did ha'c rel igious chalactcrist ics. onc ol ' the major issues. t iequently tackled in rc-garcl t<r the l 'ugoslav u,als of l99l-95. ha:- lrecn: werc thcsc \\ ,ars (nn(l i f ves - to\\hat c\tent) thc rel igious con{l icts' .} Rcl igious issues t l i t l n()t . e\c1 nt,rrr inal l j . rcprr:-senl thc rcason for the disintegration of yugoslar. ia and i ts f i .atr icidal *ars.

-[ 'hose

\\ 'ars \ !el 'c not rvaged lbr rel igious reasons. lrut rel igion i tsel l 'scrr et l pr irnari ly-. as thcotr l l r ' is ible dif lcrerrcc atnong thc cthnicul ly sirni lal natiorrs rv6gsc nrcnrbcr.s spokcthd santc language. Thus. it rvas casier to usc rcligion irr ordcr to articulittc s0nre urorec.mplcx aud profound reasons f irr such a connict. r \ f icr al l . cvcn tod.lr . clurirrg thcproccss of stabi l izat ion of south Eastern t-.ur.ope. r.el igion is rarcly disr irrsuished. inof'ticial docunrents. as an inrportant lactor. l-'tuexaurpie. in the l)aytt,n Alr.eenrent itis nrcntioned in a rathcr general conrcrt, rvhi le in the stabi l i tr pacr rcl ieio's andchurclres arc l lot even rrtentioned. On the othcr hancl. three rnaiorlr .cl ieions i i this ar.calorthodor christ ianit-v. Roman-Cathol ic chr. ist ianity and lslanr) l iare had an inr-nrense irnportance for thc'creation and preseruation of the ethnic ancl cultural iderrti-t ies ofthe south slav nations. ' l he rvars in South Eastcrn Eur.ope onl l . incrcasecl suchau a\vareness of the tight connection betrveen r.eligion. culture antl nation in tlrepost-cornurunist period. According to the German theologian I{. c. Stobe. the signif-icancc ofreligious arrd ethnic factors for the conflicts betrveen sonre social gr.oupsand conrmunities irrcreases rvith tlre scope in rvhich ethnic ancl religious stru.ti,,.rlna state correspond to the power structures. one ofthe rna.jor conclusions ofthis paperis. horvcver, drat the war in fbmrer yugoslavia rvas prinrarilv a r.esult of the poiiticaland inter-ethnic confl icts. Religion appears as a signif icant elenrent o( 'ethnicity. sothat. in this context. the rvar itselfhas been occasionally viervecl as an inter-r.eligiousconfl ict.

Ke.y,,vot ds : Religion. Conflict. ldentity.

Jelena Duri i t iDK | 7.035+3 16.42:3 16.7 52(491.1 \Institut za fi lozofi ju i druStvenu teorijuBeograd

Preg ledn i d lnnak

TI POTRAZI ZA IDENTITETOM

Apstlakt: l.t tekstu se, najpre, rdzDtatro znuienje konc'eptu identitekr u t'c:isa pojmont iclentilikacije. 7,utim se uka-,uje na to koliko je zo integraciju inclititlutl-nog i, ttnalogno, kolektivnog idetttiteta, vaZno ostwtrenie vrednosli. Kako rlihovoneostvarivanje vodi guhitku identiteta, ilustrovuno je no primeru istorile.jugoslo-venskog druilvu. .\ia krulu se istiie sntisao ttruitvenih vrednosti ktto osrtovniltpokazatelja nivoa kolektivnih identitelo i putokazu zer njihovo uspostavljanje.

Kl j udne reti : i clent i te t, iden t ifi kac ij a, dr ui N e ne v redno s I i, povere nj e.

Promene vrednosti i dru5tvene promene do kojih dolazi u po-slednjoj deceniji XX veka u sredi5te paZnje donose brojne problemeidentiteta. Narocito u oblasti druStvenih nauka mnogo se raspravlja oidentitetu. Pri tonr se ne pridaje narodita paZniafilozofskom nasledukoje je po pitanju ovog problema bogato i raznorodno. Zato ostajenejasno Sta u naSe vrente zapravo znadi koncept identiteta o kome setoliko govori. Ponekad izgleda kao da je to neka nlagie na r.ed, kalauzkoji mo2e da otvori svaka vrata: identitet i zajednica, identitet dru-i Na, kulturni identitet, pos tkom unis tiiki identitet, lo'iza iden t ite ta,izrazi su koji najavljuju brojne dileme koje, medjutim, pored tolikihrasprava, ne nalaze odgovarajuia resenja.

Pre svega, ni san'l koncept identiteta nije narodito jasan: da lizbog toga Sto je, kao i drugi firndamentalni pojmovi, i on te5ko uh-vatljiv u nevi5esmislenu i pleciznu kategorijalnu mreZu, il i zbogmnoStva razliditih, ponekad paralelnilr, diskursa koji izraZavajupojedine aspekte ovog sloZenog problema. lzgleda, ipak, da bi u tommedusobno iskljudivorn ili ravnoduSnoln svetu teorija trebalo potra-Ziti neki viSi red. Potraga bi nrogla poeeti, na prinrer, pokuSajem dase koncept identiteta razgranidi od, sa njim na razlidite nadine urazl idi tim kontekstima povezanog, koncepta iden tifikacij e. Nj i hovome5anje i zamenjivanje dini da se klupko nerazumeval'l.ia i dalje mrsi.

Postoje bar dva, potpuno razlidita zna(,enia pojma identifika-cije, od kojih je jedno formalno logidko, egzaktno ali bezsadrZajno,

tX

4)lto

a-u

N

=u-

z

Yf

z:

464 l

X

alt3:oN

JI

EJ

z

d-

dok je drr.rgo psilrolo5ko, sadrZa.ino i neegzaktno. Kada Lr llrvomslr-rcaju, na primer, iderrtifikacija znaii proces ustanovl.iavania iden-titeta, kao identifikovania nedega, ovako ustanovljen identitet jesasvinr tbrnralan, d. bez unutraSnjeg sadrZaia i smisltr. Takva iclenti-fikaci.ia pojava. predmeta ili biia, ne kaZe nam nlnogo o niilrovompravorll i denti tetu. Drugi nr redi rla, fbrnral nom identi fi kac ij onr Llsta-novljen identitet, poSto je bezsadrZajan i prazan, nije identitet usmislu koji nas ovde interesuje. On funkcioniSe na apstrakltom ilimatematidkont planu, kao i u spol-iaSnjenr mehanidkonr posrllat-ranju. ali takvo znadenje pojmaje sasvim neodgovarajuce kadaje redo fi |ozofsko-antropoloSkorn i socio-kulturnom konceptu identiteta.

U drugonr sludaju, kada rei.ie o unutra5njoj. psiholoSl<oj iderr-tifikaciji, stvar stoji potpuno dlugadije. Psihologija pokazuje datokom procesa rasta, udenja i razvoja lidnosti na plimer, dolazi donjenih identifikacija, kako sa onim ,,znadajnim drugima", tako i saraznim likovima kulturnog i umetnidkog horizonta dije drame indi-vidua proZivljava, a vrednosti usvaja. Ove identifikacije, medutim,ne daju nikakvu garanciju da ie individua pronaii sebe, tj. da ceostvariti svoj identitet. Da nije tako, ne bi bilo toliko sludajevapogreSnih identitikacija u lidnorn, intelektualnom i druStvenonr Zi-votu individua, identifikacija koje vode u destrukciju, izmedu osta-log i sopstvenog identiteta. U tom srnislu individua, da bi do5la dosvog identiteta, evidentno rnora da se oslobodi negativnih utigjatutlih identiteta tj. pogre5nih identifrkacija koje sputavaju njenusopstvenu autenticnost.

Imajuii na uffru ova dva razlidita znadenja ..identifikacije"izvel i bismo zaklj udak da je relacija .,identifi kacij e" prema .,identi-tetu" il i spolja5nja ili, pak, suprostavljena. Medjutinr, taj zakljudaknije konadan po5to problem ponovo iskrsava na novom mestu.Nainre, kada raSdlanimo red identitet, vidirno da se ona sastoji odpojnrova identiinosti i entiteta. Ukoliko entitet oznadava biie, tj.sr.r3tinu bi6a, a identidnost - istost sa tom suStinom (u srpskom jezikuse i.rlosl etimolo5ki vezuje za istinitost), onda iz toga nroZemozakljuditi da koncept identiteta ovde upucuje na identifikaciju (istostsa suitinom). Svakako, treba obratiti paZnju daje ovo vrlo posebansluiaj identifikacije - kada se ona odnosi na sopstvenu su5tinu bica -

Sto u praksi ne predstavlja pravilo, vei izuzetak.Bez upuStanja u metafiziku su5tine biia, odigledno je da nave-

deni slucaj podudalnosti koncepta identiteta i identifikacije ne podra-

zuureva nuZno identicnost ovih koncepata. Identif ikacija. dakle,oznadava stanj e i de rrti teta, od nosno, pf oces sadrZaj nog us postav lj anj aidentiteta, samo Ll posebnim okolrrostima koje tzv. zdravom fazltmLlnisu neposredno date i nije ih lako odrediti jer se odnose rra uretafizidkopoistoveienje (=identifi kacij r"r ) sa sopstvenom suStinom (=identitetom).

Znajuti da narn je suStina prinrarno data kao potencijal (i kao ideal),shvaticemo dijalektiku identiteta koji istovremeno treba da oznadi ne5tosto jeste - nepromenljivo u pronrenarla i ne5to Sto se stalno nrenja. KaoSto je reka koju posmatra ostareli Sidarta i od koje Lrci o sebi samom,jedna-te-ista reka koju je posnlatrao Lr svojoj mladosti, a ipak nil<ad nijeista nego Lrvek-razlidita u svom neprestanol.u protoku.

