Vreme, 1998. május 23.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-majus-23 1/67

2233.. MM AA JJ 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 339966 CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 80

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

SSkkuuppããtt iinnsskkii uuddaarr

KKRRAAJJ SSVVAAKKEE

JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJEE

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


Da li ste se ‘izgubili’

u starim novinama?

Proteklihgodinu dana

nedeljnika VREMEna CD-u S vi brojevi i dodaci

od marta 1997 do

danas, svi tekstovi i sve

fotografije, ukljuåujuñi i

naslovne stranice u boji,

uz moguñnost

pretraæivanja pokljuånim reåima, na

PC ili Macintosh

raåunaru

Da li ste propustili

neãto znaåajno?

Moæete li baã

svega da se setite?

mi smo svezapamtili !mi smo svezapamtili !

011/3244-254

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME No 396PolitikaSkupãtinski udar:Agonija neizvesnosti 6Momir Bulatoviñ:

Premijer vanrednog staça 8Kosovo: Pismo glava 12Priãtina: Staklo i sladoled 14Vaýevo: Aplikacije za Miru 16Intervju: Ferhat Dinoãa 18Univerzitet:Ãta ñe vam autonomija 20Intervju: Nebojãa Popov 22Mediji: Katil ferman 23RS: Korisne malverzacije 26

DruãtvoKosovo: Mit i beda 28

Karate: Porodiåna tuåa 30"Republika": Ãetaåima na noge 32

KulturaKan: Let u prazno 38Pozoriãte: Æivot u smeãnom 40Intervju: Veýko Bulajiñ 42 Jubilej:Trideset godina "Odiseje" 46Monografije: Olga Janåiñ 48

SvetIndonezija: Vlast pod ãlemom 52Rusija: Lebed kao bauk 54Hrvatska: Andrija Hebrang 55Poýska: Repovi hladnog rata 56

MozaikWindows: Vredno robije 58Ledi Di:Princeza ili "svaåija sestra" 60

Nedeýa 4Peåat vremena 5Duh vremena 10Zona sumraka 17

Ako ñemo pravo 19Ljudi i vreme 36Nuspojave 45Scena 51Meridijani 62Reagovaça 63

Vreme uæivaça 66

Na naslovnoj strani: Radoje KontiñFotografija: Draãko Gagoviñ

Tema broja: Agonija neizvesnostiNije izvesno da bi se u skoroj buduñnosti Crna Gora mogla odvojiti od Jugo-slavije - barem ne lako i mirno. Izvesno je, meðutim, da buduñnost nije nastrani Jugoslavije. Ako Momir Bulatoviñ kao novi savezni premijer i nemabazu, bar je u staçu sastaviti vladu za ãest sati strana6

Intervju: VeýkoBulajiñU prvom pos-leratnom raz-govoru za ju-gos lovenskemedije, pozna-ti reæiser obja-ãçava svojp r e d s t o j e ñ ifilm i ospora-

vaçe sopstvenog rada, osvrñe sena bivãu jugoslovensku kinema-tografiju i analizira politiåku situ-aciju u Crnoj Gori strana 42

Kosovska ekonomija:Pod zemýom bogato, nad zemýom za-rañeno, Kosovo danas tavori izmeðu ratai bede. Dominiraju dve priåe: srpska sevezuje za proãlost, svetiçe i manastire,a albanska za Kosovo-republiku

strana 28

Mediji:Katil ferman za ANEMHoñe li vlast uspeti da uniãti radio i TVstanice koje emituju nepoæeýnu slikustvarnosti? Dirigovani haos "u eteru"

posluæio je ministrima za bestidno hval-isaçe kako u Srbiji cveta hiýadu me-dijskih cvetova da bi mogli da zabranerad nezavisnim elektronskim medijima

strana 23

Univerzitet:Ãta ñe vamautonomija?Vlada imenuje rektore,dekane i - profesore. No-vim zakonom briãe i sa-vete fakulteta i univerz-iteta kao posledçi osta-tak samouprave univer-ziteta. Vlast se poziva na

"francuski model" u nameri da ostvari "sovjetsku" kontrolustrana 20

D R A K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

23. MAJ 1998.BROJ 396

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

V.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKTeofil Panåiñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ,Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik

fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ,Roksanda Ninåiñ, Duãan Reljiñ, Seãka Stanojloviñ(svet), Nenad Stefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm(politika), Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã

Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina, DuãanVeliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;

Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,3241-633, Telefaks: 3238-662

E-mail: [email protected]: http://www.vreme.com

"VREME INTERNATIONAL" ZeitschriftenverlagsGes.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,

Austria, USSIN: ATU 37757904Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Firma radiSuðenje novinaru "Vremena"

Pred opštinskim sudom u Vaýevu nastavýeno je suðeçe novinaru nedeýnika"Vreme" Draganu Todoroviñu, koga je Selimir Maksimoviñ, predsednik Privrednogsuda iz Vaýeva tuæio za klevetu. Kad veñ nije bilo Mire, Vaýevu se na dan çenog na-

javýenog dolaska dogodio predsednik. Istina samo Privrednog suda, Selimir Maksimo-viñ. I to u opãtinskom sudu, na procesu koji je organizovan po predsednikovoj privatnojtuæbi protiv Todoroviña. Predsednik Maksimoviñ je naãao da je – u tekstu o zbivaçimau Vaýevskoj ãtampariji – oklevetan, da mu se naãkodilo åasti i ugledu, da je kompromi-tovan zajedno sa porodicom, da je sve to, çega i çegove liånosti ãto se tiåe, stvorilosumçu i nepovereçe kod kolega i javnog mçeça...

Na drugom roåiãtu – poãto je prvo odloæeno jer predsednik Privrednog suda i ad-vokat mu nisu pravilno sastavili tuæbu – Selimir se pojavio liåno. Liåno je bio prisutan ioptuæeni i nekoliko desetina radnika Ãtamparije, kao i prvi put, sve sa bedæevima"Vreme Todora" (nadimak novinara, i ime firme u kojoj kleveñe, naravno). Sudija Saãa

Obradoviñ joã jedared, zbog interesovaça javnosti, otvori veliku i sveåanu salu, i dobikompliment od javnosti da je "ko lutka". Advokat optuæenog Bojana Ljubinoviñ – An-drejiñ, iz Beograda, proveri da li su tuæioci uredili tuæbu. Sudija je obradova da jesu, iodbi zahtev o neblagovremenosti iste. Glavni pretres bi odræan. Na pitaçe sudije, novi-nar odgovori da je za mir spreman, tuæilac bi odluåan, "ni pod kakvim uslovima". Op-tuæeni iznese da drug Selimir nije bio tema çegovog teksta, da je sporne podatke dobiood åelnika ãtamparije i radnika koji su æeleli da ostanu anonimni, te da nema razloga dase oseña krivim. Predstavi se i Selimir, predsednik suda, od oca Svetislava, roðen 1933,u Osladiñu. Opomenut na duænost kazivaça istine i posledice laænog iskaza. Razumeo.Selimir obavesti da su o çemu iznete sve same neistine. Advokat optuæenog ga upita dali çegov sin ima firmu koja je poslovala sa Ãtamparijom. Maksimoviñ odbi da çegovsin ima bilo kakve veze sa firmom iz Beåa, zbog åijeg pomiçaça dræi da je oklevetan,ne pogodi ime sinove firme, dozvoli da je, moguñe, poslovala i sa ãtamparijom, "jer fir-

ma radi, ima partnera dosta". A da li je bio upoznat sa postupkom u çegovom sudu,tokom koga je sud registrovao dva direktora. Kako da ne, odgovori sudija, ali samo zatoãto "ãtampa ãtampa, a radio priåa", liåno ne, jer trebalo bi da bude "vila Raviojla da zaviriu svaki predmet". Inaåe, u çegovom sudu se vrlo nezavisno radi. Tu nasta smeh u "jav-nosti" koja bi uredno opomenuta. A da li je imao kontakte, sa registrovanim i bivãimdirektorom ãtamparije Jordanom Radovanoviñem, protiv koga se vodi kriviåni postupakzbog uspeãnog poslovaça? Predsednik Selimir se ispovedi da se sa pomenutim sretaosamo u hodniku, inaåe poznaje ga, dok je ovaj bio predsednik omladine a Selimir onepartije. Optuæba se javi da odbrana odugovlaåi, "da se udaýavamo od glavne stvari". Suddonese reãeçe da se pretres odlaæe. Da se sasluãaju svedoci. Optuæba ih ne imade,odbrana predloæi predsednikovog sina Gorana, zastupnika sporne firme iz Beåa, kriv-iåne spise bivãeg direktora Radovanoviña, predsednicu Upravnog odbora ãtamparije, iz-vode iz predsednikovog suda o sinovýevim firmama. Sudija upita za adresu svedoka

Gorana Maksimoviña. Dobi je od oca Selimira, tek poãto je ovaj saznade od advokata.Sudija obavesti optuæenog novinara da je çegovo prisustvo na sledeñem roåiãtuobavezno. "Javnost" obavesti sudija da to obavezno vaæi i za çih.

P. PAVLOVIÑ

NEDELJA16 – 23. maj

Razgovori sa MiloãeviñemAko je sa Slobodanom Miloãeviñem teãko ostvariti komunikaciju, tu vam je Milan

Miloãeviñ, novinar "Vremena", koji, od proãlog utorka, vodi Pres klub beogradskogMedija centra. Ova tribina ñe se odræavati svake nedeýe i biñe posveñena nekoj aktuel-noj temi. U utorak se govorilo o reperkusijama smeçivaça Radoja Kontiña, a gosti trib-ine bili su: Ljubomir Madæar, Stevan Liliñ i Ogçen Pribiñeviñ.

Glasovima mnogobrojnih novinara odluåeno je da je najboýi termin za odræavaçeovih tribina – ponedeýak u 12 åasova. Po reåima domañina Milana Miloãeviña ta æeýabiñe poãtovana.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 523. MAJ 1998.

3 96 3 96 3 96 3 96 3 96 3 96 3 96 3 96 3 96 3 96

A

Krvavo prostoProãli put su za sve bili krivi odvratni slovenaåki friæider-imperijalisti i genocidni hrvatski Jadran-uceçivaåi; sada je inovernika neãto ponestalo. Ovom reæimu su preostali joã samo Crnogorci, posledçi prisutni simbol Drugog

ko je i od zemýe åuda – mnogo je! Reæim kojemåak ni Radoje Kontiñ – smerni i bogobojazni åi-novnik svih dræavnih administracija od Kulina

Bana naovamo – nije dovoýno dobar jer nije dovoýnoposluãan, uvodi u praksu savremenog åoveåanstva sas-

vim nova merila i merne jedinice za bespogovornu oda-nost Gospodaru. Cinici su mislili da su lik i delo dosa-daãçeg saveznog premijera ona prava mera za veliku,gotovo samoponiãtavajuñu vernost Voði (bilo kojem...),a sada se vidi da ima i veñih; jezikom mernih jedinicareåeno, postoje i kilokontiñi, megakontiñi, turbokontiñi,ultrakontiñi...

O fenomenu kontiñizma ima dosta ãtiva i u ovombroju Vremena; nesumçivo je ironija sudbine, i nesum-çivo ima neåeg nepravednog u tome da takvi ýudi, go-tovo bez vlastite krivice, odãetaju u istoriju kao nesh-vañeni pozitivci, oprezni reformisti kojima lo-kalni Hazjajin nije dao da doðu do izraæaja.Pamñeçe nekih b(r)ezobraznih pojedinaca

je tvrdokorno, i oni se señaju "druga Raje"iz malo drugaåijih situacija. Bilo kako bilo,sve ñe to ubrzo prekriti posloviåne prolet-çe polenske najezde, i pitam se da li ñe sedo izlaska sledeñeg broja ovog nedeýnika joã neko señati ko beãe taj R. K.?! Molimvas, niãta liåno, no hard feelings: radi se o tomeda u ovom sistemu i mnogo izraæenije individual-nosti od jednog Kontiña nisu niãta do u svakom trenutkuzameçivi toåkiñi u mehanizmu. Setite se æivopisnogVuåeliña, na primer: kada treba javno reñi neãto inokos-no, nigde nema tog poznatog jeziåavca... Ko jednomuðe u Miloãeviñevu maãinu za poniãtavaçe individual-nosti i dostojanstva, taj moæe da izaðe samo izguævan,

ugruvan i isprýan (ãto, doduãe, i zasluæuje). I niãta ga vi-ãe neñe do kraja oprati. Sve to, naravno, pod uslovom dauopãte pronaðe izlaz. Zato je Drug Rajo zapravo sreñanåovek: sa tako malo truda (tek neãto nedoumica i okl-evaça oko Crne Gore) postigao je veliku stvar – jednogdana, kad se budu delile priznanice, i on ñe stati u red zaoveravaçe statusa Miloãeviñeve ærtve! Sva ova aktuel-na halabuka moæda mu komplikuje æivot, ali mu ret-roaktivno åisti biografiju, mnogo viãe nego ãto bi muzlopamtila – ili vlastita inicijativa – ikada omoguñila.

Sve su to, dakako, trice i kuåine, politiåki folklor jed-nog vremena beãåaãña. Ono nad åim se vredi zamisliti jefakat da je smena Savezne vlade bez odobreça – odnos-no, uz izriåito protivýeçe – Skupãtine Crne Gore, ujed-no i kraj ove, a to ñe reñi i bilo koje Jugoslavije. Narav-no, i ovog jutra smo se probudili u zemýi koja ima sa-

veznog predsednika, vladu (veselog Momira Bulatovi-ña, åoveka koji ñe nas, evo, slaæe se i SPO, milom ili si-lom povesti u Evropu), saveznu vojsku, policiju i savez-nog kapitena u fudbalu, åak! Jedino çe definitivno viãenema. 'Ajde da se strpimo do leta, da fasujemo neku me-

daýu na fudbalskom Mundijalu, pa da se razilazimo!Tako smo nekako radili i proãli put, 1991. Samo, ovajput bez oruæja, ako biste bili ýubazni...

Proãli put su za sve bili krivi odvratni slovenaåkifriæider-imperijalisti, i genocidni hrvatski Jadran-uce-çivaåi; o podlim bosanskim fundamentalistima (odkojih mnogi piju brýu i tamane sviçetinu samo da bizavarali trag, u svrhu famoznog medijskog rata) da ine govorimo. Sada je inovernika neãto ponestalo, osimkosovskih Albanaca, koji ionako neñe da se igraju snama. Ovom reæimu su preostali joã samo Crnogorci,posledçi prisutni simbol Drugog, posledça grupaOnih Koji Nisu Mi koja je joã imala strpýeça da sebakñe s nama. Sada su i oni dobili ono ãto su, zbog

naivnosti ili åega veñ, i zasluæili. Ova preostala Jugo-slavija, za koju je od samog poåetka malo reñi da jekrça, i da joj to ime stoji koliko i maåku teleña glava,ima lepe ãanse da se raspadne i skonåa saplevãi se oisti kamen kao i prethodna. Ideja i praksa Jugoslavije,one s kojom se misli ozbiýno, je ideja federalizma. Aovaj, pak, znaåi partnerstvo. A partnerstvo je pos-ledçe ãto Miloãeviñ æeli da ponudi bilo kome na ovomsvetu. Jer ono podrazumeva ravnopravnost, saradçu itoleranciju. A da je Miloãeviñu ikada bilo stalo do toga,

ne bi utroãio onoliko truda – i åaura – ni naruãeçe one prethodne Jugoslavije. Njemu

su partneri u politici potrebni samo akopristaju da u tom odnosu veåito budu pasivni. A svakome to, nekako, jed-nog dana dozlogrdi...

Moæda vam se ovo poreðeçe åinivulgarnim, ali posle deset godina æiv-

ýeça u svakodnevnoj apokalipsi Milo-ãeviñeve vladavine, to je i najmaçe i na-

jblaæe ãto se moæe reñi. Ne zasluæuje on,vaistinu, toliku frivolnost. Sve je kod çega, zap-

ravo, krvavo prosto (bloodsimple), odnosno i krvniåkii prostaåki. Od çegovog dolaska na vlast, svaki se naãdan svodi na permanentni konflikt sa Svima Koji Nisu(Kao) Mi. Od dogaðaça naroda do danas, u Srbiji iokolini nije bilo dana kada se nije trebalo najozbiýnijebrinuti o najneposrednijoj sutraãçici. Sve je bilo, i je-ste, samo parada nasiýa, siledæijska arogancija aparat-åika koji je zaseo na tron zato ãto je bio bezobzirniji odsvojih konkurenata, garnirana urnebesno farsiånom,ali i opasnom palanaåkom arogancijom jedne, u os-novi, smeãne precioze koju su laskavci slagali da jenauånik.

Zato nam ponovo preti rat – i to na dva fronta – isve ogoýenija diktatura. Vlastoýubýe i sujeta bespri-zornog vladarskog dueta ne poznaju granice. Jedinoãto je degutantnije od çih, to je bulumenta kastriranihpolitiåkih zombija koja ih opsluæuje. Vladajuñi parbarem igra u krupan ulog – zato je niãtavnost çihovihlakeja potpuno poraæavajuña. Treba videti åime je

Kontiñ zasluæio milost da ga ispiãu iz tog nedostojnogdruãtva. s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.



TEMA Vremena

Agonija neizvesnostiNije izvesno da bi se u skoroj buduñnosti Crna Gora mogla odvojiti od

Jugoslavije – barem ne lako i mirno. Izvesno je, meðutim, dabuduñnost nije ni na strani Jugoslavije

Agonija neizvesnostiustavna ravnopravnost Crne Gore u fed-eraciji, jer se Skupãtina te Republike izjas-nila protiv pomenutog poteza. Malo jeverovatno da ñe se ova posledça Jugo-slavija odræati sa takvom politikom i, posvemu sudeñi, dræava ulazi u period ago-nije neizvesnog trajaça sa moguñimkrvavim ishodom.

2000 DANA: Sam Radoje Kontiñ je usvemu tome najmaçe bitan.Veñ decenija-ma mlaka politiåka liånost, veåiti uåesnik uraznim vladama bivãe i sadaãçe Jugo-slavije (neko je izraåunao da je on samo na

mestu premijera SRJ proveo 2000 dana),otvoreno je u Skupãtini SRJ 18. maja op-tuæen da je pokazao "uzdræanost i æeýu zanemeãaçem" u krizu u Crnoj Gori – ãtoznaåi da se nije svrstao na Bulatoviñevustranu. Ostavãi Rajo do kraja, Kontiñ je usvoju odbranu dugo govorio o naftnim de-rivatima i monetarnim agregatima i nijesmogao snage da bilo ãta kaæe o stvarnimuzrocima krize u jugoslovenskoj federacijii o pravim razlozima sopstvene smene.

Kontiñ je u ovoj priåi vaæan kao sim-bol. Prevashodno zahvaýujuñi çemu inaåelniku Generalãtaba Momåilu Periãiñu,u januaru nije zloupotrebýena vojska kakobi se spreåila inauguracija predsednika

Mila Ðukanoviña. U skorijoj proãlosti, nijese potrudio da autoritet Vlade podmetnepod projekat Radio-televizije Jugoslavijekoju je osnovala Jugoslovenska levicaMiloãeviñeve supruge prvenstveno zato dabi vodila informativni rat protiv Mila Ðu-kanoviña. Miloãeviñ je ocenio da se uobraåun sa Ðukanoviñem sa Kontiñem viãene moæe.

Glavni posao oko Kontiñevog smeçi-vaça u Skupãtini SRJ nisu obavili poslani-ci iz redova Socijalistiåke narodne partijekao formalnog inicijatora celog postupka,

veñ istaknuti ålanovi Jugoslovenske levicei Srpske radikalne stranke. Prvi su, kao ãtoto inaåe åine uvek i na svakom mestu, na-padali Ðukanoviña, a drugi su bili zaduæe-ni da mu pokaæu da mu neñe biti dozvoý-eno da na bilo koji naåin utiåe na vlast usaveznoj dræavi. Ponavýajuñi, kao i svi os-tali Miloãeviñevi ýudi u Skupãtini, da jeinicijativa za smeçivaçe Kontiña "legalnai legitimna", Æivko Ãoklovaåki (JUL) re-kao je da je "i tragiåno i komiåno i sramnoda se ovakva inicijativa brutalno zloupotre-býava od grupe ýudi na vlasti u CrnojGori, ovo je potez politiåkih oåajnika izloupotreba parlamenta, åime se ruãi SRJ içen Ustav, ãto nisu uradile ni lati-

Samo osam dana poãto je Socijal-istiåka narodna partija bivãegpredsednika Crne Gore MomiraBulatoviña inicirala smeçivaçepredsednika savezne vlade, Ra-

doje Kontiñ ne samo ãto je smeçen, nego je i Momir Bulatoviñ postao novi saveznipremijer.

Predsednik Jugoslavije SlobodanMiloãeviñ je ekspresnim proizvoðeçemsvog crnogorskog paæa u funkcionera sanominalno najveñim ovlaãñeçima u dræavipokazao da nema nikakvu nameru da saåe-

ka rezultate parlamentarnih izbora u CrnojGori 31. maja, na kojima se oåekuje(doduãe tesna) pobeda reformskih snagaMila Ðukanoviña, i dopusti da mu ta pobe-da ugrozi pozicije na åelu savezne dræave.

Naåin Kontiñevog smeçivaça doka-zao je i da Miloãeviñ ne meça metodobraåuna sa politiåkom konkurencijomviðen prilikom politiåke eliminacije Do-brice Ñosiña, Milana Paniña i DragoslavaAvramoviña, kao i da najviãe organedræavne vlasti – Skupãtinu i Vladu SRJ – idaýe smatra samo priruånim sredstvima zaosiguravaçe svoje vladavine. Najozbiýni- ja posledica Kontiñevog smeçivaça je,meðutim, to ãto je flagrantno naruãena

Skupãtinski udarSkupãtinski udar

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.



noameriåke hunte". LjubiãaRistiñ (JUL) objasnio je da je razlog za Kontiñevusmenu zauzimaçe neutral-nog stava prema sukobu u

Crnoj Gori: "Ne moæe se bitineutralan po pitaçu buduñ-nosti dræave, jedinstvene

ekonomije, informativnog prostora, spoý-ne politike, po pitaçu da li jedna politiåkaopcija podræava zajedniåku buduñnost ze-mýe ili je druga ugroæava". Ristiñ je dodaoda "opcija Mila Ðukanoviña nije samoruãeçe, nego izdaja zemýe".

Vojislav Ãeãeý (SRS) je sa svoje stranedao tumaåeçe da "mi smeçujemo Kontiña jer ga veñina poslanika ne æeli na tom mes-tu", da "u naãoj Skupãtini ne transpon-ujemo politiåke sukobe u Crnoj Gori, to ñe

se reãiti na izborima u Crnoj Gori", te da bibilo "pametno da se ne otvara ustavna ipolitiåka kriza po ovom pitaçu", pouåivãi joã Ðukanoviñeve pristalice da se "voýaveñine u parlamentu mora poãtovati, a da li je to nekom po voýi, çegova je stvar",odnosno da se "ne moæe uceçivati saveznadræava". Tomislav Nikoliñ (SRS) objasnio je da "ni SNP ni Demokratska partija soci- jalista ne odreðuju interes Crne Gore, veñda to åine biraåi", da se "drastiåno pogorãa-va odnos DPS-a prema opoziciji", da su"ugroæena prava åoveka, a kad su ugroæe-na prava åoveka, tad reaguje SRS". "Boýebi vam bilo da se mirnije spremate zaizbore, jer ñete i ubuduñe zajedno raditi",poruåio je Nikoliñ.

DESTABILIZACIJA: Ðukanoviñeviposlanici su, meðutim, bili drugaåijegmiãýeça. "Ovo je poåetak ruãeça Jugo-slavije" (Stefan Suãiñ); "Ovde se radi osuãtini odnosa u SRJ... Crna Gora se nijeudruæila sa Srbijom da bi postepeno nesta- jala" (Mihajlo Buriñ); "Crna Gora jeizmeðu 14. i 15. januara bila na ivicigraðanskog rata. Nemojte da se opet stvarata atmosfera... Ovo je pokuãaj destabiliza-

cije Jugoslavije" (Ðorðe Pribiloviñ).Crnogorski poslanici koji predstavýajulegalnu vlast u toj Republici mirno su pre-glasani u Veñu republika – Veñu koje i pos-toji da bi se obezbedila ravnopravnost dvepo veliåini potpuno nesrazmerne ålanicefederacije. (Veñe republika åini po 20 po-slanika iz Srbije i Crne Gore koje birajurepubliåke skupãtine. Skupãtina Crne Gore je pred zasedaçe saveznog parlamentaopozvala ãest Bulatoviñevih poslanika zatoãto ne postupaju u skladu sa odlukama re-publiåke skupãtine, ali to u federalnom par-lamentu nije uvaæeno, nego su ta ãestorica

nastavila da rade kao da se Skupãtina CrneGore nije ni oglasila.)Skupãtina Crne Gore je dan posle

zasedaça saveznog parlamenta odluåila daneñe priznati protivustavnu odluku Veñarepublika o smeçivaçu Kontiña, niti çi-hove buduñe protivustavne odluke. CrnaGora ne priznaje novog premijera, pa

samim tim ni novu Vladu. Milica Pejan-oviñ-Ðuriãiñ, predsednik DPS-a, otiãla jekod predsednika SRJ na konsultacije okonovog mandatara i posle toga izjavila da"Slobodan Miloãeviñ nije imao nijedan ar-gument da dokaæe da nije uåiçeno pravnoi politiåko nasiýe u Skupãtini SRJ". Nakonsultacije kod mandatara – sad veñpremijera Bulatoviña – nije otiãao niko izDPS-a.

Dvodnevni postupak imenovaça noveVlade do te mere je neozbiýan da o Vladiu smislu ozbiýnog dræavnog organa, poUstavu SRJ najmoñnijeg organa vlasti,

nema smisla mnogo govoriti. U roku od

nekoliko sati, u utorak 19. maja, Miloãeviñ je obavio konsultacije sa ãefovima par-lamentarnih stranaka i poslaniåkih grupa,imenovao mandatara, i mandatar je takoðeobavio pomenute konsultacije. Sednica Sk-upãtine SRJ, koja se inaåe ne sastaje popola godine i viãe, sazvana je za sredu 20.maj – dva dana posle Kontiñevogsmeçivaça – da bi izglasala novu Vladu i

çen program. Program Vlade zemýe koja je u dubokoj ekonomskoj i politiåkoj krizivaýda je napisan u noñi izmeðu 19. i 20.

maja. I sve to dezavuisaçenajviãih dræavnih institucijadogaða se, izmeðu ostalog,zato da bi Slobodan Milo-ãeviñ, koji se nije otvoreno

ukýuåio u kampaçu Mo-mira Bulatoviña pred pred-sedniåke izbore u Crnoj Goriproãle jeseni, sad jasno podræao svog odan-og åoveka u Crnoj Gori, åoveka koji se u jednoj televizijskoj emisiji hvalio kako jena prijemu u Palati federacije skoro satvremena åekao u redu samo da bi stisnuoMiloãeviñevu ruku i åestitao mu Dandræavnosti SRJ.

Zanimýivo je da se Miloãeviñ odluåiona taj korak iako ispitivaça javnogmçeça u Crnoj Gori pokazuju da Bula-toviñ nije izgubio mnogo glasaåa, mada od

proteklih predsedniåkih izbora nije ni na jednoj dræavnoj funkciji. Veliko jepitaçe i koliko Bulatoviñevo brzo-potezno prebacivaçe na premijers-ko mesto moæe da promeni odnossnaga u Crnoj Gori desetak danapred parlamentarne izbore, jer jebiraåko telo u toj Republici uglavn-om veñ åvrsto opredeýeno izmeðuBulatoviñeve i Ðukanoviñeve poli-tiåke opcije i nije mnogo verovatnoda ih bilo ãta moæe mnogo pokole-bati. A sigurno je da Miloãeviñ neñebaã naroåito moñno izgledati ako,

uprkos tome ãto je i na ovaj naåin"zalegao" za Bulatoviña – Ðu-kanoviñeva struja ipak pobedi naizborima. Zato je Ivica Daåiñ u Sk-upãtini preventivno i rekao da "SPSne zanima ko ñe biti na vlasti uCrnoj Gori, veñ odnos Crne Goreprema zajedniåkoj dræavi" – kao dase te dve stvari mogu razdvojiti.Miloãeviñu je, sve u svemu, oåi-gledno najbitnije da ograniåi ãireçeÐukanoviñevog uticaja na savezneorgane vlasti, ãto je predsednikCrne Gore pokazao otvorenunameru da uradi, pa joã i da u çimapostavi pitaçe prirode Milo-ãeviñeve vladavine.

PROBA: Ono ãto je Miloãeviñsasvim sigurno postigao ruãeçem Kontiña jeste drastiåno pogorãaçe ionako loãihodnosa u federaciji. Milo Ðukanoviñ je 18.maja u kuåkom selu Ubli ocenio da inicija-tori i akteri smeçivaça Savezne vlade æeleda "negiraju crnogorsku dræavnost i ravno-pravnost Crne Gore u Jugoslaviji". "Oni,dakle, hoñe da sruãe Jugoslaviju i da izazo-vu sukobe u Crnoj Gori... Formula nastan-

ka, opstanka i napretka naãe zajednice jeravnopravnost dve republike. Ako nemaravnopravnosti, jasno je – nema ni zajed-

v

SVA VRATA

OTVORENA UBEOGRADU:Momir Bulatoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.



niåke dræave", rekao je pred-sednik Crne Gore.

Zajedniåke dræave ñe for-malno, bar joã neko vreme,verovatno ipak biti. Crna

Gora sa Ðukanoviñem naåelu sve ñe maçe priznavatii poãtovati saveznu dræavu, a Miloãeviñ ñe– kao ãto je procenio Ðukanoviñ – i daýestavýati Crnu Goru na probu "da li ñe pod-neti çegovo svakodnevno naruãavaçeustavnog sistema Jugoslavije, pa dakle icrnogorskih prava u zajedniåkoj dræavi iliñemo mu, konaåno, nekom nervoznomreakcijom, dati dokaz za çegovu kon-strukciju kako Crna Gora ruãi Jugoslaviju".

Miloãeviñ, po svemu sudeñi, zaista jedvaåeka neku otvorenu separatistiåku akcijucrnogorske vlasti – koje dosad nije bilo.

Ðukanoviñ je zasad pokazao dobre æivce ipromiãýenost izjava i poteza – ãto se za sveçegove saradnike ne bi moglo reñi. Unarednim danima i nedeýama Miloãeviñ ñepojaåavati pritisak, a sa pritiscima se pov-eñava opasnost "nervoznih reakcija". Ner-vozne reakcije, opet, u eksplozivnoj situacijikakva jeste u Crnoj Gori lako mogu odvestiu nasiýe, a nasiýe u joã veñe nasiýe.

Nije, meðutim, mnogo verovatno da bibaã u skoroj buduñnosti Crna Gora moglada se odvoji od Jugoslavije, posebno se nebi mogla lako i mirno odvojiti. Najpre,Crna Gora je podeýena – rezultat predsed-

niåkih izbora pokazuje da je skoro pola teRepublike za formulu Momira Bulatoviñao "Jugoslaviji bez alternative". Taj odnossnaga nije se drastiåno promenio, ne pos-toji, dakle, konsenzus, i to je jedna odmnogih bitnih razlika izmeðu, recimo,pozicije Slovenije kad je izlazila iz SFRJ isadaãçe pozicije Crne Gore. Zatim, Slov-enija je imala spoýnu podrãku za ot-cepýeçe, a Crna Gora je zasad, koliko jepoznato, nema. Moguñe je da bi se situacija promenila u sluåaju oruæane intervencijeprotiv Ðukanoviña iz Beograda, ali tomora da je i Miloãeviñu jasno. S druge

strane, veliko je pitaçe u kojoj je meriMiloãeviñ trgovao Crnom Gorom kad je sGelbardom i Holbrukom ugovarao susretsa Ibrahimom Rugovom i koliko ñe joãnastojati da trguje kad se bude odreðivaostatus Kosova. SAD i Zapadu je sadvaænije da spreåe ãireçe sukoba na Koso-vu nego da podræe Ðukanoviñeve reform-ske opcije, posebno ako bi ta podrãka tre-balo da znaåi neãto viãe od finansijske po-moñi i prijema na najviãim nivoima usvetskim prestonicama.

U toj igri æivaca, Miloãeviñ je iskusniji,ali buduñnost nije na çegovoj strani. Sve

je izvesnije, meðutim, da buduñnost nije nina strani Jugoslavije. s

ROKSANDA NINÅIÑ

Momir Bulatoviñ: Premijer vanrednog staça

Momo, ðe ti je bazaBulatoviñ je za samo ãest sati uradio ono za ãta je MirkuMarjanoviñu bilo potrebno viãe od ãest meseci: sastavio vladu

Åovek koji je u staçu da za nekolikosati osmisli i sastavi tako ozbiýanprojekat kao ãto je program savezne

vlade u zemýi totalno iznurene ekonomije,obavi neophodne konsultacije sastranaåkim prvacima i dobije çihovu po-drãku, izabere ministre, i uz to bude us-

toliåen za premijera veñ sutradan poãto jekandidovan – zasluæuje svakako neupore-divo veñe priznaçe i divýeçe od onogakoje je predsednik SR Jugoslavije SlobodanMiloãeviñ izrazio u svojoj specijalnoj izjavi,rekavãi kako je Momir Bulatoviñ, novoizab-rani predsednik savezne vlade, "nesumçivonajuglednija liånost u Crnoj Gori". Åovektakvih kapaciteta i politiåke veãtine, sposo-ban da za gotovo ãest sati (zlobnici kaæu ãestminuta) sastavi vladu i uradi ono za ãta je,na primer, jednom Mirku Marjanoviñu u Sr-biji trebalo viãe od ãest meseci, oåigledno jepolitiåki igraå takvog formata da se jed-nostavno ne moæe meriti nikakavim modla-ma malene Crne Gore.

U svakom sluåaju, zahvaýujuñi Slo-bodanu Miloãeviñu, u SRJ danas postojedve vlade za Ginisa. Onu Marjanoviñevu je

predsednik Lige socijaldemokrata Vojvod-ine Nenad Åanak i zvaniåno prijavio Ginis-ovom birou. Nova savezna vlada MomiraBulatoviña takoðe je izgleda blizu Ginisa,ako je po logici stvari, sastavýaçe saveznevlade i usaglaãavaçe razliåitih republiåkihinteresa neuporedivo teæi i pipaviji posao

od sastavýaça jedne republiåke vlade.PREKO NOVINA: Sam Bulatoviñ je

sopstveni dolazak na premijersku funkcijuobrazloæio pre svega æeýom da pruæi pundoprinos oåuvaçu zajedniåke dræave iravnopravnosti meðu republikama. Odçega se oåito oåekuje da ubuduñe predanoradi na "upumpavaçu moñi" sa repub-liåkog na federalni nivo ãto je zapravo stariplan porodiåne radionice Miloãeviñ-Mark-oviñ. Bulatoviñev dolazak na ovu funkcijumogao bi se, doduãe, tumaåiti i na ovajnaåin: rascep nekadaãçeg DPS-a i izlazakMila Ðukanoviña iz Miloãeviñevog gravit-acionog poýa doneo je pucaçe dojuåer-aãçe nomenkalture ne samo u Crnoj Goriveñ i na saveznom nivou. Postavýaçe Bu-latoviña za saveznog premijera, kako je toovih dana na jednoj tribini u beogradskom

Galeb i guskaU kçizi "Maçe od igre – viãe od æivota" Momir Bulatoviñ zabeleæio je i mnoge

detaýe s poåetka politiåke karijere. Tako je, izmeðu ostalog, opisao i jedno svoje zajed-niåko putovaçe s Brankom Kostiñem i Radojem Kontiñem u jednu opãtinu na seve-

ru Crne Gore gde su iãli da smiruju radnike koji su ãtrajkovali. Kostiñ je tada bio pred-sednik ove republike, Kontiñ premijer, a Bulatoviñ predsednik CK SK Crne Gore. Svatrojica su oåekivala neprijatan susret sa radnicima, uvrede, pa åak i fiziåke napade. U jednom trenutku, vozaå trojice funkcionera zatraæio je dozvolu da se radio-vezom javimiliciji i najavi çihov dolazak.

"Tokom razgovora", piãe Bulatoviñ, "åulo se pitaçe ko je taåno u kolima. Ovaj je(ãofer – prim. aut.) tri puta rekao – galeb, a svaki put je mijeçao broj koji je slijedioposlije ãifre.

Predsjednik Vlade dr Radoje Kontiñ ispod naoåara je pogledao ãofera i upitao ga:- Ãta to priåaã, jadan ne bio! Kakve to galebove spomiçeã!- Pa zar ne znate – odvrati ovaj zbuçeno – to su ãifre za vas trojicu?- Ma kakve ãifre i gluposti – nastavi Kontiñ. – Zaãto nas nijeste pitali, pa da sami

izaberemo. Ovako, nazvaste nas po grdnim ptiåurinama...Iz muke koje nas je pritiskala provalio je neobuzdan smijeh. Branko Kostiñ i ja sa

zadçeg sjediãta smo predloæili da nam, barem za ovu priliku, ãifra bude – guska,buduñi da ta ptica, na kraju svoje karijere, biva oåerupana..."

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.



v

Medija centru primetio politikolog drOgçen Pribiñeviñ, predstavýa oåigledanMiloãeviñev pokuãaj da saåuva jedinstvonomenklature bar na saveznom nivou. Ðu-kanoviñ i çegovi istomiãýenici ubuduñe

viãe ne bi imali nikakav uticaj i pristup od-luåivaçu u saveznoj dræavi. Ranije su barpreko svojih ministara znali da se u SIV-upriåa o devalvaciji. Ubuduñe ñe o tomeuglavnom åitati u novinama. Time se, me-ðutim, i åitava dræava gura u neãto ãto joãne postoji ni kod Ginisa. Odluke saveznevlade vaæiñe samo na teritoriji Srbije,odnosno van Crne Gore, pa ko duæe izdræi.Tako bi i sam Bulatoviñ, koji nema

zvaniånu podrãku svoje republike, mogaoda doæivi da mu bar pola Crne Goreubuduñe uzvikuje ono ãto su çegovepristalice vikale drugim politiåarimatokom "antibirokratske revolucije" – "Mo-mire, ðe ti je baza?!"

ISTI KABINET: Za kçige bizarnostiostaje i podatak da je SRJ za maçe od 48sati izgubila starog i dobila novogsaveznog premijera iz redova novoosnov-ane stranke koja joã nije izlazila na izbore.Stari premijer je isprañen uz povike upravoBulatoviñeve Socijalistiåke narodne partijeCrne Gore da nije dovoýno vodio raåuna oekonomskim reformama i interesimasavezne dræave. Novi kabinet premijeraBulatoviña ostao je, meðutim, kadrovskipotpuno isti – sa svim onim ministrimakoji su zajedno sa Kontiñem vodili ekon-omsku politiku zemýe u proteklih nekolikogodina. Iz sastava nove vlade otpalo jesamo nekoliko ministara ålanova DPS-a, aoni koji su u çu uãli, poput nekadaãçegdirektora podgoriåkog Aluminijumskog

kombinata Danila Vuksanoviña, ne bi sebaã mogli smatrati ekonomskim gorostasi-ma kakvi su nedostajali Kontiñu. Pre bi se

moglo reñi da su jaki iskýuåivo na "patri-otskoj frazi" i da ñe nova vlada, koja ñeneãto kasnije najverovatnije biti "osveæe-na" Ãeãeýevim radikalima (gde ñe samoÃeãeý nañi toliki kadar za tolike vlade), ne-

uporedivo viãe voditi raåuna o patriotskomzdravýu nacije nego o çenom ekonom-skom preæivýavaçu.

Naåin na koji je predsednik SRJ Slo-bodan Miloãeviñ obrazloæio Bulatoviñevukandidaturu ("nesumçivo najuglednijaliånost u Crnoj Gori", "uæiva veliku po-drãku crnogorskog naroda", "beskompro-misni borac protiv kriminala i korupcije)mogao bi uskoro priliåno da8 zasmeta sa-

mom Bulato-viñu. Dogodi lise, na primer,da ovaj Milo-

ãeviñu politiåkinajodaniji Cr-nogorac ne po-bedi na pred-stojeñim par-lamentarnimizborima u Cr-noj Gori, samp r e d s e d n i kSRJ mogao bibiti uteran ulaæ. U DPS-utvrde kako in-terne analize usamoj partijiMomira Bula-toviña pokazu-

ju da on nije "najugledniji" ni u SNP-u, to jest da su funkcioneri ove stranke PredragBulatoviñ i Zoran Æiæiñ boýe kotirani uålanstvu.

ÅEMU ÆURBA: Komentariãuñi za"Vreme" Miloãeviñevo obrazloæeçe zaãtopredlaæe Bulatoviña za novog premijera,politikolog iz Podgorice Srðan Darmanoviñkaæe kako ono liåi na mnoga prethodna, pot-pisana od istog autora. "Sve one kojekadrovski razmeãta Miloãeviñ zapravo dræiu ãaci i oni znaju da su nebitni, da su tu doksu potrebni. Zato ovakva obrazloæeça imaju i jednu crtu podsmeha – åovek se zapitada li to Miloãeviñ zaista hvali onoga kogapredlaæe, ili mu se pomalo podsmeva. UBulatoviñevom sluåaju moglo bi se govoritii o neopravdanoj ishitrenosti. Momir Bula-toviñ je pre nekoliko meseci izgubio jedneizbore u Crnoj Gori (doduãe tesno), a zadesetak dana izlazi na druge na kojima, pre-ma svim ozbiýnim predviðaçima, verovat-no neñe pobediti. Zato je trebalo saåekati satvrdçom o 'nesumçivo najuglednijoj

liånosti'", kaæe Srðan Darmanoviñ.Sagovornik "Vremena" inaåe sumçada je pravi razlog za ekspresno post-

avýaçe novog premijera i tomimo ustava, Miloãeviñevaæeýa da ojaåa Bulatoviñevepozicije uoåi predstojeñihizbora. To bi, po Dar-

manoviñevim reåima, bilosuviãe jednostavno za samogpredsednika SRJ koji, osim onih transpar-entnih, uvek ima i one skrivene ali vaænijeciýeve. Te opasnije Miloãeviñeve nameredolaze obiåno kasnije, i u ovom sluåaju nemoraju se svoditi na uvoðeçe vanrednogstaça. "Liåno ne verujem da se u CrnojGori moæe uvesti vanredno staçe, bar nepo ãkolskim standardima: da neko u Beo-gradu sedne i odluåi da to uradi. Aktuelnavlast u Crnoj Gori realno dræi u svojimrukama mehanizme otpora takvoj vrstinametaça politiåke voýe. Pitaçe je jedino

da li su ti mehanizmi dovoýno snaæni da seodupru u nekim situacijima opasnijim odonih u januaru ove godine posle predsed-niåkih izbora. Osim odluånosti tog eventu-alnog otpora, za daýi razvoj situacije uCrnoj Gori najvaænije je dræaçe meðunar-odne zajednice", kaæe Darmanoviñ.

U politiåkoj javnosti Crne Gore ti stra-ni signali osluãkivani su proteklih dana sabar podjednakom paæçom kao i sve onoãto je stizalo iz zvaniånog Beograda. Na pi-taçe jednog stranog novinara na kakvu po-drãku meðunarodne zajednice moæe daraåuna u sluåaju moguñe konfrontacije sa

Beogradom, predsednik Crne Gore MiloÐukanoviñ je ovih dana izjavio: "CrnaGora veñ uæiva podrãku meðunarodnezajednice i ubeðen sam da sve vrste po-drãke i u buduñnosti neñe izostati. Nadamse, ipak, da ñe i u politiåkom Beograduprevladati razum, da ñe se probuditi odgo-vornost za oåuvaçe zajedniåke dræave imir u çoj, i da nam neñe biti neophodnameðunarodna pomoñ za oåuvaçe stabil-nosti Crne Gore."

Proãlog utorka, na dan kada jeMiloãeviñ promovisao Momira Bulatoviñau novog premijera, u Podgorici je boraviootpravnik poslova ameriåke ambasadeRiåard Majls koji je Ðukanoviñu doneopismo Medlin Olbrajt. "Ãta u ovom pismupiãe", bilo je osnovno pitaçe koje senarednih dana postavýalo po Podgorici, ukojoj, kao i uoåi prethodnih izbora, vladasliåna horor atmosfera i neprekidno radisvojevrsna berza poluistina, laæi, meðusob-nog optuæivaça i "dosije-novinarstva".Podgoricom se istovremeno muvaju irazne protuve, "balkanski ãpijuni" i speci- jalisti obuåeni da åuju ãta treba, ali da vestii glasine puste onda kada treba.

KO ÑE KOGA: U svom prvom nastu-pu pred novinarima novi savezni premijerMomir Bulatoviñ nije iskýuåio moguñnost

SVAKA VAM JE NA MESTU:

Bulatoviñ se pozdravljas Miloãeviñem

T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.10

Duh Vremena

Ljutça na æivotU svemu ovome nekako se najmaçe brinem za Crnu Goru.Tamo se, naime, dobro videlo da nekoliko ozbiýnih, realnih iodluånih ýudi lako mogu da probuãe balon od laæi, gluposti i

zabluda, koji se jedino joã u Srbiji odræava

O

vako, dakle, to izgleda kadåovek reãi da bude vredan iposvrãava sve najveñe poslo-

ve odjednom i za dva dana.Raspiãeã referendum, odbijeãstrance, zaboraviã referendum, prihvatiãstrance, upoznaã se s Rugovom, otpustiãKontiña, pozoveã Bulatoviña, a onako us-put ukidaã slobodne medije i visoko ãkolst-vo. Ovolika brzina ranije nije bila svojstve-na Miloãeviñu koji je umeo da odlaæeposlove, a likvidacije je obavýao oprezno iuz paæýive pripreme. To ãto se sad naglorazmahao verovatno je zasluga zdravekonkurencije u vladajuñoj koaliciji izmeðuSRS-a i JUL-a.

Vojislav Ãeãeý, Ljubiãa Ristiñ i çihovi

kadrovi oåito se uzajamno podstiåu idopuçuju tako dobro da Miloãeviñ jedvastiæe da pozitivno reãi svaki od çihovihnovih predloga za ukidaçe, zabraçivaçe,smeçivaçe i zaustavýaçe. Ovo ne znaåida veñina najzlobnijih ideja nisu i daýe çe-gove, ali oseña se da sad ima poletne sarad-nike, pune samopouzdaça i inicijative.Sasvim je moguñe da je Miloãeviñ åestoprinuðen da obuzdava çihovu revnost.

Ali, poveñana aktivnost nije dodalanego oduzela svaki smisao ovdaãçojpolitici, koja se pretvorila u puko uæivaçeu brzini. Smeçivaçem Kontiña i insta-

liraçem Bulatoviña postavýen je, moæda,evropski rekord, naravno od kada se takvestvari ne obavýaju samo kraýevskim uka-zom. Sastala se skupãtina u Beogradu,poniãtila skupãtinu u Podgorici i smenilaKontiña, pa Miloãeviñ nareðao svestranakåke prvake, odabrao Momira Bula-toviña, a ovaj istog dana nareðao iste pr-vake, sve s Vukom Draãkoviñem i Milan-om Komneniñem. Ne znam zaãto su miova dvojica u tom druãtvu liåili na oneEgipñane koje je Ratko Markoviñ otkrio naKosovu.

Mada se bojim da ñe, pre nego ãtozavrãim ovaj tekst, Bulatoviñ podneti Sk-upãtini izveãtaj o åetvorogodiãçem radu

svoje Vlade, pokuãañu da taj strmoglavifilm pustim sporije, e da bismo razumeliko ãta radi u ovom delirijumu od srpske

politike. Najpre treba znati da iza ili ispredsvega stoji misao gospoðe Mire Markoviñ.Ako kaæete da niste u staçu da shvatite tumisao, pogodili ste u sræ problema. To,naime, ne shvata niko, ãto ona primeñuje ine odobrava. Ãtaviãe, to je vreða i navodina slutçe da je okruæena rðavim, pod-muklim ýudima, poãto gospoða pouzdanozna da je u pravu i da je buduñnost naçenoj strani. Åini mi se da çoj pritom nijepreostalo mnogo ideologije nego se svepretvorilo u golu, gråevitu samoodbranu.Gospoða Markoviñ sad deli ýude samo nadobre i zle, to jest na one koji joj podilaze i

na sve ostale.Ovo je åudan sluåaj potoka koji je kodizvora najmutniji, a posle se izbistri, madavoda ni posle nije preporuåýiva za ýudskuupotrebu. Na poåetku je neodreðenaozlojeðenost gospoðe Markoviñ usmerenana æivot koji se odvija u pogreãnompravcu, ãto çen suprug vredno pretvara utaktiåke varijante iz kojih na kraju proiza-ðu sasvim jasne akcije protiv Univerziteta,radio talasa ili Radoja Kontiña, odnosnoMila Ðukanoviña. Jer, sve je to nepravilno,a povezano i udruæeno da bi zaustavilotoåak istorije, a taj toåak je gospoða Mark-

oviñ liåno. Univerzitet se toliko puta poka-zao kao leglo nepravilnog, nenauånogmiãýeça, da ne zasluæuje da mu se da joã jedna ãansa. Zato je Ãeãeý tu stvar preuzeona sebe i obeñao preki sud za sveneispravne profesore i studente. Kaæe datako rade u Francuskoj i Ãvedskoj, gde jeuniverzitet vlasniãtvo dræave, pa se on ug-ledao na çihove zakone, a to sad liåi jednona drugo, koliko i Ãeãeý na politiåare uFrancuskoj i Ãvedskoj. Lepen bi ga iz Na-cionalnog fronta iskýuåio kao opasnog ek-stremistu ili komunistiåkog provokatora, au Ãvedskoj bi ga dræali u formalinu kaoretku i åudoviãnu zabludu prirode.

