ãta koãta da koãta), nijebilo moguñe zamisliti da se oko neke stvarisloæe Filip David i Matija Beñkoviñ, Dobri-ca Ñosiñ i Stojan Ceroviñ, Vesna Peãiñ i Va-silije Kaleziñ, Duãan Makavejev i SvetozarMaroviñ (da! onaj!), Adil Zulfikarpaãiñ iKosta Åavoãki. Nekadaãçe ubogo disiden-tsko druãtvo (molim da se ovo "ubogo" neshvati kao liåni opis protagonista, nego kaorealistiåko poreðeçe te "scene" sa jednomRusijom, Poýskom ili Åeãkom) raziãlo se na "nacionalnom pi-taçu" kao ona posloviåna rakova deca, da se ne sastavi ni do dan-danas. To je, uostalom, sasvim normalno, i besmisleno je æaliti zaromantiånim danima Prinudnog Jedinstva: pod presijom jedno-partijskog reæima, gde je svaka, pa i najbenignija politiåka alterna-tiva doslovno izvan zakona, svi koji "ãtråe" na bilo koju stranu izokvira propisane istine u izvesnom su smislu osuðeni jedni nadruge. To je pitaçe elementarnog opstanka. Åim taj pritisak po-pusti, åim se druãtvo pluralizuje – pa makar i na ovako izvitoper-en i karikaturalan naåin kao u Srbiji i veñini drugih postjugoslov-enskih druãtava – ekipa se rastura. To se desilo svugde u istoånojEvropi. Ono ãto "naã sluåaj" åini specifiånim jeste teæina moral-

nog izbora koji je svako morao da napravi – mada ga, pokazalo se,nisu svi bili svesni, daleko od toga – najkasnije negde krajem os-amdesetih, kada je Laæni Mesija krenuo, uz pomoñ Ogça i Maåa,

na "turneju" po SFRJ. Od te ze-mýe ñe ubrzo ostati samo pustoã ipepeliãta, a karijere mnogih akteradisidentskog serkla biñe podvrg-nute radikalnom preispitivaçu. To

je bilo i jeste neophodno, bez obzi-ra na jednu neprijatnu nuspojavu:sada se baã svaka ãuãa javýa dadræi lekcije iz antikomunizma oni-ma koji su dotiåne odavno apsolvi-rali, i istog se odavno zasitili. Desise, bogami, da najistaknutije solis-tiåke role u "desnom zanosu" pri-padnu bivãim sekretarima Grad-skih ili Centralnih komiteta. Dodu-ãe, ako je do konvertitstva – kudñeã veñeg konvertita od nareåenogMilovana Ðilasa?! Razlika je"samo" u tome ãto je Ðilas skupo

platio i svoje zablude i svoja otreæ-çeça. Ãto, doduãe, nimalo ne ola-kãava i ne ulepãava æivot ærtava ipotomaka ærtava çegovih ratnih"levih skretaça" i posleratnogAGITPROP-juriãniãtva.

Do danas je ostalo neistraæenokako se desilo da je Milovan Ðilas – ãta godse mislilo o çegovom æivotu i delu – ostaotako "neiskoriãñen" u danima kada je padaoBerlinski zid. Da je Srbija tada krenula tamokuda su pohrlile ostale zemýe istoåneEvrope, taj tada veñ stari åovek bi joj, sa-mim "iznajmýivaçem" svog imena – reci-

mo, kao ceremonijalni predsednik dræave ilineãto sliåno – vredeo suvog zlata. Åovek okojem se jedan Leãek Kolakovski najpoh-valnije izraæava i åija kýuåna dela navodikao nezaobilazna za razumevaçe komunis-tiåke utopije i prakse, predstavýa – kolikogod to ciniåno moglo da zvuåi – dragocenkapital svake zemýe "u tranziciji". Meðu-tim, Srbija iz tog vremena nije bila u tran-ziciji iz komunizma u kapitalizam idemokratiju, nego u ekspresnom liftu zaNebo; zato su "novootkrivenim, dugo po-tiskivanim istinama" proglaãene "proroåan-ske" reåi jednog Ñosiña glede tragiåne sud-bine Srba Svih i Svuda, a za priåe o ovak-

vim i onakvim politiåkim i ekonomskim doktrinama niko nijemario. Nije ni åudo: bio je to idealan izlaz za (veliku) nuædu, i sva-kom sitnom reæimskom ãiñardæiji nudila se besplatna i bezbolnazamena jedne "klasne" kolektivistiåke matrice drugom, "naciona-lnom". Od katarze nije bilo niãta: podanicima je samo objaãçenoda je dojuåeraãçi Faraon bio krivotvoren i podmetnut sa strane,ali je zato novi pravi pravcat. Dok se ne obznani drugaåije.

Milovan Ðilas, sa svim silnim grehovima i nemalim zasluga-ma, za sve je to malo kriv. A potpisnici one peticije, nekadaãçiozloglaãeni "peticionaãi" diskretno "pojaåani" ponekim od onihkoji su ih onomad progonili, verovatno se neñe nikada viãe "ok-upiti" na istom papiru, ili unutar istih korica. Osim u telefonskom

imeniku, ako Dogoðeni Narod i to, kao zapadçaåku izmiãýotinu,ne ukine. ■

TEOFIL PANÅIÑ

rupa od preko stotinu intele-ktualaca ovdaãçih uputila jeovih dana javnosti – u SrbijiG

D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 532. MAJ 1998.

SCENA

Novi TarantinoKventin Tarantino je sce-

narista i reæiser filma Dæeki Braunkoji "First production"

prikazuje u Beogradu od 28.aprila. Radça ovog najnovijeg Tarantinovogtrilera nije bazirana napreokretima kao çe-govi raniji filmovi,veñ na dijalogu."Mislim da to odliånofunkcioniãe", izjavio je Tarantino u intervjuu za Sight and Sound , zato ãto "ovo nije filmu kome Dæeki u prvih deset minuta shvata kako bi mogla da se domogne pola milionadolara. Viãe je kao æivot, i promenýive okolnosti u koje je baåena dovode je do takvihmisli. One se polako razvijaju i kad dostignu klimaks, ona se baca na çih dok ih nesprovede u delo. Postoji neãto novelistiåko u filmu, jer se prvih 90 minuta bavim samokarakterizacijom likova. Potom prelazim na egzekuciju: posledçih pola sata oni su u

akciji, lova meça vlasnika i sve to."

"Drugi – o Mihizu"Na sceni Zvezdara teatra predstavýena je

kçiga "Drugi – o Mihizu", koju je izdavaåkakuña "Stubovi kulture" objavila u biblioteci

"Doba". Prireðivaåi ove kçige su VladetaJankoviñ i Milan Jankoviñ. Kçiga obuhvatatekstove koji su napisani "za ili protiv" Mihi-za, od 1953. godine do tekstova koji su ob- javýeni posle Mihizove smrti. Donoseñi tek-stove o kçiæevno-kritiåkoj, dramskoj i dra-maturãkoj, kulturnoj i javnoj delatnostiBorislava Mihajloviña Mihiza, kçiga "Drugi– o Mihizu" predstavýa, zapravo, hronikuvremena u kojem su ovi tekstovi nastajali. Sa-mom åiçenicom da se ova kçiga predstavýana pozornici Zvezdara teatra, gde je svojevre-meno izvedena posledça Mihizova drama,pokazuje se Mihizov znaåaj za srpsko pozo-

riãte i kulturu u celini.

U Amsterdamu, na nezaobilaznom Dam trgu, u sveåanom am-bijentu Njeuwe Kerk (Nova crkva), gde se tradicionalno odræava- ju izuzetne umetniåke izloæbe, otvorena je 21. aprila izloæba"Svetske æurnalistiåke fotografije" (World Press Photo). Svakegodine Uprava fondacije Svetske æurnalistiåke fotografije, koja jeosnovana 1955. godine u Holandiji kao nezavisna, kulturna orga-nizacija, bez profita, poziva fotografe i reportere listova i åasopisaãirom sveta da uåestvuju na takmiåeçu za "Svetsku æurnalistiåkufotografiju". Za ovogodiãçu izloæbu prispelo je 36.041 fotografija, proãlogodiãça ostvareça 3627 fotografa iz 115 zemaýa.

Na izloæbi je prikazana impozantna selekcija nagraðenih fo-

tografija, kao i izvestan broj fotografija uåesnika takmiåeça.Izloæene fotografije obraðuju politiåke, sportske, ratne, nauåne i

svakodnevne teme. Ljudska tragedija, beda, glad, bolesti, katas-trofe, ratovi najåeãñi su motivi koji duboko potresaju i bole, iåine nas bespomoñnim. Meðunarodni æiri odabrao je pobednikeu 18 raznih kategorija. Pobednik "Svetske æurnalistiåke fo-tografije" za proãlu godinu je 45-godiãçi alæirski fotograf HO-CINE. Njegov fotografski opus poseban je izdvojen na ovojizloæbi. Pobedniåka fotografija Hocinea prikazuje tugom i bolomskrhanu æenu nakon jednog masakra u Alæiru. Fotografija je naz-vana Alæirska madona.

Nakon zatvaraça 1. juna, ova izloæba ñe putovati u joã oko70 zemaýa sveta. Pretpostavýa se da ñe je u toku ove godinevideti viãe od milion ýudi. Izloæba "Svetske æurnalistiåke fo-tografije" istovremeno je i dokaz da fotografija åesto moæe da

kaæe i izrazi viãe nego pisana reå.N. E. S.

Kçige bez granicaJedan od najveñih uvoznika inostrane literature Jugoslovenska kçigaor-

ganizuje od 8. do 14. 5. Meðunarodnu izloæbu tematske literature Pro libris98. U hotelu Hyatt Regency Beograd biñe prikazano oko 9000 primerakanajaktuelnijih kçiga iz raznih oblasti. Pod sloganom "Za kçige bez grani-ca" izlagañe svetski poznati izdavaåi iz oblasti ekonomije, menadæmenta,marketinga, informatike, telekomunikacija i medicine: "Prentice Hall","McGraw-Hill", "John Wiley", "Sybex" i drugi. Kçige za uåeçe stranih jezika, CD romovi, diskete i kasete pojaviñe se pod zaãtitnim znakom kuña"Oxford University Press", "Cambridge University Press", "Macmillan",

"Heinemann". Biñe izloæeni reånici kuña "Webster", "Collins", "Cobuild",kçige o umetnosti, arhitekturi i dizajnu åuvenih "Thames & Hudson", "Ro-tovision", "Watson Guptill". Najavýeni su i naslovi savremene proze i deåjekçige. Podaci o svim izloæenim kçigama biñe dostupni posetiocima na ãestkompjutera, a marketing vodi "Idea Plus".

Zoran Nikodijeviñ, direktor "Jugoslovenske kçige", kaæe ñe ovu izloæ-bu i stranu literaturu uvoditi na træiãte postepeno, kao nov proizvod, i da jepripremýena åitava reklamna kampaça. Nikodijeviñ najavýuje da ñe naizloæbi biti inostranih gostiju, predstavnika izdavaåa i istiåe çihovu æeýu dakupcu omoguñe da "kupi inostranu kçigu kod nas po istoj ili i niæoj ceninego u Londonu, Njujorku, Parizu, ili bilo kojoj drugoj metropoli."

S. Ñ.

Helen KelerPitaçima kako dostiñi

drugog i kako izañi iz mra-ka i dostiñi svetlost bavi seSluåaj Helen Keler, na- jnovija premijera "Dah te-atra" (28. april, Cinema"Rex"). Komad je inspir-isan æivotom Helen Keler,gluvom i slepom

kçiæevnicom, pre-davaåem, socijalnim re-formatorom, reporterom,glumicom u autobiograf-skom filmu Roð eçe...

Dijana Miloãeviñ, rediteý ove predstave, kaæe da sepredstava bavi traæeçem izlaza iz situacije koju æivimo:"Kako progledati iz mraka i zauzeti ugao koji omoguña-va svetlost?", pita se Dijana Miloãeviñ. "Dah teatar",naæalost, viãe igra u inostranstvu nego u zemýi, ali ne posopstvenom izboru. Do kraja godine putovañe u Liver-pul, Ãpaniju, Rumuniju, moæda Meksiko.

Izloæba æurnalistiåke fotografije

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 199854

Velegradska beda: GSB

Prvo pare, pa ÅoviñGradsko saobrañajno preduzeñe danas se moæe podiåiti jedino velikim

brojem zaposlenih (8500), osam sindikata, ogromnim finansijskimgubicima, objektima infrastrukture koji vrede zbog lokacija i kvadrature i,

pristojno reåeno, potpuno dotrajalim i ruiniranim voznim parkom je gotovo ãest sati, posle åega su u pre-duzeñe, ne zna se kako, stigle februarskeplate, direktori su odblokirani, a incident sezavrãio bez ærtava, uz pretçu sindikata dañe sledeñi korak biti potpuna blokada sao-brañaja u gradu. Jutarçi "sitniji zastoji" ugradskom prevozu (kvarovi skretnica, dvasaobrañajna udesa uz uåeãñe ekipa GSB-a)koji su prethodili podnevnoj hajduåiji uupravnoj zgradi zvaniåno su podvedenipod "kvarove na elektriånoj mreæi".

Posle uskrãçe pauze, usledila jesindikalna borba za martovske plate po is-tom scenariju. Umesto traæene i najavýene

vanredne sednice Upravnog odbora predu-zeña – na kojoj bi se, pored drastiånogkaãçeça plata, raspravýalo i o aktuelnom

rukovodstvu, poslovaçu, malverzacijama ikorekciji cena markica za prevoz – radnici-ma je upriliåen razgovor sa DraganomÅoviñem, ålanom gradske vlade, VuåetomMandiñem, predsednikom Upravnogodbora, i dva veñ pomenuta funkcioneraGSB-a. Zgrada je, zajedno sa funkcioneri-ma, ponovo blokirana. Revoltirane radnikeÅoviñ je, po priåi prisutnih radnika (osimekipe Studija B niko od novinara nijemogao u salu), pokuãao da urazumi prazn-om gradskom kasom, merama koje grads-ka vlada preduzima za sanaciju ovog kole-ktiva, teãkim poloæajem komunalnih

preduzeña i obeñaçem da ñe im sadapodeliti åetiri miliona dinara, a ostatak do1. maja... Zbog pomenutog ostatka i ne-

Upotrazi za odocnelim plata-ma, radnici Gradskog sao-brañajnog preduzeña prime-nili su nedavno novi sistem"sindikalne" borbe: zauzi-

maçe zgrade i dræaçe pod opsadom åelni-ka preduzeña i gradskih funkcionera. Sve je poåelo u petak 17. aprila, kada je stoti-nak radnika, uglavnom ålanova Nezavis-nog sindikata GSB-a, automobilima blo-kiralo zgradu a sa çom i v.d. direktorapreduzeña Milana Æivanoviña i çegovogzamenika Petra Iliña, reãeni da ih ne pustedok im se ne isplati februarska plata, oroåi

isplata martovske zarade, akontacija zaapril i regres za godiãçi odmor.Bliski susret radnika i direktora trajao

S L O B O D A N

P O T I Ñ

ÆIVOTINTIMA: "Zbliæavanje" putnikau autobusu GSB

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 552. MAJ 1998

namirenih sopstvenih verbalnih raåuna saradnicima joã od posledçeg januarskogãtrajka GSB-a, ostao je "zarobýen" u zgra-di do pola devet uveåe. A onda je doãla in-terventna brigada policije, pretresla radni-

ke i oslobodila Åoviña i ostale funkcionere.Od najavýene pretçe ãtrajkom nije biloniãta, kao ni od cele martovske plate, re-gresa i ostalog.

GDE SU PARE: Raspoluñeno izmeðugrada i republike beogradsko Gradsko sao-brañajno preduzeñe danas se moæe podiåiti jedino velikim brojem zaposlenih (8500),osam sindikata, ogromnim finansijskimgubicima, objektima infrastrukture kojivrede zbog lokacija i kvadrature i, pris-tojno reåeno, potpuno dotrajalim i ruini-ranim voznim parkom. Po sluæbenoj raåu-nici, graðane Beograda meseåno koãta viãe

od sto miliona dinara, po nezvaniånoj, kojabarata gubicima i kamatama na dugove,duplo viãe. I dok aktu-elna gradska vlast veñpoduæe razmiãýa oprojektima saniraça idovoðeça u red GSB-a, rukovodstvo ne krijeda je ovaj gigant predkolapsom u svakompogledu, a radnici pitaju gde su pare. U vre-me januarskog ãtrajka, zvaniånici su objav-ili podatak da je samo u vreme sankcija1994. i 1995. u GSB "sasuto" pola milijarde maraka, a da nije kupýeno nijednovozilo. Od 1989. godine, kada je ukinutsamodoprinos, nije bilo veñih ulagaça (åi-taj: kupovine vozila i opreme), dok se pos-ledçih godina broj zaposlenih poveñao za800. Pored viãegodiãçih sumçi u opasnopotkradaçe firme, posledçe ãto su radniciod "zarobýenih" direktora æeleli da sazna- ju je "ãta se dogodilo sa sto miliona dinarapredviðenih za nabavku ãasija, zaãto serezervni delovi kupuju po izuzetno vi-sokim cenama i zaãto je, od 50 najavýenih,u pogone stiglo tek pet MAN-ovih moto-ra". Teãko je u GSB-u doñi i do podataka –preciznih – o broju vozila, ili çihovoj sta-rosti, ili zaãto se u gradskom prevozu Beo-grada po vozilu troãi, kako su izraåunalistruåçaci Saobrañajnog fakulteta, najviãegoriva na svetu: na sto preðenih kilometara– 59 litara po autobusu.

Posle lokalnih izbora u Srbiji, taånijekad je veñ postalo izvesno da ñe doñi dosmene vlasti u Beogradu, republiåka vlada je dekretom podelila imovinu GSB-a: re-publici je pripala tzv. nepokretna imovina(poslovni prostor, zgrade, garaæe, servi-

si...), a gradu vozni park i briga o zaposlen-ima. Evidentno je ko se u toj podeli us-reñio, ako struåçaci proceçuju da je vred-

nost voznog parka ravna nuli. Ipak su i uposledçoj pobuni i na pomenu "spre-maça" preduzeña eventualne privatizacijeradnici vikali: "mi ne damo vozila", iakoona tako bezvredna nikome zapravo i ne

trebaju. Poznavaoci prilika u GSB-u tvrdeda, ako i doðe do pretumbacija (åitaj: oti-maåine imovine), bitka ñe se voditi okoobjekata a ne oko trulih i neispravnih auto-busa ili tramvaja. Zasad niko, bar ne javno,o tome, sreñom, ne govori. Direktor GSB-a Milan Æivanoviñ u izjavi "Politici" tvrdida se dosad niko nije ni pojavio sa konkret-nom ponudom za kupovinu, demantujuñipriåe o prodaji pogona "Kosmaj" i"Karaburma": "Nikakva transformacijaneñe biti moguña bez izjaãçavaça radnikakoji su sopstvenim sredstvima podiglimnoge objekte, a od çihovog novca su

izgraðene gotovo sve garaæe i pogoni..."Prema najnovijim planovima gradskevlade za reorganiza-ciju javnog gradskogprevoza, uraðenim safirmama "Fatiks" i"BC-eksel", jer sustudiju Saobrañajnogfakulteta na istu temugradski åelnici oceni-li kao preskupu,GSB se deli na åetiri

matiåna preduzeña: autobuski i tramvajs-ko-trolejbuski saobrañaj, preduzeñe za re-mont vozila i preduzeñe za druãtvenuishranu. Po zamisli grada, træiãnoj konku-renciji ñe prvo biti izloæeni autobuski sao-brañaj i restorani u kojima se, oåigledno,viãe neñe hraniti samo radnici GSB-a, averovatno neñe viãe biti ni jedini vlasnici, sobzirom na ideju o moguñoj privatizacijikoja se provlaåi kroz projekat kao stvarbuduñnosti.

