Olimpijska revija broj 38

Member of Press Publishing Group

JUN 2012. � Broj 38

London callingLondon calling20 dana do po~etka 113 srpskih sportista20 dana do po~etka 113 srpskih sportista

30. OLIMPIJSKE IGRE30. OLIMPIJSKE IGRE

ZA OLIMPIJSKU REVIJU GOVORE I PI[U:

ZA OLIMPIJSKU REVIJU GOVORE I PI[U:

Vlade DivacVlade Divac

Milo{ Niki}Milo{ Niki}

Marko Nicovi}Marko Nicovi}Aca SeltikAca SeltikVuk Bojovi}Vuk Bojovi}Alisa Mari}Alisa Mari}

Dejan Cuki}Dejan Cuki} Ceca Kiti}Ceca Kiti}

@arko Ze~evi}@arko Ze~evi}

Miroslav Ili}Miroslav Ili}Dragan Nikoli}Dragan Nikoli} Jovan Memedovi}Jovan Memedovi}

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Boòvi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Stigli smo pred vrata Londona. Nikadu ve}em broju, nikad u boljem raspolo-ènju. Dok ovo pi{em znamo da }e Sr-

biju predstavljati 113 sportista u 15 sportova.

Zadovoljni? Svakako i vi{e od toga. Sve ono {to smozamislili 2009. sada dobija konkretne obrise. Planiralismo 80-90 takmi~ara, vremenom je taj broj rastao, dabi do{ao do cifre koja nas ~ini ponosnim, ambicioznimi nestrpljivim.

Ponosni? Ko ne bi bio. Srbija je u vremenima finan-sijske krize, koja je zahvatila ~itav svet, traìla i na{lana~in da sportistima omogu}i odgovaraju}e uslove zarad. Sa prijateljima, partnerima, ~lanovima sponzor-skog pula „Zajedno za London“ uradili smo sve {to jebilo u na{im mogu}nostima i uspeli smo da sportisti-ma obezbedimo ono {to oni zasluùju. Neko }e re}i daje moglo i bolje. Vrlo verovatno, jer uvek moè bolje iuvek teìmo boljem, ali zadovoljni smo postignutim ito je velika stvar.

Ambiciozni? Sa pravom, za{to da ne. Svaki plasman,svako ostvareno odli~je i izborena norma u konkuren-ciji svetskih asova daju nam pravo da se nadamo i ve-rujemo. Vode}i smo u regionu po broju u~esnika naOlimpijskim igrama. Dolazimo sa nekoliko pojedinacai ekipa pred kojima se svet klanja.

Nestrpljivi? Naravno, ko ne bi bio. London i Olimpij-ske igre }e mnogima biti kruna karijere. Igrao sam u Seu-lu i Atlanti. Znam kakav je ose}aj i sportistima mogu sa-mo da poru~im da uìvaju u svakom svom olimpijskomtrenutku. Neka uìvaju u svakom me~u i u svakoj borbi.U~e{}e na Igrama ostaje u se}anju ~itavog ìvota.

êsto se ovih dana prave ankete, izbacuju prognoze,traè favoriti. Ne}e biti lako sti}i do odli~ja i ne}e bitilako na{im sportistima da ostvare ono ka ~emu teè,jer u Londonu ne}e biti slabih protivnika, a svaki spo-rtista ìvi za to da se popne na pobedni~ko postolje. Za-to je za na{e sportiste danas najva`nije da se oslobodepritiska javnosti i o~ekivanja gra|ana. Bi}e im sasvimdovoljan pritisak koji su sebi nametnuli pobedama imedaljama. Mi moramo da budemo tu da verujmo unjih, da navijamo, da ih svim srcem podrìmo.

U proteklom periodu smo prokrstarili Srbijom. Deci smopredstavljali olimpijske vrednosti, u~ili ih sportskim na-~elima, prenosili iskustva sa ranijih Olimpijskih igara. Satim saznanjima }e biti u prilici da sada posmatraju i prak-su, u~e{}e svetskih velikana na najve}em takmi~enju. Ha-jde da verujemo da }e na{i olimpijski ~asovi, poja~ani TVprenosima sa Igara biti mamac mnogim klincima da po-èle da budu poput starih i novih sportskih zvezda.

Igre nisu samo takmi~enje. U pozadini su biznis i ma-rketing, dugotrajan naporan rad kako MOK, tako i na-cionalnih komiteta. I sve je to u funkciji takmi~enja.Letnje olimpijske igre su doga|aj koji sa naslovnih stra-na potiskuje ratove, politi~ke sukobe, finansijske pro-bleme. Kao u staroj Gr~koj kada je u vreme takmi~enjasve stajalo, tako i danas u modernom vremenu sportje u tih 15-20 dana tema broj jedan.

Ako Srbija ~esto kaè da je sport njen najbolji proi-zvod, ako se doda da su sportisti najbolji ambasadori,za{to da ne o~ekujemo da }emo u poslednjim danimajula i prvoj polovini avgusta imati razloga za ponos.

Srpska olimpijska knjiga bi}e ispisana novim strani-cama. Bi}e radosti, mogu}e i neko razo~aranje, ali sveje to sport. Ciljamo stotu medalju, ali smo uvereni dase na{i sportisti ne}e tu zaustaviti. Za to je potrebna ve-ra u sebe, koncentracija, mirno}a, odanost poslu, na-ravno malo sportske sre}e, ali i velika èlja i re{enost.Siguran sam da to na{i sportisti imaju. Najva`nije je daosete atmosferu zajedni{tva, duh pripadnosti istom ci-lju, dostojnom predstavljanju i sebe i zemlje iz koje do-laze i da jedni drugima budu najve}a podr{ka. Ako utome uspemo onda }emo, kada se sve zavr{i, ponosnopogledati jedni druge, ~estitati i re}i da idemo dalje.

Jednom sam ve} rekao da Rio de @aneiro nije tako da-leko kao {to se ~ini. Mi smo pre ~etiri godine po~eli veli-ki projekat. Proleteo je kao tren. Sada, sa novim iskustvi-ma, mirnije ~ekamo godine pred sobom. U me|uvreme-nu uìvajmo u Londonu. To su zasluìli sportisti, trene-ri, ~lanovi olimpijske porodice i iznad svega srpski narod,bez ~ije podr{ke se ne bi stizalo do velikih rezultata.

Uìvajmo, drìmo pesnice i verujmou Tim Srbije!

nedelja

Ponosni? Ko ne bi bio.Srbija je u vremenimafinansijske krize, kojaje zahvatila ~itav svet,traìla i na{la na~in dasportistima omogu}iodgovaraju}e usloveza rad

Ambiciozni? Sa pra-vom, za{to da ne.Dolazimo sa nekolikopojedinaca i ekipapred kojima se svetklanja

Nestrpljivi? Naravno.Igrao sam u Seulu iAtlanti. Znam kakavje ose}aj i sportisti-ma mogu samo daporu~im da uìvaju usvakom svom olimpi-jskom trenutku

Igre nisu samo tak-mi~enje. U pozadinisu biznis i marketing,dugotrajan naporanrad kako MOK, tako inacionalnih komiteta

Po broju sportista na Igrama u Londonu prvi smo u regionu

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija 2012. jun

RE^ SPORTISTA

Intervju Milo{ Niki}

I najve}i Crnogorcime podràvaju�Prilaze mi da mi ~estitaju, da me podrè, ohrabre i svi kaùda sam napravio ispravan potez, doneo pravu odluku kadasam kao ro|eni Budvanin odlu~io da igram za Srbiju. I jesam

Kada je 2006. godine, po razdvajanjuSrbije i Crne Gore, Budvanin Milo{Niki} odlu~io da igra za „orlove“, bi-lo je jasno da je na{a odbojka dobilapravog naslednika Vanje Grbi}a.

Fantasti~ni prima~ servisa ponikao je u Bu-dvanskoj rivijeri i posle samo jedne sezone na-stavio da gradi karijeru u inostranstvu, a pro-{le godine bio je jedan od vode}ih igra~a u ~etiIgora Kolakovi}a, koja se okitila titulom prva-ka Evrope.

Do Londona najbolji tim na kontinentu mo-rao je da ide zaobilaznim putem, ~ak preko To-kija i kvalifikacionog turnira na Dalekom isto-ku, gde je ponovo Niki} blistao u dresu nacio-nalnog tima Srbije.

Uporan, radan, samouveren, ali skroman i sobe noge na zemlji, Niki} je poru~io da mu jeosnovni cilj da mu{ka odbojka{ka selekcija Sr-bije na Olimpijskim igrama popravi utisak izPekinga i ako moè, stigne makar do polufina-la i borbe za jednu od medalja.

��Zavr{en je turnir Svetske lige i sa-da moète na miru da se posveti-te pripremama za Olimpijskeigre. Ose}ate li uzbu|enje s obzi-rom na to da se bliì trenutak po-laska za London?

- Dobili smo nekoliko dana da se od-morimo i svako od nas gleda dato vreme provede kod ku}e,jer smo pre toga ~ak 45 danaproveli na turneji zbog Sve-tske lige. Kad se okupimoponovo, kre}emo na Kra-njsku goru, gde }emoodraditi pripreme za Lo-ndon. Me|utim, biosam u Pekingu pre ~e-tiri godine, znam ka-kav je ose}aj, pa }u ovogputa verovatno druga~ije dadoìvim Olimpijske igre.

��[ta to zna~i? Kako vam jebilo u Pekingu, {ta pamti-te sa tog takmi~enja?

- Svi smo bili pod utiskomspektakularnog doga|aja.Podlegli smo tome... Bili smoimpresionirani, ve}ina nas.

Samo se jednog dana na|e{ na istom mestu snajboljim sportistima sveta. Sa svim onim liko-vima koje si gledao na TV-u i divio im se sadaodjednom sedi{ za istim stolom i ru~ate zajed-no u Olimpijskom selu. Kada se tome doda or-ganizacija... Svega se se}am, sve mi je bilo fan-tasti~no i zato nam je nekako rezultat nesve-sno bio u drugom planu. Sada smo stariji, bo-gatiji za to iskustvo, spremniji na izazove i re-{eni da rezultat ovog puta bude osnovna vodi-lja.