Ãeãeý je, dakle, reãio da Univerzitet

da dâ ostavku ukoliko na parlamentarnimizborima u Crnoj Gori çegova partija neosvoji veñinu. U predizbornoj kampaçiBulatoviñ i çegovi sledbenici åesto najav-ýuju kako ñe, kada pobede pozvati u po-

moñ zakone i smestiti iza reãetaka mnogekoji su danas na vlasti a pripadaju DPS-u.Nekoliko dana pre nego ãto je Bulatoviñpostao predsednik SIV-a, predsednik CrneGore Milo Ðukanoviñ takoðe je izjavio na jednom predizbornom skupu: "Liåno sambio izriåito protiv toga da se Momir Bula-toviñ hapsi. Ne zato ãto nema mjestatakvom potezu, veñ ãto Crnoj Gori ne bibila dobra legitimacija pred svijetom daprvi potez novog predsjednika bude dauhapsi – starog. Ali i takva politikastrpýeça ima kraj. Momir Bulatoviñ je po-troãio naãe strpýeçe. Evo, kaæem mu

odavde: neka pokuãa joã jednom da ugroziustavni poredak i stabilnost graðana idræave – pa ñe videti kako ñe proñi utakvom svom naumu".

Ostalo je, dakle, da se saåekaju 31. maji rezultati crnogorskih parlamentarnihizbora, od kojih, viãe nego od ijednih pre-thodnih, zavise izgleda buduñnost i sudbi-na ove zemýe. U dræavi u kojoj institucijesistema odavno ne funkcioniãu moguñe jeinaåe sve – od ponovnog puçeça cevi,meðusobnih hapãeça politiåkih protivni-ka, pa do dugotrajnog politiåkog iz-nurivaça i lomýeça na relaciji Beograd-Podgorica. Najmaçe moguñe od svega jeste vanredno staçe. Kao veoma prak-tiåan åovek, Slobodan Miloãeviñ svakakone bi gubio vreme da proglaãava neãto ãtoodavno veñ postoji.

U svom promotivnom govoru, MomirBulatoviñ je obeñao mnogo toga – brzovrañaçe u svet, privatizaciju, jaåu i sta-bilniju Jugoslaviju, rat protiv organizovan-og kriminala... Ãto se obeñaça tiåe, niKontiñ nije loãe poåeo, ali se ubrzo uveriokako se za malo ãta pita. Bude li seiskýuåivo dræao onoga ãto mu na inaåe na-

jmoñnijoj saveznoj funkciji propisuje idozvoýava Slobodan Miloãeviñ, MomirBulatoviñ bi mogao preko funkcijesaveznog premijera da ostvari i deo svojihmomaåkih snova. Tada je u jednom trenut-ku, kako je to zapisao u autobigrafskojkçizi "Maçe od igre – viãe od æivota",poæeleo da radi kao kelner i vanrednostudira ekonomiju. Ubrzo je, po sopstven-om priznaju, radeñi kao kelner zaradio"blagu deformaciju kiåme".

Funkcija saveznog premijera, bar jedosad tako bilo, zahteva upravo to: punokelnerisaça i neãto malo ekonomije tipa

"ãta smo imali". I, naravno, veomaelastiånu kiåmu. s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 1123. MAJ 1998.

lepo uredi, da se tamo marýivo uåi, dase ne diæe glava s kçige, da stu-denti budu skromni i uåtivi,podãiãani, åisti i da se ne pravevaæni, nego da su obuåeni nor-malno, sliåno ili, najboýe, is-tovetno. Poãto je dræava vlasnik, onamoæe da radi ãta hoñe sa tom svojinom.Ako se dræavi prohte, ona moæe od

Univerziteta da napravi kasarnu, pa komese ne dopada - napoýe. A dræava je u stvarivlast, odnosno vladajuñe stranke. A strankesu tu zbog voða. A ko je voða, ako nijeÃeãeý.

Univerzitet je prva stepenica. AkoÃeãeý uspe u ovome ãto je naumio, nas-taviñe da se peçe nezadræivo, a Univerzitetneñe uspeti da se povrati i uspravi godina-ma. Zato bi bilo vaæno ne popustiti sad, napoåetku, dok Ãeãeý samo preti, blefira izastraãuje. I zato treba znati pravila oveborbe, koja ne odgovaraju ýudima aka-demskog profila. Naime, pravila nema. Upitaçu je gola sila. Kao i prilikom od-luåivaça o frekvencijama elektronskihmedija. Kao i prilikom smeçivaçaSavezne vlade.

Sve su to ratne operacije, planirane kaomuçevite akcije a umotane u pravne akte iskupãtinske odluke, da bi se neprijateýzbunio. Ãeãeý bi da zakonom zaãtiti beza-koçe i brutalnu silu. To znaåi da nikomeneñe pomoñi pozivaçe na bilo kakve za-kone i prava. Zar nismo upravo videli kako je Miloãeviñ ukinuo celu jednu republiku,za potrebe smeçivaça saveznog prem-

ijera? Vaýa, dakle, pokazati realnu snagu,voýu i spremnost na otpor.Kad se ukinu pravila, svako ima onoli-

ko prava koliko uspe da otme. Univerzitetñe biti taåno onoliko slobodan i autono-

man koliko bude jak. Mediji ñe biti neza-visni onoliko koliko se odbrane. Ovasadaãça usredsreðena paýba reæima nasve ciýeve istovremeno ima tu dobrustranu da moæe da izazove sloæan i is-tovremen odgovor. Zato se ovaj trenutakne sme propustiti. Ako nam reæim izgledasuviãe åvrst i nepobediv, to je zato ãto neznamo kako mi izgledamo ogromni iopasni tim ýudima koji sede iza zata-mçenih stakala.

U svemu ovome nekako se najmaçebrinem za Crnu Goru. Tamo se, naime, do-bro videlo da nekoliko ozbiýnih, realnih iodluånih ýudi lako mogu da probuãe balonod laæi, gluposti i zabluda, koji se jedino joã u Srbiji odræava. Miloãeviñ i Bulatoviñsu, oåigledno, u posledçem trenutku ipakshvatili da od predstojeñih izbora tamonemaju åemu da se nadaju, pa su poæurilida otmu Saveznu vladu. U odnosu na maluCrnu Goru oni se oseñaju kao da su podopsadom, utvrðeni u kuli iz koje im nemaizlaza.

Milo Ðukanoviñ bi, na primer, mogaomirno da proãeta kroz Beograd, ãtoponekad i åini, i da ga, moæda, tek jedan od

deset prolaznika mrko pogleda. Miloãeviñto viãe nikad, do kraja æivota, neñe smeti niu Beogradu, ni u Podgorici. Ðukanoviñ bi

imao da se priåuva samo od kakvog ludakaili fanatika, a Miloãeviñ od svakoga razum-

nog i prisebnog. On ipak zna da je çegovastranka u maçini, i da Ðukanoviñ pred-stavýa æivi dokaz da se ovde u politicimoæe biti istovremeno normalan i uspeãan.Baã to je ono ãto je Miloãeviñ hteo da sakr-ije od Srbije, i zato Ðukanoviña smatraizdajnikom i najradije bi ga odcepio zajed-no s Crnom Gorom.

Rekao bih, dakle, da je u ovomzameãateýstvu Miloãeviñ u veñoj neprilicinego Ðukanoviñ, uprkos åudnom dræaçumeðunarodne zajednice, koju je Miloãeviñuspeo da uhvati na krivoj nozi. Taman sureãili da mu, zbog rukovaça s Rugovom,suspenduju sankcije uvedene zbogpucçave na Kosovu, pa nisu stigli da uoåenovi prestup prema Crnoj Gori. Verujemda su ministri najmoñnijih zemaýa pomaloizgubili æivce raspravýajuñi jednomnedeýno o dizaçu i uvoðeçu sankcija.

Moæda nisu sigurni da sankcije deluju.Moæda ne znaju kako da postupe premazemýi koja krãi sve norme i konvencije, ada i sami ne prekrãe te konvencije. Uvekpostoje jako dobra objaãçeça za svakurðavu i neuspeãnu politiku. Ali, makar radisopstvenog dostojanstva, mogli bi da

smaçe uåestalost podizaça i spuãtaça.Inaåe ñe poåeti da liåe na vetreçaåe. s

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.12

konkretan ustupak. "Ja prosto ne mogu dashvatim zaãto taj åovek (Miloãeviñ) stalnoima potrebu da otvara nove frontove. Is-tovremeno uvodi blokadu na Kosovu, ras-tura univerzitet, stvara krizu u Crnoj Gori...

Mi smo sada dovedeni u situaciju da ras-pravýamo zaãto nema mleka i uýa, umestoda radimo na tome da prestane da se puca.Ako se ovako nastavi, ja ñu odustati i otiñikuñi, ali ñe neko drugi otiñi u ãumu."

Ipak, i daýe ima razloga za izvestanoprezan optimizam. Ako se ne moæe reñida je susret Miloãeviña i Rugove 15. majadoneo neke pozitivne promene na terenu,bar nije doãlo do pogorãaça, koga su semnogi pribojavali. Oslobodilaåka vojskaKosova joã uvek povremeno puca na mi-liciju i vojsku (u utorak su jednog policajcavan duænosti izveli iz autobusa i odveli u

nepoznatom pravcu), ali "Glavni ãtabOVK" nije, kao ãto se oåekivalo, izdaosaopãteçe kojim se Rugova proglaãava zaizdajnika. Oni koji su ovih dana imali pril-ike da na terenu razgovaraju sa pripadnici-ma OVK-a kaæu da su i oni svesni da su upatu. "Niti su MUP i vojska trenutno ustaçu da jednim odluånim potezom skrãeOVK, niti je OVK u staçu da krene uofanzivu. Zato veñina gleda da vidi da li ñepregovori doneti neke rezultate, a za rat ni-kad nije kasno", tvrdi jedan dobro upuñeniizvor.

PAROLE: Uopãte, moæe se reñi da jeRugova iz susreta sa Miloãeviñem izaãao jaåi nego ãto je bio. Åak i Bujar Bukoãi,

Kosovo: izmeðu rata i razgovora

Pismo-glavaAko se ne moæe reñi da je susret Miloãeviña i Rugove 15. maja doneoneke pozitivne promene na terenu, bar nije doãlo do pogorãaça

Usredu, 20. maja, dva dana prepoåetka srpsko-albanskog razgovo-ra na nivou radnih grupa, niko u

Priãtini nije znao da kaæe hoñe li tog susre-ta zaista i biti. Glavna prepreka zakazanimpregovorima bila je, naravno, svojevrsnaekonomska blokada koju je Miloãeviñ za-

veo na Kosovu, ali i neki drugi problemi,mahom proceduralne prirode. Sa nestrp-ýeçem se åekalo da se Kris Hil, zvaniånoameriåki ambasador u Skopýu, a nez-vaniåno liåni poverenik Riåarda Holbruka,vrati iz Beograda sa najnovijim stavovimasrpske strane. Hil je, inaåe, ostao u regionunakon Holbrukovog odlaska kako bi se po-brinuo da se pregovaraåki proces, koji suHolbruk i Robert Gelbard s toliko mukeutanaåili nedeýu dana ranije, ne raspadneåim çih dvojica okrenu leða.

FRONTOVI: Drugi problem pojaviose unutar samog albanskog pregovaraåkogtima, koji se joã zvaniåno zove G-15 ali ganeki u ãali zovu G-X, jer su dva ålana dala

ostavku neposredno nakon prvog susretaRugove i Miloãeviña proãlog petka, a novi joã nisu izabrani. Dvojica koja su napustilagrupu su Hidajet Hiseni, lider NovogDemokratskog saveza Kosova (vidi intervju u ovom broju), i Bujar Dugoli, voðaNezavisne unije albanskih studenata. Iako

u grupi, koja u stvari predstavýa priliånoveran presek albanske politiåke scene, ima joã ålanova koji smatraju da je Rugovapreviãe popustio kad se odrekao direktnogstranog posredniãtva, bojazan da ñe se gru-pa raspasti zasad je izbegnuta. "U stvari,otkad su Hiseni i Dugoli otiãli mnogo selakãe razgovara, jer su çih dvojica odpoåetka svaki åas ulagali formalne prigo-vore i bez potrebe zatezali stvar", kaæe za"Vreme" jedan od ålanova G-15, koji iz ra-zumýivih razloga ne æeli da mu se navedeime.

Drugi izvor, meðutim, ukazuje da jeneuspeh pregovora gotova stvar ukolikoMiloãeviñ u dogledno vreme ne uåini neki

Intervju: Hidajet Hiseni

Æir i bombe

H

idajet Hiseni (44), bivãi potpredsednik Demokratskogsaveza Kosova (LDK), danas je jedan od najglasnijih

kritiåara Ibrahima Rugove. U aprilu, Hiseni je sagrupom pristalica iz redova LDK i Foruma intelektualaca Koso-va osnovao Novi demokratski savez Kosova (NLDK), u koji jeuãao i kçiæevnik Redæep Ñosja. Kada je Rugova nakon poseteRiåarda Holbruka pristao da bez posrednika razgovara saMiloãeviñem, Hiseni je u znak protesta istupio iz Rugovinogpregovaraåkog tima (tzv. G-15), osporavajuñi legitimitet ovogtela.

Hiseni je proveo deset godina u zatvoru zbog svog uåeãña upokretu za republiku Kosovo, ãto mu je na albanskoj politiåkojsceni donelo status prvoborca. Govori sjajno srpski i jedan je odretkih albanskih politiåara koji se ne usteæe da kaæe da, uprkossvemu, odræava dobre liåne odnose sa svojim srpskim komãija-

ma. Na samom poåetku razgovora za “Vreme”, Priãtinom suprostrujale vesti o tuåi izmeðu srpskih i albanskih studenata

ispred zgrade Teh-niåkog fakulteta.

HISENI: Ovoãto se sada deãavaupravo je ono åegasam se bojao i na ãtasam svojevremenoupozoravao. Ranijesmo na Kosovuimali sukob izmeðusrpskog reæima iveñine albanskognaroda, ali to joãuvek nije bio sukobdva naroda. Sadaimamo direktne su-kobe studenata sastudentima, nastav-nika sa nastavnici-

ma, a ako su taåne priåe koje åujem, ima i sluåajeva sukoba seýa-ka sa seýacima. To predstavýa uvod u neku vrstu graðanskog rata.Sem toga, problemi oko sprovoðeça sporazuma o obrazovaçupredstavýaju primer pogreãnog pristupa krizi na Kosovu: nije pi-

taçe ãkolstva proizvelo politiåki sukob ovde, ono je samo posledi-ca suãtinskog problema. Doduãe, ovo nije prvi put da se sukob

H A Z I R

R E K A

IZMEÐU RADIKALIZMA IPACIFIZMA: Hidajet Hiseni

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 1323. MAJ 1998.

predsednik "kosovske vlade u egzilu", koji je u ranijim navratima æestoko kritikovaoRugovinu "mekoñu", uzdræao se od teãkihreåi povodom poåetka pregovora i u suãti-ni podræao proces. "Rugovina pozicija je usuãtini sigurna sve dok bude ponavýaozahtev za nezavisnim Kosovom. Pravi

problemi se oåekuju tek kada bude poåelarasprava o suãtini problema, a to je status

prenosi tamo gde nije, i da su ærtve ýudi koji se nisu ni rodili kad sezakuvalo.

Ipak, vi ste napustili svoje mesto u G-15 upravo uoåi poået-ka pregovora. Kako to obrazlaæete?

Dao sam ostavku, ne zbog toga ãto sam protiv pregovora negozato ãto smatram da se nisu stekli uslovi za prave pregovore. Na- jboýi naåin da se onemoguñi pravedno reãeçe je diskreditacijaideje o reãeçu i pretvaraçe realnog problema u neku vrstu igre.Odlazak Rugove u Beograd predstavýa upravo to.

Znate, mi Albanci imamo anegdotu koja dobro ilustruje ovu

situaciju. Ona ide ovako: krenuo åovek na pijacu da prodaje du-van, a u stvari natrpao pun dæak suvog liãña i samo odozgo staviomalo duvana, pa tamo sreo drugog åoveka koji je kobajagi pro-davao orahe, samo ãto je u dæaku bio uglavnom æir. Poãto nisu us-peli nikom da utrape to ãto su poneli, na kraju su razmenili vreñe,pa se svaki smejao kao da je prevario onog drugog. Baã to se do-godilo na susretu Miloãeviña i Rugove: oni jedan drugom prodajulaænu robu. To bi bilo zabavno da nije opasno. Moæete prodavatiæir i praviti se da su to orasi, ali na Kosovu to vodi situaciji gdeumesto æira imate bombe.

Vi ste, dakle, odluåili da se povuåete iz procesa koji vam liåina neåasnu trgovinu. Ipak, poåetak direktnih srpsko-al-banskih razgovora naiãao je na odobravaçe srpskog i al-

banskog rukovodstva, ali i meðunarodne zajednice.To nije prvi put da je meðunarodna zajednica napravila

pogreãnu procenu. Oni su pozdravili i sporazum o obrazovaçu1986, pa vidite ãta se sada deãava. Taj dogovor je svojevremenopredstavýen kao veliki uspeh. Sad imamo joã jedan "uspeh" tevrste, samo posledice mogu da budu joã gore. Dijalog oreãavaçu kosovskog problema ne bi se smeo voditi kao igra, jerta igra nipoãto nije bezazalena. To je izuzetno ozbiýna stvar, kojazahteva ozbiýan pristup.

Ãta bi konkretno trebalo uåiniti da do ozbiýnog dijalogadoðe?

Trebalo bi ostvariti uslove da do toga doðe. Ti uslovi su sle-

deñi: najpre bismo morali da imamo albansko-albanski dijalog opregovaraåkoj platformi; drugo, nema ozbiýnih pregovora bezdirektnog stranog posredovaça; treñe, ti pregovori bi morali dase odvijaju ne neutralnom terenu, i to nakon prestanka nasiýakoje ovih dana sprovode srpska policija i vojska.

Nijedan od uslova koje ste pomenuli trenutno nijeispuçen. Ãta ñete vi i vaãa stranka konkretno preduzeti daih ostvarite?

Mi smo trenutno u procesu reorganizacije, tako da joã uvekne mogu niãta konkretno da vam kaæem. Bitno je da se prekineobezvreðivaçe mirovnog procesa. Izmeðu ekstremistiåkogradikalizma i Rugovinog ekstremnog pacifizma ima puno pros-tora za ujediçeno nenasilno i plodotvorno delovaçe, i mi ñemo

gledati da to iskoristimo. sD. A.

Kosova. To pitaçe, meðutim, joã nije ninaåeto", kaæe za "Vreme" jedan zapadnidiplomata.

U samoj Priãtini, veñina obiånog sveta je raspeta izmeðu straha od nekog inciden-ta kojim bi se oruæani sukob preneo u gradi oåekivaça napretka u pregovorima. Na-petost u gradu je donekle popustila, mada je oprez joã tu, i ulice su posle sumraka sa-

blasno prazne. Parole ispi-sane na jednom zidu uglavnoj priãtinskoj ulici(nekadaãçoj Marãala Tita, adanas Vidovdanskoj) dobro

ilustruje proces u kome sekreñe albansko javno mçe-çe. Na tom zidu joã stojereåi "Mir, sloboda, nezavis-nost" ispisane belom farbomna albanskom i engleskom jeziku, a preko çih sveæije,crnim slovima, i samo na al-banskom: "Qumja, Liri,UÅK" (Ustanak, Sloboda,OVK). Na nedavnim al-banskim demonstracijama uPriãtini, masa je naizme-niåno skandirala "Rugova!

Rugova!" i "UÅK! UÅK!",oåigledno bez uvida daizmeðu ta dva faktora postojisuãtinsko neslagaçe kad jereå o metodu, ako veñ ne ociýu.

U stvari, taånije bi biloreñi da se tu radi o dva lica jednog novåiña.Ibrahim Rugova, intelektualac koji tvrdi damu je uzor Mahatma Gandi, jeste lice kojeAlbanci æele da pokaæu svetu; UÅK je licekoje æele da pokaæu Srbima. Poåetkompregovaraåkog procesa taj novåiñ je baåenu vazduh, a verovatnoña da ñe izañi glavaili pismo je taåno pola-pola. s

DEJAN ANASTASTASIJEVIÑ

R E U T E R S

RUKA RUCI: Rugova i Miloãeviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.14

Srbi na Kosovu

Staklo i sladoledPosle intervencije policije slomýeni su mnogi prozori istudentski bunt u Priãtini. Iako je zvaniåno "snabdevaçenatproseåno", poåele su nestaãice, a cene rastu

kog skupa dobacivali su im uvrede ipozivali ih na tuåu. Kada je albanska dele-gacija, koju je predvodio Avduý Ramaj,uãla u zgradu, okupýeni studenti su po-besneli. Nemoñni zbog policije, da bilo ãta

naæao uåine delegaciji, potråali su uzbrdo,prema albanskoj deåurliji na vrhu brega.Kameçe je letelo na sve strane. Nastala je jurçava u kojoj je stradalo mnogo prozor-skih stakala i poneki automobil. Mlade Al-bance nisu uspeli da uhvate, a albanski iz-vori tvrde da je najteæe povreðena devojkakoja je beæeñi nezgodno pala i polomilanogu. Nekoliko odvaænijih policajaca, åiji je broj naprasno porastao, zaãli su meðuzgrade da razdvoje sukobýene strane.Sledilo je nekoliko naizmeniånih juriãa.Uzbrdo-nizbrdo-uzbrdo. Kasnije surazjareni albanski tinejdæeri demolirali

jedan gradski autobus, malo daýe u na-seýu, i naterali policiju u beg.RASPUÃTENI AKADEMCI: Uåe-

snici protesta su ubrzo odluåili da krenu uãetçu kroz grad. Meðutim, na put im sepostavio kordon policije. Taj kordon nijebilo teãko zaobiñi, pa su se studenti, kojih je veñ bilo oko hiýadu, polako pomerali kagradu. Najåeãñe su vikali: "Slobo, pizdo,Kosovo si izd'o." Na nekoliko stotina meta-ra od mesta okupýaça, kordon je konaånopukao i kolona je slobodno krenula ka Ko-rzou. Zastala je kod zgrade Albanoloãkoginstituta, koja je ostala bez pet-ãest prozor-skih stakala, i kod rektorata. Poãto se nekovreme skandiralo: "Rektore, pizdo, stu-dente si izd'o" (Rektor Papoviñ je 13. maja,posle ponovnog izbora na tu funkciju, izjavio da: "Predaje fakultetskih zgrada neñebiti"), kolona, koja je narasla na viãe hiýa-da demonstranata, nastavila je put glavnomulicom. Pucalo je poneko staklo, a jedansanduk za uliånu prodaju sladoleda raz-vaýen je i poharan.

Kolona se sa Korzoa uputila na Dra-godan, prema zgradi Ameriåkog informa-tivnog centra. Promenili su se slogani.

Sada se prolazilo kroz åisto albanski deograda, pa se vikalo: "Udri, udri, udri Ãipt-ara", "Drenica, Srbica, ãiptarska grobnica".Sve se zavrãilo kad su zvaniånici Informa-tivnog centra primili studentsku delegaciju.Poãto su "zahtevi predati", okupýeni su sevratili odakle su doãli.

Univerzitetska godina u Priãtini je, dop-isom Ministarstva prosvete, zavrãena 15.maja, a u toku je vanredni ispitni rok.Maãinski, Elektrotehniåki i Arhitektonsko-graðevinski preseýeni su u zgrade Filozof-skog, Prirodno-matematiåkog i Filoloãkogfakulteta. Na Univerzitetu se priåa da su

baã te tri zgrade "sledeñe na redu". Spora-zum o obrazovaçu predviða da sve zgradeUniverziteta budu dostupne i srpskim i al-

sastanemo, da vidimo da li posle onog si-noñ ima smisla da nastavýamo", rekao jeza "Vreme" jedan od ålanova tog odbora.Poãto mu pogled padne na demoliranuzgradu, dodaje: "Mada ne vidim svrhu."

Ipak se na ulazima u studentske domo-ve tog prepodneva mogao proåitati plakatispisan crvenim flomasterom, na kome je

pisalo da se pozivaju svi koji u sebi imajuimalo srpstva ("srpstva" podebýano) da do13 åasova budu ispred zgrade Tehniåkogfakulteta, "jer se oåekuje dolazak Ãiptara".

Do navedenog vremena u ulici iznadsporne zgrade pojavilo se oko dvesta ýudi.Åule su se piãtaýke, i vijorila crna zastavasa mrtvaåkom glavom i natpisom "S ver-om u Boga – Za kraýa i otadæbinu". Polici- ja nije dozvolila da se niz stepenice siðe dosamog fakulteta. Zgrada Tehniåkog fakul-teta se nalazi na poýani u podnoæju Sunåa-nog brega, na åijem vrhu su blokovi zgradanaseýenih uglavnom Albancima. Izmeðu

zgrada, na padini iznad fakulteta i okupý-enih studenata, stajalo je nekoliko desetinamladih Albanaca. Neki od uåesnika srps-

nogom izvela (iznela) oko stotinu studena-ta koji su se tamo zatekli. U zgradi, koja jesaglasno Sporazumu o obrazovaçu izme-ðu srpske vlade i predstavnika kosovskihAlbanaca trebalo da bude otvorena za al-

banske studente do 15. maja, veñ desetakdana je spavalo oko stotinu studenata dræa-vnog Univerziteta, koji su traæili poniãteçeSporazuma i ukýuåivaçe predstavnikaprofesora i studenata u nove pregovore.

Izbaåeni studenti, pojaåani kolegama izobliæçih domova, zasuli su zgradu ka-meçem. Nekoliko najradikalnijih studena-ta pokuãalo je da zapali zgradu, ali su inter-venisala åak tri vatrogasna vozila, pa jevatra odmah ugaãena. "To nam je jedinagreãka", priåao je kasnije jedan od iznes-enih, "ãto nismo zapalili krov". Okupýaçestudenata u ponedeýak nije organizovao

Odbor studentskog protesta "Priãtina '98.",koji je sve do nedeýe uveåe rukovodio stu-dentskim akcijama. "Mi tek treba da se

red ponoñ, 17. maja, policija je upa-la na Tehniåki fakultet u Priãtini i uzponeki pendrek po leðima i ãutP

IZNOÃENJE I PENDREÅENJE:Tehniåki fakultet u Priãtini

F O T O G R A F I J E : R E

U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 1523. MAJ 1998.

banskim studentima, i to najkasnije dopoåetka nove ãkolske godine. Trebalo bi dase nastava organizuje po etniåki åistimsmenama. "Taj u Beogradu koji je potpisaonastavu u smenama, ili nema pojma ãta se

ovde deãava ili ga je baã briga", kaæe jedanradnik Univerziteta. "Danas se videlo doåega bi to moglo da dovede."

BEZBEDNA SREBRENICA: Priãte-vci su ovih dana zaokupýeni nestaãicama.Nema ãeñera i uýa. Ovi artikli su posledçiput viðeni u ponedeýak, u prodavnicamaDP "Voñar", ali sve je odmah razgrabýeno.Uýe se na crno prodaje po ceni od 19 di-nara za litar. Povremeno nestaje i braãno.Sveæeg mleka ima samo rano ujutro, adugotrajno je poskupelo na deset dinara.Kaæu da to nije niãta prema Ðakovici, gdelitar dugotrajnog mleka staje 22 dinara.

(Srpski izvori tvrde da ðakoviåki pekari,

Albanci, odbijaju da Srbima prodaju hleb.)Ili u Peñi, gde kilogram krompira koãta petmaraka. Bar zelena pijaca u Priãtini radinormalno. Joã uvek ima popularnogPeñkog piva, koje se doprema jedinom

preostalom vezom Peñi sa svetom, putemPeñ-Roæaje (u Crnoj Gori) pa daýe, za Sr-biju.

Iako saopãteçe Ministarstva trgovinetvrdi da se radi samo o redovnoj kontrolipolicijske patrole na svim putevima iz Sr-bije ka Kosovu,takoreñi od susretaMiloãeviñ-Rugova15. maja, patroleoteæavaju prolazkamionima natova-renim hranom. Naparkinzima u blizini

"graniånih" polici-

jskih punktova se s vremena na vreme na-gomilaju ãleperi.

Oglasi o prodaji stanova pojavili su seveñ i u izlozima radçi, i to dvojeziåno.Mnogi su sklonili æene i decu, a po os-

novnim ãkolama najavýuju da ñe nastavuzavrãiti do kraja maja, tri nedeýe ranije."Skloniñemo dete na sigurno, kod mojihroðaka u Srebrenicu", kaæe otac jednogovdaãçeg ðaka. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

Srbi koje je "pojeo mrak"U dvoriãtu kuñe na kraju sela Sibovce, na desetak kilometara

od centra Priãtine, ãest-sedam muãkaraca sedi i åeka vesti oÆarku Spasiñu. "Samo da znamo ãta je – æiv ili mrtav", stalnoponavýa Æarkov otac Milorad. Tridesetpetogodiãçi ÆarkoSpasiñ, vozaå u Elektroprivredi Srbije, nestao 14. maja uveåedok je bio na poslu, za volanom svog terenca marke GAZ, kaæeçegova rodbina. Æarko, zaposlen u ugýenokopu "Balañevac",poãao je da iz Jaçine Vode pokupi vulkanizere koji su tamo up-

ravo zavrãili opravku trake za transport ugýa, ali je posledçi putviðen oko pola deset te veåeri, kako se, u koloni sa joã tri nepoz-nata vozila, kreñe u suprotnom smeru. Od tada mu se gubi svakitrag.

Æarko je, kaæu çegovi, veñ nekoliko meseci bio jedini koji seusuðivao da vozi noñu. Njegovi roðaci za nestanak krive pre sve-ga çegovo preduzeñe. Rukovodioci tog preduzeña, koji su poro-dicu Spasiñ posetili tek 18. maja (poãto su im, kaæu, radnicipripretili ãtrajkom), nisu se ni malo potrudili da zaãtite Æarka.Dolazio je kod Spasiña i Æivorad Igiñ, ali nisu hteli da ga prime.Æarkova majka mu je navodno rekla: "Ti kad dolaziã iz Beogra-da, takvo je obezbeðeçe da ne sme ni praãina da padne na auto.A gde je moje dete?"

Spasiñi kaæu da nisu obavestili MUP. Obratili su se Britanskoj

ambasadi, Ameriåkom informativnom centru u Priãtini, Meðun-arodnom crvenom krstu, Demokratskom savezu Kosova i Par-lamentarnoj partiji Kosova. U PPK-u su im savetovali da se ipakobrate policiji. "Taman posla da se policija umeãa, ko zna ãta bibilo s çim", kaæe Æarkov otac. Spasiñi su angaæovali i liåne veze.Milorad Spasiñ je penzioner MUP-a, Æarkov roðeni brat Simo jetamo radio do pre dve godine, a u istom ministarstvu radi joãnekoliko Spasiña. Prvo su åuli da je ustreýen, zaklan, viðen æiv izdrav... Onda je od jednog Albanca ("Nije baã UCK, ali je malokao oni", kaæe Milorad Spasiñ) stigla naznaka da bi Æarko mogaobiti zatoåen kod tunela na putu Dobroãevac-Glogovac, pored selaBalinci. Navodno je sa çim, u nekakvoj jami pod straæom, joããest talaca.

Ameriåki informativni centar je zatraæio od jednog zapadnog

novinara, koji ima pristup na to podruåje, da proveri ovu priåu.Taj novinar se u utorak 19. maja uputio ka balinaåkom tunelu.

Nekoliko kilometara ispred tunela çegovo vozilo je zaustavilapatrola UCK-a. Ovaj novinar kaæe da je razgovarao sa "oficiromne baã visokog åina", kome je rekao da su "Amerikanci iz Priã-tine åuli od Spasiñeve rodbine da bi on mogao biti tu zarobýen"."Spasiñevi roðaci bi", glasila je daýe poruka, "da znaju ãta je sçim, bio on æiv ili ne. Amerikanci bi cenili kad bi im UCK izaã-la u susret". Oficir je rekao samo da ñe poruku preneti svompretpostavýenom. Isti novinar je istovetnu poruku preneo i "jed-noj liånosti koja u Drenici uæiva veliki ugled". "Poruka je prene-ta", rekao je Spasiñevoj rodbini. "Pokuãavañemo i daýe."

Joã uvek se niãta ne zna o sedmoro starijih Srba koje su izsela Duãanovac kod Deåana joã 22. aprila odveli naoruæani Al-banci, iako su se deåanski Srbi obratili na iste adrese kao iSpasiñi. Tri brata Mikiña iz Kline su do sada jedini osloboðeni

srpski taoci. Oni su oteti 26. a osloboðeni 30 aprila. Iako jeDemokratska stranka alarmirala sve veñ pomenute ustanove i or-ganizacije, upuñeni kaæu da su Mikiñima neuporedivo viãe po-mogli pregovori lokalnih Srba sa lokalnim Albancima.

"Spasiñev nestanak je najznaåajniji do sada", kaæe jedanpriãtinski Srbin. Po Priãtini se priåa da je Spasiñev brat pretio dañe, ukoliko Æarko ne bude osloboðen, zapaliti neko albanskoselo. Postavio je i rok koji je istekao 17. maja u podne.

U Sibovcu ima osam srpskih i nekoliko stotina albanskihkuña. Spasiñi kaæu da ne nameravaju da se sele, jer "nemajunigde niãta van Kosova". Najviãe ih muåi neizvesnost. SimoSpasiñ i taksista, koji je dovezao reportera "Vremena" u Sibovce,Albanac, uspeli su da za pola sata poznanstva sklope opkladu natemu "Je li Æarko æiv ili ne". Sima smo povezli do Priãtine. Iãao

je da poseti Æarkovu æenu i åetvoro dece. sZ. B. NIKOLIÑ

GDE JE ÆARKO SPASIÑ: Kosovska svakodnevica

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.16

Vaýevo: akciono delovaçe JUL-a

Aplikacije za Miru"Najdraæa drugarica" nije doãla da sa drugovima "podelitrenutak", ali su drugovi i bez çe pokazali da su zadovoýnisobom i æivotom i da hoñe joã

Direkcije levice, reåe da se daje maksima-lan doprinos razvoju firme i druãtva, da suu rekordnom vremenu pokrenuli velikeprojekte, meðu kojima je i ovaj, pomenukonkurentnost sa svetom ("Uzor" se bavi

tzv. lon poslovima, ãto u stvari znaåi daiznajmýuje radnu snagu strancima), ISO9000, poveñaçe proizvodçe, standarda,aranæmane, buduñnost... Radnike, koji subili iza æice, van slavýeniåkog terena, pita-mo ãta oni kaæu. "Ko nas pita", odgovaraju.Radi se, eto, ãilo se baã za Miru Markoviñ.Uvozni materijal, crni kompleti sa sivim ibraon aplikacijama.

Folklor nastavi da drma. Muzikanti seizmakoãe, mikrofonu priðe profesor dok-tor Bojiñ. Pohvali druga Saviña za kapac-itete koji su izgraðeni iz "vlastitih sredsta-va", åestita kolektivu ãto raste, napreduje i

razvija se zajedno sa direktorom. Bi joãmalo pesme, pa gosti siðoãe u podrum koji je, za razliku od gorçih katova, biozavrãen i opremýen. Bila molba "da se niã-ta ne doita", taze farba.

SVI U VLADU: Sala za modne revijei joã prostorija. Po sredini crvena itisonskapista koja je preko fontanice sa veãtaåkimcveñem udarala pravo u glavni astal. Zaglavnim astalom domañin i glavni drugovi.Leposava prekrstila i noge i ruke. Stiæe vis-ki, otvori se ãampaçac, Leposava zapuãi,neku belu i dugaåku cigaretu. Poåe modnarevija, devojke iz beogradske agencije"Rene", modeli domañi, "materijal i dizajnuvozni, nameçeni savremenoj æeni kojazna ãta hoñe". Pozvaãe goste u ono joãprostorija. Beãe to "novoizgraðeni resto-ran". Ambijent visoke klase, meni iposluga iz hotela visoke "A" kategorije.Leposava, profesor Milovan i domañinuzeãe da se upoznaju sa prostorom u sepa-reu, ostalima se otvori sala.

Kako su se poduæe upoznavali sa ovimobjektom izgraðenim iz vlastitih sredstava,drugovi omaãiãe sediãte levice. A sediãtenedavno otvoreno. Dræeñi se uspeãne

poslovne filozofije da nema objekta bezvlastitih sredstava, Saviñ je dobio polaprodajnih objekata "Varteksa" u Srbiji(drugu polovinu je ukçiæio "Jumko") i uovaj vaýevski smestio JUL.

Opãtinska sala tesna da primi sve dele-gate i goste. Kaæu da je u ovoj partijiprimetan veliki priliv "mladih ýudi istvaralaca, koji su pravilno i patriotski us-mereni". Delegati ozbiýni, listaju materijal, radnu atmosferu naruãava samo ãkripaozvuåeça. Stvaralaåka tiãina, svi gledajuka ulazu. "Doãla je", kaæe jedan. Drugi, in-formisaniji, "neñe Mira ni doñi, u Gråkoj

je". Drugi imade pravo, uðoãe Leposava iMilovan, dobiãe kilav aplauz. Nakon ãtouteraãe hor za himnu, reå uze predsednik

Srbije. Razýuñene drugove socijaliste, in-terno, upoznaje da bi on bio taj i da je uSkupãtinu iãao jedan poslanik. Kad je tako"zaæiveo" uzima da zaæivýava i kolektiv ukome je direktorovao. Dobija dva miliona

maraka iz Fonda za razvoj, i kredita joã.Kad su ga radnici, u vreme ãtrajka, pitaligde su pare, odgovara da su na Kipru, i daçima liåno raspolaæe. Kao svestan åovek ileviåar, Saviñ je 1,5 miliona maraka odmahvratio, ali kaæu, ne u Fond za razvoj nego uDirekciju jugoslovenske levice. Onda uzi-ma da ãiri kolektiv. Bez dozvole Direkcijeza urbanizam poåiçe da gradi stambeno-poslovne objekte u centru grada (uz fab-riku). Demokrate su izraåunale da je opãti-

na, zbog uzurpiranog gradskog zemýiãta,ostala kratka za dva miliona maraka.

Sveåanost je upriliåena baã u povoduotvaraça jednog poslovno-stambenog objekta. Na prilazima objektu drugovi sao-brañajci i ostali policajci, zaustave, doma-ñini, gosti. Objekat izmalan prvom farbom,iza neopranih prozora na spratovima, viremajstori. Drma folklor, potparile se ãubare.Grunu dobrodoãlica, "Tavala, tavala, taVaýevska podvala"... Rasplete se kolce. Pa joã, udri, podvriskuju igraåi, "igraj,zaigraj"... Direktor uze "da otvori danaãçu

sveåanost". Pozdravi Saviñ potpredsednikavlade profesora i doktora Milovana Bojiña,samu ministarku Leposavu, drugove iz

maja proãle godine – tadaãçi predsednikSrbije siãao je direktno u svoj narod da se

direktno upita sa poãtenim seýacima, rad-nicima i ostalim tipiånim trudbenicima – izVaýevskog odbora JUL-a je najavýeno dana çihovu okruænu izbornu konferencijustiæe "najdraæa drugarica", podrazumeva sesupruga, dr Mira Markoviñ. Poseta je na- javýena i na prvoj strani biltena lokalnelevice, koji je iãtancovan u utorak, na dankonferencije koja je samo trebalo da"potvrdi spremnost za velika dela". No,Mira nije doãla með drugove, zaãto, objas-nila je svojstven-im joj i zdravimargumentima, liå-

no i prisutno dru-garica ministarkazdravýa Leposa-va Miliñeviñ. Le-posava je delega-tima prenela poz-drave predsedni-ce "koja je zbogaktuelnosti politi-åkog trenutka bilaspreåena da sa dr-ugovima podeliovaj trenutak".No, ako "najdraæadrugarica" nije doãla, ajde da vidimo ãta jepropustila, kao i da se upoznamo kako to"najsposobniji, åestiti i mladi ýudi" koraåa- ju u buduñnost koju hoñe nesebiåno dapodele sa svima nama.

RAZLJUÑENI DRUGOVI: Doma-ñin parade bio je mladi a veñ dokazaniprivrednik, predsednik poslanik levice Pre-drag Saviñ (1966). Direktor modne kon-fekcije "Uzor", predsednik Okruænogodbora JUL-a, Saviñ je u Vaýevo stigaokrajem '93, iz Zvornika. Postaje direktor, paaktivista JUL-a, ili obrnuto, doæivýava

opãte "oæivýavaçe". Iako peti na listi levekoalicije u izbornoj jedinici Vaýevo, koja je dala tri leva poslanika, ulazi u skupãtinu

aã negde na godiãçicu åuvene,slavne i istorijske posete SlobodanaMiloãeviña vaýevskom kraju – 22.B

MIRA NIJE DOÃLA: Valjevo

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 1723. MAJ 1998.

Saviñ. Opet pozdravi potpredsednika iministarku. Konstatova da je za svakog na- jveña sreña ako moæe da kaæe da je zado-voýan sa sobom i svojim æivotom. I oba-vesti drugove i drugarice da je on taj. In-formisa delegate da su ideje levice pale naplodno tle, a u programu akcionog de-lovaça reåe da ñe se koristiti iskustva izdosadaãçeg rada za afirmaciju vrednostiLevice, da su definitivno sposobni da obe-zbede materijalni i duhovni razvoj druãtva.Da ñe se u tom pravcu ãiriti saradça sa ko-alicionim partnerima, invalidima, borcimai drugim interesnim organizacijama. Potom

izabrani uzeãe da diskutuju. Izvade papir,pa teraju. Predsednik opãtinskog odboraLjuba Jevtiñ bio je krajçe analitiåan i prag-matiåan. Reåe da su oni åvrsta, pouzdana imasovna organizacija, ãto ih obavezuje nabrojnije uåeãñe u vlasti. Ne samo u vlasti,nego i u privredi. Svi ñe pokazati viãe ak-tivnosti ako im se pruæe uslovi. A kadrovaimaju, koji mogu i hoñe viãe nego do sada.Akcentiraãe probleme i u poýoprivredi,saobrañaju, zdravstvu... Bivãi policajac,Rajko Milinkoviñ, sa formacijskog mestadirektora partijske radio-stanice "Golub",obavesti da su sluãaoci i ålanovi na vremeinformisani. Imaju æeýe sluãalaca, vre-mensku prognozu, vesti iz AMSJ-a, sport,zanimýivosti... izveãtaje sa baletskihveåeri. Da su najboýi uverava ih nagradaKUD "Gradac" (rukovodstvo u ålanstvu)za doprinos ãireçu informisaça. Ispozdra-výa se i izdiskutova i Leposava. ProfesorMilovan zakýuåi da svaki od diskutanata,uprkos strogim kriterijumima, zasluæujemesto u Vladi narodnog jedinstva. Pred-sednik Saviñ bi izabran joã jedared. Horsaåeka da otpeva "Internacionalu". Sve jepaæýivo pratila Mira Markoviñ, predsedni-

ca Levice u Mionici, srdaåno sa ostalimapodeli zadovoýstvo sobom i æivotom. s

DRAGAN TODOROVIÑ

MLAD, A VEÑ DOKAZAN: Predrag Saviñ

Zona sumraka

Vikend jednog lavaSluæbenica omalene poãte, iza "Centropromove" usluge na Dediçu, nije mogla da

poveruje oåima: jeste, nije; ma jeste, ona je... Slavuj koji je u obliæçoj kroãçi nazdravýao jutru, jutru koje se otrglo od noñi i prikýuåilo danima proleña, u taj mah otpeva kadencu...

- Tetiri idladne takte, molim vat...- Recite mi samo na åija imena.- Da nat i Milutinovite...- Idete za Gråku? Ili opet u Kinu? Tek sad sam vas prepoznala...- Nije vadno kud idemo: takte tu jednake da tve pravte i dza cve gradzane!- Ja se izviçavam. Nemam baã åesto priliku da vas vidim, iako vam je naãa poãta naj-

bliæa. Znaåi, vas åetvoro, leepo. Gospodin Kontiñ, dakle, ostaje?- I ottaje i ne ottaje. Videtete. Ta nama ne ide u tvakom tlutaju. A vama bih preporuti-

la da tuvate radno mecto, da ne bitte bat vi bili nedapotleni u demýi koja te jedina u Evro-pi utkoro itkoreniti nedapotlenott.

*Premijer Radoje mahinalno beãe otkopåavao i zakopåavao gorçe dugme na prugastoj

pidæami, kad reski zvuk telefona razbi muånu tiãinu koja se åitavog bogovetnog prepod-neva zlokobno bila nadvijala nad çegovim kabinetom. Ruke predsednika Vlade orosiãese hladnim znojem. On ih obrisa o svoju besmrtnu frizuru (kosa se u isti mah sama oåeãýai vrati u prvobitno staçe).

- Kabinet doktora Kontiña!- Radoje, ja sam. Sluãaj Raki, Milanåe i ja idemo neãto do Gråke, niãta sluæbeno, samo

za vikend, pa da, u ponedeýak se radi, znaã i sam. Ne, ti ne ideã. Ostajeã. Os-ta-jeã uSaveznoj Republici Jugoslaviji. Mislim, ne ideã sa nama. Zato te i zovem. U mom i Mi-lanåetovom odsustvu, ti si najviãi funkcioner. Predsednik Saveznog izvrãnog veña, takoreñi. Naravno. Hteo sam da pripaziã Jugoslaviju, naroåito Srbiju koja je tako lepo prihva-tila Milanåeta, da, samo sad za vikend, jer ako se meni i Milanåetu ãtogod desi, ti si jedi-na uzdanica meðunarodnoj zajednici i jedina uteha graðanima Jugoslavije.

*Znajuñi koliko bi se javnost uznemirila kad bi znala da joj dvojica najboýih sinova lete

iznad pobuçenog Kosova i otcepýene Makedonije, dvojica predsednika su u Gråku poã-la bez pompe, bez himne, sveåanog tepiha, bez konferencije za ãtampu. Pod sloganom"moja supruga, moj bodyguard", predsednici su na put krenuli naoruæani samo braånimdruæicama; avionom je upravýao majstor borilaåkih veãtina koji je istovremeno odliåankuvar i berberin; izvori bliski pilotu-brici tvrde da je posao stjuarda briýantno obavio naãvodeñi kardiolog profesor Bojiñ, kome je pilot za tu priliku obrijao bradu da bi izgledaokao pravi sluæbenik Jugoslovenskog aerotransporta. Åetiri srca od dræavnog znaåaja nisu,dakle, ni tokom leta bila prepuãtena usudu, i zaista nije bilo potrebno da predsednici pu-tuju u dva odvojena aviona, jedan za drugim. Nismo mi Amerikanci. Tamo se boje i kadpredsedniku treba dati anesteziju: zemýa i nacija toboæe ostaju bez glave, bez svesti; dokpredsednika operiãu, potpredsednik je u punoj gotovosti.

Kad bi kod nas, daleko bilo, trebalo dati anesteziju saveznom predsedniku, i republiå-ki predsednik zahtevao bi anesteziju, ameriåkom naåelu naizmeniånosti srbijanski pred-sednik bi suprotstavio naåelo bezgraniåne solidarnosti: uspavajte i mene, neka skalpelraseåe i moje telo, ako za saveznog predsednika nema drugog izlaza... Zaista, naãa obapredsednika, i republiåki i savezni, stavýaju æivote na kocku, samo da bi odleteli u Gråkuradi kapitala neophodnog za procvat Trepåe i Bora. I nikoga, ni pre odlaska na put ni popovratku, ne kiçe priåajuñi ãta su sve u Gråkoj postigli.

Srbija i Jugoslavija doduãe ostanu åitav vikend bez oba predsednika, ali se graðani nima-lo ne uznemire: graðani su kao deca koja u svojoj zaigranosti ne primeñuju da u kuñi nemanikog odraslog, i ne boje se. Kad åuju vrata, za strah je kasno – to se odrasli vrañaju.

Uostalom, da je obojici predsednika baã u istom åasu prslo slepo crevo, da je doktorBojiñ morao da ih operiãe u hotelu i da su radi postoperativne nege morali ostati nedeýudana u Gråkoj, zemýom bi upravýao savezni premijer.

Dobro, çega sada nema, ali nije viãe ni potreban. U otadæbinu su se vratili ãefovi

dræava, a kad su oni tu, nema mesta panici: mesto koje je upraznio gorostas naãe politikedr Kontiñ biñe popuçeno na opãte zadovoýstvo i naãu zajedniåku dobrobit. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.18

Albanci u Crnoj Gori

Prihvatamo ovu dræavu

formska koalicija, podræana od liberala,dobije pravoslavnu veñinu i na osnovu togaformira vladu. U suprotnom, bojim se dañe sve biti nestabilno."

"VREME": Kako vidite rasplet kos-

ovske krize?DINOÃA: Vrlo pomno pratimo i ranijei sadašnje stanje na Kosovu. Svesni smo daima raznih pogleda na kosovski problem ina njegovo rešavanje. U jedno smo medjutim sigurni - nema rešavanja kosovskogproblema u okvirima Srbije. Mislimo,medjutim, da treba da se udje u dijalog bezprejudiciranja i biñemo spremni da prihva-timo sve što proizadje iz tog dijaloga kojimoraju voditi legitimni predstavnici kos-ovskih Albanaca i predstavnici beograd-skih vlasti, uz obavezno uåešñe medjunar-odnih faktora. Oåekujem da medjunarodna

zajednica mora da pokaæe više spremnostiza pritisak na Miloševiña, jer su u Bosni iHrvatskoj imali šansu da vide šta je sve ustanju da uåini beogradski diktator.

