Nada Miletic_Stećci

5/12/2018 Nada Miletic_Ste ci

1/83


2/83


3/83


4/83


5/83


6/83


7/83


8/83

Stecci


9/83

Uvod

Skromnlm plocarna sa grobnlm zapisGrda iz druge polovine XII! veka I zuplocorn kaznaca Nesplne iz XIII vekasvetu stecaka, mramorova, "grekogaosne. elj a je slozena problematlkadogmatski h rasp rava, u koj lma su osone prvens tveno jes te - umetnicko sodredenom vremenu. Tek posljednj ihovi spomenici uklj uceni su u razmavekovne umetnosti uopste. Ova osnovarheoloski I I lkovnl, r elevantna su zu okvI ru Istor ijsk l h, hronoloski h i kudeflnlclja.Nastall u v remenu od k raja XI II vekafeuOa~o-dnosa, sa svlm n jihovimstavkama, medu koj irna stalesk i prestekonomsko snazen]e sireg kruga, zkruga anon i mne mase uveliko p rob ijajodraz duhovne kl Imeevropskog s redkrstask l h pohoda, koj i su, kopnorn I linaqlasena rel ig loznost, hodocasca, rkon troverze I nemi ri, upuctva li SU,preokupac lj arna us red ove ops te dunepreki nuto, bez obzi ra na verska shdorn, pre sveg a , ukore njenim st rahomnjegovom trajnom konsekvencom, donove forme, spajajuci davne, tradicijordonas I say reme n i t re nutak. Snaznona relaciji Ist ok-Zapad, nas!o je ojuci I llkovne, bilo da se radi 0 spoIII sekularne namene.Obuhvatajuc i svojrm medievaln im grai od Save do same morske obal e,rnailcnu oblast steeaka, koja podrazumcegov inu I deo erne Gore, dok ostall-Slavonita,deo Crne Gore I Srbije -vreme njenog najvecep opsega. Navsnazn ije moc i, lagan og s I abl je nja Idlsnjl m delom antickoq Illrlka, u koI p relamati u tica ji s irokog med iter ansnonskom ravn lcom, razudenikasn ljena lstoeno i Zapadno Rimsko Carstperlfernim zonama i jednog i drugog


10/83

"

1. 0 nekropolama uopste0

per ifemi m predeli ma dye snazne ku I tur ne sf ere - vizant ij skaglstaka i I ali nskogZapada. Ovakvtrn polozajem predodredena je nepornucena vezanast za davnanasleda, arnatcnost polman]a, retardacija novih st rujanja i njihova razrada nacvrs torn s tratumu ukoren jen i h t rad icija. Svojom pojavom i svim anim sto je kroznj ih lzrazeno, stecci se potpuna uklapaj u u ovaj kulturno-istorijski, m isaoni iemotivni kontekst.

Nekoliko desetina hilj ada do danasostaju neotkriveni, n isu ravnomernooblasti u kojoj su se pojavllr. Ni navee iznetu tvrdnju da je nC).jvecagustin-_pojasu teritor ije s tecaka , koj ; obuhvapadnu i ls toenu Her~ov inu , n loj suse- _- -- - ~za im, pg_djedna_ko, u_sevemom- pzapadnom Srbijom uz Drinu. Vidnave~asne, dak seut:.lci,t ezu istocno ad navedenih oblastii zdanke nasta leu peri fe rnim kra jevirnobicaja i obllka.Opseg nekropa la veoma je neujednacsvim realan odraz drus tvene st rukturenavlja se, neizrnenjena, svuda. Najvnavedeni.m krajevima. Medu njima saprost ranaj nekropolivciji se groboviSv"":"pesa na izvoru Cet ine. U ovorncanjTma a danedavna postojeci rn spsu nekadasnja nekropol a u Stanu sveCina unistena, l l1ekropola u Vranjeva sada sacuvana sarno jedn im man jimu Baljunima kad Stoca formirana jejedna ad nekrapoTci u Novakovlctrnase nekropola u_ Klasniku kod Visegrau aka l i ni Sok


11/83

2.2

Orijenta, impulse koji ce, u odredenom vidu precl na stecke i dati ton zavrsno]f azi n jihove umetnos ti, svi, ipak, as imil iran i sa neiskorenjenim, prastarim na-s lede m. U a tmosfer i ovih pre lamanja, u oblast i srnesteno] na g ran ici kanon izi-rani h st i lova, stvara li su bezbroj n i nepozn at i i samo re tki znaru kovac i, kakosu se sam i u natpi s i ma nazval i, otkrivaj uci istov remeno i medusobnu sl icnostiii r azlic itos t pojedini h pocrucja, i svoja i ndiv idua lna s tremljenja, shvatan ja idomet.Sarno na prvi pogled moglo bi nam se uclnlti da je pri resavanju sustinskoqproblema skul ptur e, odnosa obli k-pr ostor, klesar bio voden sa rno svoj im stva-ratacklrn instinktom, situirajuci nekropole, manja grobl ja i ii usamljene nadgrobniketako da i danas izazivaj u uzbudenje i divljenje. Nepcqresno odabrani poloza]u odnosu na ambijent i slobodni prostor u njemu ostavlja dojam da je avokamenje prosto izniklo iz tl a, iz njegovog korena, kako to vidimo na nekropoliu Dasniei, u Varosistu iii Stuparima, iii da je uzvisina iii padina bila pri- 35, 83premljena samo da primi jedan prirodni zavrsetak, kameni krst iii stup, eije sekonture ocr tavaju na sloboonorn prostoru dalekog hor izonta, za sta nam neupore-div primer pruza Rajkov Kamen u Mijatoveima, krst u Poernju iii grupa sporne-nika na Morinama, i t oliki drugi uz njih. Vet i pov rsan uvid , medut im, otkrivat ra jnu vezanost , vise puta istaknu tu, za lokalitete star ij ih epoha , za nase lja, po -gotovo za kultna mesta, eiji su t ragovi bili jOs zivo prisutni u ambijent u, u se-can]u, u legendi . Izuzetno cesto ova grobl ja srnestena su pod prais tori jsk_im gra-dinama, cesto i s nazivom koji je za rijlh vezan. Navedimo samo stecke u Pod-gradin i i pod gradinom u Lip i ked Li vna , nek ropolu pod Gradcem na Ravanjskim 50Vratima kod Kupresa, na Podgradinju u Gornjem Hrasnu kod Stqea iii pod gradi- 36nom u Osanlclrna u istom kraju, i uz gradinu u Poscenju kod Savnika. Na 4Kra lj lclnorn nasipu u Buskorn jezeru kod L ivna nekropo la je pos tavl jena nepo-sredno uz prajstor ij sk! ob jeka t, eija namena jos nije defin isana, ali ko ji svakakone pr ipada gradinama. Neupored ivo cesce, na eitavom pros toru gde su nastali,svuda gde je to bilo mogute, s tecc i su prekr il i pra is tori jske tumule, ref lekt irajut iduboku privrzenost bas ovim kul tn im mestima, eije neuqaseno postovan]e lei i, uzostale komponente, u samom korenu nas tanka s tecaka. Od kra jnj ih zapadnih dokra jnj ih ls tocnih predela s lika je neprekinuto is ta, mada su mnogi spomen iei,ovako istakn u ti, b i Ii pod I ozn i cestorn unis tavan] u. Tumu I i sa steccl ma u Cis ti,Lckvidicl rna, na Glasincu, u Donjim Bal jc ima iii Br06aneu docaravaju nam ovu 13organ sku vezanost , poteneiranu, nekada , i rasporedom stecaka ko ji odslikavaporedak grobova u prj marnom s loju . .. [\nt ieka nase lja_ j aglomeraei je, nose ti useb i vet ove t ragove, posluii la su, takode, veoma cesto, za srnesta] nekropola.uz nj ih iii u nj ihovoj neposrednoj bliz ini, 0 eemu nam jasan primer pruza nepo-sredna okoll na Stoea, sa intenzivnim t ragovima pra istorij skog i kasnijeg, p ro-st ranog ant lckoq naselja, i ii Mogor jelo, l lidza i mnogi d rugi. Jaca vezanost kon -stat irana je kod Orkvina, loka liteta ko ji ces to otkriva ju ostatke an ticki h e rkava istarih grobl ja oko nj ih, koje su poslu ii Ie za dal je sahranj ivanje i dal je nastavl janjeuvrezanoq kulta. An tlcka groblja bila su istovetan povod , a spoj dva grob lja, kao

u Krehinom Gracu, Malo j Gost ilj i iii du koj ima su konstat irani steccl. Ranpri rodno, neposredni prethodnik, najbnoseci i sarna udaljen ije odjeke, zadina u Koritima kod Duvna, u eije jekropola, a na cijern su se rnocnornProstrana nekropola u Bugojnu, srneste-antleke gradevine i kasnoanticke bazodraZava ovu s lozenos t, ko ju otkrivamposlednji stratum. Vezanost za izvoretvrdu ] u steccl na Kripovcu u Hamzit imGornj im Barama na Treskavie i. da narasprost ranjene pojave. Sakra lne graneposredn 0 prethodi 0 pojav i s tecaka,steec i, cesto i svuda, pocev od Kolunpreko Donie Zgoste, Vrutaka, RogaMlleseve i tol ik ih drugih.C2rkve~vr..emene stecclma cinile supostavljeni unutar njih, kao u Petroviciz idova, kao u Mi rusama, Vlahovlcl rnova povezanost i na tpisom naqlasena ,ne navod imo. Ins i st i ramo na ovoj veznearg umenti ranih zaklj ucaka u vezistale na samim grobl jima sa stecci mavanje stecaka u zidove hrama, kaobilo rnoquce bez njihove idejne povezkiiltnih mesta nastavljeno je dal jimMnogo puta nekropole stetaka srnestto je jasno, v isestruko vezani (S.1an-Brodar, Hrtar, Varosiste, Vrat ar, Sisiunutar njegovih zidina (Klobuk). SpGacka, i ostav l 0 t rag u topon;mu nekmnogi h d rug ih. Ovako za tvo reni k rugdugom rrlzu, pojavom uslovljenom osavremenim, kulturno-lstorl jskl m i stvUdaljem razradivanju odnosa spomengrobl ji ma na redove, Gija je pojava i- srednjeg-veka, pocev tid vremena s

62 sledili. I kada nisu obelezeni nadgrob29 usmerenim redovima, a steccl su dos47 ne li nas ledenu t radie iju dalje. Samo p

se red donekle remeti u smislu up rime tna teznja da se uob lca jenl pore


12/83

24

zajern, izdvaja se cesto jedan spomenik., pretezno sarkofag (Cicevo-Konjic) i iik rs t (Radiml ja, Zijemlje pol je-Ploeice, Donji Bal jc i, Vel ik i Ogradenik) . U prvomslucalu to je nepobitan odraz drustvene strukture unutar zajednice kojoj grobljepripada. U drugom to su zavrsnl trenuci nekropole, obelezeni cssto jednimusamljen im krs torn na rubu grobl ja , c ija si lueta neometano zatvara prostor\Ro-timlja, Radanov krst-Hodovo, Radimlja, UbOSKO, Strujici, Kotezi, Bihovo).

38, 13

16, 23


13/83

26

28


14/83

30


15/83

2. Oblici2


16/83

Ne taka davn a, u razmatranj u I ikovnzapazan]a u vezi s nj ihovim abli kom,likovnim postupkom, zapravo s onim sostvarenja. Ponovleerno ih, neizmenjennog dela i ii c itavog opusa, ima kakvvog sadrza]a, vizuelna t ranspoziei jase ova ostvarenja najsust lnsklj e inikakvim nametnutim putevima ne dadokuclve tokove.Bez obzira na sadrepohe, ebliei su nesmetano imali svi nestajanje, da bi nas u jednom navi ii duhovnog stanja, negde ponovo pnom vremenskom razdoblj u, u jed nose i s teec i, ci ,j i obIiei , posmatran i kaform i u razlieltorn stepenu, ods Iikavaovog zapazanja - prihvatanje, vaskri da lje t raino z.avestanje drugih obliteritorijalne rasprostranjenosti stecakakvantum, nakon tolikih unistavanja, oniji i najrasprostranjenij i obllk stecakanastavljanja jednog oblika, kojim je nKae obli k poznata i prihvacena siromeaka, javl ja u skali od skromnog kakaraktartstlcnlh za Hereegovinu, doamorfne grobne ploce, kaje ce natptsrasponu ad dva veka njeno rasprosti rb i u nekim per ifernim oblast ima, u Dprimer, ostala I jedini oblik, odrazavekonomski poloza] onih nad kojimakarakterist ike kra ja u kame su nastaNepodesnim, ali jos uvek zadrzanlrnprizrnatlcnl, siroko rasprostranjeni grv ise i ii manje grubo ok lesane plohe,t rajan je prat i razvoj , .najzrel ij u fazu ina svim podruc] ima prostrane teritorprisustvu ploca, mogao logicno oeektvnovih strujanja, ne mogu se lskljucits jedne, i spomenika u erkvama Pecnjtca s druge strane, i svih onih ko]ivanju osnavnih kontura, razvojna putasenih sanduka iz vremena bana St jep

22, 81 do da1te razv ijeni h i bogato ukrasenimonumenta l nosti , da bi zati m, u za