��Koji su realni dometi aktuelnih evropskihprvaka ako se uzme u obzir da odli~na Ku-ba, koja je bila silovita u Svetskoj ligi, ne-}e u~estvovati u Londonu?

- Zato {to su kvalifikacije za OI specifi~ne i te-{ko je izboriti vizu, ali zapravo je Svetsko prve-nstvo, pa ~ak i Evropsko, ja~e nego turnir naIgrama. Nedostaja}e Kuba, ali tu su ostale sja-jne selekcije.

��Vi nosite te{ko nasle|e od prethodnih ge-neracija. Koliko }e biti te{ko izboriti se stim?

- Verovatno ste i vi pre svega mislili na2000. godinu kada je na{a zemlja postalaolimpijski prvak. Dakle, to {to se dogodilo

pre 12 godina pravo je ~udo, ne{to gotovonestvarno i nije lako ni razmi{ljati da se

tako ne{to ponovi. A kamoli ostva-riti isti u~inak. Ipak, kao {to

sam rekao, ovog puta rezul-tat }e nam biti u prvom pla-nu. Imamo paklenu grupu

sa Rusima, Brazilom i SAD,ali nadam se da za po~etakmoèmo do ~etvrtfinala, amo`da i do polufinala. Neko}e mo`da re}i da je cilj i vi{eod toga, ali polufinalom bih

bio zadovoljan.

��Mo`da je vi{e sklekova potreb-no za bolji rezultat? Ho}e li ihbiti u Londonu, kao {to su bilioni ~uveni u Be~u?- I vi{e od toga. Za medalju }u da

radim i po 1.000 sklekova na sva-kom me~u, ma sve {to treba...

��Da li bi to mogao da posta-ne neki va{ za{titni znak ili

odbojka{ki reprezentativac

Napravi}u 1.000 s

jun 2012. Olimpijska revija� 5

RE^ SPORTISTA

Ne volim Italijane

��Da li ste se nervirali kada su Ita-lijani izgubili finale EP u fudba-lu, s obzirom na to da ste dugona Apeninskom poluostrvu?

- Nije! Stvarno nije, jer ne{to minisu „legli“, nije se rodila ljubav iz-me|u nas. Navijao sam za [pance.Italijane ne volim, naro~ito su namse pokvarili odnosi posle onog fina-la u Be~u, kada su se pona{ali kakosu se pona{ali. Najblaè re~eno - ne-dèntlmenski i nesportski.

26GODINA IMA MILO[ NIKI]

Bi}e te{ko bez Ivana, ali tim moè sve

��Prvi put posle duè vremena re-prezentacija }e na velikom tak-mi~enju igrati bez Ivana Miljko-vi}a, apsolutnog lidera. Koliko }evam nedostajati biv{i kapiten?

- Nedostaja}e, jer je to bio igra~ ko-ji je pravio razliku i sam po sebi pred-stavljao prednost za nas. Kada je bilote{ko, mogli smo da se oslonimo nanjega, a toga sada ne}e biti. Ipak, ja-ki smo kao celina, pravi smo tim, ta-kva je atmosfera i igramo svi za jed-nog i jedan za sve. Verujem da timmoè sve.

ritual pred me~eve ako ve}nemate neki drugi?

- Pravo da vam kaèm, i nemam neki ri-tual. A i ne treba mi, jer igranje za reprezen-taciju za mene je zaista ne{to posebno, iznadsvega. Igram s velikom motivacijom, kao {tosu nekada Vladimir Grbi}, Goran Vujevi},igra~i od kojih sam mnogo nau~io gledaju}iih kako igraju za svoju zemlju. Nekad, eto,volim da poslu{am neku pesmu, nekad sa-mo da sedim u ti{ini i da se koncentri{em,nekad da razgovaram s nekim od saigra~a,ali pravila nema.

��Neizbe`no pitanje kada je va{a repre-zentativna karijera u pitanju jeste izborkoji ste svojevremeno napravili da kaoro|eni Budvanin igrate za Srbiju, a ne zaCrnu Goru?

- Od tada do danas bukvalno niko nijeimao da mi kaè nijednu zamerku, nijednukritiku, lo{u re~. I, {to se kaè, najve}i Crno-gorci mi prilaze da mi ~estitaju, da me podr-è, ohrabre i svi kaù da sam napravio ispra-van potez, doneo pravu odluku. I jesam. Toose}am od prvog dana, dilema nikada nije

postojala, niti sam ikada pomi-slio da je trebalo da uradimdruga~ije. Uostalom, u istomdresu pro{ao sam sve mla|ekategorije, stekao afirmaciju,nau~io sve {to znam i ne bi bi-

lo ispravno da sam bilo {ta menjao u senior-skom uzrastu.

��Karijeru je trebalo da nastavite u Mon-ci, pa ste mogli taman da stignete na tr-ke Formule 1 po~etkom septembra. Ko-je sportove volite osim odbojke?

- Naàlost, odbojka{ki klub u Monci jepred ga{enjem i tamo ne}u nastaviti karije-ru, ve} najverovatnije u Rusiji. Ali o klubu}emo da pri~amo kada sve bude gotovo. [tose Formule ti~e, volim da gledam. I{ao samve} zbog toga u Moncu, ali nisam uspeo dauhvatim trke „najbrèg cirkusa“, ve} smogledali Ferari ~elend`. Volim brzu vo`nju, pasam uìvao. A volim sve sportove, kad imamvremena volim sve da pogledam, a posled-njih mesec dana uìvao sam u Evropskomprvenstvu u fudbalu. ��

PEKINGSa svim onim likovima koje si gledao na TV-u i divio im se sada odjednom sedi{ za istim stolom i ru~a{ u Olimpijskom selu. Podlegli smo tomeLONDONSada smo stariji, bogatiji za to iskustvo, spremniji na izazove i re{eni da rezultat ovog puta bude osnovna vodilja

0 sklekova za medalju


Kao i sav normalan svet, javne

li~nosti u Srbiji s nestrplje-

njem o~ekuju po~etak Olim-

pijskih igara u Londonu. Na-

jve}a smotra najboljih svet-

skih sportista jo{ od anti~kog dobra

predstavlja pravi uìtak i mamac za

predstavnike svih dru{tvenih slojeva i

zanimanja da uìvaju u nadmetanju vr-

hunskih atleta.

Tako i poznati TV voditelji, muzi~ari,

funkcioneri jedva ~ekaju da na Ostrvu

ovog leta gledaju Novaka \okovi}a, Mi-

lorada âvi}a, vaterpoliste i odbojka{e

Srbije, od kojih se uglavnom o~ekuju

medalje. Ali i sve ostale predstavnike

na{e zemlje, kao i planetarne zvezde

poput Juseina Bolta, koji veliki broj fa-

nova o~igledno ima i na prostoru od Su-

botice do Pre{eva.

Ajde, Nole,Ajde, Nole,

Jovan Memedovi}

1.Na{i sportisti osvojilisu tri medalje u Pekin-gu, pa bi sada bilo do-

bro kada bi doneli makarjednu vi{e. Ipak, mislim dasu Novak \okovi}, Miloradâvi} i vaterpolisti ponovo najozbiljniji kan-didati. Ne znam da li ljudi u Srbiji shvataju ko-lika je vrednost makar i jedne medalje sa Oli-mpijskih igara za zemlju kao {to je na{a, a ka-moli tri odli~ja. Pre vi{e od deset godina stru-~njaci su izra~unali da jedna medalja na Igra-ma, kada se uzme u obzir trud, rad, uloènovreme, ko{ta oko milion evra. Taj iznos je doPekinga drasti~no porastao i iznosio 20 milio-na, koliko su Kinezi izra~unali da su uloìli zasvaku svoju medalju. Neka bude da je opti-malna suma koja se ulaè negde izme|u to-ga, odnosno 10 miliona. Ako znamo da se kodnas ni pribli`no ne ulaè, jasno je da nam oli-mpijske medalje gotovo padaju s neba.

2.Jedva ~ekam da vidim Novaka \oko-vi}a, i to na pobedni~kom postolju, ida prvi put ~ujemo na{u himnu. To je

velika satisfakcija za sve nas, jer \okovi} ti-me doprinosi da nas u svetu vi{e uvaàvaju.Kada ti ime nekog sportiste u|e u u{i, ondaose}a{ blagonaklonost prema zemlji iz kojedolazi. To se posebno doga|a kada imate po-bednike na Olimpijskim igrama.

3.Trebalo bi da malo pro~e{ljam arhivuda bih neke Igre posebno izdvojio, alinajsveìje su mi uspomene na Peking.

Poga|a me nepravda koja se napravi premasvim onim sportistima koji su bili ~etvrti, pe-ti... Samo su oni s medaljama zvezde, u novi-nama, na televiziji, o njima se pi{e i pri~a. Odostalih niko ne ulazi u anale i nikog ne pam-te, iako im je medalja mo`da izmakla za dla-ku. Ali svestan sam da je to tako i da tu nemaleka. Organizatori u Pekingu ponosili su seposlom koji su uradili, dobijali su pohvale i

[ta o~ekujete od srpskihsportista uLondonu?

Koju disciplinu

ili kojeg pojedinca

s nestrpljenjem

o~ekujete da

gledate na OI?

Koje Igre su na vas ostavile

najja~i utisak,

kojih se uvek setite?1 2 3

~estitke, ali jedino {to su prièljkivali bilo jeda ba{ u Kini Majkl Felps osvoji osam zlatnihmedalja i da Jusein Bolt obori svetski rekord.I bili su nagra|eni jer se upravo to i dogodilo.Tako su Igre u Pekingu dobile svoj pe~at.

Dejan Cuki}

1.O~ekujem pre svegada daju sve od sebe,da budu najbolji {to

mogu i da probaju daostvare najbolje rezultate.Vide}emo za {ta }e to bitidovoljno. Verovatno }e te-niseri ili pliva~i, odnosno vaterpolisti da nasobraduju medaljama. A poznato je da smouvek bili jaki u kolektivnim sportovima, da-kle tipujem jo{ na odbojka{ice, odbojka{e,rukometa{e...

2.Veliki sam ljubitelj ko{arke i ~im na{ako{arka{ka selekcija ne u~estvuje naIgrama, onda i moje interesovanje

drasti~no opada. Recimo da }u u tom slu~a-ju najvi{e èleti da gledam Novaka, ali i osta-le na{e predstavnike.