U crnogorskom rukovodstvu ni u javnom mnjenju ipak ne postoji, barzasad, raspoloæenje da Kosovo dobijestatus treñe federalne jedinice u Jugo-slaviji, ravnopravne sa Srbijom i Crn-om Gorom?

Svestan sam da Crna Gora ima stav -koji je moguñe da nije definitivan - da pro-blem Kosova treba rešavati u okviru Sr-bije. Mislim da je to nedovoljno i da tajstav moæe da evoluira. Kosovo ne moæe dabude kolevka Srba, a spavaña soba Alba-naca. Moæe, medjutim, da bude dnevnasoba svih koji tamo æive. Siguran sam damedjunarodna zajednica ne gleda da rešen- je kosovskog problema nadje u okvirimaSrbije. Kosovo kao ravnopravna ålanicabuduñe federacije bilo bi neki optimum.Moguñe je da to odudara od zahteva kos-ovskih Albanaca, ali mi smo svesni da sena Kosovu neñe desiti ono što æeliMiloševiñ, kao ni ono što æele kosovski Al-banci i da ñe se makar u nekoj prelaznoj

fazi nañi srednje rešenje koje vidim kaoKosovo-ålanica buduñe federacije.Postoji li raspoloæenje Albanaca u

Crnoj Gori da se ukljuåe u eventualniveñi oruæani sukob kosovskih Albanaca ivlasti u Srbiji?

Mi smo u Crnoj Gori odræali nekolikoskupova podrške na kojima smo pozivalida se oda pošta neduænim civilnim ærtva-ma. Mi, dakle, saoseñamo sa Albancima naKosovu i pomaæemo im u humanitarnomsmislu. Ukoliko bi se desilo da bukne ratna Kosovu, verujem da bi Albancima uCrnoj Gori to vrlo teško palo, ali da bi poli-

tiåke strukture Albanaca u Crnoj Gorigledale da ne uvlaåe Albance u taj rat. s

R. NINÅIÑ

Crnoj Gori u bitno drugaåijoj poziciji odsvojih sunarodnika na Kosovu. Potpisnici suSporazuma o uspostavljanju minimumademokratske infrastrukture u Crnoj Gorikoji je prošle jeseni sklopljen izmedju VladeCrne Gore, vladajuñe DPS i vodeñih opozi-cionih stranaka, uåestvuju u sadašnjoj re-publiåkoj vladi, zagarantovana su im mesta

u buduñem sastavu republiåkog parlamenta.O odnosu Albanaca u Crnoj Gori pre-ma vlasti u toj republici i o njihovom vid- jenju kosovskog problema za "Vreme" go-vori Ferhat Dinoša, predsednik De-mokratske unije Albanaca i ministar u Vla-

di Crne Gore:"Albanci u Crnoj Gori jesu deo

svealbanskog organizma, ali kao poli-tiåki ljudi, kao politiåki narod i ja kao jedan od predstavnika Albanaca uCrnoj Gori - nastojimo da budemo vrlopragmatiåni. Albanci u Crnoj Gori ustanju su da prihvate i jesu prihvatili

Crnu Goru kao svoju dræavu - ali samou meri u kojoj ih ta dræava bude prih-vatala i prihvata ih kao svoje gradjane.Ako bi se merilo po dosadašnjim rezul-tatima, ispada da Albanci u Crnoj Gorinemaju prava koja bi trebalo da imaju, jer oni åine sedam odsto stanovništva, au dræavnim organima i institucijama ih je svega 0,03 odsto.

Medjutim, jasno je da se u posledn- je vreme dešava nešto novo, jasno je da je septembarski sporazum vrlo znaåajanza Albance u Crnoj Gori, a verujem i zaCrnu Goru u svetu. Mi smo potpisnicitog sporazuma, deo smo reformskogbloka, i nastojañemo tu da ostanemo.

To više zavisi od vlasti u Crnoj Gori negood nas, ali primeñujemo pozitivne pomakei od strane vlasti i od strane veñine opozi-cionih stranaka u Crnoj Gori. Mi ñemopratiti demokratska kretanja u Crnoj Gori iapsolutno ñemo biti u bloku koji bude zanjih, na åelu sa predsednikom Milom Dju-kanoviñem.

Optimista sam, oåekujem da neñe bitiposustajanja bez obzira na sve otpore nakoje nailazimo. Verujem da ñe taj blok

pobediti, da ñe pobediti demokratija uCrnoj Gori. Za stabilnost vlasti u CrnojGori bi, medjutim, bilo znaåajno da re-

K olika je opasnost da se sukobi naKosovu, ukoliko eskaliraju, pre-nesu na Crnu Goru, odnosno kako

bi se u sluåaju veñeg oruæanog sukoba Srbai Albanaca postavila ta manjina u CrnojGori?

Momir Bulatoviñ, predsednik Socijalis-tiåke narodne partije, poslednjih nedelja je

na nekoliko predizbornih skupova upozo-rio da bi se eventualno otcepljenje Kosovai Metohije reflektovalo na teritorije nasta-njene Albancima u Crnoj Gori, jer alban-ske nacionalne partije u toj republici iska-zuju "otvorene simpatije prema Ibrahimu

Rugovi" i "podignu glavu kad osete mo-guñnost i trenutak za sebe". Govorio je ougroæenom teritorijalnom integritetu CrneGore, o tome da Kosovo ne sme da prome-ni dræavno-pravni status i da je ogromnaveñina gradjana u Srbiji za ostanak Kosovau sastavu Srbije.

Predsednik Milo Djukanoviñ, sa svojestrane, govori da se "niko razuman ni u Sr-biji ni u Crnoj Gori" ne bi sloæio sa otcepl- jenjem Kosova, ali da Kosovo nije samo

problem g. Miloševiña i Srbije, veñ i CrneGore.Za poåetak treba reñi da su Albanci u

MI SMO PRAGMATIÅNI: Ferhat Dinoãa

Za "Vreme" govori Ferhat Dinoãa, predsednik Demokratskeunije Albanaca Crne Gore

G O

R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 1923. MAJ 1998.

ionako mi plañamo, alikad je politika u pitaçu– deficita u trgovaçu sasvetom neñe biti. Åimsvetu neãto da, on to Sr-

bima naplati. Holbruk jeotiãao punih ruku, a mismo odmah dobili – ãu-paý nos. Na udaru su Cr-nogorci, Univerzitet, ele-ktronski mediji... a spi-sak ñe biti joã duæi kadsvetu da joã neku konc-

esiju. Vojislav Koãtunica i Vesna Peãiñ, lideri jedne izrazitonacionalne i jedne izrazito graðanske stranke, tvrdili su ovihdana da Miloãeviñ prihvata posredovaçe Amerikanaca aodbija bilo kakvo posredovaçe Evrope zato ãto prvi, za raz-liku od drugih, ne insistiraju na demokratizaciji odnosa u Sr-

biji. Amerikanci to nekako globalnije gledaju, a takav pogled je dramatiåno pragmatiåan i svodi se na smaçeçe zategnu-tosti u regionu, uz istovremeni baãmebriga odnos prema mo-guñnosti da se mi ovde udavimo u znate veñ åemu. Ispostavýase, i to je realan politiåki govor, da je jedino pravo unutraãçepitaçe Srbije karakter reæima i Miloãeviñ sasvim ispravnobira one partnere koji mu dopuãtaju da se nesmetano zabavýas nama.

Veñ sam negde pomiçao da sam neku babu u Crnoj Goriproãle nedeýe pitao kako se çoj åineizborne ãanse Momira i Mila, i evoãta mi je rekla: "Sine, jedino je sigur-no da su ti nepismeni za Moma, a pi-

janci za Mila". "Zaãto, baba, pijanci?""Zato", kaæe ona, "ãto su kafedæije zaMila." Kad malo razgrnete alegoriånismisao babine izjave, videñete, u stv-ari, da su za Mila oni koji se bave ne-kim poslom, ýudi koji veruju da svoju sudbinu dræe u svojim rukama ili,barem, u svojim radçama. U Srbijisu takvi u ogromnoj maçini. Ovde jestvorena matrica po kojoj se veruje dasu nam sudbine ili u boæjoj ruci, ili uruci nekog svetskog poretka, ili u ãaciSlobodana Miloãeviña.

Spektakularne dimenzije propasti jednog druãtva najboýe se, verovatno, vide u nepostojaçu spo-sobnosti da se realno opiãe staçe: nijedna reå nije dovoýno jakada se izrazi stepen zaostajaça za normalnim druãtvenim poret-kom. Slutim da ñe spoznavaçe sopstvenog lika uslediti tek kadse obraåunamo sa svim spoýnim neprijateýima, a oni su nam svebliæi i sve ih bræe pronalazimo: dok dlanom o dlan udariã, od Al-banaca smo stigli do Crnogoraca, a kad na red doðu i pijanci izbabine alegorije, onda ñe se reãavati i kýuåno unutraãçe pitaçeSrbije na koje je ovdaãça elita jednom pogreãno odgovorila, sveverujuñi da ñemo demokratizaciju ostvariti kad jednom reãimonacionalno pitaçe. Sad ta ista elita, mahom zgaðena, gleda kakonaãa gospoða Markos patike sa sleta trampi za cipele od kro-kodilske koæe, dok su Vojislavu Ãeãeýu pripali zubi od tog istogkrokodila. s

DRAGOLJUB ÆARKOVIÑ

Ako ñemo pravo

Krokodilske suzeSlobodan Miloãeviñ ne trpi spoýnotrgovinski deficit uposlovaçu sa svetom, barem kad je o politici reå: åim

neãto da svetu, on to Srbima naplati

Slobodan Miloãeviñ pos-tao predsednik Gradskog

komiteta Saveza komun-ista Beograda odmah jesuprugu, Miru Markoviñ,postavio za predsednikaUniverzitetske komisijeistog tog Gradskog ko-miteta, a kad mu je onajãto ga je tu i doveo skre-nuo paæçu da Srbi baã ne vole æene politiåara i same politiåare,pomenuvãi usput sluåaj Miloãa i Milke Miniñ, ovaj je, Miloãe-viñ dakle, odgovorio: "Ti hoñeã da se odreknem svog najboýegintelektualnog druga, s kojim, samo sticajem okolnosti, delimbraånu posteýu".

Sad se taj isti Univerzitet vraña pod skute Mirjane Marko-viñ, jer, ako ñemo pravo govoriti, zakon kojim vlada Srbije pre-ti Univerzitetu svodi se na podjarmýivaçe ove institucije veñformiranoj Univerzitetskoj konferenciji JUL-a, koja se, mimozakona, konstituisala kao politiåka grupa u okviru ãkolskogsistema. Neke æene vole da im muæ kupi cipele, ona Markoso-va je, na primer, to volela, a neke vole da im muæ da Univerz-itet. Moguñno je da ovih dana Miloãeviñevima pada nekagodiãçica braka, pa, eto, da je obraduje... No, sadræajniji teksto zbivaçima na Univerzitetu nañi ñe-te u ovom istom broju "Vremena", atema ovog mog teksta sadræana je ugorepomenutoj reåeniåkoj konstruk-

ciji – ako ñemo pravo govoriti.Evo, uzmimo sluåaj Radoja Kon-tiña. Ako ñemo pravo govoriti, Jugo-slavija nikad nije imala grðeg i bezli-ånijeg premijera, ãto je i sam dokazaodopuãtajuñi da ga najure s funkcije ada ni oni ãto ga jure, niti on koga go-ne ne progovore o åemu se zapravoradi. Muåeni Radoje pomiçao je ne-ke naftne derivate i poýoprivredneagregate (po svedoåeçu RoksandeNinåiñ), a svi u Skupãtini i svi vanSkupãtine znali su da se radi o de-

monstraciji sile koja je na svaki naåinpovezana s predstojeñim izborima u Crnoj Gori.Ali, hajde da zaboravimo na Kontiña. Ovde se radi o oåu-

vaçu pozicije po ceni kolektivne obmane. Reå je o krivicivlasti i nespremnosti opozicije da artikuliãe realan politiåki jez-ik kojim se ova vlast moæe opisati. Vlast pokuãava dademokratskom koprenom prikrije diktaturu, a opozicija je ne-spremna da kaæe da se diktatura ne obara demokratskim sred-stvima. Tako je formiran zaåarani krug u kome se vode laænisporovi – da li, recimo, Univerzitet s novim zakonom gubi deoili stiåe viãe autonomiju, a jasno je da se uvodi kriterijumstranaåke podobnosti i posluãnosti, te da li je Kontiñ otiãao zatoãto je bilo nedovoýno naftnih derivata, a jasno je bilo da se ot-vara prostor za Bulatoviña.

Miloãeviñ oåigledno ne trpi spoýnotrgovinski deficit, bar-em kad se radi o politici. Kad je reå o parama, to moæe, jer to

K ada je u drugojpolovini sedam-desetih godina

Evo, uzmimo sluåaj RadojaKontiña. Ako ñemo pravogovoriti, Jugoslavija nikad nijeimala grðeg i bezliånijeg premijera, ãto je i sam dokazaodopuãtajuñi da ga najure sfunkcije a da ni oni ãto ga jure,niti on koga gone ne progovoreo åemu se zapravo radi

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


20 VREME s 23. MAJ 1998.

Novi Zakon o univerzitetu

Ãta ñe vam autonomija!?Vlada imenuje rektore, dekane i – profesore. Novim zakonom briãe i savete

fakulteta i univerziteta kao posledçi ostatak samouprave univerziteta

Dveñe BU je ovaj potez vlasti ocenilo kaodogaðaj bez presedana: joã se nije desilo dase buduñnost univerziteta kroji izvan çega.Niko iz Nauåno-nastavnog veña Beograd-skog univerziteta nije video ni tekst nacrtazakona koji je upuñen u skupãtinsku proce-duru!? Rektor BU Dragan Kuburoviñ priz-naje, vidno nerasploæen i ogoråen, da je osvemu "obaveãten iz novina i da je nacrttajno nabavio". Iako je predsednik SrbijeMilan Milutinoviñ rekao predstavnicimaBU da Univerzitet do septembra treba dadostavi svoju verziju novog zakona, nacrt

dokumenta koji odluåuje o buduñnostiuniverziteta, pa i o buduñnosti ove zemýe,krojen je tajno, u strogo pov. partijskimkrugovima . U skladu sa autistiånim i baha-tim ponaãaçem ove vlasti otkazana je izakazana sednica Saveta BU.

"Nacrt zakona je teæak udarac univerz-itetu i pokuãaj da se od çega napravi partijs-ka ãkola. Zakazali smo Skupãtinu univerz-iteta: protestovañemo i traæiti da se usva- jaçe odloæi do jeseni, kako bi mogla da seodræi javna rasprava", kaæe u izjavi za"Vreme" prof. dr Goran Miliñeviñ, koordi-nator Univerzitetskog odbora za odbranu

demokratije. Odbor je zajedno sa Stu-dentskom inicijativom pokrenuo akciju"10.000 potpisa za slobodan univezritet" ko-

jom se zaheva da se predlog Zakona ouniverzitetu povuåe iz skupãtinske proce-dure, da se novi Zakon izradi samo uz sa-radçu i saglasnost Univerziteta. Ovu od-luku je podræalo i Nauåno-nastavno veñeBU. Sasvim je izvesno da ñe se dozasedaça Skupãtine u sredu 27. maja sak-upiti 10.000 potpisa potrebnih za zaus-tavýaçe procedure: na nekoliko punktova ugradu veñ prva dva dana sakupýeno je ne-koliko hiýada potpisa.

Filozofski fakultet, tradicionalno na- jagilniji, veñ je oblepýen spornim ålanovi-ma novog zakona o univerzitetu i plakatimaÃTRAJK! SAÅUVAJMO AUTONOMIJUUNIVERZITETA! CRNO NAM SE PIÃE!

Moæda dekan Filozofskog fakultetaMarija Bogdanoviñ najsaæetije slika situaciju u kojoj se naãao Univerzitet: "Od au-tonomije nije ostalo niãta, vlast od univerz-iteta pravi privatno preduzeñe."

FRANCUSKI MODEL: "Priåa o gu-bitku autonomije univerziteta, odnosnofakulteta, jeste lament nad nestalim samou-pravýaçem. Autonomija dolazi do izraæajana pitaçima nastave, nastavnih planova iprograma, a u upravýaçu nema autonom-

ije", rekao je dr Ratko Markoviñ kada jeVlada Srbije konaåno predstavila javnostipredlog novog Zakona o univerzitetu. Dr

anas ni Nikola Tesla ne bi mo-gao biti dekan Elektroteh-niåkog fakulteta ako se pre-thodno ne bi uålanio u jednuod dve prestiæne partije na

vlasti! Ovom duhovitom primedbom je drMomåilo Grubaå, profesor Univerziteta uNovom Sadu, ilustrovao sablasno espees-ovsko-julsko dejstvo na univerzitet. Do juåeprejaka metafora danas postaje naãe goresutra: Vlada Srbije u nacrtu novog Zakona ouniverzitetu, koji je donet tajno, kao strogopov. partijski dokument i koji veñ iduñe ned-eýe treba da ide u Skupãtinu Srbije, sebidaje nova, maltene neograniåena ov-laãñeça: Vlada imenuje rektore, dekane i –profesore. Novim zakonom briãe i savetefakulteta i univerziteta kao posledçi ostataksamouprave univerziteta. Istovremeno, in-stituti su iskýuåeni sa univerziteta, ãto kida iposledçu tanku vezu izmeðu nastave i na-uke. Uslovi studiraça se drakonski pooã-travaju i vrata univerziteta se ãirom otvarajuza one sa dubokim dæepom: za preneteispite i izgubýenu godinu naplañivañe seekonomske ãkolarine.

UVREÐENI I PONIÆENI: Akadems-

ka javnost je ãokirana; nacrt Zakona sedoæivýava kao joã jedna vulgarna demon-stracija partijske moñi. Nauåno- nastavno

F o t o g r a f i j e : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 2123. MAJ 1998.

Milovan Bojiñ, potpredsednik vlade i pred-sednik Univerzitetskog komiteta JUL-a, in-aåe nosilac desetak vaænih i odgovornihfunkcija, naglaãava da ne treba sumçati dañe vlasnik kapitala, to jest osnivaå, u ovom

sluåaju dræava, na åelna mesta izabrati na- jkvalitetniji kadar. Ministar prosvete prof. drJovo Todoroviñ koji je u svim kritiånijimsituacijama na univerzitetu, u prosvetiuopãte, najåeãñe otresito ñutao, ovom pril-ikom je izjavio da je zakon raðen po fran-cuskim uzorima.

" Ovo ãto predlaæe Vlada Srbije ni ukom sluåaju se ne moæe porediti sa fran-cuskim zakonom. To je åista izmiãýotina da je ovaj vladin predlog sliåan francuskommodelu. Konkretno, u Zakonu o univerz-itetu u Francuskoj postoji sistem takozvaneagregacije na nacionalnom nivou, i vaæi za

celu dræavu: za profesuru na fakultetu po-laæe se, pred struånom komisijom koja jepotpuno nepristrasna, izuzetno teæak struåniispit. Razlike su fundamentalne, da ne go-vorimo o ãirem politiåkom, kulturnom, pa oekonomskom kontekstu. Jeste, ministar pot-pisuje reãeçe o promovisaçu kandidata uprofesora, ali tek posle odluke komisije",kaæe u razgovoru za "Vreme" profesorPravnog fakuleta Dragoýub Popoviñ, jedanod autora nacrta Zakona o Univerzitetu kojipredlaæe ekspertski tim Beogradskoguniverziteta. Po miãýeçu profesora Pop-oviña, pozivaçe na "francuski model" samo je izgovor vlade koja je predloæila vrlo re-

striktivan zakon koji ne poåiva na ideji o au-tonomiji univerziteta. Uostalom, u Fran-cuskoj je ministar bio Andre Malro, interna-cionalna veliåina, a koga mi imamo danas ufoteýi Dositeja Obradoviña?

" Neuputno je Zakon braniti nekakvimstranim modelima. Mogli bismo da postavi-mo pitaçe zaãto se predlagaåi nisu oprede-lili za nemaåku ili italijansku verziju zakonao univerzitetu koji su mnogo liberalniji?

Ovaj nacrt se uopãte ne uklapa u evropsketokove. I Crna Gora ima mnogo boýi zakono univerzitetu: tamo jednu treñinu ålanova

da dræava finansirauniverzitete i faku-ltete, pa prema tomeima i pravo da up-ravýa:

"Budæetska sred-stva su sredstva po-reskih obveznika.Vlada ima zakonskui ustavnu obavezu, ai moralnu, da ta sred-stva zadovoýi premadruãtvenim potreba-ma. Sredstva ne pri-padaju vladi i minis-trima, partiji na vlas-ti! Vladina verzija

zakona sve postavýa naglavaåke: ozbiýnoñe biti poremeñena nastava, doñi ñe do krize

nauånog rada, åistki... Dosad je reæim æiveood prizvodçe rata za koji se tvrdilo da uçemu zemýa nije uåestvovala; sad to viãeizgleda ne sme, jer je meðunarodna zajedni-ca postala i opreznija i stroæa, pa se proiz-vode unutraãçe krize. Ovo druãtvo je boles-no, razjedaju ga razne unutraãçe krize iuopãte mi nije jasno kako reæim misli da is-pliva iz ovog haosa. Najstraãnije je ãtovladajuñi reæim izgleda nije u staçu da up-ravýa dræavom u normalnim uslovima: iovu krizu na Univerzitetu zapoåiçe vlast",kaæe profesor Popoviñ.

NEVEROVATNA LAKOÑA PRO-

GANJANJA: Ako ovakav predlog Zakonaproðe, vlast ñe imati potpunu kontrolu naduniverzitetom uz praktiåno neograniåenemoguñnosti zloupotrebe: progaçaça nas-tavnog i nauånog osobýa, ali i nagraðivaçapodobnih i posluãnih profesionalnom i poli-tiåkom promocijom, a o parama i da ne go-vorimo... "Ovakav zakon ãirom otvaravrata za maestralna uliziãtva, privatizaciju, partijske i klanovske klike, finansijskemuñke, iæivýavaça, prelamaçe privatnihi grupnih dugova, ali i uceçivaçe stude-nata", smatra profesor dr Ljubiãa Rajiñ.Dakle, dolazi vreme novih rektora poputDragutina Papoviña i Dragutina Veliå-koviña, dekana kao ãto je Duãan Joviñ, alii nastavnika poput dr Mire Markoviñ içenih "partijskih drugova".

Poåelo je, poåelo: politiåki vrh ne krijeda mu je bliæi polusvet od Beogradskoguniverziteta, pa zato uz pomoñ starih ratnihsaveznika, poput Vojislava Ãeãeýa, kreñe u"oslobaðaçe univerziteta", kako je toobeñao aktivista JUL-a dr Bojiñ. Sada jepotpredsednik vlade i lider radikala, naj-omiýeniji opozicionar Slobodana Miloãe-viña, i najrevnosniji "izvrãilac radova". Vla-

da je dr Ãeãeýa imenovala u dva Upravnaodbora, Instituta ekonomskih nauka i Insti-tuta druãtvenih nauka. Doista je uvreda

Autonomija

od 1905.Beogradski univerzitet je os-novan 1905. (Visoka ãkola jeotvorena 1838). Univerzitet je uZakonu doslovce proglaãen "na- jviãim samoupravnim telom zaviãu struånu nastavu, sa slobodn-om nastavom i slobodnim izla-gaçem nauke..." Po istom zakonu rekto-ra bira Univerzitetski savet izmeðusvojih ålanova, koje su åinili redovniprofesori univerziteta, a ministar je izborsamo "primao k znaçu". Nauåna slobo-

da je bila zajamåena odredbom danijedan profesor nije mogao biti otpuãtenzbog svojih nauånih ili politiåkih uvere-ça.

Dræava je imala finansijsku nad-leænost i nadzor nad Ministarstvom pros-vete: u Uredbi iz 1905. piãe da ministar-ski "nadzor nad Univerzitetom ne moæebiti vrãen na ãtetu samostalnosti univer-ziteta".

Posle Prvog svetskog rata poredUniverzitetskog saveta ustanovýeno je iUniverzitetsko veñe: ni u jednom telunije bilo ýudi van univerziteta!

v

Saveta imenuje vla-da, a kod nas je dosada vlada imenova-la polovinu. CrnaGora, uostalom, imai ustavnu garantiju oautonomiji univerz-iteta. Toga u Srbijinema. Dakle, u Cr-noj Gori bi ovakavzakonski predlogkakav je uåiçen uSrbiji bio protivusta-van. Prema tome,ako veñ govore ouzorima, zaãto se ne

ugledamo na Crnu Goru? Nije ovaj zakondelo Ðukanoviñeve vlasti: i Ustav i Zakonsu ranije doneti. Tamo je od poåetka atmos-fera bila boýa", oceçuje profesor Popoviñ idodaje da je apsurdno govoriti da je "au-tonomija univerziteta recidiv samoupra-výaça": reå je o maltene hiýadugodiãçojtradiciji. I predlog ekspertskog tima BU iãao je u pravcu malog poboýãaça postojeñegzakona, osnaæivaça uticaja univerziteta, ali

sve u okvirima dosadaãçe akademskezajednice.Dr Popoviñ polemiãe i sa argumentom

NE DAMO UNIVERZITET: Sednica Nauåno-nastavnog veña BU

"FRANCUSKI MO-DEL" JE IZGOVOR:Dragoljub Popoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


22 VREME s 23. MAJ 1998.

B

Dr Nebojãa Popov

Reæim je dosledan: åizmom u glavu!

skrivale svoje stavove o univerzitetu od javnosti, pa ipak, vrlo restriktivni predlogzakona doåekan je sa nevericom, gotovoãokom. Kako objasniti ovaj paradoks?

Kao i Akademija nauka, i Univerzitet je

zasluæan za utemeýeçe Miloãeviñevog reæi-ma. "Moæda se oåekivala minimalna zahval-nost Univerzitetu za çegovu ulogu u insta-liraçu i ustoliåeçu ove vlasti u odluåujuñimgodinama, naroåito dok je rektor bio Unk-oviñ. I posle je vladao "nediñevski duh": Vra-åar i Kuburoviñ su "spasavali" Univerzitet...Da li je Nediñ "spasio" Srbiju? Moglo seoåekivati da reæim pogotovo bude zahvalandelu univerzitetske javnosti koja je dala et-no-nacionalistiåku podlogu ovoj sadaãçojvladajuñoj ideologiji i tako reæimu uåinila og-romnu uslugu.

Da li se odsustvo zahvalnosti moæe ob-

jasniti neposluãnoãñu Univerziteta 1992,pa protestom 1996/97?Ovoliki stepen represije ipak je teãko ob-

jasniti: neposluãnost nije zadirala u ideoloãkei socijalne temeýe vlasti.

Da li ñe do juåe letargiåni univerzitetuspeti da zaustavi donoãeçe ovog najre-striktivnijeg zakona u svojoj istoriji?

U istoriji ovog univerziteta dolazilo je dociklusa apatije i razdobýa visoke aktivnosti. Uduæim periodima postojala je vertikala izmeðustudenata i profesora, åak i kada je vlast imalaambicije da pokaæe svoj tolerantan duh premaUniverzitetu, da pokaæe prema svojim graðan-

ima, ali i pred svetom da se prikaæe boýomnego ãto jeste. Ova vlast oåigledno takvih am-bicija nema. Iz svega ãto reæim åini posledçihmeseci – vide se izvesni znaci panike... Reæim

je u veñoj panici nego graðani, pa i ýudi naUniverzitetu. Ovo je veñ treñi Savet univerzite-ta u åijem radu uåestvujem: ýudi su bili poåelida se oslobaðaju straha. Meðutim, zbog pov-eñane agresivnosti reæima, ali i zbog åiçeniceda je ova vlast do kraja osiromaãila veliki broj

pe profesora sa univerziteta u kojoj sam bio i ja. Meðutim, kako je tadaãçi reæim vodioraåuna o svom meðunarodnom imidæu ikako je Jugoslaviji bilo zapreñeno sankcija-ma zbog krãeça meðunarodnih konvencijakoje zabraçuju diskriminaciju u radnimodnosima po bilo kom osnovu, ukýuåujuñi i

politiåki, nama je dopuãteno da se vratimona taj naåin ãto je jedan institut, Institutdruãtvenih nauka, primýen u sastav Beo-gradskog univerziteta. Mi smo prihvatili ko-mpromis: udaýeni smo iz nastave, ali smovrañeni na Univerzitet. Sada se Zakonom iz-bacuju instituti sa Univerziteta.

I dr Mira Markoviñ je vrlo dosledna usvojoj orijentaciji; kao srediãça liånost jednegrupe u Univerzitetskom komitetu, pa onda uGradskom komitetu, koja je nametala ide-oloãke norme u nastavi druãtvenih nauka, presvega sociologiji, podupirala je moralno-poli-tiåku podobnost na Univerzitetu. Deo te gru-

pe koja je zastupala marksizam-leçinizamkao ideologiju odigrao je vaænu ulogu u pro-meni voðstva vladajuñe partije. I svi su boga-to nagraðeni; nalaze se na vrlo vaænim mesti-ma i u dræavi, i na univerzitetu, i u moñnimpreduzeñima. I dr Milovan Bojiñ, potpredsed-nik vlade, veñ se potvrdio kao najmilitantnijipartijski funkcioner u zatiraçu autonomijeuniverziteta".

"VREME": Partije na vlasti nisu

eogradski univerzitet nije nikada bio uteæem poloæaju, nikada nije bilo ma-çe autonomije: ni pod Obrenoviñima,

ni pod Karaðorðeviñima, ni pod MarãalomTitom, dijagnoza je koju je dr Nebojãa Popovizrekao joã pre nekoliko godina. "Vreme" jepitalo dr Popova, jednog od najboýih poznav-

alaca najnovije istorije BU i autora nekolikokçiga, kako komentariãe nacrt Zakona oUniverzitetu koji ñe, ako bude usvojen, bitidefinitivno najrekstriktivniji zakon u istorijinaãeg visokog ãkolstva.

"I ovim potezom reæim, odnosno ýudikoji imaju najveñu politiåku moñ pokazujusvoju doslednost: Slobodan Miloãeviñ je

joã 1968, kada je poåelo batinaçe u Studen-stkom gradu, bio na strani policajaca i vatro-gasaca; 1992. je kao neprikosnoveni pred-sednik Srbije bio izloæen izvesnoj kriticistudenata na jednom skupu u zgradi Rekto-rata, i tada je rekao da nema nikakve razlike

izmeðu zemýoradniåkih zadruga i Univerz-iteta i evo, ako bude usvojen ovaj novi za-kon zaista i neñe biti nikakve razlike.

I sadaãçi predsednik Srbije Milan Milu-tinoviñ veoma je dosledan: kao partijskifunkcioner i ministar imao je oduvek vrloborben stav prema univerzitetu: bio je ne-posredni organizator velike åistke na Unive-rzitetu koja je poåela 69. i trajala nekolikogodina. Liåno se istekao u proterivaçu gru-

zdrave pameti sluãati ksenofobiånog Ãeãeýakako objaãçava "evropski duh" novog Za-kona, a uzgred obeñava da neñe biti milosti

za one koji budu ãtrajkovali: ni za profesore,ni za studente. Vivat academia!OSVETA SA DEDINJA: Kao ãto su

svojevremeno one grdne reforme ãkolstvabile "osveta ponavýaåa", kako to reåe pokoj-ni Pavle Saviñ, i pokuãaj totalnog ukidaçaautonomije univerziteta deo akademske jav-nosti vidi kao osvetu braånog para sa Dediçaza Studentski protest 1996/97. Ovo je samodramatiåno finale napada koji je zapravopoåeo odmah: univerzitetu je za predsednikaSaveta nametnut åovek van univerziteta,nauåni anonimus; zatim je Vlada glasno ob- javila da nema para za nauåne åasopise i liter-

aturu, sednice Saveta su nezakonito odla-gane, nastavilo se materijalno propadaçeuniverziteta, ali i ýudi zaposlenih na çemu.

U isto vreme, dok je vlada rezala sredstva zaobrazovaçe, nauku i kulturu, budæet zapoliciju poveñan je za 41 odsto!

Uostalom, poredak koji poåiva na sili iprevari nema potrebu za znaçem i naukom.Zakon je donet u tajnosti: na konferenciji

za ãtampu trio Markoviñ-Bojiñ-Todoroviñodbio je da kaæe koji su eksperti uåestvovali uçegovoj izradi. Meðutim, sve je nagoveã-tavalo poåetak brodoloma i dolazak "pus-tiçske oluje". Sa svih sveåanih akademija,leviåarskih posela i promotivnih skupova sti-zale su jasne poruke: direktorka JUL-a drMira Markoviñ je poruåila da "BU pretiopasnost od konzervativizma i destrukcije"(da li zato profesorka ne dræi nastavu na Ge-ografskom fakultetu, pa su zato, za vreme

protesta, studenti traæili çen odlazak safakulteta?). Poruke Mire Markoviñ bile su jasne: "radikalnoj i agresivnoj desnici moæe

da odgovori samo agresivna i radikalnalevica..." Izrekla je autorka najcitiranijihdnevniåkih beleãki i irealnu tvrdçu da je

levica starija od politike, a bogami i odnauke!?I u to ime su, protivno slovu Zakona o vi-

sokom ãkolstvu, na mnogim fakultetima os-novani aktivi studentske levice "da bi se boriliprotiv politiåkog zavoðeça studenata istranaåkog uticaja"!? Sa prve izborne konfer-encije Univerzitetskog komiteta JUL-a Beo-grada predsednik UK dr Milovan Bojiñ upu-tio je borbeni pokliå: "Ustali smo protivpodela i mræçe, sa ciýem da oslobodimoUniverzitet!" Nota bene, u platformi Uni-verzitetskog komiteta JUL-a naglaãava se dañe se "JUL programski zalagati da sistem ob-

razovaça bude zaãtiñen od svakog poli-tiåkog, pa i partijskog uticaja!? Univerzitet jeironiåno ñutao, rektor je nemoñno ãirio ruke,

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 2323. MAJ 1998.

B

Mediji

Katil ferman za ANEM

Dirigovani haos "u etru" posluæio je ministrima informisanja zabestidno hvalisanje kako u Srbiji cveta hiljadu medijskih cvetova

daje åinjenica da je izreåena sa najviãegmesta. Predsednik Direkcije JUL-a dr Mir- jana Markoviñ, na izbornoj konferencijiGradskog odbora svoje stranke u Centru"Sava" pre nekoliko dana, zabrinuto se os-vrnula na stanje u Beogradu:

"U borbi protiv nekadaãnje Jugoslavije,kao i u borbi protiv ove Jugoslavije, kojase protiv nje vodi izvan nje, glavni front je

oba puta bio Beograd", rekla je, izmeðuostalog, doktor Mira i nastavila: "Buduñida se novi ratovi vode sve viãe specijalnimoruæjem, od kojih su najefikasnija sredstvainformisanja, ne åudimo se ãto je ono uBeogradu najbrutalnije primenjeno... Godi-ne 1991. taj rat protiv one Jugoslavije jevoðen u Beogradu osvajanjem sredstavainformisanja. I pokazao se kao efikasan –Jugoslavija se raspala. Zato se joã jednom,protiv ove Jugoslavije, primenjuje istooruæje. Umnoæava se broj sredstava in-formisanja koja imaju za cilj destabilizaci- ju druãtva, ali istovremeno ãiri teren de-strukcije i mrænje na druga vitalna podruå- ja druãtvenog æivota – na izdavaåke kuñe,na ãkole i univerzitete, nauåne institucije,punktove omladinskog æivota, kulturneustanove..."

Da su reåi drugarice doktora na nadleæ-nom mestu pravilno shvañene dokazuje iishod javnog oglasa za davanje dozvole zaprivremeno koriãñenje radio-frekvencija iTV-kanala koji je Savezno ministarstvotelekomunikacija raspisalo februara ove go-dine. U petak 15. maja, ministarstvo je ob- javilo spisak od 174 radio-stanice, sreñne

dobitnike na godinu dana, i 73 TV stanicekoje ñe program (ukoliko ga uopãte imaju)moñi da emituju dve godine. Negde oko 200

eogradu veñ dugo nije lako. Ovakvuocenu sigurno bi potpisao svakigraðanin prestonice, ali joj teæinu

radijskih i TV stanica ostalo je bez dozvole,a meðu njima i praktiåno sve ålanice Asoci- jacije nezavisnih elektronskih medija(ANEM) koje su konkurisale, osim RadijaB92 i TV Panåevo.

OKO SOKOLOVO: Meðu dobitnici-ma privremene dozvole nalaze se staniceåija su æivopisna imena bez sumnje dobrozabavila ålanove komisije, poput TV Okosokolovo iz Gadæinog Hana, TV Laser vi-sion iz Svrljiga, Radio Neãvil iz Bogatiña,Radio i TV Pruga iz Lajkovca, Radio Ro-

sulja iz Vlasotinca... Osim njih, dozvolu sudobile i neke stanice åiji se program dosadneãto nije åuo, na primer Radio Desetka iRadio SKC iz Beograda, kao i Radio FANiz Poæarevca, åiji je osnivaå, kako se åuje,preduzeñe Madona (sic!). Zanimljivi su idosad takoðe nepostojeñi radio i televizijaInter Speed åiji je osnivaå, po svoj prilici,istoimena firma poznata po svojim fri-ãop-ovima na makedonskoj granici, po svomautomobilskom klubu AMSK Inter speed,za koji je vozio izvesni Marko Miloãeviñ, ipo vili u Atini iznajmljenoj za potrebeAMSK i, razume se, najdraæeg vozaåa.

Ukratko, osim retkih izuzetaka ostavl- jenih zarad privida slobode govora, dozv-ole su dobili uglavnom difuzeri bez infor-mativnog programa, dakle radija i televiz-ije "pozdrava i æelja" od kojih su mnoge te-hniåki problematiåne. Uglavnom je reå ostanicama koje su osnovali lokalni "bi-zmismeni" åija lojalnost reæimu ne dolazi upitanje, uz poneku u vlasniãtvu uæe i ãirefamilije – Radio Koãava i istoimena televi-zija (na åijem je åelu Marija Miloãeviñ) joãranije su obezbedile dozvolu, a kako i ka-da, ne zna se.

Tridesetak ålanica ANEM-a na ovajnaåin je praktiåno zabranjeno. Za svakisluåaj, neposredno pre saopãtenja rezultata

v

ýudi, pa i onih na univerzitetu koji æive samood plate, preti opasnost da oåajaçe uzmemaha i povrati se strah... Ako se to desi, vlastñe se okuraæiti da ponovo proizvodi haos i"zavodi novi red", i spreåava ono ãto je nor-

malno za sve normalne zemýe – izbornusmenu vlasti.Vi ste jedan od retkih ýudi sa Uni-

verziteta koji je viãe puta javno govorio io odgovornosti univerziteta za staçe ukome se Univerzitet nalazi.

Univerzitet do sada nije poveo ozbiýnuraspravu o akademskim slobodama, o polo-æaju univerziteta, nauke i obrazovaça u dru-ãtvu. Akademske slobode su polaziãte za au-tonomiju: o napredovaçu same nauke, oslobodi istraæivaça, o usavrãavaçu nastaveveñ decenijama se ne raspravýa ni na uni-verzitetu ni van çega. Za sudbinu univer-

ziteta odgovorni su svi sa univerziteta kojiæele da ostanu "åistih ruku" i izbegavaju jav-ne funkcije. Odgovorni smo i za negativnuselekciju kadra, ne samo u politici, veñ i na

javnim funkcijama na univerzitetu. Ova ze-mýa ñe teãko moñi da naðe brzo reãeçe zaproblem Kosova, joã teæe za upropaãñenuprivredu ili izbavýaçe iz velikog siromaãt-va ogromnog dela stanovniãtva... Ono ãtonajpre moæe da reãi i ãto najmaçe koãta

jeste – obnova pameti. Od univerzitetamnogo zavisi: ako se izgubi ova ãansa zaobnovu pameti i sticaçe nove pameti,naroåito akademskih sloboda, sloboda

izraæavaça miãýeça, sloboda istraæivaça,zadugo ñemo izgubiti ãansu da definiãemo,a kamoli da reãavamo ogromne problemeu ovoj zemýi. To ova despotska vlast do-bro shvata i zato nastoji da udarcem åiz-mom u mozak naroda uniãti posledçetragove pameti kako narod ne bi znao niãta mu se dogaðalo, niti ãta mu se dogaða,a ni ãta moæe da promeni. s

S. A.

a reæimski medijski megafoni su davali ogro-man publicitet najnovijem levom skretaçuprve drugarice i çenih najboýih drugova.

Sada sve ponovo dobija razmere auten-tiåne apokalipse: nije nimalo sluåajno ãto dovelike åistke na univerzitetu, ali i u medijima,dolazi baã sada kad se "reãava kosovsko pi-taçe", a i "Crna Gora ruãi Jugoslaviju..."

Studenti su opet na Platou. Mnogi su umeðuvremenu otiãli "preko grane"... Kolikoñe uspeti Studentska inicijativa, da li je iãåile-la ona, åinilo se nepresuãna energija protesta,da li je posvaðane i rascepkane studente, ali iponiæene i osiromaãene ýude na univerzitetuuhvatila samo politiåka melanholija, rezig-niranost ili je to trajniji zamor materijala, ko-mbinovan sa strahom od neizvesnosti?

Uteha je da se ne moæe beskonaåno du-go vladati uz pomoñ glupih. s

SLOBODANKA AST

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


24 VREME s 23. MAJ 1998.

oglasa, objavljene su i visine naknada.O njima dovoljno govori podatak koji je izneo predsednik ANEM-a i glavni iodgovorni urednik Radija B92 VeranMatiñ da ñe ih dozvola za narednu god-

inu koãtati milion i po dinara. Matiñ jekasnije pomenuo joã veñu sumu od180.000 dinara meseåno! Time i ovastanica dolazi u poloæaj onih koje nisudobile dozvolu, jer toliki namet jed-nostavno ne moæe, a kako Matiñ kaæe, ineñe da plati.

"U oblasti elektronskih medija,vlasti uvek koriste dvostruki okidaå",objaãnjava za "Vreme" Nenad Cekiñ,ålan ad-hoc kriznog ãtaba ANEM-a,direktor i glavni i odgovorni urednikRadio Indexa, jedne od stanica kojenisu dobile traæenu dozvolu. "Ako pod

pritiskom javnosti ipak odustanu od od-luke da zabrane rad veñini elektronskihmedija, ostaje im dodatni osiguraå –enormno visoke nadoknade. Naime,kada je oglas raspisan, pomenute su na-doknade za koriãñenje radio-frekvencija i TV-kanala, ali je njihova visinautvrðena u toku konkursa, tri dana preobjavljivanja njegovih rezultata! Kupo-vali smo, dakle, neãto åiju cenu nismoznali. Da ne govorim o tome ãto repub-liåki Zakon o radio-televiziji predviðanadoknadu, ali savezni Zakon o siste-mima veza, na osnovu kojeg je, valjda,oglas i raspisan, to ne pominje. Taj sukobnadleænosti i do sada je praktiåno onemo-guñavao legalizaciju radio i televizijskihstanica."

DLAKAVE ÃAPE: Domaña regulati-va ove oblasti, kako neko svojevremenoreåe, podseña na zooloãki vrt i to u loãemstanju. "Regionalni sporazum o zvuånojFM VHF radio difuziji (`Æeneva 1984.`),koji je u stvari medjunarodni ugovor,sadræi i plan koji predviða moguñnostfrekvencijskih dodela za zvuånu radio-di-fuziju u pojedinim zemljama, pa i u Jugo-

slaviji", kaæe za "Vreme" inæenjer MirkoS. Mandrino, struånjak za regulativu ra-dio-komunikacija. "Za svaku opãtinu ustaroj Jugoslaviji odredjeni su planskiparametri za takozvane opãtinske radio-stanice. Pored toga, tu je, naravno, i neko-liko mreæa koje su pripadale republiåko-pokrajinskim RTV. Ovde treba razjasnitiåesto upotrebljavani pojam `dobiti frek-venciju` – reå je o dobijanju dozvole da seemituje signal na odreðenoj frekvenciji,sa odreðene geografske lokacije i sa odre-ðenom snagom, karakteristikama antene idr., to jest dozvole za radio-stanicu, kako

se zvaniåno zove."U Srbiji je veñ postojalo formalnoudruæenje lokalnih radio-stanica pod patr-

onatom i direktnom kontrolom republiåkeradio-televizije. Preko udruæenja, perfidn-om igrom u godinama kada su i ostale na-dleænosti stare i nove savezne dræave preb-acivane na republiåki nivo, RTS se doko-pao gotovo svih raspoloæivih frekvencija.Gotovo svih, jer su neke lokalne stanicezbog sveopãteg javaãluka zadræale svojefrekvencije, ãto se reæimu obilo o glavuposle lokalnih izbora 1996. godine – poået-kom devedesetih vladajuña stranka dræala je pod kontrolom opãtine, koje su, opet, odsvojih radio-stanica stvarale javna predu-zeña i imenovale njihove upravne odbore,dakle i direktore i glavne urednike.

Osim uzurpacije prava na koriãñenjefrekvencija, RTS je u svoje dlakave ãapeuzeo skoro celu tehniåku bazu udruæenjalokalnih radio-stanica: antene, predajnike,studija, linkove... i tako postala stariji part-ner svakome ko bi æeleo da emituje radio itelevizijski program. Takvih je bilo dosta,od "seoskih doboãara" namernih da pre-æive od "åestitki za svadbu s pesmom:`Gara, Gara, garila se mlada`, do onih kojibi da prave informativni program koji nebi liåio na RTS. Pred svima se ispreåio

sistem klopki. Prvo savezni Zakon o sis-temima veza s kraja osamdesetih sa odred-bama da se "korisnicima mogu... dodeliti

radio-frekvencije iz ra-dio-frekvencijskih op-sega koji se meðunar-odnim ugovorima... ra-spodeljuju sluæbama i

delatnostima na osno-vu plana raspodele ra-dio-frekvencija." Ta-kav plan nikada nijedonet, ili bar nije obja-vljen!

Onda je kao so naranu doãao i republiåkiZakon o radio-televizijiiz 1991. godine, koji jeraspodelu frekvencija"u republiåkoj nadle-ænosti" prepustio re-publiåkoj Vladi, mada

je to svuda u rukamacentralnih vlasti meðu-narodno priznatih dr-æava, a ne federalnih jedinica! O tome da sene zna koje su to frek-vencije u "republiåkojnadleænosti" da i ne go-vorimo. Po tom za-konu, Vlada Srbijeobavezna je da jednomgodiãnje raspisuje kon-kurs za trajnu dodeludela "svojih" frekven-

cija, ali su za gotovo sedam godina bila sa-mo dva konkursa. Rezultati poslednjeg ob- javljeni su 1994. godine, kriterijumi kojimase rukovodila Vlada ostali su nerazjaãnje-ni, a dozvole su, kao i sada, dobili "veselja-ci" i "podobni".

KVAKA: Potencijalni difuzeri suoåilisu se sa neshvatljivim preprekama i realn-om opasnoãñu da siðu s uma: da bi moglida emituju program, prvo treba da regis-truju preduzeñe "za obavljanje radio-di-fuzne delatnosti" u nadleænim sudovima.Posle okapanja, uskrañivanja, molbi i æalbi,najuporniji bi nekako uspevali. Njih jeonda åekala "Kvaka 22", odnosno upisi-vanje programa u registar javnih glasila urepubliåkom Ministarstvu informisanja. Potumaåenju ovog ministarstva, inaåe klasiå-ne komunistiåke tvorevine, za upis u regis-tar potrebna je radio-dozvola koju izdajenadleæni savezni organ (Savezna uprava zaradio-veze koja se sada zove Savezno min-istarstvo telekomunikacija). Tu se doz-vola moæe dobiti samo ako je preduzeñeprethodno upisano u registar! "Klasiånaseljaåka fora", kuka Nenad Cekiñ.

Izbezumljenim entuzijastima radio-di-

fuzije ipak je u republiåkom Ministarstvuinformacija nuðena åarobna formula zaizlazak iz ovog zaåaranog kruga: sklapanje

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 2523. MAJ 1998.

sporazuma sa svemoñnim RTS-om koji ra-spolaæe mnoãtvom dozvola koje ne koristi.Sporazumom je RTS ustupao pravo zain-teresovanom difuzeru da postavi stanicupo gorepomenutim parametrima (frekven-

cija, snaga, lokacija...), republiåko Mini-starstvo bi registrovalo stanicu, a savezniorgan izdao dozvolu na 10 godina. A poãto je gro tehniåke baze u rukama RTS-a, difu-zerima koji bi preterali u kritici reæima "ul-azila je voda u koaksijalni kabl", ili ãtogodsliåno, pa im je program prekidan po na-hoðenju. Ukratko, RTS praktiåno dræi uãaci sve ostale difuzere.

