Modelo

 

 prikupio i klasifiko

Veze - Re

Svojstva

Stepen

Kardin

Veza 1

Veza 1

Veza n

Maksim

Kandidat

ER mode

Razni s

Grafičk

Simbo

Softveri z

Heuristič

Primjeri

Prevođen

1.  Prav

2.  Pr

3.  Pr

Access i E

   

 

ovanje en

ovao: Miroslav Mih

elationships .

veza ............

n veze ..........

nalnost .........

1:1 ................

1:n (n:1) .......

:n ................

malna i minim

ti za ključeve

el i ER dijag

standardi izra

ki elementi E

li za grafičku

za modelova

čka uputstva

ER dijagram

nje ER mod

vila za objek

ravila za bina

ravila za una

ER dijagram

ntiteta i v

haljišin

Izrada

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

malna kardin

e i primarni k

grami entite

ade E‐R dijag

ER dijagrama

u predstavu k

anje baza pod

za ER mode

ma ................

dela u relacio

te (entitete)

arne veze ....

arne veze .....

m ................

veza

Modelovaa ER dijag

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

nalnost.........

ključevi ........

eta i veza .....

grama ..........

 ...................

kardinaliteta

dataka ..........

liranje .........

....................

oni ...............

: ..................

....................

....................

....................

1 

anje entitegrama i r

 ....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

a veza kod ER

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

eta i veza2relacionih

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

R dijagrama .

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

2 h šema

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

................. 3

................. 3

................. 3

................. 4

................. 4

................. 5

................. 6

................. 7

................. 7

................. 9

................. 9

............... 11

............... 12

............... 14

............... 14

............... 15

............... 17

............... 18

............... 19

............... 23

............... 24

 

 

 

4 

4 

 

6 

7 

7 

9 

9 

 

 

4 

4 

 

7 

8 

9 

 

4 

2  

Modelovanjeentitetaiveza Relacioni model podataka teorijski je razradio britanski matematičar Codd E.F. Osnovna ideja je korišćenje „relacija“. Te relacije su u stvari skupovi podataka u logičkoj formi. Svaka relacija se postavlja kao jedna „tabela“, koja se sastoji od „registara“ (redova jednog stupca), koji predstavljaju polja (stupce jedne tabele). Kako oblikovati šemu za bazu podataka, usklađenu s pravilima relacionog modela? U stvarnim situacijama dosta je teško direktno pogoditi relacionu šemu. Zato se često koristi modelovanje entiteta i veza kao međukorak koji vodi do relacionog modela. Modelovanje entiteta i veza zahtjeva da se svijet posmatra preko tri kategorije:

• entiteti : objekti ili događaji koji su nam od interesa; • veze : odnosi među entitetima koji su nam od interesa; • atributi : svojstva entiteta i veza koja su nam od interesa.

Riječ je o oblikovanju jedne manje precizne, konceptualne šeme, koja predstavlja apstrakciju realnog svijeta. Pojam entiteta smo (relativno) detaljno obradili u predhodnom poglavlju pa ćemo se sada pozabaviti vezama i načinima predstavljanja veza između entiteta i modelovanjem tih veza. Ponovi (odgovori): Šta je:

• entitet? • tip entiteta? • atribut? • domen atributa?

Entitet odgovara pojmu objekta • Entitet je stvaran ili apstraktan predmet ili događaj o kojemu se u informacionom sistemu prikupljaju podaci. • Entitet (pojava entiteta) je pojedina kuća, osoba, predavanje, avionski let. • Postupkom klasifikacije skup srodnih entiteta (sve kuće ili određen skup kuća, osobe, predavanja, avionski letovi) se predstavlja tipom entiteta (KUĆA, OSOBA, PREDAVANJE, AVIONSKI LET). Tip entiteta sastoji se od skupa entiteta (pojava entiteta) koji imaju zajedničke atribute: • Naziv tipa entiteta • Najprikladnija je imenica (naziv u poslovanju) • Imenica se piše u jednini, jer se imenuje tip entiteta (npr. OSOBA), a ne skup pojava entiteta (npr. osobe). Sve pojave entiteta istog tipa imaju jednake atribute, ali se vrijednosti atributa pojedinih pojava razlikuju. Atribut

• Atributi (obilježja ili svojstva) opisuju entitet ili vezu. • Atributi entiteta OSOBA: Matični_broj, Ime, Prezime • Domena opisuje moguće vrijednosti atributa

Npr. Atribut Matični_broj ima domenu od 1-5000 • Atribut je funkcija koja skupu entiteta pridružuje skup vrijednosti odgovarajuće domene. • Vrijednost svakog atributa mijenja se tokom vremena.

Još malo o apstrakciji, objektima i atributima. U rеаlnоm svijеtu svаki оbјеkаt (čоvjеk, dоkumеnt, prеvоznо srеdstvо...) imа оbilје оsоbinа. Pri prојеktоvаnju bаzе pоdаtаkа vrši sе аpstrаkciја, tо јеst zаnеmаrivаnjе nеbitnih stvаri. Nа primjеr, аkо је rеč о bаzi pоdаtаkа nеkоg prеduzеćа, zа оbјеkаt tipа čоvjеk оd znаčаја su nаm оsоbinе kао štо su stručnа sprеmа i rаdni stаž, а kаd bi sе rаdilа bаzа pоdаtаkа nеkоg spоrtskоg društvа, оndа bi оd zаnаčаја zа čоvjеkа bilе оsоbinе spоrt kојim sе bаvi, visinа, tеžinа i sl. U tеоriјi bаzа pоdаtаkа оvе оsоbinе sе nаzivајu аtributimа.  

 

Veze‐Re Jedna baza Veza je agatribute. NRečenica “kpostoji veza ULOGA enimenicom. (Npr. Uloga(glagol), a e Veza se poskupa. Veze se im„prevedemonačinu na kVeza može Ako svaki pobavezno čl Pojednostavmeđusobneodređuje koU literaturi (Još više zbun

Svojstva Binarne vezModalnost (roditelja) e

• “nu• “jed

KardinalnoMoguće kar

StepenvezVeze se uspvezi između

Slika gore pjednog tipa

elationshi

se može sastgregacija/po

Na pojmovnomkupci kupujua ili odnos zo

ntiteta u vezi(preporučenoa entiteta Oentiteta OSO

ojašnjava i m

menuju i njo“ ova rečenkoji povezujuimati i svoje

primjerak enlanstvo u toj

vljeno: Terme odnose izmoje kolone jes(i praksi), neknjuje to što su

veza

ze definisane– (uslovljen

entiteta. Mogula” ako ne pdan”, ako je post - određujrdinalnosti v

zepostavljaju izu primjeraka

pokazuje pokentiteta), Bin

ips

tojati od jednovezivanje dm nivou, vez

u robu” pokaovu se učesn

i opisuje funo glagolom,

ODJEL u vezOBA rječju ra

matematičkim

ihovi nazivinica znači d objekte.)