3.Moja ljubav prema ko{arci po~injeupravo sa OI 1968. u Meksiku. Ka-da smo pobedili Ruse u polufinalu,

~uvenim bacanjima Vladimira Cvetkovi}a,i to je ne{to {to }u pamtiti zauvek.

Svetlana Kiti} Magi}

1.Ne mogu da budemobjektivna kada govo-rim o rukometa{ima,

ali od njih o~ekujem da izne-nade ba{ kao {to su to u~ini-li na Evropskom prvenstvu uBeogradu, kada su osvojilisrebro. Pored njih favoriti su uvek vater-polisti, teniseri, pliva~i... Vidim da su iatleti~ari sve bolji.

2.Meni su svi sportisti podjednako dra-gi jer znam koliko su se odricali u ì-votu i koliko su radili da bi stigli do

Olimpijskih igara. Mnogi pri~aju o Boltu,ovom ili onom timu, ali svaku Boltovu trkubih menjala za bilo koju borbu na{ih sporti-sta. Patriota sam i jedva ~ekam da bodrim sr-pske sportiste.

3.Meni su, naravno, posebno drage Igreu Los An|elesu 1984, kada sam osvo-jila zlatnu medalju. Pamtim i Moskvu

~etiri godine ranije, tada je bila prva medalja,ali Los An|eles je ipak posebna pri~a.

Marko Nicovi}

1.O~ekujem da, presvih ostalih, odbojka-{i ostvare rezultat

vredan medalje. Tekvondo-ka Milica Mandi} tako|e jemoj favorit, a i na{i strelci suuvek u vrhu, i uz malo sre}e sigurno bismomogli do uspeha. Pod utiskom smo i zboguspeha atleti~ara u Helsinkiju, ali u Londo-nu }e konkurencija biti paklena i tu se ipakne nadam medaljama.

2.Poznato je da su meni borila~kisportovi najdraì, tako da }u uìva-ti u turnirima u boksu, tekvondou,

dùdou... S druge strane, ono {to Olimpij-skim igrama daje posebnu esenciju jesuatletske trka~ke discipline na 100 i 200 me-tara, koje ceo svet posmatra s posebnompa`njom. To su najbrì ljudi na planeti iizazivaju posebnu pa`nju.

��

��

��

��


OLIMPIJSKA GROZNICA

uzmi zlatouzmi zlato3.Zauvek }u pamtiti Olimpijske igre u

Tokiju 1964. godine, kada se dùdoprvi put pojavio kao olimpijski sport.

I naro~ito se se}am finala kada je Holan|a-nin Anton Gesing stigao do zlata pored svihJapanaca, Sovjeta i ostalih takmi~ara.

Dragan Nikoli}

1.Sre}an sam najprezbog toga {to je na{adelegacija, koliko

sam upoznat, najbrojnija dosada. Jer svaki sportista ìviza to da se na|e na Olimpij-skim igrama. [to se u~inka ti~e, verovatno bi-smo od tenisera ili recimo vaterpolista moglida o~ekujemo visok plasman ili medalju.

2.Koliko mi vreme i obaveze budu do-zvolile trudi}u se pre svega da ispra-tim nastupe svih na{ih sportista.

Iskren da budem, ja sam fudbalski navija~,ali u fudbalu, naàlost, ne}e biti Argentine.3. Uvek se rado setim Meksika 1968. godine,kada je Vladimir Cvetkovi} dao ona bacanjau polufinalu protiv Rusa. [alim se na njegovra~un, pa kaèm - da nije bilo Cveletovih ba-canja, danas niko od tih igra~a ne bi imao na-cionalne penzije.

@arko Ze~evi}

1.Postali smo jaki i upojedina~nim spo-rtovima, a to je po-

kazalo i nedavno Evrop-sko prvenstvo u atletici.[to se Londona ti~e, o~e-kujem da Novak \okovi} donese medalju, amo`da i jo{ neko od tenisera. Od ekipnihsportova, o~ekujem dosta od odbojka{a, ma-da imaju strahovito te{ku grupu i, ako je pro-|u, onda sigurno mogu do medalje.

2.I ja sam kao ostali svet. @elim, narav-no, da gledam Juseina Bolta, od kojegse o~ekuje da dominira i mo`da po-

novo obori svetski rekord.

3.Auh... Znate li vi da Igre pratim, evo,50 godina, to je 12 ciklusa, ko }e se se-titi svega! Svake od tih Olimpijskih

igara imale su svoje heroje, doga|aje koje suih obeleàvali i zbog kojih je svaki turnir osta-jao pri~a za sebe. Zato stvarno ne bih nijed-ne izdvajao jer Olimpijske igre su ne{to po-sebno.

Miroslav Ili}

1.Gleda}u, naravno,Olimpijske igre.Mo`da ne}u biti u

prilici da pogledam ba{sve {to bih èleo zbogobaveza, ali trudi}u se dana{e sportiste ispratim. Koliko znam ima}e-mo vi{e do 110 takmi~ara, {to je samo po se-

Na{ najve}i adut ipak je Novak \okovi},a ako on re{i da osvoji zlato, onda ne vi-dim na~in da ga neko zaustavi. U svakomslu~aju, o~ekujem {to vi{e medalja, a ma-nje je bitno koje }e boje one biti.

2.Oboàvam da gledam sve atlet-ske discipline i borila~ke spor-tove. Volim ta odmeravanja je-

dan na jedan, kada nema timova, kadaste u ringu sa svojim protivnikom, pre-pu{teni sebi i svojoj ve{tini. To }u s po-sebnom pa`njom pratiti, kao i sve na-stupe srpskih takmi~ara.

3.Veliki sam zaljubljenik u Olim-pijske igre i sam olimpijski po-kret, sve {to on promovi{e. Zato

ih pratim jo{ od stare Gr~ke, kroz pre-danja i pisane dokumente, sve do da-nas. êtiri godine jedva ~ekam da do|unove Igre i uvek ih gledam s uìvanjemi zato mi je te{ko da izdvojim bilo koje.

Alisa Mari}

1.Uspeh je, za po-~etak, {to }emoimati vi{e pred-

stavnika u Londonunego {to ih je bilo uPekingu pre ~etiri go-dine. Od tenisera o~ekujem dve medalje,pa neka se dogovore kako }e da ih raspo-dele. Odbojka{i i vaterpolisti su nas naviklida od njih najvi{e o~ekujemo. Tu je jo{ iMilorad âvi}, kao i strelci...

2.Prva asocijacija, kada se pomenuOlimpijske igre, za mene je atletika.U te ~etiri godine izme|u Igara,

iskrena da budem, ne pratim toliko atlet-ska takmi~enja, ali na Igrama oboàvam dagledam i navijam. Sada su sve o~i uprte uBolta, kao nekada u Karla Luisa, SergejaBupku. A volim i gimnastiku.

3.Imala sam priliku da 2004. godinebudem u Atini na Olimpijskim igra-ma sa srpskom delegacijom. îtavo

to iskustvo za mene je bilo fantasti~no. Vi-dela sam koliko se organizacija Igara razli-kuje od na{e [ahovske olimpijade. Selo, to-liko vrhunskih sportista na jednom mestu,reìm ìvota tih dana i ~itava ta atmosfera,sve su to stvari koje su me oborile s nogu.Zato }u Atinu pamtiti zauvek. �

bi uspeh. Najrealnije je da medalju osvoji-mo u tenisu, a tradicionalno smo dobri uekipnim sportovima.

2.S posebnim uìvanjem }u gledati pli-va~e, ta~nije trku izme|u Miloradaâvi}a i Majkla Felpsa. Nadam se da

}e mu na{ âvi} vratiti za onaj Peking i ne-pravdu koja mu je u~injena.

3.Meni su nekako kao najdraè u se}a-nju ostale Igre 1972. godine u Minhe-nu, kada je Mate Parlov osvojio zlat-

nu medalju. A Zvonimir Vujin bronzu. Bilesu to, ina~e, zlatne godine na{eg boksa, ko-ji smo svi voleli da gledamo.

Aca Seltik

1.Po tradiciji, od va-terpolista se o~e-kuje medalja, a

pretpostavljam da bi te-niseri mogli da donesujednu ili vi{e. [to se svihostalih ti~e, mislim da binajbolje moglo da se opi{e re~ima: moè, ai ne mora da bude.

2.Izuzetno me zanima {ta }e Bolt ura-diti, pogotovo sad po{to vidim da gaovaj Blejk mu~i. Ne znam da li je to

deo taktike, da }e Jusein tek da podigne fo-rmu pred sam po~etak OI ili se stvarno spre-ma smena na vrhu. Turnir u mu{kom teni-su bi}e posebno zanimljiv, kao i svaki odgrend slemova koje pratimo. Noletu faliupravo ta zlatna medalja i on èli da je osvo-ji, a onda Rolan Garos, o tom potom.

3.Meni su Igre iz Los An|elesa 1984. uposebnom se}anju, ali ne zbog spo-rtskih de{avanja. ]ale mi je doneo

majicu s maskotom, onim orli}em, a tu ma-jicu i dalje ~uvam negde u ormanu. Ne kaouspomenu na same OI, ve} na neko lep{evreme. I jo{ jedna stvar, turnir u Los An|e-lesu bojkotovao je ceo isto~ni blok i samosmo se mi tamo pojavili i dobili gromogla-san aplauz. A jedna anegdota me se}a naBarselonu 1992. godine, kada sam tokomcelih Igara ~ekao finale u basketu i tog danakada se igralo, re{io sam malo da dremnem.Umesto da se probudim u sedam po podne,ustao sam iz kreveta u sedam sati narednogjutra i, naravno, nisam ispratio finale.

Vuk Bojovi}

1.Verujem da na{iatleti~ari imajudobre predispozi-

cije za velike uspehe, i tone samo zbog poslednjihrezultata na Evropskomprvenstvu. Oni bi mogli da nas obraduju,a kvalitetni smo u ekipnim sportovima.

��

��

��

��

��

��

8 �Olimpijska revija jun 2012.