PUTNICI I RADNICI: Dok su seradnici hvatali za guãu sa funkcionerima,Beograðani su se uredno vozili gradskimprevozom, sreñni i zadovoýni ãto su voza-åi ovoga puta svoj bes zbog siromaãtvaiskalili na nekom drugom. Deviza "samoneka klima" izgleda dominira meðu na- jagilnijim korisnicima usluga GSB-a. Nijevaæna guæva, neispravni autobusi, dugoåekaçe, nervozni vozaåi i joã nervoznijiputnici. Neka klima, i nek je dæabe, dok nenaiðe kontrolor ili kondukter.

Ljubav izmeðu vozaåa i voæenih defin-itivno je pukla u ovogodiãçem januar-skom viãednevnom ãtrajku zaposlenih ugradskom javnom prevozu. Poseban bes jeiskaýen kada su putnici saznali za "velikeplate" vozaåa (ondaãçih 1800 dinara u

proseku). U to vreme smo dobili linijsketaksije i privatne autobuse. Ovi potoçi sunakinðureni nacrtanim palmama, morskim

obalama ulivali optimizam, kao da je celanacija krenula na more. Neki od çih sukoåoperno vozili gradskim ulicama sve sastranim registracijama i kartonskim tabla-ma "karta 4 dinara". Bio je to uvod u pre-

vaspitavaçe naroda da se gradska voæçamora i platiti. Privatnici su ipak iãli uglavn-om poluprazni, dok su vojni i policijski au-tobusi besplatnom voæçom zaradili polo-mýena vrata.

Od ove trapavo uvedene, haotiåne no-vine niko nije profitirao. Beograðani se neprevoze boýe, a radnici GSB-a su defini-tivno poraæeni u svojoj sindikalnoj borbi, isada gledaju kako da preæive dilujuñi saprivatnicima. Mnogi od çih poslezavrãene smene u preduzeñu voze joã jed-nu kod privatnika, a neki pak za tridesetakdinara samovoýno meçaju red voæçe

GSB-a i ustupaju privatnicima u ãpicevimai po nekoliko tura. Uvoðeçem kontrolorau gradski prevoz verbalna netrpeýivostgraðana prema GSB-u prerasla je u fiziåkeobraåune. U zemýi gde je ãvercovaçepostalo gotovo stvar druãtvenog prestiæa,najnormalnije plañaçe karte za prevoz tu-maåi se poniæeçem, veñim od natåoveåan-ske borbe za mesto u prepunom, prýavom,smrdýivom i posve neispravnom autobusuGSB-a.

UPRAVA I GRAÐANI: Kako stvarisada idu, posle uvoðeça gradske takse odtri odsto i urednog poveñaça cena komu-nalnih usluga na svakom meseånomraåunu, besparica ñe verovatno prisilitigradsku vlast da poveña i cene prevoza, ilipodræi predlog radnika GSB-a za kre-saçem 200.000 hiýada povlaãñenih koji secelog meseca voze za 27 dinara. Ideja oprevozu kao socijali i spasavaçu standardapodrazumevala je da republiåka ministarst-va nadoknade pare GSB-u ili gradu. Po tojosnovi, ministarstva meseåno dugujugradu ili GSB-u 17,5 miliona dinara. Umeseånim troãkovima javnog prevoza pri-hod od markica i karata uåestvuje sa 35miliona dinara, ili maçe od treñine odmeseånih potreba. Sve ostalo dotira grad.Tek ustanovýena kondukterska delatnostnije popunila kasu GSB-a ni za meseåneplate zaposlenih (stavka od gotovo 40 mil-iona dinara). Beogradski saobrañajni gi-gant je pred kolapsom, a gradska vladapred vratima republiåkog Ministarstva tr-govine sa zahtevom da se poveñaju cenegradskog prevoza. Dok åeka odobreçe dapoveña cene prevoza, proglasila je sebezaãtitnikom dostojanstva graðana, optuæu- juñi pobuçene radnike GSB-a za destabili-zaciju Srbije, jer traæe plate kada je ovakvo

staçe u zemýi i na Kosovu. I dok jeDragan Åoviñ ustvrdio da je "grupa instru-irana od unutraãçih snaga koje æele zlo

Åoviñ je ostao "zarobýen" uzgradi do pola devet uveåe.

A onda je doãla interventnabrigada policije, pretresla

radnike i oslobodila Åoviñai ostale funkcionere

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 199856

to sada nije ni bitno, ali mogao je barem da bude dæentlmen."Iz ovog razgovora moæemo zakýuåiti da je u vozilima GSB-a

åesto na snazi zakon jaåega. Æenama baã i nije lako, bile one put-nici ili kontrolori. "Ja sam kontrolor veñ deset godina i volim ovajposao, volim da radim sa ýudima, verovatno ñu ovde da ostanemdo penzije", govori Ljiýana Ðokiñ za "Vreme". "Neprijatnosti jebilo, ali nikada ne idem sama, obiåno je nas åetvoro u kontroli, ni-

kada nisu same æene, imamo zaãtitu naãih kolega." Njena kolegin-ica Dragica Vruñoviñ ne slaæe se s çom: "Ne volim ovaj posao,ovde sam zato ãto moram. Do pre mesec dana sam radila kao pri-malac vozila na kapiji. U GSB-u sam 28 godina. Moje staro radnomesto nije ukinuto, ali pre mesec dana su mi rekli – ili kçiæica, ilikontrolor. Ja sam invalid, nisam za taj posao, kako da uzmem 50dinara za kartu ýudima koji nemaju leba da jedu. Za ovih mesecdana nisam napisala ni jednu prijavu."

Sreñko je bivãi vozaå, ili kako reåe, prinudni kontrolor. Ovoradi zato ãto mora, platu nije primio od februara, a neke novåanesatisfakcije od napisanih prijava nema. "Morao bih da napiãem 100prijava meseåno kako bih od toga dobio 250 dinara, ãto je nemo-guñe; za dva meseca sam prodao samo osam doplatnih karata",kaæe Sreñko i dodaje: "Sa ýudima stvarno nije lako, baã sad me je

jedna gospoða strahovito iznervirala, aparat za poniãtavaçe kara-ta nije radio, a gospoða ni sluåajno svoju kartu nije htela meni dada, jer nije ona kriva ãto aparat ne radi. Nisam joj mogao objasnitida kad nema aparata, tu sam ja. Uz sve to me joã i ismejavala."

Gospodin Dimitrijeviñ je ãef kontrolora u centru grada i u izjaviza "Vreme" poredi situaciju pre i posle poveñane kontrole u vozil-ima GSB-a: "Ne znam taåno procenat, ali prodaja karata je znatnoporasla u posledça dva meseca, nama je ciý da se proda ãto viãemarkica, a samim tim ñe i kvalitet prevoza biti boýi. Zbog togasmo i poveñali broj kontrolora i uveli konduktere. Nije u redu daprevoz bude besplatan."

Åelni ýudi GSB-a ne æele da daju izjave, a novinarima je prilazupravnoj zgradi GSB-a u Zmaj-Jovinoj ulici strogo zabraçen. Dali ñe ove pojaåane kontrole u vozilima GSB-a polako uticati na

graðane da shvate da nam gradski prevoz nije bogom dan i da se ita voæça, ne baã uvek udobnim vozilima, mora platiti, ili ñemo idaýe gledati besplatne "predstave" u vozilima, ostaje da vidimo.Moæda ñemo jednostavno shvatiti da se ulazak u crveni razdrndaniautobus GSB-a i neki luksuzni privatni autobus, osim po udobnos-ti, ne razlikuju mnogo. Voæçu i jednim i drugim moramo platiti,ovim "crvenim" neãto maçe, ali sve ima svoju cenu. ■

BIÝANA RISTANIÑ

Uterivaåi karata"Molim vas karte na pregled.""Opet ! Ti si mi danas deseti koji traæi kartu, ne mogu viãe od

vas da æivim. S koje li si ti planine siãao, i doãao ovde nas da

gçaviã.""Moæete kupiti kartu ili na sledeñoj stanici izañi napoýe. Inaåe,

ja sam roðeni Beograðanin.""Ma joã i da ti poverujem, åim si ti ridæa sve mi je jasno. Sklo-

ni se malo da mogu lepo da stanem."Ovo je samo deo skoro desetominutnog dijaloga izmeðu kon-

duktera, koji su odnedavno prisutni u vozilima GSB-a, i jednogsveznajuñeg nadmenog sedamnaestogodiãçaka na liniji 18 u Ze-munu. Mladi gospodin se na kraju ipak udostojio da pokaæe svojumarkicu, verovatno ðaåku, ali pre toga su svi putnici u pomenutomautobusu morali da åuju predavaçe o povezanosti ýudskog karak-tera sa izborom zanimaça i o tome koliki je napor potrebno uloæi-ti da se iz dæepa izvadi markica i pokaæe kondukteru ili kontroloru.

Jedno je sigurno, ovih dana neñemo izañi iz autobusa i sa

åuðeçem reñi: "neñeã verovati, ali uãla mi je kontrola", veñ bireåenica za åuðeçe bila: "neñeã verovati, ali od Novog Beogradado centra nije se pojavio nijedan kontrolor ni kondukter."

Situacija u vozilima GSB-a se ove godine, posle velikog janu-arskog ãtrajka, bitno izmenila. Nije u pitaçu poveñani broj vozila,nego poveñani broj kontrolora i konduktera. Kontrolore smo iranije mogli da vidimo, istina ne tako åesto, a kondukteri su novi-na u vozilima. Njihova ovlaãñeça nisu ista. Kondukter ñe vamtraæiti kartu na pregled, a ukoliko je nemate ponudiñe vam da jekupite po ceni od tri dinara; ako ni to ne æelite, ýubazno ili neýuba-zno, zavisno od liånog stava i raspoloæeça, reñi ñe vam da na sle-deñoj stanici napustite vozilo. Sa kontrolorima su stvari malo ko-mplikovanije. Oni ne prodaju karte po ceni od tri dinara, çihovadoplatna karta, koju bi trebalo da kupite na licu mesta, koãta 50 di-

nara. Ukoliko "sumçivo lice" nema novca, duæno je da pokaæeneki liåni dokument, i da odluåi hoñe li u roku od osam dana otiñiu Zmaj-Jovinu i uplatiti 75 dinara, ili ñe saåekati poãtara na kuñnimvratima i çemu dati 100 dinara kazne. Ako niãta od toga ne uradi,poãtara ñe videti joã jednom, kad mu bude nosio poziv za sud ukome ñe ga obavestiti da treba poneti 150 dinara za kaznu i novackojim ñe platiti sudske troãkove.

Jedan od mlaðih konduktera, koji najåeãñe krstari na relacijiHajat-Zeleni venac, govori za "Vreme" o svom jednomeseånomkondukterskom iskustvu: "Nisam stalno zaposlen u GSB-u, kao iveñina nas konduktera, ovde sam preko omladinske zadruge. Miimamo neãto maçe od 30 odsto od prodaje karata, pomalo se izaradi, ali se mnogo puta i iznerviram. Neki te putnici uopãte nekonstatuju, neki se izgalame i priåaju o tome kako nisu dobili platu

tri meseca. Ja tu niãta ne mogu promeniti, obiåno se okrenem iodem, ostavim ih da priåaju sami sa sobom. Nabildovanima i neprilazim, sigurno je sigurno. Trudim se da uvek budem ýubazan."Ovaj razgovor, u autobusu 75, paæýivo je pratio i sredoveåni gos-podin, koji ipak nije mogao da ne odreaguje na posledçu konduk-terovu reåenicu i ubacio se u razgovor: "Niste vi uvek ýubazni, preneki dan je jedan vaã kolega u devedesetpetici razbio nos gospoðikoja nije viãe mogla da vam pokazuje karte, ili moæda nije imala,

Beogradu" i da ñe oni utvrditi koje su tosnage i "stañemo im na kraj", Spasoje Kru-niñ, predsednik gradske vlade, celo popodneuoåi referenduma ponavýao je prekotelevizije Studio B kako je cela stvar upere-

na protiv referenduma (kako graðani ne bimogli da odu do glasaåkih mesta), maratonai predstojeñeg zasedaça Skupãtine grada.

Uz dostojanstvo graðana nije propustio dapomene da sve ruæno i neprijateýsko ãto sedeãava u GSB-u potiåe iz kuhiçe ZoranaÐinðiña. Na celu stvar predsednik demokra-ta je odreagovao opaskom da je SPO u æeýi

da se dodvori SPS-u, zaboravio da graðaniglasaju u najbliæoj mesnoj zajednici, i da imnije potreban gradski prevoz.

Ãto se tiåe Beograda, "neprijateý" nijeuspeo: dobro su proãli i referendum i ma-raton. Beograðanima je odbraçeno i dos-tojanstvo, a Kosovo je veñ druga stvar.Priãtinski gradski prevoznici za sada ne

traæe plate. Verovatno imaju preåa posla.Spasavaju glave. ■BRANKA KAÝEVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

NEMA VIÃE ZA DÆABE: Beograð ani kupuju markice

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 572. MAJ 1998.

tine zato ãto su vikali "Dole Vuk!".Ali, idemo redom. Tokom 1989. i

1990. svoje prve politiåke javne nastupeimali su upravo na Radio Panåevu: MiliñStankoviñ, vladika Amfilohije (tada "nepr-

ijateý br.1"), Ivan Ðuriñ, Vuk Draãkoviñ,Matija Beñkoviñ, Miodrag Bulatoviñ, Kos-ta Åavoãki, Gojko Ðogo i mnogi drugi. Svibitni ýudi srpske politike (ali i kulture idrugih oblasti) proãli su tada kroz RadioPanåevo. Neki su zapamtili, pa vratili, nekisu zaboravili. A podrãka je – kao i uvek –trebala. Radio Panåevo trudilo se po svakucenu da profesionalno radi i u najstraãnijimgodinama: 1991 – 1992, ãto je donosilo ne-prilike. Poåelo je od "Noñi crvenog terora"(represija od 1945. do danas), pa prekoniza æivih emisija na neizbeæne aktuelneteme – dakle o ratu. "Noñ za mirnu Bosnu"

bila je jedan od dramatiånijih sluåajeva,kao i "Noñ ratnih reportera". Suãtina je bilau tome ãto se na Radio Panåevu nisu plaãilida kaæu istinu ni kada je bila najnepopu-larnija. Noñi i noñi "Radio ispovedaonice"(petkom) prolazile su u polemikama i nad-mudrivaçima, u optuæbama za "izdaju" i"anacionalnost", u popuãtaçima i revizija-ma stavova, u potresnim ispovestimasluãalaca i gostiju.

STANJE REDOVNO: Zabavu je krajem 1992. prekinula socijalistiåko-radikal-ska koalicija na vlasti u Panåevu, smenivãiglavnu urednicu Ofeliju Backoviñ. Radio je stupio u ãtrajk i mesecima bio jedna odboýih rokenrol stanica na ovom podruåju,dok "nepoznati poåinilac" nije putem prov-alne kraðe odneo kýuåni deo predajnika satorça na Miliña Brdu iznad Grocke (inaåeobjektu MUP-a Srbije). Socijalisti su preu-zeli radio poåetkom 1993, a ekipa se raziã-la ãto po inostranstvu, ãto po drugim neza-visnim medijima. Pobeda opozicije u Pan-åevu, novembra 1996. i preuzimaçe vlastiposle lex specialis dovodi staru ekipu na-trag i Radio Panåevo nastavýa po starom,osim ãto je to sada Radio Televizija Panåe-vo, jer su socijalisti napravili jednu lokalnuteleviziju na bazi ãtapa i kanapa. Ironiåno,kako to biva, odnosi sa novom vlaãñu nisuostali idiliåni. Dok su mogli da se æale nazateåeno staçe, novi opãtinari bili su zado-voýni; kad je RTV Panåevo poåelo da ihzapitkuje ãta su uradili za grad i da ih pozi-va na odgovornost, stvari su se promenile.Ofelija Backoviñ, direktorka, kaæe da sacentralama opozicionih politiåkih stranakaima daleko maçe problema nego sa çi-hovim lokalnim funkcionerima. "Kad smokritikovali socijaliste, bili smo im dobri",kaæe Ofelija Backoviñ, "a kada kritikujemo

çih, ne vaýamo im. U odnosu na vlast, da-kle, staçe je redovno". ■

MILOÃ VASIÑ

Roðendan

Punoletni radioRadio Panåevo javýao je i kada su ýudi pili batine zato ãto su vikali"Æiveo Vuk!", i kada su pili batine zato ãto su vikali "Dole Vuk!"

lokalni radio. Da se odmah razumemo: taradiostanica ima sve dozvole i åak dvefrekvencije – pomenutu ultrakratku i jednuna sredçim talasima, koja se ionako slaboåuje, jer fali jedna vaæna i skupa lampa.

DB U GOSTIMA: Kako su poåeli –tako su i nastavili. Prvi glavni urednik potra- jao je cele tri godine, pa je tiho smeçen, jersu na tom radiju puãtali svaãta. Za osam go-dina mandata, narednog glavnog urednikaMirka Kovaåeviña dræavna bezbednost dola-zila je nekoliko puta, jer su i daýe puãtalisvaãta: na primer intervjue sa Esadom Ñi-miñem i sliånim svetom. Pravi problemi zaRadio Panåevo – kao i za druge – nastaju sa"antibirokratskom" i "jogurt" revolucijama:direktno su prenosili miting u Panåevu 1988,pa se tadaãçe rukovodstvo Vojvodine na-ýutilo. Argumenti da se miting tu odræava ida ima toliko sveta, da je to dogaðaj koji tre-ba pokriti, naiãli su na taman isto ra-zumevaçe kod autonomaãkih politiåara, kaoi isti takav argument za direktan prenosdemonstracija za Studio B oktobra 1997 kodSrpskog pokreta obnove. Naime, i jedni idrugi smatraju da nezavisne radio-televi-zijske kuñe ne bi smele da javýaju o dogaða-

jima koji im se ne dopadaju. A Radio Panåe-vo javýao je i kada su ýudi pili batine zatoãto su vikali "Æiveo Vuk!", i kada su pili ba-

stekla je jugoslovensku i svetsku slavu joãu ranom pubertetu, 10. marta 1991, kada jeu senci dræavnog udara Beograd ostao utiãini: policija je, naime, u panici i pro-tivzakonito bila zatvorila Radio B92 i Stu-dio B. Tog straãnog dana (nedeýa) jedino je Radio Panåevo radilo i javýalo sve. Os-obýe se zakýuåalo, iskýuåilo interfon ireãilo da radi, pa ãta bude. Kasnije se sa-znalo da je lokalni ãef policije odbio da za-tvori tu radio stanicu bez zakonite odlukesuda; bilo je to vreme kada je bilo viãepoãtenih sudija i policajaca nego danas.Naravno da je neko otkrio da ta stanicaradi, traæeñi u panici po svom prijemniku;za tren oka ceo Beograd je bio telefonomobaveãten da traæi frekvenciju 92,1 MHz.Sa predajnikom od 1KW na dobrom mes-tu, ta stanica pokriva potencijal od oko åe-tiri miliona sluãalaca.

