Nacionalna Bezbednost - Alternative i Perspektive

8/8/2019 Nacionalna Bezbednost - Alternative i Perspektive

http://slidepdf.com/reader/full/nacionalna-bezbednost-alternative-i-perspektive 1/16

УДК: 355.01+351.74Примљено: 27. марта 2010.Прихваћено: 25. маја 2010.

Оригинални научни рад

Српска политичка мисаоброј 2/2010.

год. 17. vol. 28.

стр. 217-232.

217

Зо- ран-Дра- ги-шић1)

Уни-вер- зи-тет-у-Бе-о-гра-ду,-Фа-кул-тет-без-бед-но-сти

НА-ЦИ-О-НАЛ-НА-БЕЗ-БЕД-НОСТ-–- АЛ-ТЕР-НА-ТИ-ВЕ-И-ПЕР-СПЕК-ТИ-ВЕ

Са-же-так

У раду се анализи ра савремени концепт националне безбед-ности и алтернативе ко је се том концепту по јављу ју у савременојтео ри ји и пракси. Концепт људске безбедности ко ји се по јавио сре-дином деведесетих година прошлога века, многи тео ретича ри судочекали као «напокон пронађену» алтернативу државоцентрич-

ном концепту националне безбедности, ко ји је човека-по јединцаискључивао као рефе рентни објекат безбедносне заштите. Међу-тим, државе ко је су прве прихватиле концепт људске безбедностии укључиле га у сво је безбедносне стратеги је и политике, нису од-устале од система националне безбедности, напротив, већина тихдржава је додатно ојачала сво је оружане снаге, чиме је у пракси ус-постављен, средњи пут између ова два концепта, за ко ји сматрамода ће бити основа за нову концептуализаци ју безбедности.

Кључне речи: национална безбедност, људска безбедност, безбедноснапа радигма, средњи пут у безбедности

Од ређивање појма безбедности , његовог садржа ја и обимапредставља један од најизазовни јих тео ријских проблема савреме-них студи ја безбедности. По јам безбедности су покушавали да об- јасне тео ретича ри међуна родних односа у контексту односа међудржавама и као део концепта обезбеђивања међуна родног ми ра. Усавремени дискурс безбедности укључу ју се термини људске, со-

ци јеталне, државне , националне и међуна родне безбедности, каопокушај да се вишедимензионалност овог проблема об јасни раз-личитим концептима, ко ји се бази ра ју на различитим перцепци ја-

1) Аутор је ван редни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду



СПМ-број-2/2010,-година-XVII,-свеска-28. стр.-217232.

218

ма безбедности, односно, различитим разумевањима рефе рентнихобјеката безбедности (онога што је предмет заштите), различитимодносом према провајде рима безбедности (онима од ко јих се оче-ку је да «пруже» безбедност), као и различитим односом према без-бедносним изазовима, ризицима и претњама.

Радикални критича ри традиционално схваћеног концептадржавне и националне безбедности, ко је често потпуно неосно-вано поистовећу ју, главну оштрицу сво је критике усме рава ју надефинисање државе и њених вредности као кључног рефе рентногобјекта безбедносне заштите, чиме се према њиховом мишљењу,целокупна грађевина људских права и слобода, права соци јалних

група, еколошких и других сродних проблема десеку ритизу је иоставља изван2) инте ресовања студи ја безбедности. На овим тео- ријским размимоилажењима настала су две групе концепата тзв«државоцентрични» и «људскоцентрични» концепти безбедности.

Оба концепта суочава ју се са озбиљним проблемима и кри-тикама њихове ваљаности и практичне употребљивости. Концепттрадиционалне «државоцентричне» безбедности суочава се са кри-тикама да ни је довољно флексибилан и ефикасан у односу на но-ве, пре свега, асиметричне безбедносне, изазове ризике и претње,као и да неке соци јеталне узроке савремених безбедносних прет-њи, традиционални етатистички безбедносни модел може учинитисамо го рим3) . Са друге стране, иако у последњих десетак годинамного хваљен концепт људске безбедности, се још увек сусреће саозбиљним критикама сво је вредности и практичне употребљиво-сти.4) Термин људска безбедност се веома често употребљава ис-кључиво да би се истакла «савременост» погледа на безбедност,насупрот «заста релим» етатистичким концептима, без озбиљни јег

образлагања његове садржине. Однос људске према националнојбезбедности представља посебно инте ресантно по ље на коме сеукршта ју иде је савремених тео ретича ра безбедности. Савременидискурс концепата безбедности креће се од међусобног искључи-вања, до покуша ја да се дефинише нова безбедносна па радигмаи нови начин промишљања безбедности. Нова безбедносна па ра-дигма се ипак тешко успоставља, јер се различити углови гледањана безбедност тешко међусобно ми ре, због различитих методоло-

2) Ber trand Ramcharan “Security and Human Rights”, http// www.dcaf.ch/ pu blication

3) Полин Кер “Развој ди јалектичког односа између државоцентричне и људскоцентричнебезбедности”, у Људска Безбедност, Зборник радова, при ређивач Проф.др Драгана Ду-лић, Фонд за отво рено друштво, Београд 2006. године

4) Barry Buzan: “Human Security: What it means and what it entails”, Text book Asian-PacicRound ta ble, Sydney, 2000.



Зоран-Драгишић Национална-безбедност--алтернативе-и-перспективе

219

шких приступа, а још више због политичких рефлекси ја ко ји свакиод понуђених концепата има, или може имати.

