7/30/2019 Muzika romantizma

1/2

Volfgang Amadeus Mocart

1756-1791.

Jedan od najznaajnijih kompozitora u muzikoj istoriji. Njegova muzika je sinonim za klasino savrenstvo, skla,uravnoteenost. Roen je u Salcburgu. Potie iz muzike poroice. Prva znanja stie o svog oca Leopola koji je

bio uvaeni violinista tog oba. Sa 6 goina Mocart je nauio a svira klavsen, a ubrzo i violinu i orgulje. Goine

1____. zapoinje razoblje Mocartovih putovanja, turneja, nemirnog ivota koje se orazilo na njegovo zravlje.

Ujedno je ovo razdoblje ono koje mu onosi slavu i popularnost. Gostovao je u svim vedim graovima Evrope. Sa

10 goina objavljuje svoje prve tampane kompozicije. Po povratku u Salcburg Mocart rai kao kapel-majstor

graskog orkestra. U Be olazi 1781. goine i zapoinje ivot slobodnog umetnikaivi o avanja asova i o

pisanja kompozicija po narubini. Mocart je napisao vie p 600 kompozicija. Najznaajnija oblast njegovog

stvaranja bile su opere. Napisao je 17 opera na nemakom jeziku (Zingpil).

Otmica iz Saraja : Ova opera govori o oslobaanju voljene evojke iz ruku sultana. Napisana je 1781. goine.

Figarova eniba : Komina opera, u poetku zabranjivana, sari satirine i erotske elemente. Napisana je 1786.godine.

Don ovani (uan) : Komina opera koja govorio neumornom osvajau ena koji nezasitim pogleima stalno trai

novu rtvu. Napisana je 1787. goine.

Poznate su i opere : arobna frula, Titovo milosre i Tako ine sve. Mocart je napisao 54 simfonije.

Najpoznatije su Jupiter, Hafner simfonija, Linc i Praka simfonija. Napisao je 30 koncerata za klavir, 7

koncerata za violinu. U oblasti crkvene muzike napisao je 18 misa, 7 kantata. Najznaajnije i ujeno njegovo

poslednje delo jeste Rekvijem, napisan 1791. godine (misa za mrtve).

Mocart je bio ubeen a ovu posmrtnu kompoziciju pie za sebe samog smrt ga je spreila a je ovri.

Ludvig van Betoven

1770-1827.

Betoven je iveo u vremenu velikih promena, revolucija koje su imale uticaj na uhovni I kulturni ivot Evrope.

Francuska buroaska revolucija 1789. goine irektno je uticala na umetnike ajudi im slobou umetnikog

izraavanja i nezavisnosti u onosu na kneeve, feualce o ije su strane bili finansirani. Betoven smelim

umetnikim iejama ie napre, prelazi granice klasicizma i postavlja temelje novom, romantinom periou.

Roen je u Bonu. Vedi eo ivota provoi u Beu ge postaje poznati pijanista i kompozitor. U tridesetoj godiniivota Betoven oseda prve znake gluvode koja de ga pratiti sve o smrti. Ljubav prema umetnosti ala mu je snage

a nastavi borbu sa subinom. U tom periou nastaju njegova najznaajnija ela. Betoven je najznaajniji

kompozitor simfonijske muzike. U onosu na Hajna i Mocarta, Betoven uvrduje stavove Simfonijskog ciklusa

umesto menueta na mesto tredeg stava Simfonijskog ciklusa postavlja skerco (igraki stav sa ramskim i

humoristikim elementima).

Betoven je napisao devet simfonija o kojih su najznaajnije:

7/30/2019 Muzika romantizma

2/2

Prva simfonija : Vidi se osetan uticaj uzora Hajdna i Mocarta.

Treda simfonija : Zvana jo i Eroika, prvobitno posvedena Napoleonu, ali posle krunisanja Napoleona za cara,

razoaran ovim inom, Betoven cepa posvetu i daje joj novo ime Uspomena na velikog oveka.

etvrta simfonija : Posvedena je Terezi Brunsvik, eni koja je volela i razumela Betovena.

Peta simfonija : Zvana jo i Sudbinska. Glavna tema jesu uarci subine na vratima, simbolika borbe izmeudobra i zla.

esta simfonija : Zvana jo i Pastoralna. Tonsko slikanje prirode.

Deveta simfonija : Ova simfonija je jeno o najpoznatijih ela u muzikog istoriji. Simfonija oie optimizmom. U

poslenjem, etvrtom stavu (finale), Betoven uvoi hor i pie kantatu na tekst ilerove Ode radosti.

Betoven je napisao 32 klavirske sonate. Poznate su Patetina, Meseeva sonata, Aurora. Betovenove sonate

imaju naglaenu iniviualnost, znatno sloboniju formu u onosu na Mocartove i Hajnove sonate zahtevaju

veliku virtuoznost izvoaa. O vokalno-instrumentalnih kompozicija najpoznatije su opera Fidelio, ciklus solo

pesama pod nazivom Dalekoj dragoji sveana misa po nazivom Misa Solemnis.

Romantizam

1790-1910.

U razvoju evropske kulture XIX vek prestavlja oba velikog stvaralakog bogatstva. Znaajno su brojna tehnoloka

otkrida, kao i rutveno-socijalne prilike koje irektno utiu na pojavu novog stila- romantizma. U prvom redu to je

francuska buroaska revolucija 1789. goine koja je izazvalapotrebu za nacionalnom nezavisnodu oslobaanjem

kompozitora o feualnih spona i osnivanjem muzikih uruenja. Romantizam se u muzici javlja kao poslenji u

nizu posle knjievnosti i filozofije. Romantizam je naglaeno suprotan temeljima na kojima lei klasicizam. Namestu na kom je vlaao razum vlaa snaga osedaja, zanos, patetinost, strast i mata. Umetnik romantizma je

esto razoaran ivotom romantik je, dakle, nezadovoljnik. Romantiar bei o realnost, privlai ga prolost,

srednji vek, bajke, legende i junaci. Osim standardnih formi prenesenih iz klasicizma (opera, simfonija, koncert,

sonata), romantiari uvoe kult malih formi u kojima je lake oarati emotivna stanje i este promene

raspoloenja. U ovu grupu spaaju klavirska minijatura i solo pesma.

Klavirska minijatura je zajeniko ime koje obuhvata sleeda ela : preluijume, etie, mazurke, poloneze,

nokturna, rapsoije. To su kratka ela izraena na jenoj muzikoj misli, esto objeinjena u ciklusu ili zbirci

klavirskih minijatura.

Solo pesma je kompozicija pisana na tekst oreene pesme za glas, obino sa klavirskom, ree sa orkestarskom

pratnjom. Za razliku o narone pesme, solo pesma sa klavirskom pratnjom se najbolje moe okarakterisati kaoumetnika pesma. Iako vekovima stara, istorija moerne solo pesme poinje sa ubertom. Klavir je glavni

instrument romantizma. Najznaajniji kompozitori ovog perioa su pijanisti Freerik open, Franc List, Franc ubert,

Robert uman, Feliks Menelson. U toku borbi za nacionalnu nezavisnost nastaju i tzv. Nacionalne kole, koje u

romantizmu ostiu svoj zenit. To su Ruska, Poljska i eska nacionalna kola.