Prethodni su nam doneli brojne ra-dosne trenutke. Ni juni nije bioizuzetak. Sjaj atleti~ara, kajaka{a,odbojka{a, Novaka \okovi}a... ULondon stièmo sa 113 sportista.

Fantasti~no!

Atleti~ari odu{eviliVeliki uspeh srpske atletike na Prven-

U London sa 113 sportista� U mesecu kada po~inju Olimpijske igre vizu su obezbedili odbojka{i, pliva~iMarkovi} i Najdanovski, atleti~arka Marina Mun}an

stvu Evrope u Helsinkiju. Dve medalje,jedno ~etvrto mesto i nekoliko finala.Odavno na{a kraljica sporta nije ostvarilatakve rezultate. Sjajni Emir Bekri} je u tr-ci na 400 metara s preponama osvojio dru-go mesto sa 49,49, dok je Asmir Kola{inacu bacanju kugle bio tre}i sa rezultatom20,36. Emir je stazu pretr~ao za 49 sekun-di i 49 stotinki, 12 stotinki sporije nego upolufinalu. Pobednik Vilijams stazu pretr-~ao je za 49,33, dok je tre}i Meljnikov nacilj stigao za 49,69 stotinki.

Kola{inac je hitac za drugu medalju Sr-bije u Helsinkiju bacio u drugoj seriji, ka-da je dobacio 20,36 metara. Uspeh ravanmedalji ostvario je desetobojac Mihail Du-da{. Zauzeo je ~etvrto mesto po{to je saku-pio 8.154 poena, {to mu je drugi najboljirezultat. Borio se Mihail sa Iljom [urenko-vim za bronzu, ali je na kraju ipak ostaobez postolja. Rus je obezbedio medalju sa8.219 poena. Tatjana Jela~a bila je sedmau bacanju koplja.

Dragana Toma{evi} je do devete pozici-je u disku do{la sa hicem od 58,34 metra.Za osmo mesto i dodatna tri poku{aja u bo-rbi za medalje srpskoj atleti~arki nedosta-jao je za 30 centimetara bolji hitac. GoranNava osvojio je osmo mesto u finalnoj trcina 1.500 metara.

Nava je trku zavr{io za 3:47,74, dok jevreme pobednika iznosilo 3:46,20. MarinaMun}an je u ènskoj konkurenciji na 1.500metara zauzela poslednje mesto u finalu.Ivana [panovi} nije uspela da se na|e me-|u 12 najboljih. Pored dva prestupa, zabe-leìla je 6,33 metra, {to nije bilo dovoljnoza finale. Dragutin Topi} bio je uspe{an na2,10 metara u skoku uvis, jednom je ru{iona 2,15 i zatim je odustao od takmi~enja.

Zlatni Novakovi}Marko Novakovi} postao je {ampion

Evrope u olimpijskoj disciplini K-1 200 me-tara na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.Dan ranije je dobio odluku da }e biti u~e-snik Olimpijskih igara. Srebrnom meda-ljom okitio se dvosed Stanojevi}-Paji}, dokje olimpijski ~etverac doveslao do bronze.

Novakovi} je do najvi{eg mesta na po-

OD NJEGA MNOGO OÊKUJEMOEmir Bekri} osvojio srebro na EP

bedni~kom postolju i titule prvaka Evropedo{ao preveslav{i stazu za 34 sekunde i437 stotinki.

- U {oku sam. Jo{ nisam svestan {ta samuradio. Hvala svima na podr{ci. Mislim dasam ovim rezultatom potvrdio da poziv uLondon nije bio slu~ajan - konstatovao je{ampion Evrope i olimpijac Marko Nova-kovi}.

Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} su se po-sle ~etvrtog mesta u disciplini K-2 1.000 mpopeli na pobedni~ko postolje u discipliniK-2 na 500 m. Stazu su preveslali u vreme-nu od 1:27,382 minuta, pro{av{i kroz ciljispred posade Belorusije, a iza dvosedaFrancuske. Posle Svetskog kupa u Poljskoj,kada su osvojili bronzu, u Zagrebu su sepopeli stepenik vi{e i nastavili kontinuitetosvajanja odli~ja.

Olimpijski ~etverac u sastavu MilenkoZori}, Ervin Holpert, Aleksandar Aleksi} iDejan Terzi} osvojio je bronzanu medaljuu disciplini K-4 1.000 m, preveslav{i stazuza 2:59,959 minuta. Olimpijka NikolinaMoldovan zauzela je {esto mesto u A fina-lu discipline K-1 200 m. Kanuista GoranCvitanovi} bio je {estoplasirani u discipli-ni C-1 200 m u B finalu, dok su sprinteriDragan Zori} i Ognjen Filipovi} osvojili pr-vo mesto u B finalu u K-2 na 200m.

Odbojka{i poloìliPrvaci Evrope, odbojka{i Srbije ispunili

su obe}anje. Pobedili su na poslednjemkvalifikacionom turniru za odlazak na Igrei tako obezbedili {esto u~e{}e. Takmi~enjeje odràno u Tokiju, a Srbija je zabeleìlasvih sedam pobeda. Srbija }e tako na Oli-mpijskim igrama imati, {to se odbojke ti-~e, predstavnike u obe konkurencije. I toje ve} samo po sebi ogroman uspeh.

Poznati su i rivali na olimpijskom turni-ru. Srbija }e u Londonu prvu utakmicuodigrati protiv aktuelnih olimpijskih prva-ka SAD, u nedelju 29. jula. Izabranici Igo-ra Kolakovi}a }e u Grupi B igrati jo{ sa Bra-zilom, Rusijom, Nema~kom i Tunisom,dok }e se u Grupi A boriti Velika Britanija,Italija, Poljska, Argentina, Bugarska i Au-stralija.

Novi ~lanovi timaSrpsko plivanje }e u Londonu biti broj-

nije za dvoje ~lanova. Svetska pliva~ka fe-deracija (FINA), uputila je poziv za u~e{}ena 400 slobodno \or|u Markovi}u naosnovu isplivane B olimpijske norme3:52.58 na Otvorenom prvenstvu Australi-je, u martu ove godine.

Na{e plivanje }e prvi put u istoriji vode-nih sportova imati pliva~ku {tafetu na Oli-mpijskim igrama. U {tafeti 4×100 metaraslobodno }e plivati Milorad âvi}, Ivan Le-n|er, Velimir Stjepanovi} i \or|e Marko-vi}. FINA je pozvala i Miroslavu Najdano-vski da sa B normom 55,57 u~estvuje u ta-kmi~enju na 100 m slobodno.

Atleti~arka Marina Mun}an je odlazak uLondon obezbedila na mitingu u Njujorku.Na 1.500 m istr~ala je B normu 4:08,39 mi-nuta. To je najbolji srpski rezultat u toj di-sciplini. �

DO LONDONA


STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 30.6.2012.


Olimpijski komitet Srbije (OKS) u petak 29. juna nasve~anosti u Olimpijskoj ku}i predstavio je opre-

mu koju }e sportisti nositi na Igrama u Londonu.Olimpijce Srbije obla~i italijanska kompani-ja „\ivova“, a opremu su predstavili ~lano-vi srpskog tima - strelkinja Ivana Maksimo-vi}, kajaka{i Marko Novakovi} i Marko To-mi}evi}, reprezentativka u tekvondu Dra-gana Gladovi}i i stonoteniser Marko Jef-tovi}.

Predsednik OKS Vlade Divac rekao jeda je ostalo manje od mesec dana do po-~etka OI i da svi sa nestrpljenjem o~eku-

ju po~etak takmi~enja. On je ponovio da senada da }e Srbija, u godini kada proslavlja

100 godina od prvog u~e{}a na OIimpijskimigrama, osvojiti i 100. olimpijsku medalju.

- Sportisti su svojim zalaganjem i uspesimaizborili privilegiju da predstavljaju zemlju naOI, to je najve}a ~ast i priznanje za sportistu.U~inili ste veliku stvar, postigli ste ne{to o ~e-mu ve}ina ljudi mo`e da sanja. Znam da }etejedni drugima biti podr{ka u Londonu i nadamse da }emo se zajedno radovati va{im uspesi-ma - poru~io je Divac. �

�Olimpijski komitet Srbije predstavio opremu za London

Obu~eni da pobede

KAJAKA[I Marko Tomi}evi} i Marko Novakovi}

GRUPNI PORTRET ^elnici OKS s gostima

MIKS Marko Novakovi} i Ivana Maksimovi}

ZAJEDNO Novakovi}, Maksimovi}, Jevtovi}, Gladovi} i Tomi}evi}

MANEKENKA Dragana Gladovi} u „\ivova“ trenerci


vaàn segment na{e organizacije, kao i vi kojipruàte sportistima preventivnu za{titu. Veo-ma nam je va`no da damo sportistima infor-macije koliko su oni u svakom trenutku fizi~kispremni i koliko napora mogu da podnesu.

Zdravstvena komisija OKS, u saradnji sa Za-vodom za sport i medicinu sporta, organizova-la je tako|e seminar sa temom „Fizikalna tera-pija sportskih povreda - u susret Olimpijskimigrama“.

Teme predavanja su bile: Naj~e{}e povredemekih tkiva, Naj~e{}i prelomi i luksacije, Pore-me}aji metabolizma i disajnih sistema, Prepo-

ruke za ishranu pre, tokom i posle takmi~enja,Farmakologija dopinga i druge.

Generalni sekretar Olimpijskog komiteta Sr-bije \or|e Vi{acki pozdravio je prisutne:

- Teme kojima se vi bavite prepoznate su ustrategiji Olimpijskog komiteta Srbije kao oko-snica na{eg sporta. Ljudi su usmereni ka spor-tskim rezultatima i procesu treninga jer je toono {to je vidljivo, a iza tog procesa nalazite sevi koji sedite ovde. @elimo da zajedno sa vamaradimo za dobrobit na{ih vrhunskih sportista iolimpijaca, jer oni promovi{u zdrav ìvot i pre-nose to na svu omladinu u Srbiji. �

AKTIVNOSTI OKS

Zdravstvena komisija OKS, u saradnji sa Za-vodom za sport i medicinu sporta, organizova-la je seminar pod nazivom „U susret Olimpij-skim igrama“. Cilj je bio da se u olimpijskoj go-dini lekari, koji su do sada pratili sportiste nanajve}im velikim me|unarodnim takmi~enji-ma, {to bolje pripreme i razmene iskustava.