'Tako se otvara duveni frlosofski problem - identiteta u razli-

kama.PoSto je ujedinjuju6a snaga iSdezla iz dovekovog Zivota,

razmiSljao je, na primeq Hegel, pojavila se potreba za filozofijom kojaduboko proZivljeni smisao krize, vidljiv u podelama u svim dome-nima kulture, isceljuje ponoiu uma. Dijalektika identiteta pomirujerazIlke, suprotnosti, prekide, konflikte i protivrednosti u dinamidnomprocesu samo-identicnog i samo-razlikujudeg totaliteta. Hegel u tornsveobuhvatnom, samorazlikujuiem totalitetu predvida pomirenje

suprotnosti - konadnog i beskonadnog: u carstvu objektivnog duha,kao konketno ostvarenje slobode - telos i postignuie Istorije; U car-stvu apsolutnog duha, kao samospoznaju duha kao istinitog postojanja- posredovanog identiteta identiteta i razlike, identiteta znanja i biia.To je obedanje povratka duha samome sebi nakon predenog puta odapstraktnog ka konkretnom, od parcijalnih istina (tj. neistina) ka

celoj Istini. Hegelova fi lozofrja je na taj nadin, kako je prirnetio

Richard J. Bernstein', erotidna usmerenost,, l j ubavi prema mudrosti"na,,sistem apsolutnog znanja". Medutim, problem je u tome Sto je taljubav ostala neostvarena Lr naSoj praksi, a istorija, uprkos obno-vljenim hegeli janskim turnacenjima Frensisa Fukujame, ipak joS

nije doSla do svoga kraja, bar ne u smislu ostvarenja slobode. U

svakodnevnoj realnosti problem identiteta i razlika pojavljuje se

stalno, na individualnom, kao i na kolektivnom planu.

Problem lidnog identiteta psihologija re5ava poku5ajima da seintegri5u razliditi aspekti lidnosti. EtimoloSki, lidnost oznacava maskr-t

' Richard J. Bernstein. 1992.'lhe New Constelation.The MIT Press. Cam-bridge. Massachusetts, (p.259).

48 49

X

alt3:oN

JI

EJ

z

d-

dok je drr.rgo psilrolo5ko, sadrZa.ino i neegzaktno. Kada Lr llrvomslr-rcaju, na primer, iderrtifikacija znaii proces ustanovl.iavania iden-titeta, kao identifikovania nedega, ovako ustanovljen identitet jesasvinr tbrnralan, d. bez unutraSnjeg sadrZaia i smisltr. Takva iclenti-fikaci.ia pojava. predmeta ili biia, ne kaZe nam nlnogo o niilrovompravorll i denti tetu. Drugi nr redi rla, fbrnral nom identi fi kac ij onr Llsta-novljen identitet, poSto je bezsadrZajan i prazan, nije identitet usmislu koji nas ovde interesuje. On funkcioniSe na apstrakltom ilimatematidkont planu, kao i u spol-iaSnjenr mehanidkonr posrllat-ranju. ali takvo znadenje pojmaje sasvim neodgovarajuce kadaje redo fi |ozofsko-antropoloSkorn i socio-kulturnom konceptu identiteta.

U drugonr sludaju, kada rei.ie o unutra5njoj. psiholoSl<oj iderr-tifikaciji, stvar stoji potpuno dlugadije. Psihologija pokazuje datokom procesa rasta, udenja i razvoja lidnosti na plimer, dolazi donjenih identifikacija, kako sa onim ,,znadajnim drugima", tako i saraznim likovima kulturnog i umetnidkog horizonta dije drame indi-vidua proZivljava, a vrednosti usvaja. Ove identifikacije, medutim,ne daju nikakvu garanciju da ie individua pronaii sebe, tj. da ceostvariti svoj identitet. Da nije tako, ne bi bilo toliko sludajevapogreSnih identitikacija u lidnorn, intelektualnom i druStvenonr Zi-votu individua, identifikacija koje vode u destrukciju, izmedu osta-log i sopstvenog identiteta. U tom srnislu individua, da bi do5la dosvog identiteta, evidentno rnora da se oslobodi negativnih utigjatutlih identiteta tj. pogre5nih identifrkacija koje sputavaju njenusopstvenu autenticnost.

Imajuii na uffru ova dva razlidita znadenja ..identifikacije"izvel i bismo zaklj udak da je relacija .,identifi kacij e" prema .,identi-tetu" il i spolja5nja ili, pak, suprostavljena. Medjutinr, taj zakljudaknije konadan po5to problem ponovo iskrsava na novom mestu.Nainre, kada raSdlanimo red identitet, vidirno da se ona sastoji odpojnrova identiinosti i entiteta. Ukoliko entitet oznadava biie, tj.sr.r3tinu bi6a, a identidnost - istost sa tom suStinom (u srpskom jezikuse i.rlosl etimolo5ki vezuje za istinitost), onda iz toga nroZemozakljuditi da koncept identiteta ovde upucuje na identifikaciju (istostsa suitinom). Svakako, treba obratiti paZnju daje ovo vrlo posebansluiaj identifikacije - kada se ona odnosi na sopstvenu su5tinu bica -

Sto u praksi ne predstavlja pravilo, vei izuzetak.Bez upuStanja u metafiziku su5tine biia, odigledno je da nave-

deni slucaj podudalnosti koncepta identiteta i identifikacije ne podra-

zuureva nuZno identicnost ovih koncepata. Identif ikacija. dakle,oznadava stanj e i de rrti teta, od nosno, pf oces sadrZaj nog us postav lj anj aidentiteta, samo Ll posebnim okolrrostima koje tzv. zdravom fazltmLlnisu neposredno date i nije ih lako odrediti jer se odnose rra uretafizidkopoistoveienje (=identifi kacij r"r ) sa sopstvenom suStinom (=identitetom).

Znajuti da narn je suStina prinrarno data kao potencijal (i kao ideal),shvaticemo dijalektiku identiteta koji istovremeno treba da oznadi ne5tosto jeste - nepromenljivo u pronrenarla i ne5to Sto se stalno nrenja. KaoSto je reka koju posmatra ostareli Sidarta i od koje Lrci o sebi samom,jedna-te-ista reka koju je posnlatrao Lr svojoj mladosti, a ipak nil<ad nijeista nego Lrvek-razlidita u svom neprestanol.u protoku.

'Tako se otvara duveni frlosofski problem - identiteta u razli-

kama.PoSto je ujedinjuju6a snaga iSdezla iz dovekovog Zivota,

razmiSljao je, na primeq Hegel, pojavila se potreba za filozofijom kojaduboko proZivljeni smisao krize, vidljiv u podelama u svim dome-nima kulture, isceljuje ponoiu uma. Dijalektika identiteta pomirujerazIlke, suprotnosti, prekide, konflikte i protivrednosti u dinamidnomprocesu samo-identicnog i samo-razlikujudeg totaliteta. Hegel u tornsveobuhvatnom, samorazlikujuiem totalitetu predvida pomirenje

suprotnosti - konadnog i beskonadnog: u carstvu objektivnog duha,kao konketno ostvarenje slobode - telos i postignuie Istorije; U car-stvu apsolutnog duha, kao samospoznaju duha kao istinitog postojanja- posredovanog identiteta identiteta i razlike, identiteta znanja i biia.To je obedanje povratka duha samome sebi nakon predenog puta odapstraktnog ka konkretnom, od parcijalnih istina (tj. neistina) ka

celoj Istini. Hegelova fi lozofrja je na taj nadin, kako je prirnetio

Richard J. Bernstein', erotidna usmerenost,, l j ubavi prema mudrosti"na,,sistem apsolutnog znanja". Medutim, problem je u tome Sto je taljubav ostala neostvarena Lr naSoj praksi, a istorija, uprkos obno-vljenim hegeli janskim turnacenjima Frensisa Fukujame, ipak joS

nije doSla do svoga kraja, bar ne u smislu ostvarenja slobode. U

svakodnevnoj realnosti problem identiteta i razlika pojavljuje se

stalno, na individualnom, kao i na kolektivnom planu.

Problem lidnog identiteta psihologija re5ava poku5ajima da seintegri5u razliditi aspekti lidnosti. EtimoloSki, lidnost oznacava maskr-t

' Richard J. Bernstein. 1992.'lhe New Constelation.The MIT Press. Cam-bridge. Massachusetts, (p.259).

48 49

Xo

alto)-uoNotL

'9El

zt.lJJul

- l ice jedinstva izuad raz l i i i t ih , isprepletanih obt id ja. Kao Sto indiv i -dualni identitet postaje nresto sllsfeta pojedinaduog sa opStinr. kort-kletne individue sa svojour univerzalnonr su5tinorrr. tako se i problemi

kolektivnog identiteta urogu analogno re5avati kroz integracijr-r u vi5ejedinstvo koje omogucava i sadrZi t.nno5tvo razlidit ih svetova. Ono Stoprvenstveno ujedi nj Lrje razl iei te i ndi v idue jeste nj i hova i dentif i kacij a

sa za.jednidkim vrednostiura. Vrednosti daju smisao kolektivu dij imposredstvom se upotpun j u je po.iedinadno posto-ianje. Oseiaj pri pad-

nosti i povelenja u kolektiv kao celinu motiviSe individLre det se dobro-voljno usnrele na afirmaciiLr l<olektivnog identiteta. No, to angaZovanjepodrazurneva da vrednosni poredak zaista bude realnost Zivotnog isltr,r-stva irrdividr"ra, jer pr.rko icleolo5ko proklarnovanje vlednosti, pre i l ikasnije. dovede do gubitka poverenja s kojim iScezava snrisao kolek-tiva. kao i njegov identitet. iluzorni identitet korespondira iluzornimvredrrostima.