34


17/83

speci fi cnu konturu. Prlsustvo postolja ein! jednu var ljantu ovog obl ika, a njegavaudvajanje, kao kod stecka u Zavaitu, njenu dalju razradu. Pasebnu grupu spa-me'n11f8"avOg obtika crne dvostruki sanduci , c iLa je garnja povrs lna stepenastoobukovana, oznacavajuc i dvajn l grab. Njihova pojava zabelezena je u Opl lc ic ima,all rrar ocito ces to oko Sara jeva (Hresa , Neman jica , Donj i Mac iaci) , Hogat lce(Osava, Okrugo, Vrlaz je, Brankovic i, Pesur ic i) I VIs~QLada_{Klasnlk, Kamenlca,Brodar) u Bos_nl, a zati m u 5i raj okoli ni _Prijepolj a (Bueje, Poblace), dakle uuskorn pajasu od Sarajeva prema jugols toku . Najslozenlj i stepen pokazuje dvo-struk i sanduk na dvostrukom postolju rz Donj ih Mocioca. Mada se iz ogromnemase stecaka ovog obl lkal d imenzi jama i obradom Izdvaja nekollko spomenlkasrnestenih od Sarajeva do Roga tlce (Pavlavac, Krusevcl, S tjen ice , Ladev ine) ,snaznoj, mon umentat noj izrazajnosti masiv nog, neukrasenog sand uka nap ostol j u,postav ljenog nad grobam Vla tka Vladeviea na Ladev inama na samom pocetkuXV veka, nl je se rnoquce odupret i.Oznacen i h rono loskl ad reden natpisir na vee ad prvih decen ija XV veka, uz plocui sanduk pojavljuje se i sarkofag , ll i sljernenjak koji I samom svojorn kon-turom, bez obzira kako var iranom, predstavl ja v izuelnu konkret lzac lju poi rnanjagroba kao kuce, kuce kako j e I u natplslm a naznaceno. Pradavno ooznau obi i k,odetrursk ih sarkofaga I mal lh r imsklh urni do impresivnih r imskih i ranohrlscan-ski h sarko faga, on se u ovim prostori ma nevi.d Ij lvi rn putevima, nakon citavogmi leni ja, ponova pojav lo, I 'uokvi ru stecaka, u taz i n jlhove dekllnacl je, opet nestao.Preko spomenika s tarlj ih epoha , o tkrlvenl h u vel ikom broju I u nasir n kra jev irna ,I sarkofaga savrernenlh stecc irna 11;1esto stari jlh. iz prtmorskih gradova (Zadar,Spilt) i iz raske zemlje (Scpocani, Decant, Pecka patrtjarslja}, ovaj obl ik nametaose I kao t rad lclja, ako ostanemo u okv lrirna kamene skul ptur e sepulk ralnog ka -raktera,1 kao deo ambljenta I tra jncq, neodvoj lvog elementa l judske egzis tenGije.Rustl fl ci rani ant ickl sarkotap-qrob I II srednjovekovni skupoceni sarkofag dobljajunova obetez!a. sarni rn t im I podlogu za neogranieenu transpozici ju lokalnih arhi-tektonsk i h I konst rukt lvnlhdetalja, po ko] i rna se d ifer enc i ra ne samo po jed ,1naob last , nego I uz .i klesarskl krug. Na ovom ob llku , uz ostale el emente ove umet -nosti , baz lrana je Ivee spomenuta podela na dva osnovna pojasa, koja je zapravo,ako b ismo os tall samo na ovom obllku, tek po lazna, nezaab ilazna kons tataclja.Preloml.jena silueta sarkotaqa Inspirisala je dal ju razradu u naj raz lici tl jlm propor-c iiama, od vltkihkontura sarkofaga Iz Brotnj ica, Radmi lov lea Dubrava I Ii Opl ic lea,do maslvnlh , snazn ih sarkofaga sa Havanjskih vra ta, Emlnovog Sela, Lokvi cieaI ii Cis te, i ii tek sarno priklesanog, bloka Iz Budlrni ra. Ovoj raznolikost l doprlnosiI i zuzetna var ijanta nlsklh, Izduzenih sarkofaga srednje I Istoene Bosne i zapadneSrblje, u eljoj se kon turl vee nas lutuju ut i,caj l sa I stoka. Spomen ici ovog ob i I kaskoro -uvek imaj u postol je kOje se pov remeno dalje stepenasto razraduje, opelsarno u Jednom podrucju, u oko llnl lIij asa (Sudi ti. Koposi(1), Sa rajeva (Hresa,Donjl Mocioci ), Srebrenice I Foce (Klot.i jevac, Zavai t) , ponovo u uskom pojasu odSarajeva prema Istoku.Takode u ovom kraJu, ali u sirem radijusu pojavila se razradena varijanta u

1, 4, 2.2

1-2, 4150

7278 , 7963

)

64, 77

18

vidu dvostrukog sarkofaqa, ko] u mo(KruS'evci}, O lova (Krlzevie l, Mogus),Bosni do Kovl Ij ace, Baj Ine Baste izapadno] Srbij i, Samo jOs dvos truk iovo j var ljan tl, dok dva sarko faga posBakrima kod Clt luka nl su to u pravomfes tira lo se i u najeudni jo] va rljant l,koja se, takode, zadrzalo sarno u zatv(Sislei), Rogatice (Ladevi ne, Selja nl),Mededa) iRudog (Sokolovici ) u Bosni ,u SrbijL Dv? na~pi:a na ,_sE?m~nic;:1npokojni ka f daju h(ono fosko odredennjegov u maj ku Ruzu, lz prve polov i neMlo tosa s ladevi na sa sinom Dejanomze tno, kao novl detal], i od raz raz lickao sto se rnoze videti na bogatoNovakovic i ma. Davno je vee uoce noraznovrsnije ukrase i da su na njinatpisa.Vee k rajem XIV veka nas lucu ]e seoznacenoq nepodesnim nazlvom vi sodoztvljava svoj puni razvoj i svoje najz'!;e sarroirxu 'l sarkotaqu, Iagano nestavlsoki sanduk preplavio je nekropoleerne Gore, povremeno se pojavljujuc lnom uzem krugu zapadne Hercegoviden im rnot iv i r na vezan Im za Ioka l nupri druzuju I natpisi, Ovo kamenje lzdmasivna postolja, e ime je njihova vNesto kasnije, 'od druge polov ine XVvsel obl lk Kfsta,_ci je [e tra janje nadztvegro.bnl znak u toku sledecih vekova.sicusnih krstova lz Drezruce do granOgradenlku, svl u Hercegovini , Isk les11i....u ant ropomor fnoj , po tvrduju raznostavnlje ploce. Ovoj raznolikosi i dopkomblnlranje izdvaja najstariJe krstovei juinog Primorja od mladlh u ~rednvecem broju sl uca jeva krst je postav ljeu potpunam skladu, cemu se pr idruzU ovoj Istoj, kasnljoj fazl. u j ednompoj a vlo se ponovo, posl e dug I h. stolpodraZavanje poznatlh antlcklh. obl lka,

1613

36 3. Ornamentalni motivi


18/83

v idu jednos tavnog , amor fnog kamenja i sk romnog znaka . Sasvim prob ran l ukrasn i 86motivi izdvajaju ih, uz oblik, u posebnu celinu, sto je odsustvom bilo kakvih .natpisa samo [os [ace naqlaseno.Obl ici o rijentalnog porekla ,ci je smo izvesno prenosenje vee spomenuli , u svomeistom obl iku, s tupom, obeliskom i nisanorn oznacil l su zavrsno poglavl je stecaka,l, napus ta juc i ornament iku po kojo] su za nj ih bi li vezan i, poprimi li nove oblikei postali, uz krs t, t rajni g robn i znak. Lagano prod iranje u istocna podrucia tokomXV veka, koj e je rnoquce pratiti i natpisima, preko Glisnlce, Humskog, Dokmira 74i b ro jnf h n lsana iz okol lne Rogat lce , Sokoca i Sa rajeva , ku lmini ralo je u n lsanumonumen ta lni h razmera iz Don jih Bak ica , e ij i ha rrnor rlcn i uk ras p ripada onorn po 70. kome se prepoznaju steccl istocne Sosne, uklesani, u ovoj nameni, rnozdaposlednji put.

IkonografijaOrnamentalni motiv i, n jihov sadrza] i iovog obimnog umetn ickoq opusa, c ijakada u celi ni i zv rSena . Postalo je veklasi fi kaci ju ovoqtesko uhvatlj ivog obionoga sto je naj upecatlj ivij e na stectokove nase i evropske umetnost i i svise od jednog veka. Ma kojim putekako pomno ispital i porek lo, s imbolikumotiva, ostace i luzorno verovanje davar ijante i komb inir an je na spomen icje nametnula presterna izdiferenci ranot- Prebogati fond ukrasa na steccirna,u ornamentalne trake, arhitektonskef lora lne i vegetabilne motive, predstavscene, otkriva nam, kao i u obl ic ima,tradici je i kul tove, transponi rane krozuz pod jednaku vezanos t za tokove sst ruka proztmanla od razil a i na ovom

BordureQrnamentalne t rake razll clto su smes

19 kada cine jedini i-samostalni ukrasmen ta . Po jav ljuju se na spomenic ima

25, 13 i nlsana, Veorna cesto, mozda n~j~eponekad u n jen sredi sn ji deo, bil o umen ika, iii pode le na po lja na gorn jimn izu ovako pr imen jenog na jj ednostavspeclt lcne za podrucje istocne Sosne

36, 29 Dalmacij e, Hercegovine i j ednog delnaqlasavaju prelaz ka krovnom rubu

9 isticuti mu snaznu konturu, kao, naSasvim izuzetno bordura kod ovih spsar ko fagu i z S tri zirepa iii sa Radimljei na rubove postolja, kao u Nlksicu,(Kri vodo l, Podaca, To jsi ci, Va rosis ta,srednje j i stocne Sosne n]ihovo kom bodraz ava konstrukc ione elemente krafaga u gornjem toku Neretve (Sorackova j uk ras , uz rozetu i ii kruzn icu , pU svoj raznolikost i u kojoj su zastupl jenporeklo: jedno lz k ruga geom et rij sk ih

8


19/83

prelazne oblike koj i podjednako mogu pripadati i j ednom i drug om. Prelazecipreko skromnih li nearnih ureza iii j ednostavnih plas ticnih t r aka kao naj jedno-stavnijeg geometr ijskog ukrasa, tst lcemo siroku upotrebu tordi rane trake, svakakou njenoj t ranspozici ji, koja u raz licit l m kombinacijama, upadno css to krasi spo -menike Dalmacije i Primorja, Hercegovine i Grne Gore i jedan dec spomenika 4, 55srednie i istocne Bosne. Njeno poreklo u ukrasu monumentalnih spomenika raskeskole, rornarrickih i gotiekih spomeni ka, dalje primenjenom u razvljenl m umet- 17, 46, 71nick im zanat ima , nije pot rebno naglasava ti. Jednostavne i ii vi sest ruke c lk-caktrake, taj opsti ukras, nasle su ovde svoju prirodnu pri menu, naroeit o cesto na 19, 62spomenicima juznog pojasa, dok je s lozeni ja var ijanta koncentrisana, ugtavnom,u njegovom zapadnom oetu (Gis ta, Ravanjska vra ta, Grab, Mokra, Krusevo). Uovom delu pojav ljuje se i c ik-cak traka kombinirana sa motivom sidra, oqranicanana nekropole od Ljubuskog i Listice prema Mostaru i Konjicu. Nazubljena traka 44koju povremeno srecemo na spomenidma duz Primorja, zatim dalje prema se-veru, oko Stoea iii Ni~sica, posebno na spomenicima oko Tuzle iii Srebrenice 6, 8(Podaca, Plat, Bol juni , Niksic, Zioci , Sopotnik, Dokmir) , d irektan su prenos rorna-niek ih "pit inih zuba. Ook bordura u vidu ciste ple terne trake, kao davno znan idetai l preromanicke skulpture, ponovljen obilato u dekorativnoj skulpturi savreme-nih spomeni ka moravske skole , kras i sarno sar kofag u L i penovicu, s i r oku t r akuformiranu od rnreze rombova nose mnogi spomenici locirani u istocncrn delujuznog pojasa, od Stoca, Bi I eee i Gacka, preko Vilusa, Savni ka i Niksica, doTrebinja i Gavtata, kojima se pridruzu]e usamlj eni primerak iz Medurecja kodRudog. Ovaj dobro znani i s ir oko upotrebljeni ukras prerornanicklh i rornantek lhspomenika i duz naseq Primorja i drugde u Evropi, vezan je, uz retke izuzetke,samo za stecke U obl iku v isokog sanduka. Sasvim posebnu grupu cine spomenicioqraniceni na podruc]e Grne Gore (okol .ina Niksica,Savni ka i Pluzina}, c ije plohe,uz kanelure, ukrasavaju trake povezane kruznicarna, koj ima uzore predstavl ia jugrobne. ploce vojvode Stefana i Mare Crnojev ic , ukopane u pod manastirske crkveu Komu na Skadarskom jezeru sredinom XV veka.Kao prelazna vrsta ka vegetabilnim trakama mogu se smatrat i bordure formi raneod niza vol uta, nanizani h u paralelnom sledu, naizrnenlcno postavl ieni h iii multi-p liciranih i vezanih za vit icu , eiia je pojava posebno zapazena u zapadnom de lujuznog pojasa i u njegovom [uqolstocnorn delu. 2, 5, 10Medu brojnim oblic irna uk rasn ih t raka komponiran ih od e lemenata preuzet ih izbi ljnog sveta, najvecu primenu, to je uoclj ivo , dozlve la je v~ica s t roli stom, eijenajbllfe, prostorne i h ronol oske , uzo re oruzaju brojni_ spomen ici romanike i go -t ike naseq primorskog pojasa i dalje u strokorn krugu, bilo da pripadaju monu-mentaln oj umetnosti b ll0 umetn lckorn zana tstv u , u kamenu, metalu, slor rovac i iii 25 , 40tekst ilu. Mada sir okom upotrebom odnosi prevagu, ona je ipak oqranicena na juzn;pojas, na njegov istocni dec uglavnom, pocev od same morske obale (okolina 9, 32Neuma iii Gavtata), gde uz najstarije natpise rraslucujerno njenu pojavu vee udrugoj polovini XIV veka (Vranjevo Selo), dok se u zapadnom delu javlja sarnopovremeno, U okotini L is tica, na primer. Posebnu var ijantu c ine vit ice s tro listom,

ali ne u vidu det eline (Ubosko iii okoka vit lc l s polupalmetom., poznati jomna istaknute spomenike j uznog poj asHutovog blata (Cengie Bara, Hodovo,pratnica) iii Imotskog i Duvna, a zatSokolac - Rogatica - Bj eljina. Samje slsla na sredinu plohe i pretvori laBer inovac). Iz kruga vizanti jskog urneskulpture u neposrednom susedstvustecke. Bordura od vit ice s l isnatomvizantijskoq kruga, nasla se, u svomHereegovini.Ook je friz listova izuzetno redak ukra