U meðuvremenu se doãlo dosadaãnjeg broja od preko 400 ra-dio i televizijskih stanica, odkojih veñina program emituje bezodgovarajuñe dokumentacije, dok

manji broj ima ugovore sa RTS-om i sopstvene dozvole preostaleiz soc-samoupravnih dana. Vlastisu selektivno zabranjivale rad "di-våama", pri åemu su, razume se,prvi na udaru bili difuzeri koji imaju informativni program – proãlegodine u jednom naletu zabranjeno je preko 70 stanica, ali je mnogimapreñutno dozvoljeno dalje emito-vanje. Dirigovani haos "u etru"posluæio je republiåkim i savez-nim ministrima informisanjaza bestidno hvalisanje kakou Srbiji cveta hiljadu me-dijskih cvetova. Onda jepoåetkom februara ras-pisan oglas Saveznogministarstva telekomu-nikacija, pravo malo re-mek-delo bezakonja.

Oglas je od poåetkasporan, jer tu reå saveznozakonodavstvo, na osnovu kojeg je, valjda, raspisan, ne pominje. Osim toga, navodi se "privre-mena dozvola", mada zakon i prateñi

propisi poznaju taj institut samo za "radio-stanice åiji se kvalitet ispituje, istraæuje iprikazuje" i vaæi najduæe 60 dana Prostijereåeno, takvu dozvolu traæi i (po pravilu)dobija radio stanica koja se uhodava i æelida proveri svoje kvalitete, pa za nekovreme povremeno emituje najave ili test-sliku. Odakle su oglasopisci isåaåkali tajrok od 12 meseci za radio-frekvencije i 24meseca za TV kanale samo oni znaju.Sporna su i odredbe o naknadama, pogoto-vo njihova visina. U sreñnijim delovimaEvrope takoðe se plaña za emitovanje pro-grama, ali ne ovako veñ preko licenci i ko-

ncesija, a visina rashoda paæljivo je utvrðe-na po mnogobrojnim parametrima i us-klaðena sa ekonomskom snagom dræave i

difuzera. Difuzeri koji su konkurisali ku-povali su maåku u dæaku, jer sve do pre ne-ki dan nisu ni znali kolike ñe naknade biti.Ima toga joã, ali nema mesta.

Istovremno ne treba zaboraviti da prob-

lem nije samo politiåki, veñ i tehniåki. Sig-urno je da nema mesta za svakoga komepadne na pamet da postavi radio stanicu.Zato je za reãenja domañe radio-difuznezavrzlame, uz ono ãto se zove pritiskomdemokratske javnosti, neophodan temeljantehniåko-regulativni rad, koga ovde po

tradiciji najmanje ima.

FAKTORI: ANEM je, odmah poslevesti da je skoro svim njenim ålanicamapraktiåno zabranjen rad, reagovao formi-ranjem kriznog ãtaba i obeñanjem "duge,uporne i inventivne borbe". Sudeñi poprvim izjavama, niko neñe prekidati pro-gram. "Radiñemo dok nas u tome fiziåki nespreåe", tvrdi Nenad Cekiñ. Bivãi glavniinæenjer Prvog programa RTS Lazar Laliñ(sada u ANEM-u) u izjavi za "Vreme" na-vodi da savezno ministarstvo nema kad-rovsko-tehniåkih potencijala da stanicamaspreåi rad: "Verovatno ñe se ponovitiproãlogodiãnja situacija, kada je ministarst-

vo angaæovalo ̀ inspektore za gaãenje stan-ica` iz RTS-a. Koristim priliku da apelujemna njih, kao i na struånjake iz PTT-a i

Udruæenja inæenjera i tehniåara da neuåestvuju u prljavoj i nezakonitoj igri kaoproãle godine i da ne ostanu zapamñenikao ljudi koji su guãili slobodnu reå".Glavni i odgovorni urednik Radija 021 iz

Novog Sada Alen Selimoviñ objavio je dañe kljuåeve od prostorije u kojoj je smeãtennjihov predajnik ostaviti gradonaåelnikuNovog Sada dr Stevanu Vrbaãkom.

ANEM ñe nastupiti jedinstveno, uzzahteve da svi dobiju dozvole za rad, da seukinu naknade za one koji su je dobili, dase smeni savezni ministar za telekomuni-kacije Dojåilo Radojeviñ... O svemu je jav-ljeno meðunarodnim institucijama, ambas-adorima zemalja ålanica Kontakt-grupe iRiåardu Holbruku, a pomenuta je i mo-guñnost formiranja meðunarodnog ko-miteta za zaãtitu medija u Jugoslaviji.

Predstavnici ANEM-a obratili su se i re-publiåkom ministru informisanja Aleksan-dru Vuåiñu sa zahtevom da ih primi, a

poåinje i desetominutno emitovanjeprograma preko satelita posle 22

åasa, kako bi se sluãaoci u unu-traãnjosti informisali o studen-tskom protestu zbog najavlje-nog zakonskog ukidanja auto-nomije univerziteta. Protestu se

prikljuåio i ANEM pod zajedniå-kim geslom "Nema slobodnih me-dija bez slobodnog univerziteta".

Prvog dana protesta, na platou

ispred Filozofskog fakulteta uBeogradu okupilo se dve-trihiljade ljudi. "Viãe nego pr-vog dana studentskog pro-testa 1996. godine", prime-

ñuje Duãan Maãiñ, koordinatorANEM.

Teãko je da se predvidi kako ñe sestvari dalje razvijati, ali se åini da od

Holbruka, Gelbarda i inih "meðunar-odnih faktora", kojima je svakako vaænija

Miloãeviñeva "kooperativnost" u vezi saKosovom, neñe biti mnogo vajde. NenadCekiñ predviða da ñe posle isteka roka odmesec dana ostavljenog za æalbe i za "ko-mpletiranje dokumentacije", reæim saåe-kati juli mesec – kada nema demonstracija, jer svi planduju – i tek onda krenuti u akciju. Po njemu, ako gaãenje radijskih itelevizijskih stanica proðe, na red ñe doñiãtampa kroz aktiviranje tuæbi protivglavnih i odgovornih urednika zbog nedis-ciplinovanog pisanja o Kosovu i preko pri-premanog Zakona o informisanju za kojegniko ne garantuje da neñe imati, na primer,odredbe o astronomskim nadoknadama,poput spornog oglasa. Ili neãto sliåno iz

bogatog repertoara doktora Mire Markoviñi njenih saradnika. s

UROÃ KOMLENOVIÑ

SRJ U MREÆI:Gradovi u kojimadeluju ålaniceANEM

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.26

Bråko, da raspusti kolektivne smeãtaje –upravo, one stvari koje je skuhala prethod-na garnitura na vlasti. Tako je ministarodbrane Manojlo Milovanoviñ osetio po-trebu, kako reåe, da "brani institucije siste-

ma – predsednika dræave i premijera, dazatraæi da se "greãke prethodne vlade nepripisuju novoj, te da se od çe ne traæi daispravi krive Drine one pre çe". U anketibaçaluåkog "Reportera" sprovedenoj naPalama, vidi se da joã uvek mnogi, pogoto-vo mlaði, ne prihvataju promene koje nudinovi premijer. Za Nevenu Lugoçiñ, stu-denta Filozofskog fakulteta, "narod jepodlegao jednoj velikoj obmani". Ne ul-azeñi u ono u ãta je prethodna vlast strova-lila ovaj narod, zvuåi viãe nego ironiånoæeýa Lugoçiñeve i hiýade drugih, kojitraæe da "srpski narod konaåno progleda i

podræi onog ko je bio uz çega i vodio gasvih ovih ãest godina".Svi se, ipak, u jednom slaæu – da je

Dodik najjaåi åovek u vladi, pogotovo ãtomu neki od ministara (posebno oni koji subili i u prethodnoj vladi) ostavýajubleduçavu sliku. Tako se dogaða da bivãi,a i sadaãçi ministar finansija NovakKondiñ zaåuðeno zapita: "Kud je taj novacnestao, to ni sam Bog ne zna. Ja znamsamo da sam zatekao prazne kase.

POTERNICA: Vlada RS, iako je svojmandat otpoåela najavom borbe protivkriminala, u kratkom vremenu, nije uspelada se snaænije uhvati s çim u koãtac. Glav-ni adut u vladinom rukavu, boýe reñi urukama ministra policije Milovana Stank-oviña, bila je poternica za bivãim premijer-om Gojkom Kliåkoviñem. Kako je celaakcija oko Kliåkoviña nespretno voðena,malo je onih koji u ovom trenutku u RSveruju u Kliåkoviñevo hapãeçe.

Najpre je ministar Stankoviñ "uleteopoput furije", u jedan od kabineta u Ban-skom dvoru, ne osvrñuñi se na one koji sutu sedeli zakloçeni novinama. Da nesreñabude veåa, radilo se o novinarima. Stank-

oviñ je posegao za telefonskom sluãalicomi naredio da se izda poternica za bivãimpremijerom Kliåkoviñem. I pre nego ãto jeMinistarstvo unutraãçih poslova uspelo daizda zvaniåno saopãteçe, novine su seuveliko bavile "senzacijom Kliåkovic". Zavreme skupãtinskog zasedaça po kuloari-ma Banskog dvora, Stankoviñ je razoåara-no govorio kako je sve palo u vodu, jer jesve pre vremena procurilo u javnost, te se"Kliåkoviñ nalazi pod zaãtitom MUP-a Sr-bije". Dodik, meðutim, ne deli Stankoviñe-vo miãýeçe: "Ja ne znam da se Kliåkoviñnalazi pod zaãtitom MUP-a Srbije. Infor-

macije koje ja dobijam, istina nepotvrðene,govore da se Kliåkoviñ nalazi u Srbiji.Zaista je neophodna saradça dva ministar-

Republika Srpska

KorisnemalverzacijeSvi se slaæu da je Dodik najjaåi åovek u Vladi RS. I dok se ne zna da

li bivãeg premijera Kliåkoviña ãtiti MUP Srbije, izborna trka poåinje

slanicima parlamenta izjavio: "Nije ni åudoãto sam pao na ãvercu cigaretama, kada jepolicija bila pod vaãom kontrolom" (odno-si se na SDS). Osim razloga premijerovogneuspeha u ãvercu, skupãtinskom auditori-

jumu bilo je: jasno da ima posla sa "re-tardiranima, primitivcima, traktoristima,ãibicarima…." i tako unedogled.

Zasedaçe skupãtine, osim brojnihuvreda, nije ponudilo niãta viãe, ali jeotvorilo pitaçe rada nove vlade u proteklih

sto dana i naznaåilo poåetak izborne trke.Dodikov kabinet kritikovan je viãe negosvi prethodni zajedno. I to ne samo od pro-

tivnika nego i pristalica demokratskihpromena. Neke od osnovnih zamerki vladiodnosile su se na loã uåinak na unu-traãçem planu, dok je po miãýeçumnogih Dodik "sjajno obavio misiju uinostranstvu" i promenio loã imidæ RS.

Meðutim, nacionalno ostraãñeni Srbiproglasili su Dodika veleizdajnikom, koji je za ãaku dolara prodao Republiku.Miãýeça u javnosti su opreåna – sve zavi-

si od dela Republike u kojima jestanovniãtvo pitano da se izjasni o raduDodikove vlade. Za mnoge ne postoji bitnarazlika izmeðu sadaãçe i prethodne vlade,za mnoge Dodik grabi krupnim koracimanapred, i obezbedio je ogromna finansijska

sredstva. Mnogi su zadovoýni jer im se re-dovno isplañuju plate. Drugi, ýutito traæeda ova vlada ode, jer nije uspela da "reãi"

BANJALUKA

rilike u Republici Srpskoj (RS) najs-likovitije je opisao çen premijerMilorad Dodik, koji je pred po-P

PROMENJEN IMIDÆ RS:Dodik i Van den Bruk

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 2723. MAJ 1998.

stva da bi doãlo do'realizacije' podignutepotjernice".

Istovremeno Do-dik oåekuje da seKliåkoviñ sam stavipred sud pravde iuåestvuje u razjaã-

çavaçu ovog sluåa- ja, jer bi to bilo na- jboýe za çega sa-mog.

U zvaniånom sa-opãteçu MUP-a ka-æe se da je u radu"Gojka Kliåkoviñabilo odreðenih radçikoje nisu u skladu sazakonskim propisi-ma". Naime, Kliåkoviñ je "potpisaoreãeçe o otpisu neplaåenih obaveza o os-novu poreza na promet, akcize, takse i

dospelih kamata Fabrici duvana izBaçaluke u vrednosti od 18.726.686 di-nara, a da se o tome nije raspravýalo nasednici vlade". Kliåkoviñ je isto tako oã-tetio budæet RS, time ãto je potpisao aktvlade kojim je od Republiåke uprave cari-na traæio da se "izuzetno omoguåi rad slo-bodne carinske prodavnice MP-'Bankom' izZvornika, iako po pozitivnim zakonskimpropisima takve prodavnice nisu mogle ra-diti na graniånim prelazima premaSaveznoj Republici Jugoslaviji". BudæetRS ovaj put bio je oãteñen za4.140.867.800 dinara.

Ustavãi u Kliåkoviñevu odbranu, Mo-måilo Krajiãnik je podræao teoriju bivãegpremijera o "korisnim malverzacijama",

jer "ukoliko preduzeñe ne posluje treba gaza opãtu dobrobit osloboditi taksi". JediniKliåkoviñev greh, prema Krajiãniku, sasto-

jao se u tome ãto o svojim "korisnim mal-verzacijama" nije obaveãtavao vladu.

ÃUÃKA SE ÃUÃKA: Skupãtinskeåarke potakle su i razmiãýaça u pravcumoguñih protivkandidatskih opcija napredstojeñim izborima.

"Ja nemam motiva da se borim sa jedn-om grupom Srba protiv Srba u korist Srba

i RS", rekao je Momåilo Krajiãnik, do-davãi da ñe se "potruditi" da se po istekusadaãçeg mandata ne kandiduje ni za jed-nu listu. "Jedino ãto æelim je da zavrãimsvoj posao. Ja sam radio kao åovek koji jeu politiku uãao iz patriotskih potreba. Æeliobih da se na vrijeme povuåem kako bihomoguñio da mladi ýudi odrade svoj dioposla u uspostavýaçu samobitnosti RS.Svi koji ne shvate kad je vrijeme da zavrãesvoj posao, obiåno onda doæive neuspjeh,

jer svako insistiraçe da se ostane na vlasti je problematiåno."

Kako je protekle sedmice, pitaçeodstupaça Krajiãnika sa funkcije ålana uPredsedniãtvu BiH, åak i pre isteka manda-

ta, bilo u æiæi interesovaça javnosti, oçemu se izjasnio i Dodik."Uslovi za Krajiãnikovu ostavku su

stvoreni. Mi imamo ozbiýne primedbe naçegov rad, jer je on zadræao stare navikeda sebe smatra vrhovnim voædom, kojistoji i nad vladom. Ali da on sam podneseostavku, malo je verovatno. O svemudrugom je moguåe razgovarati, ali o çego-voj ostavci ne. Na-prosto, jer on nijeåovjek koji bi u ovomtrenutku takav potezpovukao", rekao je

Dodik.Kako SDS nemadrugih ýudi velikogformata, u zadçevreme se ãuãka, da biAleksa Buha mogaoda bude protivkandi-dat Biýani Plavãiñ napredsedniåkim izbo-rima. Ãto se tiåe blo-ka koji sada obrazujevladu, u pogledu kan-didata, veñih izne-naðeça ne bi trebalo

da bude. I pored ma-lih nesuglasica sa So-cijalistiåkom parti-

jom, koja je u dogo-voru o raspodelifunkcija, htela jednomesto i za ÆivkaRadiãiña, svog lidera,gotovo da je bilo iz-vesno da ñe socijal-iste, socijaldemokratei SNS Biýane Plavãiñpredstavýati na izbo-

rima za Predsedniãtvo BiHMladen Ivaniñ, nesuðeni prem-ijer RS, i Biýana Plavsiñ napredsedniåkim izborima. Mestopremijera bi se tako åuvalo zaMilorada Dodika. Meðutim, so-cijaldemokrate su upravo ovihdana izaãle sa predlogom da

kandidat tog bloka, ålan u Pred-sedniãtvu BiH, bude ÆivkoRadiãiñ, dok bi prema çiho-vom predlogu Mladen Ivaniñtrebalo da bude kandidat za ko-predsedavajuñeg u Veñu mini-stara.

Mnogi polaze od toga dauzdrmani SDS nema ãanse,ukoliko izaðe sa jednim kandi-datom (sa dvojicom ãanse su im

veñe), ali da mnogo toga zavisi odponaãaça bloka desnih patriotskih, ali nemaçe nacionalistiåkih stranaka – Srpske

stranke za Krajinu i Posavinu, Srpske patri-otske stranke, Demokratskog patriotskogbloka i drugih. Ako se desi da ovaj nefor-malni blok podræi Buhu i Krajiãnika (ipored çegovog neñkaça) kao kandidateSDS-a na septembarskim izborima moglobi biti veoma gusto. A takvih nagoveãtajado sada je bilo. s

TAÇA TOPIÑ

M A T I J A K O K O V I Ñ

R A N K O

Ñ U K O V I Ñ

MALVERZACIJE NA "OPÃTU KORIST": Krajiãnik i Kliåkoviñ

NAÃA BORBA

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


28 VREME s 23. MAJ 1998.

K

Kosovska ekonomija

Mit i bedaPod zemýom bogato, nad zemýom zarañeno, Kosovo danastavori izmeðu rata i bede. Dominiraju dve priåe: srpska se vezujeza proãlost, svetiçe i manastire, a albanska za Kosovo-republiku

pare za Kosovo i Metohiju. Primera radi, uperiodu od 1990 do 1995 ulagaça dostiæutek 16,5 odsto od ulagaça u periodu 1976-1980. Druãtveni proizvod se smaçuje dvaputa, investicije åak 12 puta a izvoz sedam

puta. Jednostavno, viãe nije bilo novca zainvesticije kojim su zapravo zapuãavane sverupe u normalnom poslovaçu.

Kosovo tako prestaje da bude simbolekonomskog razvoja u kome se oåiglednoviãe polagalo na skupe reprezentativne objekte za pokazivaçe nego za ekonomijukoja ñe donositi napredak. Pravi ekonomskiãok åije posledice su danaãça razorena ko-sovska privreda poåiçe ustoliåavaçem navlast Slobodana Miloãeviña, kada Srbijaima preåa posla u Pokrajini.

Za srpsku stvar Kosovo dobija drugiprizvuk. Sve maçe se o çemu govori kao o

ekonomskom ponosu Republike, a sve viãekao o istorijskoj srpskoj svetiçi. Uostalom,podaci pokazuju da je i u bivãoj JugoslavijiKosovo ekonomski imalo mnogo viãedodirnih taåaka sa Slovenijom i Hrvatskomnego sa matiånom Republikom.

U celokupnoj pokrajinskoj privredistruåçaci, tvorci pomenute studije, mogli susrpskoj vladi da ponude na konsolidacijusamo osam preduzeña koja bi mogla imatibuduñnost: "Balkan belt" iz Suve reke, "Fer-onikl" iz Glogovca, "Trepåa" iz KosovskeMitrovice, "Drvni kombinat" iz Uroãevca,"Rudnik strezovca" iz Kosovske Kamenice,"Fabrika lepenke" iz Lipýana, "Printeks" izPrizrena i "Ãar cementara" iz Ðeneral Jank-oviña. Struåçaci kaæu da su one dobro re-gionalno rasporeðene i imaju ãanse na træiã-tu. I u çih je naravno potrebno uloæiti nekinovac. Vlada Srbije za sada ñuti.

Posao koji je u proteklih deset godinasrpska vlast uradila u kosovsko-metohijskojprivredi, moæe se svesti na postavýaçeprivrednih tutora sa uæeg podruåja Repub-like svim veñim kosovskim preduzeñima,tako da se sada zapravo i ne zna ko upomenutim firmama ima veñinski kapital.

SIVA EKONOMIJA: O stvarnomæivotu na Kosovu i ekonomskim prilikamadræava Srbija ne raspolaæe nikavim podaci-ma, od toga koliko je stvarni druãtveniproizvod Pokrajine, koliko ima zaposlenih ikoji je doprinos sive ekonomije preæivýa-vaçu u Pokrajini. Prema istraæivaçima åa-sopisa "Ekonomska politika" na Kosovuima 375.000 zaposlenih, od kojih je samo150.000 prijavýeno penzionim i fondovimaza socijalno osiguraçe. Raåuna se da viãeod 200.000 ýudi radi u sivoj ekonomiji. Ãtaona u ekonomskim parametrima pred-stavýa, niko zapravo ne zna.

U zavisnosti od nacionalne pripadnosti,stanovnici Kosova æive dva paralelna æivo-ta. Oni trenutno izdræavaju dve dræave na

je demolirano i pokradeno. Razvlaåili su jepodjednako i Srbi i Albanci.

Pre godinu i po dana struåçaci Ekon-omskog insituta i Zavoda za razvoj, na pred-

log republiåke vlade, uradili su programekonomsko-finansijske konsolidacije priv-rede Kosova i Metohije. U to vreme je srps-ka vlada oåigledno imala ambicije da neãto iporadi na saniraçu kosovske privrede, åijese totalno propadaçe i vezuje za dolazak joãaktuelne srpske garniture na vlasti.

Sagovornik "Vremena" AleksandarVlahoviñ iz Ekonomskog instituta upozora-va da je poraæavajuña situacija u kosovskojprivredi slika i prilika voðeça privrede poli-tiåkim dekretima. "U tridesetogodiãçemperiodu intezivnog ulagaça (1955-1985)preko Fonda za razvoj nerazvijenih repub-like bivãe Jugoslavije uloæile su u Kosovo17 milijardi dolara. Investicije su, posebno uposledçem petogodiãtu velikog ulagaça(1980-1985) bile izrazito neefikasne. Kakose to radilo pokazuje i podatak da je novackoji su privrednici dobijali bio veñi od on-oga ãto je otiãlo u investicije. Sve u svemudobar deo pomoñi odlazio je u potroãçu".Vlahoviñ kaæe da su na nerazvijenom Kos-ovu graðeni skupi objekti, neprilagoðenisredini i potrebama u zapoãýavaçu."Takose danas na Kosovu nalazi viãe od 400.000metara kvadratnih u izgraðenim halama

koje zvrje prazne ili delimiåno opremýene.U nekim objektima veñ desetak godina stojeneraspakovane åitave tehnoloãke linije. Sveu svemu Kosovo danas obiluje predimenzi-oniranim industrijskim kapacitetima i mega-lomanski zapoåetim investicijama koje ni-kada nisu dovrãene. Tako na primer u Suvojreci postoji pogon grandiozno zamiãýen zaproizvodçu damper guma. Rezultat te in-vesticije je hala od 77.000 metara kvadrat-nih pokrivena skupim aluminijumskim kro-vom u kojoj nema proizvodçe. Kosovo jezapravo klasiåan primer administrativnedistribucije finansijskih izvora bez

uvaæavaça osnovnih ekonomskih kriteriju-ma, ili blagostaça bez pokriña".Raspadom bivãe Jugoslavije presuãuju i

amioni iz Srbije natovareni hranom inamirnicama poåetkom ove nedeýezaustavýeni su na granici sa Koso-

vom. Oåevici tvrde da je policija savetovala

kamiondæije da se vrate odakle su doãli.Prve vesti o embargu stigle su sa Kosova.Slika veñ viðena 1989. na granici sa Slo-

venijom, a protekle godine i na graniånimprelazima sa Crnom Gorom. Ovoga putagranica se opasno pribliæila prestonici a Sr-bija prvi put uvodi embargo na isporukusopstvene robe na sopstvenoj teritoriji. Teã-ko je reñi ãta je razlog ovom potpuno nera-zumnom åinu osim pokazivaça bahatosti isiline prema pobuçenom Kosovu i graðan-ima koji tamo æive. Da li je u pitaçukaæçavaçe Kosovara ili neizmireni finan-sijski raåuni srpskog i albanskog trgovaåkoglobija koji, kako tvrde upuñeni, bez obzirana skoro ratne prilike u Pokrajini, bespreko-rno funkcioniãe. Ako je suditi po dosada-ãçem ponaãaçu srpskih vlasti u sliånimprilikama, nikada Beograd nije puno marioza ekonomiju. Tako se danas ponaãa i premaKosovu, åija ñe privreda, ako se neãto nepreduzme, otiñi u legendu kao i srpski mit osvetoj zemýi.

Raspoluñeno izmeðu relikvija, istorije,tradicije, manastira i viãegodiãçe zloupo-trebe u politiåke svrhe – o Kosovu se danasmoæe govoriti samo kao o bivãem ekonom-skom gigantu koji je obeñavao "svetlubuduñnost". Viãe, po uloæenom novcu negopo stvarnom rudnom bogatstvu ili onomeãto su i u najboýim vremenima pruæalaprivreda i industrija pokrajine u koju se no-vac sipao kao u rupu bez dna.

ULAGANJA: Sunovrat kosovskeekonomije, koja doduãe nikada i nije bilasjajna, traje veñ desetak godina. Ogromnaulagaça su otiãla u nepovra,t a na Kosovudanas nema zdravog preduzeña, nema pos-la, a svi ekonomski pokazateýi zapravo go-vore da privreda i ne postoji. Proãlogodiãçaanaliza sedamdeset kosovskih preduzeña

govori o iskoriãñenosti kapaciteta od 3oodsto, dok je 8o odsto opreme zastarelo. Uviãegodiãçim previraçima mnogo opreme

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 2923. MAJ 1998.

malom prostoru: dræavu Srbiju i paralelnuvlast kosovskih Albanaca, tzv. RepublikuKosovo, koja u svom posedu ima komplet-nu nadgradçu: ãkolstvo, zdravstvo, poli-tiåku vlast i Bukoãijevu vladu u egzilu.

Poznavaoci kosovskih prilika kaæu dakosovski Srbi dræe propala dræavna pre-duzeña (u kojima proizvodçe i privrednihuspeha ima samo na dræavnoj televiziji), izkojih su Albanci, ãto milom ãto silom, otiãlipre nekoliko godina, dok se sve kýuånepoluge kosovskog ekonomskog æivota – pri-vatni sektor i trgovina – nalaze u rukama Al-banaca.

Stvaraçe albanskog biznismenskog lo-

bija pripisuje se Miloãeviñu tvrdçom da onzapravo i vlada Kosovom preko pomenutihbiznismena. Momåilo Trajkoviñ, predsednikSrpskog pokreta otpora, i sam privrednik,direktor preduzeña "Ratar" u Lapýem selukraj Priãtine, u razgovoru za "Vreme" al-banske biznismene opisuje kao moñne ýudeýude koji delom "rade za aktuelni srpskireæim, zatim za sebe i za albanski separatis-tiåki pokret". "Çima je omoguñeno da pre-ko privrede Srbije i Vojvodine dobijajustrateãke proizvode: braãno, uýe, ãeñer, æitoi druge prehrambene artikle. U cenu onogaãto dolazi iz Srbije koju plañaju svi stanovni-

ci Pokrajine uraåunata je i cena proizvodçe,maræa, mito, porezi Republici Srbiji i Rug-ovinoj paralelnoj vlasti."

BIZNISMENI:Srpskim proizvoðaåi-ma roba se plaña u de-vizama, koje uglavnompristiæu od albanskih

gastarbajtera. Sve seåeãñe pomiçe i novacod ãverca droge i oruæ- ja. Na podeýenom izakrvýenom Kosovu, jedino biznis koji dono-si novac nema politi-åkih i nacionalnih gran-ica ni svetiça. Kosovs-ki Albanci su tako vlas-nici najveñeg broja be-nzinskih pumpi za koje je potrebno dobiti sijas-et dozvola od dræave

Srbije. Na Kosovu fun-kcioniãu i zajedniåkefirme: srpsko ime – al-banski kapital. U ovuvrstu zajedniåkog pos-la, kako tvrde naãi kos-ovski izvori, upuãtajuse Srbi koji, doduãe, neæive na Kosovu. Ima iobrnutih sluåajeva, al-banska firma – srpskikapital. U biznismen-

skoj priåi, i kosovski Srbi-funkcioneri imajusvoje mesto. Za çih ne vaæi priåa o us-

peãnim poslovnim ýudima. Kako na Koso-vu kaæu, oni trguju iskýuåivo dræavnim in-teresima koje unovåavaju a stvoreni kapitalkoriste delom i za seobu u Srbiju, dok nar-odu govore da treba da ostane na Kosovu.

U opãtem kosovskom meteæu sa neiz-vesnim krajem, sasvim je jasno da nadekonomijom dominiraju politiåki i naciona-lni problemi i interesi. Ekonomija postajeprivilegija maçe grupe ýudi, i Albanaca, iSrba, uglavnom sraåunata na liåno boga-ñeçe.

Jer, ãta Srbija, osim gore navedenog,

moæe dobiti od Kosova. Privredu, koja se zadeset godina vladavine åoveka koji je kos-ovskim Srbima, zaboravýajuñi pri tomveñinske Albance, obeñao mir i sigurnudræavu, vratila trideset godina unazad, uvreme kada je pomenutih 17 milijardi dola-ra tek poåelo da se sliva u Pokrajinu.

Godinama se priåalo o basnoslovnomrudnom bogatstvu Pokrajine, a svaka strana je nedovoýno poznate rudne resurse i pr-irodna bogatstva koristila za svoju politiåkupropagandu u stilu one "Trepåa radi Beo-grad se gradi". Iz Beograda, pak, godinamastiæu priåe o neproceçivom bogatstvu,

nalaziãtima obojenih metala i ruda kojimaAlbanci finansiraju svoj separatizam.Struåni nalazi o kosovskom bogatstvu

kaæu da je potpuno besmisleno i govoriti oneproceçivim nalazima kosovskog rudnogbogatstva.

Srboýub Antiñ, struåçak za energetikuu Ekonomskom institutu, ne negira, u prin-

cipu, znaåaj nalaziãta ugýa na Kosovu za jugoslovensku privredu. U kosovskombasenu ima, prema istraæenim rezervama,desetak milijardi tona lignita: "Ugaý jeslabog kvaliteta i ne podnosi transport naduæe relacije. Mogao bi imati znaåaja jedinoza proizvodçu elektriåne energije. Kakosada stvari stoje, stepen iskoriãñenosti u ko-sovskom basenu iznosi tek jedan odsto, a umetohijskom je na nuli. Dakle, cela stvar biimala smisla ako bi u ovoj zemýi postojalastrategija elektroenergetike, koja bi se mog-la bazirati na Kosovu. To podrazumeva do-datna ulagaça u gradçu elektrana i kopove

za buduñu eksploataciju. Ovako, dve kos-ovske elektrane ukupne snage 1500 megav-ata moñi ñe da se snadbevaju iz dva razraðe-na ugýenokopa, Dobro selo i Belañevac do2005. godine. S obzirom na to da je Kol-ubarski basen veñ 35 odsto iskoriãñen, Kos-ovo bi moglo imati strateãki znaåaj za Srbi- ju u proizvodçi struje. Meðutim, u sukobudve nacionalistiåke ideje, sugestije ovog tipanemaju nikakvu vaænost."

Pored rezervi kobalta, boksita i u "prate-ñoj" varijanti zlata i srebra, kosovske rezer-ve nikla proceçuju se na 18 miliona tona,ãto fabrici u Glogovcu obezbeðuje 18 godi-na proizvodçe. Po rezervama rude olova icinka (46 miliona), za sada najboýe stoji"Trepåa" koja bi mogla uz oscilacije kvalite-ta rude, da radi joã tridesetak godina. Usamoj "Trepåi" su veñi optimisti kada tvrdeda su pomenute rezerve rude 6o milionatona i da obezbeðuju eksploataciju u nared-nih ãezdeset godina. Struåçaci ne spore irezerve nemetala na Kosovu, ograðujuñi seod preciznijih procena zbog neistraæenosti.

Pod zemýom bogato, nad zemýomzarañeno, Kosovo danas tavori izmeðu ratai bede, i stalnih prepirki izmeðu Srba i Al-

banaca ãta je åije i ko koga krade. Meðutamoãçim æiteýima dominiraju dve priåe:srpska se vezuje za proãlost, svetiçe i ma-nastire, a albanska za Kosovo republiku. U"bogatoj" Pokrajini danas su svi siromaãniili bar veñina. Ekonomija i razvoj, koji po-drazumeva normalan æivot, su u drugomplanu. Niko ne pomiçe ni rude, ni fabrike,ni struju. Ono åime Kosovo danas opipýi-vo raspolaæe je oruæje. Dok je to tako,izliãno je i pitati se moæe li Srbija danasekonomski da preæivi bez Kosova. Aktu-elni reæim tvrdi da moæe i bez celog sveta,ali teãko moæe opstati na vlasti bez Koso-

va. Nije bitna ekonomija. Kosovski mitdanas je na ceni. s

BRANKA KALJEVIÑ

N .

Ð U R O V I Ñ

U SLUÆBI OBE PROPAGANDE:Trepåa

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.30

JU-karate: mlañeçe punom ãakom

Porodiåna tuåa

(WUKO), biti dodeýeno nekakvo odlik-ovaçe. U posledçem trenutku, åini se, dosaveznog ministra zaduæenog za sport içegove ekipe ipak je dospela informacijao istrazi koju je – zbog nekih mutnih poslo-

va sa velikim novcem – protiv Delkurtapokrenula francuska vlada. Od odlikovaçase tiho odustalo, ali "propusta" protokolar-no-politiåke pozadine nije falilo: u jedanmah je izledalo da ñe medaýe pobednicimapoåeti da dodeýuju i nasumice izabranimalobrojni gledaoci ãampionata, asrdaånost udeýivanih poýubaca rasla jesrazmerno utroãku piña u "lokalima" beo-gradskog "Pionira".

I, dok je slavýe povodom osvajaça trizlatne, dve srebrne i tri bronzane medaýe joã trajalo, pukla je vest o smeçivaçusportskog direktora KSJ Dragoýuba

Koåoviña. Baã na Dan bezbednosti 13.maja, åetvorica (od ãest) ålanova Predsed-niãtva KSJ su u Podgorici odluåila daKoåoviñu "zahvale na uslugama",navodeñi kao razlog uzurpaciju funkcija,neovlaãñeno dræaçe i rukovaçe peåatomKSJ, samoimenovaçe u komisije åiji serad plaña... Tako je – iz Predsedniãtva KSJ– u javnost dospeo i podatak da je zapripreme evropskog ãampionata Koåoviñ,osim fiksnih 10.000 maraka, imao (ili jetrebalo da dobije) i procenat od svake os-

era; domañinski ponos i radost doktoraMaýkoviña i Bingulca pri otvaraçu bili suupadýivo maçi od povoda, i jedino jepredsednik Evropske karate federacije An-tonio Espinoza viãe no rutinski pohvaliodomañina na poåetku, a organizaciju pr-

venstva na kraju. Upadýivo je bilo odsust-vo najavýenog predsednika poåasnogodbora – potpredsednika savezne vladeZorana Liliña i, neupuñenima sasvim ne- jasno, ñutaçe predsednika KSJ Marka Ni-coviña.

ÅUVARI PEÅATA: Tokom pripremaza prvenstvo, koje su dræavni mediji "pum-pali" do granica podnoãýivosti, bilo je na- javýeno da ñe Æaku Delkurtu, viãede-cenijskom predsedniku evropske (EUK) ifunkcioneru svetske karate organizacije

Predsednik Karate saveza Jugoslavije Marko Nicoviñ otpustio je svogsportskog direktora Dragoýuba Koåoviña, a potoçi je uzvratio time ãto jeiz ålanstva i sa svih funkcija opozvao i suspendovao svog predsednika

slovenskog karatea u svetske vrhove, pro-boj nepravednih i niåim zasluæenih sankcija (1992-1995), tvorce i dræaåe meðunar-

odnog ugleda, neumorne i nesebiåne pre-gaoce na poýu sportske slave. Vrhunac jetrebalo da bude 33. evropsko karate prven-stvo, odræano u Beogradu od 8. do 10.maja: rekordan broj uåesnika, rekordanbroj medaýa za "naãe", organizacija predkojom ñe Evropi stati dah.

No, veñ na sveåanom otvaraçu moglose naslutiti da su stvari malo skliznule ustranu, sa sportske prema cirkuskoj areni."Kulturno-zabavni" program neodoýivo jepodseñao na priredbe provincijskih amat-

Dvojicu funkcionera blagonaklonimediji do juåe su uzdizali u nebesakao najzasluænije za uzlet jugo-

REUTERS

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 3123. MAJ 1998.

UO KSS konstatuje "da je neprimerenimponaãaçem pojedinaca iz KSS nanetanenadoknadiva ãteta karate organizaciji ucelini" i doneo odluku o iskýuåeçu, opozi-vu i suspenziji Marka Nicoviña iz Karatesaveza Srbije. Treñi ålan PredsedniãtvaKSJ iz Srbije Nedeýko Gizdaviñ takoðe jepodneo ostavku, "iz razloga nemoguñnostisaradçe sa dosadaãçim predsednikom iålanovima Predsedniãtva KSJ iz CrneGore, zbog brojnih zloupotreba i preko-

raåeça ovlaãñeça". Na banalnost prih-vataça çegove ostavke, poãto je prethod-no veñ "izbaåen" Marko Nicoviñ, ne trebaposebno ukazivati – osim kao na znaknamere da se potpuno paraliãe rad pos-tojeñeg Predsedniãtva KSJ kao "crnogor-skog" (jer, priýeæni novinari su veñ diskret-no istakli, i Marko Nicoviñ je, mada pred-stavnik Srbije, Crnogorac).

Tako je tokom nedeýu dana izmeðu 13.i 19. maja obavýeno temeýno raãåiãñava-çe terena za – sada veñ sasvim izvestan –predstojeñi obraåun meðu karate funk-cionerima. Oåigledna je namera da se linija razgraniåeça povuåe po granici kojarazdvaja jedine dve jugoslovenske repub-like, odnosno na plan tekuñih politiåkihsukoba izmeðu saveznih vlasti i "Milove"Crne Gore. U toj "sportskoj" igri DragoýubKoåoviñ, kako stvari stoje, ima prednost ustartu: nedavno je izabran za ålana Grad-skog odbora JUL-a u Beogradu, a odskoraga pomiçu i kao zamenika republiåkogministra za sport Zorana Anðelkoviña koji je, na prijemu za karate reprezentaciju 14.maja, prihvatio neukusnu pohvalu za"snalaæýivost" u pomoñi evropskom ãampi-

onatu, pa se i sam istakao izjavom da jeministarstvo stalo "iza ovog prvenstva sauplatnicom od 150.000 DEM".

GDE SU PARE I OSTALO: "Ko-åoviñ je privatizovao ãampionat u svrhuliåne i promocije svojih ýudi. Joã predva meseca uzurpirao je peåat, a do 4.maja nije dostavio na uvid nijedan ugo-

vor koji su on i Duãan Vasiñ, kao izvrã-ni direktor prvenstva, sklopili. Oåigled-na je namera da se naduvavaçemtroãkova Savezu uskrate oåekivana ma-terijalna sredstva", tvrdi Marko Nicov-iñ. No, osnovno pitaçe u svakomzameãateýstvu – gde su pare? – ovde jedva da se provlaåi kao retoriåka figu-ra, åak i kada se nadleæni ministrirazmeñu "ulagaçima" (samo dva Zora-na, Bingulac i Anðelkoviñ, podræali subeogradski ãampionat sa 400.000 di-nara, plus 150.000 DEM). Nepotvrðeneglasine iz krugova bliskih saveznoj vla-

di kaæu da su se neki ýudi naglo ohladilispram karatea, posle prvih raspitivaçao pravcima "novåanih tokova"

nameçenih organizaciji beogradskog ãam-pionata. Glasine se, u ovom sluåaju, ukla-paju u Koåoviñevo "prisvajaçe" peåataKSJ i çegovo zakasnelo oglaãavaçe zanevaæeñi.

S obzirom na ovdaãçu praksu, teãkoda ñe se sukobi u Karate savezu Jugo-slavije razreãiti uz pomoñ finansijskepolicije. Mnogo izvesnija je politiåka pre-suda; s obzirom na upravo smeçenusaveznu vladu i hitnija pitaça, razumýivo je neraspoloæeçe i uzdræanost onih koji suse do juåe hvalili karateom kao svojimomiýenim åedom da se povodom ovihsukoba izjasne. Najpre treba videti ko ñebiti "recikliran" u vladi Momira Bula-toviña, potom sve drugo. Alavost dræavnihfunkcionera na rukovodeña mesta u sports-kim organizacijama – od Mirka Marjan-oviña i Ivice Daåiña, do svakog am-bicioznog politiåkog poletarca – veñ je viãenego posloviåna. Otud nije åudno ãto seovih dana åuje da bi na åelu "novog" Kara-te saveza Jugoslavije mogao da osvaneSrða Boæoviñ, predsednik Veña republikasavezne skupãtine.

Tek na kraju ñe – vaýda ne kasno – nadnevni red stiñi stvari od åijeg reãavaçazavisi buduñnost jugoslovenskog karatea.Pitaçe mnoãtva nacionalnih i meðunarod-nih "federacija", objediçavaçe çihovograda kao uslov za priznavaçe u Meðunar-odnom olimpijskom komitetu i razmat-raçe tehniåkih uslova za sticaçe statusaolimpijskog sporta... Da je do nas, moglobi se obraåunavati zauvek. Na sreñu, nije,ãto god o tome mislili otpuãteni direktori isuspendovani predsednici. A da ñe se obiti

o glavu neposrednih proizvoðaåa medaýa,ne treba isticati. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

vojene medaýe. Zalaæuñi se za razreãeçesportskog direktora, predsednik KSJ Mar-ko Nicoviñ skromno je istakao kako je"iskýuåivo sopstvenim zalagaçem i veza-ma u Evropskoj karate federaciji uspio dadobije tako veliku manifestaciju kakva jeupravo zavrãeno evropsko prvenstvo uBeogradu".

U prvi mah, i Dragoýub Koåoviñ jenastupio skromno: "Nisam se ni rodio kaodirektor karate saveza. Ionako sam hteo daodem, jer sam se pomalo umorio od sve-ga". Sutradan, meðutim, Koåoviñ – u ob- javýenim izjavama – "nije znao" ni za kak-vu sednicu Predsedniãtva KSJ, osim da suu pitaçu "velike igre", ali je zato obeñaoda ñe novinarima uskoro saopãtiti "pravuistinu". Upravni odbor KS Srbije je"izrazio zaprepaãñeçe" zbog objavýivaçaneoverenog dokumenta sa "navodne sed-nice" Predsedniãtva KSJ, o kojoj KSS niã-ta nije znao. Ili, ipak, jeste – jer inaåe nije jasno zbog åega se veñ u "izrazu zapre-paãñeça" tumaåi statut KSJ, odnosno çe-gova odredba da sednicama PredsedniãtvaKSJ treba da prisustvuju predstavnici obaoka u glavi: KSS i KSCG. Jer, uz tri ålanaiz Crne Gore, sednici je prisustvovao – içome rukovodio – Marko Nicoviñ, pred-sednik KSJ iz Srbije.

IZBACIVAÅI I UTERIVAÅI: Umeðuvremenu je jedan od predstavnikaKSS u Predsedniãtvu KSJ Miloã Brdariñpodneo ostavku na tu funkciju (zbog liånihobaveza; nedolazak u Podgoricu 13. majapravdao je boleãñu). Uprkos tome, pred-sednik KSS Ljubomir Æakula izjavio jebeogradskom listu "Sport" da na "fantom-

sku sednicu nisu pozvani ålanovi iz KSS,ãto je za svaku osudu i to govori o verodos-tojnosti tih odluka". Sutradan, 16. maja,

REKORDI I SKANDALI:Evropsko prvenstvo u Beogradu

N .

Ð U R O V I Ñ

REKORDI I SKANDALI:Evropsko prvenstvo u Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


32 VREME s 23. MAJ 1998.

Ã

Novine na turneji

Ãetaåima na nogeNa inicijativu Republike, u Uæicu, Niãu i Kraýevu, voðeni su javnirazgovori o tome dokle smo doãli s graðanskim pokretom i kakvisu mu daýi izgledi. Slede sliåne rasprave i u drugim gradovima

ta se desilo s graðanskim pokretom uSrbiji, u kakvom je danas staçu, imali izgleda za çegovu radikalnu ob-

novu? O ovoj temi novinari beogradske

"Republike" vodili su razgovore na javnimskupovima u Uæicu, Niãu i Kraýevu, gde je,u toku posledçih mesec dana, odræana iz-loæba "Skriveni delovi istorije", posveñenadesetogodiãçici izlaæeça lista, inaåe prvognezavisnog medija u naãoj zemýi. Ovuizloæbu i razgovore koji su uz çu voðeni,"Republika" je namenila obnavýaçu pam-ñeça na ono ãto se posledçih deset godinaodigravalo kod nas, a naroåito na one silneproteste 1996. i 1997. kada su graðani mas-ovnim zborovaçem i uliånim ãetçama bra-nili, i uz pomoñ meðunarodne zajednice,odbranili svoju pobedu na lokalnim izbori-

ma u Srbiji.Nekadaãçi ãetaåi, meðu kojima su bili i

profesori, i åinovnici, i advokati, i radnici, ilekari, i privatnici pokazali su se veoma ra-spoloæeni da saåine sopstvenu rekapitulaciju jednog velikog, liånog i druãtvenog angaæ-mana.

OSLOBAÐANJE OD STRAHA:Paæçu, najpre, privlaåi bliskost u glediãtimakada su uåesnici u raspravi, u razliåitim gra-dovima, oceçivali ãta je najveñi domet gra-ðanskog pokreta 1996 – 97. "Oslobaðaçe odstraha", kaæe, na primer, Slaviãa Vojinoviñ izKraýeva "najveña je tekovina graðanskogpokreta od pre godinu i po dana. To je naroåi-to vaæno za unutraãçost koja je s tim strahombila teãko pritisnuta". Gotovo istovetnu ocenuima i Miloã Liãanin iz Uæica, koji tvrdi da jenajzad "razbijen strah da je reæim nedodir-ýiv". I Miroslav Filipoviñ (Uæice) najveñiznaåaj pridaje åiçenici "ãto se talas graðan-skog protesta iz Beograda izlio po svim gra-dovima u unutraãçosti. Zahvaýujuñi ovak-vom oslobaðaçu od straha u veñini gradovau Srbiji doãlo je do promene vlasti."

Zanimýivo je Filipoviñevo tumaåeçe da je i sam reæim za sebe uvideo opasnost u to-

me "ãto su se graðani oslobodili straha, pa jenedavnim referendumom o kosovskom pi-taçu zapravo hteo da opet uplaãi one koji su

se okuraæili i da ponovovaspostavi stari strah".U toku rasprave åulo se imiãýeçe da je glavna

tekovina graðanskog pr-otesta u tome "ãto sumase pokazale da viãenisu podanici nego slo-bodni i misleñi ýudi".Ovoj se promeni pridajetim veñi znaåaj ãto usrpskoj modernoj politi-åkoj istoriji gotovo i danije zabeleæen podatakda je neki aktuelni re-æim, u odmeravaçu saopozicijom, izgubio iz-bore.

DIJALOG O UZROCIMA UZMA-KA POKRETA: Dok je tako o tekovinamaprotesta vladala priliåna saglasnost, miãýe-ça su se dosta razilazila oko toga zaãto jedoãlo do uzmaka graðanskog pokreta, a po-gotovo oko toga kako iñi daýe. O tom seg-mentu naãe teme upravo se æivahan dijalog,

sa polemiånim obrtima, vodio u Kraýevu.Radovan Miliñeviñ kaæe da su za uzmak

graðanskog pokreta krivi "lideri koalicije'Zajedno' koji su, posle raspada, ostavili nar-od u konfuziji". Zato u ovom trenutku on i

ne vidi snagu koja bi mogla da ponovo pro-budi graðansku svest. Dragan Bratiñ na toreplicira da "svaýivaçem sve odgovornostisamo na lidere, u stvari, stalno prizivamoautoritarne liånosti". Nasuprot tome, on na- jveñi znaåaj pridaje inicijativama mnogo-brojnih nevladinih organizacija i udruæeça(recimo, iz ovih su organizacija u Kraýevu ipotekle inicijative za zakonsku zabranu no-

ãeça oruæja, za ukida-çe izlazne takse iz ze-mýe i dr.). "Ãta mi ra-dimo kao pojedinci daojaåamo ovu pozitivnu

energiju?" Miliñeviñ,opet, odvraña da on"ceni aktivnost nevla-dinih organizacija, alioko çih je okupýenomalo ýudi i ovaj putrazreãavaça naãe krizemoæe potrajati decenijama".

Ivana Kostiñ na tododaje "da nije niãta åu-dno ãto je kod nas gra-ðanska svest tako niska.

Pedeset godina su nas uåili da se plaãimovlasti, a posledçih deset godina smo potonu-li u potpunu materijalnu i moralnu pustoã".Zato ñe i izlazak iz ove pustoãi biti dug. Sasliånom idejom susreli smo se i u Niãu. Draã-ko Bjelica tvrdi da je stabilizovaçe pravoggraðanskog pokreta "maratonski i sporovo-zan put na kome ñe raditi generacije".

Svedok skrivene istorije"Republikina" izloæba ponajmaçe govori o samom listu – ona je, u stvari,

uzbudýiva priåa o ovoj tragiånoj deceniji, o odgovornosti za rat, etniåko åiãñeçe, oubijaçu neduænih i ruãeçu gradova, o zaplitaçu kosovskog åvora. Ali je ona u istovreme i analitiåka i istraæivaåka hronika o usponu graðanskog pokreta u Srbiji, çego-voj borbi protiv rata, za ýudska i nacionalna prava, slobodne medije i drugaåijeodnose sa svetom. Upravo zato ãto je reæim u Srbiji briæýivo krio ove napore alterna-tive, "Republika" je svoju izloæbu i nazvala "Skriveni delovi istorije".