Naj bolj i pri rner za to je istori j a j ugoslovenskog druStva dij i j eraspad usledio nakon dugotrajne krize njegovog identiteta. Kao gla-vni razlog isticano je2 da clruStvo nije iuralo jasno odreden identitetpoSto je bilo .,uredeno" kao konglomerat neusaglasivih elerrrenata i

sisterna. To je, medutim, uroguie tr"rmaditi prevashodno kao posle-

dicu stalnog razilaienja ideologije od stvarnosti i proizvodnie i luzijazbog dije permanentnosti je kriza dru5fva i njegovog identitgtavremenom prihvaiena kao .,pri lodno stanje"' ' . Kada se s ove poziCij ' 'eposmatra istori ja jugoslovenskog dru5tva moZe se steii r"rt isak da je

ta stalna kiza bila simptom njegovog poluvekovnog raspadanja kojese konacno manifestovalo u tzv. .,uru5avanju" ideologije, t i. raskrin-kavanju ,,[aZnih vrednosti" koje sLr uporno i dugo nametane kao

,,pokriie" za nedostatak realnog identiteta druStva.Pretpostavka da identitet jugoslovenskog druStva nije bio

potpuno varav, kao ..ca[evo novo odelo", nalazi svoje opravdanjenarodito u domenu jugoslovenske kulture. NaZalost, tu nije leZala

stvarna ekonomska i potit idka moi koje obidno dine osu identitetajednog dru5tva jer omoguir-rju i odreduju njegov opstanak. U bivSentjugoslovenskom druStvu potit idki i ekonomski aspekti identiteta bil i

) Zagorka Golubovii, 1988. Krizct idenliteto savremenog jugoslovenskog

tlruStva. Filip ViSnjii. Bcograd.i

Slobodan SamaldZii. 1994. Prinutlna zajednictt i demokratija. Institut za

evropskc studi jc . Beoglad.

su tarsa, mada su c louret i jLrgoslovenske kul ture. sa suSt insk iur kva-l i te t ima inter l<ul tura luost i . nesuurn j ivo svedodarrstvo vel i k ih poten-ci. iala tog druStva. Zbog Lrloge SFRJ, kao tanlpon zone izmedu. .h ladno" suprostav l jen ih , ,b lokova" sveta i n jene vodeie u loge upoltretu Nesvrslttnih, za spoljaSnji svet ideutitet jugoslovenskogdluStva izgledao.je autentidan i uverlj iv. Ustvari, on se podudarao s. . ' I i tov im l ikom idelom" koj i je zasenj ivao ne samo celokupnu unut-raSnju pozornicu druStva. Tito je bio simbol identiteta jr.rgosloven-skog drr"r5tva. Mit o komunizntu, orloguiio je da se pollovo ostvaliapsolutistidko geslo, sadrZano u izjavi: ,,DrZava, to sarn ja", ovogaputa doduSe kr i5om. u sk ladu sa iznrenjenin o l<olnost i rna nekol ikovekova kasnije. Sa srrrcu Tita, izgubljen je sirnulakrurn identitetajugoslovenskog druStva, a njegovo luuSavanje, okoncano ratnim ta-zaranjirna, zapravo je konsekvenca pretlrodno prihvacenih pretpo-stavki na kojima je ceo sistem bio postavljen.

Unutar realnosti koja je projektovana na osnovu monopolakomunisticke ideologije, autolitarna voljaza moi imala je Sirok ma-nevarski prostor za podredivanje dru5tvenih aktera. Razaranje svihpotencijalnih oponenata unutar druStva potponlognuto je njegovimantagonizovanjem na osnovll rnizerne tradicije nacionalnih i verskihsukoba. Ideolo5ka komunistidka strategija,,zaoStravanja klasneborbe", po5to je potpllno uniSti la strukturu civilnog dluitva, pretvo-rena je zatim u .,zao5travanje mecfunacionalnih suprotnosti" i,najzad, u ideju ,,nacionalnog oslobodenia" republika biv5e Jugosla-vije. Otuda, rasplamsavanje .,etnidkih anarhizama", moZe da se shvatikao posledica nedostatka polit idke volie, ali prevashodno lidne voljemo6nog predsednika, da se na svim strukturnim nivoima jugoslo-venskog druStva sprovede univerzalistidki princip stvaranja modernepolitidke drZave-nacije po modelu vedine evropskih zemalja.

S jedne strane, ideologija ,,bratstva, jedinstva i ravnopravno-sti jugoslovenskih naroda" iskljudivala je mogucnost da se jedna

etnidka grupa nametne i da asimiluje ostale po principu devetnaesto-vekovnog osvajackog nacionalizma. Takode, nijedna etnidka grupanije bila dovoljno superiorna za takav poduhvat. S druge strane,nikada nije otpoceo proces neutralnog polit idl<og stvaranja nacijeJugoslovena, mada su postojali dobri razlozi da se takav identitetizvede. SFR.I je tako pretvorena u nerealnr,r, ideoloSku tvorevinuunutar koje su se izgleda .jedino realni pokazali interesi oduvania

5 l50

Xo

alto)-uoNotL

'9El

zt.lJJul

- l ice jedinstva izuad raz l i i i t ih , isprepletanih obt id ja. Kao Sto indiv i -dualni identitet postaje nresto sllsfeta pojedinaduog sa opStinr. kort-kletne individue sa svojour univerzalnonr su5tinorrr. tako se i problemi

kolektivnog identiteta urogu analogno re5avati kroz integracijr-r u vi5ejedinstvo koje omogucava i sadrZi t.nno5tvo razlidit ih svetova. Ono Stoprvenstveno ujedi nj Lrje razl iei te i ndi v idue jeste nj i hova i dentif i kacij a

sa za.jednidkim vrednostiura. Vrednosti daju smisao kolektivu dij imposredstvom se upotpun j u je po.iedinadno posto-ianje. Oseiaj pri pad-

nosti i povelenja u kolektiv kao celinu motiviSe individLre det se dobro-voljno usnrele na afirmaciiLr l<olektivnog identiteta. No, to angaZovanjepodrazurneva da vrednosni poredak zaista bude realnost Zivotnog isltr,r-stva irrdividr"ra, jer pr.rko icleolo5ko proklarnovanje vlednosti, pre i l ikasnije. dovede do gubitka poverenja s kojim iScezava snrisao kolek-tiva. kao i njegov identitet. iluzorni identitet korespondira iluzornimvredrrostima.

Naj bolj i pri rner za to je istori j a j ugoslovenskog druStva dij i j eraspad usledio nakon dugotrajne krize njegovog identiteta. Kao gla-vni razlog isticano je2 da clruStvo nije iuralo jasno odreden identitetpoSto je bilo .,uredeno" kao konglomerat neusaglasivih elerrrenata i

sisterna. To je, medutim, uroguie tr"rmaditi prevashodno kao posle-

dicu stalnog razilaienja ideologije od stvarnosti i proizvodnie i luzijazbog dije permanentnosti je kriza dru5fva i njegovog identitgtavremenom prihvaiena kao .,pri lodno stanje"' ' . Kada se s ove poziCij ' 'eposmatra istori ja jugoslovenskog dru5tva moZe se steii r"rt isak da je

ta stalna kiza bila simptom njegovog poluvekovnog raspadanja kojese konacno manifestovalo u tzv. .,uru5avanju" ideologije, t i. raskrin-kavanju ,,[aZnih vrednosti" koje sLr uporno i dugo nametane kao

,,pokriie" za nedostatak realnog identiteta druStva.Pretpostavka da identitet jugoslovenskog druStva nije bio

potpuno varav, kao ..ca[evo novo odelo", nalazi svoje opravdanjenarodito u domenu jugoslovenske kulture. NaZalost, tu nije leZala

stvarna ekonomska i potit idka moi koje obidno dine osu identitetajednog dru5tva jer omoguir-rju i odreduju njegov opstanak. U bivSentjugoslovenskom druStvu potit idki i ekonomski aspekti identiteta bil i

) Zagorka Golubovii, 1988. Krizct idenliteto savremenog jugoslovenskog

tlruStva. Filip ViSnjii. Bcograd.i

Slobodan SamaldZii. 1994. Prinutlna zajednictt i demokratija. Institut za

evropskc studi jc . Beoglad.

su tarsa, mada su c louret i jLrgoslovenske kul ture. sa suSt insk iur kva-l i te t ima inter l<ul tura luost i . nesuurn j ivo svedodarrstvo vel i k ih poten-ci. iala tog druStva. Zbog Lrloge SFRJ, kao tanlpon zone izmedu. .h ladno" suprostav l jen ih , ,b lokova" sveta i n jene vodeie u loge upoltretu Nesvrslttnih, za spoljaSnji svet ideutitet jugoslovenskogdluStva izgledao.je autentidan i uverlj iv. Ustvari, on se podudarao s. . ' I i tov im l ikom idelom" koj i je zasenj ivao ne samo celokupnu unut-raSnju pozornicu druStva. Tito je bio simbol identiteta jr.rgosloven-skog drr"r5tva. Mit o komunizntu, orloguiio je da se pollovo ostvaliapsolutistidko geslo, sadrZano u izjavi: ,,DrZava, to sarn ja", ovogaputa doduSe kr i5om. u sk ladu sa iznrenjenin o l<olnost i rna nekol ikovekova kasnije. Sa srrrcu Tita, izgubljen je sirnulakrurn identitetajugoslovenskog druStva, a njegovo luuSavanje, okoncano ratnim ta-zaranjirna, zapravo je konsekvenca pretlrodno prihvacenih pretpo-stavki na kojima je ceo sistem bio postavljen.