18 je neizostavni rubni det alj na spomenajcesce kao prateci detal j na visok imoblika , na plocama i sanducima sire obocne strane (Sipacno, Rijecani) kao nt ij sko j sku lpturi IX veka iii na brojnimsamo su neke odrnnoqih, upadnih pU sasvlrn posebnu grupu spadaju rnaukras kompon i ran od visestruk i h ukraspojavljuju igeometr ijsk i e lementi i v isnekropolama na Radi r nlji, u Cicevu i

2 janje bordure pripada drugom tiou ineke njihove rnoquce uzore ukazujePecko j pat rt ja rsi}i iz XIV veka .Arhitektonski motiviNajdi rektni ju transpozici ju poimanja sbilo potvrdeno, prenose oni spomenicsrednom podra iavan ju a rhitekture kana jimpresivniju sllku pruza grupa sarkreflektiraju dva osnovna tipa drvenesi ndru . Stetei e ij i ukras docarava prvljuei krug izmedu Tuzle, Olova, Soko

69 stecak iz Donj ih Bakica, rasporedomnajverni ji prenos. Kuca drugog t ipa, ju celi ni iii detaljima pri k azana je n

71 Kladnja, Olova il Ii jasa. Sarkofag iz Knajpotpunij i p ri kaz, Na tpi s kneza Batlz p rve po lovine XV veka, da je ov imdenje. Imitaeija krova, ali drugog tipsamo na jednom od sarkofaga iz Gis

40


20/83

Arkade su, nesumnj ivo, onaj ukras koji je prosto preplavio i obelezio steckejuinog pojasa, od njegovog severozapadnog podrueja do oblasti na krajnjemjugoistoku. U naj razt ic it lj im var ijantama, u nairazt tc it lj irn kombinaci jama. Ovarasprostranjenost i mnoi ina primene donela [e. razuml jivo, neoqrantcenu raz-novrsnost u pri kazu, bi lo u uzem ter it or ijal nom smislu, bil o u pogledu i zvedbe.Pravo, jasno uocl] i va zapazanje diferencira istocnu obi a st, u kojo] se uzearkade projektuj u u gustom nizu duz svih bocnln strana iii sarno na duzim,1T(na obe strane krsta, ad zapadnog dela u kome dve iii tri arkade s lukom siregraspona ispunjavaju duze bocne plohe, Druga, takode v idna raz lika je u razl id lto]koncepcij i ovog ukrasa. Na spomenicima istoenoq dela arkade predstavljaju auto-nomni ukras eij i slobodni prostor sarno povremeno ispunjavaju stmbolicni i ii heral-dicki znaci, poneka figura, scena iii natpis, dok su arkade na spomenici ma uzapadnom delu skoro uvek sarno okvir za scenu, najcesce dvoboj iii lov. Nac itavom prostoru arkade su eesto. del lrnicno i ii u cel ini tordi rane..Dal ja razrada razvrstava arkade prema njihovom t ipu na polukru ine, rcmanicke,na siljaste, goticke i na potkovlcaste, saracenske. Nebrojeni su spornenici ukrasenipotukruznirn arkadama, smestenl na nekropolama u citavom navedenom pojasu,gde bi detaljnija analiza ovoq ukrasa mogla pratiti karakteristike svakoq od bro]nihklesarskih krugova iii pojedinog majstora. rzdvojicerrro samo stecak iz Velicana,postavl jen nad grobom monahinje Pol ihranije, e ij i natp is iz kraja XIV veka hrono-toski odreduje pojavu ovog ukrasa, i stecak s nizom arkada s vi sastrukim luke-vima sa iste nekropole i niegovu bogati ju repl iku iz Prapratnice. I dva stecka izBolj una i Optieica, jedan sanduk, drugi sarkofag, - iz ruke Grubaca, dat i rana nat-plsorn u kraj XV veka, eije arkade ispunjava krin, za koje najblizu analogijupredstavt ja f ragment preromanlckoq c ibor ija iz IX veka iz Luni u severnoj I ta li ji ,s frizom arkada s krinovima, iii merica s istovetnim ukrasorn iz XV veka, izMuzeja Cluny u Par izu. Polukru ine arkade zapadnog dela, najcesce tordi rane,imaj u stit i zi rani kri n , u pupoljku ill rascvetan, kao zavraetak stuba, cime seneoblcno priblizavaiu ranoj vizanti jskoj skulpturi, na primer fragmentima iz IXvekaiz Skr ipu, i ii , prostorno blize, ranorornanlckorn sarkofagu iz Zadra i sarkofagunadbiskupa Ivana iz X veka iz Split a, na kome je ovaj detal j dat u razvijenjj ojtorrru. Prostor izmedu lukova povremeno ispunjavaju rozete.Pojava got iek ih arkada, sasv im ocakivana, oqranlcena je na skroman bro j spo-menika i na prostor Popovog pol ja i okol inu Stoea, uz jedan spomenik u okoliniL jubuskog, svi u Hereegov in i, u uskom pojasu neposrednog primorskog zaleda,Nevesto izvedene, s gotovo uvek tordi ranim lukovima, dopunjene SU, ponekad,ni zom rozeta, koje u Topl iei prati valovnica, a u Hutovu usamlj ene f igure sme-s tene u prostor arkada. Vezane su uglavnom za oblik sanduka, a sarno izuzetnoi za sarkofag, Naj impresivn ije ostvarenje dost ignuto je u stecku iz Premi lovogpolja.Potkovl caste arkade, ostajucl vezane za . j uznl pojas, nadrnasll e su daleko,prostorno i brojno, arkade prethodnog t lpa, Obelezavajucl svojim gustim nizompre svega visoke sanduke i krstove jugoistocnog dela ovog pojasa, prosto ne-

19, 12

9, 1050, 53

41

53

26

19, 38

42


21/83

44


22/83

22 23

46


23/83

48


24/83


25/83

28

52


26/8354


27/83


28/83

18 izbezne na nek ropolama Crne Gore idelu arkade ovoga tipa zaustavile suzatvorenom izmedu Cit luka i l .l st ice.fe renci ranu razradu , u kojoj pr lsustvopotvrdeno vet u prvim decenijama Xotkri vaju b rojne va rijante. Izuze tno omediteranskog bazena, eije ori jentalnopr imen jen i u monumentalno j a rhitek turelikvijaru iz Limogesa iz kraja XIIradovima u slonovacl . da navedemo sU j ednom trenu tku i na s tecke . Arka tu rMuseum-a , dat iranom u V vek, s - prereklom, potpuno ldenticna s arkadamaVelimlja i Bi Ieee, uz ostale brojneotklanja pretpostavke 0 tome da bi ovsem arkada. 5iroka traka s rnrezorngomila, Lazarict. Hadrnil.ovica Dubravepreko Primorja. Sioiena vitica kojavisokom sanduku iz Srnrduse, obaskulpture, osvet ljava, u detal j ima, ovau jedan od pre lazni h t lpova ovih a rki krstove, jednog uieg trakta izmedul .jubuskoq na zapadu, medu koj ima krspredstavlja najorig inaln ije resen ]e, doXV vek dao pribl izno vremensko odr

65 Izuze tnu pojavu medu spomen icima Bvima nateonoj s trani sarkofaga iz Oces knj igom. Friz n lsa na sa rkofagu iznickorn tipu, kao i nisa s tordiranimn.astecku tz Vagna pripada detal jimakruin ih lukova ei ni rubn i ukras (Rijecadopunjena nizom slepih arkadica (Luneposrednom susedstvu.Preds tava grada, u sasvim sernatskokompozic ije, kola, lava, dvoboja i ii drjuznog pojasa . U prvom v idu ana je oUzar ici} , u d rugom vidu javlja se na

39, 44 i Srdevica do Zborne gomile. Na sanpr ikaz g rada sa c ij ih raz radenih kulaEvidentno podraiavanje scena sa brojnsuvlsnl rn svaki komentar . Kreneli ranitickog kruga XIV-XV veka, u cistomiz Vranjevog Sela i sarkofazima u Lju

58


29/83

samo naslucuje na sarkofagu iz Rastieeva, cl] u plohu krase stmbolicni znaei.Grad kao heraldicki motiv na stitu ostao je zabelezen u Boljunima i KifinomSelu, oba u Hereegovini .SimboliU grupu si r nbolicn lh uk rasa uvrs tili smo samo one znake koj i su, od najstar ij ihvremena, nasli siroku primenu i u najrazticitijirn vidovima urnetnlckoq stvaralastva,na spomen icima razlic ite namene, pa i na f une rarn im, i take, u jed nom logienomsledu, stigl i i na stecke. Prelazeei preko obruca, udubl jenja, s tericnih lspupcenja-[abuka , koj i su u svojoj neposredno j vezanost i za ob red gusto prekrili plohe ovogkamenja, a li ne p ruzajuc i osnov za bi tniju dalju raz radu , iii pr eko p rikaza s idra ,samostalnog iii u bordu ri, i usaml jenog pen tagrama, aacr zacerno se ovde samona on im simbol ima , eij i j e izbor i znacenjern i nesagledivim kombinaeijama poje-dinog obl ika i ii kompozie ije, obelezio ove spomenike.Mada po rasprost ranjenos ti ni je dos tigl a mnoge od ovi h mot iva, sp irali ipak pri-pada najistaknutij e mesto, i po broju spomenika koje krasi i po nesag ledivostivarijanata u Koj ima se, u svojo] fleksib ilno j konturi, jav lja. U svom primarnomobliku obelezita je nei zbro jive n iske sar kofage i stocne Bosne i uzeg pojasa s ones trane Dr ine, dok je u jedno j speci ticno ] kombinacij i da la pecat naj istaknut ij imspomenicima istocne Hercegovine, uz posebnu var ijantu vezanu za stecke u siro]okolini Imot skog. Pored friza jednostavnih voluta u mnogim ornamentalnim tra- 49kama, 0 cemu je vee bilo govora, spira le kao samostalni mot iv, u ho rizontal nomnizu i ii ver ti kalno postavl jene, ukrasavaju boone plohe spomenika, najcesce sarko-faga, a s amo i zuzet no izd i zu se na rub krova iii na njegove kos i ne (Podve lez,Skocie, Krivodol, Zagvozd). Od jednostavnih voluta i n jihovih stozentl.h varijanti,rasporedenih izoll rano i ii povezanih u ver tikcfiMe i ii hor izontalne, nekad udvojenenizove , do s lozenih kompozicija eij i e lement cine sp iral e-os rnice, p relazni oblic i 56i n jihovo povez ivan je toliko su razuden i, da cerno se ovde ogranici ti samo na toda navedemo onaj vid u kome se ovaj ornament najeesce pojavljuje: kao parna ceonirn stranama sarkofaga iii kao niz dvojnih spirala na njihovim duztrn 71stranama; konfronti rane iii Povij e ne u suprotnom smeru; kao vol ute na d uzo] 62stabljici iii na jed nom zajednlckom, snaznijern korenu; kao superponirani par 49vol uta iJ i kao ver tikal no, odnosno hori zon talno sucsljene spir ale- osmice s u rnno- 79zen irn zavoj ima na jed nom kraju; kao par sp irala povezani h lukorn iii slo ien ihu tricelu; kao guste volute koje izlaze iz krsta, ill kao dvojne spirale u presto- 78r ima omedenim d ijagona lnim t rakama; kao niz vol uta obesenih a lozlcu (Gvozno ,Ponori) iii spustenih s krovnog vrha (Musi ci): kao jedini ukras na spomeniku ,iii dopunjen kr stom. grozdom, krinom, rozetom, ponekad uz po lumesec iii uz 77ptice; kao niz zavoja iii kao dve snazne S-spirale duz bocne strane stuba 33(KriZevi ei-Zvorn ik. Dokmir); uz tor diranu t raku iii uz grb (Donj i Bak ici), ponekad 70u obl iku ko] l najav ljuje f iguru (Podvelez, Oabrica).Ostaje zacudu] uce da se pri ovakvo j pop l avi sp i ra in og uk rasa on prlmetno 9u~u tstcenorn delu juznog pojasa, gde se, sasvim izoll rano, ukl jueio kao f riz izdvoje-

2 nih vol uta u slozenu borduru steckadva medu tolikim spomenicima kojedecenije XVveka: bogato ukraseni, viz Koposica i sanduk Stjepka, sina vstven 0 varl ranim, afronti ranim spi raPolumesec je svakako ukras koji jeu ovom pogledu, ostavljajuci, ipak , psvog prisustva. Njegov standardn i isvi h obli ka, sem visokog sanduka, nPodrinju, zat irn u oblastima blize dol iuopste. Ne dos tlzuci, kao izoliranibezbrojnih p loha , sem rnozda snaznone gubeci pri tom od svoje dominantostal im slr rrbc licnlrn motivima i ii s irojkada se pojavljuje kao p~r:. kao na

3 Podveleia iii na steli iz Previsa.63 Najcesci, ako ne redovn i prat ilac polu

u [uznorn pojasu j uporni prat ilac71 Bosne , upadno ne prod lruci , ako zan

nit i dal le od Drine, sto potpuno koincOva] skoro obavezni ornamentaln i demeseea, sasvim prirodno, pojavlj ujeoblika sem na visokom sanduku, nace rnu se gubi funkci ja koju u sebi, sstain! mot iv. N jena pogodna s truk turapo broju zraka-latlca i po njihovom