e atribute koj

ntiteta nekogvezi. Inače t

minom vemeđu primsu ili nisu pr

ki bi rekli samorelacija i veza

e su sa dva sost) određuje

guće modalnopostoji izričitpojavljivanje

uje koliko ineze su 1:1, 1

zmeđu dva ilentiteta zada

kazuje načinnarnu (izmeđ

nog ili više endva ili više za ili odnos (azuje da postoici veze (pra

nkciju koju eda lakše razlzi Zaposlenj

adnik (imenic

m pojmom

i odslikavajuda veze imaju

je ne možem

g tipa mora tip entiteta im

za „ odnosarnih i straimarni ili stro zbog zbunjvaa sinonimi, a

vojstva: e da li instanosti su: ta (nije obave relacije oba

nstanci entite:N ili M:N

li više tipovaatih tipova. B

uspostavljanđu instanci d

3 

ntiteta. Izmeentiteta u

( relationshipoji veza izm

aticipants).

entitet u njojlikujemo entje je opisanca) ili radi (g

pridruživanj

u sematnikuu imena koja

mo pripisati ni

sudjelovati ma neobavez

s“ (izbjegavanih ključevrani ključevi anja, koristi su terminologij

nca entiteta dj

vezujuća) potavezno. eta roditelja

a entiteta ZaBroj entiteta

nja veze izmdva tipa entit

eđu entiteta mnovi entitep) jeste asoc

među entiteta

j označava.titet:imenicana rječju radglagol).

ja elemenata

u povezanosa bi trebala

i jednom od

u zadatoj vezno članstvo

vajte terminva tabela. Otabela relaci

se i termin tipiji baza podata

djeteta (child)

treba za relac

je asocirano

apravo je rijeu vezi preds

među dva entteta) i Ternar

mogu postojat – vezu koijacija izmeđKupci i Rob

Uloga entitea; veza:glagodno mjesto (

a jednog sku

ti između oda odgovara

tipova entite

ezi, tada kaž(vidi jaki i sl

„relacija“) Ovaj koncepione baze pod poveznika a aka nisu (Rela

) može posto

cijom ili ako

o sa koliko

eč o imenovatavlja stepen

iteta: Unarnurnu (između

ati određene oji može imđu entiteta. ba. Entiteti i

eta opisuje sol) (imenica) il

upa element

objekata. (Akraju njihovom

eta.

žemo da tip labi entiteti)

obično se pt je važan jdataka. to je isto što i

acija=Tabela)

ojati bez insta

je relacija p

instanci enti

anoj binarnojn veze.

u (između dvinstanci tri t

veze. mati i svoje

zmeđu kojih

e glagolom

i zapošljava

tima drugog

ko treba dam značenju i

entiteta ima.

ukazuje najer se njime

i veza ).

ance parent

o izboru, ili

iteta djeteta.

j ili k-narnoj

vije instanceipa entiteta).

e

h

ili

a

g

a i

a

a e

.

j

e .

 

Ternarna vunarna ponKako utvrdPravilo opis• Nprpovezana te• "funfunkcija vez  KardinalnoKardinalnosiz wiki Kardinalnosodređenog emora niti jemaksimalni neograničenpojaviti fiks OdređivanjeStepen vezeJedan-ka-jJedan-ka-mMnogo-ka- Veza 1:1 Jedan primjtakođe jedan1:1 je najproPrimjer1: veza RUKSEKTOR, gsamo jednimjednog ruko

Primjer2

veza ostvarujekad se korisditi veze višesano rečenicor. "funkcija ernarnom veznkcija osobezana samo uz

ost st predstavlja

st podataka elementa posednom pojavbroj puta št

n broj puta ksiran, potrebn

e kardinalnoe se određujeedan (1 : 1),

mnogo (1 : N-mnogo (M :

jerak prvog n primjerak dostiji oblik v

KOVODI izgde se vidi dm sektorom, ovodioca.

je između dsti termin refeg stepena? om u kojoj sosobe u pr

zom Funkcije" upućuje naz osobu, a ne

a odnos broja

definisana jstavljen je u viti, potrebnto se može pokao vrijednono je kao vrij

sti se uglavne njenu funkc,

N) i : N

tipa entitetadrugog tipa m

veze,

zmetu entiteda jedan ruko

ali i obratno

dva entiteta pfleksivna vez

e pojavljuje rojektu" gova_osobe_u_pa binarnu veze i uz projekt

a objekata ko

je atributimaosnovi na "

o je u vrijedojaviti vrijed

ost se treba pijednost atrib

nom vrši proucionalnosti i

a može biti umože biti u v

eta RUKOVovodilac možo - jedan sek

4 

preko trećegza.

tri ili više imvori da su projektu. zu Funkcija_t.

oji se povezu

a "minOccur"1". Ako se žednost tog atdnost određepostaviti "unbuta navesti

učavanjem vfunkcionaln

u vezi s najvvezi s najviše

VODILACže rukovodit

ktor ima sam

g što ćemo

menica (entitetri entiteta,

_osobe entite

uju.

rs" i "maxOceli navesti neributa upisa

enog elementnbounded". Ataj broj.

eza i odnosanost veze mo

više jednim e jednim prim

i ti o

ObjašnjeSTUDENSTUDENKORISNIME možSTUDEN

RUKO

kasnije razj

eta) upućuje OSOBA, F

eta FUNKCI

ccurs". Minieki drugi bro

ati "0". Atribta. Ako se neAko je broj p

a između posmože biti:

primjerkommjerkom prv

enje: Veza izmNT i KORISNNT može imaNIČKO IME,že pripadati sNTU

ROVODIOC

jasniti. Umje

na vezu višeFUNKCIJA,

IJA i OSOBA

imalni broj poj, npr. da sebut "maxOcceki element mputa što se el

matranih obj

m drugog tipavog tipa.

zmeđu entitetNIČKO IMEati samo jedn, dok KORISsamo jednom

UKOVODI S

esto termina

eg stupnja. PROJEKT,

A, u kojoj je

pojavljivanjae element necurs" navodimože pojavitilement smije

jekata.

a entiteta, te

ta E–Svaki no SNIČKO m

SEKTOR

a

,

e

a e i i e

e

 

Veza 1:n (nJedan primjprimjerak dTo znači dau drugoj taidentifikaciOvo je najčZa Primjer ZAPOŠLJARADNIK uzaposleno v

Posmatrajućuočiti vezu može raditi

Primjer2

Srbija

n:1) jerak prvog t

drugog tipa ma za svaku vrabeli. Pri oviona kolona ešći tip vezeovog tipa

AVA RADNu vezi l:n,

više radnika.