Kad åovek pogleda kako su poåeli, nijeni åudo. Radio Panåevo osnovano je 30.aprila 1980, åetiri dana pre smrti JosipaBroza Tita, pa su odmah morali da deæura-

ju 24 sata, iako im je program trajao samoåetiri. Inaåe, Panåevo je – zbog neåega – jedan od posledçih gradova koji je dobio

ve nedeýe Radio Panåevo puni 18godina rada.

Ta prerano sazrela radiostanicaO

Z O R A

N

J O V A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.58

Sreski ãpijuni

Kçiga æalbiMomåilo Mitroviñ je u åasopisu "Godiãçak za druãtvenu istoriju"objavio tekst o anonimnim dostavama u Srbiji 1948-1953. Usamim dostavama åesto se daje odgovor zaãto su anonimne

tanku otvoreno da istupamo, jer se bojimoda nas ne postigne neka osveta", navodiautor dostave iz Kruãevca, æaleñi se napredsednika Mesnog Narodnog odborasela Vitomirci. Sem ãto je imao ratne grehe

vezano za åetnike, taj predsednik je kad sedoåepao vlasti pretio, hapsio, tukao. Åestoima obiåaj da vadi piãtoý na seýake, åak ina decu, moralno je propao åovek, jer nebira sve naåine i sredstva kako ñe doñi doæenske. Napadao je åak i sveãtenikovuæenu nekoliko puta. Oduzimao je pravoglasaça ýudima koji su bilo ãta govoriliprotiv çega. Uz joã navedenih zulumapredsednika MNO (Mesni narodni odbor),anonimni dostavýaå zavrãava reåima: "Nesmem da se potpiãem, ali posle utvrðivaçaistine javiñu se".

Mitroviñ kaæe da je "najviãe anonimnih

dostava u CK KPS stizalo sa sela, i da suprilikom provera åesto otkrivani piscidostava, ali ni u jednomprimeru nema saznaça da lisu imali kakvih posledica zasadræaje koje su navodili".

NEMA BIJENJE: Daseýaci nisu imali baã na- jboýe iskustvo sa vlastimasvedoåi i dostava iz sela Mi-hajlovca, srez krajinski."Kaæite drugovi ãta je ovo,od mesec dana vrãi se otkupkukuruza, dalo se sve u bek-stvo i staro i mlado, borbaza opstanak æivota, bijugore nego Turci i Ãvabe." Udostavi se zatim navodiosim imena bijenih seýaka ikaæe: "Mislili smo da javi-mo depeãom, ali ne smemo.Drugovi, nemojte ovo uzetiolako, jer kod nas vladahaos... Kaæite ãta da radimo.U ãumu ili u vodu, ovo jekrajçe vreme. Rekli stenema bijeçe."

Mitroviñ kaæe da su prov-ere partijskih organa, za ra-zliku od organa narodnevlasti, åeãñe potvrðivale taå-nost navoda. U najveñembroju prijava nepravilnosti

iz anonimnih dostava su nakon provereoceçivane kao "neosnovane, tendenciozneili uperene prema narodnoj vlasti". Bilo je,meðutim, i situacija kada je voðen i kriviå-ni postupak protiv lica navedenih u dosta-vama. Tako su u Boru, nakon anonimnihdostava, kaæçeni komandir milicije, zbognemorala i privoðeça æena u stanicu mi-

licije, i milicioner, zbog zlostavýaça vlas-tite æene (terao je da sedi na vrelom ãpore-tu). Obojica su izbaåena iz Partije.

seýacima on je zauzeo åisto diktatorskistav, a dotiåni drug ima i joã nepravilnosti uradu oko otkupa masti, na taj naåin ãto ter-oriãe radniåku klasu, a ãtiti kulake, ãpeku-

lante i veleposedniåke elemente. Æivi nem-oralnim æivotom, ãvaleriãe se sa æenskama

kapitalistiåkog karaktera".Sekretar Sindikalnog veña iz Ãapca

okrivýen je za davaçe podrãke svom ocu(drugovao sa Nemcima) i kao "redak verskifanatik sve praznike slavi, a naroåito Slavu."

"Poãto vidim da niko ne preduzima ni-kakve mere da se odstrane ãtetni elementikako iz Partije tako i iz narodne vlasti, to

smo prinuðeni, a to nam je i duænost kaoålanovima KPJ-a, da se obratimo vamaovom molbom, poãto ne smemo na sas-

ugoslavija je u vreme revolucionar-nog etatizma i administrativno-cen-tralistiåkog upravýaça (1945-1953) J

imala viãe institucija zaduæenih za represi-

ju, nadgledaçe, prañeçe celih "klasa",grupa ili pojedinaca meðu stanovniãtvom.Bile su to UDBA, OZNA, dræavne kontro-le na viãe nivoa, narodna milicija, razne in-stitucije sudstva, agenti, dostavýaåi idrugo. Sistem izgraðivan u posleratnim go-dinama pokazivao je mnoge negativnostikoje su dræavni organi oåito registrovali. Utakvim prilikama, meðutim, javýa se i in-stitucija anonimnih dostava, preciznijereåeno prituæbe na vlast koje su na raznimnivoima dobijali pojedinci, kabineti, dru-ãtveno-politiåke organizacije, udruæeça idrugi.

U dostavama je primetna osnovna nam-era dostavýaåa da svojim dopisom popravestaçe u Partiji i vlasti: "Jedan od nas 20-30ýudi reãi da ovo pismo napiãe Vladi Sr-bije", kaæe se u jednoj dostavi iz prvih go-dina izgradçe socijalizma. "U ovoj zemýise ne zna ni ko pije ni ko plaña, a o socijal-izmu ni pomena." U dostavi koja je pisanau vezi sa seåom ãuma u srezovima Raæaç,Varvarin i Parañin lapidarno je konstato-vano: "Kako se ovde radi ovo se samo sla-bi a ne podiæe komunizam", dok se pisacdostave iz sela Brzoka, kragujevaåki srez,

æali na partijsku organizaciju sela i poseb-no apostrofira jednog ålana KP "koji lum-puje sa ciganima".

U dostavi koja je iz Vraça stigla u CKSrbije 1950. godine kaæe se da je grupa izSreskog narodnog odbora "upropastilasrez vraçski, onda se dobro najela i nakraju pobesnela i oterala svoje æene". NiÃekspir nije drugaåije opisivao vlastodrãce.

Anonimna dostava koja je u CK KPSstigla iz sela Bobova, sreza resavskog, kojom se "najboýi komunisti" sela obrañaju"najviãim rukovodiocima, kojima je naãnarod dao povereçe da ga vodi u boýu

buduñnost" konstatuje da se "deãavajurazne stvari, koje åini ålan Biroa Sreskogkomiteta KPS u Svilajncu. Prema svojim

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 592. MAJ 1998.

▲

Povodom anonimne dostave protivpredstavnika Mesnog narodnog odbora

sela Ameriñi, srez kosmajski, zanimýiva jeprovera koju su preduzeli partijski organina terenu. Komitet je priloæio ceo dosijeprovere u kome je i jedna rukom zabeleæe-na opaska koja glasi: "Inaåe, Sreski i opãti-nski komitet ne smatraju ovaj sluåaj okon-åanim jer se radi o nekoj bandi iz sela, kojaizgleda radi na liniji Informbiroa."

NEMORALNO REGRUTOVANJE:Kad je u pitaçu moralni lik denunciranihålanova partije moguñe je razlikovati dvatipa dostava. Po jednim su "negativci" zbogopãtih prilika u çihovim partijskim orga-nizacijama, neuspeha u voðeçu preduze-ña, kraði dræavne imovine, druæeçu sa ne-dostojnim prijateýima i sliåno. Druge se

ocene svode uglavnom na liåni æivot poje-dinca. I jedni i drugi su obiåno opisani kao

raniji saradnici neprijateýa, kamufliraniprotivnici Tita i Partije. Za jednog od çih

je reåeno da "nemoralno æivi" sa æenom jednog IB-ovca koji je umro u zatvoru. Uzto joã juri svaku uåiteýicu u srezu, a kadpopije 3 do 4 kg rakije, svaãta priåa. ZaNovu godinu 1952. jurio je oficirske æenepo kafani, lumpovao, krãio staklo itd. Da li je to komunistiåki?", postavýa pitaçe ano-nimni tekst.

Za drugog ålana Partije pita isti autorkako mu porodica jede 15 kg masti meseå-no i kupuje spavañu sobu kad mu je platamala. "Mi ne odobravamo da takav åovekbude ålan Partije, jer naãa je Partija åista ineñemo pokvarene ýude u çoj." A takvih

pokvareçaka je bilo mnogo, jedan od çih je predsednik opãtine koji se "oæenio sa

drugaricom koja je kulaåkog tipa, obeñalimu zemýu 3 ha, milion dinara i dr. Narav-no da takav radi za politiku kraýa Petra izLondona, sirotiçu gçavi, a kulake ãtiti."

Pisac anonimne dostave iz Kurãum-lijske baçe u martu 1951. godine piãe da jeålan MNO, zvani Gudæula, predratni gra-niåar, u ratu pripadnik åetniåkih formacija,sada evo ga u narodnoj vlasti koju kaýa isramoti. Sa æenama koje dolaze u MNO datraæe æitno braãno ili hleb postupa na tajnaåin ãto prvo "zagleda u kukove i straæ-çicu i kaæe joj, dobra si, treba da se upiãeãu jebaåko druãtvo i tu ñeã lako doñi doleba. Sekretar tog jebaåkog druãtva sam ja". Dok naãe drugarice daju sve od sebe u

"Vreme" i dostave

N. N. pisma

onda ima i pisama), ali i od ukupne druãtvene klime. Naime,pisama te vrste bilo je najviãe dok se verovalo da ñe se vlast bor-iti protiv kriminala. Åesto su ta anonimna soåiçenija izvor do-brih tema, ali najåeãñe se posle iole detaýnije provere utvrdi dapripadaju, u stvari, prvoj grupi – pismima za koã.

PISMA ZA SEF: Vrlo retka pisma, obiåno izgledaju apso-lutno autentiåno, po pravilu pisana rukom, imaju ispovedni kar-akter i tok, stiæu do redakcija nekim zakuåastim putevima, goto-vo nikad poãtom i potresna su. Za osam godina skupio sam tritakva pisma. Jedno od çih je iz Foåe, danas je neki zovu – Sr-biçe. Sadræi dramatiåan opis upada srpskih paramilitarnih sna-ga u ovaj grad. Tekst je napisan kao svedoåanstvo åoveka koji sekrio na tavanu komãijske kuñe i gledao ãta se dogaða u çegovoji oko çegove kuñe. Priåu joã nije moguñno proveriti na terenu,i uveriti se u çenu autentiånost. Pitaçe je da li ñe to ikada bitimoguñno.O preostala dva ne bih pisao. Sva su nastala u jeku rat-nih operacija.

ANONIMNE PRETNJE: Najviãe je zakonomernostiizmeðu ovih pisama i politiåke situacije. Dodatno ubrzaçe ovoj

vrsti poãte daje domaña televizija. Svaki napad dræavnog medija No1. na "Vreme" ohrabrivao je æedne krvi. S kosovskom dra-mom ponovo su se javila ta pisma. Posebno su agresivni potpis-nici koji se potpisuju kao Srbi iz inostranstva. Obiåno se potpisuju kao mnoæina. Tako su i posledçe preteñe pismo, koje je predve nedeýe stiglo u redakciju, potpisali navodno "Srbi iz Londo-na", a tim pismom poruåuju da smo Kosovo izgubili, ali da prenego ãto ga definitivno predamo treba pobiti barem "jedno 50hiýada Ãiptara", a oni ñe, "Srbi iz Londona", da pobiju nas koji"odatle sa Terazija izgubiste svetu srpsku zemýu". Druga vrstaovih anonimnih pretçi nije nimalo anonimna. Nekoliko kolegaiz redakcije dobijalo je preteña pisma u kojima su se neki smis-ao i rukopis ipak prepoznavali. Na primer, pomiçu se ålanoviporodice imenom, kuñna adresa, precizno se opisuje roditeýskoporeklo i tako daýe... Kao da ih je sastavýala neka Sluæba.

LAÆNA PISMA: Samo je jedna stvar gora od anonimnihdostava i pisama. To su laæna pisma i laæne dostave. Ima skri-bomana koji kad budu provaýeni pod jednim imenom – piãupod drugim. Ali, najåeãñe ih neãto oda... ili fasciniranost odre-ðenom temom, ili rukopis, ili tip papira, ili... A ima onih koji,bogami, prevare urednika. O jednom takvom neprijatnom sluåa- ju vidi stranu 64 ovog broja "Vremena". Da nam je narod pis-meniji, verujem da bi i ovaj tekst bio duæi. ■

D. Æ.

skustvo nas uåi da u redakcije stiæu åetiri vrste anonimnihpisama i jedna podvrsta. Gruba podela izgleda ovako: pismaza koã, pisma za prst na åelo, pisma za sef i preteña pisma, teI

kao podvrsta – pisma i dostave laænih autora. Svako od çih imaneku izrazitu karakteristiku i malo çih ima bilo kakvu upotreb-nu vrednost.

Uåestalost pisama zavisi od åitavog niza okolnosti. Samouåestalost onih prvih – pisma za koã – ne zavisi od druãtvenihdogaðaja veñ ih najåeãñe pokreñe manijaåka sklonost ýudi daneãto ili nekoga nekome dojave.

PISMA ZA KOÃ: Prepoznaju se lako. Najåeãñe po tome ãto

iz åista mira autor reåi kao ãto su narod, nebo, rad, hleb i tako daýepiãe velikim poåetnim slovom. Po pravilu su fotokopirana, jer je tonajjeftiniji naåin da autor jednim udarcem obradi ãto viãe adresa nakoje ãaýe dostavu. Ta pisma su generalno usmerena protiv reæima,oliåenog u vizuri autora najãirim moguñim pojmovima, kao ãto su– komunisti, par sa Dediça, bezboænici, toboæçi socijalisti ileviåari... a ima ih i protiv opozicije, nazivane laænim prorocima,vajnim demokratama, ñosavim åetnicima... Ponekad sadræe åitaverime, napisane po pravilu na margini i debelo ispodvlaåene kako biuredniku izbole oåi. Evo jednog primera: "A Narod nema ãta da jede, dok Oni zalud tamo sede". Pismo je stiglo u jeku pregovorau Dejtonu, kao cirkularna optuæba protiv nenarodnog reæima kojise dodvorava strancima i rasprodaje srpske zemýe. Iole iskusanurednik tu vrstu poãte prepoznaje veñ na prvi pogled, a onaj na- jiskusniji joã po koverti i rukopisu pacijenta.

PISMA ZA PRST NA ÅELO: Znatno su reða i na çih tre-ba obratiti paæçu. Po pravilu su otkucana na pisañoj maãini iprate ih fotokopije nekih dokumenata. Dakle, to su pisma o åijojsadræini treba razmisliti. Najåeãñe otkrivaju lopovluk i malverza-cije u preduzeñima, ustanovama (ukýuåujuñi tu i Armiju, u pos-ledçe vreme), a anonimnost se pravda strahom za materijalnuegzistenciju ili strahom za goli æivot.

Anonimnost je nekako izviçavajuña, a uåestalost je u direkt-noj zavisnosti od sadræaja novina (ako ima te vrste tekstova,

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


VREME ■ 2. MAJ 1998.60

ostvarivaçu plana, predsednik ih regrutujeu pomenuto druãtvo, a kad ga oslove starijeæene odgovara: "Beæi, smrklo mi se i gadimi se". Pisac dostave zakýuåuje da je"MNO postao bauk i u çega neñemo slati

svoje æene".Sreski NO kosaniåkog sreza za dostavukaæe da je dosta netaåna i neistinita, a pis-mo je oznaåeno kao "tendencijalno i nepri- jateýsko prema narodnoj vlasti".

ZDRAVO ÆALOSNI: Karakteristiåna je anonimna dostava upuñena Predsedniãt-vu Vlade iz Starog Sivca 1950. godine:"Ako bi hteli da posluãate naãe optuæbe",poåetak je pomenute dostave, "jer ovo sene moæe izdræati kod nas u MNO, da sunas ove godine sirote izmuåili sa otkupom.Mi to nismo mogli izdræati, ali su nas nasi-ýavali da uðemo u zadruge, a onda ñe do-

bro da nam bude. Tada su poåeli da pýujuiza nas i vukli nas tamo amo. Ne moæe sedati ono ãto nije rodilo, a oni kaæu – damaçe metnemo u dæak i da kupimo kuku-ruz. Budite dobri da nam pomognete namasirotanima, jer mi nismo nikada æiveli, panam bar sad dopustite da æivimo, a ne dabudemo robovi. Narod je zdravo æalostanovde, a i ovo je mnogo teãko. Nas ne trebaterati da radimo, nije nam teãko raditi."Dostava zavrãava reåima: "Dragi rukovo-dioci, samo nas sirote pustite iz zadruge, dabudemo svi radosni."

Viãe graðana Zemuna protestovalo jeprotiv odluke vlasti da se sve koze na teri-toriji opãtine uniãte. Kaæu "vlasti odbijajusvaki razgovor o tome, a mi graðani neznamo kako da izbegnemo toj neprijatnojkazni, zbog nesavesnosti nekog graðanina,koji su koze puãtali da åine ãtetu. Zar jepravilno da snosimo odgovornost mi åijekoze æive iskýuåivo u dvoriãtu i na jasla-ma."