НА-ЦИ-О-НАЛ-НА-И-ЉУД-СКА-БЕЗ-БЕД-НОСТ-- СУ-ПРОТ-СТА-ВЉЕ-НИ-ИЛИ-

НА-ДО-ПУ-ЊУ-ЈУ-ЋИ-КОН-ЦЕП-ТИ?

Када се у окви ру студи ја безбедности води расправа о кон-цептима, она се по правилу, води унутар појмова ко ји се односе на рефе рентни објекат, односно оно што се штити, провајде ра без-

бедности, онога ко штити, изазова, ризика и претњи, оно од чегасе штити и средстава ко ја се у заштити рефе рентног објекта могуупотребити.

У концепту државне безбедности рефе рентни објекат зашти-те је држава, односно њен суве ренитет и те рито ри јални интегритетна спољњем и уставни по редак на унутрашњем плану. Носилацових безбедносних изазова, ризика и претњи су друге државе, од-носно различити инсу рекцијски покрети на унутрашњем плану.Главни провајде ри безбедности су оружане снаге и обавештајно-безбедносни систем, односно оружане снаге и обавештајно-без-бедносни системи држава савезница, средства ко ја се примењу јуу заштити рефе рентног објекта, односно његових вредности сувојно застрашивање, односно употреба војне силе, уколико се затим укаже потреба. Традиционални концепт државне безбедности је данас, готово у потпуности, превазиђен, а на његовом месту по- јављу је се концепт националне безбедности, са ко јим се концептдржавне безбедности често неосновано поистовећу је.

Национална безбедност је као термин први пут поменутачетрдесетих година двадесетога века у аме ричкој политичкој тео- ри ји, а данас се у уџбенику «Аме ричка национална безбедности»,ко ји се ко ристи на војној академи ји West Point и још неким универ-зитетима у САД, ауто ра Тејло ра и Маза ра,5) национална безбедностдефинише као «... заштита људи и те рито ри је неке земље од фи-зичког напада». Иако на први поглед уска, ова дефиници ја значајнопроши ру је по јам националне безбедности у односу на традицио-нално значење појма државне безбедности. Пре све га, истицање«људи», као рефе рентног објекта заштите, указу је на неопходностда се вредности људских права и слобода, не само политичких већи економских и соци јеталних, укључе у по јам националне безбед-

5) Ј. Taylor, S. Mazar: Ame-ri-can-Na-ti-o-nal-Se-cu-rity, West Point Press, 1999.




220

ности као рефе рентни објекат заштите. Међутим, оваква дефи-ници ја указу је само на опасност од физичког напада, чиме се чи-тав низ асиметричних претњи и онога што Јохан Галтунг назива«структурним насиљем», оста је изван концепта националне без-бедности. На овај начин се отва ра простор да се национална без-бедност проши ру је другим концептима, пре свега људском и соци- јеталном, ко је се у крајњој лини ји могу слити у један нови концептбезбедности, о коме ће касни је бити више речи.

Познати извештај Харт-Радманове комиси је о националнојбезбедности САД се залагао за повећање улагања у образовање каодео стратеги је националне безбедности, чиме је мате ри јално бла-

гостање доведено у ди ректну везу са националном безбедношћу,што је био знача јан ко рак ка успостављању људске и националнебезбедности као комплементарних концепата.6)

Овај извештај је указивао на потребу да се «универзалневредности слободе, демократи је и људских права» повежу са на-ционалном безбедношћу САД, односно да се САД ангажу ју на гло-балном промовисању ових вредности, у циљу очувања властитебезбедности. Овакав став је изазвао оштре критике јер ди ректно

подстиче интервенционизам САД у спољној политици и намета-ње властитог система вредности као уни верзалног. На тај начин сенеги ра ју вредности других култу ра и политичке традици је ко је сунастале на темељу тих култу ра,7) што под озбиљ ну сумњу стављаинтенци ју да се побољша стање безбедности људи и њихових за- једница.

Проши ривање националне безбедности на нове рефе рентнеобјекте ство рило је нове термине попут «за једничке», «колектив-не» и «глобалне» безбедности.

За једничка безбедност је формулисана од стране За једнич-ког фо рума за безбедност (Common Security Forum)8), као «инклу-зивна, али ко ја се не ши ри мимо људских димензи ја војног сукоба

6) У Извешта ју се између осталог каже “ САД треба да се залажу у границама онога што је разложно и реално, за ши рење мате ри јалног обиља и иско рењивање си ромаштва ши ромсвета. Оне такође треба да промовишу политички плу рализам, слободу мисли и гово ра,као и индивидуалну слободу. Не само што су ови циљеви уграђени у аме ричке прин-ципе, већ су то и практични циљеви. Не посто ји га ранци ја против насиља и зла у свету.Па ипак, ми ве ру јемо да ће ши рење људских права и основног мате ри јалног благостањаство рити непопустљиву брану против њих. United States Commission on National Secu-rity/ 21. Century 2001.

7) Види ши ре: Самјуел Хантингтон, Тре-ћи-та- лас, Стубови култу ре, Београд, 2004.

8) На основу рада Палмеове комиси је, истраживачки центри из САД, Велике Британи је,Руси је, Инди је, Јапана, Мексика, Норвешке и Шведске, основали су 1992. године Фо румза једничке безбедности.