Seminar je organizovan u prostorijama resto-rana „Satelit“ na otvorenim plivali{tima Repu-bli~kog zavoda za sport i medicinu sporta u Ko-{utnjaku, a u~esnici su bili svi lekari i fiziotera-peuti sportskih saveza olimpijskih sportova.

Teme predavanja su bile: Statistika povre|i-vanja na Olimpijskim igrama, Iskustva Olimpi-jskog komiteta Srbije, Fizikalna terapija akut-nih povreda, Savremeni pristup rekonstrukci-je prednje ukr{tene veze, Akutni lumbalni bol,Sindrom prenaprezanja u sportskim aktivnos-tima i druge.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vla-de Divac obratio se prisutnima:

- Nama je zdravlje sportista na prvom mestu.Zbog toga je Zdravstvena komisija OKS veoma

Koliki napor sportistimogu da podnesu

O D R @ A N A D V A M E D I C I N S K A S E M I N A R A


Priredio Branislav ]uki}

Program

U~esnici

Da li }e Deni Bojl nadma�Sve je spremno za ceremoniju otvaranja30. Olimpijskih igara u Londonu, koje }e po~eti 27. jula u 22 ~asa.Britanci }e poku{ati danadma{e nezaboravnispektakl iz Pekinga pre ~etiri godine

„@elimo da projekat izgleda tako da ~itavo

ve~e gledate film uìvo.Scenografija }e

obuhvatati reke i polja, a volonteri }e glumiti

seljake, porodice na pikniku i ljude koji

se bave sportom“Deni Bojl

Umetni~ki program osmislioje proslavljeni britanski redite-lj Deni Bojl, tvorac filmskih hi-tova „Trejnspoting“ i „Milioneriz blata“. Zvani~an naziv cere-monije koja }e ko{tati 27 mi-liona funti je „Zeleno i prijat-no“, a procene su da }e TVprenos gledati milijardu ljudi.Otvaranje OI po~inje u 22 satapo na{em vremenu, a program}e trajati tri sata. Prvo }e i}i„sat vremena kulture“, pa de-file sportista, a zatim paljenjeplamena i vatromet.

Pojavi}e se i Dèjms Bond�� Organizatori }e na ceremoniji koristiti melodi-~no zvono te{ko ~ak 23 tone, visoko dva, a {irokotri metra

��Koristi}e se ozvu~enje ja~ine milion vati

��Kostimografi su napravili oko 23.000 razli~itihkostima za ceremonije otvaranja i zatvaranja

��Na ceremoniji }e se pojaviti i Dèjms Bond, naj-poznatiji tajni agent na svetu. Njegov lik tuma~i-}e glumac Danijel Krejg, koji je u saradnji sa Boj-lom snimio kratki film u kom agent 007 odlazi uBakingemsku palatu, gde dobija zadatak da jenjegova najnovija misija otvaranje Igara 2012.

12konja

70

10pili}a

10

3psa

9

32

Let’s start

pataka

ovaca

gusaka

krave

koze

10.000volontera

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI


Cene ulaznica zac e r e m o n i j uotvaranja kre}use od 20,12 do

Prose~na cenano}enja u ne-kom london-skom hotelu u perioduigara od 27. jula do 12. avgustaiznosi oko 160 funti za no}, {toje ~ak 75 procenata vi{e u odno-su na isti period pro{le godine

Ukupan budèt OI iznosi

Bi}e izvo|enenumere izvo|a-~a koji su obe-leìli britanskumuzi~ku scenuu periodu odDrugog svet-skog rata dodanas. Kontro-verzna pesma„God Save theQueen“, grupe„Seks pistols“,

na{la se na plej-listi od 86 pe-sama koje bi se mogle ~uti nasve~anom otvaranju Olimpijskihigara 27. jula. Iako organizatorijo{ nisu napravili kona~an izbor,mnogi Britanci smatraju da biova numera, koja sadrì stiho-ve „Boè, sa~uvaj kraljicu, onanije ljudsko bi}e“, predstavljalauvredu za kraljicu Elizabetu ko-ja }e prisustvovati ceremonijiotvaranja. Od ostalih numera iizvo|a~a treba izdvojiti PolaMekartnija, „Prodid i“, Adel, Ej-mi Vajnhaus i „Rolingstonse“

Izvo|a~i

Cenovnik

ma{iti Zanga Jimoua

KO ]E UPALITI PLAMEN:vanzemaljci, kraljica, Stiven Redgrejv...

�� Britanske kladionice postavile su koeficijente na pitanje koje jetrenutno izuzetno aktuelno: ko }e upaliti olimpijski plamen na otva-ranju Olimpijskih igara? Jedna od ponu|enih opcija je u domenu nau-~ne fantastike jer moè da se odigra nato da }e olimpijski plamen upalitivanzemaljci! Pri~u je za~inio jedan{aljivi Englez koji je uplatio 15 funtiupravo na takvu opciju. U slu~aju dase pojave „mali zeleni“ i upale plamen,zaradi}e 15.000 funti. Koeficijent da }e tobiti britanska kraljica Elizabeta II je okru-glih 500. Kad su u pitanju ozbiljne pro-cene, onda se kao najve}i favoriti poja-vljuju petostruki olimpijski pobedniku veslanju ser Stiven Redgrejv i lege-ndarni atleti~ar ser Rodèr Baniste.

t the gameNumera britanske grupe„Mjuz“ pod nazivom „Survi-val“ bi}e zvani~na pesma Oli-mpijskih igara u Londonu

BOJL JE PLANIRAO DA CEO TEREN NA OLIMPIJSKOM STADIONU BUDE PRETVOREN U TIPI^NO BRITANSKI SEOSKI KRAJOLIK

2.102 funte

9,3 milijarde funti


ha i promociju olimpijskih vrednosti, ~uvanjeìvotne sredine i, naravno, podsticanje na ba-vljenje fizi~kom aktivno{}u. Tr~imo da podr-ìmo olimpijski tim Srbije! Imamo jak i jedin-stven tim. Sada je na svima nama da im poka-èmo da }e, kada odu za London, ~itava naci-ja svim srcem navijati za njih i biti uz njih naputu do olimpijskih medalja - rekao je Divac.

Pored trka za decu na 200 i 400 metara i tr-ke zadovoljstva na 3.600 metara za sve uzra-ste, na Olimpijskom danu odràne su i porodi-

Na trim-stazi u Ko{ut-njaku po 18. put una{oj zemlji obe-leèn dan Me|u-narodnog olim-

pijskog komiteta. Svi u~e-snici Olimpijskog dana tr-~ali su da podrè olim-pijski tim Srbije naputu ka Londo-nu, ka olimpij-skoj slavi i me-daljama.

PredsednikOlimpijskogkomiteta Sr-bije Vlade Di-vac obratio seokupljenima.

- Olimpijski dan jevreme za druènje,uìvanje u prirodi, {i-renje olimpijskog du-

�Dan Me|unarodnog olimpijskog komiteta tradicionalno obeleèn i u na{oj zemlji

Olimpijski danVa`no je tr~ati

Poruku predsednika MOK @aka Roga u~esnici-ma Olimpijskog dana pro~itala je Zorana Arunovi}.

- Svake godine u junu mesecu svet proslavljaOlimpijski dan. Nacionalni olimpijski komiteti {i-rom sveta okupljaju stotine hiljada ljudi i {ire oli-mpijski duh. Olimpijski dan je vi{e od dana kadaobeleàvamo ro|enje modernog olimpijskog po-kreta. To je dan kada se podse}amo da u bavlje-nju sportom treba da u ivaju svi bez obzira na go-dine, pol i sportske ve{tine. U ovoj olimpijskoj go-

dini, vi{e nego ikada, ovaj dan predstavljapriliku i mogu}nost da zajedno otkrije-

mo zna~aj sporta i vrednosti koje no-si. Uvek moramo davati sve od sebe.Poraz i pobeda su neva`ni, va`no je

kako igramo igru.Sport svim generaci-

jama donosi zdraviji,uravnoteèn ivot i ~ini da se

ose}aju bolje. Dragi u~esnici iposmatra~i, uìvajte u svakom

trenutku Olimpijskog dana i, presvega, dobro se zabavite.

Poruka @aka Roga


Tamo gde se pravi „sre}ko“Osnovci su dugo razgovarali sa Vladom Di-

vcem, koji im je prepri~avao anegdote sa Iga-ra u Atlanti i Seulu na kojima je u~estvovao,ali i odgovarao na ozbiljna pitanja najmla|ihnavija~a o dometima Novaka, Ane, vaterpoli-sta, odbojka{a i ostalih ~lanova. Osnovci su napoklon dobili i album pod nazivom „Sto godi-na u~e{}a na Olimpijskim igrama“, u koji }emo}i da zalepe sli~ice iz sladoleda „sre}ko“ iu kojem }e prona}i mnogo zanimljivih infor-macija o nastupima na{e reprezentacije na na-jve}oj sportskoj smotri proteklih godina. �

AKTIVNOSTI OKS

U dru{tvu predsednika Olimpijskog komi-teta Srbije Vlade Divca, u~enici Osnovne {ko-le „Svetozar Markovi}“ iz Beograda posetilisu fabriku „Frikom“. Na licu mesta su moglida saznaju kako se prave omiljene ledene po-slastice.

U sali za prijem, uz degustaciju omiljenih„frikom“ sladoleda predstavljena im je vebigrica „Frikom olimpijada“ koju su imali pri-like i da igraju. Deca su mogla da uìvaju u sla-doledu „sre}ko“, zvani~nom sladoledu olim-pijskog tima Srbije.

\ A C I U P O S E T I „ F R I K O M U “

~na trka u kojoj su u~estvovali roditelji i decai {tafetna-sponzorska trka u kojoj su svoje {ta-fete imali Olimpijski komitet Srbije, „Mekdo-nalds Srbija“ i predstavnici kompanija ~lanicasponzorskog pula OKS „Zajedno za London“.