Iz godine 1953. zanimýiva je dostavaomladine opãtine Terazije – Beograd, koja je reagovala na raspravu oko otvaraçaSportske kladionice. Omladinci kaæu da

ustaju protiv otvaraça kladionice "tog iz-vora mnogih poroka i rðavog uticaja naformiraçe karaktera socijalistiåkog om-ladinca. Otvaraçe kladionice je tuðe onimciýevima kojima teæi naãe druãtvo". Om-ladinci su bili svesni da da su potrebnasredstva za izgradçu sportskih terena i bilispremni "da u svako doba stavimo na ra-spoloæeçe svoje mlade ruke, da pomognuu izgradçi malih terena. Anonimnu dosta-vu omladinci zavrãavaju reåima, koje kaoda su ispisane perom Borislava Pekiña:"Miãýeça smo da nikakva ograniåeça nemogu da spreåe ãtetan uticaj na nas mlade,

a najmaçe nedemokratska mera zabraneklaðeça omladine ispod 18 godina". ■

Priredio: DRAGOSLAV GRUJIÑ

Zona sumraka

Raçeni golubPovodom 27. aprila – Dana dræavnosti SR Jugoslavije, predsednik SlobodanMiloãeviñ poloæio je venac na grob Neznanog junaka i tom prilikom sa vrha Avale vlas-toruåno pustio dva goluba mira koji su ujedno bili i golubovi-pismonoãe. Ove plemenitei dresirane ptice, dar specijalnih jedinica MUP-a predsedniku, trebalo je da odnesupozivnice za prijem najdraæim predsednikovim zvanicama – predsedniku Srbije Miluti-noviñu i predsedniku Crne Gore Ðukanoviñu (vrabac-pismonoãa predviðen da odnesepozdrav i poziv Ibrahimu Rugovi morao je, usled jakog vetra, da se vrati na predsednik-ov dlan nekoliko minuta posle uzletaça).

Pustivãi u pogon, to jest u vazduh dva goluba mira, predsednik Miloãeviñ je podsetioda ñe se udvostruåenim naporima boriti za mir. Golubovi su, s obzirom na çihovu kurir-sku misiju, bili i odreãita poruka meðunarodnoj zajednici: niko ne moæe razdvojiti Srbiju

od Crne Gore, niko, kakvim god sankcijama pribegao; ostanemo li sutra bez vazduãnogsaobrañaja, bez struje, bez benzina, imañemo golubove, imañemo sokolove, Milo ñe bitipozvan na prijem makar mu lisica odnela poãtu, i doñi ñe, makar prtio kroza sneg kao ãtosu prtili veñnici AVNOJ-a...

Specijalno obuåen golub sa elegantnom trobojnom trakom oko plemenite mu ãije iporukom prikaåenom za desnu nogu pri povoýnom vetru dostiæe proseånu brzinu oddvesta åetrdeset kilometara na sat. Zavidna brzina dosad najboýeg srpskog letaåa i kuriraomoguñila je predsedniku Miloãeviñu da ga pusti na sam dan praznika: protokol je pred-video da golub-pozivar nadleti sve srpske zemýe, marãruta je obuhvatala kratko sletaçena Cetiçe, gde bi golub neãto prezalogajio, nakon åega bi odleteo u Podgoricu. U tri ipetnaest golub je trebalo da kýucne u prozoråiñ na Ðukanoviñevom kupatilu – tada bi,prema predviðaçima vodeñih beogradskih proroåica, predsednik Crne Gore trebalo dase brije baã radi odlaska na beogradsku i opãtejugoslovensku sveåanost.

Lokalni golub, obuåen da naðe ogçiãte Milana Milutinoviña, rutinski je obavio za-

datak: sletevãi na prazniånim suncem obasjanu terasu rezidencije srbijanskog predsedni-ka, ptica je sluæbenim gugutaçem prekinula popodnevni i opãti dremeæ srbijanskog pred-sednika uruåivãi mu ceduýu sa rukom ispisanim redovima: Milanåe, vidimo se veåeras naprijemu.

Drugoj ptici, meðutim, zameo se svaki trag. Zna se da je nad Beogradom napravila tripoåasna kruga, ima materijalnih dokaza da je nadletela sediãta triju vodeñih parlamentarnihstranaka, ali je to i posledçe ãto se o çoj zna: da li je ptica nadleñuñi Kosovo pala kao ærtvazalutalog metka (aktuelni korisnici srpske kolevke toga dana ãenluåili su viãe nego inaåe,radosni zbog praznika dræavnosti), ili se radi o teroristiåkom aktu, reñi ñe istraga.

Obrijani Milo Ðukanoviñ uzaman je vezao najlepãu maãnu: telefon je na Dandræavnosti bio nem, faks prazan, prozor nekýucnut. Srdaåan i iskren poziv koji mu jeuputio savezni poglavar pao je u ko zna åije ruke.

Moæda baã u ameriåke. Prema reåima jednog oåevica koji bi æeleo da ostane anoni-man, golub je zaãao u vazduãni prostor koji kontroliãu meðunarodne snage, viðen je naradaru i oboren bioloãkim oruæjem NATO-a. Iako napola oãamuñen, raçeni golub je,sunovrañujuñi se prema zavojevaåima, uspeo da istrgne poruku sa svoje noge i da je doneåitýivosti iskýuca. Snage SFOR-a odnele su ga bræe-boýe deæurnom oficiru, golub setriput prekrstio i pao u komu.

* * *"Pozvan kao poåaãñen", izjavio je Milo Ðukanoviñ zluradim stranim novinarima koji

su seirili zato ãto crnogorski predsednik nije bio na prijemu u Beogradu. "Goluba mi jeæao, ideju predsednika Miloãeviña da me na ovaj starinski naåin pozove cijenim kao izrazçegove privræenosti jedinstvenoj srpskoj i crnogorskoj istoriji i tradiciji. Ovaj dogaðaj ñesamo uåvrstiti dobre odnose koje sa saveznim predsednikom imam od svoje inaugu-racije."

Zaista, uza sve æaýeçe ãto je Dan dræavnosti proslavýen bez Maroviña i Ðukanoviña,moramo se opomenuti da æivimo u federalnoj dræavi, i da nije nikakvo åudo ako na neku

zabavu ne doðu predstavnici svih federalnih jedinica. Bez jednog Ciganina moæe da proðevaãar, zar ne? ■LJUBOMIR ÆIVKOV

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


■ VREME 612. MAJ 1998.

Knjiga novinara Vremena,

Uroãa Komlenoviña

E

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v l a d a

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


632. MAJ 1998. ■ VREME

OGore od povrãnosti("O smaraçu", "Vreme" br. 392)

dgovor Teofila Panåiña naãao me je umojoj uobiåajenoj aktivnosti imaça"sveg vremena ovoga sveta", u Tor-

ontu, za koji ne znam kako stoji na provinci- jalnoj mapi Teofila Panåiña, da li dobro ililoãe. Ne piãem iz aviona, ãto je pret-postavýam dobro. Razlog ãto bi neko odgo-vorio na ovo razbaãkareno pýuvaçe leæi

iskýuåivo u ãirem smislu debate u kojoj meTeofil Panåiñ ne moæe uñutkati ni da semnogo viãe trudio – jer nije se mnogo potru-dio. Taj ãiri smisao je da se odrede neki oblici javnoga diskursa u situaciji kada rat jeste de-lom gotov, ali se novi sprema, kad antiratnastruja trpi namerni zaborav, potpuni politiåkiporaz i marginalizaciju, i kada kultura postajepomoñni prostor sticaça moñi, sa svom mo-guñnom nervozom, pokuãajima primene ra-spoloæivih hegemonizacija i autoritarnihmodela koje znamo, uglavnom iz bliæeproãlosti. Stoga je primer pisaça TeofilaPanåiña, a ne on sam niti çegov uspon, neãtoãto me zanima kao istraæivaåa, i kaonekadaãçeg saradnika "Vremena".

U istome broju "Vremena" Teofil Panåiñ je objavio tri priloga: jedan upeåatýiv ali opetpovrãan, o Patriku Besonu i drugim "prijateý-ima Srba", gde ne spomiçe po åemu je to Be-son poznat u Francuskoj (jer ne zna?), drugiýubak, u Vremenu uæivaça, i treñi, odgovormeni, u kojem sebe konstruiãe kao vladajuñidiskurs jedne cele populacije. Kako se u timålancima na izuzetno zanimýiv naåin poka-zuje odnos izmeðu publike, kolektivnogseñaça i utemeýivaça kolektivnog identite-

ta, istañi ñu samo nekoliko taåaka o kojima ite kako treba misliti, i u nezavisnim mediji-ma, i u åitavom nenacionalistiåkom delu kul-ture i politike. Za to postoje dva ozbiýna ra-zloga: prvi, ãto je jasno da ñe, ukoliko ne budenovog rata, glavni prostor borbe izmeðu na-cionalistiåke i nenacionalistiåke grupacije bitikultura; drugi, ãto nenacionalisti imaju u tompodruåju nesumçivu prednost, ne samo zatoãto su pametniji, nego pre svega zato ãtomogu boýe raspolagati znaçem i ãiriti ga,odnosno stvarati intelektualnu elitu – zahv-aýujuñi i tome ãto im nikakva veza sa svetom

ne smeta. Uloga nezavisnih medija u popular-isaçu takvog "nevidýivog" programa jekýuåna, premda za same nezavisne medije

saveta klincima, a naroåito klincezama, da seåuvaju åika-Panåiña koji bi da im pred prov-alijom sveæe povez na oåi i da ih zavrti, nemogu a da ne upozorim na Panåiñevo oåi-gledno ustanovýavaçe kulture zaborava – a

çena osnovna sredstva su laæ, povlaðivaçeneznaçu... i povrãnost, joã najmaçe pogub-na. No identitet koji Panåiñ preuzima predsvojom publikom, za koju bi hteo da bude in-fantilna, posluãna i bez señaça, ima i nekedruge, joã opasnije elemente. Neke od çih,bojim se, Panåiñ ne moæe da kontroliãe. U is-tome broju "Vremena", oåito smatrajuñi da jebaã tu sezona lova na æene u javnosti otvore-na, pojava iz zone sumraka napada BrankuArsiñ, zapenuãenim uvredama i bez ijednog jedinog argumenta, ali sa jasnim znakom ãtabi hteo: da Branka Arsiñ otkrije (denuncira) u

kojoj je to zemýi Bora Ñosiñ dosad boravio!U æeýi da jednim udarcem obori sedammuva, autor iz zone sumraka pomiçe i mene,a sebe prikazuje kao nekoga ko åita Aristofa-na, ogoýavajuñi svoje potpuno nerazume-vaçe (neåitaçe), ali uloæena strast pokazujekakav efekat brýotine moæe imati novinarskaneodgovornost – Panåiñeva, dakako, jer jezonu sumraka prizivao. Postupak prema æe-nama koje ne ñute, a obaãka feministkiçama,ima sve odlike lova na veãtice, i to unutarpopulacije koja je sasvim sigurno zajedno sPanåiñem, protiv "gibaniåara". Poãto je veñsvaãta napisao protiv æena i feminizma,Panåiñ joã smatra da im nisu potrebni "drveniadvokati" – drugim reåima, da treba trajno dauñute. Nije nimalo sluåajno ãto u strasti vre-ðaça zamera meni taåno ono ãto su u hr-vatskoj ãtampi zamerali hrvatskim "veãtica-ma", i to istim reåima, da piãu iz "toga-i-togapariskog arondismana". Ova podudarnostsavrãeno otkriva mehanizam kojim TeofilPanåiñ gradi svoj identitet: ksenofobija, de-nuncijacija, åistka ometajuñeg elementa.Drugim reåima, Panåiñ laæe o sebi kada napa-da Alena Finkilkrota, u istome broju "Vreme-na", jer radi isto, samo drugim neposluãnim

æenama koje ne ñute. Kada paæýivi åitalacproåita Panåiñeve ålanke u ovoj godini, dobija jasnu sliku o ovoj strategiji: pozitivanprikaz jednog autora uvek ima i napad naneke koji (koje) su grozni, ali ih ne spomi-çemo, nego gomilamo negativne emocije dabismo ih upotrebili kad se ukaæe prilika. To jeu osnovi postupak koji primeçuje svaka to-talitarna propaganda, hraneñi se bedom i stra-hom kao prirodnim ðubrivom mræçe. Uputi-ti mræçu "gde treba" posle je tehniåko pi-taçe. Nikome u nezavisnim medijima u Sr-biji nije potrebno (da o koristi suprotnog i ne

govorimo) da propagira tako zapenuãeni sek-sizam primitivno pisaçe o æenama i stvarnoinfantilno reagovaçe na poveñu grupu koja i

sekundarna. Nezavisni mediji imaju punuslobodu, i unutarçu vlast, da promoviãedrugaåije kulturne vrednosti, da i ne govori-mo o tome kako ponekad imaju problemizbora. Sve dok teret bude preteæno namedijima, dakle dok ne bude dovoýno novihistraæivaåkih centara, novih univerziteta i iz-davaåkih kuña sa novcem a bez politiåkog

balasta, pitaçe kvaliteta ponekad moæe da seoprosti. Upravo zato ãto nezavisni medijipredstavýaju jedini preostali prostor kojinaåelno garantuje kvalitet, u rasponu od togada se åovek ne mora stideti, pa sve doprestiæa, mislim da politika unutar toga pros-tora ne moæe biti ñutaçe i veãtaåka solidar-nost (uvek na neåiji raåun), nego otvorenadebata. Utoliko pre ãto se jedina konzistentnaopozicija – opozicija javne reåi – stvara utome prostoru, a tu nije nimalo nevaæno kojañe grupa biti istisnuta iz podele, odnosno dos-tupnosti javne reåi. Moralni ugled nezavisnihmedija i çihova teãko i åesto privremeno do-segnuta prodornost privlaåe sve i svaãta, panije nimalo åudno ãto se åitalac ponekadozbiýno boji za integritet samog medija.

U tom svetlu, bar dva od tri priloga Teofi-la Panåiña u istome broju "Vremena" izazivaju sliåno strahovaçe, jer nije reå ni o nepis-menom ni o neduhovitom autoru, kome bihåak i ja, kao predmet neobiåno prostaåkognapada, mogla oprostiti, ako se popravi. Teo-fil Panåiñ se, naime, poziva na jednu grupu izkoje drugoga (mene, feministkiçe – iste) tre-ba izbaciti. Ta velika, vladajuña ili ubuduñnosti vladajuña grupa jesu, na ogromno

iznenaðeçe åitaoca – deca. Jezik na koji sePanåiñ poziva i iz kojeg crpi svoje definicije jeste "beogradski uliåni æargon", a autoritetkoji treba da potvrdi çegove stavove jesu"beogradski klinci i klinceze". Kada u ovomene bismo videli patetiåan pokuãaj slepe akul-turacije (u ciýu sticaça koristi), mogli bismose ozbiýno zapitati kojoj se to publici "Vre-mena" (a ne çegovog deåjeg izdaça) autorobraña. Odgovor je jasan: publici koja nemapamñeça, ili ga je izbrisala, i koja sa infantil-nom sreñom treba da obnovi doba klinaca iklinceza, dobre deåje televizije i kçiga za

decu, doba u kom je nekih pola miliona klina-ca i klinceza joã bilo u gradu u kojem se sadautemeýuje Teofil Panåiñ. Sem praktiånog

▲

REAGOVANJA

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


64 VREME ■ 2. MAJ 1998.

te kako ima pravo na uåeãñe u politici i kul-turi, oåito jedino smisleno u opoziciji. Detaýkoji pokazuje koliko Panåiñ ne reflektuje nisvoje pisaçe ni sebe jeste çegovo jadaçe da je viãe puta pisao o "Pro Femini": reåeni

prikazi su nekoliko informativnih redova osadræaju, sa komentarima na koje je redakcija"Pro Femine" odluåila da ipak ne reaguje.Smatrali smo, naime, da Panåiñevo zevajuñeignorantstvo i zloba mogu upravo da pod-staknu neke nove åitateýke i åitaoce. Tako je ibilo.

Panåiñevo manipulisaçe ksenofobijomima pogubne posledice, ne samo zato ãto seizjednaåava sa dræavnom demonizacijom, priåemu ostavýam po strani skoro neverovatnunebriæýivost autora, koji u trenutku srpskogreferenduma upotrebýava isti ksenofobiåni

govor. Reå je o izrazito destruktivnom pos-tupku unutar nezavisnih medija, jer paralelnoreæimu uspostavýa ciniåno promenýive kri-terijume "zasluga". Ako i ne traæim zlenamere Panåiña, na ãta bih posle çegovogodgovora meni i te kako imala pravo, moramda konstatujem da ti promenýivi kriterijumiupravo zamagýuju osnovne principe po koji-ma bi se morali ravnati nezavisni mediji, iizazivaju veñ pomenutu zonu sumraka. Netreba se zanositi neodgovornom utehom da sezona sumraka javýa zbog uspostavýenedemokratije javne reåi. Traumatiåno "ovde",koje dobro razumem, u Panåiñevom sepisaçu pomera po trenutnim potrebama au-tora, pa se on zaleñe u objaãçavaçe "svojepriåe". Ova zgusnuta autobiografija imala bismisla sa dva svedoka, jer je çena jedinafunkcija sticaçe. Neko ko smatra da piãe"sve najgore o reæimu" zavrãio je svoju kar-ijeru, i treba da ode u penziju, a ne da priziva"klince i klinceze". Nabrajaçe zasluga samo je eksternalizacija kukaviåluka, i u tom smis-lu ja nisam mogla boýe opisati Panåiñevusituaciju od çega samoga.

Ono ãto je moæda najzanimýivije uPanåiñevom pisaçu (i od koristi za raspravu

o javnoj reåi) jeste kombinacija kompul-sivnog zaborava i laæi. Sa jedne strane, ja samprikazana kao pisac pisma åitalaca i kao nekoko se bavi "reproduktivnom umetnoãñu" a sadruge Panåiñ je, kao ãiroki mrziteý svih "iza-ma" koje dele ýude, napao samo jednu femi-nistkiçu – ne znam odakle ova ocena, semako i çu treba upotrebiti protiv feminizma,potpuno nevinog u pogledu dotiåne, MirjaneMarkoviñ. Stvarno staçe je mnogo smeãnijeod ove skoro epske slike: Teofil Panåiñ i jatrenutno imamo rubriku u istome åasopisu,novosadskom "Nezavisnom", dakle neko ko

baã niãta ne zna o meni, i ne åita samo"Vreme", moæe odmah da proveri Panåiñevulaæ. Kçigu Mirjane Markoviñ prikazala sam

negativno opet prvo ja, i to u "Vremenu",doduãe u rubrici "liåni stav". Mesto objav-ýivaça u åasopisu, premda je blizu pismimaåitalaca, nisam ja odredila. Panåiñ, dakle,prikriva istinu o åasopisu u kojem je na vi-

sokom mestu! Isto tako, åovek bi teãko pov-erovao da "Vreme" dræi svoju rubriku pisamaåitalaca samo zato da bi se nervirao hrabarålan uredniãtva. Zlehudo pamñeçe joã traæida pomenem da sam u davnoj proãlosti,1990, pre kýuånog datuma Panåiñevog dola-ska u Beograd, objavila istraæivaçe o infam-noj rubrici Odjeci i reagovaça u "Politici",dakle o pismima "åitalaca" koja su odigralakýuånu ulogu u raspirivaçu mræçe i ma-nipulisaçu publike. Pomiçati ostalo bilo bipreko mere mog oseñaça za ukus. Ra-doznaliji se joã mogu upitati zaãto bi moj od-

lazak u Ljubýanu, u kojoj sam ranije i zavreme rata u Sloveniji, æivela, bilo opisanokao "zaædila u Ljubýanu", dok Panåiñev dola-zak izvesno nije "zaædio u Beograd"; daýe,kako neko ko je ko-zna-gde-sve, i joã se nebavi niåim, objavýuje u Beogradu, i kakoneko moæe biti istovremeno profesorka istjuardesa, i imati na raspolagaçu sve vremeovoga sveta? Pisaçe u afektu nikada ne dajedobre rezultate, no to je problem koji TeofilPanåiñ mora sam da reãi, po moguñstvu prepenzije.