221

– укључу јући и здравствене и популационе димензи је политичких,етничких, економских и еколошких аспеката безбедности»9). Ко-лективна безбедност се схвата у смислу Повеље Уједињених на-ци ја, према ко јој су све државе чланице прихватиле одговорностза мир у свету и обавезале се на колективну акци ју против акатаагреси је. Према неким ауто рима, 10)колективна безбедност настала је много пре настанка Уједињених наци ја, још за време Лиге на- рода, а према истим ауто рима чак је иде ја колективне безбедностибила присутна на прегово рима о Вестфалском ми ру 1648. године.Концепт колективне безбедности заснива се, у институционалномсмислу, на системима националне безбедности држава чланица и

на међуна родним обавезама ко је су државе чланице у погледу очу-вања светског ми ра и безбедности преузеле чланством у Уједиње-ним наци јама. И Комиси ја о глобалном управљању (Commision onGlo bal Gover nanace), сматра да се глобална безбедност мо ра про-ши рити, у односу на свој традиционални фокус на безбедност др-жава ко ја би укључивала безбедност људи и планете.

Иако делу је логично и неопходно да се национална безбед-ност проши ри људском безбедношћу, тако што ће се у фокус ин-те ресовања институци ја ко је чине систем националне безбедности

укључити питања ко ја у супстанци јалном значењу представља јуљудску безбедност, на тео ријском а посебно на практичном нивоу,ства ри ни су ни изблиза тако једноставне како се на први по гледмогу учинити.

Веома оштре и озбиљне критике и концепта националне иконцепта људске безбедности стижу и са једне и са дру ге стране.

Критике заступника националне («државоцентричне») без-бедности на рачун заступника људске безбедности има ју неколико

димензи ја. Према схватању заступника традиционално схваћененационалне безбедности, нема адeкватног основа за постављањељудске безбедности за рефе рентни објекат безбедносне заштите.Тако, Ба ри Бузан11), сматра да не посто је разлози да се фокус нацио-налне безбедности, са државе као рефе рентног објекта заштите по-ме ра на људску безбедност, па чак сматра да нема разлога ни да секонцепт националне безбедности допуњу је људском безбедношћу.Бузан сматра да рефе рентни објекат заштите људске безбедностине може бити индивидуалан, нити се сви људи на свету могу сма-

9) C. Lincoln, Ap pendix 3.2 Re ports on Plansfor a Common Security Forum 1993. -1997, inEdison Rewiev, London 2001.

10) M. Ro berts, Col-lec-ti-ve-Se-cu-tity-in-a-PostCold-World , UP, Bristol, 2000. pp. 67.

11) B. Buzan, Ibid, pp. 8.




222

трати човечанством. У пракси, стављање у фокус по јединца значи

покушај заобилажења државе, што ства ра проблем посредника, јер

је држава неопходан (мада не и једини) провајдер безбедности сва-ког по јединца у друштву.

По ред тога, Бузан сматра да је људска безбедност ко ја за свој

рефе рентни објекат заштите поставља човека-по јединца излишна

јер већ посто је закони и законске процеду ре ко је се ба ве заштитом

људских права. Ако се људска безбедност бави човечанством, онда

је то, по Бузановим речима, превише не јасно и велико да би сте-

кло ши ру подршку12). Уколико би соци јеталну безбедност схватили

као «средњи ниво» људске безбедности, ко ји се односи на људскегрупе ко је деле за једничке идентитете, дошли би смо до етничких

и религијских група, што представља «повратак националној без-

бедности, од ко је поборници људске безбедности ве роватно желе

да побегну»13). Ову аргументаци ју Бузан ко ристи за одбацивање

концепта људске безбедности као ко рисног чиниоца међуна родне

безбедности. Односи ко ји се успоставља ју поводом достизања и

очувања међуна родне безбедности, су пре свега односи између су-

ве рених држава и међуна родних организаци ја, ко ји се битно раз-лику ју од односа ко ји посто је унутар једне државе. Међуна родни

контекст се заснива на политици моћи и анархи ји, где је за штита

државних инте реса главни циљ свих акте ра на међуна родној позор-

ници. Због тога се и не очеку је да у односима међу државама мо-

же бити уведен ред нити праведност и мо рални кодекси. Стриктно

регулисана правна правила и процеду ре, захтеви за једнакошћу и

соци јалном правдом, као мо ралне катего ри је, ка ракте ристични су

за односе унутар једне државе. Ове вредности представља ју акси-олошки темељ људске безбедности и нису применљиве за међуна-

родни систем где влада ју другачи је претње - оружана сила држава

и другачи ји одгово ри ко ји су приме рени таквим претњама. Отуда

је за традиционалисте попут Бузана покушај да се људи унутар

држава посматра ју као рефе рентни објект заштите неприхватљив.

За разлику од Ба ри Бузана, ко ји концепт људске безбедности

одбацу је као неприхватљив у контексту међуна родне безбедности,

Јуен Фунг Конг, одбацу је иде ју секу ритизаци је индивидуалногљудског бића, «зато што она не успева да обезбеди практичне са-

12) Ibid. pp. 10.

13) Ibid. pp. 10.