Ove godine u~estvovale su {tafete kompa-nija „Telenor“, „Merkatora S“, „Dunav osigu-ranja“, „Verano grupe“, „Elektroprivrede Sr-bije“, „EKO Srbije“, „Ujedinjenih srpskih piva-ra“, „Zekstre“, Radio Televizije Srbije, dnev-nih novina Press, „Kolor Press grupe“, RadijaS, „Po{ta Srbije“ i agencije „Mesid`“. U {tafetiOKS uz predsednika Vlade Divca tr~ali su izvr-{ni menadèr OKS Damir [tajner, direktorkaFonda sporta i olimpizma Nata{a Jankovi} iolimpijci strelkinja Ivana Maksimovi}, tekvo-ndoka Dragana Gladovi} i kajaka{ AleksandarAleksi}.

Kompanija „Telenor“ poklonila je najbroj-nijoj i najstarijoj porodici po tablet ra~unar„Telenor ta~ped“ i pripejd karticu sa 12 GB sao-bra}aja. Kompanija „Merkator S“, zlatni spo-nzor na{ih olimpijaca dodelio je najbrojnijojporodici poklon vau~er za kupovinu u proda-jnim objektima „Merkatora“ i „Rode“ . Ve} tra-dicionalno generalni sponzor Olimpijskog da-na, kompanija „Mekdonalds Srbija“, obezbe-dila je za u~esnike majice i osveènje, a kao iprethodnih godina, svim u~esnicima trka do-deljene su diplome Me|unarodnog olimpij-skog komiteta. �


Olimpijski komitet Srbije i kom-panije „Kolor pres grupa“ i„Press pabli{ing grupa“ potpi-sali su u beogradskom hotelu„Zira“ Ugovor o partnerstvu ko-

jim nastavljaju saradnju i u novom olimpi-jskom ciklusu - Rio 2016.

Ugovore sa predsednikom Olimpijskogkomiteta Srbije Vladom Divcem potpisalisu Robert ôban, predsednik „Kolor presgrupe“ i Vuk Vu~urevi}, direktor „Press pa-bli{ing grupe“.

U samom fini{u priprema za London,Olimpijski komitet Srbije dobio je prve par-

�Olimpijski komitet Srbije produìo saradnju sa „Press

pabli{ing grupom“ i „Kolor pres grupom“ do Rio de @aneira 2016.

Olimpijska revijai dalje u Pressu

PARTNERI Robert ôban,Vlade Divac i Vuk Vu~urevi}


„Dòj“, „Helou“, CKM i „Lepota i zdra-vlje“, kao magazini „Kolor pres grupe“ iPressa kao dnevnih novina, bili su i bi}ei u novom ciklusu partneri Olimpijskogkomiteta Srbije, kako u promociji vrhu-nskih sportista i ~lanova olimpijskog ti-ma Srbije, tako i u aktivnosti Olimpijskogkomiteta koje se ne ti~u samo sporta ve}promocije svih olimpijskih vrednosti kaopravih ìvotnih vrednosti.

S V A I Z D A N J A

„Dòj“, CKM...

AKTIVNOSTI OKS

tnere za naredni ciklus. „Kolor pres grupa“bila je uz na{e olimpijce i na putu za Peki-ng, dok se „Press pabli{ing grupa“ priklju-~ila olimpijskoj porodici Srbije na putu kaLondonu.

- Bili smo uz olimpijski tim Srbije u Peki-ngu, sada smo i u Londonu, a bi}emo za-jedno i u Riju. Verujem da su na{i sportisti,kako oni iz Pekinga, tako i ovi {to }e naspredstavljati u Londonu, zadovoljni svo-jim predstavljanjem u na{im magazinima.O~ekujem da na{a saradnja i u naredne ~e-tiri godine, kao i do sada, bude veomauspe{na - rekao je Robert ôban.

îtaoci }e imati prilike da i nakonIgara u Londonu ~itaju „Olimpijsku

reviju“, koja izlazi kao do-datak u dnevnom listuPress.

Vuk Vu~urevi}, dire-ktor „Press pabli{inggrupe“, rekao je:

- âst nam je sto smoprotekle ~etiri godinebili uz Olimpijski komi-tet Srbije i olimpijski

tim Srbije i {to nastavlja-mo saradnju u novom ciklu-

su. Potrudi}emo se da doprinesemo op-{tem uspehu na{ih olimpijaca, prvo u Lo-ndonu, a kasnije i u Riju.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije,gospodin Vlade Divac, zahvalio je dugogo-di{njim partnerima na ukazanom povere-nju i odli~noj saradnji koja }e se nastaviti iu budu}nosti.

- Kao biv{i sportista znam da tim koji po-be|uje ne treba menjati. Za uspeh je potre-bno da budete okruèni ljudima sa kojimadelite iste vrednosti i kojima verujete, apoverenje se sti~e upravo dugogodi{njomuspe{nom saradnjom, kakvu mi imamo.Svi znamo koliko je „sedma sila“ uticajnau dana{nje vreme. Olimpijcima Srbije mno-go zna~i {to ih podràvaju ovako ugledni{tampani mediji, koji promovi{u vrhunskesportiste i olimpijce Srbije, ali i olimpijskevrednosti i duh olimpizma. Hvala vam {toste do sada bili uz nas. Idemo zajedno do100. medalje u Londonu, a onda zajedno ido Rija - rekao je Divac.

Predsednik OKS poklonio je partnerimazastave Olimpijskog komiteta Srbije u znakzahvalnosti za dugogodi{nju uspe{nu sa-radnju i kao znak prepoznavanja olimpij-skih partnera. �

SEDMA SILOSvi znamo koliko je „sedma sila“uticajna u dana{nje vreme

Vlade Divac, predsednik OKS

AKTIVNOSTI OKS

- kaè Vlade Divac, predsednik Olimpijskog ko-miteta Srbije.

- „Telenor“ je drugi ciklus zaredom general-ni sponzor Olimpijskog tima. Kao uspe{noj ko-mpaniji va`no nam je da budemo deo dobrihstvari. Olimpijski tim Srbije ima odli~ne sporti-ste koji zasluùju da ostvare veliki uspeh u Lo-ndonu. Kako bismo im olak{ali komunikacijusa njihovim porodicama, prijateljima, ali i navi-ja~ima, osmislili smo za njih posebne pakete dabi mogli brzo i jednostavno da prenose svimanama u Srbiji pozitivnu atmosferu sa takmi~e-nja - kaè Marek Sla~ik, izvr{ni direktor marke-tinga i prodaje kompanije „Telenor“. �


P R E D S E D N I [ T V O O K S : U S V O J E N I P R O G R A M I Z A 2 0 1 3 . G O D I N U

Na 32. sednici Predsedni{tva Olimpij-skog komiteta Srbije usvojeni su progra-mi OKS za 2013, kao i programi nacional-nih granskih sportskih saveza olimpijskihsportova kojima se ostvaruje op{ti interesu oblasti sporta.

Generalni sekretar OKS \or|e Vi{ackiupoznao je ~lanove Predsedni{tva sa de-taljima programa Olimpijskog komiteta za2013. godinu koji predstavljaju kontinui-tet razvojnih programa iz teku}eg olimpi-jskog ciklusa i nastavak dugoro~nog pla-niranja razvoja vrhunskog sporta. Progra-mi obuhvataju sve aktivnosti i sadràje uvezi sa takmi~enjima u 2013, kao i sport-ske i edukativne programe.

Predsedni{tvo je usvojilo i programe na-cionalnih granskih sportskih saveza olim-pijskih sportova, koji }e prvi put za 2013.Olimpijski komitet Srbije objedinjeno pod-neti Ministarstvu omladine i sporta Repu-blike Srbije.

Redovna ta~ka na sednici Predsedni-{tva OKS ticala se Olimpijskih igara u Lo-ndonu. [ef Misije Olimpijskog komitetaSrbije preneo je ~lanovima Predsedni{tvada je u prethodnom periodu odràn niz sa-stanaka sa predstavnicima saveza ~iji }esportisti nastupiti u Londonu u cilju {toefikasnije pripreme po pitanju svih eleme-nata vezanih za odlazak i u~e{}e sportistaSrbije na Olimpijskim igrama. Konstato-vano je da se zdravstveni pregledi kvalifi-kovanih sportista za Olimpijske igre u Lo-ndonu obavljaju prema utvr|enoj dinami-ci u Republi~kom zavodu za sport.

S T R E L C I N A D E ^ J O JO L I M P I J A D I

U Osnovnoj {koli „Anton Skala“ odr-àna je jubilarna, 25. De~ja olimpijada, ukojoj su u~estvovali u~enici svih beogra-dskih {kola za decu sa smetnjama u ra-zvoju, kao i mnogi drugi gosti. Moto ovo-godi{nje De~je olimpijade, u kojoj je u~e-stvovalo preko 400 dece, bio je „Svetskia na{ - veliki si koliko drugome da{„.

U sklopu programa, kojim je predvi|e-no da se deca upoznaju sa velikanima izoblasti nauke, sporta i kulture, sa |aci-ma su se druìli na{i olimpijci, ~lanovistrelja~kog tima srbije za London IvanaMaksimovi}, Andrea Arsovi}, ZoranaArunovi} i Damir Mikec.

- Veoma mi je drago {to smo ovde, {toimamo priliku da se upoznamo i druì-mo sa vama. Nadam se da }ete navijati zanas - rekao je Mikec.

ta Olimpijskog komiteta Srbije. „Olimpijac“ima bazu od 10.000 pitanja, od kojih su mno-ga pripremljena na osnovu informacija iz mo-nografije „Olimpijski vekovnik“, najmerodav-nijeg izvora podataka iz istorije srpskog olim-pizma. Za potrebe polufinala i finala osmi{lje-no je dodatnih 2.000 pitanja.

Za ne{to vi{e od mesec dana, koliko je tak-mi~enje trajalo, u~estvovalo je vi{e od 16.000igra~a. Zbog velikog uspeha kviza „Telenor“ jeodlu~io da kviz nastavi da postoji i nakon fina-la sa dodatnih 2.000 pitanja u svojoj bazi. �

Dva Aleksandra, Novak i Marko dobili nagradno putovanje na Olimpijske igre

Kompanija „Telenor“, generalni sponzor Oli-mpijskog tima Srbije, poklonio je olimpijcimaSrbije koji }e predstavljati zemlju na Igrama uLondonu mobilne telefone i specijalno osmi-{ljene „ambasador pakete“.

