Tema dana Srbija Region Svet Intervju Finansije Berza Market

Naslovna | Ulaganje u puteve podiže konkurentnost

05.10.2012. Print Pošalji

PROFESOR FEFA NEBOJŠA SAVIĆ - Slažem se sa Polom Krugmanom da je konkurentnost naša najveća boljka

Ulaganje u puteve podiže konkurentnost

Natalija Sekulić (Press)

Izlaz iz krize - Savić ističe da je lek za podizanje konkurentnosti uklanjanje administrativnih prepreka i ulaganje u puteve, železnicu i avio-prevoz

Profesor FEFA Nebojša Savić u razgovoru za Press procenio je da je poruka nobelovca Pola Krugmana da je najveći problem Srbije slaba konkurentnost apsolutno precizna „dijagnoza" domaće privrede. On kaže da je lek za podizanje konkurentnosti uklanjanje brojnih administrativnih prepreka i ulaganje u razvoj puteva, železnica i avio-prevoza.

Savić dodaje da je Krugman, koji je u sredu održao predavanje u Beogradu, dobro uvideo ovu boljku

srpske ekonomije.

Gde je tačno Srbija po konkurentnosti?

- Prema godišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, ove godine smo na 95, a prošle smo bili na

96. mestu. Od 2008. godine konstantno beležimo nepovoljne rezultate. Podsetio bih da smo ranijih

godina bili na 77. mestu, što pokazuje da se u Srbiji konkurentnost bitno pogoršava.

Koji su uzroci toga?

- Oni su locirani na nekoliko tačaka: u problemima loše administrativne infrastrukture, logističke

infrastrukture i obrazovanja. Kad je reč o administrativnoj infrastrukturi, tu pre svega mislim na

funkcionisanje javne administracije koja je postala prepreka dobrim uslovima poslovanja. Druga studija

koju je radila Svetska banka takođe je potvrdila te nalaze. Srbija se po nekim pokazateljima uslova

poslovanja nalazi na samom svetskom dnu, a najbolji primer za to je kako se teško i sporo dobijaju

građevinske dozvole.

Znači da država nije stvorila dobar poslovni ambijent i da predstavlja kočnicu privrede?

- Da, ona svojim nedelovanjem koči razvoj privrede.

I štednja i investicije

Gde da nađemo novac za bolju infrastrukturu, kada ovde vlada dilema da li investirati ili štedeti?

- To je lažna dilema, nama je potrebno i jedno i drugo. Država ne sme da troši pare na povećanje plata

u javnom sektoru, zato što javni sektor ne sme da ima veće plate od privatnog. Ali, država treba da

poveća ulaganja u javne investicije, a one treba da su usmerene u razvoj infrastrukture. Dakle, štednja

u onom delu gde rasipamo pare, a s druge strane tim novcem treba pogurati konkurentnost.

Drugi element niske konkurentnosti je loša logistička infrastruktura, to su putevi, železnica, avio-prevoz, luke... Oko svega što je vezano za logistiku, za prihvatanje, dotok i transport i funkcionisanje protoka roba imamo izuzetno loše pokazatelje. Tako da su neefikasnost države i loša logistička infrastruktura dve izrazite slabosti Srbije. Činjenica je da od te slabosti boluje i ceo region, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Rumunija i Bugarska. Nismo usamljeni, ali među tim zemljama najlošije stojimo. Bilo bi jako važno i dobro da Srbija pokrene regionalnu inicijativu za unapređenje infrastrukture usaglašavanjem propisa, pogotovu za razvoj logističke infrastrukture, pre svega puteva, železnica i avio-prevoza.

Šta je još potrebno uraditi?

- Treći važan element u toj priči je da je region opterećen jako visokim stepenom korupcije. Strani

investitori nisu spremni da ulažu u zemlju koja ima jako visoku korupciju, a Srbiju i strani potencijalni

investitori doživljavaju kao zemlju sa visokom korupcijom. A to sve direktno utiče na nivo

konkurentnosti.

Šta je onda naš pravac kretanja, gde je izlaz iz tunela?

- Zadatak države je da popravi i otkloni sve administrativne prepreke. Započeli smo tu priču, ali ona

nikako nije isterana do kraja. Srbija mora da stvori povoljne uslove jer strani kapital neće dolaziti zbog

toga što mi mislimo da smo atraktivni. Moraju oni koji imaju kapital da budu uvereni u to.

Nobelovac u Beogradu - Predavanje Pola Krugmana

A šta treba da uradi privatni sektor?

- Treba da bude nosilac rasta i razvoja i nove zaposlenosti. To može samo ako država učini ove

neophodne korake. I onda ima smisla postaviti pred privrednike pitanje: „Šta ste vi uradili za državu?" Ali

tek onda.