223

вете, нити да од реди прио ритете, нити да умањи људску небезбед-ност»14)

Конг сматра да се «постављањем по јединца као прио ритетане постиже никаква стварна ко рист»15) . Неопходно је, према речи-ма овог ауто ра, успоставити крите ри јуме по ко јима би се правила

разлика између различитих ризика и претњи по личну безбедностко ју доживљава ју по јединци, како би се могли од редити прио ри-тети за деловање. Конг даље наводи да нема никаквих га ранци јада ће секу ритизаци ја по јединца ублажити неприлике угрожених, ида због тога ова иде ја буди лажне наде и код жртава и код међуна- родне за једнице. Конг такође, сумња да ће «узимање људске без-

бедности «за озбиљно» имати било какав утицај на међуна роднимир и безбедност.16) Стављање људи на прво место је исувише уни-верзалистичко да би уочило посто јање различитих људи, па збогтога може послужити као инструмент хегемони је и не доприносипобољшавању међуна родне безбедности. Гово рећи о соци јалнојвредности концепта људске безбедности, Конг такође, испољавакрајњи скептицизам, тврдећи да је «за људе боље да карту ставе насво ју владу, уколико желе да изађу из оскудице»17)

Tрећи ниво на коме се критику је концепт људске безбедно-сти је сумња у његову аналитичку вредност. Тако, Ролан Па ристврди да је људска безбедност ко рисни ја као по клич за окупљањеневладиних организаци ја, међуна родних агенци ја и неких заинте- ресованих влада и као слоган за прављење политичких коалици јаза решавање неких конкретних проблема, као што су нагазне ми-не или Међуна родни кривични суд, него што преставља озбиљанбезбедносни концепт. Општа укљученост, холизам и колективноделовање нису алтернатива за аналитички оквир истраживања и

безбедносну праксу.18)

Озбиљне и честе критике упућу ју се концепту људске без-бедности из земаља у разво ју. Тео ретича ри из ових држава, али ињихови политички лиде ри у људској безбедности углавном виде

још један покушај Запада да наметне сво је либе ралне вредности,ко је истичу пре политичка, него друштвена и економска права, ко-

14) Yuen Foong Khong, „Human security: A shotgun ap proach to alleviating human security“,Glo-bal-Go-ver-nan-ce Vol. 3, 2001. pp. 231-236.

15) Ibid, pp. 233.16) Ibid. pp. 234.

17) Ibid. pp. 236.

18) Roland Paris, „Human security: Paradigm shift or hot air?“, In-ter-na-ti-o-nal-Se-cu-rity, no. 26 Fall2001. pp. 87-102.




224

је под рива ју принципе суве рености и подржава ју хуманитарне ин-тервенци је.19)

Наведени аргументи против људске безбедности углавномсе заснива ју на инте ресима политичких лиде ра да очува ју унутра-шњи и спољашњи суве ренитет сво јих држава, као основи међудр-жавне суве рености и унутардржавне безбедности, и веома често,не експлицитно из раженој, жељи за очувањем режима. Оно у чемумо рамо подржати критича ре људске безбедности је чињеница даодржање унутрашње и међуна родне стабилности има много вишевезе са успостављањем реда него са применом уни верзалних вред-ности.

Најозбиљни ји заговорници кон цепта људске безбедностимеђу тео ретича рима ко ји се баве питањима међуна родних односаи студи ја безбедности могу се наћи међу представницима тзв «кри-тичке школе безбедности». Многе школе мишљења унутар студи јабезбедности ко је се противе неким или свим традиционалним ми-шљењима о значењу безбедности, такође подржава ју, свака на својначин, концепт људске безбедности.

Тео ретича ри критичке школе безбедности залажу се за мно-го ши ре разумевање безбедности ко је Кит Краузе опису је кроз «тридимензи је»20). Пр ва «хо ризонтална димензи ја «ко ја уско традицио-налистичко схватање безбедности проши ру је укључу јући оно штосматра претњама држави, као што су економске, еколошке и прет-ње ко је проистичу из неконтролисаних миграци ја. Друга «верти-кална» димензи ја иде изван државоцентричног концепта, укључу-

јући и друге рефе рентне објекте: са једне стране то је безбедностпо јединца, а са друге стране глобална безбедност, и између њих регионална и соци јетална безбедност.

Веома оштра критика традиционално схваћеном концептунационалне безбедности долази из кругова либе рално ори јенти-саних тео ретича ра као што је Ричард Фолк21). Фолк иде ју људскебезбедности поставља у оквир визионарског тумачења људске суд-бине, ко је се може пратити од нај рани јих времена до данас. Иде јаљудске безбедности се, према Фолку, може сместити у имагинаци- је по јединаца и група ко ји покушава ју да пронађу аутономан пут кабољој и сигурни јој будућности људских друштава. Овакви погледи

19) Ови аргументи су посебно добро изнети у A. Acharya, Hu-man-Se-cu-rity:-East-ver- sus-West ,IDSS, Singa pore, Septem ber 2001.

20) K. Krause, „Theorizing security, state for mation and “Third World” in the posr-Cold War“,- Re-vi-ew-of-In-ter-na-ti-o-nal-Stu-di-es,-24, 1998. pp. 125-136

21) R. Falk, „Pur suing the quest for human security“, Re-wi-ev-of-In-ter-na-ti-o-nal-Stu-di-es, 24, 1988. pp 4-22




225

су, према речима самог Фолка реакци ја на реалистички поглед насвет и на маки јавелизам.