- U Londonu slavimo 100 godina od prvogu~e{}a na Igrama, ima}emo vi{e od 100 sporti-sta u timu i verujem da }emo sti}i i do 100. oli-mpijske medalje. Najpre pripreme, a onda iuspe{an nastup u velikoj meri zavise od podr-{ke sponzorskog pula. Zahvaljuju}i „Teleno-ru“, na{i sportisti mo}i }e da u realnom vreme-nu prenesu utiske iz britanske prestonice. Na-dam se i verujem da }e se prenositi dobre vesti

Generalni sponzor Olimpijskog tima Srbijekompanija „Telenor“ nagradila je pobednikesportskog kviza „Olimpijac“ Aleksandra \uri-}a, Aleksandra Marjanovi}a, Novaka Maletinai Marka ]iti}a putovanjem na Olimpijske igreu Londonu. Paket aran`mani za pobednike sa-drè avionsku kartu, hotelski vau~er, po jednuulaznicu za sva nadmetanja na{ih sportista idèparac. „Telenor“ je pokrenuo kviz „Olimpi-jac“ s ciljem da se tokom olimpijske godine po-digne svest, pre svega, o uspesima doma}ihsportista i dodatno promovi{e Sre}ko, masko-

„ A M B A S A D O R P A K E T I “

„Telenor“ olimpijcima poklonio mobilne

P O Z N A T I P O B E D N I C I S P O R T S K O G K V I Z A „ O L I M P I J A C “


Javni ~as strelja{tvaza novinare

Pripadnici sedme sile nisu mogli da po-èle bolje u~itelje za ulazak u svet takmi-~arskog strelja{tva od Zorane Arunovi} iDamira Mikeca. U streljani na Carevoj }u-priji demonstrirali su kako se puca iz ma-lokalibarskog pi{tolja.

Posle toga je usledio razgovor na temuIgara. Dvostruka prvakinja i dvostruka vi-ce{ampionka sveta jesu titule koje ZoranaArunovi} najradije isti~e i dodaje:

- Pripreme traju dugo, zadovoljna samkako se sve odvija. Jaka sam u obe discipli-ne i èlja mi je da ovakav ose}aj potraje ida se slegne sve do Londona.

Damir Mikec je na poslednja dva Svetskakupa osvojio zlatnu i srebrnu medalju i do-speo na prvo mesto svetske rang liste.

- Ba{ mi imponuje {to }u sa takvim sta-tusom nastupiti na svojim drugim Olimpi-jskim igrama. U Novom Sadu me posle pri-prema u Nema~koj o~ekuje jako me|una-rodno takmi~enje i dràvno prvenstvo, anakon toga idem u London. �

F I Z I ^ K A K U L T U R A


Olimpijski komitet Srbije i kompa-nija „Jafa“ iz Crvenke potpisali suugovor o partnerstvu. Jedan odnajomiljenijih brendova u Srbijipriklju~io se sponzorskom pulu

OKS „Zajedno za London“ ~ime je „jafa“ pos-tala zvani~ni biskvit olimpijskog tima Srbije.

Aleksandar Poznani}, direktor marketin-ga kompanije „Jafa“, u prvom intervjuu zaOlimpijsku reviju govori o razlozima zbogkojih se njegova kompanija odlu~ila na ovajkorak, planovima za budu}nost i èljama zaOlimpijske igre...

��Slogan brenda „jafa keks“ je „Hvala ti{to postoji{„, prigodan je i za na{e oli-mpijce, da li je princip saradnje uspe-{nih jedan od klju~nih razloga za potpi-sivanje ugovora o sponzorstvu sa OKS?

- Naravno. Pored toga „jafa keks“ i olimpij-ski pokret u osnovama nose optimizam kaojednu od klju~nih vrednosti, pa je ova istove-tnost umnogome doprinela dogovaranju sara-dnje. Nadam se da }emo svojim sloganom za-hvaljivati olimpijcima na medaljama (smeh).

��Ugovor o sponzorstvu sa Olimpijskimkomitetom nije prvi kojim „Jafa“ ulaèu sport u Srbiji?

- „Jafa“ je kao dru{tveno odgovorna kom-panija dosad ulagala u decu i mlade. Dve go-dine zaredom sponzori smo teniskog turni-ra „Jafa mini-tenis open“, kojim se tenis pro-movi{e me|u na{im najmla|im sugra|ani-ma. Tako|e, ove godine podràli smo najta-lentovanije matemati~are prilikom odlaskana Matemati~ku olimpijadu u Argentini.Trudimo se da podrìmo projekte koji su ple-meniti i va`ni celom dru{tvu.

��„Jafa“ je jedan od najomiljenijih bren-

Medalje }e biti sla|e uz „jafu“�Kompanija „Jafa“ postala je sponzor Olimpijskog komiteta Srbije, a „jafa keks“ zvani~ni biskvit olimpijskog tima Srbije�„Jafa“ je omiljena poslastica svih nas i mislim da }e i sportistimapomo}i nakon nastupa, kaè Poznani} za Olimpijsku reviju

Aleksandar Poznani}

Intervju Direktor marketinga „Jafe“


„JAFA“

dova u Srbiji. Da li se slaète s tim da sui sportisti Srbije jedan od najja~ih bren-dova Srbije?

- Apsolutno. Sport i sportisti su ne{to ~imeSrbija moè da se ponosi.

��[ta „Jafa“ kao sponzor o~ekuje od na{ihsportista i kojim rezultatom biste bilizadovoljni?

- Mi smo vo|eni sloganom va`no je u~e-stvovati, ali svakako da o~ekujemo pobede.

Verujemo da }e svi sportisti na igramapruìti maksimum i da }emo se na

kraju ponositi njima.��„Jafa“ je zvani~ni biskvit

olimpijskog tima Srbije.Verujete li da bi svaki oli-mpijac voleo da ima kuti-ju „jafe“ u svojoj torbi zatrening?

- „Jafa“ je omiljena posla-stica svih nas i mislim da }e i

sportistima pomo}i nakonnastupa - da ih oraspoloì, uve-

seli i u~ini im boravak u Londonu jo{ prijat-nijim.

��Koje sportove biste voleli da gledate uLondonu?

- S obzirom na Novakove uspehe, svakakobih voleo da gledam finale teniskog turnira.

��Od kojih na{ih sportista najvi{e o~e-kujete?

- Pored tenisera, najvi{e o~ekujem od vate-rpolista, strelaca i vesla~a. Naravno da navi-jamo i za ostale i drìmo pesnice da uspeju.

��Da li ste se bavili nekim sportom?- Ranije sam se vi{e bavio muzikom nego

sportom (smeh), ali danas igram tenis kadami obaveze to dozvole. ��

N O V A P O S L A S T I C A

Olimpijska „jafa“

SPONZORSKI PUL

HVALA TINadam se da}emo svojimsloganom„Hvala ti {topostoji{“ za-hvaljivati oli-mpijcima namedaljama

��Kako ste do{li na ideju da potro{a~i-ma ponudite olimpijsku „jafu“?

- Olimpijska „jafa“ - posebno pakova-nje za vreme Olimpijskih igara, jeste let-nje ruho „jafa keksa“. Ovo je potpuno lo-gi~an korak za brend i nadamo se da }enavija~ima zasladiti sportske predstave i,verujemo, na{e nove medalje.


Marija Pavlovi}

Kalifornijski grad Los An|eles 1984.godine po drugi put je bio doma}inOlimpijskih igara. Me|unarodni oli-mpijski komitet se, nakon finansij-skog kraha u Montrealu i bojkota u

Moskvi, na{ao pred velikim problemom - kakoda prona|e kandidata koji bi bio doma}in sle-de}ih Igara.

Javio se jedino Los An|eles, koji je prvi putponudio da se Igre organizuju privatnim nov-cem. MOK nije imao izbora, pristao je na tu po-nudu, a osim toga, s obzirom na to {to su pret-hodne Igre bile dodeljene Moskvi, smatralo seda }e se ravnoteà izme|u dve tada{nje supe-

pozdravili za vreme sve~anog otvaranja, a sli-~no su pozdravljeni i predstavnici Jugoslavije,koju su mnogi u publici pogre{no smatrali de-lom sovjetskog bloka.

Ameri~ki organizatori nisu bili nimalo obe-shrabreni niti previ{e razo~arani ionako o~e-kivanim bojkotom. Nedolazak sportista iz isto-~nih zemalja samo je smanjio konkurencijunjihovim sportistima u osvajanju medalja.

Ove Igre bile su veoma popularne i zasadpredstavljaju jedine koje su ostvarile finansij-sku korist. Organizacioni komitet prodao je te-levizijska prava mreì Ej-Bi-Si za 225 milionadolara, zatim dvema evropskim mreàmaEvroviziji i Interviziji za 22 miliona i Japancimaza 11, a od 30 velikih sponzora zara|eno je jo{30 miliona. Organizacioni komitet ukupno jezaradio 200 miliona dolara. Za Amerikance jeisto tako bilo va`no da ~etiri godine nakon mo-skovskih Igara dokaù tehnolo{ku i svaku dru-gu superiornost nad SSSR-om. Zato su bile izvr-sno organizovane i prepune spektakla, ~emuje svoj doprinos dao i Holivud.

rsile odràti ako se slede}e dodele SjedinjenimAmeri~kim Dràvama.

Igre su odràne od 28. jula do 12. avgusta uzu~e{}e 6.797 sportista, i to 1.567 èna 5.320 mu-{karaca iz 140 zemalja. Takmi~ilo se u 23 spor-ta i 221 disciplini, a Olimpijadu je otvorio pred-sednik SAD Ronald Regan.

SAD su na prethodnoj Olimpijadi 1980. uznak protesta zbog sovjetske invazije na Av-ganistan organizovale bojkot Igara u Moskvi,zbog ~ega je SSSR odgovorio istom merom ta-ko {to je 8. maja 1984. najavljen bojkot od stra-ne 14 zemalja tada{njeg Isto~nog bloka.