Na liåne uvrede nemam nameru da re-agujem. Mislim da i "Vreme", i feminizam, i javna reå, i nezavisni mediji, i jako mnogodrugih tema zasluæuje viãe i boýe od pisaçaTeofila Panåiña.

Svetlana Slapãak

Bruka u "Vremenu"

("Bruka u mraku", "Vreme", br. 392)

U proãlom broju "Vremena" objavýen jetekst autora Zorana B. Nikoliña pod naslo-

vom "Bruka u mraku". U çemu je izneto iviãe neistina o mom sluåaju, a ceo tekst pred-stavýa i veliku sramotu za "Vreme" i naãuprofesiju.

Piãuñi o sluåaju intervencije OUP-a NoviBeograd i çegovoj akciji u prigradskom na-seýu u Suråinu, kojom prilikom su od licakoja prolaze od ranije kroz evidenciju os-uðenih graðana, u ponoñnoj raciji oduzetaveña koliåina oruæja i 31 automobil najnovijemarke, gospodin Nikoliñ je ovu akciju okar-akterisao kao promaãenu, baveñi se pret-postavkama ko bi iza çe, navodno, mogao da

stoji. Autor pretpostavýa da iza racije stojiSPO, jer sam kao novinar "Srpske reåi" bioærtva ove suråinske grupe, o åemu je

"Vreme" u svom posledçem oktobarskombroju 1996. godine opãirno predstavilo ovajsluåaj.

U policijskoj raciji sedam lica je privede-no istraænom sudiji zbog nezakonitog pose-

dovaça oruæja, dvojici je produæen pritvor,od 31-og oduzetog automobila do sada je zapet utvrðeno da su ukradena u inostranstvu, aostali su u proveri.

Nisam oåekivao da ñe "Vreme" da izrazisimpatije za ovu odluånu policijsku akciju, alisam se zabezeknuo ãto je "Vreme" istu osud-ilo, stajuñi u odbranuýudi koji se sumçiåe zateãka kriviåna dela: kraðe, nabavke oruæja,ubistva i ãverc narkotika, i koji imaju bogatedosijee u policiji.

Æaleñi ãto se "Vreme" tako ruæno ponelou ovom sluåaju, moram da demantujem one

neistine koje su uperene prema meni.Dvojicu iz grupe koji su privedeni u akcijipolicije u Suråinu nisam tuæio privatnomtuæbom (vaã novinar oåigledno nema elemen-tarna znaça iz kriviånog postupka), jer se zakriviåno delo teãke telesne povrede moæepodiñi jedino optuænica, koju je ovom sluåajupodigao Javni tuæilac Åetvrtog opãtinskog javnog tuæilaãtva u Beogradu Bogdan Pajk-oviñ, a istu potvrdilo kriviåno veñe ovogasuda.

Iza akcije novobeogradske policije i çeneracije u Suråinu nije stajao SPO, kako bimene zaãtitio, jer nikada nisam bio ålan SPO-a! Redakciju "Srpske reåi" napustio sam feb-ruara proãle godine, distancirajuñi se od çeneureðivaåke politike, a SPO me je proãlogmeseca oãtro osudio svojim saopãteçem kaoneprijateýa svoje stranke.

Æao mi je ãto sam posle svakog pomi-çaça svog imena u "Vremenu" bio prinuðenda piãem demante. Voleo bih da se glavniurednik lista ogradi od navedenog teksta nov-inara Zorana B. Nikoliña.

Ako to "Vreme" ne uåini, znaåi da je naovim prostorima pobedila mizerija.

Milovan Brkiñ

Laæni autor

("Povodom romana Looney Tunes","Vreme" br. 392)

Buduñi da ja, doýepotpisani, MiodragVukoviñ nijesam pisao nikakva – ni zatvore-na, ni otvorena – pisma upuñena na adresunedjeýnika "Vreme", prinuðen sam da se naovaj naåin, faksom, saåuvam od "autorstva""otvorenog pisma Miodraga Vukoviña Sve-

tislavu Basari", objavýenog pod naslovom Povodom romana "Looney Tunes" u broju392. "Vremena".

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


652. MAJ 1998. ■ VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu

"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ✁

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

Preporuåujuñi onom koji je svoj teãki truduloæen u "otvoreno pismo" velikoduãno pripi-sao meni, liãavajuñi se velike slave koju nosiovo ostvareçe, da faksimile svoje umotvori-ne rani pod jastukom zarad – ako ne åega

drugog – lijepih snova, æalim ãto Redakcija"Vremena" nije naãla naåina da, kad veñ on,vaýda zbog skromnosti, to nije htio, naåinimauobiåajenim u ovakvoj vrsti komunikacijemene oslobodi nezasluæene åasti.

S duænim poãtovaçemMiodrag Vukoviñ,

ålan UKCG i novinar "Pobjede"Ulica 13. jula 25, Podgorica

Mentalni horizont

("Povodom romana Looney Tunes",

"Vreme" br. 392)

Poãtovana gospodo,U potpunosti shvatam da vas mentalni ho-

rizonti i ureðivaåka koncepcija obavezuju daposluæite kao tribina odreðenom serklu mojihoponenata. Protiv toga nemam niãta. Svakoostavýa svoj trag u vremenu i "Vremenu", i titragovi svakog odvode na mesto koje mu pri-pada. Meðutim, u prethodnom broju vaãeg lis-ta objavýeno je jedno pismo laæno potpisanoimenom i prezimenom mog prijateýa Miodra-ga Vukoviña. Time je u jednostrani spor vaãih

saradnika sa mnom nepotrebno ukýuåenåovek koji sa svim tim nema nikakve veze.Objavýivaçe diletantskih falsifikata svakakone doprinosi imidæu profesionalnog, nezavis-nog i objektivnog glasila u koji slepo verujudesetine i desetine hiýada vernih åitalaca "Vre-mena". Åiçenica, pak, da dopis nije proverenkod pravog Miodraga Vukoviña ukazuje na iz-vesnu zluradost i hitrost u vaãoj redakciji kadatreba objaviti neãto – po vaãem miãýeçu –nepovoýno po mene.

U nadi da ñete se izviniti gospodinu Mio-dragu Vukoviñu,

srdaåno vaã Svetislav Basara

Izviçeçeglavnog urednika

Sva ýutça gospode Basare i Vukoviñaide na moj raåun.

Paæça mi je popustila i uradio sam onoãto mi se ranije nije dogaðalo. Bez prethodneprovere pustio sam pismo, reagovaçe u no-vine. Ispostavilo se da mi je neko podmetnuo

pismo. Izviçavam se Miodragu Vukoviñu,Svetislavu Basari i åitaocima.Dragoýub Æarkoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


uæivanjaVREME

66 VREME ■ 2. MAJ 1998.

Muæ me vara. Ona je mla ð a i veselija od mene, vidno

mla ð a i veselija. Preziva se kao on i kao ja, a ime joj je

jedno od lepãih. I ne mogu im niãta.Otkrila sam ih pre skoro

godinu dana, a imam osnova da sumçam da

çihova veza traje i cele åetiri. Preotela miga je ispred nosa, moguñe – åak i u mojojroðenoj kuñi. Pojma nemam kad i kako.Samo sam letos, na moru, shvatila da je ongleda. I od tada ih pratim.

Izgleda mi kao da se oboæavaju. Malo-åas sam ih posmatrala kroz odãkrinuta vra-ta: prvo su neãto ñuñorili i çuãkali se, pa

odjednom skoåili i poåeli da igraju. Lepo suizgledali. I smejali su se. Na kraju ju je onpodigao, a ona je blistala.

Ona je, po meni, lepa. Neverovatnoumiýata i ýubazna. I nekako je mudrica.Åesto je duhovita. Nikad umorna, zane-marýivo retko nervozna. I uvek hoñe. Saçim, i na pijacu. Kad se pribliæi vremeçegovog dolaska, sva se pretvori u uho,osluãkuje korake. Taåno zna koji su çe-govi. I onda tråi do ulaznih vrata, nacrta seispred, sva u osmehu pogleda usmerenogtamo gde ñe se pojaviti çegovo lice. Od-nedavno je poåela i da se ãminka, istinasamo usne. Da mene, pita ta korekcija joj jesasvim nepotrebna ali dobro, ‘ajde kad hoñeda se ãminka – nek se ãminka, lepo joj stojii lepo to radi. Ãminka se, kaæe, zato ãto seon zadivi kad je ugleda. Straãno! Pre nekidan sam je videla kako veæba, skakuñe iprevija se uz televizor. Dobro je za struk,kaæe. I: ajde veæbaj i ti, vidiã kako si seugojila. Pri tom mi se anðeoski-dobrona-merno smeãka.

Ona svima priåa da smo nas dve druga-rice. Åesto me grli i ýubi, onako iz åistamira. U stvari, po ceo dan je tu negde uz

mene, åak tråka za mnom iz sobe u sobu,uåestvuje. Hoñe da smo zajedno: kad jausisavam i ona bi, kad pijem kafu ona hoñeisto, ali preferira sok, daje mi pola jabuke;åokoladu, uz çen velikoduãni blagoslov,sama uzimam. Pomiçe ga, i to skoro samona nekim vaænim mestima priåe, tek tolikoda me podseti. Ako treba negde da kren-emo, obavezno pita ide li i on sa nama. Is-tina, ne razoåara je negativan odgovor. Iistina, prepriåavaçe dogaðaja poåiçe reåi-ma “kad smo ja, on i ti”. Ne garantujem zaverodostojnost redosleda zamenica, nije nibitan, bitno je da me ukýuåuje.U posledçe

vreme i on javno iznosi çihove zajedniåke

Trougaodogodovãtine. I mene pomiçe u çima. Neznam otkuda im uopãte materijala za priåukad åesto nisu skupa ni pola sata dnevno.Vaýda ga ona zato i doæivýava kao praznik.

Ona me stalno posmatra. Zapitkuje bezprestanka. Zaãto spavañica, u kojoj se neizlazi, ima åipkani ukras? Zaãto oblaåim tusveåanu majicu zbog obiånog sastanka? Neidu mi te pantalone uz te cipele, a i lak nanoktima mi se pokvario. Kako smem daizaðem tako aýkava? Pravi se da je savrãe-na. I da bi ona, naravno, boýe i lepãe. Ãto je najveñi ãtos, ja sam je tome uåila! Da joj

nisam ja pokazivala kakvo je dræaçe u

devojaka, bila bi grbava; da joj nisam jaukazivala da sagovornika gleda u oåi, bilabi tuçava; da nije kod mene videla kçige,ne bi joj bile vaæne. A sad, eto åime mi uz-vraña!

On padne u nesvest od miýa na “ja samti postavila da ruåaã”, zapenuãa od zahva-ýivaça na “evo, obuci ovaj dæemper, na- jlepãi ti je” i na, uostalom, sva çena cvr-kutaça. Koja su, moram priznati, zaistaæenstvena. Ja mu svaki dan postavýam,svaki dan mu dajem vremenski izveãtaj nebi li se adekvatno odenuo, da ne priåam otome koliko se trudim da uopãte ima ãta da

obuåe – pa se niti ne osvrne. Prekida me

usred uæagrenog priåaça nekog traåareçasamo zato ãto je ona neãto izustila i pri tomme, pun dragosti zato ãto mu se obratila,gleda; çoj otvara vrata od auta; çoj nameã-ta stolicu; pridræava joj jaknu, åak i zakop-

åava; brine da li joj odgovara temperaturasupe, koka-kole, da li joj je dovoýno slano,da li pomorandæa ima koãtice, ima li cipeleza pozoriãte.

Ona se pola sata smeje na svaku çego-vu glupost. I pri tom ga gleda zadivýeno.Opraãta mu ako vikne i pre nego ãto ju jezabolelo. Sva je vaæna kad joj kaæe “ukýuåimi printer”. Neprecizan citat. Kaæe joj“molim te, ukýuåi mi printer”. Oni su tim.Ne sme da se diãe dok on radi. Kad pitamzaãto, kaæe “ãto pitaã uopãte, pa radiåovek!” Straãno. Opomiçe me ako u kuñi

nema kisele – doñi ñe æedan, ãta da pije?

Banderas joj na çega liåi. Åini mi se da jei slova nauåila samo da bi se çemu dopa-la. Svaki crteæ mi pokazuje uz napomenu dañemo ga i çemu pokazati. Trudi se da imapametne komentare, a potvrdu da li su ikoliko pametni traæi na mom licu. Ãta onmisli, ne mora da gleda – oseña.

Ja? Ja sam super. Blago reåeno. Jer, lepoih je gledati. Zato ãto znam da ñe ona umetii sa drugima da se smeje. Zato ãto se saçom on i sa mnom smeje. Ukratko: zato ãto je ovo jedini trougao koji bih sebi poæele-la. Sve preporuke onima koji joã nisu proba-li. ■

SONJA ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


Crnogorska inicijativa

Kakve su reforme neophodne Saveznoj Republici Jugoslaviji?

“Vreme” objavljuje integralni tekst dokumenta koji svedoåi o viziji

zajedniåke dræave kakvom je zamiãljaju reformisti u Crnoj Gori.

Strateãke inicijative SRJ —

osnove programa

za novi poåetak

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


Dodatak objavljen u nedeljniku VREME br. 393, maj 1998, fotografije: Branislav Strugar, slog: Ivan Hraãovec

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


Zvaniåne ocjene o uspjeãnosti ekonomskepolitike temeÿe se na dva ugaona kamena:relativno stabilnim cijenama i rastu proiz-vodçe. Ali ni ove dvije u osnovi koçukturnetendencije, ne mogu da prikriju duboku krizunaãe ekonomije.

Prethodne napomeneRast proizvodçe mjeri se u odnosu na çen

izuzetno nizak nivo do koga je dospjela u periodu od

raspada Jugoslavije do 1994. godine i u kome su åi-tavi proizvodni kompleksi bili potpuno umrtvÿeni.Uz sav porast zabiÿeæen tokom protekle tri godine,industrijska proizvodça nije preãla, ili je tek neznat-no preãla, 40% onoga obima kojeg je imala u 1989.

godini (zavisno od toga kojim se ponderacionim sis-temom mjeri taj obim proizvodçe). I daÿe postojekompleksi proizvodçe koji su umrtvÿeni, a ukupanrast proizvodçe, prije svega industrijske, forsira sepo cijenu ogromne erozije kapitala: neto gubici u 1995.i 1996. uzeti zajedno, premaãili su 20 milijardi dinara,a prema procjenama, neto gubici samo u 1997. dostiñiñe ovaj iznos.

O druãtvenom proizvodu namjerno se ne govori, jer je izraåunavaçe, pogotovu çegovog realnog obi-ma, sporno i çegova dinamika je u raskoraku safiziåkim obimom proizvodçe.

Stabilnost cijena takoœe stavÿa hipoteku nabuduñnost. Dva su kÿuåna faktora ove stabilnosti.Prvo, rapidno poveñaçe javnog duga, tako ãto fak-tiåki deficit u javnoj potroãçi, koji je samo u 1996. i1997. premaãio 10 milijardi dinara ili 7,5% druãtvenogproizvoda iz te dvije godine, finansiraju çegovi ko-risnici (kaãçeçe u isplati zarada u javnom sektoru,penzija, neprimjeçivaçe zakona o çihovoj reval-

orizaciji itd.). Drugo, praksa gotovo sveopãte kont-role cijena – uprkos tome ãto zakon o druãtvenoj kon-troli cijena predviœa da su cijene u principu slobodne.Time su veñ do sada izazvani duboki dispariteti cije-na koji, na jednoj strani, izazivaju nove gubitke i glavnisu izvor opãte nelikvidnosti u privredi i usmjeravajuuåesnike na træiãtu na pogreãnu alokaciju resursa. Nadrugoj strani, javiñe se kao ozbiÿna prepreka oåeki-vanoj liberalizaciji u naãoj privredi, posebno uspoÿnotrgovinskoj razmjeni. Pomenuta dva faktorasu i meœusobno povezana. U saveznoj skupãtini suupravo donijete dvije mjere koje to åine transpar-entnim. Reprogramiran je dug poÿoprivredi u izno-su od blizu dvije milijarde dinara – sa grace periodomi dugim rokovima otplate, ali sa obavezom saveznogbudæeta da kamatu od 8% uredno izmiruje – i prak-tiåno je otpisan dug prema Narodnoj banci, pret-varaçem kredita iz primarne emisije (blizu 800 mil-iona dinara) u dugoroåne kredite sa viãe nego sim-boliånom kamatom. Moæda se i jedna i druga mjerau datoj situaciji mogu smatrati iznuœenim, ali su oneiznuœene prije svega politikom depresiranih cijenakojima su korisnici ovih kredita utjerani u gubitke ionesposobÿeni da te kredite vrate. Posÿedice su erodi-ran ionako nizak kreditni potencijal banaka, koji ñetroãkove ovoga kapitala prebacivati na druge plas-mane putem poveñanih kamata i limitiraçe mo-guñnosti Narodne banke da vodi monetarnu politiku.

Krizno staçe u privrediUzroci krize nalaze se u tri podruåja i sva tri su,

na odreœen naåin, povezana sa politiåkim konside-racijama.

Prvo, meœunarodna izolacija naãe zemÿe. Poslije

sankcija (najprije Evropske unije, a zatim Ujediçenihnacija) u periodu od 1991-1995. godine, na snazi os-

Strateãke inicijative SRJ ◆ 3

I dio

Teze o ekonomskoj situaciji

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


taje fenomen koji se obiåno naziva “spoÿni zid sankcija” – naãa zemÿa je joã uvijek van svjetskog finansi-

jskog i trgovinskog sistema. O tome da je ova pozicijaiskÿuåivo politiåki uslovÿena na ovom mjestu ne tre-ba ni govoriti. Ekonomski aranæmani i uslovi moguda uslijede tek kada budu otkloçene politiåke prepreke.

Drugo, privredni sistem. Na ovom podruåju prob-lemi su viãeslojni. Prije svega, postoji dualizam unekim djelovima sistema (postoji i paradræavna grani-ca izmeœu republika, koja fiziåki “cijepa” jedinstvenotræiãte). Najjasniji primjer u tom pogledu je pitaçeprivatizacije. Drugi veliki problem je odnos u imple-mentaciji sistema na relaciji federacija – republike.