Нормативна димензи ја људске безбедности не укључу је са-мо визионарска тумачења људске судбине, већ пропису је и некеемпи ријске ка ракте ристике те визи је.22) Људска безбедност можеимати негативну, позитивну или «двоструку»конотаци ју. Негати-ван конотаци ја односи се на слободу од ускраћености, глади, му-чења, затва рања без фер суђења, дискриминаци је и сл. Позитивнапод разумева слободу и могућности ко је су доступне сваком човеку.Об једињава јући ове две конотаци је, људска безбедност се односина квалитет живота људи у неком друштву. Било шта што може

умањити квалитет живота људи, представља безбедносну претњуи обрнуто, оно што поправља квалитет живота представља унапре-ђење људске безбедности.

Ако пажљиво анализи рамо изузетно обимну лите рату ру ко ја је се последњих десетак година бави разво јем и оправдавањем кон-цепта људске безбедности, видећемо да се критике традиционалносхваћеном концепту националне безбедности углавном групишуоко развојних и хуманих проблема, ко је концепт националне без-бедности из себе и искључу је, а према радикалним поборницима

људске безбедност, чак и утиче на смањење људске безбедности.Извештај о људском разво ју Програма за развој Уједиње-

них наци ја(UNDP) из 1994. године, сматра се зачетком озбиљни јегпроучавања људске безбедности и нај озбиљни ју критику традици-оналних концепата безбедности. извештај да је дефиници ју ко ја једанас веома ши роко прихваћена, не само од стране практича ра, већи од научника ко ји се баве студи јама безбедности. Према тој де-финици ји безбедност представља « прво, заштићеност од сталнихпретњи глађу, болестима, и насиљем. Друго, она значи заштиту одизненадних и насилних прекида свакодневног, уобича јеног живље-ња – било код куће, на послу или за једници»23)

Према овом извешта ју људска безбедност се састо ји из се-дам елемената: економска безбедност, безбедност у погледу хра-не, здравствена безбедност, безбедност животне средине, личнабезбедност, безбедност за једнице и политичка безбедност. Пред-ставници тзв. «критичке школе безбедности», ко ји су уједно инајватрени ји заговорници људске безбедности, сматра ју да се на

овај начин исправља ју грешке у државоцентричном приступу на-22) Види Ши ре: И. Ђорђевић, „Реализаци ја концепта људске безбедности у пракси“, Људ

ска-без-бед-ност, II/1, Београд 2004, стр. 115-123.

23) UNDP, Human developmentre port 1994. (New York: United Nations Development Programe,1994.) www.undp.org/ programes




226

ционалној безбедности и «попуњава ју рупе» у том концепту кроздодавање нормативне димензи је. Увођењем људских елемената убезбедност, као што су «глад» или «насилни прекид свакодневногуобича јеног живљења», значајно се проши ру је дискурс безбедно-сти, изван традиционалних катего ри ја24)

Из развојне перспективе, секу ритизаци ја човека-по јединцаима сво је пуно оправдање у нормативним и утилитарним разлози-ма. Си ромаштво и не једнакост у земљама у разво ју захтева ју хитноделовање.25) Према тадашњем ди ректо ру Међуна родног монетар-ног фонда, Мишелу Камдеси ју «си ромаштво је ултимативна прет-ња са ко јом се суочава човечанство»26) Си ромаштво и не једнакост

представља ју главне узроке ратова унутар држава, ко ји су данаспостали доминантан облик оружаног сукоба. Од кра ја хладног ратадо данас око 97% свих оружаних сукоба у свету је имало немеђу-на родни ка рактер, што је као ди ректну последицу имало огромноповећање учешћа цивила у укупном бро ју жртава ове врсте сукоба.Посебно забрињава што цивили поста ју, не само случајне жртве,већ и ди ректне мете у оваквим ратовима, што број погинулих женаи деце повећава до катастрофалних разме ра.

Из перспективе посматрања људског разво ја, као условаљудске безбедности, јасно је да се економски развој мо ра наћи уцентру реконцептуализаци је безбедности, јер се умањивање ште-та ко је наста ју као последица не разви јености, поставља као нужануслов опстанака људи, па и читавих за једница.

Развојно становиште критику је државоцентрични приступнационалној безбедности са неколико аспеката: занема ривањемзнача ја међудржавних односа у решавању безбедносних проблемау постхладно ратовској ери, указивањем на велике неправде ко је се

дешава ју у не разви јеном свету, истицањем мо ралне и практичнеобавезе ко је све државе у свету има ју у погледу решавања овихнеправди, истицањем повезаности си ромаштва и унутрашњих ору-жаних сукоба ко ји се значајно рефлекту ју на глобални мир и без-бедност. Нема сумње да секу ритизаци ја разво ја човека-по јединцаи друштвених група има утилита ран учинак, посебно у скретањупажње са «високе»политике на проблеме људског разво ја.

Друга група критика државоцентричног приступа национал-ној безбедности, заснива се на правним аргументима ко ји подржа-

24) R. Ricar do, „World’s poorest nations are mar ginalised“, Fi-nan-cial-Ti-mes, 9 May, 2001.

25) C. Thomas, Glo-bal-go-ver-nan-ce,-de-ve-lop-ment-and-hu-man-se-cu-rity:-The-Cha-len- ge-of-po-verty-and-ine-qu-a-lity, Pluto Press, London, 2000. pp. 3.

26) Наведено према претходном изво ру, стр. 5.