3 bodna i ii zatvo rena krugom. Nesamo63 na svim povrslnarna i njihovim delovstrana sanduka i p loca, od interkolumn

krsta, nego se cesto niz e do broja16 na mnogim krstovima, za sta eklata2 okovan rnrezorn rozeta i dati ran u r

na krovu spomenika iz Maoee znakBez riva la po pros torno] rasprost ranjeKoj ima se javlja, k rst je, utvrdeno jenego i u eelokupnom ukrasnom reper tje, u nepo jml jivoj gust in i, narocito upojedinih oblika u uzirn oazama, stu severnom pojasu. Upada u oei njihje nesto cesee uklesan samo na sporad icnu pojavu , razumlj ivo , i u sire rsvih oblika, uklj ucujuci i nisane, neod njih, samo su plohe visokih san

60


30/83

82, 61vaka klasif lkacij a u ovom obilju ostaje i sada na nivou pokusa]a, ali nam onapomaie da se lakse probijemo kroz ovo razgranato Ikonografsko tkivo, clju osnovuclni tako jednostavno ukrstanje dva elementarna smera. Cak i kad nisu ot isl i da ljsod ovog polaznog stupnja, krstovl o tk rivaju pr.imenu tncsnovna t ipa, prateci kon-turu grckog, latinskog I Andrljinog krsta i razvija] uei ih ill kornbtntrajucl, ne-uhvatl jivo, dal je. Jednostavni, ravnomernj krakovi , zaobljeni i ll zasi ljen i, zavrseni 36kruinicama, sva cetlri i ll sarno trl, zalvoreni u krug ill_~vadral, dopunjenl ukrasornu uglovlma i pretvorenl samo u skelet ornamenta, sarno su prirodna, prva raz-rada. Pros iren! krakovi u mal tesko], got lckoj si lueti , ako su izdignuti na stublc.otkr il i su narn svoje pr imorsko poreklo (Dedici , Cavtal I okolina), a ako poc ivajuna sloienijem postolju docarali su nam krst Goigole (Slivno Ravno, Radimlja,Bahorl ), kao sto nj ihov tro jnl prikaz prenosi poznati jerusalimski t ip (Lovrec,l .okv ie ici }. Linearno razradeni I mult lpl ic lrani krakovi f loralno zavrseni clne var i- 53jantu jednog ogranicenog podruc ia od Neuma preko Stoca i Bilece do TreblnjaI Nlks ica, s vee nas lucenim ut ica jem monumentalnlh spomenika dalje na jugo-lstoku, dok razvijanje gornjeg kraka u dve snai .ne spiralne volute karakter tsestecke iz okoline Imotskog (Lokvielcl, Zagvozd, t.ovrec). Njegov daljl razvoj u zreliob lik raz listalog krsta, obllka prenetog iz sasanidskog kruga posredstvom vizan-ti jske urnetnostl , preko spomenlka Srbi je s jedne i j uine Italije s druge st rane,i do ovih krajeva, sloien u rozetu iii na postolju dostigao je vrhunac na spo-menicima u okol ini StOca (Radiml ja, Hodovo, Bol jun l, Opl iclci ) i dal je ka Neretvi(Tasovcicl. Bivotje Brdo), prelazeci na drugu obalu [os sarno na Blidinju (Risovac,Dugo pol je) i ii Prema Kal inovi ku (Jeieprasl na, Varos).Udvajanje krakova takode je cesto, naroclt o u zapadnom delu juinog pojasa, uokol ini Ljubuskog (Krehln Gradac, Gornj I Studenc i) I Vr llke (Sv. Spas), a lsto takena spomenlclma zapadne Srbije (Bela Crkva) , sa krakovima ponekad zavrsenirnkruznicama ill volutama (Banjeviei, Ubosko). lzrazlti primer Andrijinog krsta uklesanje na stupu u Dokmiru. Sasvim poseban oblik krsta, ankh, u cistom Iii razra-denom, antropoidnom obliku, uocen je naroc lto u juinom pojasu, jednako u lstoc-nom i u zapadnom delu, uz izo li rane enklave oko Travnlka i Kladnja u severn impredel ima. Njegov zrel i obl ik c ini i jed in i ukras spomenika lz Vracenovica I ii oko 20Konjica (Borci, Dabrica poljana), Bas ovaj oblik, povremeno modlflciran, ukljucenje u kompozici je sa slojev ltom simbollkom, povezan sa splralama i grozdovlma,u shernl vee poznatoj u preromanlcko] skulpturl , u ~timlglia u severnoj l ta! l]lvee od VI II veka, elj a su naj zrellja resenja data na sanducirna i sarkofazlma uokolini Stoca (Boliuni, Radlmlja, Hodovo, Ljubljenic~, Blvolje Brdo) i dalje prema 33severu (Kneiak, Cengie Bara, Dobr lqosce). U ovoj umnoienoj s imbol ici na neko-l lko spomenika krst je povezan sa ptlcom, bil o da ona sarna krunise njegov vrh,u kompoziciji poznatoj vee u umetnosti vizanti jsko-medlteranskog kruga u njenojnajranij oj f azi (Borje, Ladevlne), bllo kao afrontirani ill adosirani par srnestenna bocne krakove (Bijela Rudina, Ubosko, Glumlna). 22Posebnom t ipu, i ob llkom I znacenjsrn koje prenosi , i odabranim spomenicimana kojima je uklesan, prlpada tau-krst, kojl se kao samostalnl ukras pojavio

6374

31, 85

87

uglavnom u severnom pojasu, od BPriboja, dok je u juinom konstatiraNeveslnj a (Gornjl Malovan, Ledinanjegovog obl ika u Ledlncu, sa zavrseu Goranima, prikazuje dal jl stupan;Negde Izmedu splrale I krsta ovlsni znanl s imbol svast lke i njenoq pannike zapadnog dela juinog pojasa,severnom izuzetno retko, a u lstocpojave, potpuno izostalo. Njeno povSelo) I ii u kornpoz ici ju (Glarnoc), ka(Krivodol, Donji Gradac, Dreznlca, nu duboku simboliku ovog ornamenta.sifuete i daleko eesee pojave u zas dvostrukim prelamanjem krakova,Mocioclrna kod Sarajeva.Pri ovakvoj mnoilni prikaza ovog mneosnovanost mnoglh dosadasnjihprv lm deceni jama XV veka potvrdujuI iz Bakri , bi lo je sarno pitanje t renustima, kada ce krst napustit l pl oheHeraldicki motiviU vremenu u kome su nastall I razoruije i heraldlck] znaci, kao odrazornamentalni krug, kao samosta lnl mkao prat llac s ti ta, izuzetno cesto prlkanicima na citavoj terltorij i stecaka, gutoku Neretve, a zatim u lstocno] Brasporedu, s vecorn gust lnom u juinistrelom, S kojlm ne retko cinl ukrasprenosu, sledi etape hronoloskoq razza bl ize odredenje spomenika u ovomdo izvljenih obllka na nisanirna iz druBrankov lc l) . l .uk sa strelom zadrzaoture, a njegova jedina sustinskljaZlousica iz Kruseva u XIV-XV vekvezivanje za krst (Sv. Spas, Bijaca(Jaiici). sto jednako vaz: I za mac.svlh oblika, ukljucujuc] i stele, sarno jizostao. $lIt sa rnacern prevaztsaostecc lrna, mada je njegova skoro redsa sporadlcnorn, retkom pojavom v

62


31/83

sanduku (Bihovo, Krehin Gradac) , ne pojavljuje se, sem izuzetno, ni na rusanuni na ste ll , nadoknadujuci to upadno cest im srnestajern na plocarna, sanduc imai sarkofazima. stu. sam, bez maca, uocen je sarno na manjem broju spomenika,uglavnom u uze-m primorskom pojasu, i skoro uvek u srcol ikom obl iku (Gradac,Bistr ina, Siano, Uskoplje) . Mada su i obli ei st ita shvacenl sasvim reallstl cno,njegova pravougaona iii ovalna, okrug la i srcof ka kontura, dub~iranih iii tordl ranihrubova, zakosene i ii zasecene gornJe iviee, dala je rnoqucnost za sarol ik prikazprosi ren kod nekih neuobica jeni rn polozajern maca preko st ita (Borje, Radiml ja,L jubomisl je) i ii po lozenoq pored njega (Dokmir) . Pogotovo je si roke moqucnost iotvorilo unosen]e heraldickoq znaka, pocev od polumeseca sa zvezdom, proizaslthiz vizant ijske heraldike, krugova, voluta, rozeta u raz l lci tcm broju i rasporedu,lent i, ruke u ok lopu i ii kr ina, do predstave psa-vuka (Gvozno, Ubosko, Trsteno),iii utvrdenog grada, sto je vee navedeno. Jedinst ven primer je st it s rnacern i zLjubova, cij iprostor Ispun]ava vltez-kcnjani k.Na nekoli ko spomen ika sa nekropolajuznog pojasa, od Uigga preko Gacka, Bllece, Trebinja, Popova i Neuma do Ljubu-skoq, ptice flankiraju mac nad stitorn, unoseci prizvuk jedne druge simbolike.Daleko rede prikazano je koplje, ponekad sa zastavom, oqraniceno na predeleoko gornjeg toka Neretve iii, naroclto, na nekropole u jed nom delu istocne Bosne,gde je cesto praceno rukom. Zaustavl ja juci se na stelama i ponekom nisanu uPodr in ju (Banjev lc i, Bac ie i, Brana i ii Glisn ica, oprasrct, Brankovici), izostalo jesa visokih sanduka i krstova. Oruzie njemu slicno, angon iii narpun, pre-kriva ploce oko Makarske i Trogira (Donja Brela, Seget, Gustirna), obe lezavajuclposlednje ref lekse u krugu stacaka i prenosen]e opste prisutnog obieaja s tromEvrope.VegetabiliaPored ornamentalnih traka u kojima se najcesce prepli cu vlt lce s elementimavegetabi Inog porekla, ovi mot ivi i zrasli su u autonoman ukras, cesto i jedini ,razv ijajuc l vinorodne vreze, cvetne grane, I isnate i rascvetane udvojene trake dokombinacija najrazradenij ih nijansi, -ii i ostaju6i oqraniceni na prikaz usamljenogcveta iii drveta. Ukrasi li su spomeni ke na ci tavoj terit or iji sem u [uqoistocnomdelu, s nejednakim stepenom rasprostiranja pojedinih rnotlva i vezani, uglavnom,za sanduk, sarkofag, c ipus i stelu.Pored motiva spirale s lozom koji je vee spomenut i spirale s grozdovi ma ukompozic ij i s krs tom, koje i po s imbol ie i i vrst i pripadaju toj grupi, I~za u svomelementarnom vidu ukrasi la je, u prebogato j v rezi , spomenike oko Srebrenice(Hrnc ic i, Tek ija, Radeljevac, Misari ]. u Krav ic i izgubila je l ist , u Malo j Gosti lj i pre-sla u izvijeni ceonl ukras. a na sarkofagu iz Varosi ii i Kul jancica slozlla se u rav-nomerni niz obesenlh grozdova. Paralelno sa Iozorn, takode u istocno] Bosni i daljeuz Drinu, pojav ljuju se u volute s ti lizi rane grane, dopunjene cesto pupoljkom i iicvetovima, ponekad slozene u udvojene trake (Nabojine, Prijanovici, Misari. Cerska,Opravdi6i, Radeljevae, Hrnclc], Srpski Sopotnik), ei je su vari jante uocene i okoKal inovika, Bogata l isnata t raka komponirana od rastvorenog f leurona u vrezi ,

530

53

84, 73

8 9

58, 7964

88koju smo vet spomenuli kao rubniornament niskog sarkofaga u Begicima,taloj varijanti ispunjavazabat sarkotaqav ica i ii s redisnl dec krs ta i ,z Dobromukras na stecku iz Novakovi6a, dok sna bocnirn stranama, ukomponiranef lora ln i ukras nastao je kao pr irodni oblize, vi zantij ske i prerornanicke, odDubrovnika i Kotora, pogotovo istof reskama moravske skole, da bujnemedu njima i bosanskih, ii i nakit iUsaml jena predstava drveta, prozetaoqranicena je na retke spomenikesasvim svedenoj formi (Cista, ZagvozdBoljuni) , uz sasvim izuzetnu pojavuna vrhu na sanduku iz Ladevina isarkofaga iz Hrese. Neoblcna sti l izaebli iila je ovaj rnot lv cistom ornamentnumentalnoj skulpturi Polimlja.Najsiru primenu, moglo se to i oceklpleksnoj medievalnoj simbolici, .eija.ostalog i za amblem vladarsk ih kueai njegovoj d ifuz ij i i n jegov im razt ie itovog odabranog mot iva vezana je zavremeno i usamljeno pojavio i na retkkao jedini ukras na nekropolama udelu, kao ukras ceoruh strana spomeVarijanta bliza hera ld lekom obl iku uloscu i Vranjevom Selu u impozantnluksuzne haljine na Polajuolovomprstenja lz Ugarske, u poljima nanama sarkofaga Divca zlatara, datNj egova vise floral na varij anta izna spomeniku iz Eminovog Selajos uvek blizl ovom vidu su i krii Boljuna, datiranim u zavrsne dereplike, date izolirano iii u frizu,veka (Mandino Selo, Obalj , Dornasvar ijanti, a negde na nji hovom prelaukras na sarkofazima srednje i istocst i I ja). Mada ova grupisanja, uslovt jest var ut iska, obl_!E:i kr ina iz Donj ih BDonje Brezne i GIisniee, pr ipadaju, c