Ne samo ãto predstoji posao usaglaãavaça ovih sis-tema, ãto je, vjerovatno, maçi problem, veñ postojipraksa ozbiÿnog derogiraça, suspenzije sistema i

jedinstvenog træiãta od strane republika – putempodzakonskih akata i åak neformalnih odluka (tip-iåan primjer je spoÿnotrgovinska razmjena, åija sesistemska liberalizacija suspenduje na republiåkomnivou, iako je u tom domenu nadleænost saveznedræave iskÿuåiva). Ovim se daÿe zaoãtrava problempravnog reda u zemÿi. Nasleœe iz ranije dræave içenog sistema jeste da ne postoji pravni red u tom

smislu da je zaãtita ugovora (ili zaãtita povjerilaca)çegova temeÿna osobina. Sada je to proãireno i na

pomenutu praksu suspenzije sistemskih zakonapodzakonskim aktima. Najzad, u samoj federaciji na-

jveñi broj zakona (Zakon o preduzeñima, carinski za-kon, spoÿnotrgovinski zakon itd.) pisani su moder-no, po ugledu na sliåne zakone u razvijenim zemÿa-ma sa træiãnom privredom; eventualne nedostatke inedosÿednosti u tim zakonima lako je otkloniti.

Meœutim, drugi djelovi sistema postavÿeni su arbi-trarno, za ãto je izvanredan primjer carinski zakon,koji ne samo da je u osnovi diskriminatoran veñ seneprekidnim izmjenama carinskih stopa gubi svakaçegova konzistentnost i sve viãe se udaÿavamo odprincipa jednake efektivne zaãtite za cijelu privredu.Carinski sistem je u praksi pod velikim uticajemdiskrecionih, administrativno-politiåkih odluka, mi-mo ili nasuprot funkcija konzistentne zaãtitne poli-tike. Uz to, politika kursa praktiåno derogira cio sis-tem aktivne i pasivne zaãtitne politike. Dinamika (ev-identiranih) prihoda od carina ne moæe se povezatisa dinamikom uvoza.

Treñe, ekonomska politika. Ekonomska politikakao da je podreœena dvama motivima – jedno je pop-ulizam (podstaknut gotovo neprekidnim izborima uzemÿi), a drugo su interesi visokomonopolizovanihlobija, koji imaju moñ da utiåu na ekonomsku poli-tiku. Odavde se povratno i javÿaju odnosi u sistemuo kojima je bilo rijeåi u prethodnom pasusu.

Sasvim su evidentne posÿedice nabrojanih uzro-ka na staçe u privredi. Zbog meœunarodne izolacijei erozije kapitala u zemÿi i çegovog prelivaça upotroãçu (bilo putem gubitaka, bilo usmjeravaçemsredstava od çegove prodaje strancima u potroãçu),propuãtena su najmaçe dva investiciona ciklusa, ãtouslovÿava nekonkurentnost i neprofitabilnost naãeprivrede. Ovdje nije rijeå samo o tome da je çenaoprema zastarjela, veñ i o tome da ona nije bila i ni-

je u staçu da se prilagoœava trendovima u svjetskojprivredi i çena struktura je sada nekompatibilna satraæçom u naãem ekonomskom okruæeçu. Odatlenije moguña trajna i visoka ekspanzija izvoza i çe-govo brzo dovoœeçe na nivo koji je imao do 1990.

godine. Situacija se naroåito oteæava istrajavaçem naoåuvaçu rigidne organizacione i upravÿaåke struk-ture – tzv. velikih sistema – bez obzira na to da li zbogtoga ãto su oni pogodan instrument vlasti ili zbog çi-hove socijalne funkcije koja ih daÿe onesposobÿava.U çih se neprekidno prelivaju (budæetskim iliparabudæetskim metodama) sredstva koja se uskrañu-

ju zdravim djelovima privrede, prije svega iz privatnogsektora, i time usporava çihova ekspanzija. Kao ãto

je reåeno, gubici, odnosno neprekidna destrukcijakapitala pospjeãuje se ekonomskom politikom, a

rezultat je neprekidni rast javnog duga (bez obzira nato da li je on kao takav i konstatovan) koji je veñ

4 ◆ Strateãke inicijative SRJ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


dovoÿno veliki zbog duga prema inostranstvu i de-viznim ãtediãama – odakle slijede recesija ihiperinflacija u buduñnosti.

Ekonomska politika privrednog rasta i stabilnihcijena koja se trenutno vodi, osim ãto arbitrarnopreusmjerava sredstva u neprofitabilne djeloveprivrede, poveñavajuñi gubitke i neprekidno poveña-

va javni dug, faktiåki poveñava i inostrani dug, odnos-no potrebu za prilivom inostranog kapitala: deficittekuñeg platnog bilansa u 1996. iznosio je 1,3 milijar-du dolara, u 1997. (nemamo joã zvaniåne podatke) senaãao u zoni izmeœu 1,5 i 2 milijarde dolara; procje-na je da za 1998. treba najmaçe 2,2 milijarde dolarakapitala za pokriñe tekuñeg platnobilansnog deficitai obezbjeœivaçe proklamovane ekonomske politike.

Servisiraçe tog javnog duga u buduñnosti zahti- jevañe da poreski prihodi budu veñi od tekuñih rasho-da – slijedi (recesiono) poveñano fiskalno optereñeçei inflacija kao metod poniãtavaça dijela unutraãçegduga.

Træiãna vrijednost kapitala jugoslovenske privrede je mnogo maça od onih predstava o çemu koje se javÿaju prilikom razgovora o privatizaciji, bilo

unutraãçoj, bilo putem prodaje djelova naãeprivrede inostranstvu. Ako se poœe od devizne vri-

jednosti toga kapitala na kraju 1995. godine (kada sedevizni kurs moæe smatrati realnim, buduñi da je de-

valvacija izvrãena pred sam kraj godine) i ako se tavrijednost uzme kao pribliæna træiãnoj vrijednosti, pase zatim iskÿuåe efekti revalorizacije u 1996. godini,kojom je, inaåe, vrijednost jugoslovenske privrede,uprkos neto gubitku, “poveñana” za 28milijardi mara-ka, i kada se uzmu u obzir neto gubici iz 1996. i (pro-cijeçeni) za 1997. godinu, izlazi da vrijednost kapi-

tala naãe privrede ne prelazi, ili ne prelazi bitno, iznosod 20 milijardi dolara. Na drugoj strani stoji hipote-ka od najmaçe 15 milijardi dolara, koliko iznosi zbirduga prema inostranstvu i deviznim ãtediãama. Ovajpotoçi se mora reãavati, jer bez toga nema ob-navÿaça ãtedçe, a bez domañe ãtedçe nikakav in-ostrani kapital ne moæe obezbijediti investicionu ak-tivnost u zemÿi (ãto se moæe obrazloæiti i teorijski, ane samo brojnim primjerima iz svjetske privrede).Na to se moæe dodati i viãe od jedne milijarde dolaradinarskog javnog duga – koji nema da plati niko dru-gi sem privreda.

To, drugim rijeåima, znaåi da je naãa privredaspontano, divÿe, skoro veñ privatizovana i da nemamnogo kapitala za prodaju i privatizaciju. Vjerovatno

je to razlog, mada ne treba iskÿuåiti ni veñ pomenu-tu meœunarodnu izolaciju naãe zemÿe, ãto seneophodni priliv kapitala obezbjeœuje preteæno podva kanala: prvi je rasprodaja træiãta (davaçemonopolskih prava kupcima) i drugi – prihvataçeprÿavih tehnologija.

Sve napred navedene karakteristike djelovaçaekonomske politike i staça u sistemu – prije svegamonopolizacija privrede, dispariteti cijena i neadek-vatna zaãtita – ne samo da produbÿuju strukturnedisproporcije i pospjeãuju destrukciju kapitala veñ ñese u trenutku dizaça spoÿnog zida sankcija pojavitikao ozbiÿna prepreka integrisaçu naãe privrede usvjetsko træiãte.

Ãta daÿe?Naãa ekonomija ñe, na ovaj ili onaj naåin, i u

narednim godinama traæiti relativno visoke deficiteu tekuñem platnom bilansu, odnosno – obiman priliv inostranog kapitala. Pitaçe je samo na ãta ñe taj kap-ital biti usmjeren.

O zadræavaçu ili åak pooãtravaçu spoÿnog zidasankcija i troãeçu kapitala na dosadaãçi tipekonomske politike na ovom mjestu ne treba ni gov-oriti. Horizont se u tom sluåaju, sem na ovu, prostire

joã na najviãe dvije godine, posle åega slijedi slom tepolitike i tavoreçe u jednom neefikasnom iarhaiånom distributivnom sistemu.

Varijanta ukidaça spoÿnog zida sankcija i for-malna integracija naãe zemÿe u svjetski finansijski, a

kasnije i trgovinski sistem, jeste potreban uslov naãegpoæeÿnog razvoja, ali ne i dovoÿan uslov. Da bi se


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


obezbijedio optimalni scenario, po kome bi u nared-nih deset godina naãa privreda ostvarila stopu rastau prosjeku oko 6% godiãçe (sa ubrzaçem do 9% prikraju perioda), poveñavajuñi udio izvoza na 50-55%

druãtvenog proizvoda, bilo bi neophodno da se u ovoji narednih sedam godina obezbijedi priliv kapitalareda veliåine 15 milijardi dolara (blizu dvije milijardedolara godiãçe, sa smaçivaçem ovog iznosa itekuñeg platnog deficita u drugoj polovini deseto-godiãçeg proizvoda), uz uslov da se obezbijede i sveunutraãçe pretpostavke na podruåju sistema iekonomske politike koje bi pogodovale otvaraçunaãe privrede i naãem ukÿuåivaçu u svjetskeekonomske tokove. To znaåi napuãtaçe koncepcijeautarhiåne privrede – liberalizaciju spoÿnotrgovinskerazmjene, nesmetan transfer kapitala, liberalizacijucijena – ãto je u suprotnosti sa monopolizovanomprivredom i postojeñim disparitetima cijena (is-pravÿaçe dispariteta cijena znaåi çihov porast).Zatim, ekonomsku politiku zasnovanu na makro-ekonomskom upravÿaçu, osloboditi brige o pojed-inaånim preduzeñima i uticaja interesnih grupa, neza-visnu centralnu banku, jedinstveno træiãte. Daÿe, totraæi poviãeni rejting zemÿe i stimulativne uslove zaulagaçe u çu, ãto znaåi eliminaciju sada visokihnekomercijalnih rizika (korupcija, neprestane prom-

jene uslova privreœivaça, nered u pravnom poretku).

Nuæna je sanacija bankarskog sistema (a ne çegovacentralizacija), uvoœeçe tvrdog budæetskog ogra-niåeça. I – posebno – preduzetniãtvo, osloçeno natræiãte rada koje ñe funkcionisati uporedo sa siste-mom socijalne zaãtite i izvuñi socijalnu funkciju izpreduzeña.

Na dva podruåja su nuæne urgentne intervencije.Prvo je proces privatizacije uz dinamiåan razvoj pre-duzetniãtva. Spontana privatizacija bi morala da seprekine, a da se ukupna privatizacija podvede podpotpuno transparentna pravila igre. Neophodno jeopãte intenziviraçe procesa privatizacije i ukolikonije moguñe uåiniti neophodne korake u pravcu kon-vergencije republiåke zakonodavne regulative iz oblastiprivatizacije, viãe je nego nuæno uspostavÿaçe i razvi-

jaçe jedinstvenog træiãta kapitala na nivou saveznedræave. Drugo je podruåje fiskalnog sistema i javnepotroãçe i to obostrano i – poreski sistem i prava napotroãçu. Prema procjenama, evidentirani prihodiza javnu potroãçu u proãloj godini premaãili su 55%druãtvenog proizvoda; kada se tome prikÿuåe i oneobaveze koje nijesu ispuçene – prava na potroãçupeçu se na dvije treñine druãtvenog proizvoda, satendencijom daÿeg rasta. To iziskuje brze i radikalnepromjene koje podrazumijevaju i generalnu reduk-ciju svih prava i selektivnu redukciju u pojedinim

domenima.


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


I Evropska unija —

vodeñi strateãki partner SRJ

1. Institucionalni reæim odnosa EU i SRJ. Bivãa sfrj

je imala jedan od najpovoÿnijih institucionalniharanæmana sa eu (eez), koji je uvaæavao specifiåanpoloæaj Jugoslavije kao nesvrstane, evropske i medit-eranske zemÿe u razvoju, ãto je isticano u svim kon-taktima sa eez tokom 80-ih godina.

Sfrj je ålanom 15 Sporazuma o saradçi stekla pra-vo da izvozi industrijske robe porijeklom iz Jugoslavijeu Zajednicu “bez kvantitativnih ograniåeça ili mjeraistog dejstva, osloboœenih carina ili taksa istog dejst-va”, åime je obuhvañeno 75% do 80% tadaãçeg in-dustrijskog izvoza.

2. Jugoslavija u EU nakon suspenzije aranæmanao saradçi. Kao rezultat suspenzije institucionalno-pravnih aranæmana sa eu, ukÿuåivãi dodatne efektesankcija Savjeta bezbjednosti un, po ukupnom obimutrgovinske razmjene sa eu, srj se naãla tek na deve-

tom mjestu meœu 15 zemaÿa Centralne i IstoåneEvrope. Ona je tek na 12. mjestu po obimu izvoza ueu (iza çe su samo Estonija, Albanija i bih). Izvozsrj u eu u 1996. godini je bio åak sedam puta maçinego izvoz Slovenije i åetiri puta maçi nego izvozHrvatske u eu (u 1995). Po obimu razmjene postanovniku, srj je sa oko 217 usd razmjene postanovniku, na pretposledçem mjestu meœu zemÿa-ma Centralne i Istoåne Evrope (iza çe je samo ratomopustoãena bih).

Izvoz srj u Evropsku uniju, u periodu 1990-1996,

opao je sa 2,6 na 0,6 milijardi usd, a uvoz sa 3,1 mil-ijardi na 1,7 milijardi usd, a istovremeni pad pokri-

venosti uvoza izvozom sa 77% na svega 33%. Veomaizraæeno osiromaãeçe asortimana i porast udjelanisko vrednovanih proizvoda ogleda se u åiçenici dasu u 1996. i 1997. godini svih deset najvaænijih proizvo-da u izvozu srj na træiãte Unije bili sirovine ili proizvo-di vrlo niskih faza prerade.

3. Neki geostrateãki parametri odnosa SRJ i EU.Kada je rijeå o geostrateãkom aspektu odnosa srj ieu, bitno je istañi dva momenta.

Prvo, srj se nalazi u srediãtu zone institucionalnog,politiåkog i vojno bezbjednosnog praktiåno her-metiåkog okruæeça od strane Unije: Italija i Gråkasu ålanice eu, Slovenija i Maœarska su apsolviranikandidati za puno ålanstvo u Uniji, a Bugarska iRumunija su, preko tzv. evropskih sporazuma, podinstitucionalnim, træiãnim i finansijsko-tehnoloãkimkiãobranom Unije.

Drugo, unutar tog evropsko-natovskog prstena,srj je sudbinski uklijeãtena unutar dva etniåko-is-torijski eksplozivna bermudska trougla, koji se meœu-

sobno preklapaju: a) oko kosovskog sindroma, utrouglu Albanija-Makedonija-srj i b) oko bosansko-muslimanskog sindroma, u trouglu Hrvatska-bih-srj. Pri tome, srj je izolovana i bez ozbiÿnije i tra-

jnije geostrateãke podrãke, osiromaãena, ali i bezsopstvene vizije, snage i voÿe za definisaçe isprovoœeçe meœunarodno prihvatÿive i na dugi rokodræive strategije*.


II dio

Urgentne meœunarodneinicijative SR Jugoslavije

* Kada je rijeå o navedenom “natovskom” prstenu apsolutno se mo-

ra uvaæiti i åiçenica da je unutar çega instaliran poluprsten ( na-

to-klijeãta) koji pokriva åetiri zemÿe petougla: Makedoniju (trupe), Albaniju i bih (program “opremi i obuåi”), Hrvatska (baze).

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


4. Ãta je EU u svjetskoj trgovini i koji je çen re-lativni znaåaj za trgovinske partnere u okruæeçuSRJ? eu (15) je ubedÿivo najsnaæniji institucionalnoureœen trgovinski blok u svijetu, sa uvoznim ka-pacitetom od 579,3 milijarde ekija u 1996. godini iz-

van prostoraeu

(1988 – 369,8

milijardi ekija) sa373

miliona potroãaåa velike kupovne moñi.Tom visoko integrisanom træiãtu snaæno gravitira-

ju praktiåno svi naãi sadaãçi i potencijalni trgovinskipartneri van Evropske unije institucionalno povezanisa Unijom konzistentnom mreæom sporazuma o aso-cijaciji, trgovinskoj saradçi ili partnerstvu i saradçi:susjedi (Albanija, Makedonija, Bosna i Hercegovina,Hrvatska, Bugarska i Rumunija), zemÿe tzv. Viãegrad-ske grupe (5), Mediteranske zemÿe (12) Ruska Fe-deracija i veñina ålanica Zajednice nezavisnih dræava.

U Barseloni je 1995. formulisano novo eu-medi-teransko partnerstvo, koje predviœa, pored slobodnogpristupa træiãtu industrijskih proizvoda i limitiranogpristupa træiãtu poÿoprivrednih proizvoda, znaåajnufinansijsku pomoñ (budæetska podrãka i Evropska in-vesticiona banka) sa teæiãtem na podrãci transforma-ciji proizvodne strukture i rastu izvodnih performansi.

Kada je rijeå o zemÿama Centralne i IstoåneEvrope, primjera radi, kao rezultat institucionalnogureœeça odnosa sa Unijom, kao i prateñih reformi,Poÿska je u periodu 1988/96. skoåila sa 21, na åetvrtomjesto meœu izvoznim partnerima eu, a Åehoslo-vaåka sa 26. na 8. mjesto.

Naime, u ukupnom izvozu Maœarske u 1997. go-dini (15,7 milijardi usd) udio eu iznosio je 70%, a uuvozu 62%; u izvozu Åeãke Republike eu je uåestvo-vala sa 55%, a u izvozu sa 61%.

Interesantno je da je skoro polovinu izvoza RuskeFederacije, u 1997. godini, van Zajednice nezavisnihdræava, åinio izvoz u zapadnu Evropu, odnosno pro-centualno je bio skoro dvostruko veñi nego izvoz uznd.

5. Tzv. regionalni pristup EU saradçi sa zemÿa-ma Jugoistoåne Evrope (i SRJ). Nakon viãegodiãçekonfuzije u pogledu strategije eu prema prostoru

bivãe Jugoslavije februara 1996. Savjet ministara usvo- jio je zakÿuåke o tzv. regionalnom pristupu saradçisa zemÿama Jugoistoåne Evrope /(jie), koji obuhva-ta nove dræave nastale na prostoru bivãe Jugoslavije,bez Slovenije i Albanije, sa kojima eu nema zakÿuåenesporazume o pridruæivaçu.