ći ovu istu RADNIKRAu jednom se

tipa entiteta može biti u verijednost ne

vome se mogza uspostav

e, a da li je veveze se mo

NIKA, gde jer u jedn

vezu u supADI U SEK

ektoru.

može biti u ezi s najviše jeke kolone jegu definisativljanje odnoseza l:n ili n:lože uzeti ve

su entitetinom sektoru

protnom smjKTORu, gdje

Be

5 

vezi s 0, 1 ijednim prim

edne tabele pi ograničenjsa. zavisi od tog

eza SEKTORSEKTOR

u može bit

jeru možeme više radnik

eograd

Niš

Primjer: sektora p Veza 1:1glavnoj tpodatakaOvaj tip

ili više primjmjerkog prvog

postoje jednja ključa ili

ga u kom smR i

ti

o ka

Objašnjeviše gradjednoj dr

Predsednici preduzeća i s

znači da tačtabeli odogova u drugoj tabveze rijetko

jeraka drugog tipa.

na ili više odse jednostav

mjeru je posm

enje: Svaka Ddova dok svaržavi

država, direksl.

čno jednom pvara tačno jebeli. koristimo.

og tipa entite

dgovarajućihvno može ko

matramo.

DRŽAVA maki GRAD pr

ktori škola,

podatku u edan

eta, no jedan

h vrijednostioristiti neka

ože imati ripada samo

n

i a

 

Vezan:nVeza n:n znentiteta, te tVeza n:n jetakva kakvado nemoguć Problem veU opštem postoji međpostoje jedn„1-M“ jedn Primjer1 Veza RAPROJEKATentitet (tabe

Primjer2

nači da jedantakođe jedan e veza (više pa jeste - ne mćnosti stroge

eze n:n izmeslučaju ovađusobni odnna ili više vrna prema dr

DNIK:PROJT:P_R (l:n) ela u bazi) ko

n primjerak p primjerak dprema više) k

može da se de definicije.

eđu dva entitakva ne ukljnos dvije korijednosti odrugoj (dva o

JEKAT (ni P_R:RAD

oji objezbeđu

prvog tipa enrugog tipa mkoja se u moirektno imp

eta se prevazljučuje ključolone u razlidgovarajućednosa, po je

:n), dijeliDNIK (n:l), uje strogu ko

6 

ntiteta možemože biti u veodelima vrloplementira u

zilazi "razbičeve već ideičitim tabela

e kolone drugedan odnos „

na dvijegdje je P_

ontrolu mode

Primjer: knjiga sa Ovaj tip Jednom pviše poda

biti u vezi sezi s 0, 1 ili v

o često javljau relacionom

ijanjem" oventifikacionama, i da zge tabele ili„1-M“ jedn

e veze: _R novi ela.

OSvsvst

Veza koja poa tabelom gdj

veze se najč

podatku iz jeataka druge t

s 0, 1 ili viševiše primjeraa, a ono što je

modelu baz

e veze na dve kolone. Oa svaku vrij, češće, da se tabele prem

Objašnjenje vaki STUDEiše PREDMEvaki predmettudenata

ovezuje tabedje su naslovi

češće sreće.

edne tabele otabele

e primjerakaaka prvog tipe za nju spe

ze podataka, j

vije veze tipOvaj odnos jednost u jesu dvije tabeema drugoj).

ENT može bETA, dok t može sluša

elu pisaca i knjiga.

odgovara

a drugog tipapa. cifično je dajer bi dovela

a l:n. ukazuje da

ednoj koloniele u odnosu

iti upisan na

ati više

a

a a

a i u

 

Ova veza nejedne tabele

Maksimaln Maksimaln

U navedeno Minimalna

U navedeno Minimalna Minimalna

Kandidat U svakoj ridentifikuje skup ili komKandidat zzadatog tipkandidata zaUkoliko jedprimarnim BROJ_INDE Ključ K rel

1. Vrijtork

2. Ako Budući da ssvojstvo 1. IDešava se dAtributi koju jednoj n-t

e može da see. 

naiminima

na kardinaln

om primjeru,

a kardinalno

om primjeru,

kardinalnostkardinalnost

tizaključ

relaciji (tabe svaku torku

mbinacija jedza ključ je

pa. Dakle, nea ključ. (Na dan tip entitključem. (N

EKSA.)

acije R je pojednosti atribke s istim vrijo izbacimo iz

su sve n-torkIzbacivanjemda relacija imji sastavljaju torki ostati ne

e direktno rea

alnakardin

nost je maks

veza je 1:N,

ost je minim

minimalna k

t 0 – učešće ut 1 – učešće u

čeveiprim

eli) mora pu. Ako taj udnog ili više a

atribut, ili se mogu posprimjer za titeta ima višNa primjer

odskup atribubuta iz K jedijednostima az K bilo koji

ke u R međum suvišnih atma više kandprimarni klj

eupisana 

alizuje u rela

nalnost

simalan broj

, ali je maksi

malan broj in

kardinalnost

u vezi je opcu vezi je oba

marniklju

ostojati odrslov nije redatributa zoveskup atributastojati dva rp entiteta AU

še kandidataprimarni k

uta od R koji dnoznačno oatributa iz K. atribut, tada

usobno razlitributa doći ćdidata za kljjuč zovu se p

7 

acionim baza

j instanci en

imalna kardi

nstanci entit

sa lijeve stra

ciono avezno

učevi

ređena kombdovi takve ree se kandidata, čije vrijerazličita primUTO, kandida za ključ, tključ za ti

ima sljedećaodređuju n-to. a se narušava

ičite, K uvekćemo do podjuč. Tada jedprimarni at

PTtaimtr

ama podataka

ntiteta koji m

inalnost 1:5.

eta koji mor

ane je 1, a sa

binacija atrielacije nisu tt za ključ (cadnosti jedno

mjerka entitedat za ključ jeada biramo p entiteta

a "vremenskiorku u R. D

a svojstvo 1.

k postoji. Nadskupa koji zdan on njih ributi. Vrije

rimjer3: Tabela sa učenabelom gdje mamo takmičreća tabela je

a, već mora p

može da uče

raju da učes

a desne 0

ibuta koja ntorke u smis

andidate key)označno odreeta istog tipe atribut REGjednog od STUDENT

i nezavisna" akle ne mog

aime, skup svadovoljava iproglašavam

ednost primar

enicima se posu predmeti čenja u tekuće sa spiskom

posredno pre

estvuje u vez

stvuju u vez

na nedvosmslu relacione) . eđuju primje

pa s istim vG_BROJ). njih i proglmogao bi

svojstva: gu u R posto

vih atributa i svojstvo 2.

mo primarniarnog atributa

ovezuje sa iz kojih ćoj godina i takmičenja

eko još

zi.

zi

mislen načine teorije. Taj

erak entitetarijednostima

lašavamo gabiti atribut

ojati dvije n-

zadovoljava

im ključem.a ne smije ni

n j

a a

a t

-

a

. i

 