72

63

8041

64


32/83

r ljant] . e ij i je raskosno razvi jen. i ant ropomorfni obl ik dao obelez]e nekropolamaDalmaci je i jugozapadne Bosne i n jihovim rnocntrn sarkofazima. Od jos uvek 110-ralno koncipiranog k rina i :z Ledinca i p rvog, j ednostavnog, sta ti cnoq stad ij a i zGornjs Dragieine, t.ovreca iii Strizirepa, izvijanjem bocnih stabljika, rasclanjava-n jem osnove i rnult ip licl ranjern krinova unutar jedne kompozici je , dospelo se doeis tih antropoidnih var ijanti (Budimir, Cis ta, l .ovrec, Drinovc i, l .okv ic lc i, Krivodol, 48Dobra, Ravanjska vrata, Mikodo l, Donje Bare) ii i on ih koje p relaze gotovo u la-birintske sare (Donje Bare). Pri svoj preobilnoj upotrebl ovog motiva u svimgranama stari jeg i savremenog stvaratas tva na s irok irn prostor ima Evrope ' i me-d i teranskog kruqa, od monumenta lne skuIpture, mini ja tu ra i ii tekst i la , do minu-c ioznih de ta lj a na nakl tu, pecat ima i novcu, kr in ovako razraden ostaj e go tovoj edinstven..Nema na zalos t natpisa ko] i rna bi se bllze prati Ie etape ovog razvo]ai njegovo prostorno kretanje.Predstave zivotinjaVeoma bliska tunerarno] s imbolici , p tica na stecku nas la je svoje mesto u raz licl -tom vidu, na spomenicima svih obllka,.....sim na visokom sanduku, Njena pojava,naroeltocesta u lstocno] Hercegovini i juqcistccno] Bosni , u zapadnom delu samoje povremena.~etko kada je pr ikazana ~ama, kao na k r~u u Njeganovie ima i iiu zabatu sarko faga u Podgrad in ju, ces te na krstu i ii graoLsto j e vee pomenu to ,uz polumesec (Ri jecani), spi ra lu (Praca, Stupari , Krusevc i) , s ti t (Boljun i, GornjeBare, Modro pol je) i ii ' iguru po.ko jn ika (Seline). Kao par afronti ranih ptica, za stasu im kao uzor mogle postuzttl i ranohriscanske ploce, na primer iz Kartagine,i sarkofazi s ternorn euharistije,. i vizantijska i prerornanicka iii rornanleka skulpturabliskog primorskog pojasa, od Zadra do Kotora, u najjednostavnijem vidu ispunilesu zabat sarko faga u Uboskom, sa rkolaga u Podg radinju dat iranog u XV vek,ceonu plohu sanduka iz Oornaseva, cij i natpis daje isto vreme, i nis.kog sarkofagau Manguritima. Kadflankiraju drvo, kao na sarkofagu u Podgradinju, one su 46, 17nesumnj iv eho mi ta vezanog za drvo zi vota elj i t rans f.ormiran i vid oda je i isto-vetni poloza] u odnosu na krst i jos dalie na stit, 0 Ko jima je vee blto govora.Sasvim neobicno i usaml jeno je nji hova povezi van je za f igu ruzene (Ubosko) . 14Friz ptica, u kome su raznoliko usmerene, oqranicen je na spornenike Hercego-v ine , u njenom uzsrn podrucju od l .j ubuskoq do Gacka (Ce rln, Zvi ri cl , Op li clc l, 42Kotezi , Radmi lov ica Dub rave, Zborna gomBa), uz b l iske Brotnji ce, a drukei jiporedak i del je ravnomeran, poznat j e samo sa sa rkofaga lz Vrhovine.Ptica na ledima jelena, prastar i rnotlv udvojene s imbolike, prikazana je na spo-meniku u Uboskom, nakome, afronti rane, prate i ze_Okuf iguru. Na istorn spo- 40meniku, prosto zarobljenom pticarna, pojavljuje se i kornpozicija ptice grabljivices pl.enom, u prtrnarno] verzij i or ijen ta lnog porekla o rra sa zecom, rnot iv p reuzet 14u s irokom krugu v lzantl iske umetnosti , od Jermeni je do Veneci je ., u skulpturi ,rnozaiku iii minijaluri, prenet dalie na spomenike rornantckoc kruqa, medu njimai na sponieni ke duz naseq Primor ja, iz Zadra, Spli ta i ii Dub rovni ka, i u rnlnija-ture humskih i bosanskih rukopisa. Disproporcije ptice j plena u njen.im kandzarna,

66


33/83

35

68


34/83

38

70


35/83

40

41

72


36/83

11u sti li zaci ji i z Podgradin ja, Uboskog,motiv, koji u primarnom obJiku, uziciju, prepoznajemo na sarko fagu unjegovog prodora u nes to severnij i,Na ovim ist im nekropolama, u Bro tnj ii sa preds tavama bliskim pt icama, agatog repe rtoara tan tast lcne faune. Pna nekoliko spomen ika, u prikazu kojreal is ti cne forme. Na sarkofazima izlicnost i, stoj i na postamen tu, kako gfazima da ju, u Gorn jem Malovanu toeini dec kompozici je.Teske bi bilo navesti sve nekropolemnogo cesce ukl jucen u kompozic ijuprost iranje svedeno na is toenu Herceusamljenih primera s druge stranena rusanima, skoro sasvlm izostaonjegove sumarno prikazane konture ije psa razlikovati od vuka, ali ga ipGvoznu, Krehinom Gradcu, Bijenji , Nuklesani su samo na proce lju sar kofaredenom f rizu u Hadrnilov ica Dubravavolt: preromanickih i rornanicki h crkLuke, iz XIV veka. Kao heraldlcki asmo vee naveli, u Uboskom i Trst enmotiv i u skulpturi i u minijat urama,v izanti jskog utieaja i ii u oblastima dommonumental n ih 9radevi na i ii kao herai na stecc irna. U okolini l .i st ice (Mokrrepom, u Grabovici sa valovit im, u Brnim, u Zabrdu i Zovi Dolu, kao i u l.ii u Zavlaki , uz naqlasene sape, podrazsa ovako zavrsen im repom pri k azankofagu iz Podgradin ja, u raskosno] , rNedoumiea da Ii prikaz na stecku izstavlja v~l, otpada ked sarkofagakruznorn medat jonu ukljueen u njegokacije psa- vuka ; vezanog za drvo nakune-veverice na sarkofazima iz Stjei kod prepoznavan ja ovee, jednomgde bliska povezanost sa krstom asos!re grive i rascvetanog repa iz Bolji spadaju u spectficnostl jednog ma

65

1190

59

74


37/83

Svojim mnogostrukim rni to losk lm svojs tv ima duboko povezan za funerarni misaonisklop i ukljucen u pogrebne rituale, sto je naslo odraza ne samo u likovnomstvaralastvu, konj na nadgrobnom spomeni ku dobio je istaknuto mesto. U kornpo-z icijama i zuze tno C8stO,. kao usamljen pr ikaz , p radavna a lego rija smrt i, mnogorede . Osedlan, rnanltest ira svo ju pr isnu povezanos t sa poko jnikom i obredomu ovom smislu. Predstava usaml jenog konja oqranicena je na juini pojas (Kupres,Sel ine, Lokviclcl , Ovaricl , Zdr ijelov ic i) , s primetnom gustinom u lstocnc] Hercego-vini i pot punim odsust vom dalje prema lstoku, dok se u severnom pojasu srecesamo izuzetno (Stop). Medu mace standardn im pri kaz ima uneko liko se izdvajaspomen ik lz Treb ijova na kome je kon j s rnesten rnedu ar kade. Njegovo povezi -van je sa p ticom, kako je ukl esan u Gvoznu, re flekHra njegovu komp leksnu sim-bol iku i metamorfozu na relac ij i h tonsko-uransko. To se u vid lj iv ijoj mer i odr azavai kroz pegaza ., koga u borbi sa zmijom, kao prenos borbe dva pri nci pa, srecernona jednom jedi nom stecku (Dugo polje). U svom stiliziranom pri k azu ovako jeu prvi mah bila shvacena i kompozicija na sarkofagu u Varosistu, u kojoj se 68kvadriped blizak strukturi konja napaja na stroko] recno] matici koja, najvero-vatni je, predstavl ja modif ikac iju poznate i l ikovno bogato razradene ranohriscan-ske teme.Vee od svojih primordijalnih mitolosklh odredenja nerazdvojno vezan za kultmrtvih, jelen je, u bogatoj fauni na steecirna, zauzeo najistaknutije mesto,i kao usamljena predstava i ukljucen u mnogobrojne scene. Kao jelen iii,rede, kosuta, prikazan je na stecc irna svih obl ika, od ptoce do krsta, stele i nlsana, 74samo na visokom sanduku ne, ostajucl vezan za juini pojas i njemu bliskopod ruej e jug ois toene Bosne, a dal je pre rna istoku ii seve ru pr ipada sasv im retki mspomenicima (Tupanj, Vrulja, Banjevicl}, Od same morske obale (Trsteno) do 10Drine iii Cetine, smestio se na sve plohe, u Podgradinju i na ploci pod sarko-fagom, na krs tu u Marasovi ni na njegove obe s trane. Stat icno i ii uskoku, sa samonaznaeenim (Vrul ja, Bol juni) iii realist icno razradenim detal jima (Cengie Bara,Ubosko , Tr steno), [ elan je cesto pracen ostatlrn vrhunskim sirnbotlrna, krstom,polumesecom, rozetama, svast ikom, spi ra lama i ii vencem, u najraznovrsni jimkombinacijama, u Boljunima i znakom eija arabeska ni je desltrtrana. U Trebijovi,kao i konj, srnesten je medu arkade, a taka je urezan i na sarkofagu u Vruljiiii u Ci st i. Pas ga prat i mnogo puta (Gorn ja Bodezis ta, Dabrica, Saraj li je, Lovree ),konj ponekad (Nekuk) , lane sasvim retko (Radiml ja, Podgradin je). Plica na njego-vim ledima iii razgranatim rogovima, ponekad u frizu, davno je znana formulaudvajanja sirnbollene peruke sadrzane u svakorn ad njih (Gvozno. Zabrde,Ubosko). Jeleni u frizu, kosute u frizu Uednom iii dva, Podubovac), jelen s ko-8u1ama, kosuta s jelenirna, jelen, kosuta i lane (Glumina, Gornj i Malovan), kra jn jestatlcnt (Va ros ) ii i u zlvo rn t rku (Mirkova kosa), ci ne jed ini uk ras p lohe (Ubosko,Nekuk, Domasevo, Borje i mnogi drugi) iii su dec slozenoq ukrasa, uz sirnbo-licne znake, ptice i kola, daj uci pecat nekropolama juznoq, hercepovackoqpcdrucja.Ovom podrue] u p r ipadaj ui p redstave rept il a, rea list i en i hili fabu ! i r ani h, ko j i su

svo jim ukoren jenim htonsk im svo jstgienije mesto, a svojorn savit lj ivomna j raznovrsn ije deko ra tivne ig r e.tocne Sosne il i kraja njo] bl.iskog,zetke. Plcce, sanduci, sarkofazisluea] sa spomenicima u obi i kuoba navedena kvaliteta, zmija ujedini ukras sanduka u Vrulji, u

75 borduru za ostali ukras na ploei unazire se i njeno prisustvo, a dYefigurom na ploci iz Humi l.isana,jabuc i, dok je na k rovu sa rko faga injenoj simbo lici daje kosmoloskl astavljene, uz krstove i rozete cinei podlogu dublje povezanosti naizgle

11 carna, u realisticno] konturi, decel ement ima neoblcne faune . Par zsanduka u Bistrini, dat je, s tefomobi lno upotrebljenoj, u primarnom vveka, u skulpturi i rninljaturi narocitst avljene, direktan su prenos zmij estranica Miros lavl jevog jevandelja,nicke min ijature, iii, i z jos dalje prcdali r ane u rani VII vek. Bez obzi raornamentu, sto krst u rezan u uduobred , i krs t na ceono] st rani, jasnProizasao iz sveta cudovtsne faune ,sklh, zmaj je motiv [ednako omiljendalekim verovanjima leii njegovostecaka je stigao kao afrontiraniserne kaja je, u preobilju pr imene krotala f iksi rana i nakapitelu izZadra izdiz XI veka, il i na dverima crkve Sv.iz Kaleni6a i ostalih crkava moravsknjih ukljueuju se pet stecaka s ovploca, koncentrisani na usko podrucjrntna, Hodovo) i donjem toku Neretvemini, dok se u Uboskom bori sa psomRep til iz roda gustera, repa vezanogjednoj p locl pracen rozetom i polumeuz kon ja i ostale tan tas tlcne zveri .