Prema zemÿama jie uspostavÿena su dva reæima:

a) prema Makedoniji i Albaniji, sa kojima eu ima za-kÿuåene ugovore o trgovini i saradçi, i b) prema srj ,bih i Hrvatskoj, kao zemÿama koje su direktno ili in-direktno bile involvirane u ratu na prostoru bivãeJugoslavije.

Za srj, Hrvatsku i bih postavÿeni su praktiånoidentiåni uslovi polazeñi od implicitne teze da put domira ide preko ekonomije, a put do ekonomije idepreko mira, odnosno uspostavÿaça sistema saradçe,povjereça i dobrosusjedstva.

Aprila 1997. godine “kodifikovani” su uslovi za

fazno (4

odnosno5

faza) institucionalno ureœeçeodnosa sa eu. Prva faza, sa najbliæim uslovima, odnosise na primjenu “autonomnih trgovinskih mjera”, adruga za primjenu programa ‘phare’.

Treña faza predviœa poåetak pregovora o za-

kÿuåeçu sporazuma o saradçi, koja se shvata kaoevolutivan proces, uz prethodno ispuçeçe desetuslova: 1) omoguñavaçe povratka izbjeglica, 2) repa-trijacija dræavÿana koji ilegalno borave u zemÿamaeu, 3) poãtovaçe mirovnih sporazuma, ukÿuåujuñisaradçu sa Tribunalom za ratne zloåine, 4) angaæ-man na demokratskim reformama i poãtovaçe ÿud-skih i maçinskih prava, 5) odræavaçe slobodnih ipoãtenih izbora i poãtovaçe çihovih rezultata, 6)

nepostojaçe diskriminatornog tretmana ili progonamaçina od strane vlasti, 7) nepostojaçe diskrimi-nacije ili progona nezavisnih medija, 8) sprovoœeçeprvih koraka u ekonomskim reformama (privati-zacija, ukidaçe nekih kontrola cijena), 9) dokazanaspremnost za razvoj dobrosusjedskih odnosa, 10)

usklaœenost sporazuma srj i Republike Srpske, odnos-no sporazuma Federacije bih i Hrvatske sa Dejton-


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


skim sporazumom. Za srj se postavÿaju joã dva dop-unska uslova: a) saradça na sprovoœeçu Dejtonakada je rijeå o bih, ukÿuåujuñi i pitaçe izruåeça rat-nih zloåinaca Haãkom tribunalu, i b) stvarni dijalogsa kosovskim Albancima, zakÿuåeçe sporazuma osaradçi i davaçe “ãirokog stepena autonomije Ko-sovu”, koji prevazilazi standarde u pogledu poãto-

vaça maçinskih prava.Bez obzira na formalnu rigidnost navedenih uslo-va, novija iskustva ukazuju na moguñnost fleksibilnogtumaåeça i gradualistiåkog çihovog ispuçavaça,pod pretpostavkom da se postigne strateãka saglas-nost o ciÿevima i namjerama srj.

6. Aktivna strategija SRJ prema ostalim projekti-ma (sub)regionalne integracije u Evropi. Ovako kom-ponovan regionalni pristup eu, oåigledno polazi odprocjene da bez simultanog i cjelovitog strateãkog us-mjereça pet zemaÿa jie ka radikalnoj i sveobuhvat-

noj evropeizaciji – u politiåkom, pravnom, institu-cionalnom, ekonomskom, bezbednosnom i, prije sve-ga, civilizacijskom smislu – ne moæe se oåekivati tra-

jnija politiåka stabilizacija prostora, vidÿivi oporavaki prosperitet cijelog prostora jie, u kojem se istorijskiukrãtaju razliåite kulture i geostrateãki interesi.

Dugoroåni je interes Jugoslavije da se u odnosuna navedeni evropski paket uslova hitno opredijeli,uz jasno definisaçe “nacionalnih” prioriteta, na kons-esualnoj osnovi, u okvirima realno moguñeg ipoæeÿnog.

To otvara pitaçe da li srj treba da bude i ostanezarobÿenik istorijskih hipoteka, slijedeñi logikuiznuœenih i zakaãçelih politiåkih izbora, unutarskuåenog i sve ograniåenijeg manevarskog prostora?

U odgovoru na to pitaçe, kada je rijeå o eu,Jugoslavija mora postaviti i znatno ambiciozniju i ak-tivniju strategiju prema cjelokupnom procesu inte-gracije Evrope, polazeñi od, uslovno reåeno, statusnogkontinuiteta prethodne Jugoslavije. To podrazumi-

jeva redefiniciju naãe pozicije prema tri paralelna(sub) regionalna integraciona toka u Evropi, koji seukrãtaju upravo na prostoru Jugoslavije:

• formulisano je novo eu-mediteransko partnerstvo(12 zemaÿa), izraæeno u tzv. barcelonskom doku-mentu o saradçi (28.novembar 1995), koji se odnosii na zemÿe koje su ili koje bi mogle biti znaåajnipartneri srj (Egipat, Turska, Izrael, Kipar i Malta);

• uz podrãku eu uspostavÿena je Centralnoevropskazona slobodne trgovine – cefta pet zemaÿa (tzv.Viãegradska grupa), pri åemu je svaka od çih(Poÿska, Åeãka Republika, Slovaåka, Maœarska iSlovenija) bila i mogla bi biti relativno znaåajanpartner srj, sa solidnim meœusobnim poz-

navaçem i povezanoãñu træiãta;• ameriåki veoma ambiciozni regionalni projekat

seci – Juænoevropska inicijativa za saradçu, kojiobuhvata 12 zemaÿa, odnosno træiãni i razvojnipotencijal 150 miliona stanovnika, praktiåno jenezamisliv bez srj, s obzirom na to da u svom pro-gramu pokriva regionalne projekte u oblasti trans-porta, telekomunikacija, zaãtite æivotne sredine,energetike, finansiraça malih i sredçih preduzeña,

infrastrukture, kao i razvoj Dunavskog sliva.Taj projekat regionalnog povezivaça najmaçe je

politiziran i spuãten je na konkretnu poslovnu ravanzainteresovanih partnera, na nivou preduzeña, re-giona, privrednih asocijacija i dræave (privrednegrane), veoma je fleksibilan i otvoren za razliåiteposlovne kombinacije i preduzetniåke inicijative. Tajprojekat je komplementaran sa drugim projektimasubregionalne integracije u Evropi.

7. Moguñe inicijative SRJ za institucionalno re-gulisaçe odnosa sa EU. Institucionalno ureœeçeodnosa sa eu, nema samo znaåaj sa stanoviãta olak-ãanog pristupa træiãtima 15 zemaÿa ålanica, nego znat-no ãiri i trajniji strateãki znaåaj. Izmeœu ostalog, evrop-ski kiãobran neophodan je Jugoslaviji i funkciji:

• obezbjeœeça efikasnije promocije i podrãke naãihpotreba i ambicija prema mmf, sb i sto, kao i u

sistemu un;• jaåaça partnerske pozicije prema sad u oblasti


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


finansija i novih tehnologija, kao i prema RuskojFederaciji u oblasti energetike i intermedijarnihproizvoda i tehnologija;

• zaãtite od aktuelnih i dolazeñih ekstremizama, naetniåkoj osnovi, pod pritiskom rastuñih de-mografskih neravnoteæa, na ãtetu srj;

• ubrzaça ekonomske reintegracije prostora

prethodne Jugoslavije, odnosno veñeg koriãñeçakapaciteta, zapoãÿavaça, poveñanog investiraça;• sniæeça socijalnih, psiholoãkih, i ekonomskih

troãkova neizbjeæne tranzicione recesije, odnos-no strukturnih promjena i prilagoœavaça;

• podizaça razvojnih, socijalnih, duhovnih i vred-nosnih performansi za prevladavaçe tehnoloãkogzaostajaça, socijalne i politiåke fragmentacije,siromaãtva, spoÿnih (platni bilans) i unutraãçih(javna potroãça) neravnoteæa, sve u ciÿupriprema za izazove i rizike xxi vijeka;

• za otvaraçe koridora ka tri navedena (sub)re-giona koji snaæno gravitiraju Uniji (susjedi,Centralna i Istoåna Evropa i Mediteran).

Polazeñi od toga, evropska opcija Jugoslavije, u da-tim realnostima, morala bi da se operacionalizujekroz sledeñe urgentne aktivnosti i inicijative srj:

I Usvajaçe na nivou savezne skupãtine Deklaracijeo odnosima srj sa eu, odnosno Poveÿe o ciÿevi-ma i namerama prema eu (rok 15. maj 1998);

II Pokretaçe inicijative prema eu za zakÿuåeçeSporazuma o partnerstvu i saradçi, koji bi obuh-vatio tri programske cjeline:1) uspostavÿaçe autonomnih mjera kroz

olakãice;2) pristup programu phare, za tehniåku i

finansijsku pomoñ u funkciji:

a) priprema za pregovore sa sto,b) priprema za pregovore sa mmf i sb,c) izradu projekta zone slobodne trgovine,poslovaça i kretaça u jie (rok juni 1998);

3) podrãka eu uålaçeçu srj u Savjet Evrope- u oebs (rok oktobar 1998)- u Ujediçene nacije.

III Zajedniåko eu-srj usaglaãavaçe platforme kri-terija i procedura za poåetak pregovora opridruæivaçu srj Uniji (rok 31. decembar 1998).

IV Pregovori i zakÿuåeçe sporazuma o pridruæi-

vaçu, po uzoru na tzv. Evropske sporazume,analogno sporazumima koje imaju Bugarska iRumunija (rok 31. decembar 1999. godine).

II Liberalizacija trgovine i poslovaça sa“novim” susjedima — opãti i prethodni uslov

ekonomskog oporavka i stabilizacije SRJ

Bez obzira na to ãto je bivãa sfrj bila zemÿa ålan-ica – osnivaå gatt-a (Opãteg sporazuma o carinamai trgovini) i po tom osnovu korisnik klauzule najveñegpovlaãñeça, kao i to da je imala preferencijalni sta-tus na træiãtu 12 zemaÿa ålanica eez i bila vodeñi uæi-valac Opãte ãeme preferencijala za zemÿe u razvojuitd., koeficijent izvoza sfrj u 1989. godini iznosio jesvega 23% druãtvenog proizvoda.

Iste godine, bivãe republike uåestvovale su u is-porukama Srbije sa 52% i Crne Gore 50,6% druãtve-nog proizvoda (Hrvatska 56,7%, Makedonija åak72,1%). Iz toga, nesporno, proizilazi åiçenica da reak-tiviraçe ekonomske saradçe sa “novim” susjedima(bivãim yu republikama) ima presudni znaåaj za brzii postojani oporavak proizvodçe, odnosno porastzaposlenosti i standarda stanovniãtva.

Nakon sankcija (1996), trgovina srj sa Makedo-nijom i bih (Republika Srpska) dostigla je visoko uåeãñeu, inaåe veoma redukovanoj, ukupnoj spoÿnoj trgovinisrj, u uvozu 32,1% i u uvozu 10,8%. Tako, na primjer,izvoz u bih(rs) i Makedoniju znatno premaãuje ukup-ni izvoz u Bugarsku, Maœarsku i Gråku: 592 prema 188

miliona usd. Ipak, izvoz u bih i Makedoniju tokom1996. åini svega 12,7% ukupnog izvoza srj ostvarenogu 1989. godini, odnosno 4,3% druãtvenog produkta

srj u 1996. godini i oko 2% dp u 1989. godini.Analitiåari ukazuju na to da postoji maçe-viãe za-


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


jedniåki ekonomski interes dræava na prostoruprethodne Jugoslavije za ãto bræu liberalizaciju tr-

govine i poslovaça, odnosno reaktiviraçe trgovin-skih tokova. Pri tome, sagledavaju se sledeñi razlozi:• proizvodni kapaciteti u novim dræavama bivãe

Jugoslavije izgraœeni su za træiãte od 23 milionapotroãaåa, identiånih ili sliånih potroãaåkih prefe-rencija;

• decenijama su stvarane reprodukcione meœuza-visnosti putem poslovnih komunikacija i investicionihprojekata u okviru tada jedinstvenog ekonomskogprostora;

• sve zemÿe su suoåene sa velikom oskudicom kap-

itala, umaçenim investicijama ili destrukcijom kap-itala, tehnoloãkim zaostajaçem;• zbog ratnih dogaœaça i meœuetniåkog nepove-

reça sve zemÿe u prostoru prethodne Jugoslavije(izuzev Slovenije) su zone visokih nekomercijalnihrizika za ozbiÿnije strane ulagaåe;

• zajedniåka infrastruktura (putevi, plovni vodo-tokovi, elektromreæa...), lokacione prednosti u odno-su na treñe zemÿe i veoma dobro meœusobno poz-navaçe træiãta i jezika.

Realnosti upozoravaju da su neke zemÿe (naroåi-to Slovenija) preusmjerile trgovinu na alternativnatræiãta i dostigle odreœeni stepen supstitucije uvoza(naroåito Hrvatska).

Ako se uzmu u obzir svi ti faktori, uz pretpostavkuliberalizacije trgovine i poslovaça i uspostavÿaçaklime povjereça, moglo bi se oåekivati da se poste-peno, nakon pet godina dostigne oko 1/3nivoa razm-

jene (isporuka-nabavki roba i usluga) iz 1989. godine.To bi za srj znaåilo dodatni izvoz od oko 4,0 mili-

jarde usd, odnosno odgovarajuñi uvoz, ãto bi mog-

lo da generira godiãçi prirast druãtvenog produktaod oko 2 milijarde usd, i u narednih 4-5 godina, rastefektivne zaposlenosti od oko 500 hiÿada lica, porastbudæeta (odnosno sredstava za socijalne transfere idruãtvene sluæbe – penzije, zdravstvo, obrazovaçe,vojsku...) za oko 5 do 6 milijardi usd, ãto bi svakakoolakãalo neizbjeæno fiskalno prilagoœavaçe i raste-reñeçe privrede bez ugroæavaça socijalnih funkcija.

srj mora pokrenuti inicijativu da se umjesto ilinaporedo sa jalovim diskusijama o sukcesiji, artikuliãe

jedna konzistentna aktivna strategija meœunarodnezajednice u ciÿu podrãke:

• uspostavÿaçu zone slobodne trgovine i poslo-vaça izmeœu dræava na prostoru prethodneJugoslavije, zakÿuåivaçem bilateralnih aranæmanapod okriÿem eu i sto, ukÿuåujuñi liberalizaciju viznihreæima, ukidaçe ili ublaæavaçe administrativnihstrogih procedura na granicama (rok 31. decembar1998. godine);

• zakÿuåivaçe bilateralnih sporazuma: a) o izbje-gavaçu dvostrukog oporezivaça i b) o zaãtiti i pod-sticaçu investicija. Svakako, uvoœeçe konvertibil-nih valuta u svakom od zemaÿa bitno bi olakãalo plat-ni promet meœu “novim” susjedima.

U drugoj iteraciji identiåni programi bili bineophodni i za ostale zemÿe na Balkanu, svakako uneãto duæoj projekciji vremena (3 godine), paralelnosa razrjeãavaçem istorijskih i aktuelnih psiholoãko-politiåkih hipoteka.

III Povratak SRJna svjetsko træiãte kapitala

1. Sa stanoviãta povratka srj na meœunarodnotræiãte kapitala bitna su åetiri kompleksa finansijskihbilansa koji predodreœuju presudni znaåaj i urgent-nost konsolidacije odnosa sammf i, sledstveno, sa os-talim kÿuånim akterima meœunarodnog monetarnogi finansijskog sistema:

• spoÿni dug preko 10 milijardi usd,• stara devizna ãtedça oko 5 milijardi usd,• unutraãçi dug reda veliåina oko 10% druãtvenog

produkta,• potrebe za likvidnim, obrtnim i fiksnim kapitalom,

odnosno pokriñe deficita tekuñeg platnog bilansa ufunkciji odræaça umjerenog ritma oporavka i servis


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


kamata na spoÿni dug, reda veliåina 1,9 milijardi usd

godiãçe, tokom narednih sedam do osam godina.2. U prethodnoj Jugoslaviji, koja je imala liberal-

izovan reæim za strana ulagaça u periodu1. 1. 1989.

godine – 31. 12. 1991. (tri godine), zakÿuåeno je 5728

ugovora o stranim ulagaçima, sa ukupnom ugov-orenom vrednoãñu od 4068 milijardi dem, od åega se66,8% odnosi na mjeãovita preduzeña, 20,5% na sop-stvena preduzeña stranih lica i 20,7% zajedniåka ula-gaça (koja su po vrednosti uåestvovala u ukupnouloæenim sredstvima sa preko 40%). Interesantno jeda se u oko 91,1% sluåajeva radi o pojedinaånim ula-gaçima, ispod jedan milion maraka.

Po porijeklu, strana ulagaça preteæno su poticalaiz eez i efta (56,1% i 25,6%). U ukupnim stranimulagaçima u prostoru bivãe Jugoslavije Srbija jeuåestvovala sa 46%, a Crna Gora sa 3%.

U periodu 1991-1995. godine (5 godina) ukupnastrana ulagaça u srj iznosila su 1051 milijardi dem

(u 1989, 1990, 1991 – 1989 milijardi dem).Od januara 1996. godine do juna 1997, tokom pe-

rioda od 18 mjeseci, zakÿuåeno je 1757 ugovora o in-vestiraçu, u ukupnoj vrijednosti od 1,87 milrd. dem,sa teæiãtem na mjeãovitim preduzeñima (61,41%).

Nasuprot rapidnom opadaçu stranih ulagaça usrj tokom zadçih deset godina, ulagaça u zemÿa-ma Centralne i Istoåne Evrope biÿeæe impresivni rastsa 367 miliona usd 1990. godine na 14 milijardi usd

1995. godine, tako da ukupna ulagaça tokom sedamgodina u zemÿe Centralne i Istoåne Evrope dostiæuvrijednost od 46 milijardi usd (poreœeça radi samo

u1996.

godini u Kinu su uãle investicije u visini od42 milijarde usd). U ukupnim ulagaçima u zemÿa-ma u razvoju najveñe je uåeãñe Zapadne Evrope, uprosjeku 60-70%.

3.Mora se poñi od åiçenice da mmf* ovjerava vizuza povratak Jugoslavije na meœunarodna træiãta kap-itala.