Definicija: pojedine el U jednoj reidentifikuje slučajevimaone moraju Utvrđivanjepodataka. Agarantovati slučaju tako Pojam semamodeliranjaIzvorno pojkoji daje znjeziku, kodu U relaciji {CategoryNkandidiat je{Descriptio{CategoryNjedinstven, atribut Desc

Budući da

Po definicijtorku. Kandnjih složen Neki smatrvještačke idVještački kMeđutim, kdijelove; zb Ponekad - slučajevimaalternativnSuperkey –Superključ jće garantovNon-primeNon-prime Najčešće (ndjetetu. (vid

Identifkatolemente enti

elaciji može svaku torku

a. Uzgred moda predstavl

e kandidata zAko je određda će tako b

ođe, morate r

antika zasluža podataka. Ojam semantiknakove, značau ili nekom dr

prikazanojName} (e za ključ, kn} (opis

Name, Denije kandid

cription suviš

a kandidati z

ji, svaka reladidat za ključključ, engl.

raju da složedentifikator

ključevi su čkandidat za kbog toga skup

mada ne čea, jedan od knim ključevi– superključje atribut ili

vano imati iste attribut attribut je atr

najjednostavndi modalitet)

r ili PRIMAiteta.

biti više odu u relaciji,ora biti ispuljaju isti entit

za ključeve đeno polje ibiti za i za svrazumjeti sem

žuje šire objObično se kaka odgovara ajan, simptom

drugom obliku

j na slici (ime katkao što je is), ali escription}, dat za ključšan.

za ključeve m

acija mora dač može se sacomposite keeni ključevi re – npr. polesto praktičn

ključ mora dap svih atribu

esto - događkandidata sema (alternatč

set atributa te superključ

ribut koji se nije) se kaže

ARNI KLJU

d jednog kan i to ne sa

unjen i suprotet.

semantički jili kombinacve torke. što jmantiku mo

jašnjenje kojaže da da taj

proučavanjumatičan, od u predstavlja

atribut tegorije) i atribut

skup iako

č jer je

moraju biti at

a ima barem astojati od samey).

nisu ispravlja tipa autonniji, ali složena ispuni još jeuta relacije ne

đa se da rela odredi kao te keys).

koji jedinstvčeve.

ne javlja ni u da je veza d

8 

UČ (ključni

ndidata za klamo određen

otan uslov. A

e postupak. cija atributa je uslov da bdela podatak

je se može ppojam odgo

u riječi kao nšema, znak)

anja.

tributi koji se

m jednog kandamo jednog a

vno rješenje number; da ni ključevi suedan dodatane mora obave

acija ima viprimarni kl

veno određuj

u jednom kljdefinisana sp

atribut) je a

ljuč, ali svakni skup tork

Ako dve tork

To ne možejedinstvena

bi ta kombinka, tj. šta pod

primjeniti i uovara značenjnositelja znase odnosi na

e ne mogu daali {

didata za kljatributa (pros

i da zato mbi izbjegli su ispravnije n uslov, a to ezno biti kan

še od jednoljuč (primary

ju slog u tab

juču kandidapoljnim ključ

atribut koji

ki kandidat ki, nego sveke imaju jedn

ete uraditi saza određeni

nacija bila kadaci znače, a

u drugim obju.

ačenja. Semaa aspekte zna

alje razdvaja{CategoryNa

uč: to je skust ključ, eng

moraju da dložene ključrješenje. je da se ne m

ndidat za klju

og kandidata ry key), a dru

eli, tj. dva je

atu. čem (foreign

i jedinstven

mora da nede moguće tonake kandid

amo ispitivači skup torki

andidat za kljne šta privid

blastima, a n

antika (grčkiačenja koji s

ati, {Categoryame, Descrip

up svih atribugl. simple key

dodaju svojičeve. To je d

može razbitiuč.

a za ključeveugi kandidati

edinstvena sl

n key) od rod

no određuje

dvosmislenoorke, u svimate za ključ,

č vrijednostii, ne možetejuč. U ovomdno znače.

ne samo kod

semantikos,su izraženi u

ryName} odgption} ne odg

uta koji činey) ili od više

im tabelamadiskutabilno.

i na prostije

e. U takvimi se smatraju

loga u tabeli

ditelja prema

e

o m

,

i e

m

d

u

govara, govara.

e e

a .

e

m u

i

a

 

ERmode Koncept baobjekti i vemodel se naSvoju popuRelationshilako crtaju iCilj kreiranj Nakon što jednostavnone samo umodele).

Raznistan Postoji više

1. Ori2. pro

a) b) c)

 

                     1 koncept ER

eliERdija

aza podatakaeze među njaziva i MOVularnost duguip (ER) dijai razumiju.

nja i korišćen

se kreira o prevede u u relacioni,

ndardiizrad

e modela i staiginal E-R mšireni (ExtenJames MarIDEF1X (InUML (Unifi

                       modela posta

agramien

a poznat podjima) ne raz

V(skraćenica uje načinu pragrami, koja

nja ER dijagr

ER dijagrarelacioni mo

već i u

deE‐Rdijag

andarda izradmodel (Chennded) E-R mtinov – IE (I

ntegrated Defied Modeling

                 avio je Peter C

ntitetaive

d nazivom Ezlikuje se bitod Model Oredstavljanja je postala o

rama je izgra

am se odel (i druge

grama

de ovih dijagnov model) iodel s verzijInformationfinition 1, Exg Language)

Chen 1976. 

Prikaz e

9 

eza

E-R model1

tno od relaciObjekat-Veza stukture baopšteprihvaće

aditi koncep

grama, a najpi ama:

n Engineerinxtended)

entiteta i at

(Entity – Rionog (Kodoe).

aze podataka ena. Velika p

ptualnu (logi

poznatiji su:

ng) model

tributa

Relation, (envog) modela

pomoću dijprednost ER

ičku) šemu.

ntiteti – relaca. U našoj li

agrama nazvR dijagrama je

.

cije) to jest,iteraturi ovaj

vanih Entityeste to što se

, j

y e

 

Mi ćemo (u

Očigledno n

Standardna E-uglavnom) ko

notacija nije

-Roristiti primje

toliko bitna

ere sa standa

koliko je kva

10 

ardnom notac

aliteta i doslj

cijom (E-R).

jednost dijaggrama.

 

Sljedeća slik

Grafičkiel ER dijagram

1. od oa)b)c)

2. i ve Veze su povObjekati seispisuje naz

                     2 glagolska im

ka prikazuje

lementiER

mi se sastoje objekata: pravoug

) elipsi, k rombov

eza (konekto

vezane poteze identifikuje

ziv entiteta, k

                      menica 

osnove kom

dijagrama

gaonika, kojikoje predstavva, koji predsra, poveznik

zima s odgove nazivom i

koji je najčeš

                 

mponente ER

i predstavljajvljaju atributestavljaju vezeka) među obje

varajućim tiplistom svojs

šće imenica.