76


38/83

Figuralne predstaveI konograf ija I judske f igure na stecc lrna predstavl ja jedan poseban s~et, kroz c ijuse slrnboliku i aleqoricnu poruku, iii raat ist icn i detalj mozemo samo lagano pro -bijat i, bez iluzija da smo dosegli kr aj n i u ovum, prenesenom smisl u, ni u pogledul ikovne transpozici je. U jednoj prostranoj oblasti dala je pecat ovom nadgrobnomkamenju, i po broju spomenika, i po razudenoj skati resenja, i po moqucnost ipreciznijeg vremenskog odredivanja.Mada predstava same ruke ima dovoljnu snagu da pren osi po ruku iii simbol ~~aiii ideje, kao sto prikazi trojstva u nrlscansko] ikonograf iji, na prir:ner, t~ upec~tlJlvopotvrduju. Ovde eerno spomenuti samo nekol iko podataka u vezt s ovrrn rnotivorn.Veoma raznoliko pr lkazana, r uka se kao ukras, nekad jed ini na spomen iku (StaroSelo) , mnogo cesce kao oeokornaoztctle, pojav ila na citavoj ter itor ij i, sa v idnomproredenoscu il i potpunim odsustvom sa spomenika u [uqoistocnorn delu.Na spomenicirna svih oblika. sem na visokom sanduku. Veoma cesto po-vezana je s atr ibut ima i insignijama, naroc ito s oruzjer n, sa rnacern, kop ljem istt torn, nekada u oklopu, sa heraldiCkim prizvukom, zat im sa tau-krs torn (Bast ina) ,a l. i i s rozetama, polumesecom, krstom, spi ra lom, kruznlcarna i casorn (TOj8i6 i) .U razl ic i tom po l oza ju, ponekad kao orans.Glava i poprsje, poznato je, pripadaju istom redu, i nije nimalo cudno da sunas!i odraza i u boga t!m figural nim ukras i ma stacaka, narocl to u ls tocno] Herce-govin i i u gorn jem Podri nj u, s nekoliko izuze taka u zapadnom de lu juznog pajasai potpunim odsustvom, panovo, u njegavom [uqoistocnorn uglu. Glava se, nalcesce,pojavljuje na krstu, gde je zavrsni krak pruzio idealnu podlogu (Udrezn]e, Le-dinac), a li, izuze tno, i na sarko fagu (Stupar i). Pop rsje je prikazano v ise puta, Uraznovrsnijem vidu, ad bista na plocama u Gust irni iii Gornj im Studencima, doKlasnika i Bujakovine, na cecrum stranama sarkofaga. dat iranog u prve decenijeXV veka. U krajnje zanimljive prikaze - sva tr i na ceonirn stranama sarkofaga- spadaju bist a iz Cerina, s romboidno resenorn glavom, poprsje u profilu nasarkofagu iz Banje Stijene, praceno tau-krstom, i bista s oreolorn i det etom unaruc ju, na sa rkofagu iz Vru lje. u kompoz icij i koja predstav lja d irektno podra -zavanie Bogorodice s detetom sa ikona dobra poznat ih u ovom kraju.Brojne zenske f igure koje nas, u najrazl lc it ijern stavu, presrecu na plohama ploca,sanduka, sarko taga , smes tene na nj ihovim bocn irn i ceonlm st ranama ii i u n jlho-v im zaba tima , i kojs u vecin i rnozerno smatrat i port ret ima, naroc lto su ceste nanekropolama juznog pojasa, zatim iprema Podrinju. U Crnoj Gor i jav ljaju se sarnopovremeno. Retki su ILkovl._uglavnom u podbocenom stavu (Kozjac i, Lokvlclcl ,Dornasevo, Brotn jice), kOje ne prati rozeta, drvo (Sarajl lje, Cesee). ptice i ii konj,uz venae kojl drze u rukarna, predmet na glavi (Brotnjiee), iii, jOs cesce, krst,u kompozieij i koja asocira sv. Jelenu (Cista, Budimi r). Iz k ruga ove ikonograf ljeproizis Ia je i predstava u stavu orans (Gos lea han) , kao i prizor sa zma jem, kaofragment storije koja se srece i u celov it ijo] formi (Gvozno). Kompozie ije zenes konj ima, jelenima i afront iranim pt ieama, kako i h vidimo u Gvoznu, Ljubinju,Nekuku j Uboskom, imaju svoj odredeni aleqoticr rl srn isao, kao i prikaz zene sa

8 4, 8 72382

6 3 , 6 785

1828

45 6164

42617 55

65

1438

29,9

42 cet iri soko la u frizu na sa rkofagu izs detetom, u Mokrom i Boljunima, nRaznovrsnije su dati nebrojeni muobll ka, lociranih naroclto u juznornsamo u rudimentarnom crtezu (Cistnaznaceno] odeci, s lovackorn kapoRadimlja, Hodovo, Bujakovina) . Od stmenzioniranom desnom rukorn (Radvina). iii u lakorn pokretu, s podbo(Banjdo), do p relaska u poznatu figus figurama prek rsten ih ruku vezana jp renos nesto starij ih uzo ra u Prlmorjust rane (Opravd lci, Banjevlci , Buca).tako naznaceno] na krstu lz Bihova,Biskom. Hazlicl to ad svih ovih uglavnna spomeniku iz Velike Zupe, u lezecotkriva blil.i identltet licrrosti.Figure u stavu oranta ponavljaju veranog prikaza u' Hresi. dok prikaz bap__ratepolurnesec i luk, neosporno ppor treta, u model u poznatom sa kopiii slonovaca. Veoma cest o mu!ki .oruzjern najcesce, sa rnacern. s ti torncasorn, sa krstom iii t au-krstom. Akada pripadaju liku Jovana Krst itelja (kako evociraju, kao sto je evldentnonaruc]u pripada sv. Hrist oforu (Mokrasteli iz lzbtcn]a, jednom od svetih ratnioznacavaju dostojanstvenike bosanskei natpis gosta Milutina Crvcanina jzkn jiga, verovatno jevande lje, p rat i pst avu, u prostranoj bifori na sarkofagizvor: kanonske table svet ih knj iga.padaju krugu ovih llcnost t, jer s licnaporn, jasno govor i 0 kakv im je pastSasvi m je p rirodno da ce uz navedenbiti Cesto i pas! konj i jelen (BrstanGora, Dabrica, Miruse), u Gvoznu toNe retko prikazane su dve zenskeRavanj ska vrata, Oplicici) Iii dye rndimlja, Bujakovina, uz nat pis lz prvihocigledno kao dvojn i por tret (Cleevo,ra lna st i lizac ija dvojne f igure na sar

10

31

78


39/83

da je i ovde predstavljen par. U pOjednostav ljenoj verz i]l ovako je s tiliz irano i petfigu ra na ploei iz Preeana, kol e, verovatno, p redstavljaju porodicni port ret . Ovukompozici ju, u prikazu blizern real ls tlcnorn poi rnanju, v id imo i u Radimlj i, u prikazuoca ratnika u molbenom stavu s eve Gerke, uz venae, luk i sti~ s macern. Triis tovetne fig ure o rante, s p red imenz i on i rani m rukarna i z Gvozna , kao i troj niport ret rod i te Ija s detetom iz Solaia, j os uvek su bliske re alnom Ii ku, dok je re-duci ranjem kompozi cija s t ri orante, u prav ilnom rasporedu t rougaone seme, sproporcijama majke i dece, izZi jem_lJapolja, izgubila ovaj konkretni vid. Linearnom,izv ijenom sti li zaci jom, bllskorn f lora lnoj. tro jna kompozici ja na ceono] strani sar -'ko faqa iz Gorn je Draqici ne p renosi, nesumn jivo, sernu Raspaca, dok friz orantana bocno] strani plohe u Brocancu iztazi iz sfere likova i prelazi u znak. Korn-pozicija s trt figure s rukama skloplj enim na molitvu, i konografski vrlo stlcnaskulpturama i ta lo-v izanti jskog kruga IXveka, za koju se pretpostavi lo da bi moglapredstavl jati Deizis, ostaje jedinstvena, kao i kompozic ija na ste6ku lz Mataruga,gde su figure oran ta s rnes tene u prostor koj i naqovestava oltar .Kao spoj dvost ruke s imbolike , pradavne , vezane za smrt , i savremene, iz sve taf eudalni h odnosa, figu ra konjanika na steccl rna usi a je kao nezaob ilazn i mo tivu nj ihov uk ras . Raspros tran jen , gusto, u [uznorn po iasu, naroclto u Hercegovin ii Imot skoj Krajini, sasvim je redak na nekropolama u jugoistocnom delu iii naspomenicima Bosne. Ukrasavaluci spomenike svih oblika od ploce do krsta,izostao j e potpuno sa stupa, stele i nisana, uz naj rede izuzetke, st o putpunoodgovara i n jihovom rasp rost iran j u . U oponasanju bezb rojnih uzora, ant tcklh ,ranosrednj avekovnih i savremen ih, u skuIpturi , mozaic i ma, s likarstvu, sIonovaci,nakltu iii tekst ilu , konjan ici na s tacc ima prlkazani su u jedva sagled ivo j l ikovnojsa roli kost i, na cij im pol ovima s toli snazna, plast icna fig u ra Ljupka Vlasnlca nasarkofagu datiranom u XIV-XV vek iz Zovnlce, i lik anonimnog viteza iz Kri-zevica, svedenog na linearnu igru, koji se jedva izdvaja iz spiralnih i ostalihukrasa koji ga prate. Mnogo puta konjanik sarno uzdama vodi konja (t.ovrec,Lokvicici , Gornja Draqicina, Brocanac) , u sarno naznaceni rn konturama, i ii sa 10-vacko rn kapom (Cista), sle rnorn (Podgradin je) iii nekim drug im detaljem (Ban iaStijena). Konjanik pod nimbom na sarkofagu lz Vrulje predstavlja lik svet ogratnika. Isto tako cesto konjanik je prikazan sa svoj i rn v iteski m atr ibut ima, kopljem,rnacern, s ti torn i ii . lukom (Botjuni) , s tatlcno i ii u galopu (Budimi r, Vrpolje, Cetin je),takode sa naznacentrn s larnorn (Ceplkuce, Radmi loviea Dubrave. Poscenje) . Ko-njanik sa sokolom u ruci, kakvog, u rni to loskorn kontekstu, prenose brojne l ikovnepredstave mnogih indoevropskih naroda, germanskih takode, odraz io se i u stva-ralastvu langobardskog i tranackou kruga. U semi primenjenoj na plaketi izMlkulci ca, dat iranoj u pe riod ve likomoravske drzave , gde vee poprima i prizvuknov ih drustvenih odnosa, iii iz scene lova na kasnijoj l uksuzno j tkanln l i z Perude,preneta je i na sporneni ke iz Vran jevog Sela i na sa rkof ag iz Brotnj ica, na n jegoveabe ceone strane. Povezanost sa simbolima, pored spi ra le, koju smo spomenuli ,roze te, krs ta iii p t ice, najekla tantnije je pr i kazana na sarko fagu lz Potkraj a , nakome je polumesec natkrilio konjanika svojim lukomi zat vorio ga u krug svoje

30

34

8

9

21

simbolike. Sasvim neobi can pri kaz ukje, kako smo vee naveli, konjanik ukoprividno, u njegov amblem.Ova konjanika, s pretpostavkom da prsarkofazima iz Vostana i Giste, na sariila j e kao podloga, na sva tri pracenU Vracenoviclma, kao jedini ukras, ispuMnogobrojne su predstave u koj e jenut i sarno one, u koj ima, [os uvek kaBro jni su spomenici , sarkofazi, sandupo jasu , narocito u ls tocno] Hercegoviniiena vodi konjanika-v iteza, prenoseci ,c ije je savremeno preuzimanje oznacevog prati oca. Od sasvim jednost avnevitezov ima u punoj opremi (Zv irici , VMu lje, Vracenovlct ) resen ja se krecuznak: u Vlahoviclrna i Uboskom koplje,U nekim od njih prisutne su i nei zbevode dye zene, kao u frizu nad arkaDugom polju. Ova se scena na sarkpor odtcn l port re t, na prvom sa dvo je du Hodovu i uz kosutu, Izuzetno retkoatri buta, u Bud i mi ru s koplje m, u vaGi cevu kon jan ika p rat i par.Pogreb u pravom smlslu prikazan je,Gornjim Barama, s pokojnikom polozekonjanika, sa konjem u povorci i zenje na ceonoi strani spomenika u Trstenjen na rame zene koja narice. Deozenarna u zalbenom s tavu na spomen ikfigura sa stecka u Premilovom polju,taclje u staroj egipatskoj umetnos ti, nploci iz Burgosa iz XIV veka. Deovremena, ukljucuje i konja, koga na(Radimlja, Prapratnica, Uzarici, Cista)Vranjevo Selo). Konj sa pticom na lezene, pripada takode ovoj grupi (Gvozizmedu dva viteza (Bi leca, Zborna gomdata je procesija na stecku iz Vrsa,dva pesaka, dva konjanika i konj.Verovatno vee ad najstarijih vremenapies, s to se neizbeino odrazilo i na tpojasa i nj ima sasvt rn bliskog podrud ja