Unutar realnosti koja je projektovana na osnovu monopolakomunisticke ideologije, autolitarna voljaza moi imala je Sirok ma-nevarski prostor za podredivanje dru5tvenih aktera. Razaranje svihpotencijalnih oponenata unutar druStva potponlognuto je njegovimantagonizovanjem na osnovll rnizerne tradicije nacionalnih i verskihsukoba. Ideolo5ka komunistidka strategija,,zaoStravanja klasneborbe", po5to je potpllno uniSti la strukturu civilnog dluitva, pretvo-rena je zatim u .,zao5travanje mecfunacionalnih suprotnosti" i,najzad, u ideju ,,nacionalnog oslobodenia" republika biv5e Jugosla-vije. Otuda, rasplamsavanje .,etnidkih anarhizama", moZe da se shvatikao posledica nedostatka polit idke volie, ali prevashodno lidne voljemo6nog predsednika, da se na svim strukturnim nivoima jugoslo-venskog druStva sprovede univerzalistidki princip stvaranja modernepolitidke drZave-nacije po modelu vedine evropskih zemalja.

S jedne strane, ideologija ,,bratstva, jedinstva i ravnopravno-sti jugoslovenskih naroda" iskljudivala je mogucnost da se jedna

etnidka grupa nametne i da asimiluje ostale po principu devetnaesto-vekovnog osvajackog nacionalizma. Takode, nijedna etnidka grupanije bila dovoljno superiorna za takav poduhvat. S druge strane,nikada nije otpoceo proces neutralnog polit idl<og stvaranja nacijeJugoslovena, mada su postojali dobri razlozi da se takav identitetizvede. SFR.I je tako pretvorena u nerealnr,r, ideoloSku tvorevinuunutar koje su se izgleda .jedino realni pokazali interesi oduvania

5 l50

tfa

zuJJuJ-

etnidkih partikularizama koji su iznutra slabili ovu potencijalno jakuzajednicu. Da nije bilo toga, Jugoslavi.ia bi IrroZda postala.jedinstverristori.jski primer formiranja driave na osnovatla Lazliditim oduobidajenih modernih principa politidke dorninacije jedne nacije naddlugirn.

Postoji doduSe i hipoteza" koja dovodi u pitanje etnidku razli-ditost veiine jugoslovenskih naroda obzirom na izrazitu srodnostnj ihovog porekla. Medutim, kulturno-i storij ske razl i ke forrn irane uovom, moLda prvobitno i jedinstvenom, narodu, koje su nastaleusled vekovnih pripadanja njegovih grr-rpa razliditim interesnimsf'erarna, vremenom su proizvele diferencijacijr-r identifikacija i na tajnadin dobile funkciju razliditih etnidkih identiteta. To bi govorilo uprilog konstruktibilnosti i promenljivosti identiteta i nacija, a nenj ihove nepromen ljve datosti.

U svakom sludaju, tokom socijalistidkog petioda, latentnoodrLavana kriza ovih (istorijski prihvaienih) etniciteta, omogucila jeda i posle smrti vrhovnog vode njegove muttiplikacij e zadrLe privi-legije rno6i unutar svojih lokalnih plernena. A kada je politidko--ekonomska kriza sasvim uzdrmala njihove pozicije, udinili su onoza lta je teren vei bio spreman - eksplicirali su razradeno nadelo,,podeli pa vladaj".

Dok je s aspekta stvaranja novih identiteta, u novostvorenimdrLavama nastalim iz razorene Jugoslavije, postalo jedino priihVat-ljivo da se bivSa drLava shvata kao nametnuti balast, dotle ie onimakoji Zele da pokaZu komplementarnu stranu problema, preostalo dakrvavost rata koji je potom usledio istidu kao argument da jejugoslovensko dru5tvo bilo ,,organska celina - da je, dakle, imaloidentitet. Kao da je,,ubijanj e" j ugoslovenske drLav e bi lo simbol idkinuZno da bi njen izgubljeni identitet svima postao odigledan; presvega ne malom broju onih koji su se pogre5no oseiali kaoJugosloveni. Njihovo izigrano poverenje u Jugoslaviju kao drZavu ikao zajednicu pokazalo se kobnim: oko 2 miliona ljudi koji su sebesmatrali Jugoslovenima,bezobzira Sto im to u njihovoj zemlji nijerealno omogu6avalo niSta, ostalo je nakon raspada, ne samo bezsvoje zemlje, nego i bez dela svog identiteta. Pravedi istorijski pre-sedan stvaranjem nacije Muslimana', jugoslovenska drZava je isto-

' Svetozar Stojanovii, 1995. Propast konrunizno i razbijanje Jugoslavije,Fi l ip ViSnji i i IFD'f. Beograd.

52

vrenreno onemoguci la one koj i su veroval i u mogudnost pol i t ickeintegraci je na nivou cel ine, koj i su htel i da budu Jugosloveni uJLrgoslaviji.6 ,,Prava i slobode" sastojali su se u tome Sto su svi nroglida se izja5njavajr.r kako Zele, ali realno biti Jugosloven nije imalovecu teZinu nego bi t i , recimo, zemljanin (dak je uodi kuhninaci je..uredunacionalni h sukoba" postalo nepoZe lj n ije).

Brojne obmane koje je doneo socijalizarn udinile su da sve tone bude toliko dudno, a licemerje sveukupnog politidkog Livotazaklanjalo je ono Sto se zapravo zbiva onemoguiavajuii stvaranje,,kritidne nrase" onih koji bi postali svesni potencijalnih opasnosti ina5li nadina da ih preduprede. Uostalom, danas, kada se tolikorazglaba o uzrocima problerrra, teSko je izbeii ose6aj da nam je, kaodru5tvu, joS mnogo gore. Moguie je da se joS i smanjila ona, zakvantne skokove toliko znadajana, ,,kritidna masa", koja se na dru-Stvenom planu odnosi na ljr.rde, na pojedince svesne da gubitakiluzija ne podrazumeva imanje nadina da se udini neSto na uspo-stavljanju druStvenog identiteta i spremne da te nadine pronadu isprovedu.

Dok se u ve6ini ostalih druStava, manje ili viSe uspeSno, aliipak uporno radi na boljem uoblidenju drZavnih, politidko-ekonom-skih i kulturnih identiteta, pozitivni identitet naSeg druStva i dalje jeizgubljen negde daleko sa vidika. Da nije tako, zar bi se i dalje stalno,,radilo protiv sebe" a potencijalni izvori druitvene obnove, ntate-r i ja lni isupt i ln i , nemil ice iuporno uni5taval i? Zar ne bi uspel i dadeluju oni kojima op5te dobro nije prazna floskula za pokrivanjegramzivosti koji bi vratili poverenje u ljudske vrednosti i vrednostizajednice, kako svojim lidnim primerom, tako idru5tvenim angaZo-vanjem? Zar bi se uporno delovalo protiv budenja i usmeravanjapotencijalno keativnih dru5tvenih energija (kao Sto su bile demon-stracije zbog pokradenih glasova u zimu 96197.), koje se zatiru

i Odrnah nakon raspada drZave ova.,muslimanska naciia" je preimenovana u.,bo5njadku". Verovatno zato Sto je verski kriterijr-rm za promovisanje nacionalnogidentiteta bio neprimeren, takoreii groteskan (izvorno znadenje te redi potide oddudnih slika nadenih u ruSevinama Titove tvrdave u Rirnu. Milan Vujaklija, 1966,Leksikon stranih reii i izraza, Prosveta. Beograd).

6 Ranije sam ukazala na to kako .,...u biv5oj Jugoslaviji... upravo oni ko.ii susebe smatral i Jugoslovenima, od svih rr jenih naroda jedino oni, nisu imali svojepredstavnike u njenoj skupStini". Jelena Duric,. zbornik Interkulturalnost. edB.JakSii . Beoerad. 1995. s.423.

XoFalt?=LL

N

L

5 3

tfa

zuJJuJ-

etnidkih partikularizama koji su iznutra slabili ovu potencijalno jakuzajednicu. Da nije bilo toga, Jugoslavi.ia bi IrroZda postala.jedinstverristori.jski primer formiranja driave na osnovatla Lazliditim oduobidajenih modernih principa politidke dorninacije jedne nacije naddlugirn.

Postoji doduSe i hipoteza" koja dovodi u pitanje etnidku razli-ditost veiine jugoslovenskih naroda obzirom na izrazitu srodnostnj ihovog porekla. Medutim, kulturno-i storij ske razl i ke forrn irane uovom, moLda prvobitno i jedinstvenom, narodu, koje su nastaleusled vekovnih pripadanja njegovih grr-rpa razliditim interesnimsf'erarna, vremenom su proizvele diferencijacijr-r identifikacija i na tajnadin dobile funkciju razliditih etnidkih identiteta. To bi govorilo uprilog konstruktibilnosti i promenljivosti identiteta i nacija, a nenj ihove nepromen ljve datosti.

U svakom sludaju, tokom socijalistidkog petioda, latentnoodrLavana kriza ovih (istorijski prihvaienih) etniciteta, omogucila jeda i posle smrti vrhovnog vode njegove muttiplikacij e zadrLe privi-legije rno6i unutar svojih lokalnih plernena. A kada je politidko--ekonomska kriza sasvim uzdrmala njihove pozicije, udinili su onoza lta je teren vei bio spreman - eksplicirali su razradeno nadelo,,podeli pa vladaj".