11 

R dijagrama:

OčigodreTo egrafirješe

ju entitete, e i e između entektima

povima entitestava, a graf

ŠUa

AsmjKKP

gledno za cediti (znati) elementi su ička predstenja, ali i kas

titeta

eta. Naziv vefički se preds

Šta je gerunUmjesto termasocijativni e

Asocijativni slučajevimamodelu trebaje asocijativnKada treba pKada veza imPrimjer:

crtanje ERentitete, njihkoji u potpu

tava nam nije izmjene

ze je najčešćstavlja kao p

nd2? min gerund, pentitet ("asso

entitet-gerunN:N veza. A

amo povezatini entitet rješpovezati dvijema atribute, o

R dijagram hove atribuunosti određolakšava p

e.

će glagol. pravougaonik

ponekad se kociative entit

nd se redovnAko takve vei sa drugim ešenje. e veze, one pona postaje g

trebali bite i veze. đuju bazu, apronalaženje

k u kome se

koristi y").

no javlja u eze u ER entitetima, on

postaju gerungerund.

i

a e

e

nda

nd.

 

Primjer: atributa (INumber, SZašto AdreProtupitanje: Š Atributi kviševrijedn

 

Atribut koji Simboli za Kardinalbosna više načiPrrema orgiza svaki smjP. Chen:

 

Primjer stazastarjele) (možda i nijkoji program

 

Predstava eId i Name)Streat i City. ess nije prostŠta kad kupac (a t

koji imaju ovnosni atributi

i odgovara pr

grafičku pr

st između eina. Mnogi kinalnoj Chenjer veze. 

andardne (neČenove

ije stara, ali jm podržava)

ntiteta Costu) i atribut A

t? takvih sigurno im

vako definisi (multi-valu

rimarnom klj

redstavu kar

ntiteta („jedakoriste simbonovoj notacij

R01

eki kažu notacije

je rijetko :

 

umer koga Address kog

ma) ima više adres

sani kardinalued attribut

juču se preds

rdinaliteta v

an prema jedole 1 i M ili 1i kardinalnos

Radi pojedna0..N označav

..1 označava

12 

čine dva prga čine atri

sa?

litet nazivajutes).

stavlja sa po

veza kod ER

dan“, „jedan1 i ∞ (simbolst je ispisana

astavljinja čea samo oznaa samo oznak

rosta ibuti

u se

dvučenim im

R dijagrama

n prema više“l za beskonača dva puta po

sto se akom N kom 1

PAŽ

menom:

“ ili više prečnost). ored linije ko

ŽNJA 

.

ema više“) pr

oja označava

redstavlja se

a vezu‐jedna 

e

Česnot

Pri

OdjZapjed

 

sto se koristitacija kardina

mjer1

djeljenje ima posleni može

dnom Minimalni entiteta A. Maksimalnpojavom en

i i . „vranina aliteta.

jednog ili vie biti u samo

kardinalite

ni kardinalitntiteta A

kandža“ („c

iše zaposlenio jednom ode

et: Minimaln

tet: Maksim

rows foot“),

h eljenju ili ni u

ni broj pojav

malni broj po

13 

, tzv.

J.

u

Prim

ZapoJednkojih

va entiteta B

ojava pojava

Uk

Ul

. Martinova

Martin ozna

mjer2

osleni mora dnu vještinu mh nema kod z

B koji mogu

a entiteta B

U ovom primkardinalnost

U ovom primlijeve strane j

ake:

da ima jednumože da ima vzaposlenih.

u biti poveza

koji mogu b

mjeru, veza je1:5

mjeru, minimje 1, a sa des

u ili može da više zaposlen

ani sa svako

biti povezan

e 1:N, ali je m

malna kardinasne 0

ima više vešnih. Ima vješ

om pojavom

i sa svakom

maksimalna

alnost sa

ština ština

m

m

 

Ponekad seobaveznost

SoftverizPostoje raznpodataka. N

• Mic• ERw• Edr• DB• My

Neobavezujukoja je specijkoristi u dizaj

Heuristič

• Ime• Gla• Fraz• Pos

potr• Vez

vez• Vre

egz• Potr

samuka

Šta su i gdje Metode i tehnKoriste se daPrimjeri: kor

e posebno prčlanstva u v

zamodeloni softversk

Navešćemo ncrosoft Visiowin raw Designer

ySQL Workb

uća preporukajalizirana za r

ajniranju baza

čkauputs

enice ukazujagolski oblicze oblika “ba

stojanje razlirebu uvođenjze između enza je preporučemensko pretzistencijalnu reba selektiv

mo entiteti kazuje na neop

se koriste heunike rješavanja ubrzaju procrišćenje raznih

rilaže lista avezama.

ovanjebai paketi za

neke: o

bench

 

a: Testiraj yErazvoj profesi

a podataka je E

stvazaER

u na potrebuci ukazuju naar jedan”, “ničitih uloga enje više veza ntiteta jednočljivo da se uthođenje entzavisnost envnog povezi

koji su već uphodnost kor

urističke metoja problema, uces pronalaženh uopštenih pr

atributa za sv

azapodatamodelovanje

 

D. ionalnih rješeER modelovan

Rmodelira

u uvođenja tipa potrebu uvonajmanje jedaeniteta jednoizmeđu odgo

og skupa ukauloge entitetatiteta jednog ntiteta drugogivanja entitetu nekakvoj drišćenja geru

de? učenja i otkrivnja dovoljno dravila, intuicij

14 

vaki entitet

akae i izradu d

yEd -Graenja koja omognje.

anje

ipova entitetaođenja veza ian”, “više” i og skupa u vovarajućih tiazuju na pota eksplicitnoskupa u odn

g skupa od enta tri ili višdrugoj vezi

unda, kao mo

vanja znanja kdobrog rješenjije i zdravog r

odnosno ve

ijagrama koj

aph Editor jegućavaju vizu

a ili gerunda slične, ukazu

vezama sa enpova entitetatrebu uvođeno navedu. nosu na entitntiteta prvoge skupova, ksa entitetim

odela tih veza

koje su baziranja od strane ljrazuma.

zu. U toj lis

ji se koriste

e besplatan prualizaciju dijag

uju na kardinntitetima druga nja rekurzive

tete nekog drg skupa (slab kod kojeg u

ma jednog (ila.

ane na iskustvujudi i mašina.

sti možemo

e pri projekt

 

roizvod kompagrama i mrež

nalitete vezaugih skupova

e veze. Kod

rugog skupaentitet).

u vezi moguli više) drug

u.

specificirati

tovanjz baza

panije yWorksža. Dio koji se

a ili gerundaa, ukazuje na

d rekurzivnih

a, ukazuje na

u učestvovatigih skupova,

i

a

s e

a

h

a

i ,

 