227

ва ју хуманитарне принципе. Према овим тумачењима, традицио-нални концепт националне безбедности не успева да заштити људеу различитим кризним ситуаци јама, нити подржава принципе ху-манитарног права, ко је насто ји да заштити људе од неправди ко јечини држава. У средишту ове критике налази се по јам људскихправа, ко ји се ослања на бројне међуна родне конвенци је, ко је оба-везу ју државу да да легитимитет међуна родној контроли односаизмеђу на рода и државе.

Заступници овог гледишта указу ју на блиску везу измеђуљудских права и људске безбедности, и да ова веза може позитив-но утицати и на људска права и на људску безбедност, где би се

људска безбедност по јавила као сво јеврстан «ко ректив права».27)

Међутим, многи озбиљни тео ретича ри безбедности и међу-на родних односа сматра ју да је повезивање људских права и људ-ске безбедности суштински погрешно. Увођење људских права уконтекст безбедности у себи носи опасност од тзв. «хуманитарнихинтервенци ја», ко јима може бити на рушен суве ренитет земаља у разво ју ради заштите становништва од кршења људских права одстране државе. Пракса показу је да су се класичне агреси је премане разви јеним државама до сада често правдале «хуманитарним»

разлозима, из ко јих су ста јали себични инте реси великих сила.28)

СРЕД-ЊИ-ПУТ

Расправе ко је су о концепту људске и националне безбедно-сти вођене током деведесетих година, успеле су да осветле разликуизмеђу ова два концепта и да «тврди» државноцентрични концептбезбедности подвргну озбиљној критици. Са друге стране, рас-

праве су јасно показале да концепт људске безбедности не можепостати алтернатива националној безбедности. У сваком случа ју,дефинисане су различите димензи је безбедности ко је има ју својпуни тео ријски и практични легитимитет, што представља добрутео ријску осно ву за тражење нових, практичних решења, помоћуко јих ће бити дефинисане безбедносне политике у будућности.

Сви тео ријски радови ко је смо до сада анализи рали, узима јуу обзир два рефе рентна објекта безбедносне заштите – државу иљуде. У нови јој лите рату ри долази до приближавања ова два кон-цепта, тако што се, на једној страни проши ру ју рефе рентни објек-

27) Б. Рамча ран, „Безбедност и људска права“, у Људ-ска-без-бед-ност,-Збор-ник-ра-до-ва, ур.проф. др Драгана Дулић

28) Види ши ре, З. Драгишић, „Хуманитарна интервенци ја и суве ренитет“, СПМ , бр. 3/2009.




228

ти у односу на класичне државоцентричне концепте безбедности,а на другој страни, рефе рентни објекти се сужава ју у односу нанетрадиционалне људскоцентричне приступе. Ова два рефе рентнаобјекта се налазе у међусобној ко релаци ји, као и средства ко ја сулегитимна у заштити свакога од њих. Физичка сила је легитимносредство заштите од насилних претњи ко јима је држава изложенаод спољње агреси је или од унутрашње оружане претње. Тешко је упракси замислити ситуаци ју у ко јој је једна држава изложена спољ-ној оружаној агреси ји а да то нема никаквог утица ја на безбедностњених грађана, тако да се монопол физичке силе ко јим располажедржава, уколико се ко ристи у складу са законима ко ји респекту ју

људска права, по јављу је као легитимно средство заштите оба ре-фе рентна објекта.

Нео ружана средства су под једнако важна у достизању без-бедности оба рефе рентна објекта, уколико је физичко (оружано)насиље настало као последица не разви јености. Готово сви радовико ји се баве питањима концептуализаци је безбедности, као главнупретњу рефе рентним објектима заштите наводе неке од облика по-литичког насиља над људима или над државом, ко је је увек после-дица не разви јености. Такође, унутрашње насиље има и транснаци-

оналне последице, што указу је на веома велику повезаност измеђуунутрашњих и међуна родних претњи и сред става за унапређењебезбедности.

Расправе о различитим концептима безбедности рефлекто-вале су се на званичне ставове ОУН и неких држава да су и државаи људи рефе рентни објекти заштите. Претходни гене рални секре-тар ОУН, Кофи Анан је у сво јим гово рима повезивао различитенивое гло балне, државне и људске безбедности и залагао се за дваконцепта суве рености – државну и људску суве реност. У свом го-во ру пред Гене ралном скупштином ОУН 18. септембра 1999. го-дине, Кофи Анан између осталога наводи: « Државе се сада ши- роко схвата ју као сред ство у служби сво јих грађана, а не обрнуто.Истовремено, индивидуална суве реност - под ко јом под разумевамосновну слободу сваке индивидуе, обухваћену Повељом ОУН идругим угово рима – повећана је обновљеном и раши реном свешћуо људским правима... У Повељи ОУН ништа не искључу је став ода права посто је и изван граница... Хуманост је, ипак недељива. У

контексту бројних промена са ко јима се данас сусреће човечанствоколективни инте рес јесте национални инте рес.»29) Годину дана ка-сни је када је представљао Милени јумски извештај ОУН, он је са-

29) The-Eco-no-mist 18. Septem ber 1999. str. 49-50, наведено према проф. др Драгана Дулић,ибид.