Jedina zemlja Isto~nog bloka koja nije bojko-tovala Igre bila je Rumunija. Zbog toga su je gle-daoci na olimpijskom stadionu posebno toplo

Jugoslavija - [panija 18 : 5

OLIMPIJSKA ÎTANKA

[AMPIONIAnton Josipovi} iDragan Nikitovi}

NAJBOLJINi{ovi}, Ljubek(levo) i Trstena

ZLATNI SPORT Vaterpolisti Jugoslavije

atletikabiciklizamboksdizanje tegovagimnastikahokej na travi

�Kakva je to Olimpijada bila za zemlju u kojoj smo tada ìveli! Na{i sportisti su po broju medalja razbili dana{nju sportsku supersilu [paniju, pritom ih je „objektivna ameri~ka publika“ na otvaranju do~ekala ovacijama

sinhrono plivanjeskokovi u vodustreli~arstvostrelja{tvovaterpoloveslanje

ma~evanjemoderni petobojfudbalodbojkaplivanjerukomet

rvanjejedrenjedùdokajak i kanu na mirnim vodamako{arkakonji~ki sport

A N T O L O G I J S K A T R K A N A 3 . 0 0 0 M E T A R A

guralo zlatnu medalju u 13 od ukupno 19 istr-~anih maratona na svim Olimpijskim igramadotad. Ovaj maraton }e ostati upam}en i po tri-desetdevetogodi{njoj takmi~arki iz [vajcarskeGabi Andersen, koja je usled iscrpljenosti odnapora i vru}ine posrtala u celom poslednjemkrugu. Iako su posledice iscrpljenosti bile vi-dljive, maraton je zavr{ila 37, a posle samo dvasata iz bolnice je pu{tena oporavljena.

Naval el Mutavakil iz Maroka pobedila je utrci 400 metara s preponama, postav{i prvaAfrikanka koja je osvojila olimpijsku medalju,kao i prva sportistkinja iz islamskih zemalja ko-ja je osvojila medalju i prva èna iz Marokaosvaja~ medalje. U ènskoj gimnastici Ameri-kanka Meri Lu Reton sa samo 16 godina osvajazlatnu medalju u pojedina~nom vi{eboju i ta-ko postaje prva gimnasti~arka van isto~neEvrope koja pobe|uje u toj disciplini. U presko-ku i u ekipnom takmi~enju osvojila je srebrnemedalje, a bronzane na dvovisinskom razbojui u parteru. Treneri su joj bili Bela i Marta Karo-lji, biv{i treneri Na|e Komane~i. Posle Los An-|elesa nikada se vi{e nije takmi~ila na OI. �

XXIII LETNJE OI - LOS ANGELES 1984.

Pregled osvojenih medaljaDràva Zlato Srebro Bronza Ukupno1. SAD 83 61 30 1742. Rumunija 20 16 17 533. Z. Nema~ka 17 19 23 594. Kina 15 8 9 325. Italija 14 6 12 326. Kanada 10 18 16 447. Japan 10 8 14 328. Novi Zeland 8 1 2 119. Jugoslavija 7 4 7 1810. J. Koreja 6 6 7 1911. V. Britanija 5 11 21 3712. Francuska 5 7 16 2813. Holandija 5 2 6 1314. Australija 4 8 12 2415. Finska 4 2 6 1216. [vedska 2 11 6 1917. Meksiko 2 3 1 618. Maroko 2 0 0 219. Brazil 1 5 2 820. [panija 1 2 2 521. Belgija 1 1 2 422. Austrija 1 1 1 323. Kenija 1 0 2 324.Portugalija 1 0 2 325. Pakistan 1 0 0 126. [vajcarska 0 4 4 827. Danska 0 3 3 628. Jamajka 0 1 2 3

Norve{ka 0 1 2 330. Gr~ka 0 1 1 2

Nigerija 0 1 1 2Portoriko 0 1 1 2

33. Kolumbija 0 1 0 1O. Slonova~e 0 1 0 1Egipat 0 1 0 1Irska 0 1 0 1Peru 0 1 0 1Sirija 0 1 0 1Tajland 0 1 0 1

40. Turska 0 0 3 3Venecuela 0 0 3 3

42. Alìr 0 0 2 243. Kamerun 0 0 1 1

Tajvan 0 0 1 1Dominikana 0 0 1 1Island 0 0 1 1Zambija 0 0 1 1


Obra~un Zole Bad i Meri Deker

U Los An|elesu sportisti biv{e Jugoslavijepostigli su najbolji rezultat do tada. U 16 spor-tova nastupilo je 140 takmi~ara. Osvojili su re-kordan broj medalja, ukupno 18 - sedam zlat-nih, ~etiri srebrne i sedam bronzanih. Kakav jeto uspeh govori podatak da je dana{nja sport-ska velesila [panija osvojila samo pet medalja.

Najuspe{niji jugoslovenski sportisti na ovojOlimpijadi bili su kajaka{i Matija Ljubek i Mir-ko Ni{ovic, koji su osvojili po jednu zlatnu i sre-brnu medalju. Za jugoslovenski pojedina~nisport najve}i uspeh u Los An|elesu postigao jetada 23-godi{nji bokser banjalu~ke Slavije An-ton Ante Josipovi}. Osvojio je zlatnu medaljuu polute{koj kategoriji, a zanimljivo je da final-nu borbu nije ni boksovao. Naime, u polufinal-

nom duelu Novozelan|anina KevinaBerija i Amerikanca Ivandera Holifil-

da sudija je diskvalifikovaoHolifilda, nakon {to je, po-sle gonga, nokautirao svogprotivnika. Kako nije pri-hva}ena Holifildova àlba,a Beri nije mogao da bok-suje zbog posledica no-kauta, Josipovi} je do zla-

ta do{ao bez borbe.Uz Josipovi}a, rukometa{e

i kanuiste Ljubeka i Ni{ovi}a, zlatom su se uLos An|elesu okitili vaterpolisti i rukometa{i-ce Jugoslavije, kao i rva~i Vlado Lisjak i [abanTrstena. Srebrne medalje za biv{u Jugoslavijuu Los An|elesu su osvojili rva~ Refik Memi{e-vi}, bokser Redèp Redèpovski, kajaka{ Mi-lan Jani} i kanuisti Ljubek i Ni{o-vi}. Bronzu su osvojili repre-zentativci u ko{arci i fudba-lu, te rva~i [aban Seidi i Jo-èf Tertei, vesla~i MiloradStanulov i Zoran Pan~i} ibokseri Mirko Puzovi} iAziz Salihu.

[to se ostalih sport-skih rezultata ti~e doma-}ini su dominirali i u atleti-ci i u drugim disciplinama,osvojiv{i ukupno 174 medalje, od~ega 83 zlatne. Posebno se istakao KarlLuis, koji je osvojio ~etiri zlata, u trkamana 100 i 200 metara, skoku udalj i {tafe-ti 4x100, dok je Ed Mozes pobedio u tr-

ci na 400 metara s preponama, ponoviv{i zla-to iz 1976. Od Britanaca su najzapaèniji bili Se-bastijan Kou i Dejli Tompson, koji su postavilinove olimpijske rekorde na 1.500 m, odnosnou desetoboju. Portugalac Karlos Lopez doneoje prvu zlatnu medalju svojoj zemlji pobedomu maratonu, postaviv{i rekord koji je opstao

naredne 24 godine.Los An|eles je ostao upam}en i kaograd u kojem je, u sportskom smislu,

simboli~no okon~ana emancipacijaèna. Uveden je maraton za

ène, kao i biciklisti~ko ta-kmi~enje, tj. pojedina~nadrumska trka na 79,2 kilo-metra. Amerikanka Koni

Karpenter, biv{a olimpijkau brzom klizanju, postala je

prva èna osvaja~ zlata u bici-klizmu.Druga Amerikanka, Dòan Be-

noa, postala je prva èna osvaja~zlata u maratonu, a njeno postignu-

to vreme na ovim Igrama bi joj ~ak osi-

POSAOIgre su prvi putdo tada organi-zovane privat-nim novcem ijedine su donele dobitorganizatorima

@ensku trku na 3.000 metara obeleìo je i je-dan peh. Naime, miljenica publike i favorit MeriDeker pala je posle kontakta sa bosonogom Ju-`noafrikankom Zolom Bad, koja je tr~ala za Ve-liku Britaniju.

Meri je od 1974. sa svojih 16 godinadràla mnoge rekorde, a ve}1982. postavila je {est svetskih re-korda na distancama od jedne miljedo 10.000 metara, dok je na Svet-skom prvenstvu u Helsinkiju 1983.pobedila na 1.500 i 3.000 metara. Zbogpovrede nije u~estvovala na Olimpijadi1976, a 1980. su SAD bojkotovale, zbog ~egaje trebalo da ove budu vrhunac njene karijere.

Zola Bad je 1984. postavila svetski rekord na5.000 metara koji nije priznat jer Ju`na Afrikanije bila u svetskoj sportskoj porodici zbog apar-thejda. Me|utim, po{to je Zolin deda bio Brita-nac, nagovorio je njene roditelje da zatraè bri-tansko dràvljanstvo i uz veliko angaòvanje me-

dija, Zola dobija dràvljanstvo na vreme i ostva-ruje zapaène rezultate kvalifikuju}i se za Olim-pijske igre.

U finalnoj trci u LA Meri Deker je vodila trku,dok je bosonoga Zola tr~ala neposrednouz nju sa desne strane. Na 500 metara

dolazi do prvog kontakta, koji ihnije poremetio. Negde na polovini

trke Zola prelazi u vo|stvo, me|u-tim Meri kukom dodiruje njenu no-gu i Zola jedva uspeva da odrì

ravnoteù. Nakon toga dolazi do ponov-nog kontakta i Zola Bad se zanosi, a Meri

pada. Zola je nastavila jo{ par stotina metara,nakon ~ega se osvr}e, gubi brzinu i stiè sedmana cilj.

Godinama je postojala dilema da li je Zola pre-sekla put Meri Deker ili Meri nije po{tovala pra-vilo da pazi na trka~a ispred sebe. Prva je na ciljstigla Rumunka Maricika Pujka, koja je po mno-gima bila jedna od favoritkinja ove trke.

MA^KANA STAZIFlorensGrifitDòjner

ZLATNIPOTPISPatike Karla Luisa

Olimpijska revija broj 38

Documents

Transcript of Olimpijska revija broj 38