U sluåaju Jugoslavije za ålanstvo u mmf u pravnomi funkcionalnom smislu potrebno je ispuniti åetiriosnovne grupe uslova:

1. Formalni pravno-institucionalni uslovi obuh-vataju:

• ålanstvo u oun;• podrãka kvalifikovane veñine od 85% ukupnih

glasova zemaÿa ålanica, ãto znaåi da sad sa glasaåkomkvotom od 18% mogu blokirati donoãeçe svakevaænije odluke Fonda;


* Treba se podsjetiti na nekoliko momenata koji su relevantni za

naãe odnose sa mmf : a) u mmf je uålaçena 181, od ukupno 185

dræava ålanica oun ; ukupni kapital mmf iznosi oko 200 milijar-

di usd ; b) Slovenija, Hrvatska i Makedonija postale su ålanice

Fonda 1993. godine, a bih 1995. godine; c) krajem 1996. spoÿni

dug srj

premaãuje10

milijardiusd

, od åega 3,6

milijardiusd

jedug tzv. Pariskom klubu zapdnih vladinih povjerilaca i 2,7 mili-

jardi usd Londonskom klubu komercijalnih banaka.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


• uplatu svih zaostalih plañaça i donoãeçe za-kÿuåaka direktorijuma Fonda da je srj u staçu daispuçava finansijske obaveze prema Statutu.

2.Uslovi koji åine paket tzv. spoÿçeg zida sankcija, koji su na prvi pogled politiåke prirode, ali su kakose procjeçuje u Fondu od bitnog znaåaja za bezb-

jednost i rentabilnost potencijalnih ulagaça kapitala.

• saradça sa Haãkim tribunalom i ispuçeçeobaveza iz Dejtona;• ravnopravnost i autonomni status za albansko

stanovniãtvo na Kosovu;• okonåaçe pregovora o sukcesiji;• meœusobno priznavaçe dræava na prostoru bivãe

Jugoslavije;• demokratizaciju u Srbiji na osnovu preporuka

oebs-a.3. Supstancijalni uslovi odnose se na takozvane

kriterije izvrãeça, preko kojih se obezbjeœuje stabi-lan, podsticajan i prosperitetan ambijent za poslo-vaçe preduzeña i ulagaça kapitala.

• jedinstven i uravnoteæen devizni kurs;• nezavisna centralna banka;• fiskalno prilagoœavaçe i finansiraçe javne

potroãçe iz realnih izvora;• liberalizacija reæima spoÿne trgovine;• sprovoœeçe procesa privatizacije;• oãtre mere ãtedçe;• ravnoteæne cijene i kamate.4. Instrumentalni uslovi za efikasno ukÿuåivaçe

srj na meœunarodno træiãte kapitala uglavnom suvezani za rehabilitaciju ãtedçe i banaka, ãto pret-postavÿa u naãem sluåaju, izmeœu ostalog, i podjeluizvrãne, zakonodavne i sudske vlasti, vladavinu pra-va i zaãtitu povjerilaca. Rehabilitacija bankarskog sis-tema, izmeœu ostalog, pretpostavÿa:

• svojinsko preureœeçe banaka, ukÿuåujuñi svojinsko preureœeçe i finansijsko ozdravÿeçe kom-intentske strukture banke;

• sanacija bankarskog sistema, uz åiãñeçe konta-minirane aktive i stavÿaçe pod sistem upravÿivostideviznog podbilansa, koji u aktivi i pasivi komerci-

jalnih banaka dostiæe preko 80%;• vrañaçe stare devizne ãtedçe, koje bi obnovilo

povjereçe u bankarski sistem, odnosno aktiviralo ãt-edçu i kreditnu funkciju banaka;

• vlasniåko, organizaciono i upravÿaåko povezi-vaçe komercijalnih banaka sa stranim bankama;

• razvoj finansijskih træiãta i uigravaçe odgovara- juñe mreæe aktera u funkciji mobilizacije i alokacijekapitala.

Na meœunarodnom planu, kada je rijeå o reha-bilitaciji bankarskog sistema, u funkciji povratka u

sistem meœunarodnih monetarnih i finansijskih in-stitucija, kao i obrnuto, potrebno je paralelno sa is-

puçeçem minimuma politiåkih uslova, usaglasiti saLondonskim i Pariskim klubom sporazum o otpisumakar 1/2 duga, a ostatak duga refinansirati sa graceperiodom od najmaçe 5 godina, uz kamatu ne veñuod 6%.

IV SRJ i novi univerzalni trgovinski sistemsvjetska trgovinska organizacija (STO)

1. Ukÿuåivaçe srj u meœunarodni trgovinski sis-tem. Nekoliko bitnih momenata treba istañi u vezi saosnivaçem sto:

• sto predstavÿa baziånu instituciju univerzalnogtrgovinskog sistema: a) obuhvata 90% robne razm-

jene u svijetu, b) u Urugvajskoj rundi mtp, u okvirukoje je formirana sto, uåestvovalo je 125 zemaÿa, zarazliku od prve runde o osnivaçu gatt-a kada suuåestvovale svega 23 zemÿe i c) pored trgovine in-dustrijskih roba, sto u svjetski trgovinski sistem in-tegriãe joã i poÿoprivredu, tekstil i odjeñu, usluge,strane direktne investicije od znaåaja za trgovinu, in-dustrijsku i intelektualnu svojinu.

• sto vrãi nadzor nad nacionalnim trgovinskimpolitikama, uspostavÿa mehanizam zaãtite pravila ipropisa meœunarodnog trgovinskog sistema, pred-stavÿa forum za bilateralne (liste koncesija) i multi-lateralne pregovore.

• sto postaje dio usklaœenog djelovaça na planuuspostavÿaça trgovinske, makroekonomske, privred-no-sistemske (ukÿuåujuñi i privatizaciju) i razvojnediscipline, u funkciji daÿe globalizacije svjetske privrede.

U slobodnoj i redukovanoj interpretaciji, osnovniprincipi i postupci sto kao baziåne institucije uni-verzalnog “trgovinskog sistema” su:

• status najpovlaãñenije nacije,• nacionalni tretman,• mreæa bilateralnih komercijalnih sporazuma o

listama koncesija,• sniæeçe i konsolidacija carinskih tarifa,• tarifikacija necarinskih mjera,• unifikacija zaãtitnih politika (antidamping, spo-

razum o samozaãtiti...),• naåelo posebnog tretmana zemaÿa u razvoju.Sporazum o osnivaçu sto je otvoren i za zemÿe

koje nisu uåestvovale u Urugvajskoj rundi mtp, alisu nove zemÿe koje pristupaju sto duæne da retroak-tivno ponude koncesije i preuzmu obaveze preciziranena dan stupaça na snagu Sporazuma. Za Jugoslavijuto konkretno znaåi da naãa zemÿa mora da prihvatiSporazum od momenta çegovog stupaça na snaguza zemÿe potpisnice, iz åega proizilaze dvije osnovne

implikacije: a) ãto je kasniji prijem i sporiji tok pre-govora o pristupaçu sto to se viãe skrañuje period


7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.



za prilagoœavaçe novim uslovima poslovaça, uzprimjenu oãtrijih skala liberalizacije i b) raste udioproizvodne strukture formirane u skladu sa uslovi-ma poslovaça u reæimu zatvorene privrede, koji semora poniãtiti prelaskom na liberalizovane usloveposlovaça, sa srazmjerno viãim socijalnim, psi-holoãkim i ekonomskim troãkovima.

Jugoslavija je de facto iskÿuåena iz gatt-a 16. ju-na 1993. godine, a istovremeno propuãten je i rok dase do 1. januara 1996. godine podnese zahtjev za pris-tupaçe u sto, polazeñi od insistiraça na meœunar-odno pravnom kontinuitetu Jugoslavije. Åak i podpretpostavkom da se od strane meœunarodne zajed-nice prihvati princip kontinuiteta, Jugoslavija ñemorati da uœe u sloæeni mehanizam bilateralnih pre-govora o koncesijama i obligacijama, ãto je unadleænosti zemaÿa pregovaraåa, a ne sto. To znaåida naãe eventualno oklevaçe da se podnese meœu-

narodno prihvatÿiv zahtjev za pristupaçesto

oteæa-va pregovaraåki poloæaj i adaptibilnost jugoslovenskeprivrede.

Nuænost hitnog preduzimaça aktivnosti za pris-tupaçe Jugoslaviji sto proizilazi iz odreœenih okol-nosti.

• Jugoslavija je træiãte male apsorpcione snage, takoda je ekonomski neodræiva svaka orijentacija nasamodovoÿnost i autarhiju;

• pri visokom nivou upuñenosti Jugoslavije na svjetsko træiãte, koja ñe rasti sa poveñaçem sadaãçegnivoa industrijske proizvodçe (u 1995. 37% nivoa iz1989) na nivo prije raspada Jugoslavije, naãi interesikao male zemÿe mogu biti zaãtiñeni iskÿuåivo u okvirumultilateralnog sistema. Ekonomski snaænije zemÿesvoje interese ãtite putem zaãtitnih klauzula ugraœenihu poslovnim aranæmanima, posebno kada je rijeå okapitalu i novim tehnologijama.

Bez klauzule najpovlaãñenije nacije, koja je jedanod temeÿnih principa sto, Jugoslavija bi morala daprimjeçuje tzv. opãtu tarifu koja je veña za oko 100%

od proseåne konsolidovane tarife u sistemu sto.2. Posledice razvojne i makroekonomske izolacije.

Izmeœu ostalog, katastrofiåne su veoma znaåajnestrateãke implikacije odsustva træiãno odræive, a so-cijalno podnoãÿive i prihvatÿive razvojne orijentaci-

je, sagledive za ovu priliku iz uporednih pokazateÿasrj, Maœarske i Republike Åeãke, triju zemaÿa sa pri-bliæno istim brojem stanovnika (10,2-10,5 miliona).

Efekti viãegodiãçe implementacije bitno reduko-vanog i deformisanog Avramoviñevog programa, sa

fiksnim kursom kao çegovim glavnim simbolom isidrom, naroåito su izraæeni u insuficijenciji izvoza,a time i uvoznog kapaciteta privrede primjerenog os-kudnom stoku deviza. Uporedna analiza izvozno-uvoznih pokazateÿa tri navedene zemÿe, ukazuje nasvu dramatiånost i pogubnost politike simoizolacijesrj i trajnije orijentacije na fiksni kurs, sa zam-

rzavaçem strukturnih reformi. Uporedni podacipokazuju da je po stanovniku – a åovjek je uvijek je-dinica mjere kada je u pitaçu razvoj – izvoz srj postanovniku iznosio prosjeåno godiãçe 177 usd, ÅeãkeRepublike 2104 usd i Maœarske 1470 usd, odnosnobio je u srj maçi za 12 i 8 puta. Imajuñi u viduograniåeni kapacitet domañe traæçe, kao i to da nepostoji zvaniåna ãtedça i da je amortizacija potroãe-na, ãto znaåi da nema pretpostavki za investicije, je-dini generator moguñeg postojanog oæivÿavaçaproizvodçe je izvozna (uvozna) traæça.

Kao rezultat, stopa nezaposlenosti u srj je 2,5 pu-ta veña nego u Maœarskoj, a åak 7 puta nego u Åeãkoj.Ako se uzme u obzir skrivena nezaposlenost srj (jerse kod nas ne primjeçuje princip tvrdog budæetskogograniåeça), onda je stopa nezaposlenosti u srj åak4 i 14 puta veña nego u Maœarskoj i Åeãkoj Republici.

S tim u vezi katastrofalne posÿedice su ne samo so-cijalne nego i demografske, sa efektima tzv. bijele kuge.

Niske izvozne (i uvozne) perfomanse naroåito suizraæene u protivurjeånosti da je finansiraçe (a toznaåi i funkcionisaçe) kÿuånih socijalnih sluæbi (pen-zije, zdravstvo, osiguraçe, socijalna pomoñ i vojska),sa jedne strane, postalo nepodnoãÿiv teret privrede,a istovremeno nivo finansiraça, kvaliteta i standar-da tih funkcija je praktiåno ispod svih uporedivihstandarda u Evropi, sa druge. Na primjer: zdravstvo– izdaci za zdravstvo u srj iznose 9-10% dp, a u razvi-

jenim privredama u prosjeku 7,7% (1995. godina),penzije kod nas uåestvuju do oko 17% u bdp, a uevropskim zemÿama oko 12%, vojska – izdaci za vo-

jsku kao procenat bdp su oko 7,5% a u svijetu iznoseupola maçe, oko 3,5%.

Takva razvojna orijentacija odraæava se i na paduporednih performansi naãih preduzeña. Tako, meœuprvih 10 preduzeña rangiranih po vrijednosti prodaja (1996) u zemÿama Centralne i Istoåne Evrope,Jugoslavija nema nijedno preduzeñe, Maœarska ima1, a Åeãka Republika 2. Meœu prvih 50 preduzeña srj

takoœe nema nijedno, Maœarska ima 6, a Åeãka 10.

Meœu prvih 100 preduzeña srj ima svega dva (67. i93. mjesto), dok Maœarska ima 11, a Åeãka åak 24.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.



Do stvaraça uslova za integraciju u evropskiekonomski prostor i u svjetski finansijski i trgovins-ki sistem treba preduzeti mjere koje bi iãle u susretliberalizaciji i bile na liniji tranzicije i, istovremeno,usporile eroziju kapitala i poveñaçe javnog duga.

1. Interventni rez u javnoj potroãçi. Prihodi javnepotroãçe sada zahvataju 56% dp (rijeå je o bruto pri-hodima registrovanim u zop, ne postoji konsolidovanibilans). Sa dodavaçem u zop-u neevidentiranih pri-hoda (razne takse na el. brojila i sl.) moguñe je da seudio prihoda peçe na 58-60%. Na drugoj strani, za-

konski konstituisana prava su veña, zbog åega se (porevidiranim procjenama) u 1996. i 1997. javio deficitu vidu neizvrãenih obaveza od oko 11 milijardi dinara(7-7,5% dp iz te dvije godine).

Neizbjeæno je sistemsko fiskalno prilagoœavaçekoje bi linearno smaçilo potroãçu u svim podsis-temima i selektivno u pojedinim domenima, uz pre-raspodjelu prava unutar çih. Na drugoj strani – re-forma poreskog sistema. Ovim bi se javna potroãçasvela na 40% druãtvenog proizvoda (35% bruto do-mañeg proizvoda, gdp), uz moguñnost deficita do 3%

gdp koji bi se finansirao prodajom dræavnih vrijed-nosnih hartija na træiãtu.

U meœuvremenu, potrebno je odmah napravitikonsolidovani bilans i iñi na interventni “rez”, kojimbi se efektivna javna potroãça svela na oko 45%

druãtvenog proizvoda, uz urednu isplatu korisnici-ma. Ovo bi zahtijevalo dopunske mjere (zaãtita na-

jniæih penzija, proãirivaçe participacija u zdravstvu,redukcija odreœenih budæetskih izdataka). Ostatak,do visine zakonom garantovanih prava, pokrio bi sedræavnim obveznicama, sa kamatom koja bi variralazavisno od eskontne stope.

Ovom operacijom bi se stvorio prostor za reduk-ciju zbirnog fiskalnog optereñeça (porezi i dopri-

nosi) za oko 20% u odnosu na postojeñe staçe.Glavno usmjereçe tog rastereñeça treba da bude naplate – optereñeçe, sa sadaãçeg 1,15:1 moglo bi sesvesti na 0,6 do 0,7:1; prije svega ukinuti ili bitnoumaçiti “akontacioni” porez na zarade (sadaãçeoporezivaçe zarada svodi se, u suãtini, na oporezi-vaçe gubitka), uvesti oporezivaçe godiãçeg ukupnogprihoda graœana. Ovom operacijom smaçuju se je-diniåni troãkovi rada i stvara motiv za prelazak dijelaaktivnosti iz zone sive u legalnu ekonomiju (pom-

jeren prag rizika za ilegalno poslovaçe).2.

Delimiåno ispraviti disparitete cijena, prije sve-ga cijene energenata i transporta.Cijene se moraju liberalizovati (i hrana); “anti-

monopolske” intervencije na cijenama su u najveñembroju sluåajeva neutemeÿene. Monopolska struktu-ra se stvara u interesnim grupama – “sistemima” apredmet je i prodaja stranim investitorima. Potpunoliberalizovati izvoz.

Cijene energije, vode i sl. uzrok su stalnih gubita-ka u ovim sistemima i ãire nelikvidnost na cijeluprivredu. Kreditni potencijal se u çima gubi, a napreostala sredstva se formiraju kamate koje su pro-hibitivne za bilo kakvu investicionu aktivnost.

3. Izvrãiti i redukciju spoÿnotrgovinskog deficita,odnosno uvoza. Ona ñe biti omoguñena predloæen-im mjerama u sferi javne potroãçe, ali traæi i napuã-taçe iluzije visokih stopa rasta: veliki sistemi (tipa“Zastava”) “jedu” budæetske dotacije, uvozni repro-materijal i kapital – utoliko viãe ukoliko im bræe rasteproizvodça – sve radi iluzije socijalnog mira (koji ñeipak na kraju biti naruãen zbog poveñaça javnogduga).

4. Banke. Ubrzati proceduru oko stare devizne ãt-edçe, ãto je preduslov vrañaça povjereça u banke idræavu. Ukinuti sve mjere ograniåavaça imalaca sred-

III dio

Osnove ekonomske politikeu prelaznom periodu — teze

7/29/2019 Vreme, 1998. május 2.


stava na bankarskim raåunima da raspolaæu svojimsredstvima. Na primjer, ograniåeçe graœanima datrajnim nalogom za prenos sredstava sa æiro na tekuñiraåun (na 500 dinara dnevno) upravo je stupidnamjera. Sve mjere koje su usmjerene na ograniåenukonverziju æiralnog u gotov novac moæda pruæajukomfor nekompetentnim poreskim organima, ali su

kontraproduktivne i smaçuju povjereçe u banke.Inaåe, na suãtinskoj sanaciji bankarskog sistemane moæe se mnogo uåiniti bez eksternog kapitala iuvoœeça tvrdog budæetskog ograniåeça. Striktnafinansijska disciplina, pored ostalog, zahtijeva otk-laçaçe dispariteta cijena i napuãtaçe iluzije opo-ravka proizvodçe “velikih sistema”. Nju treba za-mijeniti socijalnim programom. Troãak za to je maçiod gubitka kapitala.

Postojeñi kreditni potencijal veñ sada treba vezatiza profitabilnost proizvodçe (ukÿuåujuñi i privatnisektor). Dakle – napustiti politiku podsticaça pro-izvodçe radi same proizvodçe, po cijenu erozije kap-itala. Otklaçaçem cjenovnih dispariteta i iskÿuåi-vaçem nesolventnih korisnika kredita smaçiñe se ikamatne stope.

5.

Socijalnim programom neophodno je omoguñi-ti zbriçavaçe radnika, i to ne samo iz “mrtvih” ka-paciteta veñ i tehnoloãkih viãkova iz preduzeña kojamogu uspjeãno da rade (smaçeçe jediniånih troãko-va rada).

6.Moæe se i u ovom okruæeçu i pravnom sistemu– sudskom praksom – unaprijediti zaãtita ugovora.

Podgorica, april 1998. godine

Vreme, 1998. május 2.

Documents

Transcript of Vreme, 1998. május 2.