Dok je s aspekta stvaranja novih identiteta, u novostvorenimdrLavama nastalim iz razorene Jugoslavije, postalo jedino priihVat-ljivo da se bivSa drLava shvata kao nametnuti balast, dotle ie onimakoji Zele da pokaZu komplementarnu stranu problema, preostalo dakrvavost rata koji je potom usledio istidu kao argument da jejugoslovensko dru5tvo bilo ,,organska celina - da je, dakle, imaloidentitet. Kao da je,,ubijanj e" j ugoslovenske drLav e bi lo simbol idkinuZno da bi njen izgubljeni identitet svima postao odigledan; presvega ne malom broju onih koji su se pogre5no oseiali kaoJugosloveni. Njihovo izigrano poverenje u Jugoslaviju kao drZavu ikao zajednicu pokazalo se kobnim: oko 2 miliona ljudi koji su sebesmatrali Jugoslovenima,bezobzira Sto im to u njihovoj zemlji nijerealno omogu6avalo niSta, ostalo je nakon raspada, ne samo bezsvoje zemlje, nego i bez dela svog identiteta. Pravedi istorijski pre-sedan stvaranjem nacije Muslimana', jugoslovenska drZava je isto-

' Svetozar Stojanovii, 1995. Propast konrunizno i razbijanje Jugoslavije,Fi l ip ViSnji i i IFD'f. Beograd.

52

vrenreno onemoguci la one koj i su veroval i u mogudnost pol i t ickeintegraci je na nivou cel ine, koj i su htel i da budu Jugosloveni uJLrgoslaviji.6 ,,Prava i slobode" sastojali su se u tome Sto su svi nroglida se izja5njavajr.r kako Zele, ali realno biti Jugosloven nije imalovecu teZinu nego bi t i , recimo, zemljanin (dak je uodi kuhninaci je..uredunacionalni h sukoba" postalo nepoZe lj n ije).

Brojne obmane koje je doneo socijalizarn udinile su da sve tone bude toliko dudno, a licemerje sveukupnog politidkog Livotazaklanjalo je ono Sto se zapravo zbiva onemoguiavajuii stvaranje,,kritidne nrase" onih koji bi postali svesni potencijalnih opasnosti ina5li nadina da ih preduprede. Uostalom, danas, kada se tolikorazglaba o uzrocima problerrra, teSko je izbeii ose6aj da nam je, kaodru5tvu, joS mnogo gore. Moguie je da se joS i smanjila ona, zakvantne skokove toliko znadajana, ,,kritidna masa", koja se na dru-Stvenom planu odnosi na ljr.rde, na pojedince svesne da gubitakiluzija ne podrazumeva imanje nadina da se udini neSto na uspo-stavljanju druStvenog identiteta i spremne da te nadine pronadu isprovedu.

Dok se u ve6ini ostalih druStava, manje ili viSe uspeSno, aliipak uporno radi na boljem uoblidenju drZavnih, politidko-ekonom-skih i kulturnih identiteta, pozitivni identitet naSeg druStva i dalje jeizgubljen negde daleko sa vidika. Da nije tako, zar bi se i dalje stalno,,radilo protiv sebe" a potencijalni izvori druitvene obnove, ntate-r i ja lni isupt i ln i , nemil ice iuporno uni5taval i? Zar ne bi uspel i dadeluju oni kojima op5te dobro nije prazna floskula za pokrivanjegramzivosti koji bi vratili poverenje u ljudske vrednosti i vrednostizajednice, kako svojim lidnim primerom, tako idru5tvenim angaZo-vanjem? Zar bi se uporno delovalo protiv budenja i usmeravanjapotencijalno keativnih dru5tvenih energija (kao Sto su bile demon-stracije zbog pokradenih glasova u zimu 96197.), koje se zatiru

i Odrnah nakon raspada drZave ova.,muslimanska naciia" je preimenovana u.,bo5njadku". Verovatno zato Sto je verski kriterijr-rm za promovisanje nacionalnogidentiteta bio neprimeren, takoreii groteskan (izvorno znadenje te redi potide oddudnih slika nadenih u ruSevinama Titove tvrdave u Rirnu. Milan Vujaklija, 1966,Leksikon stranih reii i izraza, Prosveta. Beograd).

6 Ranije sam ukazala na to kako .,...u biv5oj Jugoslaviji... upravo oni ko.ii susebe smatral i Jugoslovenima, od svih rr jenih naroda jedino oni, nisu imali svojepredstavnike u njenoj skupStini". Jelena Duric,. zbornik Interkulturalnost. edB.JakSii . Beoerad. 1995. s.423.

XoFalt?=LL

N

L

5 3

X

'u)lE.o

-L

N

=LL

{Jtlu

zUJ

il-

straholr i apatijom Sto proizlazi iz nenroii? Od r.aznih opcija da sereaguje na uloi koju kontrol iSu ntrai ,ne si le, vel ik i broj i lanovanaSeg drr.rStva bira da.io.i se pridrLrZi; druga veiina da se distancira odnje. al i suviSe mal i broj individua ima vizi ju i sr lelost da se bori zauspostavljanje vrednosti koje bi povratile poveren-je u srn isaokolel<tiva.

Tako dolazimo do ideje drtdtvenog kapitala, merljivog spo-sobnoSiLr r.rdruZivanja koja nastaje iz odnosa poverenia u druStvu i r-rsvim n jegovim grupama. Izuredu najmanje druStvene grupe - poro-dice, i najveie - nacije prostire se domen kojije najvaZnili zil stva-ranje druStvenog kapitala. To je Siroki domen grr-rpa civilrrog druStvacije uniStenje je bilo verovatno najrazornija posledica socijalizr-ua.UniStiv5i sve Sto se naSlo na putu moii upravlj aca drLave (kako uekonom ij i, preduzetniStvu, sindikatima, crkvi, Stampi, dobrovolj nimudruZenjima, tako i u samoj porodici), socijalizam je onemogr-riiorazvoj vitalnih elemenata trZisne ekonornije i stabilne demokratde.

U knjizi Strdar kulturaT, Frensis Fukujama argumentovanopokazuje za5to socijalni kapital treba uvrstiti u rubriku opremljenostijedne nacije resursima. tmplikacije razlidite opremljenosti socijal-nim kapitalom su veoma velike na globalnu podelu rada. Za razlikuod ostalih oblika ljudskog kapitala, socijalni kapital se stvara i pre-nosi pomoir"r kulturnih mehanizama kao Sto su religija, tLadicija iistorijski nastali obidaji. Fukujama pokazuje kako vrednosti tinirtarjedne kulture, i to prevashodno druStvene vrednosti, doprinose eko-noniskoj efikasnosti. ,,Nema raskoraka izmedu zajednice i efika-snosti", naprotiv, ,,najefikasniji mogu postati oni koji obracajupaZnju na zajednicu" (lbid:.42). Budu6i da socijalni kapital, kojijekljudan za meduljudsko poverenje i vaLan za zdravlje ekonomije,ima svoje korene u kulturi, nije paradoksalno Sto kultura postajeoslonac ekonomske efikasnosti (lbid:a3). Medutim, kulture izgra-dene na komunistidkoj ideologiji, tvrdi Fukujama, imaju nizak nivodru5tvenog kapitala koji se ogleda u pomanjkanju mecluljudskogpoverenja.

Presudnu ironiju komunistidke ideologije FLrkujama vidi u nje-nom neLlspehu da elimini5e ljr-rdsku sebidnost. Zaista, svedoci smokako je kod nas ideologija ,,bratstva i jedinstva" posrigla suprotni

' Frensis Fukujama, 1997. Sudar kultura (Poverenje. Druitvene vrline istvaronje prosperiteta), Zavod za ud benil<c i nastavna sr.eclstva. Beograd. str-.4 1.

et 'ekat. U si tuaci j i t rskr-rdice i neprekidnog pr i t iska da se stalnoneiega odridu t jLrdi su postal i v i5e rnater i ja l ist idki nastrojeni a rrranjeproZet i duhom za. jedrr iStva, dok ie nj ihov odnos prenta javnim

stvarima postao cinican. Komunizam je stvor io i lo5e navike, kao Stclsu pasivnost i zavisnost od drZave i gr-rSio je preduzetnidke energije.ldeoloSl<o nametan je kolekt iv izma l jude je zapravo otudi lo od kolek-tiva. Umesto razvilanja dLrha saradnje, uni5tena je kultura dogova-ranja u grupama kao Sto su kontpanije i politi ike partije. Te osobineukoreni le slr se Lr kul turu bivSih kornunist idkih druStava odakle idalje usporavaju proces tranzicije ka dentokratiji i trZiSnoj ekono-miji, jer se navike ugradene u kulturu menjaju sporo. Zbog toga je

Fukr-rjama Ll pravu kad kaZe da sve to spredava intelektualni prista-nak dlanova ovih druStava na reforme u pravcu demokratije ikapitalizma.

Na osnovu kulturnih promena koje se deSavaj u svuda oko nas,vidimo da su kul ture ipak podloZne promenama ida je na nj ih mo-guce uticati politidkirn sredstvima. U tome se krije opasnost, kao Stoje ona koju je donela komLrnistidka ideologija, da bude uniStentradicionalno ukorenjen identitet dt'uStva, ali u tome je rnoZda i nadada 6e se, npr. u na5em druStvu, moii odigrati i pozitivne promene skojima 6e se najzad uspostaviti dru5tveni identitet. Raditi na tirnpromenama, znadi raditi na stvaranju moralne zajednice koja ie ulitinjenim dlanovima odledeni nivo poverenja, jer nivo jedne kr"rlturevarira zavisno od etike koja naglaSava imperativ po5tenja i dobrona-mernosti prema zajednici koji odreduje stepen medLrliLtdskogpoverenja. U uspeSnim druSfvima, tradicionalni religijski il i etidkisistemi dine glavne institucionalne izvore kulture dobrog pona5anja.Za neuspeSna dru5tva, ideja je da se takvi sistemi stvore.