229

ветовао чланицама ОУН да «о безбедности мање размишља ју као оодбрани те рито ри је, а више као о заштити људи»30) Утом извешта јуКофи Анан је навео да се разви ја нови концепт безбедности ко јисве више води рачуна о заштити по јединаца и за једница од уну-трашњег насиља. Заштита по јединаца и за једница од унутрашњегнасиља може под разумевати и примену оружане акци је. Овај ставКофи Анана отва ра дилему, пошто су и хуманитарна акци ја и суве- реност легитимне и обе мо ра ју уживати подршку међуна родне за- једнице. Анан не наводи ко ји од два принципа доби ја примат кадасе нађу у сукобу, али наводи да ни једно правно начело, па тако ниначело суве рености не може да служи за заштиту злочина.

Сматрамо да је овај став доста проблематичан, пошто на им-плицитан начин пружа подршку концепту тзв «хуманитарних ин-тервенци ја», без јасно дефинисаних правних процеду ра ко јима сетакве интервенци је одобрава ју, плани ра ју и контролишу, што се удосадашњој пракси претва рало у средство за оправдавање агреси- ја.

Упркос Анановим покуша јима да истакне значај људске без-бедности, ОУН и даље сачињава ју суве рене државе ко је оста ју при

концепту државоцентричне националне безбедности. Инте ресан-тан је став познатог стручњака из области студи ја безбедности Џеј-мса Гауа, ко ји тврди да су « акци је ОУН вођене бригом за међу-на родни по редак. Када неки унутрашњи проблем утиче на другедржаве међуна родне за једнице, онда ни Савет безбедности ОУН, уиме целокупног система, ни државе ко је су погођене не сме ју до-зволити да њихов инте рес у једном ста билном по ретку буде угро-жен, било да је реч о мате ри јалним или идејним инте ресима»31)

По ред ОУН и ММФ и Светска банка, као важне глобалне ин-ституци је, истичу да се по ред несумњивог инте реса да се заштитибезбедност државе, превенци ја сукоба мо ра заснивати на ублажа-вању узрока не разви јености, а посебно си ромаштва.

По ред ОУН све већи број држава укључу је аспекте људскебезбедности у сво ју националну безбедност. Најобухватни ји изве-штај, у том смислу, издало је Министарство спољних послова Ка-наде, под насловом «Слобода од страха: канадска спољна политиказа људску безбедност», 2000. године.32)

30) www.un.org/milenium/sg/re port/ch3.htm

31) James Gow, A Revolution in Inter national Af fairs, Security Dialogue 3 2000. pp. 296.

32) Fre-e-dom-from-fe-ar:-Ca-na-da-s-fo-re-ign-po-licy-for-hu-man-se-cu-rity, De partment of Foreign Af fa-irs and Inter national Trade, Otawa, 2000.




230

У овом извешта ју се истиче да концепт ми ра и безбедности,националне, регионалне и глобалне има смисла само ако је изведениз безбедности по јединца и да је то оно што треба под разумеватипод концептом људске безбедности. Према канадском ставу, наци-онална и људска безбедност су комплементарне. Међутим, кадасу државе исувише репресивне или слабе да би водиле ефективнуполитику и га рантовале безбедност по јединцима, онда људи патеи међуна родна за једница не сме игно рисати хуманитарни импе ра-тив деловања ко ји треба претпоставити државној суве рености. Ка-надска политика безбедности полази од става да је држава главнига рант људске безбедности, што под разумева проши ривање наци-

оналне безбедности новим рефе рентним објектом и новим сред-ствима за његову заштиту, као и проши ривањем институционалногокви ра система националне безбедности. Међутим, ако држава ни- је у стању или нема политичку вољу да људима пружи пуну без-бедност, онда се та надлежност пове рава међуна родној за једници,чиме се подржава став некадашњег гене ралног секрета ра ОУН Бу-троса Гали ја о «двоструком суве ренитету».

После Канаде, Јапан, Норвешка и још тринаест европских

држава усво јиле су неке елементе људске безбедности и уградилеих и сво је безбедносне политике.

Међутим, иако су усво јиле концепт људске безбедности (до-душе, у различитим облицима), ни једна од ових држава ни је сеод рекла свог тра диционалног система националне безбедности,напротив. Канада ко ја је нај ватрени ја заговорница људске безбед-ности од 2000. године до данас стално је повећавала војни буџет и јачала сво је одбрамбене способности. Људска безбедност по јављу- је се као нови «алат» за разумевање постхладно ратовских безбед-

носних претњи и средстава ко јима се те претње могу предупреди-ти, али никако као алтернатива националној безбедности. Људскабезбедност без система националне безбедности ко ји почива надржави, у пракси би била потпуно неоства рив концепт. Однос из-међу националне и људске безбедности најбоље опису је закључакканадског гене рала Лича, да се после хладног рата безбедноснепретње нису промениле, само је њихов списак постао дужи.

Ре-зи-ме

Трагање за безбедношћу је сталан процес, ко ји прати људ-ску за једницу од њеног настанка. Безбедност је увек била блисковезана уз државу и њене институци је, ко је су у различитим исто-

ријским епохама имале различите циљеве и задатке у достизању




231

вредности ко је су се сматрале рефе рентним објектима безбедноснезаштите.

Крај XX века донео је слом биполарне поделе света и новеасиметричне претње безбедности ко је су биле последица проце-са и активности недржавних чинилаца, што је многе тео ретича ребезбедности и међуна родних односа потакло да траже нове без-бедносне концепте и па радигме. Путеви за достизање и очувањебезбедности потражени су изван државноцентричног концептабезбедности, односно изван система националне безбедности др-жава, у чи ју су превазиђеност многи брзоплето пове ровали.