6

57

17

80


40/83

severnom pojasu (Vrse, Kul janc ic l) . U prebogatoj koreograf ij i ovoga rnotlva, e ijesve varijante sa brojnih ptoca, sanduka i sarkofaga ni je rnoquce ni obuhvat iti nisagledat i, kao polazni s tepen jav ljaj u se dve f igu~~_u_plesu. Nekada dye zene(Gornje Bare, Dugo pol je, Ravanj ska vrata, Bi jaca). nekad dva rnuskarca (Ra-d iml ja, Miruse), cesce par (Rast icevo, Ril ic, Mokr i 001). Nekad .sasv irn s taticno isumarno uklesano (Kongora, Gvozno), nekad, kao u Mokrom Dolu, Dugom pol ju iRadiml ji , u kompozic ij i sa dva para, u vidnom pokretu. Ovo dvojako prikazivanjezapaza se i u predstavama kola, koje bi smo, u daljoj diferencijacij i, grupisaliu zensko, rnusko i mesovlto. Mada je ovom podelom pr istup, u prvi mah, nestoolaksan, serne zenskoq kola, imajut i u vidu bro] ucesni ca, poloza] ruku, Iini juhal jine, pratece atr ibute, venae u ruci vodete f igure i ii prisustvo jelena, c ine ovumateriju izuzetno otpornom prema bilo kakvom svrstavanj u, Ukazatemo samo natek naznacens antro po idne figu re u kolu iz Uboskog, na ispruzene ru ke u josuvek mirnom kolu iz t.ovraca, na razradene figure u punom pokretu u kolu izLjubova. Ponekad, kao u kolu iz litomislica iii Gabrilija, zene u rukama drze cvet Sarno na spomeniku u Budlrnl ru kolo se odvij a u dva niza. S lika nije nistajednostavni ja n i kod muskog kola, koje se, takode, n iie u raznolikom vtdu, samokao covekolike f igure (Pr isoje, Dugo pol je), sa naznacenorn odecorn (Gabr il i,Brotnjice), i ii stemorn (Radiml ja . Miruse), s kolovodom sa uzdignutim rnacern(Risovac, Miruse), s ta tlcno, s ispru ienim rukama (Oreznica, Gornja Draqicina):tek u zamahu (Radrnltovlca Dubrave, Ml ruse, Staro Siano) il i u punom pokretu(Radimlja) . sa cvetom u rukama ( lit omisl iti ) i ii u punoj ratnoj opremi u ujedna-cenorn pokretu nad frizom arkada (Hadrnilovica Dubrave).Tek je rnesovtto kola pokazalo svu sarolikost kornpozictje, u kojo] kombinacijasa samo jednom zenskorn ii i j ednom rnuskorn figurom cini prelaz ka pravomrnesovitorn kolu, lena izmedu dva rnuskarca (Cista, Mokro, Gvozno), formula koju,izmedu ostal ih . prikazuje i savremeni skupoceni tekst il iz Perude, reda je od kolau koje je ukljucen jedan rnuskarac, bilo izmedu dve zene (Oonja Draqicina,Trs teno), i ii kao kolovoda u zenskorn kolu sa dye, t ri i ii v ise ucesnica. Ovaj sastavkarakteristican je za nekropole u zapadnom delu, gde kolavada, ponekad smacern, dri i u ruci krst ii i cvet (Cista, Budimi r, Krvavi ca) . Sasvim je izuzetnaova kombinac ija u Bol junima, gde je na jednom spomeniku kolovoda maskiran,u duhu mist i, f:nih metamorfoza, dok sv i ucesnlci drie cvetove,. a na druqorn, Uduiem nizu, to je v itez. Ova para u kolu, u raz llci tom rasporedu reda su vari janta(Usic i6 i, Mokra, Saraj l ije) . I u ovim prikazi rna f igure su i ii tek naznacene, s ispru-zenim iii povijenim rukarna, iii s konturom haljine tek dovoljnom za razaznavanje,nekad s detal jima oklopa (Trsteno, Mokro) iii haljine u naborima, kako je,jed in i put , prikazano na sarkofagu iz t .islclca. Sti t u ruc i iqraca u Donjo j Draqlcini ,sa s tavom blisk im orant ima, pripada sasvim retkim detal jima kola. Mogucnost zanajrazllcttl]e kombinacije pruzilo je tek kola sa vise ucesnlka u dugom nizu,zaposedaj uci plahe, gornje i bocne, nap locarna, sanducima i sarkotazl ma po-sut irn po nekropolarna Hercegovine, u vel iko j vetini n jenog lstocnoq dela. Naj -jednostavnija je formula u kojo] se smenj uju rnuski i zenski ucesnicl, iii kad

82


41/83


42/83

86


43/83

48

J


44/83

90


45/83

92


46/83

25 vitezovi vade i zavrsavaju kolo. Nizr it rnu, s jednom, dve il l tri zene izPonekad je kolovoda s uzdignutim m(Knezpol je). Nerelko raspored je grui zenskih igraca (Vranjevo Selo, Haplohi. Skoro jedinstven je sastav su Usf rami. lsto tako speciticna jeijelenu, ko ja svakako predstavl ja ehou uskorn krugu od Nevesinj a do PopNekuk), drugi put rnesovl toq (Topl le

46 10m kolu igraci ponekad crze evetoisklesantm pri kazima, moglo bi se ukojom se kolo odvija, od ukocenopfigure i ii odece. U vezi s prvim dels igracima u pokleku, u varijantl karaki Popova, a u vezi s drug im islice sizduzeni s lepovi hal ji na igraci ca spUloga i Lj ubomira do Popova i StoeSamo uz spomen kola u kame su uckosa), moramo podvuci da je kolo vejelena i kosuta, sa frizom pttca It t

46 Brolnji ee), sa scenomlova i ii dvobojskala ovog mot iva,o cernu najbolje sse odigrava kola iz Kul janelca, i ii arku Kongori , odnosno Starom SianomVlasruca iz Zovnice, na kame, uz poant ropoidni kri novi u kolu duz njegoPrepun si rnboli ke vezane za smrt iostanema na sepulkralnim spomenikaznaea Nespine i z Melog Cajna, ddalmatinskom Prl rnor ju, sa zvonikai ii sa rel je fa rz Nov~igrada kao najblloskorn sledu, od scenalova u moromanike i goWke iii u rmnljaturema bj ostal ih bosanskih jevandel ja , u graPrimorja, . do scsna na diptisime i kovtkanina istof :n jackog i ii , b li ieg, i taHjuzora, koje je feudalni trenutak tranrazraden je u izuzetno razgranatoj kpole juinog pojasa i n jemu bliskogna zapadu nib Treblsnjicu na lstokuvernom pojasu do graniee Jaj c.e - Skomponente koj lrna su obelezeni s te

94


47/83

uk r'as na ploh i II i kao dec s ire shvacene kompozic ije, ukl esan ie na bezb rojnimplocarna, sanducima i sarkofazima, na stupu i v isokom sanduku sarno lzuzetno, nakrs tu i nisanu ne . U varir anju koje je mogute prat it i samo u opst im okvi rima .Od polazne, neuobicajsne kompozic ije iz Nekuka u kojoj ruka u oklopu strnbol iz iralovca u napadu na z i vo tinju hlsku tantast lcno]. analiza krece dvojak im tokom.U prvom uzlmajuci u obzir zivotin]u - plen, jelena. medveda, vepra i zrna]a, udrugom lovca , pasaka iii konjan i ka. Uvodenje psa iii sokol a va rijan ta je i jednogj drugog. ." .'Scene l ova sa lovcem pesakorn naoruzanlm rnacern, kopljem, dal eko najcesceluRom,ukrasavaiu spomenike Hercenovine i susedne oaze ?ko Kali n?~. ika;dal je p rema zapadu luk se postepeno gub i. U lovu na jelena IOVCI su u razllcl to~poloza]u: s tatlcni, kao u naj ls tocnijem prikazu lava 0 Novakovic ima, u pokleku pnzatezanju, u pozi kao presnkano] sa sicusnth produkata karol inskoq kruga(Trsteno, Z itomi sllcij , iii pra teci vee odapetu st relu (Vi njan i\. Jelen, il i vise nj ih,je pritom ukocsn (Cist a) iii u ztvorn pok retu, bezeci od lovca iii dol azec i u sus ret(Vranjevo Selo, Boljuni, Radimlja). Medved iii vepar . c ije je konture ponekad teskorazlikovati, retko je uskoku (Stjenice, Zborna gomila), a skoro uvek gonjen adpsa (RadmHovica Dubrave, Eminovo Selo, Saraj li je). U poslednjem grcu prikazanje u Podgradinju iUboskom, a dinamici kao prekopir ano j sa di pt iha u stonovaci izVveka, i l i i z spl i tsk.og rukopisa izXII veka. Dvostruka scena lova naceono] plohi san-duka iz Vranievoq Sela, s adosi ranim lovcima u adekvatnoj opremi i zivotinjama,veprom iii medvedom iii i jedno i drugo, u ropcu, ponovila se na sarkofagu uUboskom, gde se na pomenutu scenu 5 medvedom nadovezuje scena s jelenom.Prisus tvo sokola , uz psa, u ovo j va rijan ti najmarkan tnije je, po cudn lrn p rope r-c ijama, na sarko fagu iz Cer ina, a po broju sokola na sarko fagu iz Podgradin ja,sa jelenom u punom trku u casu kada ga pogada strela, U prikazu ldenticnornpozna toj scen i kentau ra u lovu sa kazu le iz Palerma iz pocetka XIII veka. Potpunovan uobicajeruh okvira isklesana j e scena _na stecku u Starom Selu, sa cetirizenske f igure rasporedene u uglovima oko raskosnoq drve ta-palme i gOI}j_sJne~ivot irlTe kao sredlsnoq dela , kao eho scena sa savremenih tapiserija. Ujednoona je najseve rnij i p rtkaz ave scene .Kon janik u lovu na jelena ukrasava spomeni ke na c ltavom prostoru d ifuzi je ovogmot iva, s izrazitom koncen tracijom u n jegovom zapadnom de lu. Kop lje kao re -dovno oruzje zamen jeno je samo na re tkim spomenicima lukom (B ist rina, Knez-pol je), a sasvim izuzetno .rnacern (nepoznati lokal itet). Nije redak prikaz u kornekonjanik nije naoruzan (Varas, Mirkova kosa, Bulo Brdo, Lug, Drpe) . Mada veomabrojne, scene lova u zapadnom delu date su u skoro istovetnoj, smirenoj korn-poz icij i (Risovac , Hille , C ista, Lovrec, St riz irep , Vos tane ), dok je u os talim kra -jev ima czivl jena zahuktalim r itmom (Donja Dragicina, Bis tr ina, Mijatovci , L ls ic ic i,Govedovi6i, Varoslste). Gonjen i u trku, jelen je sama retko suocen sa konjanikom(Vinovici, Drpe). Pas, jedan iii vise njlh, u najraznovrsnij em poret ku, skoro jeredovn i p rat ioc ovih scena (Uzarici, G lumina, Bol juni, Za lom, Gvozno), soko ,napro tiv, sasvim retko (Vranjevo Selo ). Konjan iku se u mnogim prikazima pri-

6036

druzuje i s trelac (Gvozno, Stepen, Bosamo luk kao njegova personi fi kaci jaVarijanta sa dva koni anika u lovu na(Vukovsko, Budi rni r, l .ovrec, Cis ta), uzpol je, Gvozno, Bahori). Kornpozici]e ssu nekropola istocne Hercegovine, adRudina, Zborna gomila) . Povezanost pi ova pojava zapazena je i u zapadnnarocito oko Imotskog (Cista, LovreIstocnorn retko, I samo iznad nj i h,Bahori).Scena u kojoj vitez ubija zmaja i oprenos epizode iz legende 0 sv. Dorkropoli u Gvoznu dva puta, na Pol]l.upcica, datiranam u XV vek, i naokolini Kalinovika, u kraju gde je kusarkofagu u Jezeprasini vitez nije naspomen iku u Gvoznu pojav ljuje i kolasa dva afronti rana konjanika u ceono]sa ne jasno skici rani m rept ilo rn-cudovpripada takode ilustraci jama legendipozicijl, nasf svoje mes to, izmedu ocrkava u sirokom krugu vi.zant ijskeDvoboj, ta neizbezna tema eitave evrodvija se razlic ito na brojnim spornenize taka u severnorn, Najjednostavnij i prraznaceni m i sko ro iden ticno kompoblizak toku Neretve (Bradina, Dabrica ppokreta i kontura pokazuje dvoboj v itnlcl, u Cisti iii Grabovici, gde su uczaniml ji v trenutak uklesan je nasarkofjedan s lukorn , drug i s kopl jem, adosnisu dvojni port ret palih ra tnika . Prizf ic ira i uvodenjem strelca sama prosi rprikaz iz t.ovreca koji se odvija u ari konjani ka predstavlja dalj i s tepen.dvoboja vidimo jOs samo na steckukonjanika iz Zijeml ja pol ja sasvim nDvoboj konjan ika, tema tal ikopr isutnariterskog drustva doz tvela je puni rasteccima pri lagodena nameni i ambijenpojasa, nj ihovih sanduka i sarkofaga,rni to loske reminiscence s jasnim odble

43, 36, 37

8 0

48,4944

96


48/83

stavni prizor - dva sukobljena konjanika na clsto] plohi - uklesan j e na spome-nie ima iz l .okv lc ica. Kljuca, Gornjeg Suhog pol ja i Niksiea, uz samo u konturamanaznacene afrontirane konjanike iz Kloti jevea. Ozriaceni rozetom i krugom, u kon-tu ri potpu no preuzetoj sa timpana koja smo vee spomenu Ii, pri k azani su nasanduku u Niksicu, a u krajnjem zapadnom podrucju smeSteni su u bifore rna-sivnih sarkofaga, u manje ii i vi se dinarnicncrn za letu, uz obavezne roze te i potu-mesec (Donje Bare, Ravanjska vrata, l.okvlcici). Na drugom spomeniku i z Lokvi-c lca scena dvoboj a f lank i rana je zenskl m f ig urama-orantama u bocnl m arkadama,na sarkofagu iz Zi'oka, uz sa rkof ag i z K lot ijevca jos jedin i stecak s ovim pri zoromu severnom pojasu, pticom ifigurom orante. U Borju borbu prate dye zene sa 46cvecern, u Radimlji isto, ali sa gradskih kula, u kompozieiji koja ilust rira toliko 39znanu i u umetnosti Zapada sir oko Iskor iscenu temu. Uvodenje zenske f igure kojaucestvuje u ovoj borbi, useeni uoceno] samo na sporneniclma tstocne Hercegovine,odGaeka prema Neretvi , a dal je nazapad samo jOs oko Blidinja i na Kupreskorn po-I ju, odaje jac i prizvuk one druge, rnl to loske komponente, duboko povezane sa na-menom spomenika ko]e krasi . Prisustvo ptica uz konjanike na Risoveu oboga6ujeovu simboliku, dok krupne rozete i - razgranato drve6e na stecku iz Krse doca-ravaju ambijent i zatva raju kompozieiju. U Donj im Barama zena pred por tal om,u strokorn pok retu povezuje borce, dok n iz manj ih ienski h. f igura u arkadamaprosiruju scenu. U Mijatovcima dlnarnl cnl pri zor flankiran je sa dva zas tavn ika,na sarko tazt rna iz S tepena i Zborne gomile odv ija se pod gradom, medu cije jekule srnestena druga zenska figura. Samo koplja, samo mac iii puna ratnaoprema, sitni su detalji u duhu vremena i ne oduzi maju nista od simbollke ovepredstave, koju povezanost sa seenom lova na jelena iii vepra na spomenie imaiz Gornj ih Bara, Boj is ta, Don jeg Lukavca iii Zbo rne gomi le samo potencira. Vitezs rnace rn i z Gornjeg Ma lovana i zena s rnace rn iz Tu reinovica iii sa st relom izMirkove kose, kao i st relae na Gorici, pripadaju daljem variranju scene i nj eneinte rpretaeije.Pravl turnir, u punom zamahu borbe, prikazan je sarno na tri steck a, sva tri uobliku sanduka. sa nekropola povezanih u uski krug. U Mijatovcima i DonjemBratacu cetiri ucesnika rasporedeni su u dva para, u Ragimlji tri su na jednoj,[edan na drugoj st rani. Ovde samo sa kopljima, u Mijatoveima i u DonjemBratacu iuz sti tove. Seena sa jedni m konjanikom i pet v itezova pesaka jOs odisenek im borbeni m pokretom, i sto tako i scena sa t ri bor ca pesaka, od koj ih je jedanvee na zemlji, obe uklesane na steccirna Radimlje. Smireno, mada jos uvek u 33duhu viteski h prizo ra de luje proces ija pod gradom vi tezova pesaka iz Harnz lca,jedn og konjani ka i cet ir i v i teza pesaka uzdignutih maceva iz Uboskog, dva konja- 15nika pracena streleern pesakorn iz Niksiea, sled tri konjanika na sarkofagu lzoko llne Gaeka , t ri kon janika u povo rei, dva u lovackorn ode lu, jedan s rnacern ,iz Cis te. Staticnim ratnieima, konjanicima i pesacima, uktesanim na krovne padinesarkofaga iz Stepanje, i udvojenim prikazom vlteza s uzdignutim rnacern koga 77prati pas razllstalog repa, iz Lj ublnja, iscrpljuje se pregled flguralnih mot iva na 24stecc i ma i njihovog ornamentalnog reper toara uopste.