Obnavljajudi Veberovu ideju da druStveno poverenje, madaistorijski nastalo iz religijskih obidaja, a ne iz racionalnil 'r kalku-lacija, uslovljava ekonomske dispozicije dru5tva i njegov-u sveu-kupnu dobrobit, Fukujama nam otkrivajedan Veberov teksto, koji je

za naie vreme izuzetno vaZan. U njernu Veber istide da, pored predu-zetnidkih, individualnih vrlina, kao Sto su radinost, Stedljivost,racionalnost, inovativnost i spremnost na rizik, postoji i niz vrlina,

t 'fekst pod nazivonr ..Protestantske sekte i dtrh kapitalizma'', objavljen uknf izi: Weber. Max. 1946. From LIax Wbber: Essalts in Sociolog,-, Nerv York: OxfbrdIJniversit ] Press (Fuku jama, I 997::55 ).

54 5 5

X

'u)lE.o

-L

N

=LL

{Jtlu

zUJ

il-

straholr i apatijom Sto proizlazi iz nenroii? Od r.aznih opcija da sereaguje na uloi koju kontrol iSu ntrai ,ne si le, vel ik i broj i lanovanaSeg drr.rStva bira da.io.i se pridrLrZi; druga veiina da se distancira odnje. al i suviSe mal i broj individua ima vizi ju i sr lelost da se bori zauspostavljanje vrednosti koje bi povratile poveren-je u srn isaokolel<tiva.

Tako dolazimo do ideje drtdtvenog kapitala, merljivog spo-sobnoSiLr r.rdruZivanja koja nastaje iz odnosa poverenia u druStvu i r-rsvim n jegovim grupama. Izuredu najmanje druStvene grupe - poro-dice, i najveie - nacije prostire se domen kojije najvaZnili zil stva-ranje druStvenog kapitala. To je Siroki domen grr-rpa civilrrog druStvacije uniStenje je bilo verovatno najrazornija posledica socijalizr-ua.UniStiv5i sve Sto se naSlo na putu moii upravlj aca drLave (kako uekonom ij i, preduzetniStvu, sindikatima, crkvi, Stampi, dobrovolj nimudruZenjima, tako i u samoj porodici), socijalizam je onemogr-riiorazvoj vitalnih elemenata trZisne ekonornije i stabilne demokratde.

U knjizi Strdar kulturaT, Frensis Fukujama argumentovanopokazuje za5to socijalni kapital treba uvrstiti u rubriku opremljenostijedne nacije resursima. tmplikacije razlidite opremljenosti socijal-nim kapitalom su veoma velike na globalnu podelu rada. Za razlikuod ostalih oblika ljudskog kapitala, socijalni kapital se stvara i pre-nosi pomoir"r kulturnih mehanizama kao Sto su religija, tLadicija iistorijski nastali obidaji. Fukujama pokazuje kako vrednosti tinirtarjedne kulture, i to prevashodno druStvene vrednosti, doprinose eko-noniskoj efikasnosti. ,,Nema raskoraka izmedu zajednice i efika-snosti", naprotiv, ,,najefikasniji mogu postati oni koji obracajupaZnju na zajednicu" (lbid:.42). Budu6i da socijalni kapital, kojijekljudan za meduljudsko poverenje i vaLan za zdravlje ekonomije,ima svoje korene u kulturi, nije paradoksalno Sto kultura postajeoslonac ekonomske efikasnosti (lbid:a3). Medutim, kulture izgra-dene na komunistidkoj ideologiji, tvrdi Fukujama, imaju nizak nivodru5tvenog kapitala koji se ogleda u pomanjkanju mecluljudskogpoverenja.

Presudnu ironiju komunistidke ideologije FLrkujama vidi u nje-nom neLlspehu da elimini5e ljr-rdsku sebidnost. Zaista, svedoci smokako je kod nas ideologija ,,bratstva i jedinstva" posrigla suprotni

' Frensis Fukujama, 1997. Sudar kultura (Poverenje. Druitvene vrline istvaronje prosperiteta), Zavod za ud benil<c i nastavna sr.eclstva. Beograd. str-.4 1.

et 'ekat. U si tuaci j i t rskr-rdice i neprekidnog pr i t iska da se stalnoneiega odridu t jLrdi su postal i v i5e rnater i ja l ist idki nastrojeni a rrranjeproZet i duhom za. jedrr iStva, dok ie nj ihov odnos prenta javnim

stvarima postao cinican. Komunizam je stvor io i lo5e navike, kao Stclsu pasivnost i zavisnost od drZave i gr-rSio je preduzetnidke energije.ldeoloSl<o nametan je kolekt iv izma l jude je zapravo otudi lo od kolek-tiva. Umesto razvilanja dLrha saradnje, uni5tena je kultura dogova-ranja u grupama kao Sto su kontpanije i politi ike partije. Te osobineukoreni le slr se Lr kul turu bivSih kornunist idkih druStava odakle idalje usporavaju proces tranzicije ka dentokratiji i trZiSnoj ekono-miji, jer se navike ugradene u kulturu menjaju sporo. Zbog toga je

Fukr-rjama Ll pravu kad kaZe da sve to spredava intelektualni prista-nak dlanova ovih druStava na reforme u pravcu demokratije ikapitalizma.

Na osnovu kulturnih promena koje se deSavaj u svuda oko nas,vidimo da su kul ture ipak podloZne promenama ida je na nj ih mo-guce uticati politidkirn sredstvima. U tome se krije opasnost, kao Stoje ona koju je donela komLrnistidka ideologija, da bude uniStentradicionalno ukorenjen identitet dt'uStva, ali u tome je rnoZda i nadada 6e se, npr. u na5em druStvu, moii odigrati i pozitivne promene skojima 6e se najzad uspostaviti dru5tveni identitet. Raditi na tirnpromenama, znadi raditi na stvaranju moralne zajednice koja ie ulitinjenim dlanovima odledeni nivo poverenja, jer nivo jedne kr"rlturevarira zavisno od etike koja naglaSava imperativ po5tenja i dobrona-mernosti prema zajednici koji odreduje stepen medLrliLtdskogpoverenja. U uspeSnim druSfvima, tradicionalni religijski il i etidkisistemi dine glavne institucionalne izvore kulture dobrog pona5anja.Za neuspeSna dru5tva, ideja je da se takvi sistemi stvore.

Obnavljajudi Veberovu ideju da druStveno poverenje, madaistorijski nastalo iz religijskih obidaja, a ne iz racionalnil 'r kalku-lacija, uslovljava ekonomske dispozicije dru5tva i njegov-u sveu-kupnu dobrobit, Fukujama nam otkrivajedan Veberov teksto, koji je

za naie vreme izuzetno vaZan. U njernu Veber istide da, pored predu-zetnidkih, individualnih vrlina, kao Sto su radinost, Stedljivost,racionalnost, inovativnost i spremnost na rizik, postoji i niz vrlina,

t 'fekst pod nazivonr ..Protestantske sekte i dtrh kapitalizma'', objavljen uknf izi: Weber. Max. 1946. From LIax Wbber: Essalts in Sociolog,-, Nerv York: OxfbrdIJniversit ] Press (Fuku jama, I 997::55 ).

54 5 5

xa)

,alx.I=LL

Nod

E.:)

zulJLU-

poput: po5tenla, pouzdanosti, kooper.ativnosti i odgovornosti, kojesu po svojoj prirodi druitvene. Zna(.ajan ef'ekat protestantizrna nije,dakle, sarno u stavarnju radne etike, nego takocle razvijanje drLr5tve-n ih vr l ina. Pr ipadnic i protesrantsk ih sekt i n isLr b i l i spot ja pr is i l jen i dase drZe vrednosti svoje ne-etablirane crkve. Oni su te vrednostidobrovoljno, i zato veol'na duboko, interiorizovali. To je udvrsti lonjihovu koheziju, koja je posluZila i u svetu poslovnih transakcijalco.ie su u velikoj ureri zasnovane na poverelrju. Za razlikn odindividualnih vrl ina, znadajnih za preduzetnistvo, clrustvene vrl inekoje podstidLr socijabiInost i organizovanje druStvenih promena, nisr-.dovoljno razmatrane u l iteraturi. Zbog togaje valnaovaFukujarninaknj iga sa mnoStvor l pr i rnera ia lgurrenata u pr i log uvereniu da su,,dru5tvene vrl ine pretpostavka za razvoj individualnih vrl ina, kaoSto je radna etika, poSto se ona moZe najbolje gajit i u kontekstupostojanja dvlstih grupa koje se razvijaju u dru5tvima sa visokimnivoom druStvene solidarnosti" (lbid:58).