Са друге стране, заступници класичног државоцентричног

концепта безбедности, одбацу ју људску безбедност као недовољ-но јасан и практично непримењив концепт, ко ји је и сувишан јерпосто је класични, добро раз рађени, правни механизми ко ји се ба-ве заштитом људских права. Заступници ових тео ри ја одби ја ју дасеку ритизу ју питања ко ја се тичу људског разво ја, си ромаштва исоци јалне нестабилности и човека-по јединца прихвате као рефе- рентни објекат безбедносне заштите.

Нова безбедносна па радигма ко ја се конституише у послед-њих десетак година, мо ра да пође од државе као главног провај-де ра безбедности и од класичног система националне безбедно-сти, односно институционалног темеља на коме тај систем почива.Класичне безбедносне претње нису нестале настанком нових. Тоизиску је проши ривање класичног концепта безбедности, људскомбезбедношћу, односно проши ривање листе безбедносних изазова, ризика и претњи и листе средстава ко јима се штите рефе рентниобјекти, што је до сада учинило двадесетак нај разви јени јих држа-ва света.

ЛИ-ТЕ-РА-ТУ-РА

A. Acharya, Hu-man-Se-cu-rity:-East-ver- sus-West, IDSS, Singa pore, Septem ber 2001.

B. Buzan: “Human Security: What it means and what it entails”, Text-bo-ok-Asian Pa-ci- c-Ro-und-ta-ble, Sydney, 2000.

B. Ramcharan “ Security and Human Rights”, http// www.dcaf.ch/ pu blication

Б. Рамча ран, “Безбедност и људска права”, у Људ-ска-без-бед-ност,-Збор-ник- ра-до-ва, ур. проф. др Драгана Дулић

C. Lincoln, Ap pendix 3.2 Re ports on Plansfor a Common Security Forum 1993.-1997., in Edi- son-Re-wi-ev, London 2001.

C. Thomas, Glo-bal-go-ver-nan-ce,-de-ve-lop-ment-and-hu-man-se-cu-rity:-The-Cha-len- ge-of-po-verty-and-ine-qu-a-lity, Pluto Press, London, 2000, pp. 3.

И. Ђорђевић, “Реализаци ја концепта људске безбедности у пракси”, Људ-ска-без-бед-ност, II/1, Београд 2004, стр. 115-123.




232

J. Gow, “A Revolution in Inter national Af fairs”, Se-cu-rity-Di-a-lo- gue, 3, 2000.

Ј. Taylor, S. Mazar: Ame-ri-can-Na-ti-o-nal-Se-cu-rity, West Point Press, 1999.

K. Krause, “Theorizing security, state for mation and “Third World” in the posr-

Cold War”, Re-vi-ew-of-In-ter-na-ti-o-nal-Stu-di-es, 24, 1998.M. Ro berts, Col-lec-ti-ve-Se-cu-tity-in-a-PostCold-World , UP, Bristol, 2000. pp. 67.

П. Кер “Развој ди јалектичког односа између државоцентричне и људскоцен-тричне безбедности”, у Људ-ска-Без-бед-ност,-Збор-ник-ра-до-ва, при ређивачпроф. др Драгана Дулић, Фонд за отво рено друштво, Београд 2006.

R. Paris, “Human security: Paradigm shift or hot air?”, In-ter-na-ti-o-nal- Se-cu-rity no.26 Fall 2001. pp. 87-102.

R. Falk, “Pur suing the quest for human security”, Re-wi-ev-of-In-ter-na-ti-o-nal-Stu-di-es,24, 1988. pp 4-22

R. Ricar do, “World’s poorest nations are mar ginalised”, Fi-nan-cial-Ti-mes, 9 May,

2001.С. Хантингтон, Тре-ћи-та- лас, Стубови култу ре, Београд, 2004. године

Y. F. Khong, “Human security: A shotgun ap proach to alleviating human security”,Glo-bal-Go-ver-nan-ce Vol. 3, 2001.

UNDP, Hu-man-de-ve-lop-men-tre- port-1994. (New York: United Nations DevelopmentPrograme, 1994.) www.undp.org/ programes

З. Драгишић, “Хуманитарна интервенци ја и суве ренитет”, СПМ , бр. 3/2009.

www.un.org/milenium/sg/re port/ch3.htm

Zoran Dragisic

NATIONAL SECURITY –-ITS-AL-TER-NA-TI-VES-AND-PER-SPEC-TI-VES

Summary

In this work author analyzed a modern concept of national se-curity and alter natives to the concept that have ap peared so far in con-tem porary theory and practice. The concept of human security that hademer ged in the middle of nineties in last century has been estimated bymany theoreticians as “a nally found” alter native to a state-centered

concept of national security that excluded a per son-individual as a refe-rential ob ject of security defense. However, the states which have beenamong the rst ones to have em braced this concept of human securityand im plemented it into their own security strategies and politics havenot abandoned from their systems of national security at the same time.On the contrary, ma jority of these states have additionally strengthenedtheir own ar med for ces, therefore in practice having esta blished somesort of a middle form of these two concepts, that is be ing regar ded as a basis for a new conceptualization of security.

Key Words: national security, human security, security paradigm, middle formof security

Nacionalna Bezbednost - Alternative i Perspektive

Documents

Transcript of Nacionalna Bezbednost - Alternative i Perspektive