Poreklo i simbolikaU pokusa ju da u na jops tij irn okvirimase I ovde zapazanjtrna koja smo veeobi Ije arheoroskl sa rno dotakH, dosHvanja, do usaml jene ruke kao znakakasnije, pop rimit i i drugo, vremenu hcen je. U tom istorn, da lekom vremenpersonl fi kaei ju besmr tnosti , tako, uhriscanskoj slmbo liei, koju nam u usseenama na steccirna p renosi u neokse , svo jim htonsk im svojstvima, prkosmlcku dimenz iju. U razradenim mst iekog poimanja sveta. -st it lo je svo jMnogo mladi, mada jos uvek dalekonavljan ja, radanja i vaskrsenja, izrazsvastikom, vencem, polumeseeom, rozi na krajn je udaljenim prostor ima. Apisepulkral ne takode, nasH sumesto i nazlrna, da njihova pojava na stecc lrna esvom okrenutom spasenju, sujeverju, Sbol iei ovim znakovima prik ljucu]e sesenja i besmrtnost i, ob ilno upo treb ljekasnije, medu broj nim varijantama krp refigurac ija egipatskog Ka, u neizmenvekova hriscanstva prisutna je u l ikovnfunerarnirn. Vaskrsl i Lazar i tau -krs tje spasenje kroz smr t sarno hrist ijan iizraienih poznatim rnist icnl rn inici jaei jaegipatskim i lustraei jama Knjiga mr tv ih,obreda, koji su i kasnije propisanizagrobne l iturgi je, sumi rani u Ordo coi e trursk i pogrebni r itual. Kola na steciii kovnu st l Iizacij u, nepobitno je vezani nj ihovih od raza na brojnim spomen iejapodskim urnama iz okoline B ihaca ,Vee je na e trurskim situlama, kao i np tica na ledima jelena, kao simbo l dna stecku f lank irano ptieama, pojav ljujedok samo drvo, kao prlbeziste duse,vaznesenja. Pegaz, personi fi kaci ja nepogotovo u slozenorn vidu u kome je nmltologije. KuIt Diosku ra i n j Ihove sestr

98


49/83

za nj ih, koj i se, duboko uvrezen i u naj razlic it ij irn vidovir na lz razen, zad rzao i .unaslrn krajevima, u j ednom trerurtku, u odredenom obliku, nasao je odjeka i nastecc irna. Zrnija, izraz ito htonsko bozanstvo stare mitologije, neodvoj ivo vezana zasmrt, cuvarica groba vee na stel i t z vremena najstarijeg egipa tskog ca rstva ,pre uzeta kasni je u germanskoj, naroc ito langobardskoj rnl to los ko] transform aei j i ,vraca se na stecke u neprekinutom sledu. Rimska mi to logi ja i njen panteon viseqi nizeg reda, i rlmska umetnost, bliska i po vremenu i po prostoru, ponudila jei previse uzora predstavama pokojnika, konjanika, porodiee s jedne i bozanstva,polubozanstva, D ijane, S ilvana i nimfi s druge st rane, cij i su prlkazi, t rans form l-rani u l okal ni izraz roman iziranog ziv lja, ponovljeni mnogo vekova kasn ije i nas tecc irna . Bogat i vegetabil ni i flor alni ukras ko]l ih prat i, iii scena lova i borbe,prikazane od mozaika i stela, iii votivnih plocica do sicusnih gema, preneti umedievat nu simboliku, bili su tema izuzetno uklopljena u ovaj sepulkralnisklop.lpak, svo jom s imbolikom i esha tolosko-sotertolosko rn filozofijom i onim sto je usebe upilo i dalje zract 10, rano hriscanst vo, po duhu naj blize onoj atmosferi izkoje su nas tali s tecc i, p ruzt lo je i najvlse inspi raci ja. Pocev od krsta svih obl ika,rozete, ri be, goluba, pet la , kao simbo la apos tola Pe tra, loze s grozdovima, kaovizuelne transpozici je teksta jevandelja, preko vreza i cveca, krsta f lankiranogpticama, oranta, Bogorodice s detetom, vaskrslog Lazara, sv. Jelene i ii sv. Hr is to-fora i svetih ratnlka, do aleqortcnih sinegetskih scena, na jelena iii vepra, iiibro jn ih cudovisnih ztvottn ja preuzet ih iz egipatskih i li grckih verzi ja Physiologusa,ukras i stecaka v raca ] u se t im s tari m tema ma, ko je su , k ruzecl Med ite ranom, krozmnoge delatnost i monaskth redova i mnoge vidove umetnlckoc stvar alastva ziveledal je u duhovnoj s teri medievalnog coveka, opsednutog dualist icki rn poi manjemzivota i svojim izbavljenjem.Samo prividno manje opterecen simbolikom, reper toar razradenog zivot in jskogsti la, s prep I itanje m realn ih i fantast lcri l h repti la, koj im je obe lezen a stvaralastvoranog srednjeg veka, ponudio je svoje motive, ne samo stecclma i ne samo kaoornament. Kao sto ni davni orijent alni rnot iv pt ice .grabljiviee sa zecorn u kan-dz ama, do nas prenet preko vizantijske i rornanicke umetnosti, na stecku nijesamo s luca jno odabran i ukras. P reko spomen ika nastalih u krugu v izan tij skeumetnosti s tigao je, pored ostal i h, i rnottv raz listalog krsta, krs ta svetlosti , koj irnje na s tecku, u c it lj i vijer n ob liku , p r iblizen datekiiranski mi t, a koj l na grobnomkamenu ima svoj e loqicno mesto. Krst sa pticom ili het imasi ja detalj i su ovogneiserpnog repertoara, eiji su ref leksi prenoseni i preko spomenika monumentalneumetnosti i preko ukrasenih kodeksa, skupocenih tkanina i nakita, d iptiha i kovce-iiea u stonovacl, iii preko samih majstora, cija se delatnost osetila i daleko nazapadu.Vee i samo ovaj ovlasni dod ir pojed inih tema i nj ihove simboli ke i aleqorlcnoqsadrza]a jasno upozorava na slo jevi tost porek la i s lozenost interpretac ije 'ukrasana steccima, kod onih motiva kod ko jih je sadrz ajno turnacen ie neophodno. Onobi, medutim, morale biti primenjenoi na brojne ukrase nastale pod utieajem

savremenih umetnicklh strujanja, b ilo dpor tret ima i f iguralnim seenama, i ii 0vizanlijskih zcdra i rornanl cklh best ijarimozaika dospete i na stecke, zadrz avp renet ih iz s tarih uzora,P rikaz grada, kreneliranih utvrda i kuscene koje se od igravaju pod n jima , iumetniekoq stvaralastva, ovde, na grosljan ja. Vezan i uz dvobo j, scenu l ova,znake, ma kako izgledali konkretni , ovdrukeije sagledavanje. Ako beskrajni ni sar acenskih do romanick ih i gotickisteekj.l one su i nesto vise, kao sto scpri ~j u i jedan drugi p rizvuk. Scenenjima, na jelena, medveda iii vepra,na konju iii iz.a drveta, uz sve lalckeg rcku mitolog iju u vezi s p rogonjenimponir ana u hr tscansku simbo liku i ukl jukoje prlpadaju programu viteskog .zivotdelov ima viteske opreme, iskazu ju svremena i nesumnjivo iseeak realnogvrste. Bezbroj n i prikazi oruzja, dopunjesu odraz drustvenog porelka vremena,obelezava svo jom s imbolikom ove hef lora lnih motiva , bujni h vreza, drveta,loze s grozdovima idrveta, konfronti ranistickog dekorativnog repertoara, u raposle smrt i, a palma pobedu u eshatoldicki amblem, ujedno i obilno primenjskulpturi takode, prikazan i na stecc irnrazradene medievalne s imbolike cvecaVreze kao s imbol raja, t ro list kao s imtivno upotrebljeni, na grobnom kamenunost vremenu, medu os talim spomen ilz razita naklonos t ka arhalenirn uzo rimbi tnog hriscanstva i n jegove soteriol osvee i iz ovog pokusaja da se pribt iztmkoj i oslaje tema neiscrpnih rnoqucnostlrazumlj ivo, nesadrze uvek dublju, odrlikovne pozajmice i kompoziciona resshva tanja groba kao kuce. shva tan jaskim. Ponovo vracanie grobnieama, mzima. Cak i stscctma najsavrem en

100


50/83

formulama, jednako pri sutnim na epitafima hebrejskog, grckog i l at inskogjezika.Zadrzali smo se na ovom aspektu ukrasnih motiva zbog njegove neophodnost iu bi lo koj o] analizi, posebno zbog konfuznih interpretacija kojirna su, tako dugo,bili izlozeru.

55

102


51/83

56

104


52/83

61

106


53/83

62 S3

1084. Klesari njihov krug

Vee na prv i pogled uoetltva r azlika i


54/83

64

su prv i, netzbeznl stepen ka dal jo j tejedinstvene klesarske delatnost i, usJogom, i zborom po jedi nih ob llka i stepementaln ih motiva i slrtnom njihove primbezimenih kovaca, od koj ih je samoodjek vee zapocetop p rocesa, kao kamajstora Radovana iz Trogi ra, iz srediniz Ljubost in je, sa k raja XIV veka.U da ljem rascl anjavanju koje je prik rajeva u razllc ltem vremenu samo udol inom Neretve na dvEZizdvojene oblvinu, deo Crne Gore i juz ni primorskipadna Hercegovina, srednja Dalmaci jarencir a jucl da lje svaku od ovih ob last i,turama, sukobljeni s proztrnanjem utnjihovog krajn jeg dometa.lstoena Hercegovina i oblasti vezanecemu srodna, po mnogo cernu, ipak, rtokom Neretve, kra jevi ma oko Nevesin jai podrucje dalje na istok, do granicnihtakode uz juzni priobalni pojas. PrelaznFace, Pljevalja.Podruc]e koje sma prvo razqranic i! i opola, medu njima i nekropole u RadiVranjevom Selu , oqran icavajuci se nakofaga i krs ta. I pored povezanost i uvezan za gorn ji tok Neretve , n jene pritspeci ficnost l p refer iranjem spomenikamnogi dostizu impozantne razmere. PHazici rna, veze se za k rajeve daljePetoivica iz sredine XIV veka iz Ljusi tasa kraja istog veka iz Biskupa, datirak raja, cije ce p lohe kasnije uk rasavatse ist iee grupa mas ivnih sa rkofaga sanekad kras i i neobl cna, snazna dvost ruu koj ima se sigu rno naslu tuje del atnoiz Vrbljana, Glavatlceva i Gosica hanrozete u njima sasvim specifican deuk ras na borduri . Niz ug ray i r ani h slebolicnirn znacima i f igurom ornata u gornje i po kompoziciji i po izvedbi. Spitaka oeste, zato krst nose mnogi sp

110


55/83

1444, 45

27

var ijante, u Jezeprasinl kao bogato i rel je fno dat raz listal i k rs t, Sp0! lle_ni~i ozna-eeni tau-krs tom speci fienost su ovog kraja, naroc ito na spomenicima oko Goranai ii uzportrete na grobl jima na Visocici p lanini . Snazne, heraldlcke konture kri rrovana spomeniku u Bradi ni spadaju u njegove na jizrazit ij e pri kaze . Pored port retas tau-k rstom koj i pr ipadaju sasvim odreden i m licnost ima, izdvajamo jOs samodvojn i por tret sa sarkofaga iz Cieeva, dat u robustnim, snaznlrn potez i~a, i I~g~~ougraviranu, lebdetu kompozici ju str i ornate izZijemlja pol ja, t iju osnovu Iu ce lin ~detal ju, kako smo vee istak li , c in i trougao. Ovoboj pesaka, konjanika-~itezov~, kolo lov vee su spomenut i, a ovde jos jedno

Nada Miletic_Stećci

Documents

Transcript of Nada Miletic_Stećci