Kada se zapitano: gde smo mi u svemu tome, preostaje namda slegnemo ramenima, i l i odmahnemo rukom. preostaje nam,dakle, da gestovima izrazitno koiiko smo se mi. kao dru5tvo. dalekoudatji l i od toga. Za opravdanje rnoZemo Sto-ita reii o loSim uslo-vima, nepovoljnim okolnostima, izolacij i , teSkoj situacij i . Medutimosnovni problern je unutra5nj i. Odnosno, problem je u tome Sto su,seprepoznatljive druStvene vrednosti, koje su pretpostavka koldkti-vnog identiteta, izgubile iz institucija dru5tva. Zato jete5ko odekivatida individue internalizuju vrednosti kolektiva, da budu usmerene naop5te dobro. Sa izgubljenim poverenjem u institucije, izgubljeno je i(o)se6anje da je op5te dobro, Lrstvari, ujedinjLrjuia pretpostavkaostvarivanja celokupnog mnoStva razliditrh pojedinadnih interesa iprincip uskladivanja individualnih uloga u kolektivu. Urnesto toga, idalje, kao nekad u bivSoj drZavi, nametanje kolektivizrna potirevrednosti kolektiva. I dalje se zloupotrebljava autoritet i dominiravlastoljublje tamo gde bi trebalo da se iznutra on-roguii prepoznava-nje opravdane druStvene hijerarhije. I daije se proklamuju dru5tvenevrednosti koje se ne primenjuju, jer njihovo medijsko propagiranjeomogucava vlasti da izbegne brutalno nasil je - ona manipuli5eidentifikacijom dlanova dru5tva podstiduii ih na Sizofrenu interiori-zaciju proklamovanih iluzija. Metode su dovoljno oprobane u .,komu-nistidkim iskr"rstvima", a socijalna psihologija ih je i eksperimentalno

potvrd i la . Manipr"r lac i ja kole l<t ivn int nesvesnirn delotvolna je bezsumnje - i dalle, naZalost, najce56e kobno. Veiina nije ni svesrra danaseda, dok su oni ko j i su io le svesni izgubi l i povelenje Lr raznekonstrr-rkci. je .,kolektivnih identiteta". Zato se nedostatak kolektiv-nog identiteta popr"rnjava simulakrr-Lniura kolektivizma - nekadaklasnom, sada nacionalnorr identif i l<acijorl. Razlike uredju njirnapostoje, ali i sl idnosti su upadlj ive.

Sa raspadom jugoslovenskih zemalja, u retorici medijskepropagande forsirao se ,,nacionalni identitet" kao najvaZnij i oblikkolektivne identi f i kacije. Na Zalost, nac ional izrn i takode dom ini raj ui na globalnom planu. Nove, ,,postrnodelne" ideje nisir ukinr-rlerealnu snagu hipostazirane nacije, narocito u nerazvijenirn dn-r-3tvima u koja su zapadne zernlje izyezle moderni ideal jedinstvene

nacije-drZave utiduii da Sirom sveta nacionalizmi dobiju popu-larnost i demonstriraju svoju eksplozivnu moi. Uostalom, ,,naci-onalna budenja" i brojni etnidki protesti imaju svoje korene u dugojtradicij i etnidkih vrednosti, mnogo duZoj od trajanja modernogsveta. No, tek sa modernim birokratizovanim drZavnim sistemimasekularnog doba, nacionalna identifikacija je dobila zastra5uju6izamah, koji je joS viSe pojadan tehnolo5kim progresom odnose6i uratnim razaranjima blojne neduZne Zrtve. U politidkom ustrojstvr,rsveta, nacija je osnosvno nadelo vladavine i fokus socijalne i eko-nomske aktivnosti; ona je kriteri jum kulture i ,, identiteta". Od Dir-kema, koji je identif ikovao druStvo s nacijom, a naciju s idealimakolektiva, svi aspekti dru5tvenog Zivota integrisani su kao kolektivnoudestvovanje u zajednidkoj sudbini nacije. To objaSnjava strah da bidezintegracija mita o dru5tvr-r-kao-naciji dovela do dezintegracijesamog druStva, po5to bi ga ostavila bez nacionalnog identiteta.

U ovoj zemlji, nakon svega 5to se dogodilo na izrnaku veka,nije jasno kako uspostaviti kolektivni identitet? Kako vratit i pove-renje u mogu6nost ostvarenja zajednice, nacionalne ili, pak, gra-danske koja bi dozvoli la da individualne razlike nadju svoje mesto ukolektivu? Takozvano,,postkomunistidko" konstruisanje nacional-nog identiteta dalo je mnogo kontraefekata. Uni5tena je drLava,oslabljeno dru5vo. Nije ostalo ni5ta na demu bi kolektivni identitetmogao da se izgradi. Narod je sit praznih prida, a mnogo je gladnihstomaka kratkovidih u donoSenju odluka. Kolektivni izlaz iz ovogzadaranog kruga se ne vidi, izmedu ostalog i zato Sto nema ni

56 5 7

xa)

,alx.I=LL

Nod

E.:)

zulJLU-

poput: po5tenla, pouzdanosti, kooper.ativnosti i odgovornosti, kojesu po svojoj prirodi druitvene. Zna(.ajan ef'ekat protestantizrna nije,dakle, sarno u stavarnju radne etike, nego takocle razvijanje drLr5tve-n ih vr l ina. Pr ipadnic i protesrantsk ih sekt i n isLr b i l i spot ja pr is i l jen i dase drZe vrednosti svoje ne-etablirane crkve. Oni su te vrednostidobrovoljno, i zato veol'na duboko, interiorizovali. To je udvrsti lonjihovu koheziju, koja je posluZila i u svetu poslovnih transakcijalco.ie su u velikoj ureri zasnovane na poverelrju. Za razlikn odindividualnih vrl ina, znadajnih za preduzetnistvo, clrustvene vrl inekoje podstidLr socijabiInost i organizovanje druStvenih promena, nisr-.dovoljno razmatrane u l iteraturi. Zbog togaje valnaovaFukujarninaknj iga sa mnoStvor l pr i rnera ia lgurrenata u pr i log uvereniu da su,,dru5tvene vrl ine pretpostavka za razvoj individualnih vrl ina, kaoSto je radna etika, poSto se ona moZe najbolje gajit i u kontekstupostojanja dvlstih grupa koje se razvijaju u dru5tvima sa visokimnivoom druStvene solidarnosti" (lbid:58).

Kada se zapitano: gde smo mi u svemu tome, preostaje namda slegnemo ramenima, i l i odmahnemo rukom. preostaje nam,dakle, da gestovima izrazitno koiiko smo se mi. kao dru5tvo. dalekoudatji l i od toga. Za opravdanje rnoZemo Sto-ita reii o loSim uslo-vima, nepovoljnim okolnostima, izolacij i , teSkoj situacij i . Medutimosnovni problern je unutra5nj i. Odnosno, problem je u tome Sto su,seprepoznatljive druStvene vrednosti, koje su pretpostavka koldkti-vnog identiteta, izgubile iz institucija dru5tva. Zato jete5ko odekivatida individue internalizuju vrednosti kolektiva, da budu usmerene naop5te dobro. Sa izgubljenim poverenjem u institucije, izgubljeno je i(o)se6anje da je op5te dobro, Lrstvari, ujedinjLrjuia pretpostavkaostvarivanja celokupnog mnoStva razliditrh pojedinadnih interesa iprincip uskladivanja individualnih uloga u kolektivu. Urnesto toga, idalje, kao nekad u bivSoj drZavi, nametanje kolektivizrna potirevrednosti kolektiva. I dalje se zloupotrebljava autoritet i dominiravlastoljublje tamo gde bi trebalo da se iznutra on-roguii prepoznava-nje opravdane druStvene hijerarhije. I daije se proklamuju dru5tvenevrednosti koje se ne primenjuju, jer njihovo medijsko propagiranjeomogucava vlasti da izbegne brutalno nasil je - ona manipuli5eidentifikacijom dlanova dru5tva podstiduii ih na Sizofrenu interiori-zaciju proklamovanih iluzija. Metode su dovoljno oprobane u .,komu-nistidkim iskr"rstvima", a socijalna psihologija ih je i eksperimentalno

potvrd i la . Manipr"r lac i ja kole l<t ivn int nesvesnirn delotvolna je bezsumnje - i dalle, naZalost, najce56e kobno. Veiina nije ni svesrra danaseda, dok su oni ko j i su io le svesni izgubi l i povelenje Lr raznekonstrr-rkci. je .,kolektivnih identiteta". Zato se nedostatak kolektiv-nog identiteta popr"rnjava simulakrr-Lniura kolektivizma - nekadaklasnom, sada nacionalnorr identif i l<acijorl. Razlike uredju njirnapostoje, ali i sl idnosti su upadlj ive.

Sa raspadom jugoslovenskih zemalja, u retorici medijskepropagande forsirao se ,,nacionalni identitet" kao najvaZnij i oblikkolektivne identi f i kacije. Na Zalost, nac ional izrn i takode dom ini raj ui na globalnom planu. Nove, ,,postrnodelne" ideje nisir ukinr-rlerealnu snagu hipostazirane nacije, narocito u nerazvijenirn dn-r-3tvima u koja su zapadne zernlje izyezle moderni ideal jedinstvene

nacije-drZave utiduii da Sirom sveta nacionalizmi dobiju popu-larnost i demonstriraju svoju eksplozivnu moi. Uostalom, ,,naci-onalna budenja" i brojni etnidki protesti imaju svoje korene u dugojtradicij i etnidkih vrednosti, mnogo duZoj od trajanja modernogsveta. No, tek sa modernim birokratizovanim drZavnim sistemimasekularnog doba, nacionalna identifikacija je dobila zastra5uju6izamah, koji je joS viSe pojadan tehnolo5kim progresom odnose6i uratnim razaranjima blojne neduZne Zrtve. U politidkom ustrojstvr,rsveta, nacija je osnosvno nadelo vladavine i fokus socijalne i eko-nomske aktivnosti; ona je kriteri jum kulture i ,, identiteta". Od Dir-kema, koji je identif ikovao druStvo s nacijom, a naciju s idealimakolektiva, svi aspekti dru5tvenog Zivota integrisani su kao kolektivnoudestvovanje u zajednidkoj sudbini nacije. To objaSnjava strah da bidezintegracija mita o dru5tvr-r-kao-naciji dovela do dezintegracijesamog druStva, po5to bi ga ostavila bez nacionalnog identiteta.