Dr Dragan Æuniñ, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Niãu, ovakooceçuje "Republikinu" izloæbu:

"Najboýa strana ove izloæbe jeste u tome ãto dok je åovek razgleda zaboravi na'Republiku', razmiãýajuñi upravo o onome ãta gleda: ãta nam se dogaðalo, ãta se nijemoralo dogoditi, a ãta se moglo dogoditi, ãta smo uåinili, ãta nismo uåinili, ãta namvaýa åiniti. Zavidim tvorcima jedne tako stabilne, tihe a uticajne demokratske insti-tucije kao ãto je 'Republika', ãto su uspeli da svaku taãtinu sopstvene uloge i zaslugezaklone iza same stvari oko koje su se okupili, i oko koje i nas okupýaju. Uostalom,

puni smisao svakog graðanskog angaæmana i jeste u tome da se organizacija i insti-tucija ne vide od akcije, a ne obrnuto."

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 3323. MAJ 1998.

Zaãto sada nemamo boýi graðanskipokret Pavle Vukotiñ je pokuãao da objas-ni na primeru samog Kraýeva. Po çego-vom miãýeçu za razvijeni graðanski pok-ret nedostaje osnovna pretpostavka – pros-

veñenost. Naãa je prosveñenost, veli on, naveoma niskom stupçu, ýudi nemaju inte-resovaça za kçigu, ne traæe se nove infor-macije. Kraýevo je grad sa oko 100.000stanovnika, a u graðanskim ãetçama bilosamo 1,5 odsto ýudi. Posle odlaska intele-ktualno najkreativnijih, svuda se oseña åa-motiça. Vukotiñ navodi i ovaj podatak:"Ranije je u fabrici 'Magnohrom' bilo åetiridirektora i svi su govorili strane jezike. Sa-da, kada se pojavi neki stranac, u fabricinastane panika i trka za prevodiocem."

POTVRÐIVANJE GRAÐANSKEZRELOSTI: Izgledi za obnovu graðan-

skog pokreta svuda su realistiåki proceçi-vani, uz analitiåki pristup svim relevantnimelementima. Za Slaviãu Vojinoviña (Kra-ýevo) najvaænije je okupiti ýude sposobneda artikuliãu program nekog novog poået-ka. Povodom potrebe za novom artikulaci- jom u raspravi se åuo i ovakav stav: pokre-tom od pre godinu i po dana ostvarili smoideju graðanina na opãem planu, sada tuideju treba da razvijemo i potvrdimo nakonkretnom terenu. To praktiåno znaåi da

Nije sve u

spektakluU razgovorima viãe puta su kritiko-vana shvataça da graðanskog pokretanema, ako nema "ãetçe" i javnih ul-iånih protesta. Tako su i mediji, dræav-ni ili nezavisni, skloni da o postojaçu isnazi pokreta sude samo na osnovu ovespektakularne strane. Da to nije taåno,reåeno je u toku rasprave, svedoåi iåiçenica da nova lokalna vlast, uprkostome ãto se koalicija "Zajedno" raspalau vrhu, i daýe postoji u preko 30 gra-dova i opãtina Srbije. Njena organizaci-

ja, Savez slobodnih gradova i opãtina,predstavýa snaæan podsticaj demokrat-skim procesima.

graðanska zrelost danas treba da se posve-doåi u suoåavaçu sa odgovornostima kojenam nameñu okolnosti u ovom trenutku –od kosovskog pitaça, dræavne krize u srps-ko-crnogorskim odnosima do teãkih soci- jalnih problema.

Dragan Æuniñ i Radomir Videnoviñ

(obojica iz Niãa) insistiraju na liånom an-gaæovaçu, kao alternativi oåaju koji namse nudi sa raznih strana. Iskustvo proãlogo-diãçeg graðanskog protesta, smatra Æuniñ,sugerira nam zakýuåak "da se bar deo ko-

lebýive i nestalne entuzijastiåke energije igraðanske voýe mora saåuvati institucio-nalizacijom spontanog emancipatorskogokupýaça. Kako god okrenemo, takve or-ganizacije su ili partije, ili nevladine orga-nizacije".

Ponekad je dolazilo i do oãtrijeg razila-æeça oko toga gde ko stavýa akcente kada je reå o moguñnosti izlaska iz krize. MilojeIgçatoviñ, poznati sindikalni aktivista izUæica, prvorazredni znaåaj pridaje tome dali je opozicija kadra da se pozabavi soci- jalnim pitaçima koja teãko pritiskaju sveýude. On zastupa potrebu pravýeça ãiro-

kog fronta opozicionih snaga, "a malo meinteresuje kako ñe ko proñi na lokalnim iz-borima".

Ovakvo opredeýeçe obeleæeno je kao"sindikalistiåka linija", uz jasan naglasakda je ishod izbora, i to na svim nivoima, upravom smislu egzistencijalno pitaçe iprethodni uslov za reãavaçe i socijalnihpitaça. s

DRAGOÃ IVANOVIÑ(Autor je predsednik Saveta "Republike")

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


ÎÏØÒÅ ÈÍÔÎÐÌÀÖÈ£Å

Ó ÂÅÇÈ ÑÀ

ÐÅÃÈÑÒÐÀÖÈ£ÎÌ ÇÀ

ÈÇÁÎÐÅ 1998. ãîä.

Mandat Misije OEBS-a u BiH

ukqu~uje nadzirawe, pripremu i

provo|ewe izbora koji }e se odrati u

septembru 1998. godine. Gra|anima

Bosne i Hercegovine koji su se

registrovali da glasaju u zemqi ili

izvan zemqe bi}e omogu}eno da glasaju

na predstoje}im izborima:

Op{ti izbori:

Tro~lano Predsedni{tvo BiH

Predstavni~ki dom BiH Federacija BiH:

Zastupni~ki dom

10 Kantona

Republika Srpska:

Predsednk i potpredsednok RS-e

Narodna skup{tina RS-e

Druge izbore koji }e biti najavqeni.

ÐÅÃÈÑÒÐÀÖÈ£À ÇÀ

ÃËÀÑÀÅ

Gra|anin Bosne i Hercegovine koji

boravi u inostranstvu }e imati

mogu}nost da se registruje, i da glasana izborima 1998. godine

popuwavawem ovog obrasca za

registraciju.

1) Da biste se uspe{no registrovali

da glasate morate biti

dravqanin BiH, i imati 18 ili

vi{e godina.

2) Kao gra|anin koji ivi u

inostranstvu Vi imate pravo da

se registrujte za op{tinu

unutar BiH u kojoj ste iveli u

vreme popisa stanovni{tva iz

1991. godine ili na dan 6. aprila

1992. godine.

Va{i podaci }e biti upore|eni sa

Popisom stanovni{tva iz 1991. godine.

Ukoliko se Va{e ime ne nalazi na

Popisu stanovni{tva iz 1991. godine,

Va{e dravqanstvo }e biti

potvr|eno prema op{tinskoj

evidenciji. Kada Va{a prijava bude

obra|ena bi}ete obave{teni o Va{em

statusu. Ako ste uspe{no

registrovani, po{tom }e Vam biti

upu}ena potvrda koja }e Vam pomo}i

pri glasawu.

À. ËÈ×ÍÈ ÏÎÄÀÖÈ

prezime

ime

pol

datum ro|ewa

jedinstveni mati~ni broj gra|anina

prezime i ime oca

Datum ro|ewa oca

Opstina i mesto ro|ewa ocaMolimo da navedete naziv op{tine u kojoj je Va{a evidencija

o dravqanstvu unesena u op{tinskom spisku.

Á. ÎÏÖÈ£Å ÃËÀÑÀÀ

Morate nazna~iti da li nameravate da glasate po{tom

(glasawe u odsustvu) ili }ete glasati li~no u op{tini gde steregistrovani da glasate. Morate izabrati jednu od ovih opcija.

Ako }ete se vratiti u BiH na vreme za izbore trebate

izabrati opciju da glasate li~no.

Ö. ÑÀÄÀØÀ ÀÄÐÅÑÀ ÈÇÂÀÍ ÁèÕ ÍÀ

ÊÎ£Ó Å ÁÈÒÈ ÏÎÑËÀÍÀ ÏÎÒÂÐÄÀ È

ÃËÀÑÀ×ÊÈ ËÈÑÒÈ

Molimo navedite svoju potpunu sada{wu adresu (izvan BiH).

Glasa~ki listi}i za sve izbore na kojima imate pravo glasawa

bi}e poslani na tu adresu ukoliko ste izabrali opciju glasawa

po{tom pod B.

Ä. ÀÄÐÅÑÀ Ó ÁèÕ ÏÐÅÌÀ ÏÎÏÈÑÓ

ÑÒÀÍÎÂÍÈØÒÂÀ ÈÇ 1991. ãîäèíå

Molimo navedite potpunu adresu naseqa ili sela gde

ste iveli u BiH 1991. godine.

Molimo vas navedite naziv op{tine y kojoj ste iveli y

vreme popisa stanovni{tva y1991. godini.

S obzirom na ~iwenicu da su neke op{tine sada podeqene

izme|u Federacije Bosne i Hercegovine i Republike

Srpske, molimo da nazna~ite da li se Va{a adresa u BiH

iz 1991. godine sada nalazi u Federaciji Bosne i

Hercegovine ili u Republici Srpskoj ozna~ivawem

odgovaraju}e rubrike.

Å. ÈÄÅÍÒÈÔÈÊÀÖÈÎÍÈ ÄÎÊÓÌÅÍÀÒ

Da biste potvrdili svoj identitet,morate priloiti

fotokopiju (NE [AQITE originale dokumenata) jednog od

slede}ih dokumenata:

a) li~na karta

b) uverewe o dravqanstvu

c) paso{

d) rodni list

e) voza~ka dozvolaf) vojna kwiica

g) zdravstvena kwiica

h) potvrda o registraciji promene imena

Kopije gore navedenih dokumenata, od a) do h), }e se smatrati

vae}im ukoliko su ih izdale vlasti Bosne i Hercegovine, bilo

u Federaciji BiH ili u Republici Srpskoj, ili ako su izdate od

strane vlasti biv{e Jugoslavije u toj dravi.

Drugi dokumenti koji se mogu koristiti za potvr|ivawe Va{eg

identiteta su:

i) Paso{ kojeg je izdala strana vlada koja dozvoqava dvojno

dravqanstvo vai}e za dokazivawe identiteta

vlasnika.

j) Izbegli~ki karton izdat od strane vlade doma}ina ili

druge me|unarodne organizacije.

k) karton raseqenog lica.

Lica koja ne poseduju nijedan od ve} navedenih

identifikacionih dokumenata treba da daju izjavu o:

a) imenu

b) adresi u vreme Popisa stanovni{tva iz 1991. godine

c) jedinstvenom mati~nom broju gra|anina, ako je poznat

d) sada{woj adresi

Izjavu treba dati u prisustvu, i potpisanu od strane,

jednog od slede}ih lica:

a) sudije redovnog suda

b) verskog slubenika

c) op{tinskog slubenika

d) dva ugledna lica ~ija se imena nalaze na Popisu

stanovni{tva iz 1991. godine, koji je prilago|en za

izbore 1998.godine.

Ako se Va{e ime razlikuje od onog navedenog u Popisu

stanovni{tva iz 1991. godine

Ako ste zbog stupawa u brak promenili ime,morate predati

ven~ani list (NE [AQITE originale dokumenata).

Ako ste zakonskim putem promenili ime , morate predati

potvrdu o registraciji promene imena (NE [AQITEoriginale dokumenata)

ÊÀÊÎ ÏÎÏÓÍÈÒÈ ÎÁÐÀÇÀÖ ÇÀ ÐÅÃÈÑÒÐÀÖÈ£Ó

Molimo da popunite sve rubrike, pruaju}i ta~ne informacije.

Nepruanje potpunih informacija moe uzrokovati odbijanje va{e prijave.

ÇÀÂÐØÅÒÀÊ ÏÎÑÒÓÏÊÀ

ÏÐÈ£ÀÂÅ

ZA SVE PODNOSIOCE PRIJAVE:

Ako posedujete potvrdu o mestu boravka

od op{tine u BiH u kojoj ste iveli u

vreme popisa stanovni{tva 1991.

godine, molimo Vas da priloite kopiju

tog dokumenta.(ne prilaite

originalan dokumenat)

Ovaj obrazac za registraciju morate

PUTEM FAKSA ili POSLATI

PO[TOM na adresu koja je navedena na

predwoj strani ovog obrasca.

Po{tanski ig na prijave ili faks ne

sme imati datum slawa koji je posle 13.

JUNA. Prijave vidqivo poslane do 13.

juna, ali primqene u Be~u posle 23. juna

ne}e biti razmatrane.

Nakon obrade Va{e prijave, dobi}ete

pismo iz Kancelarije OCV-a u Be~u

koje }e sadravati daqne informacije

o Va{em u~estvovawu na izborima u

BiH 1998. godine.

Ako se prijavite da glasate izvan

zemqe, ali se vratite u BiH pre

zavr{etka registracije bira~a u zemqi,

molimo da odmah po povratku

kontaktirate lokalnu izbornu komisiju

ili terensku kancelariju OEBS-a u

op{tini u kojoj }ete boraviti. Ako

dobijete potvrdu o registraciji bira~a

iz OCV u Be~u, molimo da donesete

potvrdu o registraciji bira~a jer }e

Vam ona pomo}i ukoliko se bude

naknadno zahtevalo Va{e ponovnoregistrovawe u zemqi.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


Kopirajte ovaj obrazac, ispunite ga i

po{aqite po{tom ili faksom do 13. juna 1998.

godine na adresu:

OSCE - OCV OF 529 A 1040 Vienna,

AUSTRIA EUROPA ili na broj faksa:

+ 431 1 503 63 93, +431 503 63 95

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


36 VREME s 23. MAJ 1998.

Izjava nedeljeLJUDI I VREME

“Kroz ‘Ekspres’ govori

moj narod koji ne moguda ukrote!”Vaska Ædraleviñ Joksimoviñ,dopisnica “Politike Ekspres”

iz Podgorice(intervju u “Borbi”)

BATA PASKALJEVIÑ,glumac, æenoýub i sportista: “Poåeo samda se bavim sportom, jer tako dobijamkondiciju da mogu da potråim za æenama

koje mi se sviðaju. Zbog toga ne vozimni kola – dok naðem mesto za parkiraçe,æena veñ nestane. Godinama idem peãkeili se vozim gradskim autobusom. Imammnogo viãe vremena i prostora da stopi-ram æene, da ih pozovem na predstavu,uzmem telefon, ãarmiram”. (“Vraçskenovine”)

ALEKSANDAR VUÅIÑ,srbijanski ministar informisaça: “Kodnas svako moæe sve da napiãe. Åak i viste napisali svaãta, åak i ono ãto ste åuli u

jednom pri-vatnom raz-govoru samnom, a ve-zano je zaprijem u zg-radi SIV-a.Zvali ste mena mobilnitelefon, jasam vam po-tpuno pri-vatno odgo-varao, æeleñida vam po-mognem, a

vi ste tu informaciju dali svim drugim

novinarima. Takva sloboda medija nigdene postoji i ona je kod nas najveña”.(“Demokratija”)

DAFINA MILANOVIÑ,bankarka ovdaãça: “Ja samuverena da predsednik Milo-

ãeviñ ni dan danas ne znapravu istinu o tome ãta suuradili sa 'Dafiment ban-kom', zloupotrebýavajuñiçegovo ime i ime gospoðeMarkoviñ. Ja sam joã 1991.godine rekla da postoji samo jedan åovek koji moæe davodi ovu Srbiju, a taj åovek je Slobodan Miloãeviñ [ãtañemo sa Milutinoviñem? up. ur.]. On je za mene bio i uvek ñe biti gazda. Svi koji mis-le da ñe çemu neãto da promakne, grdno se varaju. Moæe samo da se dogodi da togtrenutka nema dovoýno vremena. Ali dolazi vreme kad ñe mnoga preduzeña ostati sapraznim foteýama i kada ñe mnogi, kao miãevi, shvatiti da moraju otiñi. Zato ja

åekam svojih pet minuta da odem kod gazde”.Gospoða Milanoviñ je ýubiteý gledaça u oåi: “Gospoðu Markoviñ nikad nisam vide-la, a o çoj sam sluãala od pokojnog guvernera Atanackoviña. Mira Markoviñ je, kakobi Bora rekao, krhka kao granåica, kao biýåica, a istovremeno prepametna i pream-biciozna æena koja voli svoju zemýu i svoj narod. Mislim da je moj veliki hendikepãto je nikad nisam upoznala i ãto nisam imala prilike da je pogledam u oåi i kaæem ãtatreba da joj kaæem.”Joã malo o gledaçu u oåi: “Moja misija joã nije zavrãena. Nema tih para koje memogu naterati da odem iz Srbije. Moñu ñu to da uradim tek kada uzdignute glaveponovo proãetam mojim Beogradom i pogledam svoje ãtediãe u oåi. Posle toga ñu bitisvoja na svome. A to ñe biti vrlo brzo”. (“Blic”)

MILOVAN BOJIÑ,rukovodilac Kliniåko-bolniåkog centra“Dediçe” i visoki duænosnik JUL-a, åis-to sumça da bi se ijedan pripadnik ko-munalno-sanitarnih snaga mogao nañi na

åelu Beogradskog univerziteta: “NeñeVlada za rektore i dekane da imenujeãintere, veñ redovne profesore koji imajuuniverzitetsko iskustvo od 20 i viãe go-dina”. (“Veåerçe novosti”)

GORDAN MIHIÑ,

scenarist, o filmu “Crna maåka, beli ma-åor”: “Ovde sam æeleo da napravim priåupunu æivotne radosti, ali istovremeno ipotpuno realnu priåu koja ñe nositi u sebiduh i trag ovog vremena. Priåu u kojoj ñebiti tragiånih akcenata, ali ñe imati sre-ñan kraj. Priåu u kojoj ñe æivot pobeditismrt. Crna maåka i jeste simbol nesreñe ibola, dok je beli maåor simbol svega on-oga ãto je sreña i uæivaçe u æivotu. Za trinedeýe napravio sam priåu u o tri gen-eracije: o dva starca, çihovim sinovima iunucima. Emir se najpre ãokirao kad sammu rekao da to nije ono ãto je traæio.

Onda je proåitao tekst i rekao da prvi putu æivotu nema potrebu da promeni jedno jedino slovo”. Ime oåaranog rediteýanaãlo se u katalogu za Kanski festival –Kusturica je oznaåen kao koscenarist.

Mihiñ na to gleda kao na obiånu pog-reãku: “Emir Kusturica nije koscenaristafilma ‘Crna maåka, beli maåor’. Ja sam

jedini scenarista. Verujem da je kod po-dataka u tom prospektu napravýenagreãka. Ne verujem da to ima veze saEmirom. Verovatno je neko iz ‘Komune’dao pogreãne podatke.”

I V A N

D O R O Ã K I

EKSTRA NENA,pevaåica, oslobodila se mnoãtva koå-niåara tj. muãkaraca koji su dræali do çe,ali su i usporavali çen neminovni uspon:“Uvek sam napredovala, a oni koji su biliemotivno vezani za mene nisu mogli dame prate i zavesa je pala. U stvari, nije

lako sa mnom. Dosadna sam, ponekad isebi naporna. Kod mene moæeã sve, alimoraã to i da zasluæiã”. (“Blic”)

DEJAN JOVOVIÑ,trener vaterpolo kluba “Partizan”, nakontrijumfa protivu splitskoga “Jadrana”:“Posebno mi je drago ãto su vaterpolisti‘Partizana’ prva ekipa iz Srbije koja jegostovala u Hrvatskoj i zabeleæilapobedu. Atmosfera u dvorani bila je pak-

lena, ali u granicama korektnosti. Publi-ka nije mogla da utiåe na naãu igru”.(“Dnevni telegraf”)

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


23. MAJ 1998. s VREME 37

DUÃAN PRELEVIÑ,pevaå, pisac i dobrovoýac, povo-dom navodnih ili stvarnih izjava

Davorina Popoviña da je g.Preleviñ u staçu visoke alkohol-iziranosti i na svoju ruku najaviolegendarni koncert “Indeksa” uSava Centru: “Davorin je moj pri- jateý i ja ih nemam mnogo. Za-paçen sam çegovom navodnomizjavom po çegovom povratku uSarajevo. Branio sam ga kad su ga novinari bez dokaza napad-ali da je bacao decu lavovima u zooloãkom vrtu, jer nikadanisam poverovao u te priåe, kao ãto ne verujem u çegovu izja-vu da nije mogao da spreåi moj dolazak na binu i najavýivaçeçihovog koncerta u Beogradu. Zapravo, to je bila çegovaæeýa. Kada je doãao, Davorin je traæio od mene da zajedno ot-

pevamo ‘Jutro ñe promeniti sve’, ãto sam odbio, jer ne pevamveñ godinu dana. Ujedno, smatrao sam da nije u redu da se po-

MILAN ZOGOVIÑ,direktor i partijski (espeesovski) ruko-vodilac, puãten je iz pritvora u koji je biodospeo zbog sumçi da je zlopupotreb-ýavao sluæbeni poloæaj. Izaãavãi iz prit-

vora, M. Z. je odmah otiãao u “Energo-gas”, gde je dao otkaz; da ni na Partijune bi pala senka zbog çegovog hapãeça,Zogoviñ je dao ostavku i na potpredsed-niåko mesto koje ga je åekalo u opãtin-skom novobegradskom odboru, jedinonije imao srca da ode i iz Partije: “Otiãaosam u ‘Energogas’. Bilo je dirýivo. Daosam otkaz. Nisam æeleo da ovo ãto sedeãava meni na bilo koji naåin utiåe nafirmu u kojoj sam proveo 23 godine...Nisam viãe u opãtinskom odboru SPS-aNovi Beograd, niti sam potpredsednik teorganizacije. Sada sam samo obiåan

ålan. Uåinio sam to iz istih razloga zbogkojih sam dao otkaz u ‘Energogasu’”.(“Veåerçe novosti”)

javýujem kao pevaå, to je, ipak, bio çi-hov nastup. Popoviñ me molio da baremnajavim çihov koncert, ãto sam prihva-tio kao çegov prijateý, a za tu priliku

sam obukao åak i frak. Potom smo otiã-li na veåeru i ostali do jutra. Da sam pi- jan izaãao na scenu mogao je da izjavi jedino u sluåaju da su mu prislonili piã-toý na åelo. Siguran sam u svog pri- jateýa, on to nije rekao. A ako postojiijedan promil moguñnosti da je on tozaista izjavio, onda stvarno ne znam ãta

da kaæem. Ãto se tiåe pisaça u sarajevskim novinama o sve-mu ovome i çihovim tvrdçama da sam ‘ratni agresor’, iz- javýujem da mi je sada æao ãto nisam bio mlaði i duæe ra-tovao. Nisam bio agresorski vojnik, veñ dobrovoýac. Sveovo navodi me na zakýuåak da je ovaj haos nastao joã uBoegradu, na osnovu priåe jednog novinara. Bojim se da u

ovom gradu imam mnogo bubaãvaba i da je Beograd svemaçi za mene.” (“Demokratija”)

MIRA MARKOVIÑ,supruga predsednika Republike i autobiograf,samokritiåki se, premda pohvalno, osvrnula nasvoj spisteýski opus: “Åula sam da je zli åovek iz Budve nekom prilikom, vaýda nedavno,

izrazio ciniåno åuðeçe ãto se moje kçige toli-ko prevode, s obzirom na to da ja, uglavnom, piãem o tome kada stiæe proleñe. E pa ovako. Pre svega, ja ne piãem samo o tome kada pro-leñe stiæe, veñ piãem i o tome kako proleñe iz-gleda dok traje i o tome kako proleñe prolazi. Pored toga, pomiçuñi samo proleñe, zli åovek iz Budve mi odriåe da sam ravnopravno pisalai o drugim godiãçim dobima. Mislim da sam odrugim godiãçim dobima pisala viãe, naroåito o jeseni. Ona je moja veña in-spiracija od proleña. Ako bih baã isterivala svaku stvar, najviãe sam pisala o kiãa-ma u oktobru, zatim o zimskoj meseåini, o julskom suncu pogotovo. Ono, julskosunce, trebalo bi da ga iritira viãe od slabaãnog proleña, liãenog neke naroåite en-ergije. Ali, naravno, da ne budem ni u ovoj stvari cepidlaka, kao ãto ni u jednoj nikadanisam bila. Ja znam da je proleñe upotrebýeno kao figura kojom je zli åovek iz Budve hteo da kaæe da ja, takoreñi, piãem o trivijalnostiima”.

MOMIR BULATOVIÑ,predsednik Socijalistiåke narodne partije Crne Gore ulistu “Svedok” tvrdi da ga je u vreme çegovog pred-sednikovaça Crnom Gorom prisluãkivao Vukaãin Ma-raã, ministar policije: “Ãto se tiåe aktuelnog i misteri-oznog ministra policije, æelim da ponovim stav da nepamtim da se u istoriji Crne Gore dizala veña praãinaoko maçe znaåajne liånosti. Apsolutno se ne plaãim

bilo kakvih prijetçi i navodnih informacija koje ima g.Vukaãin Maraã o meni. Potpuno sam svestan da je uzadçih godinu dana mog mandata, kao prijedsednikaRepublike, prisluãkivao moje telefonske razgovore ipratio svaki moj korak. Da je naãao iãta kompromitu-

juñe za mene on bi to odavno iznio. U stvarnosti, on treba da se plaãi niza materijalnihdokaza i kompromitujuñih informacija koje SNP ima o çemu, i smatram da je to up-ravo osnovni razlog çegove nervoze. Ne brani on ni dræavu ni policiju, on brani sebeod onoga ãto ga åeka poslije parlamentarnih izbora.”

(“Bazar”)

M .

B I Å A N S K I

BOÆIDAR SPASIÑ,stalni komentator “Argumenta” skiciralik i delo Radmila Bogdanoviña, bivãegsrpskog ministra policije: “Imajuñi psi-hologiju seoskog uåiteýa, poduprtu am-bicijom åelnika SPS-a, ovaj miýenikgenerala Graåanina je sve sudbonosnepolicijske akcije u svom mandatu doveodo savrãenog poraza: desio mu se devetimart, ãiptarski kaåaniåki ustav, raspadbeogradske policije koji je liåno æeleo,ãiptarski terorizam, i ogroman talas do-mañeg kriminala. Svoju karijeru je zavr-ãio tako ãto je naredio RTS-u, Studio Ja-godina, da snime film o çemu. Dok mu je ginuo policajac na beogradskom ploå-niku, Bogdanoviñ je gledao æivi prenosdevetog marta u svom kabinetu, nabada- juñi ñevapåiñe i pijuckajuñi viski”.

Z O R A N

R A Ã

B O R I S S U B A Ã I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.38

51. Filmski festival u Kanu

Let u praznoPrva polovina festivala protiåe samo u

prividnom postojaçu konkurencije meðufilmovima; bleda selekcija alfe i omege festivala

Æila Æakoba ostavila je (do sada) potpunoravnoduãnu publiku i kritiåare

KULTURA

Dve godine pre kraja drugogmilenijuma duh kataklizmeopseda filmske stvaraoceãirom sveta. Socijalno bez-naðe na Istoku i Jugu, mor-

alno rasulo i bezverica Zapada i Severa,estetizovani kroz razne autorske profile,åine da tama bioskopske sale viãe nijemesto katarze ili utehe, nego pre ñelijapred egzekuciju. Filmadæije danaãçicekao lemingsi opsednuti samodestrukcijomhrle ka kraju civilizacije oznaåenom sa2000. Ali i apokalipsa je verovatno ugod-nija od onoga ãto je kao glavni programfestivala osmislio çegov alfa i omega ÆilÆakob. U konkurenciji bez konkurencije,novi neharizmatski projekat Kena Louåa,poãteno odraðena socijalna drama, zasadubedýivo vodi po ocenama kritike. Film

Moje ime je Dæo pun je razumevaça zaprobleme radniåke klase u Ãkotskoj, ali jeæargon çegovih junaka nerazumýiv i zaostatak stanovnika britanskog ostrva. Ug-ledni ameriåki kritiåar Majkl Vilmingtonkaæe da je pratio film åitajuñi francuske ti-tlove.

NOSTALGIJA: Frenk Sinatra jeumro, i te noñi gro ugostiteýskih objekatau Kanu vrteo je standarde Frenki boja.Nostalgija je spojila sve generacije çe-govih oboæavalaca, a omaæ mu je odala imuziåka postava Blues Brothers Banda

koja je parti upriliåen nakon projekcije fil-ma uåinila interesantnijim od samog fil-ma. Sluãajuñi BB Kinga pomalo ste zabo-ravýali kako su traýavo Den Ejkrojd iDæon Lendis kråmili sopstveni mit. I dokse Dæon beluãi verovatno prevrñe u grobu,prave muke tek åekaju armiju oboæavalacaoriginalnog BB filma kada vide ovaj novi,apokaliptiåno nazvan Blues Brothers

2000.Ljubiteýi narkotika i sedamdesetih

doñi ñe na svoje sa somnabulnim Strahomi ludovaçem u Las Vegasu, u kojem je navelike glumaåke muke eks-pajtonovacTeri Gilijam bacio Dæonija Depa. Narko-nostalgiåni film u kojem se u svakom kad-ru konzumiraju prirodne i sintetiåkedroge, alkohol i cigarete navodno jekarikatura moralne karikature nikso-novske Amerike koja, u poreðeçu sasreñnom danaãçicom, proseånom Ameri-kancu verovatno izgleda kao izgubýeniraj, (ovaj film konzumirati iskýuåivo u in-toksiniranom staçu). Ekser u kovåeg jezakucao holivudski Novozelanðanin Ale-ks Projas sa filmom Grad tame, negativn-om utopijom kombinovanom sa aktueln-

om paranojom od invazije iz svemira.Åoveåanstvo kao da nije shvatilo tajnukoju odavno znaju baskijski teroristi kada

KIÃNI POÅETAK:Publika na poåetku festivala

F O T O G R A F I J E : R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 3923. MAJ 1998.

poruåuju turistima da doðu u prelepi SanSebastijan, objaãçavajuñi kako oni ne ubi-

jaju strance, veñ se samo ubijaju izmeðusebe. Ali, pakao to su drugi, bar u filmovi-ma devedesetih. Stoga kod Projasa civili-zacija koja odumire dolazi da otme ýud-

skoj rasi tela, ali – eto inovacije – i duãe.Naravno, naãi momci pobeðuju madase teãko moæe reñi da je kraj optimistiåan.Na svoje ñe doñi nostalgiåari Amerikeåetrdesetih, jer je najveñi kvalitet filmaçegov spektakularni dizajn, pa ñe neki odfanatika Blejdranera verovatno biti zado-voýni ovim ostvareçem. Nekada uzbud-ýivi Klod Milije, joã jedan adut domañina,predstavio se Ãkolskom ekskurzijom,prenoseñi u svet dece paranoje odraslih.Podseñajuñi na neki dalek naåin na Slatkusutraãçicu, demonstrira definitivni pes-imizam jer samo dragi Bog zna u kakve ñeýude izrasti deca o kojoj govori ovajfilm.Mini italijanska invazija donela jepredvidýive rezultate. U aprilu je rediteýNani Moreti nastavio da ispisuje stranicesvog privatnog dnevnika. Saznali smokako je dobio sina Pijetra, kako su leviåariizgubili izbore kada je on osvoji Zlatnu

palmu za reæiju l994, kako i daýe ne voliameriåke filmove, da je gledao Under-ground ... Kako je bio ålan æirija proãle go-dine, nije nemoguñe da to bude realna os-nova za neku nagradu i ove l998. godine.

GALERIJA: Roberto Benini, s druge

strane pokuãao je da se uvrsti u sam vrhgalerije omiýenih italijanskih komiåara.Ratna crnohumorna komedija o nevoýa-

ma duhovitog Italijanskog Jevreja (Beni-ni) puna je opãtih mesta i kao da je napra-výena taåno pre 50 godina, u ideoloãkojarhitekturi hladnog rata. Æivot je lep je ne-simpatiåan film koji donosi Beninija kojiigra kao Toto, a æeli da reæira kao Felini.

Velike ambicije i sasvim mali rezultati.Proãlogodiãçi pobednik, veteran Ão-hei Imamura, predstavio se komedijom izsliåne epohe Kanzo sensei, koja radikalnokritikuje japanski militarizam. Seoski dok-

tor i humanista, pred-met ismevaça, sa go-milom luzera oko sebena pragu je genijalnogotkriña koje onemo-

guñuju netolerancija iistorijske okolnosti. Ufinalnoj hepiend sekve-nci doktor i mlada pro-stitutka zaýubýena uçega sa sigurne dis-tance posmatraju det-onaciju atomske bom-be u Hiroãimi.

(Melo)drama Rolfade Hira Pleãi na moju

pesmu sa junakiçom uinvalidskim kolicima i

Æivot je san anðela Eri-ka Zonke, francuskogdebitanta, dopuçujucrnu paletu do apsolut-nog crnila, tako da taj-vanski film Rupa ÅaiMiang Lianga (opetnegativna utopija o go-

dini 2000) u poreðeçu sa çima izgledakao slepstik komedija. Teãko se oteti ut-isku da je Tajvanac u rukama imao dobit-nu kombinaciju sa klaustrofobiånompriåom, ali je oåito hteo da profitira ko-risteñi aktuelne trendove.

PRATEÑI PROGRAM: Posloviånoboýa situacija vlada na uslovno reåenoprateñim programima Izvestan pogled i

Petnaest dana autora. Ameriåka film noarkomedija Efekat zero Dæejka Kasdana dala

v

GDE JE DEMI: Liv Tajler i Brus Vilis

ÅEKAJUÑI NAGRADU: NaniMoreti sa suprugom

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.40

je ãansu Bilu Pulmanu da se potvrdi kao jedan od vodeñih u svojoj generaciji. Fran-cuz Æan Pjer Limoan je u Tokiju sa pot-puno japanskom ekipom snimio sjajan iviãe nego japanski film Tokijske oåi, ukojem se pojavýuje i kultna figura novog

japanskog filma Takeãi Kitano. Da rat ubivãoj Jugoslaviji joã nije zaboravýendokazuje i film italijanskog pozoriãnog ifilmskog rediteýa Maria Martonea Pozo-riãte rata, koja govori o grupi Napolitana-ca koji spremaju predstavu koju namer-avaju da izvedu u Sarajevu, ali dogurajusamo do premijere i nikada ne odu tamo

gde je Suzan Zontag veñ bila. A Sarajevokao metafora joã je prisutno u dijalozimamnogih evropskih filmova.

BERGMANOV POVRATAK: Ko-naåno, dugooåekivani povratak Bergma-na, bio je skroman jer smo, izmeðu osta-log, TV film Svetlost klovna (ili doslovno

Prisustvo klovna) videli na video traci.Kreñuñi se u okvirima poznatog, Bergmankao da nasumce vrti stranice svojihdnevnika, i rutinerski demonstrira vizuel-ne standarde i eleganciju o kojoj tolikosaçaju çegovi apologeti sa Vudijem Ale-nom na åelu.Oni æeýni bioskopa na Mar-seu su imali prilike da se upoznaju sanekoliko svetskih premijera koje bi udirektnoj konkurenciji bacili na noge ce-lokupni zvaniåni program. Reå je o aus-tralijskom Incidentu, britanskom Raz-voðeçu od Dæeka ili ameriåkoj doslovnosavrãenoj crnohumornoj komediji Mnogoloãih stvari.Kritika je do sada najviãe sim-patija poklonila mladom AmerikancuTodu Solondæu, åiji je film Sreña prikazanu okviru programa Petnaest dana autora.

Malo sreñe kao da nas oåekuje u ovihpetnaest dana i, u oåekivaçu Godzile, os-

taje da se nadamo da je ova sunåananedeýa znak sa neba. s

DINKO TUCAKOVIÑ

VETERAN:S. Imamura

Kuguari, pozoriãni hit

Rok hepening O predstavi Smeãna strana muzike, za koju su veñ nakonpremijere rasprodate karte do kraja sezone

veñ prvih dana nakon premijere, koja sedesila 4. maja, ãto ovu predstavu åini na-

jpopularnijom u gradu, i ãto bi, daýe, mogao

da bude pokazateý ãta ovaj narod zapravovoli i iãte od pozoriãta.Smeãnu stranu muzike su napisali i

reæirali "Kuguari", koji, buduñi da su glu-mci, i glume u çoj, samo ãto su za potrebeove predstave postali i ålanovi benda "TheKuguars", odnosno javno propevali i zasvi-rali. Inaåe, glumaåka grupa "Kuguar" postojiod 1990. godine, a osnovao ju je Dragan Ga-gi Jovanoviñ, glumac Jugoslovenskog dram-skog pozoriãta, koji se pre muzike, zajednosa svojim kolegama, bavio i smeãnim stran-ama istorije i sporta.

Razgovor sa Draganom Jovanoviñem

poåiçemo pitaçem o tome zaãto je osnovao"Kuguare" i sebi dobrovoýno nametnuo iposlove koji nisu samo glumaåki?

"Zato ãto nisam zadovoýan postojeñimpozoriãtima pa sam hteo da napravim pozo-riãte kojim ñu biti zadovoýan. Ovim samzadovoýan, ovo mi je najlepãe pozoriãte, na-

jlepãe u smislu da najboýe funkcioniãe, dase svi oseñaju lepo, da su veseli, radosni i dasa uæivaçem rade ovaj naã crnaåki posao. Asve to najviãe zavisi od meðusobnog odno-sa, poãteça i razumevaça, a i shvataça po-zoriãta."

- Jugoslovensko dramsko jeste na-

jozbiýnije pozoriãte, ali ima nedostataka imana koje vuku korene iz socijalistiåkogsistema: tamo pola glumaca radi neãto, os-tali ne rade a isto su plañeni kao oni iz prvegrupe, ne postoji razlika izmeðu dobre iloãe predstave, a poãto nema adekvatne na-grade kad napraviã dobru predstavu ondanema ni motivacije. Ovo kako 'Kuguari'funkcioniãu jedino je normalno ako je pre-dstava dobra, ako puni salu, onda je svimadobro – i glumcima u çoj i pozoriãtu saçom.

Kako se puni sala?!"Ne znam, tu tajnu svaki put istraæujem.

Mi smo mogli da puknemo ono veåe, baãonako, da puknemo... Moglo je da se nikomne dopadne, moæda samo mi to shvatamo i

niko, moæda je samo nama to lepo, ali nasreñu nije tako."

"Ne znam da li je bilo kritike, nisam pra-tio. A i radujem se ako kritiåari nemaju ãtada napiãu. Ovo je hepening, ali naravno ipredstava, mi svi ovde glumimo rokenrol,

priåamo priåu o bendu. Normalno je ãto smose duæe i viãe bavili muziåkim delom, zatoãto to nismo znali, to je neãto ãto nam je bilostrano, a da glumimo smo znali. Prvo smoradili muziku, da vidimo da li uopãtemoæemo da sviramo a da ýude ne zabole uãiod naãe svirke. Jer, da bi se napravila parodi-

ja na svirku, mora prvo dobro da se svira.Predstava je bajka, sve je izmiãýeno, ali jeblisko istini, izvlaåili smo neka naãa iskust-va, sve ãto nam se u æivotima dogaðalo,tokom proba, sva predstava je uglavnomnaãe iskustvo i señaçe."

Dragan Jovanoviñ je sam napisao tekst i

reæirao predstavu. Znaåi da je glumac do-voýan da napravi pozoriãte?"Glumac je åovek broj 1 u pozoriãtu, sig-

uran sam u to. Moæda je lakãe sa piscem irediteýem, ali lepãe nije. Kod nas postoji itaj problem sa tekstovima, ja dugo nisamproåitao neki dobar tekst. Klasike, to znamo,to se radi na drugim mestima, ali neãtosavremeno, naãe, tu sa ulice, ja ne znam zaneki takav, a dobar."

- Ali vi igrate u trenutno dva najboýasavremena domaña teksta, u Beogradskoj trilogiji Biýane Srbýanoviñ i U plamenustrasti Ivana M. Laliña, da inostrano Bure

baruta Dejana Dukovskog ne brojimo."Pa zato i igram u çima! Ali to su samodva teksta, zar ne?"

Smeãna strana muzike, bez sumçe, tre-ba da bude komercijalna, ãto kod nas nijebaã najceçenija kategorija.

"Jeste, ne vaýa sve ãto ima publiku, to jebez veze, treba samo dvoje-troje da dolaze igledaju predstavu, ali to su posebni ýudi i to

je posebna predstava. ãta da kaæem, mene tone zanima uopãte. Ãta ko misli çegova jeliåna karta. Ja svoje radim poãteno i iza togastojim. Iza ove predstave je rad od godinudana, iskýuåivog razmiãýaça o ovome, ide-

ja, pisaça, stvaraça i svega, kompletna ok-upacija mozga, duha i tela. Bilo je jakonaporno, ali mi je sad mnogo lepo. Mislim

U"Zvezdara teatru" odgovorno tvrdeda su ulaznice za Smeãnu stranumuzike rasprodali do kraja sezone

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 4123. MAJ 1998.

da je najvaænije da se sretnu ýudi, da sespoje, probaju da neãto naprave sami. Zaãtobismo u najboýim godinama åekali da namneãto padne sa neba? Sreña je uvek tu blizunas samo je treba uzeti. Jeste, ãteta ãto je

tako, ãteta ãto se ne rade projekti zato ãto jeneki glumac izvanredan, jer treba åuvati toblago, glumac je blago ove zemýe, blago pokome bi mogli u svetu da nas znaju. Ali kodnas je sve to nevaæno."

U predstavi Åikaãke perverzije dovoýno je da se Dragan Jovanoviñ pojavi na sceni,pa da se ýudi minutima posle toga smeju.

"Ne znam, verovatno je to neãto ãto delimsa çima i oni sa mnom. Oni mi daju pov-ereçe, a ja ga ispuçavam, to je prenos en-ergije, ne znam kako se to zove. Tu predstavuñemo sigurno igrati, iako je pozoriãte izgore-lo. Kako i gde, ne znam, ali obeñavam."

- Iako se posle poæara samo nekolikopredstava Jugoslovenskog dramskog igraju,vi nemate viãka vremena.

"Voleo bih da gubim vreme, hoñu dakaæem da imam vremena da ga gubim.Mnogo se lepo oseñam u tim trenucima. Ali,

ja to sebi mogu da dopustim samo onda kadsam zasluæio, ne mogu tek tako, bez veze,odmaram i niãta ne radim i gubim vreme.Samo, problem je ãto ne mogu da odmaram

ni kad sam zasluæio. Jer mora mnogo da seradi da bi normalno æiveo, da kupiã detetuåokoladu, odvedeã æenu na ruåak... eto toli-ko smo za sada nagraðeni za predstave izveåeri u veåe. Ali sve ñe biti, ne moæe gore,

mora boýe da bude. Ja sam jedan od tih kojise bori za to boýe."Dragan Jovanoviñ se upravo se vratio iz

Ljubýane, gde je Jugoslovensko dramskogostovalo sa Buretom baruta...

"Super je bilo, proveli smo se fenome-nalno, ãirili smo kulturu, lepo sam se oseñao,tamo je sve åisto, ýudi su fini, kulturni, malosu otuðeni ako tako gledamo na tu nekudozu ozbiýnosti koja nama nije svojstvena,imaju drugaåiji temperament, ali meni toodgovara, sve je mirno, tiho, nigde nikogna ulici nedeýom, prazni autobusi, lepakola, åisti toaleti, restorani, super je. Nas su

toliko lepo primili, uæivali sa nama, gledalisu nas kao da im nedostajemo, ne znam,moæda im ne nedostajemo, moæda ja izmiã-ýam, ali voleli su da se druæe sa nama, ibilo im je lepo s nama. Mi smo åetiri danatamo samo pevali, oni nisu mogli da veru-

ju, kako to mi pevamo. Divni ýudi. Sve jeto malo nostalgiåno.

- Kad god igrate, a to nisu komedije,naroåito to nije film Strãýen u kome igrate

inspektora, ozbiýne situacije predstavitesmeãnim tonom.

"To je zato ãto smeãno proizilazi izæivotnog. U Strãýenu nisam imao nameru dabude smeãno. Samo sam bio æiv u toj situ-

aciji u kojoj se inspektor naãao, ýudi onda toprepoznaju pa im je smeãno. Ja volim da sesmejem i voleo bih kad bih mogao stalno dase smejem i u svim stvarima u æivotu poku-ãavam da pronaðem smeãno i kad je mnogocrno. To je izlaz, ja tako to gledam, ako jeneãto izlaz, onda je to smeh."

- Vaýda se otud "Kuguari" toliko bavesmeãnim stranama æivota, najavýujete ipredstave o filmu i televiziji – ako je ta naja-va bila ozbiýna. Nije baã lako baviti sesmeãnim?

"Ne da nije lako, to je najteæe, nemateæeg od toga, neka proba svako ko oñe, pa

ñe da vidi kako je. A to kako priåamo, mi sezezamo, ali se ozbiýno zezamo, sve je mo-guñe, imamo planova dosta, evo pravimo tonaãe pozoriãte..."

- Pravo, od cigala?"Da, od cigala, kuña, pravo pozoriãte,

pozoriãte gde ñe ýudima da bude lepo dokrade, i dok nas gledaju. Ako je nama lepo,lepo je i publici." s

SOÇA ÑIRIÑ

Æ E L J K O S

I N O B A D

"Ovim sam zadovoýan,ovo mi je najlepãe pozo-riãte, najlepãe u smisluda najboýe funkcioniãe,da se svi oseñaju lepo, dasu veseli, radosni i da sauæivaçem rade ovaj naãcrnaåki posao"

– Dragan Jovanoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.42

Intervju: Veljko Bulajiñ, reditelj

Politika me se ne tiåeRaåunam i dalje na Klaudiju Kardinale,otpoåeo sam razgovore sa Ketrin Denev,Hana Ãigula teãko da bi mogla biti an-gaæirana, obavjeãteni smo da se ne osjeñazdravstveno najbolje i neñe joã zadugo sn-imati. Hardi Kriger je veñ dao svojpristanak. Oåekujem da ñe ulogu profesorakoju sam mu namjenio odigrati najbolje isamo kako on to moæe. U stvari ne znamtko ñe sve biti angaæiran u filmu. Naime,

strani partneri ulaæu u film preko 50 odstoi oni su najmjerodavniji da daju glumcekoji ñe igrati u filmu. Dogovor izmeðu nas je takav da za svaku ulogu koju ja pred-laæem oni predloæe tri kandidata, i moja jeobaveza da od tri predloæena glumca pris-tanem na jednoga. To je, mislim, u redu, jeroni dobro poznaju træiãte.

Ko su ti strani partneri?Od stranih partnera je "Lanterna Edi

Triåe" iz Rima, tu je i "Igl Pikårs" ("EaglePictures"), to jest Damiko, producentzajedno sa Luiði Ferarom, grupacijom kojafinansira zajedno sa engleskim producen-

tom Sajmonom. Upravo ovih dana dolazida obiðe terene. U pregovorima smo i sadva njemaåka partnera, koji ñe biti ukljuåe-ni preko engleskog partnera. Imamo razgo-vore sa Francuzima i po svojoj prilici nas-tup na francuski fond preduzeti ñe TF1.Åetvrti partner sa kojim nastupamo premaFuromaæu, fondu Evropske unije, jestenorveãka kinematografija. Svi skupa dajunajmanje 50 do 60 odsto sredstava i to jezaista veliko uåeãñe i praktiåno jedina mo-guñnost da se snimi ovakav film.

Ko uåestvuje sa drugom polovinomsredstava?

Vlada Federacije Bosne i Hercegovineuåestvuje sa milion i petsto hiljada maraka,dakle u visini prosjeåne cijene jednog hr-vatskog filma, a ostala sredstva ulaæu part-neri koji se pojavljuju iz BiH ili iz drugihkrajeva, i koji uåestvuju pod uslovima kaoi strani partneri. Dakle, kao i svaki drugievropski film - ulaganje i oåekivanje odzarade.

Koji filmski kadar neñete moñi danaðete u Bosni?

Bosanska kinematografija u ovomeratu, moglo bi se reñi, potpuno je uniãtena.

Zato ñe ovaj film okupiti neke mlaðe ljudekoji ñe u ovome filmu uåiti zanat. Sada su32 angaæirana suradnika, 22 su iz Sarajeva,

"Imam svoj odnos prema Sarajevu i temi i ne vjerujem da bi ga zadeset ili dvadeset godina promjenio i u åemu. Savrãeno jasno znamodakle su potekli uzroci rata i poznata mi je kronika dogaðanja u ratu.Jasno mi je i ko je izazvao rat. Jasna mi je i åinjenica da ne postoji nikoko nije platio taj rat.

Æelim nekakvu unutarnju bol podiñi na nivo kolektivnog doæivljaja iprepoznavanja istine i motiva ovog straãnog rata na naãem povjesnomkontroverznom evro-balkanskom prostoru. Ovaj rat je voðen s totalnim

ciljevima urbicida, u kojem se htjela uniãtiti multinacionalna i multikon-fesionalna Bosna, legitimitet Boãnjaka. Tako je kraj ovog stoljeña obil- jeæen stotinama tisuña mrtvih, raseljenih. Biti ñe obiljeæen i po jednomgeostrateãkom eksperimentu na ovim prostorima, i dubokom sumnjomu principe humanosti zajednice naroda.