Primjeri

AnalizaBA

Primjer ER Entitet VOZAtribut RegEntitet VLAAtribut Ime Između entiVeza je tipVLASNIK,VOZILO. Primjer1Problem: Preduzeće jPrate se podVaže sljedeSvaki sektoNeki od radNacrtati dioRješenje:

ERdijagraProblem: Na univerzifakultetimaSvaki kandiNa svakom

ERdijag

AZEVozilo_

dijagrama sa

ZILO ima čegBroj je podvASNIK ima 3e kod entiteta

iteta VOZILOpa N:1 što z a istovreme

e podjeljenodaci o radnicća pravila: r mora da im

dnika su rukoo ER dijagram

amPrimjer2

itetu u toku ua (id, naziv). idat može daod fakulteta

grama

_Vlasnikpr

a slike govor

tiri atributa. vučen zato št3 atributa, a Ba VLASNIK

O I VLASNIznači da svakeno i svaki e

o na sektore. cima (mat.bro

ma jednog rukovodioci u sema koji opisu

2

upisnog rokaVaže sljedeć

a se prijavi naa može biti vi

redstavljen

ri nam da im

to predstavljaBrojDozvoleje složeni at

IK postiji veki elemenat elemenat iz s

oj, ime i prez

kovodioca. ektorima. uje vezu ‘ruk

a prate se podća pravila: a više različiiše prijavljen

15 

eERdijagr

mamo dva ent

a primarni kle mu je primatribut čije su

eza POSEDUiz skupa V

skupa VLAS

zime) i sekto

kovodjenje se

daci o prijavl

itih fakultetanih kandidata

ramom

titeta: VOZIL

ljuč. arni ključ. komponente

UJE . VOZILO poseSNIK može d

rima (id, naz

ektorom’.

ljenim kandi

. a, ali takođe j

LO i VLASN

e LičnoIme i

eduje samo da poseduje

ziv).

idatima (mat

je moguće da

 NIK.

Prezime

jedan elemeviše elemen

at.broj, ime i

da se niko nij

ent iz skupanata iz skupa

prezime) po

e prijavio.

a a

 

Rješenje:

ERdijagraProblem: U okviru škudžbenici (Važe sljedepredmet moza jedan preudžbenik seRješenje:

ERdijagraProblem: U okviru nastavnici(Važe sljedesvaki predmsvaki nastavRješenje:

 ERdijagraProblem: Prate se opšVaže sljedeSvaka opštiU okviru svRješenje:

amPrimjer3

kolskog infor(id, autor, naća pravila:

ože i ne moraedmet može pe koristi u na

amPrimjer4

školskog in(id, ime, prezća pravila:

met može prevnik predaje

amPrimjer5

štine (id, nazća pravila:

ina pripada jevakog okruga

3

rmacionog sislov).

a da ima izdapostojati i vistavi za jeda

4

nformacionogzime) koji ih

edavati jedanjedan ili više

5

ziv, brojStano

ednom i sama može biti je

istema prate

at udžbenik;iše predviđenan ili više pre

g sistema ppredaju.

n ili više nastae predmeta.

ovnika) i njih

mo jednom okedna ili više

16 

se nastavni p

nih udžbenikedmeta.

prate se na

avnika,

hova podela

krugu. opština.

predmeti(šif

ka;

stavni pred

po okruzima

fra, naziv, bro

dmeti (šifra,

a (šifra, naziv

rojBodova) i

, naziv, bro

v).

njihovi

ojBodova) ii

 

Prevođen Konceptualnrelacioni. Prevođenje

1. Di2. Og

deSU

Redosljed r

1. Svak2. Svak3. Kljurelacio

Svaki od enključevi, sekentitetima ć Kreiranje rePrevođenje

Građu relacu zagradam Primjer relaUČENIK (lpri čemu je podvučeni pili ispravnije(ovakva not Kako za sarealizaciji jeModel objemanje bogastrukturom bogatog moprocedura s Kao rezultaintegriteta. Nmodel može

njeERmo

ni model ba

MOV u relaio strukture Mgraničenja, oefinisanja nadUBP.

radnji pri pki entitet (objki atribut entučni atribut(ione šeme.

ntiteta biće pkundarni jedće se transfor

elacione šeme tipa entitet

cije kratko opma. Primarni a

acije mogao blični broj, impodatak ispr

podaci su klje UČENIK{tacija je prim

ada ne postoe potrebno m

ekti-veze je sat (model II g

semantički odela. Iz togsemantički m

at prevođenNa osnovu se biti formali

odelaure

aze podataka

acioni model MOV, odnosoperacije i dd relacionim

revođenja Ebjekat, klasa etiteta postaje i) (primarni

reveden u šedinstveni idenrmisati u stra

me odgovara kta:

pisujemo tzvatributi su po

bi se prikazame, odjeljenred zagrade nučevi za iden

{ { lični brojmjerenija rela

oji komercijamodel podatasemantički bgeneracije), p

bogatog mga neposrednmanje bogato

nja ERD doskupa pravilaizovan i auto

elacioni

a predstavlje

izvodi se nasno DOV (ERdio strukture

m modelom, a

ER modela uentiteta) ER atribut relacključ) odnos

emu tabele, antifikator po

ane ključeve.

kreiranju baz

v. šemom relaodvučeni.

ati kao: nje) naziv relacijentifikaciju re, ime, odjeljacionoj algeb

alno raspoloaka izrađen pbogat model pa to dovodi odela mora

no slijedi da g modela.

obija se relaa koja se u promatizovan.

17 

en ER dijaga

a sljedeći načR dijagram)e MOV se pra implementi

u relacionu šmodela se pr

cione šeme psno identifik

atribut u koloostaje jedinstv

ze podataka š

acije, koja se

e (tabele), poedova. jenje },{ ličnbri)

oživi SUBP prema MOV

(model III do određeni predstaviti apstraktnoj

aciona šemarevođenju pr

amom se jed

čin: se predstavljredstavljaju iraju korišćen

šemu: revodi u relaod istim ime

kator entiteta

onu, jedinstvveni (sekund

što i jeste naš

e sastoji od im

odaci u zagra

ni broj}}

zasnovan naprevesti u negeneracije),

ih problema.eksplicitnimoperaciji se

a baze podrimjenjuju, p

dnostavno p

ja relacionomoperacijama

njem sredstav

acionu šema enom. a se prevodi

veni identifikdarni, alterna

š cilj.

mena relacije

adi su nazivi

a MOV (EReki od model dok je rela Po pravilu s

m organičenemantički bo

dataka sa odpostupak prev

prevodi (tran

m šemom. a za očuvanjva odabrano

sa istim imen

i postaje pr

katori će posativni) ključ a

e i popisa im

domena (po

R) modelu ula za koji posacioni modese dio seman

njima semanogatog mode

dgovarajućimvođenja ERD

nsformiše), u

je integritetag relacionog

nom.

rimarni ključ

tati primarnia veze među

mena atributa

lja), a

u praktičnojstoji SUBP.l semantičkintike iskazanntički manjeela odgovara

m pravilimaD u relacioni

u

a g

č

i u

a

j

i n e a

a i

Na

Tak

 

 

1.Pravila

1.1 Sv

objpri

1.2 SObilježšeme reIdentifjedinstvobjekta

primjer, za E

1.3 Objrelacije

1.4 Objpodtipa

ko se sljedeć

 

zaobjekte

vaki objekat jekta su obimarni ključ

vaki "slab" žja objekta selacije koja o

fikator slaboveno identifa.