U ovoj zemlji, nakon svega 5to se dogodilo na izrnaku veka,nije jasno kako uspostaviti kolektivni identitet? Kako vratit i pove-renje u mogu6nost ostvarenja zajednice, nacionalne ili, pak, gra-danske koja bi dozvoli la da individualne razlike nadju svoje mesto ukolektivu? Takozvano,,postkomunistidko" konstruisanje nacional-nog identiteta dalo je mnogo kontraefekata. Uni5tena je drLava,oslabljeno dru5vo. Nije ostalo ni5ta na demu bi kolektivni identitetmogao da se izgradi. Narod je sit praznih prida, a mnogo je gladnihstomaka kratkovidih u donoSenju odluka. Kolektivni izlaz iz ovogzadaranog kruga se ne vidi, izmedu ostalog i zato Sto nema ni

56 5 7

xo

alE.

9=LT

No=L!

tl

zUJJL!-

dovoljno individr,ra na svor-rl identitetu koje bi udinile potreban naporda pokrenu pfomene na bol je. Spol. jaSnje okolnost i , odnosno neza-dovol istvo nj ima, oci to nisr"r dovol. ian podst icai . Malo ko nalazi l idnesnage da brine o op5tem dobrr.r. Malo.ie onih koj ima zbog op5te bedenije pao mrak na odi da bi rnogli da vide da je nada za svakogponaosob u tome da svima zajedno bude bolje. Neuviclarrje ove..trivijalne dinjenice" je, naZalost, realnost na5eg drr"r5tva, stvarnostizgubljenog kolektivnog identiteta.

Buduci da druStvene vr l ine i soci iabi lnost ne nastaju spon-tano, vei zavise od prethodnih navika koje se prenose tradicijorndru5tvenih vrednosti i normi, naSern druStvu je potrebno pre svega dase te navike pocnu uspostavljati, da bi kasnije, eventualno, postaletradicija i doprinele prepoznavanju telosa istorije koji se, poFukujami, ogleda u uspehu trZiSne i denokratske politike. Preduslovr-rspeha je dluStveni kapital, odnosno, poverenje na kome se zasnivaorganizacija, saradnja i sve ono Sto dini zdlavu ekonomiju druStvakoja je neophodan realan temelj njegovog identiteta.

Ukoliko bi se u ovom smislu izvele konsekvence Fukuja-minih interpretacija, ne samo Vebera, nego i Hegela, i ako bi sekrajem istoLije oznadilo vreme uspostavljenih identiteta, to ipak ne bibio kraj pride. Jer, mada bi svaki identitet trebalo da se zasniva nainteglaciji univerzalnih vrednosti, svaki po sebi mora da es,tanejedinstvena i neponovlj iva su5tina. I(ao takav, svaki identitetldblrnojedan od izrazaraznovrsnih oblidja duha koji se manifestuje u svetu.Zato modeli identiteta nisu moguci. Mogu6i su modeli identifikacijai oni se prirnenjuju kao vrednosti ko.ie teZimo da prihvatimo iinkorporiramo u identitet. Manje ili vi5e uspeSno i naZalost, destoprividno, jer i na individualnom i na kolektivnour planu negativnesile utidu da se identitet gubi. Ono Sto moZe da pomogne da se te silesavladavaju je stalna svest o identitetu i vrednostima koje onpretpostavlja. Meclutim, treba imati na umu da identitet nije kapitalkoji se definitivno stide. Naprotiv, dim ga podnemo podrazumevativerovatno je da se on gubi. Zato ga treba stalno iznova potvrdivati,ba5 kao i poverenje.

Lileratttrct

Belnstein. Richard J.1992.The .\iev, (-onstclation, The MIT Press. Cam-bridge, Massachusetts

Duric, Jelerra. 1995. u zbolniku lnterkulturalnr.r.rl, ed B.JakSii, Beograd.

Fukrtyanra, Francis. 1997. Sudur kulturu (Pot'erenje. Druitvene vrline isttlaranje prosperiteta), Zavod za udZbenike i nastavna sredstva,Beograd.

Go l ubovid, Zagorka. 1 988. Krl:a i d e n t i t e tu s ttt' r'e me n og.i tr go s l ov e ns ko g

dru|h,a, Fil ip ViSnjid, Beograd.

SarnaldZic, Slobodan. 1994. Printdno:aiednicct i demoleratiia, Institut za

evropske studije, Beograd.

Stojanovic, Svetozar. 1995. Propast komuni:ma i razbiianie Jugoslc;iie,Fil ip Vi5njid i IFDI Beograd.

Weber, Max. 1946. From Mlax Weber; Essa)'s in Sociologl', Oxford Uni-versity Press, New York.

Jelena Duric

SEARCHING FOR IDENTITYSummary

This text. tirstly, considers the meaning ofthe concept ofidentity in relation

to tlre related notion ofidentification. Fu;ther, the irnportance is stressed ofthe real-

ization of values fbr. the integration of individual identity, and, analogorrsly. collec-

tive one. The history ofthe Yugoslav society is an example ofhorv failure to realizevalues results in the loss ofidentity. Finally, the nreaning ofsocial valttes are emplta-

sized as the basic indicators ofthe level ofcollective identities and gLrides fbr their es-

tablislrment.Kelt words: ldentity, identification. social values, trust.

5 8 59

xo

alE.

9=LT

No=L!

tl

zUJJL!-

dovoljno individr,ra na svor-rl identitetu koje bi udinile potreban naporda pokrenu pfomene na bol je. Spol. jaSnje okolnost i , odnosno neza-dovol istvo nj ima, oci to nisr"r dovol. ian podst icai . Malo ko nalazi l idnesnage da brine o op5tem dobrr.r. Malo.ie onih koj ima zbog op5te bedenije pao mrak na odi da bi rnogli da vide da je nada za svakogponaosob u tome da svima zajedno bude bolje. Neuviclarrje ove..trivijalne dinjenice" je, naZalost, realnost na5eg drr"r5tva, stvarnostizgubljenog kolektivnog identiteta.

Buduci da druStvene vr l ine i soci iabi lnost ne nastaju spon-tano, vei zavise od prethodnih navika koje se prenose tradicijorndru5tvenih vrednosti i normi, naSern druStvu je potrebno pre svega dase te navike pocnu uspostavljati, da bi kasnije, eventualno, postaletradicija i doprinele prepoznavanju telosa istorije koji se, poFukujami, ogleda u uspehu trZiSne i denokratske politike. Preduslovr-rspeha je dluStveni kapital, odnosno, poverenje na kome se zasnivaorganizacija, saradnja i sve ono Sto dini zdlavu ekonomiju druStvakoja je neophodan realan temelj njegovog identiteta.

Ukoliko bi se u ovom smislu izvele konsekvence Fukuja-minih interpretacija, ne samo Vebera, nego i Hegela, i ako bi sekrajem istoLije oznadilo vreme uspostavljenih identiteta, to ipak ne bibio kraj pride. Jer, mada bi svaki identitet trebalo da se zasniva nainteglaciji univerzalnih vrednosti, svaki po sebi mora da es,tanejedinstvena i neponovlj iva su5tina. I(ao takav, svaki identitetldblrnojedan od izrazaraznovrsnih oblidja duha koji se manifestuje u svetu.Zato modeli identiteta nisu moguci. Mogu6i su modeli identifikacijai oni se prirnenjuju kao vrednosti ko.ie teZimo da prihvatimo iinkorporiramo u identitet. Manje ili vi5e uspeSno i naZalost, destoprividno, jer i na individualnom i na kolektivnour planu negativnesile utidu da se identitet gubi. Ono Sto moZe da pomogne da se te silesavladavaju je stalna svest o identitetu i vrednostima koje onpretpostavlja. Meclutim, treba imati na umu da identitet nije kapitalkoji se definitivno stide. Naprotiv, dim ga podnemo podrazumevativerovatno je da se on gubi. Zato ga treba stalno iznova potvrdivati,ba5 kao i poverenje.

Lileratttrct

Belnstein. Richard J.1992.The .\iev, (-onstclation, The MIT Press. Cam-bridge, Massachusetts

Duric, Jelerra. 1995. u zbolniku lnterkulturalnr.r.rl, ed B.JakSii, Beograd.

Fukrtyanra, Francis. 1997. Sudur kulturu (Pot'erenje. Druitvene vrline isttlaranje prosperiteta), Zavod za udZbenike i nastavna sredstva,Beograd.

Go l ubovid, Zagorka. 1 988. Krl:a i d e n t i t e tu s ttt' r'e me n og.i tr go s l ov e ns ko g

dru|h,a, Fil ip ViSnjid, Beograd.

SarnaldZic, Slobodan. 1994. Printdno:aiednicct i demoleratiia, Institut za

evropske studije, Beograd.

Stojanovic, Svetozar. 1995. Propast komuni:ma i razbiianie Jugoslc;iie,Fil ip Vi5njid i IFDI Beograd.

Weber, Max. 1946. From Mlax Weber; Essa)'s in Sociologl', Oxford Uni-versity Press, New York.

Jelena Duric

SEARCHING FOR IDENTITYSummary

This text. tirstly, considers the meaning ofthe concept ofidentity in relation

to tlre related notion ofidentification. Fu;ther, the irnportance is stressed ofthe real-

ization of values fbr. the integration of individual identity, and, analogorrsly. collec-

tive one. The history ofthe Yugoslav society is an example ofhorv failure to realizevalues results in the loss ofidentity. Finally, the nreaning ofsocial valttes are emplta-

sized as the basic indicators ofthe level ofcollective identities and gLrides fbr their es-

tablislrment.Kelt words: ldentity, identification. social values, trust.

5 8 59