Kada je rijeå o vremenskoj distanci, mislim da mi ona nije uopãte po-trebna i åak mislim, da u takvom stanju svjeæih rana film moæe biti emo-tivniji, jaåi i objektivniji. Smatram da je objektivnost garancija za åisto-tu jednog umjetniåkog djela. Uvijek sam polazio od tog principa, takvisu moji filmovi, pa iako mislim da je nemoguñe da se neki film svimasvidi", kaæe za "Vreme" Veljko Bulajiñ

Od kada je prije skoro tri mjese-ca objelodanjeno da VeljkoBulajiñ priprema veliki ratnispektakl "Sarajevo", ne pres-taju razna, åesto opreåna re-

agovanja. Povratak poznatog reæisera, i tou bosanskohercegovaåku kinematografijuizazvao je veliko interesovanje u Beogradui Zagrebu, dok je u Bosni atmosferu doveoskoro do usijanja. Projekat je veñ u startudobio politiåku dimenziju, jer je iza njegastala zvaniåna sarajevska (u stvari boãnjaå-ka) vlast, dakle jedna od tri strane u BiH, ãto

je automatski dovelo do ravnoduãnihreakcija Hrvata i osuda od strane Srba. Me-ðutim, i u samom Sarajevu nastala je dubo-ka polarizacija na one koji podræavaju projekat i njegove æestoke oponente. Protivnicikao argumente uglavnom navode ideoloãkuprivræenost Bulajiña bivãem reæimu, sk-upoñu njegovih ranijih filmskih projekata,åinjenicu da je stranac (dræavljanin Hr-vatske), pa åak i njegovo crnogorsko nacio-nalno porijeklo. S druge strane, pristaãe sni-manja filma istiåu potrebu da se u svijet pro-bije jedan visokobudæetski projekat sapoznatim glumcima i uglednim reæiserom.

U svom prvom poslijeratnom razgovo-ru za jugoslovenske medije, Bulajiñ ob-

jaãnjava predstojeñi film, reaguje na ospo-ravanja njegovog rada, osvrñe se na situ-aciju u nekadaãnjoj jugoslovenskoj kine-matografiji i analizira politiåku situaciju urodnoj Crnoj Gori.

"VREME": Zbog åega je poåetaksnimanja filma odloæen, sa jula za sep-tembar?

VELJKO BULAJIÑ: Bez temeljnihpriprema nema dobrog filma i produæetakpriprema za mjesec dana moæe samo po-moñi dobroj realizaciji. Umjesto 1. jula ot-poåeñemo sa snimanjem 15. avgusta ili

eventualno 10. septembra, i time se niãta, ustvari, neñe bitno promjeniti; izuzev ãtoñemo napraviti bolje pripreme koje su i te-hniåki vrlo sloæene. Moæda ñemo zbogkasnijeg poåetka okupiti i bolje glumce,strane glumce, koji su veoma zauzeti i teã-ko ih je u tako kratkom periodu okupiti isloæiti u filmu.

Snimanje ñe trajati 68 dana u Sarajevu,a nadam se da ñu sljedeñe godine filmprikazati u Kanu. Tamo su mi vrata uvijekotvorena. Åetiri sam puta uåestvovao naKanskom festivalu, a dva puta sam imaoåast biti ålan æirija Kanskog festivala.

Najavljena je jaka glumaåka ekipa izinostranstva. Da li se tu neãto izmjenilo?

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 4323. MAJ 1998.

a deset je iz Zagreba. Ukasnijem odnosu biñeotprilike 70 odsto naprema 30 odsto.

Da li je zavrãen sce-nario za film?

Scenarij je napisanprije skoro godinu dana,ali, naravno, nema sce-narija koji je definitivno

napisan. Posljednju ver-ziju je briljantno napisao Mirko Kovaå.Sada radim sa piscem Nedæadom Ibriãi-moviñem, odliånim piscem, poznavaocem jezika Bosne, sarajevskim åovjekom. Bitñe to mislim, sasvim dovoljno da realiz-iram odliåan film, pred kojim se osjeñamistovremeno i malenim, i vrlo pouzdanim.

Nedæad Ibriãimoviñ je angaæovan nascenariju umjesto prvobitno pred-viðenog Abdulaha Sidrana. Zbog åega je doãlo do ove promjene?

Sidran je dobar scenarista, ali kao iveñini scenarista pola moæeã baciti u vodu.

I on zna da je to tako, i da ja, kao reæiser,imam pravo da puãem i na hladno. Nijebilo ãanse da on bude glavni i jedini sce-

ideologije i suoåiti gledaoca sa zbivanjimakoja su umjetniåki i povijesno uvjerljiva. Abiti protiv rata deklarativno, to moæe na-praviti svaki takozvani filmadæija. Upravosam vidio dva-tri takva filma o ratu i un-

iãtenju Sarajeva.U dijelu medija u Sarajevu æestokoste napadani. Najåeãñe optuæbe su u sti-lu: zaãto jedan stranac pravi film o Sa-rajevu. Da li ste vi stvarno stranac?

Emin Ãvrakiñ (predsjednik organizacijeZelene beretke - o.p.aut.) me je optuæio dasam bivãu dræavu doveo u teãke dugovezbog visokog honorara Riåarda Bartona unekom mojem filmu. Naime, Bartona ni-kada u æivotu nisam sreo. A na tvrðenje togÃvrakiña, da kao dræavljanin jedne nepri- jateljske zemlje ne mogu napraviti objekti-van film, odgovorio sam da sam ja isti

reæiser koji je u BiH realizirao slavnu"Kozaru", onu antifaãistiåku "Kozaru",pobjednicu Moskovskog festivala, filmgledan u 64 zemlje, koji je BiH kine-matografiju izveo u svijet. Niãta, ili skoroniãta, nisu bedastije optuæbe Tirnaniña. Nebi on film o stradanju Sarajeva, pa mu je iMirko Kovaå nekadaãnja komunjara.

Jedan od onih koji me napadaju je ifilmski reæiser Bata Åengiñ, koji jesvojevremeno u Kozari zapoåeo rad na fil-mu kod mene kao asistent reæije i komesam veoma pomogao. Napisao je da je nje-mu neshvatljivo kako se to u Bosni moæeangaæirati jedan strani dræavljanin. Da ovokomentiram, mislim da je nepotrebno. Ne-trpeljivosti na ovim naãim prostorima odu-vijek su prisutne, a u kojoj mjeri, zavisi odtrenutka konjunkture, odnosno politike. Usvakom sluåaju, javljaju se istovremeno,nadopunjuju.

Od kada se proåulo da snimate film oSarajevu, i to u Sarajevu, æestoke op-tuæbe su poåele da "pljuãte" i iz Srbije?

Veoma mi je sumnjiva ta naglaãena ra-doznalost nekih srbijanskih novinara otome ãta se radi u Sarajevu, kakav ñe to biti

film i koliko koãta, baã kao da ga finansir-aju iz svog dæepa i baã kao da je to beo-gradski, odnosno film srpske kinema-tografije, a ne bosanskohercegovaåki natemu ratom opkoljenog Sarajeva. Opñenitouzevãi takva radoznalost ne izaziva sim-patije.

Jedan beogradski novinar napisao jeda ñe u ovom filmu agresor biti vaã vlas-titi narod...

Nije Tirnaniñ jedini koji reæi. Sliåno meoptuæuju neki u Zagrebu, prebacuju kakomogu u Sarajevo iñi da snimam film kaodraævljanin Hrvatske, a zna se za loãe

odnose izmeðu Hrvatske i Bosne. A ovdje,u Sarajevu, prebacuju, kako to baã film oSarajevu snima jedan Crnogorac. To je,

v

"Tita sam upoz-

nao tek poslijefilmova 'Vlakbez voznog re-

da', 'Kozara', 'Uzavreli grad', us-pjeha 'Vlaka' u Kanu, nekolikoZlatnih Pula, Zlatne medalje za'Kozaru' na festivalu u Moskvi,kada sam veñ bio afirmiranoreæisersko ime u Evropi i svijetu"

narista pored mene æivog, ili jednogMirka Kovaåa, ili Nedæada Ibriãimov-iña. Ako misli da zbog toga gubi, sh-vatam da ima razloga da se ljuti. To jeza mene nebitna epizoda.

Da li je taåno da ste u jednom ne-davnom radio intervjuu omalova-æavali Sidranovo knjiæevno djelo?

To nije toåno. U stvari, mene je pro-vocirao novinar, jer ja ne poznajem lit-erarni rad Sidrana, nisam åitao niti jedan njegov roman, a novinar je kon-statirao da je on pisac bez romana. Tadasam åuo, takoðer, da je Sidran, jediniex-jugoslovenski sineasta koji je postaoakademik. Ironiziraju da je postao aka-demik bez zavrãenog fakulteta. Ako jeto toåno, on je onda doista besmrtniprimjer akademika. Meðutim, vratimo

se na poåetak. On je scenarista, i todobar.Sidran tvri da film "Sarajevo"

radite zato ãto je u Hrvatskojodbaåen sliåan scenario za snimanjefilma "Dubrovnik".

To je insinuacija i potpuna izmiãljo-tina. Scenarij filma "Dubrovnik" kogasmo pisali Ivo Breãan i ja, bio je odo-bren za realizaciju kao jedan meðu trinajbolja scenarija, a koje je ocjenjivala

n a t j e å a jn akomisija Mi-nistarstva zakulturu Hr-vatske. Film je imao po-drãku Skupã-tine opñineDubrovnik.Imao je i st-ranoga part-nera, istogkoji je sada ufilmu "Sara- jevo". Zbogåega film ni-

je snimljendruga je priåa i nije tema ovog razgovora.Ipak, recite nam zaãto film nije snim-

ljen?O filmovima koji nisu snimljeni ne tre-

ba razgovarati.Moæete li nam ukratko ispriåati

sadræaj filma "Sarajevo".Ne bih vam znao ispriåati sadræaj filma,

jer film je viãe od njegovog sadræaja. Moæ-da bih vam viãe mogao neãto reñi o os- jeñanju filma. Radi se o fresci kojom æeli-mo uñi u mnoge likove, avlije, poruãenekuñe i groblja, u razbijene iluzije, nestale

obitelji i ljubavi.U filmu "Sarajevo" imam namjeru åin- jenicama gledati u lice bez krinke

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.44

tako da kaæem, samo mali primjer naãihnesretnih sredina i razmiãljanja koja su nasdovela do toga da danas ne moæemo zajed-no æivjeti, da se ne moæemo sporazumje-vati.

Pratite li dogaðanja u Crnoj Gori?Ja jesam Crnogorac, ali nikada u æivotunisam to smatrao niti prednoãñu niti hendi-kepom. Ali kada je jugoarmija, i u njojmnogi Crnogorci, napala Dubrovnik, opl- jaåkali Konavle, napali kuñe i protjeraliljude, ja sam upravo tada osjetio potrebu

da se razglasim Crnogorcem i da ustanemu odbranu Dubrovnika. Za rata samizlaæuñi se velikim opasnostima, iãao uDubrovnik, pisao pisma ãirom svijeta,prikupljao potpise i organizirao prosvjede,i iãao prvim konvojem "Libertas", koji jeprobio blokadu Dubrovnika. Kada se naovim prostorima bude poåelo mirno æivje-

ti, posebice na granici prema Crnoj Gori, jañu zaboraviti da sam Crnogorac.Kada je rijeå o aktuelnim deãavanjima,

ne vjerujem da ñe biti krvi u Crnoj Gori ine vjerujem da ñe Momir Bulatoviñ poseg-nuti za takvim rjeãenjima. Njegov problem je u tome ãto ne osjeña povjesni hod vre-mena, ãto ga nije osjetio ni u prilici kojamu se pruæila u Hagu. Pretpostavljam damu je sada jasna crnogorska situacija, i dato ãto se dogaða u Crnoj Gori jeste prob-lem nad kojim i te kako bdije meðunarod-na zajednica. Ja sam pretpostavljao da ñese Bulatoviñ drugaåije postaviti, pa moæda

i povuñi iz politiåkog æivota, ãto bi bilo sas-vim shvatljivo i razumno, jer ne bi bio prvikoji se povlaåi iz politiåkog æivota.

Smatram da je Jugoslavija neodræiva, jer je nemoguñe ostvariti ravnopravnost ufederaciji u kojoj je Srbija u svemu nad-moñna. Samim tim Crna Gora ne trebatakvu Jugoslaviju, ãto nikako ne znaåi da

kao stara dræava, jednako kao i Srbija, netreba da æivi u najboljim moguñim meðun-arodnim odnosima sa Srbijom.

Vratiñemo se na filmski teren. Ãta seu kinematografiji izmjenilo nestankombivãe Jugoslavije?

Prvo, nestalo je povelikog træiãta - sve

od Ohrida do Bleda, a na kome se svakifilm manjeg i srednjeg budæeta mogao is-platiti, pa åak i oni najgrozniji filmovi.Nestankom træiãta nastali su novi prob-lemi, jer i srpski, i hrvatski, i boãnjaåki filmsada nuæmo moraju biti okrenuti premasvijetu, a to podrazumjeva malo drugaåijekriterije: za svijet zanimljivu temu,

odliånog reæisera, dobre glumce. Nijereåeno da ñe izostati i uspjesi, pravi, i ne posizifovskim mjerilima. Åinjenica je da ñeneke kinematografije praktiåki i nestati,mutirati se sa televizijom, jer uz siromaãt-vo koje je totalno zavladalo na ovim pros-torima, inaåe u Evropi, nemaju nikakveãanse.

Na sreñu moja situacija je drugaåija.Moji filmovi nisu prikazivani samo odOhrida do Bleda, veñ u cijelom svijetu. Je-dini sam ex-jugoslovenski reæiser åija sudva filma distribuirana u cijeloj Americi.Pa "Kozara" je obiãla cijeli svijet. "Vlak"

takoðer, a mogu vam reñi i "Donator" sn-imljen u 28 dana distribuiran je u 32 zemlje itd. Neñu reñi da mi se Juga zamjerila,

ali ja i bez nje, zahvaljujuñi rezultatimamogu profesionalno prosperirati. Kao ãtorekoh, strani partneri u moj film "Saraje-vo" ulaæu polovinu novca, a to nije malastvar i, bogami, imam razloga za zadovol-

jstvo.Stariji filmski kadrovi pripisuju vamda ste uvijek bili autor dræavnih film-skih projekata. Praktiåno, i "Sarajevo" je dræavni projekat. Zlobnici kaæu da jesada Alija Izetbegoviñ, bar u vaãemsluåaju, zamjenio Tita.

Svi su filmovi u bivãoj Jugo-slaviji snimani dræavnim novcem inikada niti jedan reæiser nije sufin-ansirao svoj film iz vlastitog dæepa.Zaboravilo se, bila su to za desetineneuspjelih reæisera sretna vremena.

Film "Sarajevo" finansijski

pomaæe Vlada Federacije BiH ãto je razumljivo baã kao ãto pot-pomaæe produkciju svakog drugogfilma u BiH. Tita sam upoznao tekposlije filmova "Vlak bez voznogreda", "Kozara", "Uzavreli grad",uspjeha "Vlaka" u Kanu, nekolikoZlatnih Pula, Zlatne medalje za"Kozaru" na festivalu u Moskvi,kada sam veñ bio afirmirano reæis-ersko ime u Evropi i svijetu. Takomeni Tito nije bio potreban da na-pravim svoje uspjeãne filmove, apodrãku snimanju "Neretve" dao jetek poslije moje afirmacije. Mislimda je podrãku dao i zbog toga ãto jebitka za ranjenike bila njegova veli-ka pobjeda, ali i zbog toga ãto je biofilmofil. Volio je i vjerovao u um-

jetnost filma i insistirao, kada su predla-gane nekakve integracije, nekakvo stvaran- je jednog ili dva studija za cijelu Jugoslavi- ju, da svaka Republika ima svoju naciona-lnu filmsku produkciju. Sliåni razlozi suvjerovatno rukovodili i predsjednika Izet-begoviña kada je odluåio dati podrãku real-izaciji filma "Sarajevo", jednako kao i ãto

je dao filmu "Savrãeni krug".No, ne moæete osporiti svoju snaænupolitiånost.

Mislim da je jedini ispravan naåin nebaviti se dnevnom politikom, ali ne bitiapolitiåan. Svi moji filmovi pokazuju dame se politika tiåe, ali uvijek sam nastojaoda naåinim film. Neki moji filmovi, kojimase pripisivala prevelika politiånost, i tekako funkcioniraju kao umjetniåka djela.

Uvijek sam gledaocu ostavljao mo-guñnost razmiãljanja, jer stopostotno neãtotvrditi, znaåi biti dogmatiåan. U nekimodnosima, kao ãto je stav prema ustaãtvu i

åetniãtvu, bio sam vrlo jasan, kao ãto sam idanas. s

RADENKO UDOVIÅIÑ

"Ja sam isti reæiser koji je u BiH reali-zirao slavnu 'Kozaru', onu antifaãistiåku'Kozaru', pobjednicu Moskovskog fes-tivala, film gledan u 64 zemlje, koji je

BiH kinematografiju izveo u svijet"

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 4523. MAJ 1998.

P Nuspojave

Avanture jedne tableNakon ãto su se nemilosrdnoobraåunali sa separatistiåkim

bandama, udruæenim piscima je ostalo joã samo da rasprave hoñe li priznati da

na svetu postoji viãe od jednog jezika

esnici, pisci & ostala mena-æerija (ãto reåe Mihajlo Pan-tiñ) ponovo su se podæapali.

Ovaj put u Novom Sadu, na re-dovnoj godiãnjoj skupãtini Druãtva

knjiæevnika Vojvodine, inaåe kole-ktivnog ålana UKS-a. Da li je pot-rebno naglaãavati da je predmetspora, kao i uvek, bio patriotizam?Naime, deseci ravniåarskih pisaca,mahom velikani pera nadaleko åu-veni po svojoj totalnoj anonimnosti,pokrenuli su pitanje odnosa DKVprema Kosovu i neodloænoj potrebida ovo moñno spisateljsko udruæen-

je izda oãtro Saopãtenje protiv tero-ra i zuluma ãiptarskih separatis-tiåkih bandi. U poslednji åas, ozlog-laãenim teroristima su pritekli u po-moñ neki drugi vojvoðanski pisci,oni koji pod plaãtom kosmopolitiz-ma plasiraju izdaju srpskog nacio-nalnog interesa i pokuãali da raz-blaæe najavljenu Rezoluciju, pledi-rajuñi na nekakvu toleranciju. Takosu na smrt prestraãeni separatistizahvaljujuñi sabotaæi ovaj put izvu-kli æive glave, ali nema sumnje dañe najkasnije do sledeñe godiãnjeskupãtine DKV biti potuåeni do no-gu. Ako se ne budu dali urazumitilepom i toplom poetskom reåju, fo-

rmirañe se leteñe p(j)esniåke bri-gade iz Grada Ulja I Paãteta ili izrevolucionarnog Kertesvaroãa...

Nakon ãto su bezmalo razreãili kosovsku dramu, udruæenivojvoðanski pisci su se bacili na neãto (geografski) bliæe prob-leme. Tako je reaktuelizovana stara priåa o tabli koja stoji na ul-azu u prostorije DKV. Ovo paråe mesinga (?), naime, do prenekoliko godina bilo je ispisano onako kako je to bilo uobiåajenou Vojvodini iz predjogurtnih vremena: na srpskom jeziku i na

jezicima nacionalnih manjina. Razume se, i latiniåni i ñiriliåni font bili su zastupljeni na toj multikulturnoj tabli. Onda je, zapredsedniåkog mandata Nenada Grujiåiña a u skladu sa "ãirimdruãtvenim tendencijama" usmerenim ka demultilingvizaciji

(uh!), ta tabla skinuta i postavljena je nova (v. fotografiju) koja je,valjda, trebalo da simbolizuje Novu Vojvodinu, onu kakvom jevide i kakvu priæeljkuju – a bogami i stvaraju, kad god im seukaæe prilika – pripadnici nareåenih paraknjiæevniåkih brigada.Oni koji su smatrali da se (i) tako, na simboliåkom nivou, iznev-erava multietniåki i mnogojeziåki sastav Druãtva, a i sameVojvodine uostalom, istupili su iz DKV-a, ili su samo formalnoostali ålanovi te organizacije. I u toj pasivizaciji nipoãto nisuuåestvovali samo pisci iz redova manjina.

Tabla koju su, onomad, izbacili kroz vrata sada se vraña krozprozor: izglasane su (jedva) statutarne promene u DKV koje ñe,izmeðu ostalih revolucionarnih inovacija (veña samostalnostDKV unutar UKS i sliåno) omoguñiti da se vrati ona stara tabla,ona koja tankoñutne pesnike s ekstremno osetljivom nacionaln-om æicom tako bolno podseña na vremena kada su srpski jezik iñiriliåno pismo bili podjarmljeni nepodnoãljivom, gotovo

vavilonskom ãarolikoãñu onihdrugih jeziåko-slovnih izriåaja.Lepi srpski jezik tada se utapao go-tovo do neprepoznatljivosti u tojmasi bizarnih i nerazumljivih –

straãno, moja komãinice! – sred-njo\istoånoevropskih govora... Zatoove izmene nisu proãle glatko: bilo

je na nareåenoj skupãtini raznihodjeka i reagovanja, krikova i jaukazbog ovog, jelte, povampirenja au-tonomaãtva.

Sve je to, dakako, bura u åaãivode: tek mali deo od ukupnog bro-

ja ålanstva jedne marginalizovanespisateljske organizacije u margin-alizovanom delu ove dræave sedi unekoj sali i svaða se meðusobno

oko nekog paråeta metala... Koga joã briga za sve to?! Povod za priåu je, dakle, neznatan. U isto vreme,on je ipak znaåajan kao svojevrstan"znak vremena". Preko te table kaoda se presijava sukob vrednosti, iliåak totalni raskol u ovdaãnjoj kul-turi: ne moæe se, naime, pronañi ko-mpromis, "srednja vrednost" izme-ðu ksenofobije i netolerancije, s je-dne strane, i elementarne uljuðe-nosti, s druge. Radi se o opredelji-vanju koje se moæe uåiniti samobez ostatka: ili priznajem (pravo na)

postojanje onog Drugog, ili mu topravo odriåem. Izgled onog koma-da mesinga je samo opraktiåenje

(ãto bi rekao kolega Todoroviñ) moje odluke. Nema brisanogprostora izmeðu ta dva stava.

Ako je dozvoljeno da se bude liåan, mene – a åini se i mnogedruge – ta tabla nuæno podseña na neãto ãto ne æelim da zabo-ravim, iako se to smatra poæeljnim: ta slobodna, neskrivena jez-iåka ãarolikost bila je eho Vojvodine mog detinjstva. Bezbriæno,meni uglavnom nerazumljivo åavrljanje na maðarskom u uliciDunavskoj (Dunai utca.), stidljivi kikot uparaðenih Slovakinja...ta i takva Vojvodina naãe uãuãkane "bolje proãlosti" bila je slat-ka mala kiåasta oaza u okruæenju nikada izumrle sirovosti i gru-

bosti Dubokog Balkana. Ona je bila – u neku ruku – san, utopija, projekat, work-in-progress, nesavrãeno i nedovrãeno ova-ploñenje neåega ãto smo svi mogli da budemo, da se nismo uodsudnom trenutku opredelili za varvarstvo kao stil i zastavu. Tai takva Vojvodina, kombinacija etniåke tolerancije i ideoloãkerepresije, reprezentativni zaãeñereni primerak poznotitoistiåkogkiåa, steciãte svakovrsnih paradoksa jednog licemernog reæimamoæe se kritikovati samo sa civilizacijski superiorne pozicije, ni-kako iz æablje perspektive inferiorne vulgarnosti koja je od krajaosamdesetih zacarila "ovim prostorima". I o tome vredi govori-ti, a ne o zaåkoljicama neåijeg Statuta. I borba za tu tablu zatonije ni "autonomaãtvo", ni æal za titoizmom, nego "romantiåna",oåajniåka bitka protiv divljaãtva. A to je ono najmanje ãto dug-ujemo sebi i svom señanju. Zato se ta bitka, naæalost, moæe iizgubiti, ali se ne sme ne voditi. s

TEOFIL PANÅIÑ

D R A Ã

K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.46

Trideset godina od snimanja "Odiseje u svemiru"

My Mind Is Going...Nakon pretpremijere koju su kritiåari iskasapili malicioznimkomentarima, Klark je, hladan kao stena, izjavio da Odiseja inije film koji se moæe razumeti nakon samo jednog gledanja

Space Odyssey, oficijelna kritika ga jedoåekala na noæ: jedni su tvrdili da je film"beskrajno dosadan, nerazumljiv i komp-likovan", drugi su se ograniåili na rutinskekomentare koji su odisali apatijom, igno-

rancijom ili ravnoduãnoãñu, treñi su se na-padno hvalili kako su pola projekcijeprespavali. Meðutim, publika se nije dalaprevariti i film je ubrzo postao tipiåanblockbuster, ostvarivãi ogroman profit ipored visokih troãkova same produkcije.Bilo je pitanje trenutka kada ñe neki ugled-ni ameriåki Topaloviñ smoñi snage da jav-no prizna: "Ljudi, pa ovo i nije tako loãe!".Danas se viãe niko ne usuðuje da osporikako je u pitanju klasiåno delo, jedno odugaonih kamenova filmske umetnosti, na- jbolji SF film svih vremena i neprevazi-ðeno multimedijalno iskustvo.

Prvi deo filma (The Dawn of Man) nepostoji u originalnoj kratkoj priåi i u startu je bio zamiãljen kao flashback , señanje jed-nog od astronauta na daleku proãlost.Pleme australopitekusa, åovekovih preda-ka, nakon susreta sa crnim prizmatiånimmonolitom, shvata kako gole ruke moguda postanu smrtonosno oruæje ako se"produæe" krupnim kostima antilope. Ovoñe od njih prvo stvoriti mesoædere, a onda iubice koje ñe novo oruðe koristiti zaobraåun sa pripadnicima sopstvenog roda.Åitava evolucija ljudskog roda moæe sekonzekventno izvesti, polazeñi od te prvealatke ili oruæja, koje egzaltirano baåeno uvazduh, prevodi priåu u 2001. godinu.Drugi deo filma predstavlja, u najveñojmeri, ono ãto je Klark svojevremeno ponu-dio BBC-u. Hejvud Flojd putuje na Meseckako bi se u tamoãnjoj bazi Klavijus susreosa super-tajnim otkriñem, prizmatiånimmonolitom zakopanim pre åetiri milionagodina ispod meseåeve povrãine. Predmetkoji nepobitno dokazuje postojanje jednedruge, åoveåanstvu nepoznate civilizacije,oæiveñe pri svom susretu sa Flojdom, emi-tujuñi zagluãujuñi signal u pravcu Jupitera.

HAL: I tako smo se naãli na mam-utskom brodu Discovery, na kome senalaze astronauti Dejvid Boumen, Frenk

Priåa o Odiseji po-åinje joã 1948. go-dine kada je ArturKlark poslao svoju

kratku pripovetku Sentinel ("Straæar") na

jedan konkurs BBC-a. Proãao je neslavnopoãto nije uãao ni u uæi izbor. Istu pripovet-ku Klark ñe 1964. ponuditi Kjubriku koji jeu to vreme razmiãljao o snimanju ozbil- jnog nauånofantastiånog filma. Tako jepoåela intenzivna saradnja koja se zavrãilascenarijom i knjigom. Snimanje filma podradnim naslovom Journey Beyond theStars otpoåelo je u Engleskoj u decembru1965. Do sledeñeg maja su zavrãene sveæive scene, a onda je potroãeno joã osamn-aest meseci na kreiranje preko dve stotinespecijalnih efekata. Budæet filma, koji jeodobrio Metro-Goldwyn-Mayer, prvobitno

procenjen na ãest miliona dolara, na kraju je bio uveñan za joã åetiri. Ukupno trajanjecelokupnog isfilmovanog materijala dvestaputa je duæe od trajanja konaåne verzije(140 minuta).

TRALJAV START: Originalnu muz-iku za film pisao je Aleks Nort, kompozitoriz prethodnog Kjubrikovog filma Sparta-cus. Ispostavilo se da je njegov trud biouzaludan, poãto je Kjubrik reãio da ostaneveran klasiånoj muzici ("Tako je govorioZaratustra", "Na lepom, plavom Dunavu")koju je koristio kao podlogu tokom sni-manja, i to pre svega Ãtrausua åiji selagani, sveåani ritam dobro slagao uzmraånu pozadinu tehniåki doteranih ko-smiåkih scena. Nakon pretpremijere kojusu kritiåari iskasapili malicioznim komen-tarima, Klark je, hladan kao stena, izjavioda Odiseja i nije film koji se moæe razume-ti nakon samo jednog gledanja. Ovo jerazbesnelo bosove iz MGM-a koji su piscai reæisera zamalo bacili u åeljusti onog lavakoji urliåe sa njihove ãpice za crtane fil-move. Kjubrik je na kraju morao da izreæeskoro sat vremena filma i uåini joã nekeznaåajne zahvate u samoj priåi, ali to ipak

nije bilo dovoljno za pristojan poåetak.Kada je aprila 1968. godine ameriåkapublika premijerno odgledala film 2001: A

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 4723. MAJ 1998.

Pul, trojica neidentifikovanih nauånika uzamrzivaåima, i kompjuter HAL 9000odgovoran za sudbinu cele misije. Svizajedno hitaju na konaåni susret sa nep-oznatim (treñi deo filma: Jupiter Mission,

18 Months Later). Paradoksalno je da Hal,maãina od koje vidimo samo crvene elek-tronske oåi i åujemo mekane, i pomalozagonetne reåenice psiholoãki je najboljeiznijansirani lik u filmu. Kjubrik je prvo-bitno nameravao da Halov glas poveriMartinu Balzamu, ali se on na probamapokazao kao previãe emocionalan. U ko-mbinaciji je bio i komedijaã Dæeki Mejsn,koji je kasnije pozajmio svoj glas komp- juteru iz filma Vudija Alena Sleeper. Uloga

je, na kraju, poverena Daglasu Rejnu,glumcu klasiånih Ãekspirovih uloga, koji

je posao odradio za samo dva dana. Kas-nije je Rejn bio straãno nesreñan ãto mu jeova kratka, "nevidljiva" rola postala znaåa- jnija od svih ostalih, pa je odbijao da oOdiseji kaæe makar i jednu reå.

Ko je Hal? Svakako najjaåi kompjuterkoji je ikad napravljen, potpuno odgovoranza sudbinu broda – jedina "osoba" nabrodu koja zna tajne detalje putovanja. On je sveprisutan, svevideñi i sveznajuñi: "Jasam konstantno okupiran i potpuno zauzetovom misijom, a to je upravo ono åemu jedno svesno biñe moæe da se nada." Po-sumnjavãi da ñe nedovoljno savrãena ljud-ska biña ugroziti uspeh Odiseje, Hal ñeusmrtiti tri hibernirana putnika i FrenkaPula, a onda se ustremiti i na usamljenogDejva: "Ova misija je suviãe vaæna da bihti dozvolio da je ugroziã." Dejv je na krajuprinuðen da iskljuåi kompjuter: u an-tologijskoj sceni dok, teãko diãuñi od napo-ra, Dejv iskopåava Halove memorijskebanke puãtajuñi ih da plivaju kroz vakuum,Hal moli za milost padajuñi u sve dubljudemenciju: "Dejzi, Dejzi, reci mi 'da' / Skoro sam lud, jer volim te ja... "

VASKRSNUÑE: Epilog je poznat: u

åetvrtom, poslednjem delu filma ( Jupiterand Beyond the Infinite), na susret satreñim monolitom koji lebdi u orbiti Jupit-

era, Dejv ñe otiñi sam. Pro-letevãi kroz zvezdanu kapijukoja ñe se pred njim otvoriti, je-dreñi kroz predele iz snova odåije lepote i sloæenosti staje ra-

zum, zavrãiñe u nadrealnomapartmanu, svojevrsnom akvari- jumu u kome ñe, kao zlatna ribi-ca, okonåati sopstveni æivot pos-matran od superiornih biñaoliåenih u poslednjem monolitu.Njegova smrt istovremeno je iåin njegovog kosmiåkog vaskrs-nuña, Dejvid Boumen postañe"dete zvezda"...

Iako su i Klark i Kjubrik udomenu SF-a trezveni realisti zak-leti da poãtuju nauånu istinu i teh-noloãke trendove ãto je viãe mo-

guñe, njihovo predviðanje buduñ-nosti je, ipak, prepuno greãaka. Napragu treñeg milenijuma Mesec jedalji nego ãto je bio 1968, kada suastronauti Apola 8 prvi put obletelioko njega. Ni Rusi ni Amerikancidanas ne poseduju raketu kojomljudska posada moæe da preskoåi jaz izmeðu Zemlje i Meseca. Film-ska vizija kosmiåkog brodabuduñnosti pretrpana je prekidaåi-ma, dugmiñima i polugama, ne-

dostaju tastature, monitori, prozirni kokpi-ti. Sa druge strane, danaãnji kompjuteridaleko zaostaju za Halom. Taåno je daraåunar Deep Blue svake godine igra ãahsve bolje i da je nedavno porazio åak i

Samouki genijeKjubrik je roðen u Bronksu, 1928. godine. U ranoj mladosti interesovali su ga

dæez, fotografija i ãah. Zbog loãih ocena i navale proteæiranih veterana Drugogsvetskog rata, nije uspeo da upiãe koledæ pa se zaposlio kao fotograf u magazinu Look .U slobodnom vremenu odlazi da sluãa predavanja na Kolumbija univerzitetu, redovnoposeñuje kinoteku, ostvaruje ekstra prihode igrajuñi ãah za novac. Od sopstvene uã-teðevine snima 1951. svoj prvi dokumentarac: Day of the

Fight , a ubrzo zatim joã dva: Flying Padre i The Seafar-ers. Prvi "celoveåernji" film napravio je tek poãto je odroðaka i prijatelja pozajmio 13.000 dolara. Kjubrikovafilmografija je impozantna: Fear and Desire (1953), Killer's Kiss (1955), The Killing (1956), Paths of Glory(1957), Spartacus (1960), Lolita (1962), Dr. Strangelove(1963), 2001: A Space Odyssey (1968), A Clockwork Or-ange (1971), Barry Lyndon (1975), The Shining (1980), Full Metal Jacket (1987), i konaåno, Eyes Wide Shut (1998). Kjubrik trenutno radi na joã dva brojekta: Ar-tificial Intelligence i Aryan Papers. Njegovi fil-movi bili su dvadesetak puta nominovani za Osk-ara u razliåitim kategorijama. Ipak, dobio je samo jedan, za specijalne efekte u Odise- ji. Pomenimo da je ovaj film trebalo da dobije i Oskara za ãminku, ali je nagradu te go-

dine odnela Planeta majmuna, poãto su ålanovi akademije pogreãno smatrali da suKjubrikovi majmuni pravi.

svetskog prvaka. Meðutim, optiåko åitanjereåi sa usana (kljuåni detalj iz filma) i dalje je åista fantazija, prepoznavanje govora

joã uvek je u fazi razvoja, a o kompjuteri-ma – koji su u stanju da samostalno uåe,uveñavaju svoju bazu znanja i formirajusloæene logiåke relacije izmeðu nauåenihpojmova – da i ne govorimo. Pre tridesetgodina åinilo se da su inteligentni kompju-teri odmah iza ñoãka. Danaãnji raåunari subræi, veñi, moñniji, ali i dalje nepopravljivoglupi, jednosmerni i dosadni kao vaãke.Niko joã uvek nema recept kako da od njihnapravi maãine koje misle i "mudrozbore".

To, meðutim, nimalo ne umanjuje ne-prolaznu vrednost Odiseje. Svako je,uostalom, film razumeo na svoj naåin, isvako ñe na kraju morati da priåu zaokruæii objasni kako zna i ume, ukoliko uopãte

v

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.48

dræi do svog intelektualnog prestiæa. Åak iako vam nije stalo do filozofiranja obuduñnosti ljudskog roda, ako vas se teh-noloãke i ontoloãke spekulacije ne dotiåu, idalje moæete da uæivate u sporom ritmu fil-

ma, njegovim ispoliranim slikama, sa-vrãeno uklopljenom zvuku, oskudnim ibistrim dijalozima. Ostaje uverenje da suKlark i Kjubrik uspeli u nameri da uz sva-ki odgovor, koji bi se u Odiseji mogaonañi, postave joã deset novih, teæih pitanja."Neñu se svaðati sa vaãom interpretacijomniti ñu ponuditi neku svoju, poãto samuvek verovao da je najbolje da film govorisam za sebe", kaæe Kjubrik. "Ako je Odise- ja dodirnula vaãe emocije, vaãu podsvest,podstakla vas da razmiãljate o mitoloãkomi religijskom u sebi, onda je film uspeo."

VELIÅINA NEPOZNATOG: Iako

se film dotiåe mnogih veånih pitanja, jednatema, ipak, dominira: fenomen kontaktaljudskog roda sa nepoznatim i uzviãenimsvetom koji se ne moæe razumeti naãimpovrãnim åulima. Klark kaæe da ljudi izMGM-a, sreñom, nikad nisu shvatili kakoKjubrik i on prave religiozan film, inaåenikad na njega ne bi potroãili tolike pare.Fascinacija nepojamnom veliåinom onogdela kosmosa koji nam je joã uvek nedos-tupan nigde viãe nije oslikana tako åisto itoplo kao kod Kjubrika. Setite se, recimo,kako to tragiåno izgleda u holivudskojlimunadi Independence Day: od jednogdomañeg kompjuterskog virusa Marsovci-ma gañe same spadaju, kao da se ãiromMleånog puta IBM-ovi kompjuteri i Win-dows 95 prodaju na svakom ñoãku. Kju-brikova percepcija nepoznatnog je mnogorealistiånija, nalik na iskustva retkih ljudikoji su imali priliku da se sretnu saNedokuåivim. Tako je Nil Armstrong, prviåovek koji je hodao Mesecom, po povratkuna Zemlju prekinuo svoju briljantnu pi-lotsku i astronautsku karijeru, kupio dvekrave muzare i otiãao u ameriåku prerijuda od njih pravi puter. Njegov kopilot BazOldrin, izuzetan nauånik i oficir, kao da jesleteo u bure sa alkoholom, provodeñi os-tatak æivota u ponoru lakih droga i teãkihdepresija. Obojicu je drama najveñeg puto-vanja u istoriji åoveåanstva duboko potres-la i delimiåno izbacila iz leæiãta za ceo æi-vot. Teãko da je Dejvid Boumen mogao daproðe drugaåije pri svom susretu sa ko-smiåkim razumom od åije moñi i veliåinezastaje dah. Staloæena jednostavnost njego-vog samovanja, starenja i smrti u stilskomapartmanu iz doba Luja XVI, kao da go-vori kako je samo jedna prava avantura, jedan istinski doæivljaj u æivotu sasvim

dovoljan da se njegov ostatak provede umirnom i zadovoljnom razmiãljanju. s

SAÃA MARKOVIÑ.

Reå kritike

Ni odveñ pretenciozna ni skromna sa gotovo svom neophodnom nauånomaparaturom ova kçiga nalikuje najboýim svetskim publikacijama(Irina Subotiñ, Ivana Simeonoviñ-Ñeliñ: Olga Janåiñ, "Clio", Beograd, 1997.)

UMETNOST: MONOGRAFIJA O OLGI JANÅIÑ

U duhu deladavaãtva. Ni odveñ pretenciozna ni skrom-na, odliåno likovno i fotografski opremýena,

sa gotovo svom neophodnom nauånom apa-raturom – osim kompletnog kataloãkog pop-isa uraðenih dela – ova kçiga nalikuje na-

jboýim svetskim publikacijama ove vrste.Po navedenim svojstvima ona zaista pred-stavýa poduhvat na visini preuzetog zadat-ka: da studiozno i sintetiåki sveobuhvatnoistraæi delo Olge Janåiñ, sigurno jednog odnajznaåajnijih vajara u istoriji naãe poslerat-ne moderne umetnosti. Njen opus kvalite-tom umetniåkih i istraæivaåkih dometa im-ponuje i u svetskim, ne samo naãim okviri-ma. Da bi se istraæivaåkim estetiåkim pristu-pom osvetlile odgovarajuñe vrednosti sloæe-

nog i nimalo lakog za tumaåeçe dela O.Janåiñ – potrudila se Irina Subotiñ svojombriýantno pisanom, viãeslojnom i sveobuh-vatnom studijom; studijom koja je istovre-meno sintetiåki-nauåna, oãtroumna i lucid-na, a povremeno – ali u prikladnoj meri – iimpresionistiåka, poetski i intuitivno nadah-nuta. Taj, hvale stvarno vredan tekst, nas-lovýen je Umetnost uravnoteæenih hteça,ãto odgovara celovitom duhu dela kojerazmatra. Studija sadræi nekoliko odeýaka:Moæe li umetnik biti sam bez uzoraka;Kreator ideja modernizma, promena, na-pretka; Beogradska i jugoslovenska skulp-

torska scena; Olga Janåiñ u meðunarodnimkrugovima; Dijalog sa prirodom; Dualizambez davaça prednosti jednoj komponenti;Rana jedina ýubav vajaçem; Reýefi i mag-ija çihove aktuelnosti; Skice definitivnomiãýeni oblici; Poãtovaçe materijala; Vajar-ski simpozijumi; Rad u velikom formatu;Ljubav prema kamenu, prema klesaçu; Na-grade – dragocena, jedina kompenzacija zaveliki rad i Dela koja se raðaju u ateýeu.Navedene podele su osmiãýene, sasvimprikladne karakteristiånim obeleæjima sku-lptura O. Janåiñ.

Metodoloãki samo prividno deluje da je

tekst podeýen na dve nepovezane celine:opseæan uvodni deo opãteg razmiãýaça i tu-maåeça i istorijsko-analitiåki deo koji prati

rad hronoloãkim, periodiånim redosledom.Ipak, Irina Subotiñ je s razlogom odstupilaod klasiånog metodoloãkog pristupa: uvoda,razrade i opãirnijeg zakýuåka. Ovaj ustaýe-ni metod – strog, suvoparan i priliåno krute

forme, ne bi odgovarao izrazito modernom,sloæenom i slojevitom delu O. Janåiñ. Onose mora prvo sagledati kao celina i u ãiremistorijsko-umetniåkom kontekstu, kakonaãem tako i inostranom. Da bi se sagledalokao celina, ovo delo se mora prvo kogni-tivnim naporom obuhvatiti semantiåki i sin-tetiåki, da bi se dosegla dubina i ãirina çe-govog univerzalnog znaåeça. To je delokoje prirodom svoje modernosti pripadasvetskoj porodici modernog tragaça i zatozahteva mnogo ãire posmatraçe od onog iz-nutra, unutraãçeg, zatvorenog, analitiåko-hronoloãkog. Uostalom, kad proåitamo celu

kçigu shvatimo da su opãirnost uvodnoggeneralnog razmiãýaça i sigurnost opãtihsudova kao i tumaåeça, koliko plod ko-mparativnog odnosa prema navedenomãirem istorijsko-umetniåkom okviru, toliko iiz istraæivaça i saznaça u drugom bloku toganalitiåko-hronoloãkog pristupa.

Monografija je opremýena velikimbrojem kvalitetnih reprodukcija: od naj-ranijih do najnovijih radova, kao i fotografi-

jama iz æivota umetnice koje slikovito do-puçavaju – oæivýavaju biografski odeýak.

U metodoloãkom smislu dragocena do-puna ove kçige je razgovor sa umetnicomkoji je struåno obavila, iskusna u interv-

juima, Ivana Simeonoviñ. Iz pitaça koja jepostavýala, vidi se da je upoznala suiãtinskuproblematiku dela i liånosti O. Janåiñ. Takosmo dobili dva aspekta posmatraça i raz-miãýaça o istom delu: izabranog i vrsnogtumaåa i samog umetnika koji govori o svo-

jim teæçama, namerama, razmiãýaçima itako pokuãava da sam sebe objasni iz intimesopstvenog umetniåkog biña. Ova dva pris-tupa u istoj kçizi imaju ulogu meðusobnedopune i potvrðivaça. Svedoåeça OlgeJanåiñ, kao jednog promiãýenog, doslednog

i obrazovanog umetnika, imaju svoju intele-ktualnu, autentiånu i meritornu teæinu. s

BALÃA RAJÅEVIÑ

K çige, poput ove monografske stu-dije o celokupnom stvaralaãtvu OlgeJanåiñ, nasuãna su potreba naãeg iz-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 4923. MAJ 1998.

RCC

Balet

Koreografske minijatureUdruæeçe baletskih umetnika Srbije organizovalo je drugi po

redu Festival koreografskih minijatura. U isto vreme, na istommestu, kao i proãle godine, na Maloj sceni Narodnog pozoriãta uBeogradu, 12. maja odræano je finalno veåe. U finale je uãlo 10 ra-dova (od ukupno 16 koji su na zadatak uspeãno odgovorili), apored koreografa iz Jugoslavije uåestvovali su i autori iz Fran-cuske, Slovenije i Severne Koreje.

Premda je rano govoriti o nekakvom kvalitativnom trendu, tre-ba napomenuti da su ovoga puta uoåeni izraæenija idejnost i slo-bodnija reãeça u koreografskom postupku. Izvesna pravilnostmoæe se pronañi i u tematskom izboru. Za razliku od proãle godinekada su preovladavale "introspekcijske studije" ( Neãto sasvimliåno, Kroz mene, Monoview), ove godine kao tema predçaåi –æena (Uspomena na Evu Peron, Sedam i ustajem i odlazim..., Jed-na æena, Prostitutka), odnosno muãko-æenske relacije ( Fe-male...,

Æudça, Lavirint ). Veña paæça pokloçena je izboru muzike,zapravo zvuku, kostimu, ãminki ili, pak, domenu multimedijalnog( Rhabdo). Reæija svetla i ozvuåeçe koji su pratili sama izvoðeça,takoðe, govore o ozbiýnijem pristupu.

Od ponuðenog, tri koreografske minijature (propozicije nalaæutrajaçe do 10 minuta), zahvaýujuñi svojoj koncizno izloæenoj mis-li, britkom reãeçu i nadahnutoj igri, izdvojile su se u sam vrh. Onesu i nagraðene. Predsednica æirija – baletski pedagog i kritiåar Mil-ica Jovanoviñ i ostali ålanovi: Mirjana Zdravkoviñ, Sneæana Todor-oviñ, Vladimir Logunov i Miodrag Tabaåki jednoglasno su pobed-nikom proglasili koreografiju Zaboravýeni francuskog autora Fre-da Lasera. Drugu nagradu dobila je (proãlogodiãça pobednica)

Bojana Mladenoviñ za koreografsku minijaturu Sedam i ustajem iodlazim ili ãest tela i sto lica. Na treñem mestu, premda viãe na-graðen od publike nego od æirija, nalazi se rad Vere Obradoviñ-Ljubinkoviñ Posveñeçe proleña.Posebne pohvale dobile su ko-reografi Galina Raliñ ( Æudça) i

Dereza Åoj iz Koreje ( Jedna æena).Fetival je tek drugi, propustimase i daýe gleda kroz prste, ali upolamaçe nego prethodnog puta. Ovegodine vaæila su tri pravila: 1) ko zna– zna (jer programskih listiña nijebilo dovoýno, niti su u çimanavedena imena izvoðaåa, kao ni ål-anova æirija); 2) ko je åuo – åuo(Festival je otvorila Milica Zajcev,baletski kritiåar. No, çen govor åes-tito se i nije åuo, bez ozvuåeça, åesto je bio nadglasan æamorompublike i åuvenim ãkolskim "pssssst"); 3) ko je seo – seo (jer prvatri reda sediãta su ukloçena, ali su zato karte za iste bile savesno

rasprodate. O hajci na preostala mesta i nastalim scenama – dâ senaslutiti). Povrh toga, sve vreme u nas – publiku piýila je nekakvaåudna, umrýana paravan-tkanina, vaýda u funkciji tzv. bekgraunda.(Pravili smo se da je ne vidimo.) To su nedostaci. Formalni – da, alii primetni. Ako se zadræe, mogu naãkoditi nastajuñem ugledu Fes-tivala.

Za uzvrat Festival nudi redak entuzijazam, preteæno mlade ko-reografe i igraåe æeýne moguñnosti, brojnu i temperamentnu pub-liku. Imajuñi sve to u vidu, kao i sam programski kvalitet, osve-doåeno – drugi Festival koreografskih minijatura ubrzao je vlastitipuls. s

IVANA MILANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


MAJSKI BROJ U PRODAJI

SRBI

ISTORIJA, MIT I RASPAD JUGOSLAVIJEPrva knjiga na Zapadu koja o Srbima govori na „drugi naåin“

Kako postatiKoeljo

Volkov iBrodski

Hano Art oTitu

FudbalRazgovori sanajboljim svetskimi jugoslovenskimigraåima

„Moæete da budete ponosni. Sreñni smo što smoprvom broju Biblioteke Alexandria i mi dali svojskromni doprinos. Veoma bismo voleli da nastavi-mo i proširimo saradnju", Foreign Policy ,Vašington

»Izvanredan åasopis. Dopada mi se i naziv. Sve ñe jednog dana, kao i Biblioteka u Aleksandriji,izgoreti ili nestati. Baš zbog toga je vaæno šta danaspišemo i kakve åasopise objavljujemo«, PeterEbner, austrijski pisac

„...reå je o kompaktnom i sadræajnom intelektual-nom obzorju u kome je moguñe zadovoljiti åitalaåkuprobirljivost najšireg spektra«, Danas, Beograd

„Prvi broj sadræi mnoštvo odliånih priloga...“,

Vijesti, Podgorica„Åestitam na sjajnom åasopisu. Nadam se

zasluæenom uspehu i kontinuitetu“, Stojan Vujiåiñ, Budimpešta

„To je åasopis visokog nivoa, koncipiran da zado-volji i åitaoce se najvišim zahtevima. Tople åestitkesa æeljom da proslavimo i hiljaditi broj«, SpiridonHatzaras, šef odeljenja za štampu Gråkeambasade

„ Åestitke za uspešni poåetak. Najbolje æelje iubuduñe“, Washington Post

Tim Dæuda

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 5123. MAJ 1998.

SCENA

Petak 22.5 Subota 23.5 Nedelja 24.5 Poned. 25.5 Utorak 26.5 Sreda 27.5Kolarac, 20.00Sveåano otvaranjefestivala i dodelanagrade "StevanMokranjac"kompozitoruZoranu EriñuBeogradskafilharmonija,dirigent: LoranKinio (Fr)program: I.Vilson (Sev.Irska), F. Manuri(Fr), T. Miloãeviñ

Sala Beogradskefilharmonije, 17.00Koncert Flautskogtrija iz Minhenaprogram: D. Aker(Nem), V. Zaubek(Nem), I. Jevtiñ, G.Coates (SAD), I.Stefanoviñ, R.Lajstner-Majer (Nem),P. Kiseveter (Nem)

Sala Beogradskefilharmonije , 20.00Koncert Gudaåkogansambla "DuãanSkovran" (dir: A.Pavloviñ)program: A. GonzalesAcilu (Ãpa). T.Mansurjan (Jer), D.Kostiñ, V.Radovanoviñ

Sala Beogradske filhar-monije, 12.00Koncert studenatakompozicije, dirigentBiljana Radovanoviñprogram:J. Stefanoviñ, S. Mezei, I.Popoviñ, I. Despiñ, M.Trajkoviñ

Kolarac, 20.00Koncert ansamblaAlternans iz Francuskeprogram: F. Ãeler (Fr), G.Gramb (SAD), A. Solbiati(It), S. Hofman, F. Hersant(Fr)

Kolarac, 22.00Koncert ansambla"Kamerata akademika"iz Novog Sadadirigent Iãvan Varga, soli-sta Lj. Jovanoviñ, flautaprogram: J. Beneã (Slov),V. Maidanik (Kan), M.Dalbavi (Fr), L. Sumera(Est), D. Despiñ, Z. Eriñ

Sala Beogradskefilharmonije, 17.00Koncert solistiåke ielektro-akustiåkemuzike i Beogradskogkamernog horaprogram: T. Vels(SAD), B. Despot(Slov), V. Bokes(Slov), T. Zografski(Mak), J. J. Iãåenko(Ukr), S. Gaåeviñ, Lj.Mariñ, A. Vujiñ, I.Stefanoviñ

Sala Beogradskefilharmonije, 20.00Koncert "Ansamblaza novu muziku" (dir:B. Radovanoviñ) iAnsambla "GudaåiSvetog Ðorða" (dir: P.Ivanoviñ)program: R. Maksimo-viñ, D. Matej (Slov), A.Mihajloviñ, M. Zatka-lik, N. Jugend (Izr) J.Boãnjak

Kolarac, 20.00Koncert ansambla"Akroã not" izFrancuskeprogram: F.B. Maãe(Fr), J. Ksenakis (Gr),H. Ditije (Fr), I. Pren(Fr), P. Bergamo (Hrv),P. Disapen (Fr), G.Aperðis (Fr)

Kolarac, 20.00solistiåki koncertpijaniste Aleksan-dra Madæaraprogram: Ãtokhau-zen, Ligeti, Berio,Debisi, Kurtag(ulaz slobodan)

VII Meðunarodnatribina kompozitoraUdruæenje kompozitora Srbije

- SOKOJ - MIC

Desanka za Matiju"Roðeçe je uvek sreñan dogaðaj i razlog da se ýudi okupe",domañinski je u Brankovini – u povodu stogodiãçice roðeçaDesanke Maksimoviñ, i dodele Desankine nagrade "za ukupnopesniåko delo i doprinos naãoj poeziji" – pozdravio gost pred-sednik SO Vaýevo Milorad Miña Iliñ. I zbiýa, kao ãto pozdrav-na poslanica reåe, ýudi se baã okupili, uz dosadaãçe laureate iostali pesniåki svet: lokalna vlast, drugovi iz partijske i boraåkeorganizacije, predstavnice Saveza æena sa samom BubomMorinom na åelu.

Predsednik Desankine zaduæbine Slobodan Æ. Markoviñzaduæbinski isteravãi "traktat" o Desanki, da su "çeno delo pri-hvatili pripadnici raznih generacija, od dece do odraslih, i svihdruãtvenih slojeva, od seýaka, preko sredçe obrazovanihgraðana, do intelektualaca" – saopãti da je dobitnik nagradeMatija Beñkoviñ. Onda predsednik æirija Slobodan Rakitiñ, uobrazloæeçu, reåe da su poezija Desanke Maksimoviñ i MatijeBeñkoviña u unutraãçem i suãtinskom saglasju, da su Beñk-oviñeve pesme potvrda postojanosti jezika na kom su napisane,

kao i samog srpskog naroda, da je Matija svojim pesniãtvompodigao spomenik srpskom jeziku...

Onda zaduæbinar Æ. Markoviñ objavi da je Beñkoviñopravdano odsutan "zbog åitaça srpske reåi u klubovima naãihiseýenika u Americi", i zamoli Matijinu ñerku Oýu Beñkoviñ,kojoj je uruåio nagradu, da "prenese pesniku Statuetu DesankeMaksimoviñ, zlatnik sa çenim likom i 10.000 dinara u para-ma".

Zahvalivãi se u ime oca, Oýa Beñkoviñ proåita Matijino pis-mo iz Åikaga. Podsetivãi, da je sve ãto je imao da kaæe Desankiona åula iz çegovih usta, Matija podseti i da ga je pesnikiçakoja je napisala: "Moj narod propasti neñe", kad god bi ostalinasamo, pitala "hoñemo li propasti?" Matija u ovoj poruci nijesaopãtio ãta joj je odgovarao, ali, koliko se zna, pesnikiça nije

ostajala bez odgovora. U vreme "dogaðaça naroda", Desanka je, kao recenzent "Godina raspleta", åesto pitala autora Slo-bodana Miloãeviña "Hoñemo li pobediti, Slobodane", a ovaj joj

je odgovarao – "Pobediñemo Desanka!" D.T.

Frenk Sinatra (1915-1998)Umro je Frenk Sinatra. Mediji su iskoristili priliku da, s tim u vezi,

podstaknu emocije svojih konzumenata od "odavde" do "veånosti", na"Moj naåin": jak ali neæan glas onog ãto Ameri vole da nazovuameriåkim stoleñem. Uåemu svakako ima istine:mali, ruæan, mrãav, sa ãe-ãirom, "mafijaã", nit´ glu-mac nit´ pevaå ili, opet, i jedno, i drugo, i neãtotreñe. Istini za volju, barpolovinu ovog veka do-brom delu åoveåanstva (ilionog njegovog dela kojise probio do gramofona ibioskopa) bio je slika iprilika Amerike, lepe kaonjegov glas ili oåi ("Old

Blue Eyes"), sumnjivekao glasine o æivotu koji je vodio na onaj, pomenut,njegov naåin.

Ozbiljni muãkarci u izvesnim godinama zavideñe mu, odavde doveånosti, samo na jednoj stvari: neko vreme bio je muæ Ave Gardner.

Praktiåna mitologijaEtnografski institut SANU i izdavaåka kuña "Interprint" promovisalisu drugo dopuçeno izdaçe "Srpskog mitoloãkog reånika". NikolaPanteliñ je dodao 268 odrednica na postojeñih 1000 iz prethodnogizdaça, poãtujuñi koncepciju preminulih Ãpire Kuliãiña i Petra Æ.Petroviña, autora "Srpskog mitoloãkog reånika" iz 1970. godine, takoda su na ovom najnovijem izdaçu imena sva tri autora.

Akademik Dragoslav Antonijeviñ rekao je da "Reånik" ne sadræi mi-tologiju u uæem smislu znaåeça te reåi, veñ ima "bogat mitoloãki sadræajkoji odraæava faze u razvoju religijskih shvataça naãeg naroda".

S. Ñ.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.52

Nemirna Indonezija

Vladaçe pod ãlemomOd preko 500 pogunulih u proãlonedeýnim neredima, veñina su bilipýaåkaãi koji su izgoreli u poæarima koje su sami zapaliliv

sveopãtim protestom. Predsednik je u uto-rak pobuçenoj zemýi izloæio plan za oko-nåaçe svoje 32 godine duge autokratskevladavine i obeñao da ñe otiñi åim spro-vede politiåke reforme koji ñe garantovatida sve proðe u miru.

Amien Rais, voða druge po veliåinimuslimanske politiåke grupacije, koji jesebe hrabro istakao na åelo izdeýenih redo-va opozicije, objavio je na dan Suhartovogobrañaça naciji da su ovome dani odbro- jani: "Suharto ñe biti poraæen veoma brzo",rekao je Rais novinarima u Dæakarti. "On

ne zna ãta se dogaða u çegovoj zemýi."Opozicija i 15.000 studenata, koji suodmah posle Suhartovog govora najavili

demonstracije miliona ýudi i marã na ve-like gradove, smatraju da bi trebalo bar dvegodine da se sprovede nova runda izbora,kýuåna taåka predsednikovog plana poli-

tiåkih reformi za dræavu od 202 milionaýudi: "Suharto mora da ode odmah."Ali, u sredu u zoru indoneæanska armi-

ja je stegla gvozdeni obruå u Dæakarti. Eãa-loni tenkova i oklopnih kola blokirali suulice koje vode ka centralnom trgu, a vojs-ka je zalegla ispod drveña. Suoåeni sakrvoproliñem, hiýade domonstranata od-loæili su planirani marã sa zahtevom za Su-hartovom ostavkom. Amien Rais, vidnopotresen, pojavio se na televiziji da bi otka-zao milionski protest "voýe naroda" u cen-tralnoj Dæakarti. Izjavio je agenciji Rojtersda su mu u posledçem trenutku generali

rekli da indoneæansku armiju nije briga dali ñe Indonezija imati svoj Tjenanmen –popriãte masakra studenata u kineskom

glavnom gradu 1989. godine, kojim je slo-mýen prodemokratski pokret.

Stojeñi na bornim kolima, vojni ko-mandant Dæakarte general Sjari Siamsudin

izjavio je lokalnoj televiziji: "Moramo dazaãtitimo prestonicu na odluåan i pouåannaåin. Neñemo dozvoliti da stabilnostnaruãe ýudi åija je namera da povrede suv-erenitet indoneæanskog naroda." Samodesetak sati ranije, Rais – voða 28 milionasledbenika prokreta Muhamadija, jedne odnajveñih muslimanskih organizacija u na- jveñoj muslimanskoj zemýi sveta – objav-io je da ñe masovni protest biti nastavýenuprkos objavi reformskog plana predsed-nika Suharta. Ipak, nisu svi razoåarani na- javýenim postupnim prilazom 76-godiã-çeg predsednika, koji je, koliko u martu,

od parlamenta dobio sedmi uzastopni man-dat. I kritiåari kaæu da na vidiku nema tognaslednika koji bi mogao da vodi glatku i

tudenti i voðe indoneæanskeopozicije objavili su da su gorkorazoåarani planom predsednikaSuharta o postepenoj promeni

vlasti i najavili da ñe nastaviti sa

S

R E U T E R S

SVET

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 5323. MAJ 1998.

brzu smenu na dræavnom vrhu.NOVI TALAS: "Odluka predsednika

da osnuje komitet za reforme veoma jepozitivna", izjavio je Gus Dur, ãef Nadhal-tul Ulama, najveñe muslimanske partije u

zemýi. Generali i vodeñi policajci opo-miçu naciju da se uzdræi od daýih protest-nih pobuna. Mnogi ýudi strahuju od novogtalasa nasiýa, veñeg i krvavijeg od onogkoji je proãle sedmice pogodio Dæakartu idruge gradove, i ubio preko 500 ýudi. Na jednom studentskom plakatu piãe: "Igra jezavrãena."

Ali, sa vojskom koja se zbija oko çega,Suharto moæe da raåuna da ñe bezbednodokrmaniti do novih izbora, posle kojih ñeostati bez titule predsednika, ali sa dovoýnouticaja da vlada iza scene. Suharto je navlast doãao u lomu, dogurao do vladara sa

danas najduæim staæom na svetu – uz Fide-la Kastra, i sada se åini da ñe u lomu i otiñi.Ali, kada ñe otiñi – ostaje zagonetka.

Kao odgovor na pokliåe sa 17.000 ostr-va svoje dræave da podnese ostavku, Su-harto je objavio da ñe biti novih izbora,"ãto je moguñe pre", na kojima on neñeuåestovati. Obeñaçe izbora je najveñi us-tupak koji je Suharto uåinio demonstranti-ma koji zahtevaju politiåke reforme. Ali,predsednik je takoðe rekao da ñe ostati navlasti da bi nadgledao reformski proces.Niåim nije natuknuo kad ñe zakazati izborena osnovu novog izbornog zakona koji tektreba da se napiãe.

Delujuñi opuãteno i samopouzdano,stari predsednik je ponavýao da "nemaproblema" ãto se çegove ostavke tiåe, ali je ukazao da bi bilo neodogovorno sa çe-gove strane da jednostavno podnese os-tavku, jer to ne bi razreãilo teãke privredneprobleme Indonezije. Ustav mora da sepoãtuje, rekao je on, inaåe ñe Indonezija

skliznuti u "krvoproliñe i åak graðanski

rat". Suharto je najavio da ñe nastaviti sasvojim planom personalnih promena u vla-di, i da ñe osnovati komitet za reforme sas-

tavýen od predstavnika naroda, akademikai struåçaka.

Najvaænije ãto je rekao jeste da çegovpotez podræavaju oruæane snage, åiji su ko-mandanti bili uz Suharta, dok je preko televiz-

ije govorio naciji. Kada je zavrãio, cene akci- ja su skoåile na berzi, a rupija je ojaåala.Ali, Svetska banka je u Vaãingtonu ob-

javila da odlaæe tranãu novog zajma Indon-eziji od 1,2 milijardu dolara – ukýuåujuñi225 miliona preko potrebnih za pomoñseoskoj sirotiçi – dok se situacija neraãåisti. Zapravo, do raãåiãñavaça se od-laæe ceo program meðunarodne finansijskepomoñi od odobrenih 40 milijardi dolara.

MAKSIMUM: Bankari i trgovci senadaju da ñe Suharto otiñi, ali tek posle pe-rioda prenosa vlasti koji bi on kontrolisao igarantovao mu sigurnost. Neki politiåki

analitiåari kaæu da je Suharto ponudio naj-boýi naåin za izlaz iz krize, koja je eksplo-dirala u uliåne nerede, prañene pýaåkama ipaýevinama.

Osnovno je pitaçe da li ñe koncesijezadovoýiti studente koji mesecima traæe odpredsednika da ode odmah. "Neki oddemonstranata neñe biti zadovoýni, ali ovo je maksimum koji sad moæemo dobiti",piãe analitiåar Salim Said.

Meðutim, "Dæakarta post" kaæe: "Ve-trovi promena duvaju kroz ovu zemýu ne-verovatnom brzinom i izgleda da niko nijeu staçu da tu silu zaustavi."

Viãe od tri decenije Suharto neprikos-noveno vlada zemýom åije je stanovniãtvouglavnom pristajalo da se ne obazire napovrede ýudskih prava, korupciju i nepoti-zam vladara, sve dok je moglo da æivi uekonomskom prosperitetu koji nikad ranijenije poznavalo.

Suharto, penzionisani armijski general,uæivao je meðunarodnu i unutraãçu milost

sve do proãle godine. Tada ga je çegov

narod optuæio za privredni i druãtvenikolaps Indonezije koji je krenuo kada suazijski ekonomski tigrovi poåeli da posrñu,

sredinom 1997.Kako je spektakularna azijska finansijs-

ka kriza postala preteãka za zemýu, neza-dovoýstvo se pretvorilo u opãtenarodnebune. Hiýade srudenata spaýivali su ovog

proleña lutke svog predsednika, viåuñi:"Suharta na veãala."Sredinom maja uåesnici uliånih nereda

obili su, spalili i opýaåkali stotine radçi,banaka, samoposluga i kuña etniåkih Kine-za, maçine koja dominira indoneæanskomtrgovinom. Od preko 500 pogunulih uproãlonedeýnim neredima, veñina su bilipýaåkaãi koji su izgoreli u poæarima kojesu sami zapalili.

Tokom duge vladavine, Suharto je, kao jedan od posledçih jakih ýudi zaostalih izere hladnog rata, preobratio ustajalu privreduzemýe i uveo Indoneziju u druãtvo azijskih

ekonomskih tigrova, da bi od proãle jesenigledao kako sve ponovo propada.

Sada mu ostaje da, kako kaæe, joã malovlada, samo dok pripremi zemýu za "novupolitiåku eru". "Ja viãe neñu biti spreman daidem na izbore. Odluåio sam da kao pred-sednik odmah objavim i vodim reforme."

SVEMOÑNA VOJSKA: Za trenutak je bio izbaåen iz ravnoteæe, kada je pred-sednik parlamenta objavio da ñe poslanicitraæiti Suhartovu ostavku u ime oåuvaçanacionalnog jedinstva. Meðutim, svemoñ-na vojska, koju vode Suhartovi lojalisti ibivãi liåni pomoñnici, uguãila je ovuzamisao tumaåeçem da je neustavna.

"Vojska je kýuåna", piãe politiåki komen-tator Mohtar Buãori. "U prvo vreme posleSuharta, generali ñe najverovatnije preuzetikontrolu. Civili ñe se pojaviti kasnije." Nakondecenija politiåkog ugçetavaça, opozicionegrupe su slabe i razjediçene, uprkos zamahustudentskih protesta.

Glasine o raskolu meðu generalimakruæe zemýom, ali sve navodi na zakýuåakda ñe åovek u uniformi ispuniti prazninu,kada i ako Suharto bude morao da podneseostavku. U 54 godine svoje nazavisnosti

Indonezija je imala samo dvojicu pred-sedinka – generale Sukarna i Suharta.Po ustavu, oruæane snage imaju dvos-

truku ulogu oåuvaça bezbednosti – voj-nim i politiåkim putem. Armija ima stalnepredstavnike u parlamentu, a generali su iålanovi vlade, gradonaåelnici i predsednicidræavnih korporacija.

Sa tenkovima i vojnicima ponovo naulicama, vojska je opet u prilici da odigraglavnu ulogu u buduñnosti Indonezije."Nema civilnog voðe koji bi mogao dadanas uzme kormilo", kaæe Arbi Sanit,politikolog sa Indoneæanskog univerziteta.

"Armija ñe morati da ima mesto u svakojpromeni." s

MIODRAG RADOVIÑ

NA GOTOVS: Specijalne jedinice indoneæanskepolicije spremne da intervenciju protiv studenata

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.54

Novi odnos snaga u Kremýu

Lebed kao bauk

meri – kad za to doðe pravi åas.Mnogi su se, naime, utrkivali da uðu u

novu vladu – postavýali ultimatume, uce-çivali, ceçkali se, na kraju i prekliçali, aliim nije poãlo za rukom. To vaæi za nekepartije, neke frakcije u Dumi i neke liånos-ti. A kad je o gubernatorima reå, sve je obr-nuto. Zna se da je Kirijenko, joã kao kandi-dat za premijera, a pogotovo kao veñpotvrðeni predsednik vlade u formiraçu,najmaçe trojici gubernatora nudio poloæaje(ukýuåujuñi vicepremijerske foteýe) u vla-di, ali niko tomizazovu nijepodlegao. Pregodinu dana, ka-da je gubernatorNiæçeg Novgo-roda Boris Nje-mcov postavýenza zamenika pr-emijera, i regi-onalni lideri iprestoniåka elitagledali su na tokao na veliki sk-ok. Danas, svaki

gubernator togkalibra na taj po-loæaj gleda kao

Iako predsednik Jeýcin niãta nije izgubio, oåigledno je ojaåalapozicija regionalnih lidera – gubernatora, åija je kohorta dobilasilno pojaåaçe u generalu Lebedu

SPECIJALNO ZA VREMEIZ MOSKVE

ri dogaðaja su krajem protekle ipoåetkom ove nedeýe dala peåat

hronici ruske politiåke scene i svaki jeimao svoj poseban, pozoriãni atribut: ospektakularno uåeãñe predsednika BorisaJeýcina na samitu G-8 u Birmingemu, ãtose na çegovu ulogu u zemýi i na buduñ-nost same Rusije verovatno neñe nimaloodraziti: dramatiåno gomilaçe strasti uoåinedeýnih izbora u Krasnojarskoj pokrajii-ni, åime je blistava pobeda generala Ale-ksandra Lebeda samo dobila na sjaju, ucezarskom stilu: dovoýno je bilo da doðe,osvrne se oko sebe i – pobedi; napetostzbog ãireça talasa rudarskih ãtrajkova ukojima åak i zahtevi za isplatu viãemeseå-nog zaostatka plata ustupaju mesto ultima-tumu da Jeýcin napusti Kremý. U takvojatmosferi, u prestonici je ostalo gotovoneprimeñeno da su smena federalne vlade ikraj politiåke krize doneli ne baã malupromenu u odnosu snaga na nacionalnojsceni: oåigledno je znatno oslabila politiå-ka moñ Centra, a ojaåale su pozicije regi-onalnih lidera – gubernatora, åija je kohor-ta dobila silno pojaåaçe u pobedniku izbo-ra u Krasnojarsku generalu Lebedu. Premanekim ocenama, gubernatori – koji zauzi-maju polovinu mesta u Savetu Federacije,

gorçem domu parlamenta – faktiåki sudanas toliko uticajni da mogu da raåunaju ina osvajaçe Kremýa, to jest da odigrajupresudnu ulogu u izboru liånosti koja ñe2000. godine sesti na predsedniåki tron.

SILA REGIONA: Kriza vlade i dugonatezaçe Kremý-Dræavna duma oko us-toliåeça mladog Sergeja Kirijenka napoloæaj premijera razgolitili su, takoreñi,uloge glavnih aktera politiåke scene: kakose vrhovna vlast odnosi prema narodnimizabranicima u skupãtini, koliko je opozicija stvarno ili umiãýeno opoziciona, ko skim i zaãto paktira itd. Kao usput, meðu-

tim, te javne i zakulisne igre su otkrile gdeleæi stvarna moñ i gde se krije presudnipolitiåki uticaj koji ñe se ispoýiti u punoj

T

na niæi nivo i samo bi, eventualno, svoju fo-teýu zamenio premijerskom.

Tajna je u tome ãto su svi sadaãçi gu-bernatori i predsednici saveznih i au-tonomnih republika doãli na vlast pobedi-

vãi na izborima. Ako su neki od çih ranijemogli biti smatrani åinovnicima – dok subili samo liåni predstavnici Kremýa, imen-ovani od Jeýcina, sada im niko ne moæeuskratiti pravo da se smatraju istinskimpolitiåarima. I to je jedan od razloga ãtonisu hteli u vladu sastavýenu od tehnokra-ta. Na drugoj strani, upravo takva, åinovni-åka vlada im mnogo viãe odgovara negoprethodna, iako su bivãeg premijera Vikto-ra Åernomirdina, izdanka sovjetske ere,kao ãto su i oni sami u veñini, smatraliodista svojim, a novajliju Kirijenka s pra-vom bi mogli da bojkotuju kao "tuðina".

Razlog je jednostavan, ta i takva vladasamo je joã jedan korak ka uåvrãñeçupozicija gubernatora i ãefova republika, me-hanizma regionalnog liderstva.

SLABLJENJE CENTRA: To, na-ravno, niko u Kremýu, pa ni u vladi, neñepriznati, niti iko ima potrebe da o tome gla-sno priåa, ali je oåigledno da federalni cen-tar nije viãe ono ãto je bio. Pre svega, Kre-mý viãe nema iza sebe tzv. partiju vlasti,mada Jeýcin uistinu nikada nije ni imaoneku partiju. Dok mu je premijer bio Åer-nomirdin, imao je uporiãte u çegovompokretu "Naã dom Rusija", ali ni to nijebilo od velikog znaåaja, buduñi da je on uDumi raspolagao tek sa petinom po-slaniåkih mesta. Iza termina "partija vlas-ti", u stvari, mnogo pre nastanka Åernomi-rdinovog pokreta, krila se nevidýiva sponapozicija, interesa i ciýeva åitave armijefunkcionera u prestonici i regionima, koja je delovala nezavisno od toga da li su bilireformski, nereformski ili åak antireform-ski orijentisani. Ti zajedniåki, povezujuñiinteresi su ih i åinili "partijom", i samozbog toga je i mogla da deluje kao neki

OSMEH TRIJUMFA: Ina i Aleksandar Lebed

kulturnicentar

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 5523. MAJ 1998.

lukom predsjednika Fraçe Tuðmana sjeo je dosadaãçi ministar zdravstva dr AndrijaHebrang. Time su prekinuta nagaðaça daæe na to mjesto ipak biti imenovan netko

tko ima hercegovaåke veze (dosadaãçipretpostavýeni kandidat bio je Iviñ Paãaliñ,izbaåen iz igre uåeãñem u aferi Du-brovaåke banke) i tko ñe tako postati i"protektor" – u mnogome anektirane – tzv.Herceg Bosne, iako je i Hebrang tu ne bezsvakog utjecaja.

Dr Hebrang je od poåetka uspostave hr-vatske samostalnosti jedan od rijetkihstalnih ministara u vladi koji, usprkos bro- jnim negodovaçima javnosti i zdravstven-im aferama, nije izgubio naklonost sve-moñnog Fraçe Tuðmana.

Andrija Hebrang, sin je Andrije He-branga, voðe hrvatskih komunista u Dru-gom svjetskom ratu, koji je pod ner-azjaãçenim okolnostima umro 1948. god-ine u Beogradu, i za kojega se desetýeñimatvrdilo da se s Josipom Brozom raziãaooko samostalnosti hrvatske dræave. AndrijaHebrang je i roðen u Beogradu (1946), i to je biografski podatak koji, kaæu, neradospomiçe, kao ãto nerado priåa i o nesret-noj sudbini svoje majke Olge, koja je bilazatoåenik ustaãkih logora, da bi poslije rata– politiåkim "muñkama" u vrhu dræave –bila optuæena za "suradçu s ustaãkim reæi-

mom".Naprotiv, svoj stav o tom vremenu po-kazao je izjavom povodom nedavnog ot-varaça "sluåaja Ãakiñ": "Treba istaknutida je vrlo oåito da se nakon 54 godine nisuprikupili novi dokazi protiv Ãakiña, veñ jerijeå o joã jednom meðunarodnom pritiskuna Hrvatsku, ne bi li se postigli neki odzacrtanih ciýeva."

Tokom posýedçih godina, Hebrang jeu hrvatskoj javnosti postao jedan od na- jomraæenijih likova, usprkos tome ãto zaçegovo ime nisu vezane afere poput onihu koje su "umoåeni" mnogi drugi politiåari

(izuzet ñemo muñku sa stanovima u poået-ku ministrovaça).U posýedçe vrijeme, Hebrang je i na

Novi hrvatski ministar obrane

Lekar od povereçaTokom posledçih godina, Hebrang je u hrvatskoj javnostipostao jedan od najomraæenijih likova

stranicama mnogih novina: najprije zbogkupovine medicinske opreme koja ne od-govara svjetskim standardima, ali je oåitoprovizija odgovarala çemu bliskoj fir mi.Zatim, jednu od najboýih sråanih stanicana zagrebaåkom KBC-u "Rebro" je, takose tvrdi, pomogao upropastiti podrãkom

(materijalnom iz Fonda, i moralnom sfunkcije) uspostavi privatne sråane klinike,na koju su preãli svi viðeniji struåçaci. Ali,najviãe ga je potresla afera s operacijamadjece, gdje je lijeånik koji nije specijalist zadjeåju kirurgiju srca mirno operirao, us-lijed åega je nekoliko malih pacijenata um-rlo, te posýedçi sluåaj cijepýeça ãkolskedjece protiv TBC-a, gdje su – zahvaýujuñinestruånosti "po-dobnih" lijeånika –djeca dobila viãe-struko jaåu dozucjepiva nego ãto jeto potrebno, åime je çihova buduñ-nost pod upitni-kom.

Hebrang se, usvemu tome, pona-ãa po staroj zagor-skoj: "Sve bumvas tuæil!", tako dasu sudovi i redak-cije novina zatrpa-ne çegovim tuæbama i zahtjevima za na-knadu ãtete u iznosima od stotina tisuña

çemaåkih maraka.Åiçenica da je postao ministar obranegovori tek o çegovom odnosu i rejtingukod predsjednika Tuðmana; nije jasnokako bi on mogao izvesti neophodnu reor-ganizaciju Ministarstva obrane i vojske, alito vjerojatno znaåi da se vrh hrvatske vlas-ti, usprkos zahtjevima opozicije i nekihvojnih struåçaka, u to neñe ni upuãtati udoglednoj buduñnosti.

Ono ãto se o Hebrangu åuje u medicin-skim krugovima vaæi i za mnoge drugelijeånike koji su zabrazdili u politiku: "Ãte-ta, bio je dobar lijeånik!" Vjerojatno je to

jedino pohvalno ãto se, makar i u perfektu,o novom ministru obrane moæe reñi. s

TATJANA TAGIROV

smrñu Gojka Ãuãka upraæçenufoteýu, prvog åovjeka Ministarstvaobrane Republike Hrvatske, od-U

GubernatorTaj naslov izveãtaja jednog dnevnog

lista o pobedi generala Lebeda na guberna-torskim izborima u Krasnojarskom krajunajboýe ilustruje staçe duhova zbog uspe-ha åoveka protiv koga su se zaverili takoreñi svi. Joã uoåi prvog kruga, prognozira- juñi ishod, tada veñ bivãi premijer Åer-nomirdin je antilebedovsku reklamu for-mulisao u vidu verbalnog podmiñivaçabiraåa: "Sibirci su mudar narod", rekao jeon, izraæavajuñi uvereçe da kao takvi sig-urno "neñe skakati padobranom". Niãtaprotiv Lebeda nije rekao, za razliku oddrugih koji su ga åereåili, ali je ta aluzija nageneralovu pripadnost "vazduãnim koma-

ndosima" jasno govorila na åijoj je strani.Sada, posle viãe nego ubedýive Lebe-dove pobede, blañeçe je utihnulo, jer jesvima jasno da s generalom nema ãale.Oni koji su se najviãe trudili da ga one-moguñe najviãe su doprineli da tipiånoregionalni izbori dobiju federalne dimen-zije. Tako je Lebed, nezavisno od çegovesopstvene voýe i planova za buduñnost,postao crvena marama za Kremý, jer pos-le ovog uspeha malo ko sumça u çegovsiguran uspeh u trci za predsedniåku fo-teýu 2000. godine – ako se odluåi da uçu udje. Neki åak tvrde da je pobedom uKrasnojarsku faktiåki poåeo svoju predi–zbornu kampaçu za 2000. s

NOVA FOTELJA:A. Hebrang

stub vlasti, i horizontalno i vertikalno. Tuulogu je potom preuzeo "Naã dom Rusija" jednostavnim gestom koji se svodio na toda su akteri iz prethodnog perioda bilizapisani kao çegovi ålanovi!

U meðuvremenu su, meðutim, guber-natori status dekretima postavýenih zame-nili pozicijom pobednika na izborima, ãtoim je automatski obezbedilo politiåkunezavisnost od Kremýa, a u posledçe dve-tri godine su ih çihovi i regionalni interesiujedinili u samostalnu politiåku snagu, zas-novanu gotovo na korporativnoj strukturi.Ako se trend nastavi, stvoriñe se faktiåki

paralelna "partija vlasti" (åiji se obrisi veñnasluñuju), oliåena u neformalnom savezuregionalnih lidera. To uopãte ne mora daznaåi da bi takve tihe veze – po pravilu jaåeod onih u formalnim asocijacijama, kao ãtosu Sibirski sporazum ili Savez Velike Vol-ge – bile zasnovane na æeýi da se "glubin-ka" konfrontira sa Centrom, konkretnoKremýom. Suãtina je u tome da su guber-natori postali svesni da su upravo oni vlast.I to vlast ne samo svaki u svojoj oblasti,

pokrajini ili u autonomnim republikama,veñ vlast u celoj Rusiji. s

BRANKO STOÃIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


56 VREME s 23. MAJ 1998.

M

Ãpijunaæa: repovi hladnog rata

Specijalni tretmanCiý je radikalna reforma specijalnih sluæbi u zemýamabivãeg sovjetskog bloka

tiåke SB. Mañereviå je objavio listu bivãihkomunistiåkih agenata na kojoj su se naãlaimena poznatih liånosti demokratske opozi-cije. Dovelo je to do pada vlade premijera Ol-ãevskog, ali su se funkcioneri SB-a, zasluæni

za ovu intrigu, naãli pod kiãobranom predsed-nika Leha Valense. Valensina kadrovska poli-tika u specijalnim sluæbama forsirala jeposebnu vrstu podreðenosti (dispozicijalnos-ti), gotovo istu kakva se mnogim politiåarimaisplatila i u davnim vremenima. PredsednikValensa je ove sluæbe tretirao kao instrumentborbe za odræaçe i jaåaçe vlasti.

Takav prilaz doprinosio je pre konzervi-raçu, nego eliminisaçu nasleða SB-a. Pos-ledçih dana sluæbovaça predsednik Valensa

je unapredio u generale åetvoricu pukovnikaUreda za zaãti-tu dræave

(UOP): Zahar-skog, Jaãika,Liberu i Fonfa-ru. Sva åetvori-ca potiåu iz sta-re SB. GeneralViktor Fonfar

je kao kapetanSB-a aktivnouåestvovao uistrazi protiv 11lidrea KOR-a(Komiteta zaodbranu radni-

ka) i Zemaýskekomisije "Soli-darnosti", zatvorenih od 13. decembra 1981.do avgusta 1984. godine. On je u Vroclavu1983. iznudio laæne izjave nekoliko svedoka.

Izgubivãi na izborima, Valensa je svomnasledniku, socijaldemokrati Kvaãçevs-kom, ostavio "kukaviåje jaje". Dræavni do-stojanstvenici, koje je Valensa iznenadapozvao 19. decembra 1995, nisu joã ni iza-ãli iz predsedniåke palate, a radio i TV su

javýali da je premijer Juzef Oleksi os-umçiåen za saradçu sa ruskom obaveãta-

jnom sluæbom. Tok ove afere predstavio je

Poýsku zapadnom svetu kao dræavu u kojojspecijalne sluæbe imaju znatno veña ov-laãñeça nego ãto je to prihvatýivo za de-mokratiju. Igra oko specijalnih sluæbi oz-biýno je dovela u pitaçe opstanak mreæepoýskih agenata u zemýi i svetu.

OBAVEÃTAJNA SLAVA: Istina, poý-ski obaveãtajci su se proslavili akcijom utoku "Peãåane oluje", kada su uspeli da izIraka i Kuvajta izvuku ameriåke agente.Uprkos ovim i sliånim proameriåkim akci-

jama (lov na ratne zloåince u Slavoniji iBosni), poýske tajne sluæbe nisu stekle pu-no povereçe Vaãingtona. Prilikom ratifika-

cije ugovora o proãireçu NATO-a, ameriå-ki Senat je – kao jedan od glavnih uslova –zatraæio çihovu proveru i preduzimaçe

eðu poýskim politiåarima veñ neko-liko godina vlada opasna psihoza,koju mediji nazivaju – ãpijunomani-

ja! Mesecima je trajala afera, u kojoj je soci-

jaldemokratski lider Juzef Oleksi optuæivanda je ãpijunirao u korist Moskve, ãto niåimnije dokazano, ali je ipak dovelo do çegoveostavke na poloæaj premijera. U ovom sluåa-

ju, glavnu ulogu igrao je ruskidiplomata i obaveãtajac Vladi-mir Alganov, koji je ponovo"prozvan" proãle godine i dove-den u vezu sa poýskim predsed-nikom Aleksandrom Kvaãçev-skim. Nije sluåajno ãto se post-komunistiåki lideri svako malooptuæuju da su, ili nekada biliagenti sovjetskih tajnih sluæbi,

ili su danas povezani sa ruskom"crvenom mafijom".Poznato je da su pre 1989.

godine pred sovjetskim KGB-om vrata ministarstava unutra-ãçih poslova, obaveãtajnih i drugih specijal-nih sluæbi u satelitskim zemýama bila otvore-na. Uspostavýena je tesna, ali neravnopravnasaradça, u kojoj su agenti i sluæbe zemaýa Is-toånog bloka imali vazalni odnos premaMoskvi. Mnogi – slavni i danas – "superage-nti" prenosili su sa Zapada tajne podatke pr-venstveno za potrebe sovjetske armije i Var-ãavskog ugovora. Teãko je poverovati da je

Marian Zaharski, koji je Amerikancima ukraoplanove antiraketa "Patriot" i za radar "nevid-ýivih"aviona, sluæio iskýuåivo poýskoj Nar-odnoj armiji, tehnoloãki nedorasloj da bi is-koristila ove dragocene podatke.

U drugim departmanima Sluæbe bezbed-nosti, koji su se bavili borbom protiv unutraã-çih protivnika komunizma, upraæçavana jepraksa nezamisliva u pravnoj dræavi. Sprem-nost tih sluæbi da izvrãavaju politiåke narudæ-bine ne osvrñuñi se na zakone naãla je svoj iz-raz ne samo u drastiånim, poznatim prestup-niåkim akcijama, nego åak i u ubistvima.Znatno raãirenija praksa bila je fabrikacija

laænih dokaza protiv aktivista opozicije. Na- jzad, i u podruåju velike politike, Sluæba bez-bednosti je narasla do ranga faktiåkog ravno-

A P - F

O T O

TEÃKOÑE SA ÃPIJUNIMA:Kukljinski (levo) iKvaãnjevski (gore)

SPECIJALNO ZA VREME IZ VARÃAVE pravnog åinioca u odluåivaçu (pa i u kadrov-skim borbama za vlast), pri åemu je manipuli-sala tajnim informacijama po nalogu ne samopoýske partije (PURP), nego i vlastodræaca uKremýu.

DILEMA: Nakon obaraça komunistiå-

kog reæima poýska demokratija se naãla preddilemom: poåeti od nule, odnosno rasturitikomunistiåke specijalne sluæbe, ili ih preuze-ti i postepeno sprovoditi kadrovske i orga-

nizacione promene. Nulta opcija liãila bi Poý-sku u duæem periodu instrumenata obaveãta-

jne i kontraobaveãtajne sluæbe. Ekipa pred-sednika prve demokratske vlade Tadeuãa Ma-zovjeckog stoga je odbacila takvo reãeçe,mada je bila svesna da demokratska dræavapreuzima specijalne sluæbe, koje su neizbeæ-no bile optereñene opasnim nasleðem pre-thodne epohe.

Verifikacija kadrova, sprovedena u znat-noj meri na slepo, nije davala dovoýne garan-cije. Poãteðene "seåe glava", specijalne sluæbesu veoma brzo pokazale spremnost da vernosluæe novim gospodarima i çihovim poli-tiåkim manipulacijama. Tako je 1992. godineAntoçi Mañereviå bio prvi koji je poloæajministra unutraãçih poslova iskoristio kaoinstrument borbe za vlast u demokratskoj dr-æavi. U principu, on nije poremetio kadro-vsku osnovu Sluæbe bezbednosti, jer je biozauzet tragaçem za papirima koje je mogaoiskoristiti protiv sopstvenih kolega iznekadaãçe opozicije.

Drugim reåima, on se radije okrenuo pro-tiv stvarnih ili verovatnih konfidenata, negoprotiv okorelih funkcionera bivãe komunis-

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 5723. MAJ 1998.

mera, koje bi garantovale da tajne ovogvojnog saveza "ostanu u porodici". Smatra seda je kao dokaz lojalnosti novim saveznicimatrebalo da posluæi odluka o rehabilitacijibivãeg pukovnika generalãtaba poýske arm-

ije Riãarda Kukliçskog, koji je desetak god-ina prenosio Amerikancima tajne dokumenteVarãavskog ugovora. Osuðen 1984. godinena smrt zbog izdaje, pukovnik Kukliçski jepostepeno rehabilitovan, da bi nedavno biodoåekan u domovini kao heroj, jedan od naj-zasluænijih za obaraçe komunistiåkog reæi-ma na Istoku.

Amerikanci su pokazali interesovaçe i zasudbinu ostalih agenata, osuðenih zbog sa-radçe sa zapadnim obaveãtajnim sluæbama.Pokazalo se da se neki od çih i daýe nalaze upoýskim zatvorima, dok je znatan broj zame-çen za poýske ãpijune, uhvañene na Zapadu.

Najveña grupa "ustupýena" je Amerikancimau zamenu za superãpijuna Mariana Zahar-skog, najkontroverzniju liånost poýskih iruskih obaveãtajnih sluæbi. Mada je naneoogromnu ãtetu Amerikancima, Zaharski je popovratku u zemýu zauzimao uticajne funk-cije u reformisanim specijalnim sluæbamanove, demokratske Poýske, a uz to odigraoglavnu ulogu u pokuãaju kompromitacije

premijera Oleksija. Poãto je Kukliçskiproglaãen za nacionalnog heroja, normal-no je oåekivati da ñe zahteve za rehabili-taciju podneti i neki drugi Poýaci, osuðe-ni za ãpijunaæu u korist zapadnog vojnog

bloka.Bio bi to podugaåak niz, u kome bi senaãao i nekadaãçi svetski ãampion u ma-åevaçu major Jeæi Pavlovski, koji je veñ"odsedeo svoje" za prenoãeçe vojnih tajniAmerikancima. Na izdræavaçu kazne idaýe se nalazi Leãek Hrust, osuðen na teãkurobiju, jer je u periodu 1964-1969. godinesaraðivao sa ameriåkom agencijom CIA.Prvu veñu senzaciju u posleratnoj Poýskojizazvalo je bekstvo pilota Franñiãeka Jarec-kog, koji se 5. marta 1953. godine na danStaýinove smrti odvojio od svoje eskadre, ina migu-15 sleteo na dansko ostrvo Born-

holm. Predat Amerikancima, ovaj mladi pi-lot, najboýi student Vazduhopolovne aka-demije i ålan partije, odræao je seriju konfer-encija za ãtampu, a u Londonu je od emi-grantske poýske vlade dobio visoko odlik-ovaçe, Krst zasluge sa maåevima. U Va-ãingtonu je doåekan kao heroj, primio ga jepredsednik Ajzenhauer, a Kongres mu jepriznao ameriåko dræavýanstvo. Sluåaj

Kukliçskog nije prvipokuãaj rehabilit-acije ãpijuna. Uaprilu 1991. go-dine proglaãen je

nevinim bivãioficir sovjetske ipoýske armijeLeon Dubicki,koji je prilikomletovaça u Italijiu maju 1981. go-dine emigriraosa porodicom uZapadnu Nema-åku. Zbog ãpi-

junaæe i uåeãña ukampaçi, kojom

je kritikovano

zavoðeçe rat-nog staça u Po-ýskoj, osuðen jena 12 godina zat-vora.

IZDAJNI-CI ILI HERO-JI:Uz veliko an-gaæovaçe poro-dice i prijateýasudski postupak

je obnovýen, pa je na novom pro-cesu utvrðeno da

se nije radilo ni o"izdaji" ni o "de-zertiraçu" Dubi-

ckog, demobilisanog joã poåetkom 70-ih go-dina. Poåetkom 1997. godine osloboðen jekrivice i major Riãard Obaå, bivãi instruk-tor pilotaæe. U julu 1963. on je malim avi-onom, koji je specijalno preuredio da bi

smestio æenu i dvoje dece, pobegao u Za-padni Berlin. U ameriåkim vazduhoplo-vnim akademijama dræao je predavaça otaktici avijacije zemaýa Varãavskog ugo-vora. Na obnovýenom procesu sud jezakýuåio da se, ipak, nije radilo o "izdajidomovine". Izdajice ili "bezimeni heroji"?Mnogo je takvih i u Poýskoj i u drugimzemýama bivãeg Istoånog bloka, ukýuåu-

juñi Rusiju, o kojima danas treba izreñidefinitivan sud. Meðu çima je i bivãi vi-soki funkcioner sluæbe bezbednosti puk-ovnik Juzef Ãvjatlo, koji je 1953. godinepobegao u Zapadni Berlin i otkrio svetu

funkcionisaçe mehanizma terora u komu-nistiåkim zemýama. Neki smatraju da jeçegov doprinos padu komunistiåkog reæi-ma veñi nego delatnost politiåkih diside-nata na Istoku zajedno uzetih.

Sluåaj Kukliçskog ñe neizbeæno izaz-vati preispitivaçe ne samo mnogih presu-da nego i merila, kojima se utvrðivao da lise i kada radi o izdaji nacionalnih interesa.Varãavski dnevnik "Æiñe" objavio je 15.novembra 1997. listu 23 ruska diplomata,osumçiåenih da se bave ãpijunaæom. Po-zivajuñi se na anonimne izvore, ovaj listtvrdi da je poýski Ured za zaãtitu dræave u

aprilu 1995. godine, pored diplomata saove liste, pratio obaveãtajnu delatnost joã28 ålanova ruske ambasade u Varãavi. Nalisti se naãao i dugogodiãçi ambasadorRusije u Poýskoj Jurij Kaãlev, za koga sekaæe da je uæivao veliko povereçe i poã-tovaçe vlasti u Varãavi, iako se moraloznati da se radi o "veteranu KGB-a". Oddvadesetak ruskih diplomata osumçiåe-nih da se bave ãpijunaæom, trojica i daýezauzimaju visoke funkcije u ambasadi, a

jedan je generalni konzul u Krakovu.Jedan od poýskih eksperata za ãpijunaæutvrdi da se, sledeñi ovaj primer, slobodno

moæe objaviti lista "diplomata-ãpijuna"francuske, ameriåke, izraelske ili bilo kojedruge ambasade. Veoma je teãko, kaæe on,odrediti granice izmeðu diplomatske iobaveãtajne delatnosti.

Sadaãça kampaça, u koju bi se mogaouvrstiti i zahtev ameriåkog Senata o zaoã-travaçu kontrole nad specijalnim sluæbamazemaýa kandidata za ulazak u NATO, moglabi predstavýati poåetak kraja "rata ãpijuna"zapoåetog u svetu podeýenog na blokove.Njen ciý je radikalna reforma specijalnihsluæbi u zemýama bivãeg sovjetskog bloka,kako bi se uniãtile i posledçe strukture i veze

nekadaãçe obaveãtajne mreæe pod kontro-lom Moskve. s

ILIJA MARINKOVIÑ (BETA)

R E X o g l a s

i d e u m a r g o

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


58 VREME s 23. MAJ 1998.

vi tokom instalacije ne morate niãta da radite.3 Da li mi treba bræi raåunar, viãe

RAM-a i joã veñi hard disk?"Majkrosoft" tvrdi da vam treba 486 sa 16

megabajta RAM memorije kako biste koris-

tili WINDOWS 98, ali to zaista nije dovoýno.Da biste mogli da koristite neke naprednijekomponente kao ãto je aktivni desktop, pre-poruåujemo vam Pentium sa 32 megabajtaRAM-a. Ukoliko imate i MMX, sve ñe raditi

joÃ malo bræe.Beta verzija ovog operativnog sistema

zahtevala je oko 125 megabajta prostora nahard disku. Za verovati je da finalna verzijaneñe traæiti viãe.

4 Da li ñu morati ponovo da uåim kakose koristi raåunar?

WINDOWS 98 nudi razne nove opcije ioperativne promene od aktivnog desktopa do

jednoklika – ali vi ne morate da ih koristite.Moæete ga koristiti na takozvani "klasiåannaåin", odnosno onako kako ste veñ koristiliWINDOWS 95.

5 Mogu li da se predomislim i da kas-nije odustanem od WINDOWS 98?

Moæete deinstalirati WINDOWS 98 ivratiti se svom prethodnom operativnomsistemu ukoliko se za tu moguñnost opre-delite tokom instalacije. Kada instalirateWINDOWS 98 izaberite opciju åuvaçasistemskih fajlova koje trenutno koristite.Takoðe, ukoliko koristite FAT16 kao ãemuza formatiraçe diska, nemojte pokretati

Converter da ga unapredite u FAT32; ukoli-ko to uradite neñete viãe moñi da deinsta-lirate WINDOWS 98.

6 Ko dobija najviãe od prelaska saWINDOWS 95 na WINDOWS 98?

Ukoliko puno koristite Internet i ukolikoste navikli na Web brauzere kao ãto je Net-scape Navigator, ili joã boýe, Internet Explor-er 4.0, onda je WINDOWS 98 kao stvoren zavas. To je zato ãto WINDOWS 98 nastoji daspoji brauzer i interfejs (ono ãto vidite na ek-ranu) operativnog sistema, pre svega kada jepotrebno pregledati fajlove i neke druge in-formacije sa diska. Oni koji vole igrice tak-

oðe mogu da se raduju jer je veñina hardverakoji WINDOWS 98 podræava orijentisana kaigrama.

7 Moram li da koristim WINDOWS95 da bih ugradio WINDOWS 98?

Ne. WINDOWS 98 moæe da se instalira ina sistem koji koristi WINDOWS 3.x.

8 Ãta sve od novog hardvera moæe dase koristi sa WINDOWS 98?

WINDOWS 98 podræava mnoge novotar-ije, mada neke od çih joã uvek nisu ãirokorasprostraçene, poput DVD drajvova, teUSB i Firewire kompatibilnih ureðaja. WIN-DOWS 98 takoðe podræava AGP (advanced

graphics port – unapreðen grafiåki port) videokartice. Iako sve te stvari moæete da koristite isa WINDOWS 95, prednost WINDOWS 98

ravnici i kompjuterski struåçaci u Ame-rici mesecima se prepiru oko toga da lineki elementi ovog sistema zahtevaju

direktnu intervenciju antimonopolskog ko-

miteta ameriåkog kongresa, a na pomolu jetuæba protiv Majkrosofta i çegovog predsed-nika, inaåe najbogatijeg åoveka na svetu, BilaGejtsa. Dakle, mnogo buke, ali oko åega? Ek-sperti MSNBC-ja odgovaraju na 20 najåeãñepostavýanih pitaça o WINDOWS 98.

1 Ãta je novo u WINDOWS 98?Aktivni desktop i druge promene dopri-

nose da se oseñate kao da ste neprestano naWeb-u. Naåin na koji radite sa fajlovima ikretaçe kroz WINDOWS sada izgleda kaosurfovaçe Internetom, naravno, ukoliko seopredelite za tu opciju. (Ove promene moguse postiñi i kada na raåunar instalirate Internet

Explorer 4.0).Ugraðeni drajveri za gomilu novog hard-vera, poput DVD-a i AGP video kartica.

20 pitaça za WINDOWS 98

Vredi li ovo robije?Otkada se proizvode personalni raåunari nije se diglo tolikopraãine oko nekog proizvoda koliko oko WINDOWS 98, novog

operativnog sistema firme "Majkrosoft"

Novi vodiåi, poput Maintenance Wizard(Åarobçaka za odræavaçe) i WINDOWSUpdate (WINDOWS dogradça), omoguñujuvam da "Ãtelujete" sistem i redovno ga una-

preðujete.Poboýãaça koja se na prvi pogled nevide, kao novi disk fajl format (FAT32), novialati za podeãavaçe (na primer, posebnopodeãavaçe ekrana za ýude koji imaju prob-lema sa vidom) i Multilink Channel Aggrega-tion (koji vam omoguñuje da istovremenoprikýuåite viãe modema i telefonskih linija zabræi Internet pristup)

2 Da li je WINDOWS 98 jednostavanza instaliraçe?

Podizaçe sistema na WINDOWS 98 traje izmeðu 35 i 45 minuta. Ukoliko izaberetetu opciju, WINDOWS 98 moæe mnogo toga

da zavrãi umesto vas, na primer, da sam pre-pozna hardver koji koristite. Sistem zadræavasva podeãavaça iz WINDOWS 95, tako da

MOZAIK

P

NOVI "PROZOR",

DUBLJI DÆEP:Bil Gejts

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 5923. MAJ 1998.

je ãto ih sam prepoznaje i instalira odgovara- juñe drajvove.

9 Na koji naåin mi WINDOWS 98poveñava prostor na hard disku?

Iako su verzije WINDOWS 95 koje su se

u posledçih godinu dana ugraðivale na noveraåunare podræavale FAT32, sistem za for-matiraçe diska koji pakuje viãe informacija,a ne komprimuje disk, WINDOWS 98 je prvioperativni sistem koji ima moguñnost dapromeni format na starim drajvovima (kojikoriste FAT16). FAT32 konverzija trebalo bida poveña prostor na vaãem hard disku zanekih 20 odsto.

10 Ãta se deãava ako WINDOWS 98neñe da se startuje?

Za razliku od svog prethodnika, WIN-DOWS 98 pravi flopi disk za hitne interven-cije u takvim situacijama. Takozvani "but flo-

pi" sadræi generiåke IDE i SCSI CD Rom dra- jvere koji se upisuju u memoriju u omoguñu- ju vam da startujete CD Rom iz DOS-a. Tovam omoguñava da reinstalirate WINDOWSpomoñu CD Roma, pod uslovom da je tonaåin da reãite svoj problem.

11 Mogu li da nastavim da koristimsvoj omiýeni brauzer?

WINDOWS 98 automatski instalira Inter-net Explorer 4.0 – a da vas niãta ne pita – takoda ukoliko koristite neku stariju verziju ovogprograma naprosto nemate sreñe: WINDO-WS 98 ñe je unaprediti u najnoviju. Oni kojikoriste Netscape Navigator mogu da ga ko-

riste i daýe bez problema, åak i da ga izaberuza osnovni brauzer. Jedini problem je prostorna hard disku. Ikonicu IE 4.0 moæete da sklo-nite sa desktopa, ali je nemoguñe izbrisati tajprogram iz WINDOWS 98 (zapravo, opasno

je i pokuãati).12 Ãta je to aktivni desktop?Aktivni desktop vam omoguñuje da post-

avite vodiå za Kanale i druge Internet kompo-nente, kao ãto su redovno aæurirane vesti,direktno na desktop. Dosad je WINDOWS95 mogao samo da nam da preåicu (shortcut)do fajlova sa desktopa. WINDOWS 98 vamåak daje moguñnost da neki Web sajt postav-

ite za pozadinu na vaãem raåunaru.13 A Ãta su to Kanali?Internet Explorer 4.0, samim tim i WIN-

DOWS 98, omoguñuje vam koriãñeçe WebKanala, specijalno dizajniranih Internet pre-zentacija koje vam isporuåuju informacijena naåin i u roku koji vi odredite. Vi odred-ite koliko vremena ñe da proðe izmeðu aæur-iraça, a sadræaji se spuãtaju na vaã raåunar ikada vi niste prisutni (u po' noñi). Kanalemoæete pregledati pomoñu klasiånih Webbrauzera ili, ãto je joã impresivnije, çihovsadræaj moæe da zauzme celokupan ekran.Neki popularni kanali su Dizni, CNN inter-

aktiv, Majkrosoft Netvork, MSNBC, ESPN,Vorner braña i sl.14 Ukoliko se prijavim na neke od ovih

kanala ili se opredelim za aktivni desktophoñe li moj modem neprestano da seprikýuåuje?

Ne, vi odreðujete vreme za pristupaçe.Naravno, morate ostaviti raåunar ukýuåen ka-

ko bi se sadræaj aæurirao, ali na jednostavannaåin moæete osigurati da se modem ne uk-ýuåuje i ne blokira telefon onda kada æelite dalinija bude slobodna.

15 Na koji naåin WINDOWS 98 ostajeu kontaktu sa novonastalim drajvovima isliånim unapreðeçima?

Nova opcija WINDOWS Update (Un-apreðivaçe WINDOWS-a) koja se nalazi uStart meniju, otvara vaã brauzer i vodi vas di-rektno na centralni Web sajt na kome se na-lazi "åarobçak" koji pregleda vaã hard disk iobaveãtava vas koji su vam drajvovi i sistem-ski fajlovi zastareli i po potrebi instalira vam

nove verzije.16 Da li WINDOWS 98 pada onakoåesto kao WINDOWS 95?

WINDOWS 98 sadræi mnoge kompo-nente koje imaju za ciý da sistem dræe u sta-bilnom staçu. Nova opcija System File Che-cker (kontrolor sistemskih fajlova) proveravau kakvom su staçu WINDOWS fajlovi(*.dll, *.com, *.vxd, i sliåni), da li se radi opravim verzijama i zameçuje ih ukoliko tonisu ili ukoliko su oãteñeni. Version ConflictManager opcija vodi raåuna o tome da novo-instalirani softver ne prebriãe kýuåne sistem-ske fajlove, a da najpre ne napravi pomoñne

kopije starih fajlova, kako bi ih reinstalirali popotrebi.17 Moæe li mi WIN-

DOWS 98 pomoñi da svojbiznis lansiram na Web?

WINDOWS 98 sadræiFrontPad, uproãñenu verzi-

ju popularnog alata za pra-výeçe Web prezentacija,FrontPage-a. FrontPad vasvodi korak po korak kroz kre-iraçe prezentacija. WIN-DOWS 98 takoðe ukýu-åuje Personal Web Server i

Web Publishing Wizardkoji vaã raåunar pretvaraju upravi Web server.

18 Koliko ñe me unapre-ðeçe sistema koãtati?

Najavýena cena za CD Romkoji unapreðuje vaã sistem uWINDOWS 98 je 109 dolara (oko200 nemaåkih maraka, odnosno1200 dinara – a cena je za ameriå-ko træiãte). Ipak, mnoge kompo-nente koje dobijate insta-liraçem WINDOWS 98 veñpostoje i mogu se uzeti be-

splatno. Moæete svoj WIN-DOWS 95 pretvoriti u neãtovrlo nalik WINDOWS 98

ako ove komponente spustite sa Interneta.Idite na www.microsoft.com/windo-

ws95/info/updates.htm na stranu za un-apreðeçe WINDOWS 95, spustite i insta-lirajte Service Pack 1, OSR 2 komponente i

sistemska unapreðeça. U zavisnosti odverzije operativnog sistema koji koristite,moguñe je da vam veliki broj ovih fajlovaneñe ni trebati.

Internet Explorer 4.0 moæete spustiti sawww.microsoft.com i onda startovati çe-gove komponente kao ãto je aktivni desktop.

19 Moram li odmah da unapredimsistem?

Naravno da ne. Za razliku od prelaska saWINDOWS 3.x na WINDOWS 95 od pre trigodine, ovo unapreðeçe ne znaåi promenu usoftveru koji koristite. Svi programi pisani zaWINDOWS 95 rade i pod WINDOWS 98, a

tek poneka nova aplikacija pisana je specijal-no za WINDOWS 98.20 Da li ñe nam Majkrosoft ponuditi i

WINDOWS 98 PLUS PACK?Da. Plus 98 ñe imati neke posebne ele-

mente, kao ãto je MC Afee Virus skener (saãestomeseånim besplatnim unapreðiva-çem), Start meni i fajl åistaåe koji treba danam pomognu da boýe organizujemo sistemi Compressed Folders (komprimovanifolderi), oruðe za arhiviraçe. Biñe tu i novih"igraåaka" za desktop, program za edito-vaçe slika i nove verzije pasijansa i sliånihpopularnih igrica. Predviðena cena za ovaj

dodatak je 45 dolara.s

(PRIREDIO ZORAN STANOJEVIÑ)

Svi åitaoci Vremena koji knjigu naruåe u petak i

subotu 22. i 23. maja od 10.00 do 16.00 åasovana telefon 011 785 861 dobijaju popust 25%!

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.60

Dajana optuæena za “preteranu sentimentalnost”

Princeza ili“svaåija sestra” Princeza od Velsa je ponovo dospela u srediãte bitke: pobornici duga prema otadæbini protiv ýudi “meka srca”. Filozof Entoni O'Hier op-tuæuje Dajanu da je naãkodila monarhiji svojim preteranim sentimental-izmom, usuðujuñi se da je ruãi sa pijedestala i koristi “fenomen Dajana”kao ilustraciju moralne dekadencije britanskog druãtva. Åak i çenasahrana, “tako neuobiåajen dogaðaj”, bila je opasnost za monarhiju,tvrdi ovaj filozof. Konzervativci nisu izdræali ni osam meseci. U En-gleskoj je izbio skandal. Javnost je revoltirana. Åak je i Toni Bler, iz Jerusalima, gde je bio u mirovnoj misiji, doleteo u pomoñ princezi.“Da”, kaæe on, “Dajanina moñ se zaustavila na emociji i u tome nemaniåeg rðavog”. Hteo sam samo da analiziram dogaðaje neposredno posle tragiåne smrti princeze Dajane, kaæe Entoni O'Hier u intervjuu“Pari Maåu”.

tave cveñe iako nikada nisu upoznali onekoji su tu poginuli. Kada zapitate ýude zaã-to su iãli da polaæu cveñe za Dajanu, odgo-varaju da su oseñali da su “bliski s çom”,da im je bila “kao sestra”, a da je veñinanikada nije ni srela. To je suludo, to je izrazçihove duhovne praznine. Prva reakcija javnosti bila je osuda fotoreportera. Ali,kada je postalo jasno da oni nisu odgovor-ni za nesreñu, poåele su masovne preteñezamerke, delimiåno upuñene i kraýevskojporodici. Englezi su imali utisak da Vind-zor ne æeli da uåestvuje u nacionalnombolu. Tokom te nedeýe, javno mçeçe jeinsistiralo da kraýica pokaæe oseñaça.Iãåekivalo se da li ñe zastava na Bakingem-skoj palati biti spuãtena na pola kopýa. Sve je bilo neumereno. Ãtampa i televizija bilesu iznenaðene onim ãto se deãava.

KRALJICI NE PRILIÅE SUZE:Sahrana je organizovana pod pritiskom javnosti da bi kraýica pokazala emocije, ato nije obiåaj naãe monarhije. Ipak, ýudi suhteli da je vide kako plaåe. Tabloidi suzahtevali javni gest, i ona je najzad popus-

tila. Ova sahrana je, na neki naåin, dala le-gitimitet tendenciji sentimentalizacije brit-anskog druãtva. Kýuåni dogaðaj sluæbe u

crkvi bio je govor grofa Spensera, priliånogrub prema kraýevskoj porodici. Gomilaizvan crkve je aplaudirala, æamor se preneou crkvu i ýudi su i unutra poåeli da aplau-diraju. To je video i åuo ceo svet. Potom,

Elton Dæon je otpevao onu sladuçavupesmu. Iako imam fiziåku averziju premapop muzici, nemam niãta protiv çe. Ipak,ne ide da se to svira u Vestminsterskoj crk-vi. Dostojanstvo i smernost nekako viãeodgovaraju...

OPASNOST ZA MONARHIJU: Po-kuãao sam u eseju da izrazim liåno razmiã-ýaçe nekoga ko se pita ãta je zaista mogloda se desi prilikom jednog tako neuobiåa- jenog dogaðaja. Mislim da je naãa monar-hija zaista bila u opasnosti.

Posebno me je ãokirao Dajanin odnosprema monarhiji. Naã politiåki sistem je

delimiåno zasnovan na izvesnoj psiholoã-koj distanci, mitu o vlasti kojoj su potrebniprotokol i ceremonijal. I odjednom tu, usrcu monarhije, naãla se æena koja jasno iglasno kaæe da se to çoj ne sviða. Govori-la je da je ugroæena i odbaåena zbog onogaãto je nazivala “zastarelim stavom kraýev-stva”. To je joã jedan primer engleskogsentimentalizma. Ljudi hoñe monarhiju, alibez prevaziðene prirode çenih formalnos-ti. To je nemoguñe. Åovek moæe da budeprotiv monarhije, i da hoñe republiku. To je savrãeno prihvatýiv intelektualan stav.Ali, ne moæe neko da bude za monarhiju, ada istovremeno odbije ono ãto je Dajana li-åno sabotirala. Kada je prihvatila da budedeo institucije, trebalo je da ima odreðenusuzdræanost. Isti je problem bio i sa Fran-soom Miteranom. Svi su znali za çegovtajni æivot, ali javno o tome niko nije go-vorio sve dok nije otiãao sa vlasti. Bilo bito pogubno za dostojanstvo predsednika.

Da je Dajana bila republikanac, ne biimalo ãta da joj se zameri. Meðutim, onanije htela da napusti privilegije koje suproizilazile iz çenog poloæaja. Ãtaviãe,zaista je htela da çen sin bude kraý.

Moguñe je da ñe Dajaninim odlaskommonarhija doæiveti neku vrstu preporoda.Smrt princeze od Velsa je tragedija, naroåi-to za çenu decu. Ali, ako je princeza bilauzrok kontroverzi i podela nacije, oåigled-no je da çenim odlaskom on nestaje. Pod-vlaåim – ne moæe se znati ãta bi Dajanauåinila da je duæe æivela. Bila je nepred-vidiva.

MEÃANJE U POLITIKU: Ne mis-lim da je Dajana trebalo da izbegava Dodi- ja al Fajeda. Bili su deplasirani çeni odno-si sa çegovim ocem Mohamedom al Faje-dom, osobom veoma umeãanom u politiå-

ki æivot Velike Britanije. Pokuãao je da up-rýa imena nekih ministara. Odgovoran jeza diskreditovaçe Konzervativne stranke.

udne su bile one gomile cveña

ispred Kensington palate. To mepodseña na drveñe na koje ýudi os-

Å

F O T O G R A

F I J E : R E U T E R S

NE-ENGLESKI NEPOSREDNA:Dajana u Africi

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


s VREME 6123. MAJ 1998.

Pothraçivao je ideju da su bili korumpira-ni, ili da su se mogli potkupiti. Reå je oåoveku kojem su britanske vlasti uskratiledræavýanstvo. Dajana je bila duæna da sedræi na odstojaçu. Kraýevska porodica je

uvek skrupulozno izbegavala da zauzimastav u politiåkom æivotu. Vezujuñi se zatakvu osobu, vodila je politiåku akciju.Princeza od Velsa je bila ålan kraýevskeporodice. Ne zna se ãta bi se desilo da jeveza sa Dodijem potrajala. Dajana je mog-la da ide na skijaçe ili na predstave baletakoji je toliko volela. Meðutim, nije trebaloda ikada uåini bilo koji gest koji bi semogao tumaåiti kao politiåki. Pratili su inajmaçi çen pokret i sudili o çemu. Pril-ikom çene kampaçe protiv upotrebe nag-aznih mina, reåeno je da je konzervativnuvladu nazvala “nesposobnom”. Kasnije je

to demantovala, ali su laburistima teglasine oåigledno bile od koristi.PRETERANA OSEÑAJNOST: Da-

jana je stavýala oseñaçe iznad svega.Oliåavala je vrednosti koje bih nazvao“terapeutskim” – ideju da je najvaænijespoznati vlastita oseñaça i izraziti ih. Kaoda åiçenica ãto je neko svestan svojih os-eñaça samim tim znaåi da moæe reãitiprobleme. Rukovoditi se samo oseñaçima je bezumno, åak i veoma opasno. Ljudi sesve viãe ponaãaju kao ærtve, traæe savete,terapiju, pomoñ. Ovakvi stavovi su, najzad,

Sporno poglavýe“Dajana, bila je to vladavina emocionalnog imperijalizma”

U kçizi grupe autora Faking it, the Sentimentalization of Society (“Pretvaraçe,sentimentalizacija druãtva”), u izdaçu Dajbi Andersona i Pitera Malena, objavýenojsredinom aprila u Velikoj Britaniji, filozof Entoni O'Hier autor je ikonoruãilaåkogpoglavýa o Dajani. Njegova teza: Dajanin kult je simptom dekadencije engleskogdruãtva. Princezina sahrana 6. septembra 1997. godine je to najboýe pokazala. Ogro-man talas bola ophrvao je ýude koji su Dajanu poznavali samo iz medija. Zaãto? Zatoãto je ta mlada æena simbolizovala “glorifikaciju oseñajnosti, slike i spontanosti na

raåun razuma, realnosti i diskrecije”. Tako, videli su “majku buduñeg kraýa kako jav-no plaåe na vulgarnoj sahrani jednog italijanskog krojaåa lakomog na publicitet,ubijenog u jednoj od svojih homoseksualnih avantura” (sahrana Versañija). Mediji suåesto koristili Dajanu, ali je ona iskoristila çih (çen intervju u kupañem kostimu-leop-ardu, çen televizijski nastup u “Panorami”)... Htela je da se predstavi kao ærtva, saproblemima, “maçe spremna da traæi reãeçe nego da çima maãe traæeñi saæaýeçeza sebe”. “Niko nikada nije ni pomislio”, komentariãe O'Hier, “da je ærtva mogla, ili da je trebalo da ispuçava svoje obaveze i svoju duænost. U Dajaninoj istoriji, duænost jepojam potpuno odsutan.” Filozof podseña na Rusoa i na çegovog dobrog divýaka åijisu prvi pokreti duãe obavezno najispravniji. Zamera Dajani ãto je odbacivala disci-plinu, ãto je bila nesposobna da shvati svoju javnu ulogu. Zamera joj na konfuznosti isentimentalnosti koja ju je podsticala da govori u ime ærtava kao “sredçovekovnasvetica”, dok je “sve ãto je åinila u dobrotvorne svrhe sluæilo samo za ãireçe slike oçoj”. Dajanina popularnost, prema O'Hieru, koincidira sa nastankom vladavine emo-cionalnog imperijalizma.

N. B.

destruktivni. Kult vezi-vaça iskýuåivo za svoju liånost jeste taãtina.Male su ãanse da sreñunaðe onaj ko je traæi u

vlastitim oseñaçima.Verovatnije ñe je doseg-nuti onaj ko, na primer,spozna znaåaj obavezeili duænosti, onoga ãto jeizvan çega, i da ih prih-vati. Suãtinski i filozof-ski, mislim da se sreñanalazi onda kad se nemisli na sebe.

Ne kritikujem Daja-nine teãkoñe. Pitam seda li je bulimija zaistabolest. Neñu da kaæem

da ýudi nemaju proble-ma, ali kada su oni ta-kve vrste, o çima ne bitrebalo udarati na svazvona. Kritikujem to ãto je Dajana dozvolila dase çeni problemi po-tanko opiãu u kçizi En-drjua Mortona. Posebnoukazujem na çenu kon-fuziju i obuzetost so-bom. Nije to zloåin, alipokuãavam da saznam

zaãto su ýudi od çe napravili sveticu ikakve ñe da budu posledice. Jednoga danapostañe oåigledno da je ona bila samo fan-tazma, isto kao ãto je sada jasno da çenbrak nikada nije bio bajka.

REAKCIJA: Iako nisam rekao niãtanovo, reakcija je prevrãila svaku meru.Uznemiravaju me. Od izlaska kçige jureme novinari, bez prestanka, iz åitavog sve-ta. Mislim da su ýudi jednostavno ãokiranizato ãto pokuãavam javno da analiziram

ovaj fenomen. Ima i onih koji me zovu ikaæu mi, gotovo ãapatom, da su oduvek bilisaglasni sa ovim ãto sam napisao.

Neki su poåeli da me predstavýaju kaofilozofa “sa desnice” da bi me marginali-zovali, jer su filozofi uglavnom “iz levice.”Ja sam, meðutim, viãe konzervativac negodesniåar. To u Velikoj Britaniji ima nepri- jatnu konotaciju, åesto vezanu za rasizam,ali ja sebe ne prepoznajem u takvomopisu. Uostalom to je loãa kampaça –ocrçivaçe, jer i mnogi konzervativcivole da udaraju na æicu sentimentalnosti.Åiçenica da sam konzervativac nema ni-kakvog znaåaja. s

Pripremila: NEDELJKA BEGOVIÑ

CVEÑE ZA "ENGLESKU RUÆU":Britanija oplakuje Princezu

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.62

CRNOGORSKI NEZAVISNI NEDJELJNIK U NOVOM BROJU DONOSI

CRNOGORSKO "NE" MILOÃEVIÑU:q Kako ñe Bulatoviñ disciplinovati Ðukanoviña q Ãta su Amerikanci obeñali

crnogorskoj vlasti q Ljubodrag Stojadinoviñ, bivãi naåelnik Uprave za informisaçeVJ kaæe: "Ako vojska izaðe na ulice biñe to çen kraj i kraj zajedniåke dræave"

KAKO JE SMJENJIVAN KONTIÑ I POSTAVLJAN BULATOVIÑ:qKo je i kako laæirao glasaçe o nepovjereçu Radoju KontiñuqKoji Crnogorcisu veñ nepoæeýni u Beogradu q Kako se Miloãeviñ brine za crnogorsku djecu

DIJALEKTIKA MRÆNJE:qKako je Bulatoviñ postao emigrant na braniku otadæbine qKape koje Crnogorci

moraju ubuduñe nositi

ÃTA GOVORI DR MIRJANA MARKOVIÑ:qLevi snovi u poýima smrti

SIDNEJ

ProfiteriVlada Australije, zemýe koja je nastala

kao kaæçeniåka kolonija, pokrenula jepravniåku debatu o pitaçu da li zloåinmoæe da se isplati. Odnosno, treba li za-konom zabraniti kriminalcima da zarade nakçigama, flimovima ili drugim vidovimaeksploatacije svojih nedela. Vlada je ove

sedmice zatraæila od Australijske komisijeza zakonsku reformu da razmotri jesu litakve zarade nusproizvod zloåina, ili trebada se smatraju izrazom kreativnog talentakriminalaca. "Ima sluåajave kada kriminal-ci profitiraju ugovorima za svoju priåukoju ispriåaju novinama, odobre snimaçefilmova, video kaseta i objavýivaçe kçi-ga", kaæe predsednik komisije Alen Ros."Komisija ñe imati na umu da li bi takavzakon bio nerazumna koånica slobode go-vora." Sudar oko literarnih dela kriminlacaizbio je nedavno u Britaniji posle vesti da

je ubica dvoje dece, Meri Bel, dobila novacza kçigu o svom pre tri deecnije poåiçen-om zloåinu, izdatu pod naslovom "Neus-liãeni krici". Britanski premijer Toni Blerizjavio je da çegova vlada upravo nemera-va da pooãtri zakone koji bi spreåili bilokoga da zaradi na pisaçu i objavýivaçusvojih nedela – u prvih ãest godina poslezloåina. Debata u Australiji se rasplamsavapodrãkama i napadima predloæenog zako-na. Jak argument imaju zastupnicimiãýeça da je "u redu da se zabrani daneko profitira od kriminala dok je u zatvo-

ru". Ali, kad izdræi kaznu, onda nema naåi-na da se u tome spreåi. Udruæeçe aust-alijskih izdavaåa odbacuje potrebu za no-

vom regulativom i podseña vladu da takvizakoni odavno postoje u tri australijskedræave, gde se nikako ili retko primeçuju.

LONDON

PritisakBugarska oåekuje da ñe ulozi u drugom

"velikom talasu" privatizacije ove godinedostiñi 800 miliona dolara, izjavio je u usredu u Londonu zamenik bugarskog pre-mijera Aleksandar Boækov. "Oåekujemoda ñemo na kraju 1998. imati 80 odstopreduzeña u privatnim rukama i biti svedo-ci mnogih kupovina", rekao je on na kon-ferenciji o bugarskoj privatizaciji. Vlada uSofiji æeli da ceo posao obavi do krajaiduñe godine, i da onda zatvori svoju Agen-

ciju za privatizaciju. "Znatan napredak jeuåiçen u pripremama za ovogodiãçuprodaju niza preduzeña." Najvrednijabugarska dobra ponuðena privatnicima jesu avioprevoznik "Balkan", fabrikaveãtaåkih ðubriva "Agribioåim", proz-voðaå duvana "Bulgartabak", "Bugarskatelekomunikaciona kompanija", "Balkan-car", hemijska firma "Chimco", najveñakomercijalna banka "Bulbank", "Nacional-na elektriåna kompanija" i najveña rafiner-ija na Balkanu "Neftoåim". Boæikov kaæeda se 11 meðunarodnih banaka takmiåi za

posao privatizacionog agenta samo za"Bulgartabak". Pet je u finalu nadmetaçaza "Balkan Airlines", a ãest se nadmeñe zaagenta privatizacije "Nacionalne elektiånekompaonije" koja ñe poåeti prodajom 22hidroelektrane. Bugarska se sprema zanove pregovore sa Meðunarodnim monet-aranim fondom o joã jednom trogodiãçemzajmu, i pod stalnim je pritiskom meðunar-odnih finansijskih institucija da ubrzaekonomske reforme, ukýuåujuñi privatiza-

ciju. "Za samo deset dana u maju, prodalismo 24 kompanije", obavestio je Boæikov idodao da su neke firme prodate upravi izaposlenima. Privatizaciju svih industr-ijskih preduzeña i banaka zavrãiñemo do

decembra, rekao je on i kao najveñu priv-laånost svoje zemýe naveo politiåku stabil-nost, snaænu podrãku svetske zajednice idobre odnose sa susedima. Belgija je tre-nutno najveñi ulagaå u Bugarskoj. SledeNemaåka, SAD i Holandija.

MOSKVA

FrontVisoki predstavnici ãest zvaniåno

priznatrih veroispovesti svrstali su se uMoskvi u jedinstven front protiv verskog i

nacionalistiåkog nasiýa u Rusiji. Sastali suse u sredu posle najnovije serije napada naverska sediãta, ukýuåujuñi bombardovajemoskovske sinagoge, skrnavýeçe jevre- jskog grobýa u sibirskom gradu Irskutsku ipaýevine ruske pravoslavane crkve u Kos-rtomi, 320 kilometara severno od Moskve.Verski voði su ustali i protiv etniåkognasiýa, pomiçuñi nedavnu tuåu na mosk-ovskoj pijaci gde je ubijen jedan azerbe- jdæanski trgovac, kao i napade bandi neo-faãista na muslimane i çihove radçe uUdomji, blizu Tvera, 175 kilometara za-

padno od Moskve. "Duboko smo zabrinutizbog teroristiåkih napada na sveta mesta izaoãtravça meðuetniåkih sukoba umnogim, tradicionalno mirnim oblastimaRusije", objavili su oni u zajedniåkomsaopãteçu sa pozivom vlastima i pravosu-ðu da se suprotstave. Saopãteçe su pot-pisali predsavnici ruskih pavoslavaca,muslimana, jermenskih apostolika, rimo-katolika i budista.

PRIPREMA AGENCIJA BETA

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


6323. MAJ 1998. s VREME

DPoruka u boci(Åestitka, "Vreme" br. 395)

sa mnom, do sada bih veñ mogao da konku-riãem za talibana! I od tada sam prisilni PTTabonent: malo-malo, pa mi stigne ekspres-preporuåena poãiýka, a u çojzi novi, opãirniprilog S. S. za apokrifnu biografiju T. P. ona-kvu kakvom je ona, u tihim ýubýanskim no-

ñima, zamiãýa. Nisam baã zadivýen raskoã-noãñu çene imaginacije, mada je trud oåig-ledan. Sam Bog zna åime sam zasluæio toli-ko paæçe, ali kad je veñ tako, red je da bar-em ono troje preæivelih åitalaca ove mega-prepiske podsetim na neke åiçenice (riziku- juñi da i sam postanem smaraå ).

Kao da æeli da potvrdi glupavi seksistiåkistereotip o æenskoj hirovitosti, SvetlanaSlapãak prvo navaýuje da se druæimo (tri op-ãirna pisma, toliko sam ih zadçi put dobio

a sam poåeo da puãtam bradu kada jedruæeýubiva Svetlana Slapãak sa-moinicijativno poåela da se dopisuje

joã u vojsci!), a onda naprasno sveåano obe-ñava da viãe neñe da mi piãe, i da, ãtaviãe,trenutkom objave raskida naãe komunikacijeprestaje, do daýeg, çeno interesovaçe zaVreme. To, k'o biva, zato ãto ja trenutno vrã-im duænost glodura dotiånog lista. Zanimýi-vo. Ovim putem javno umoýavam nadleænesekretarsko-pretplatne sluæbe u Vremenu da,åim se povuåem sa svoje v. d. funkcije, doja-

ve S. S. radosnu vest, ne bi li promptno ob-novila pretplatu. Znate, na ovu skupoñu, no-vinama je svaki åitalac dragocen.

Ovo otvara ozbiýan problem u komu-nikaciji: kako pisati (o) nekome ko tvrdida to viãe neñe da åita? Vredi li odaslatimalu poruku u boci, smerno se nadajuñida ñe milostivi Bog taj krhki predmet jed-nog dana ipak isporuåiti na pravu adresu?Hm, Bog nije PTT sluæbenik, i pret-postavýam da ima pametnija posla. Ali,

hajde da pokuãamo – sreña, kaæu, pratihrabre!

Ova prepiska zapoåela je nakon ãto sam,u jednoj novinskoj kolumni, uzgredno ipoluãaýivo, spomenuo ãtreber-feministkiçe.

Svetlana Slapãak se, iz çoj znanih razloga,prepoznala i odgovorila mi teãkom artiýeri- jom svog suvoparnog, veåito-svima-na-sve-tu-docirajuñeg politiåki nadri-korektnog dis-kursa. Dobro, zaãto da ne? U tom åarãav-pismu, S. S. je pokuãala da me opiãe kaopovrãnu i nekompetentnu osobu, nedostojnuda govori o (çenom) feminizmu. O. K. whynot? Svako ima pravo da o neåijem javnomdelovaçu javno iznosi svoje miãýeçe. Tospada u domen kritike. To ãto je meni do çe-nog miãýeça koliko i do laçskog snegamoja je stvar, a uostalom uvek moæe da vaæi

i obrnuto. Oko svega toga bih se uzbuðivaomaçe nego oko rezultata treñe hokejaãkelige u Maroku. Javne pokude i pohvale, kak-ve god one bile, novinaru su u "opisu radnogmesta".

Ono ãto je, najblaæe reåeno, bilo prob-lematiåno u prvoj i potoçim reakcijama S.S. je intrigantsko, åarãijsko (ne mora se fiziå-ki biti prisutan u åarãiji da bi joj se duhompripadalo) niåim suvislim potkrepýeno in-sinuiraçe glede moje malenkosti: te ja sam

v

REAGOVANJA

danas

oglas

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


64 VREME s 23. MAJ 1998.

dobrovoýni kandidat za nekakve koterije, teksenofob (zato ãto sam na çene obede iska-rikirao obedu o æivýeçu u inostranstvu! Atamo lepo piãe: "treba li da uzvratim..."), tenotorna kukavica (ako je upozoriã na åiçen-

ice, reñi ñe ti da "nabrajaçem zasluga samoeksteriorizujeã svoj kukaviåluk", iz åega za-kýuåujem da je najboýe biti bez "zasluga", jer to je pravi dokaz hrabrosti), te æenomrzac(samim tim ãto se ne divim S. S. i çenimdrugaricama, koje i nisu – u autopercepciji –æene nego Æene, reprezentativni, turboos-veãñeni primerci Vaskolikog Æenstva) , teæelim da profitiram iz onoga ãto piãem (?!), isve u tom stilu. Obaãka degutantno traæeçedva svedoka za stradaçe i sliåni biseri. Nastranu i izbegavaçe odgovora na pitaçekako navodni zagovornik tolerancije moæe

da seiri nad tim da je neko izbaåen iz pros-torija jedne nevladine organizacije samo zatoãto je – muãko?! Na stranu i to kako velikiborac protiv povrãnosti nije u staçu åak nida taåno izbroji ålanke svog "suparnika" u jednom jedinom broju Vremena?! Hajde da(joj) zaboravimo i pretenciozno poreðeçesvoje malenkosti sa ozbiýnim autorom, vrs-nim esejistom i naratorom kakva je Sla-venka Drakuliñ, pa åak i guraçe u isti reds takvom vrhunskom kçiæevnicom kakva je Dubravka Ugreãiñ. Da li se tu, onda,T.P. naknadno upisuje u nekakav "post-

modernistiåki klan" (za koji me sveåanozabole... glava, ako i postoji takav) ili se S.S. samozvano, antidatirano upisuje meðu"vjeãtice iz Rija"?!

Poãto u mom pisaçu ne moæe dapronaðe nikakve istinske tragove mizoginijei(li) ksenofobije, S. S. se upliñe kao pile ukuåine u dokazivaçe nedokazivog i prona-laæeçe nepostojeñeg, svaki put sve ýuña iogoråenija na one koji joj ne veruju na reå.Zato, bojim se da ono ãto S. S. i Drugaricepeåe nije moja mræça i netrpeýivost – jerbo

ih nema – nego totalna ravnoduãnost. Pos-vetio sam im dve uzgredne reåi u jednomtekstu, i to je sve. S "govorom mræçe" S. S.bi lako izaãla na kraj – on samo hrani çeneideoloãke fantazme. S mojom blago nasme-

ãenom, vaistinu dobrohotnom ravnoduãnoã-ñu ne zna ãta bi zapoåela. Zato mi podmeñenepostojeñe teze i stavýa mi u usta besmis-lice koje je sama smislila, ne bi li se zatim sçima slatko ispolemisala. U redu, svakoima pravo da se igra sa samim sobom (srambilo onoga ko neãto ruæno pomisli), ali nemora da koristi baã moje ime kao pseudonimsvog imaginarnog polemiåkog partnera!Zbog takvih stvari sam se ponovo javio, ia-ko mi je - kao i svima - ove prepiske prekoglave.

Biñe da se cela ova nepotrebna fertut-

ma digla oko termina åiju teæinu moæda nisam nisam odmah shvatio: u sintagmi ãtre-ber-feministkiçe , S. S. je izgleda zabolelaprva reå, a druga je tu bila samo paravan!Ja sam prvobitno hteo da naglasim pregre- janu, gotovo paranoiånu ideoloãku os-traãñenost nekih Drugarica (a ne ozbiýnihkçiæevnica, bile one feministkiçe ili ne, jer one znaju da je svet sloæeniji od podelena Nas i Njih), a biñe da sam pogodiomnogo ãire. I tu je doãlo do nesporazuma.Ali, ne treba imati iluzija da se on mogaoizbeñi: do çega je, kad-tad, moralo da

doðe.Naizgled je, reklo bi se, neprirodno dase ovoliko raspravýaju i dæaveýaju ýudikoji, åini se, o mnogo, mnogo åemu mislesliåno. Ovde se, meðutim, ne radi o "sadr-æaju" nego o "formi". I tu dolazimo do "ãt-reberstva" – a ne feminizma – kao izvora iuvira ove polemike. Ãtreber, naravno, nijeonaj ko mnogo uåi i mnogo zna – to moæeimati samo pozitivne konotacije – negoonaj ko time paradira. Razume se da, kaopostojani åitalac svega i svaåega (doko-

nost? znatiæeýa? mazohizam?), odavnopratim opus Svetlane Slapãak, naroåitoonaj izvan Pisama uredniãtvu. Van sumçe je da se radi o inteligentnoj, obrazovanoj i –razume se – pismenoj osobi. Takvih u ovoj

kulturi nikada nije dovoýno. Naæalost, sveto ostaje na nivou maçe-viãe nerealizovan-og potencijala – govorim o spisateýskoj, neo akademskoj karijeri S. S. – jer autorpreåesto ispada zamoran svojim bukval-nim, "strejtaãkim", ãtreberskim shvataçemsvega. Obuzeta opsesijom da bude u pravu,i me-against-the-world gardom, S. S, kaopisac, gotovo redovno postiæe spektaku-larne kontraefekte. Pregrejan, gråevit, pra-volinijski, i ama baã stalno docirajuñi tonçenog Pisma neprobavýiv je za zahtev-nijeg åitaoca. Otuda je çena tekstualnost

dosadna za onog ko se slaæe s çenim sta-vom, militantno-iritantna za neistomiãýeni-ke, a u oba sluåaja podjednako tekstualnoneerotiåna. Nesposobna za mrvu ýudskeautoironije, autorefleksije i relativizacije(ãto nije i odricaçe od) vlastitog stava, S.S. – kao Naãa Deæurna Mudrica – pretvarasvoje potencijalno zanimýive tekstove umrzovoýno, narcisoidno zvocaçe, u kojem je bitno jedino nadmudriti Onog Drugog, ane pruæiti åitaocu izvesno zadovoýstvo. Neznajuñi ili ne æeleñi da pokaæe neki znak dasebe ne shvata kao najozbiýniju pojavu u

kosmosu, a sopstvena uvereça i preoku-pacije kao oliåeçe Istine i Pravde, S. S. –sebi na ãtetu – svodi svoje tekstove na svesamu pompeznu, mrtvoozbiýnu – i baã zatovaãarsku – taãtinu. Zato se çeni tekstovi,naæalost, raðaju mrtvi i momentalno odlazeu zaborav. Napravivãi manir od tekstualne"strategije mrtvog puvala", S. S. garanto-vano uspavýuje i najæilavijeg åitaoca. Ondas çim, onako katatoniåno uspavanim, lakoizlazi na kraj. Ne znam hoñe li mi se vero-vati ako kaæem da mi je æao zbog toga.

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


6523. MAJ 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu

"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd . Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

Umiraçe od smeha

("Viãeboj u rezervatu", "Vreme" br. 395)

Åitam vreme od 1990. godine. Ako sedobro señam, na koricama prvog proåitan-og broja bio je tadaãçi premijer AnteMarkoviñ.

Najradije åitam kolumnu StojanaCeroviña. No javýam vam se iz jednogdrugog razloga. Broj koji je od åetvrtkaposle podne u prodaji sa velikim naslovomna koricama: "Åetniåki Vudstok" (i kojisam veñ nabavio i gotovo proåitao), te u

kome je za temu broja uzet hepening kojitradicionalno prireðuje Vuk na RavnojGori – predstavýa za moju duãu pravi elik-sir.

Pojedine delove iz ålanka "Viãeboj urezervatu" nadahnutog i reåitog svedokaDragana Todoroviña åitao sam nekolikoputa, ãto sam umiruñi od smeha, ãto mojimprijateýima preko telefona.

Nikad nisam boravio na Ravnoj Gori isasvim mi je razumýivo ãto takav pozivproãle godine nije prihvatila "moja politiå-ka boja" g. Vesna Peãiñ, ali sam potajno u

glavi imao sliku da je baã tako kako jestvar opisao vaã novinar. Francuskikçiæevnik Pol Valeri rekao je jednom pril-ikom kako "reåi znaåe ono ãto treba daznaåe samo i-zu-ze-tno."

Takve su reåi gospodina Todoroviña. Jaih ne åitam, ja ih doæivýavam, oseñam. Re-cimo onaj deo: – Dvojica posrñu poddvometarskom lulom od lampeka zapeåeçe rakije. Napravili rog. Napred idemomak sa naoåarima za sunce, na glavicrna marama sa mrtvaåkoglavaåkim de-taýima, ... iza çega pobratim sa ãajkaåom

duva u lulu. Ne da duva, oduvava.Predrag Staletiñ[email protected]

Verovatno da je Svetlana Slapãak upravu da novinarstvo, nezavisni medijiitd., zasluæuju neãto boýe od pisaça Te-ofila Panåiña, ali bojim se da ñe se na to joã malo naåekati, poãto to ne raða baã

svake godine. U jedno sam siguran: T. P.ipak zasluæuje ozbiýnijeg åitaoca, te veãti- jeg i korektnijeg oponenta od SvetlaneSlapãak. U to ime, ja je pozdravýam, a åi-taocima se izvinjavam zbog mog naknad-nog smaranja. Neñu viãe, obeñavam.

Teofil Panåiñ

E-mail kutak

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


VREME s 23. MAJ 1998.66

Desetog maja o. g. "u åetrnes-åetres-ães" kondukter "baçca"

(kruæni voz Vrçaåka Baça-Beo- grad, koji stoji na otvorenoj pruzi

ispred tunela kod Raýe) uspla-hireno pita putnika:

"Imate li ãibicu?" Ne mogu bez cinizma: "Hoñeã maãinu da zapaliã ãklopociju!"Dok je kondukter nosio ãibicu, zvanu

maãina, onima ãto popravýaju lokomotivu,zvanu maãina, oseñao sam se kao dapoåiçe novi dogaðaj u Orijent-ekspresu.Bulgakov u "Povesti o tome kako su bli-zanci upropastili delovoðu", zvanoj"Ðavolijada", priåa kako je nastradao Ko-rotkov koji je u preduzeñu "Sirpal" umesto

plate dobio åetiri æuta, pet malih zelenih pa-keta i trinaest tamnoplavih kutija ãibica. "Mismo dobili ãibice", rekao je Korotkov. "Alione ne pale!", povikala je AleksandraFjodorovna kod koje je pokuãao da zameniãibice za vino. Korotkov je kresnuo ãibicu.Ona je zaãiãtala, planula zelenkastim pla-menom, prelomila se i ugasila. Korotkov sezakaãýao od jetkog mirisa sumpora i kresn-uo drugu. Ova je opalila kao iz puãke i dvaplamena su suknula: prvi je dospeo u pro-zorsko staklo, a drugi u levo oko druga Ko-rotkova. Cele noñi Korotkov je leæaokreãuñi ãibice, potroãio je tri kutije i od stopedeset uspeo da upali ãezdeset tri palidrvc-eta. "Laæe glupaåa, ãibice su sjajne!"

"Moguñe je da ñe se mnogi posle åi-taça ovog teksta, uzevãi u ruke obiånuãibicu, odnositi prema çoj sa viãe poã-tovaça nego do sada. U ãibici su, osim ve-like energije, uskladiãteni eksperimentimnogih pokoýeça i trud mnogih ýudi",piãe ruski akademik Kukuãin sa peter-burãkog Tehnoloãkog instituta u kçizi"Spiåki" ("Ãibice") iz koje je pre nekolikogodina jedno poglavýe objavýeno u"Hemijskom pregledu" Srpskog hemijskog

druãtva.Naãa zemýa viãe i nema proizvoðaåaãibica jer niko nije zamenio "Dravu" Os-ijek i "Dolac" Maribor - problem navodnonije hemija, veñ drvca koja se dobijaju takoãto se debla jasike, topole ili lipe gule utrake debýine palidrvca, koja, kad se iz tetrake iseckaju, treba da ostanu suva,elastiåna i prava.

Postoje dve vrste ãibica - one od sulfidafosfora, koje se mogu svuda zapaliti (En-glezi kaæu strike-anywhere matches), i sig-urnosne ãibice (safety matches). Ove drugese, kresaçem o staklom posutu povrãinu,

pale na znatno viãoj temperaturi (temper-atura sagorevaça glave ãibice dostiæe1500 stepeni Celzijusovih, a temperatura

toga ãto je bio otporan na klimatske uslove,ali su u 19. veku kod radnika koji proiz-vode ãibice otkriveni toksiåki efekti (pho-ssy jaw, fosforne åeýusti - ubrzano su impropadali zubi i koãtano tkivo). Austrijski

hemiåar Anton von Schrötter pronaãao je1845. crveni fosfor koji nije otrovan i nesagoreva burno. Ãibice su se nekada åestopalile u transportu. Ãveðanin J. E. Lund-ström uåinio je ãibice sigurnim 1855, razd-vojivãi zapaýive elemente sa glave i taruñupovrãinu. Sigurnosne ãibice su jedno

vreme nosile naziv "ãvedske ãibice" zbogkvaliteta proizvoda tadaãçih skandi-navskih monopolista.

Francuski hemiåar Georges Lemoine je1864. usavrãio patent koji je åekao na pri-menu sve do 1898, kada ga je usvojio fran-cuski dræavni monopolista ãibica E. D. Ca-hen i H. Sevène...

Sto godina kasnije, pet minuta poãto jepozajmio jednu od 30 milijardi kutijaãibice, koliko se godiãçe proizvodi usvetu, eto konduktera voza zvanog"baçac", dræi je ispred sebe kao da nosicveñe u porodiliãte i objaãçava: "Reaae-gler! Podglaviãe ga"!

Neãto ãkýocnu. "Diæu pantograf navozni vod!", dodaje kondukter struåno.Voz klizi klimavo izmeðu rascvetanihbreæuýaka, a vlasnika ãibice obuzimazadovoýstvo nekoga ko je pomogao novi

pronalazak, ili, u najmaçu ruku, omoguñioredovan rad dræavne æeleznice. s

MILAN MILOÃEVIÑ

uæivanjaVREME

Ãibicepaýeça je izmeðu 180 i 200). Varnicazapali smeãu fosfora, oksidirajuñih eleme-nata (kalijum-hlorat), ñumura i vezivnihmaterijala (tutkalo, ãtirak i sintetika) kojitakoðe sagorevaju, a çihov pepeo zadræa-va posebna staklasta masa. Deo tog malogreaktora åine joã i inertni silicijumski ma-terijali i dijatomejska zemýa, s finimporoznim fosilnim jednoñelijskim zi-dovima, koja reguliãe brzinu sagore-vaça, cink-oksid i kreda koji smaçujukiselost supstance, lak koji spreåava ov-laæivaçe, parafin koji omoguñuje dadrvce gori i na vetru itd.

Jean Chancel iz Pariza otkrio je1805. da iverje natopýeno kalijum-hlo-ratom, ãeñerom i lepkom moæe da sezapali potapaçem u sumpornu kiselinu.Po tom metodu Samuel Jones iz Londo-na je 1828. patentirao "prometejskuãibicu". To nije patetiåan naziv - zrnoãibice saæima civilizaciju zasnovanu naproizvodçi, åuvaçu i mistiåkom poã-tovaçu vatre - dugu 1.420.000 godina,sudeñi bar po arheoloãkim nalazima izKenije (1981) i Juæne Afrike (1988).

"Prometejska ãibica" sastojala se odkiseline u staklenoj boåici obloæenoj pa-pirom koji se palio kad bi staklo bilorazbijeno specijalnim kleãtancima, iliåak zubima. Dæonsove kutije (Jones'sbox) sadræavale su upozoreçe: "Osobesa slabim pluñima neka nipoãto ne ko-riste Lucifera!"

Izmeðu 1825. i 1835. proizvodçaãibica nije bazirana na fosforu veñ nameãavinama kalijum-hlorata. FransoaDero koristio je fosforne brikete (briquetphosphorique, 1816) - ãibice natopýenesumporom trebalo je zagrebati po unu-traãçosti tube napuçene fosforom; gorele

su burno.Zapisano je da je Englez John Valker(nema veze s viskijem), hemiåar i apote-kar, 7. aprila 1827. prodao svoje prveãibice koje su se zvale "Friction Lights" -drvca obloæena kalijum-hlorid-antimonomi sumpornom pastom paýena su prov-laåeçem izmeðu dva komada papira saoãtrim peskom.

Godine 1831. Charles Sauria iz Fran-cuske upotrebio je beli (ili æuti) fosfor usvojoj formuli i ta inovacija je kasnije åes-to imitirana. Godine 1835. Jànos Irinyi izMaðarske zamenio je kalijum-hlorat

olovnim oksidom i obezbedio da ãibicegore tiho i polako.Beli fosfor je joã ostao popularan zbog

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. május 23.


Vreme, 1998. május 23.

Documents

Transcript of Vreme, 1998. május 23.