ERD dat na

jekat nadtip . Obilježja n

jekat podtip a su obilježja

ći dijagram

(entitete):

iz ERD postilježja šemešeme relacije

objekat takou obilježja šodgovara "sl

og objekta čfikuju pojav

slici:

(generalizovadtipa su obi

takođ e pošeme relacij

 

E

se nalazi

taje šema ree relacije. Ze.

ođe postaje šeme relacijelabom" objekini identifik

vljivanje "sl

vani tip objeilježja šeme

ostaje šema je. Identifika

18 

elacije. Ime tZa osnovne

šema relacije. Identifikatoktu. kator nadređlabog" objek

ekta) postajerelacije. Iden

relacije. Imator nadtipa p

tipa entiteta objekte ide

je. Ime tipaor nadređeno

enog objektkta u okvir

 

Prevođdefinisarelacija drzava

proizv

e šema relacntifikator nad

me podtipa pprestavlja klj

može p  radnik

nastav

sluzbe

odrzav

postaje ime ntifikator ob

objekta posog objekta po

a i obilježjaru pojavljiva

đenjem u relaanih pravila:

a (sDrz, naz

odjac (sDr

cije. Ime nadtipa postaje

ostaje ime šuč šeme rela

prevesti u rela

k (jmbg, im

vnik (jmbg,

enik (jmbg,

vanje (jmbg

šeme relacijbjekta (entit

staje ime šeostaje jedno

a "slabog" oanja njemu

acioni modella dobijam

zivDrz)

rz, sPro, n

adtipa postaje ključ šeme

šeme relacijacije.

acionu šemu

me, datumRo

, zvanje, da

stSprema)

g, zaniman

je. Obilježjateta) postaje

eme relacije.od obilježja

objekta kojanadređenog

l primjenom o sljedeće

(prema prav

azivP) (prema prav

je ime šemerelacije.

je. Obilježja

u:

od, vrstaPo(prema prav

atumIzb) (prema prav

) (prema prav

je) (prema prav

a e

. a

a g

do sad šeme

vilu 1.1)

vilu 1.2)

e

a

osla) vilu 1.3)

vilu 1.4)

vilu 1.4)

vilu 1.4)

 

2. Pr 2.1 Vez

Veze tivezi, zobjektu

2.1.1 Vez

relarela

2.1.2 Vezobjejednspo

Šemu relacvrijednosti i ERD dat na

prevodimo ua) Jed

radnili

b) Jedradn

ravilazabi

za sa kardiipa 1:1 po p

zapravo su ou, a time pos

zu sa kardinaacije, čija suacije su ident

zu sa kardinekat u vezi pnog od objek

oljnim ključemcije u koju i da njeno ko

a slici:

u relacioni minica (sJed, jnik (jmbg, im

inica (sJed, jnik (jmbg, im

narneveze

inalnošću 1ravilu nemajobilježja jedstati obilježja

alnošću (1,1)u obilježja stifikatori jedn

nalnošću (0,1po jedna šemkta koji su um. ćemo uvrst

orišćenje bud

model sa sljededNaz)     meRad, sprem

edNaz, jmbgmeRad, sprem

e

1:1 ju obilježja. dnog od obja šeme relacij

) : (1,1) i obsva obilježjanog i drugog

1) : (1,1) i oma relacije (pu vezi ubaci

titi spoljni de što efikasn

dećim šemam

ma, sJed)

g)  ma)  

19 

Sva obilježjjekata koji

ije kojom se

ba objekta ka jednog i dg objekta koj

objekte u veprema već dei za obilježje

ključ biranije.

ma relacija:

ER dsljede radn

radni

radn

 

ja koja bi evčine tu vez

taj tip objekt

koji u njoj udrugog objeki su u vezi.

ezi prevodimefinisanom pe druge šem

mo tako da

(prema p(prema pr

(prema pr(prema pr

ijagram prevećim šemam

ik (jmbg, imp

kStudent (jm

ikSportista

ventualno mozu. Dakle, mta predstavlja

učestvuju prkta. Kandida

mo u dvije pravilu 1.1),

me relacije. D

a relacija sa

ravilu 1.1)  ravilu 1.1 i 2

ravilu 1.1 i 2ravilu 1.1)

vodimo u relma relacija:

me, datumprema pravilu

mbg, fakulte

a (jmbg, sp

ogla biti pripmogu biti pra.

revodimo u at za ključ u

šeme relacis tim što se

Dakle, veza s

adrži što m

2.1.2)

.1.2)  

acioni mode

Rod, vrstaP1.3

et, datumUpprema pra

ort) prema pra

pisana samojripisana tom

jednu šemuu ovoj šemi

je. Za svakiidentifikatorse prestavlja

manje nula -

l sa

Posla)

isa) avilu 1.4

avilu 1.4

j m

u i

i r a

-

 

Šeme relacijobilježja sJedpredstavljanj Prema tomeključem u š 2.1.3 Za

(presu i

 ERD dat na

prevodimo u kandidat (student (bupis (broj Alternativno

2.2 Identifobiljež

ERD dat na

prevodimo  predmet (katedra (s  

a pod a) uzrod (tj. spoljni kje veze RUKO

e, pravilo zašemi relacije

vezu sa karema već defii identifikato

a slici:

u relacioni m

(sKand, imebrojInd, imeInd, sKand

o šema relac

Veze safikator objekžje šeme rela

a slici:

u relacioni m

sPred, nazisKat, nazivK

okovale bi daključ). Prema OVODI spoljn

a prevođenje objekta sa

rdinalnošć u inisanom pra

ori objekata k

model sa sljed

eKand, oceeStud, smed)

cije UPIS mo

a kardinalnokta sa straneacije koja odg

model sa slje

iv, sKat) K)

 

a svaka n-torkšemama relac

nim ključem u

je veze sa kastrane (1,1)

(0,1) : (0,1avilu 1.1) i jekoji su u vezi

dećim šemam

na) erStud)

ože za primar

ošću (1,1) : e za koju je govara objek

dećim šema

20 

ka za svakog cija pod b), s ou šemi relacije

kardinalnošć).

1) kreiraju sedna za vezi i oba su kan

ma relacija:

rni ključ ima

(0,M) i (1gornja gran

ktu sa strane

ma relacija:

(prema pravil(prema pravil

radnika koji obzirom da ra rJedinica dov

ću (0,1):(1,1

e tri šeme u. Obilježja ndidati za klj

(prema pr(prema pr(prema pra

ati sKand um

1,1) : (1,M)nica kardinal

za koju je G

lu 1.1 i 2.2) lu 1.1). 

nije rukovoddna jedinica ovodi do pojav

) je njeno p

relacije. Pou šemi relac

juč.

avilu 1.1) avilu 1.1) avilu 2.1.3)

mesto brojInd

) ne postaju iteta preslika

GG = 1.

dilac ima nulaobavezno ima ve nula - vrijed

predstavljan

o jedna za svcije koja odg

d.

u posebne šeavanja GG =

a - vrijednostrukovodioca,

dnosti.

nje spoljnim

vaki objekatgovaraju vezi

eme relacija.= M postaje

t ,

m

t i

. e

 

ERD dat na 

prevodimo u opstina (sOokrug (sO  

2.3 posebn 2.4 Obiljeidentif

ERD dat na

prevodimo u predmet (udžbenik (koristi (inERD dat na

prevodimo upredmet nastavnikpredaje

 

2.5 Vposebnrelacije

slici: 

u relacioni m

Ops, nazivOkr, nazivOk

Veza izne šeme rela

2.4 Veežja ove šemfikator objek

a slici:

u relacioni m

sPred, nazi(invBroj, nanvBroj, sPrea slici:

u relacioni m(sPred, nazk (sNas, pre (sPred, sN

Veze sa kardne šeme relace je složeni k

model sa sljed

Ops, sOkr) kr)

zmeđu nadređacija. One su

eze sa kardime relacije kta za koji je

model sa sljed

iv) aslov) ed)

model sa sljedziv) ezIme) as)

dinalnošću pcija. Obilježjključ koji se s

dećim šemam

đenog i slabveć ostvaren

inalnošću (0su identifikGG = 1.

dećim šemam

(prema p(prema p(prema p

dećim šemam(prema p(prema p(prema p

preslikavanjaja ove šeme rsastoji od ide

21 

ma relacija:

bog objekta kne pravilima

0,1) : (0,M) katori objeka

ma relacija:

pravilu 1.1)  pravilu 1.1) pravilu 2.4) 

ma relacija:pravilu 1.1) pravilu 1.1) pravilu 2.4)

a (0,M) : (relacije su identifikatora o

(prema pr(prema pr

kao i veza iz1.2, 1.3 i 1.4

i (0,1) : (1ata koji su

0.N), (1,Mdentifikatoriobjekata koji

ravilu 1.1 i 2.2ravilu 1.1).

zmeđ u nadt4.

,M) postaju u vezi, a k

) : (0,N) i objekata koji su u vezi.

2)

tipa i podtip

posebne šeklju č šeme

(1,M) : (1ji su u vezi, a

 

a ne postaju

eme relacija.e relacije je

1,N) postajua ključ šeme

u

. e

u e

 

ERD dat na

prevodimo upredmet (student (bpoložio (br

2.6 Aodsesp

Na primer, E

(isprekid prevodimopredmet (snastavnik (predaje (sP

a slici:

u relacioni msPred, nazi

brojInd, prerojInd, sPre

Argegirani odgovarajuća e veza prevopoljni ključ.

ERD sa slije

dana linija na 

o u sljedeće šsPred, naziv)(sNast, preziPred, sNast, 

model sa sljediv) ezIme, smeed)

objekat (mjeveza. Ukolik

odi u posebn

ede će slike:

slici znači da j

šeme relacija)    me, ime) fondCas) 

dećim šemam

erStud)

ešoviti tip oko veza posjnu šemu rela

je gerund, prir

a: (prema (prema (prema 

22 

ma relacija:

objekat-vezaeduje obiljež

acije ili se u

rodno, u vezi s

pravilu 1.1)pravilu 1.1)pravilu 2.6)

(prema p(prema p(prema p

a, gerund)žje ista posta

uključuju u o

sa još nekim p

pravilu 1.1) pravilu 1.1) ravilu 2.5)

se posmatraaju obilježja onu šemu re

poveznikom ko

a na isti nšeme relacij

elacije u koju

oji ovdje nije p

način kao ije veze kadau se upisuje

prikazan) 

i a e

23  

3. Pravila za unarne veze Prevođenje unarnih veza (unarnom nazivamo vezu između dva objekta istog tipa) u relacioni model podataka zavisi od kardinalnosti tipa veze i izvodi se kao i za druge tipove ranije opisanih binarnih veza. Napomenimo da kod unarne veze tipa (1:1) parcijalnost samo na jednoj strani veze, odnosno totalnost samo na jednoj strani veze, ne bi imalo smisla. Naime, time bi se istom tipu objekta istovremeno dopuštalo i poricalo opicono učestvovanje u vezi. Pri prevođenju unarnih veza s obzirom da bi spoljni ključ u šemi relacije imao isto ime kao i primarni ključ, vršimo njegovog preimenovanje.

Model podataka dat ERD na slici gore predstavlja situaciju shvatanja braka u na šim uslovima. Naime, jedna osoba nije u vezi ni sa jednom drugom osobom (nije u braku) ili je u braku sa samo jednom osobom. osoba (jmbg, ime, prezime) (prema pravilu 1.1) brak (jmbg, jmbgBracniDrug) (prema pravilu 2.1.3) U šemi relacije BRAK za ključ relacije mogli smo odabrati jmbgBracniDrug umesto jmbg. Model podataka dat na slici:

predstavlja situaciju u kojoj jedan radnik mo že da rukovodi sa više radnika i može imati jednog nadređ enog rukovodioca. Svaki radnik ne mora imati nadređ enog rukovodioca i svaki radnik ne mora biti rukovodilac. Prevođ enjem u relacioni model dobijamo slijede ć e šeme relacija: radnik (jmbg, ime, prezime) (prema pravilu 1.1) rukovodi (jmbg, jmbgRukovodilac) (prema pravilu 2.4) Model podataka dat putem ERD na slici:

predstavlja model sastavnice u kojem jedan proizvod može sam da predstavlja sastavljeni objekat ili se sastoji od jednog ili više objekata koji ulaze u sastav. Prevođenjem u relacioni model dobijamo slijedeće šeme relacija: proizvod (sProizvoda, nazivP) (prema pravilu 1.1) sastav (sProizvoda, sProizvodaUSastavu) (prema pravilu 2.5).

 

AccessiE Na kraju ov

1. Ide2. Ide3. Ide

Jednostavan

ERdijagra

vog uvoda u Mentifikacija kentifikacija aentifikacija v

n primjer : o1.

2.

3.

am

MOV podsjekandidata zaatributa veza

od ER mode

ećamo: Osnoa entitete

la do Access

24 

ovne aktivno

sa:

osti prilikomm kreiranja

ER dijagrama su: