5. Poglavlje HOS teorema Heker-Olin(Samjuelsonova) teorema 1977 Nobelova

nagrada Ohlin i Meade for their pathbreaking contribution to the theory of international trade and international capital movements Tj. za njihov pionirski doprinos teoriji meunarodne razmene i meunarodnog kretanja kapitala

Eli F Heckscher (1879-1952)

Bertil Ohlin (1899-1979) University of Stockholm

Dva pitanja

dva vana pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila.Otkud razlike u relativnim cenama ta se deava sa zaradama nakon razmene

teoremaZemlja e izvoziti robu u ijoj proizvodnji intenzivno koristi svoj obilan proizvodni faktor,a uvozie proizvod u ijoj proizvodnji koristi svoj relativno oskudan (i skup) faktor proizvodnje.

pretpostavke1. 2 zemlje - dva proizvoda - dva faktora proizvodnje (rad i kapital). 2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju 3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno intenzivan. 4. konstantna ekonomija obima u obe zemlje. 5. nepotpuna specijalizacija 6. Ukusi su identini 7. savrena konkurencija na tritima proizvoda i tritima faktora. 8. savrena mobilnost faktora, ali nema faktorske mobilnosti 9. Ne postoje transportni trokovi, carine, ili druge barijere 10. Svi resursi su potpuno uposleni 11. Meunarodna razmena je uravnoteena.

Pretpostavka 11.

2.

Postoje dve zemlje dva proizvoda i dva faktora proizvodnje (rad i kapital).+2 proizvodna faktora!

Pretpostavka 2

Ista tehnologija Ali cene faktora nisu iste Ravnotea nije u istoj taki!!!

Pretpostavka 3Proizvod X je radno intenzivan u obe zemlje a proizvod Y je kapitalno intenzivan proizvod u obe zemlje.

u zemlji 1 K/R je U zemlji 2 K/R je 1 Proizvodnja ita u Srbiji i SAD

Pretpostavka 4

Konstantna ekonomija obima u obe zemlje

Na primer, ako je Zemlja 1 u proizvodnji X udvostrui koliine rada i kapitala koje koristi, njen autput se udvostruuje

F(nK,nR)=nF(K,R)

Pretpostavka 5

nepotpuna specijalizacija u proizvodnji U obe zemlje

Sledi iskljuen sluaj male zemlje

Pretpostavka 6

Ukusi su identini u obe zemlje.Iskljuena mogunost sa slike 3.6

Pretpostavka 77. U obe zemlje postoji savrena konkurencija na tritima proizvoda i tritima faktora.znai da su proizvoai, potroai i trgovci proizvoda X i proizvoda Y u obe zemlje suvie mali da bi uticali na cene ovih proizvoda.

Pretpostavka 88. Postoji savrena mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske mobilnosti izmeu zemalja.

ta ako se srui ova pretpostavka? outsourcing

postoji nulta meunarodna pokretljivost faktora

Pretpostavka 99. Ne postoje transportni trokovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju meunarodne trgovine.

To menja relativne cene uvozne robe!!!

Pretpostavka 10

10. Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje.

Pretpostavka 1111. Meunarodna trgovina izmeu dve zemlje je uravnoteena.ETROIO

TROIO 70*80-60*50= 5600-3000=2600 60*100-80*42.5= 6000-3400=2600 E

FAKTORSKA

INTENZIVNOST RASPOLOZIVOST

KOME MERIMO FAKTORSKU INTENZIVNOST?A. B. C. D. PROIZVODU ZEMLJI KONKURENCIJI? SVIMA NJIMA

Ako je Y kapitalno intenzivno dobro

To je relativna mera U odnosu na sta? Dobro je kapitalno intenzivno ukoliko je koeficijent kapital/rad (K/R) vei od K/R u proizvodnji X.

Ako seza 1X zahteva 1K i 4R 1Y zahteva 2K i 2R Onda imamo

X Y

ZEMLJA 1 K R K/R 1 4 1/4 2 2 1ZEMLJA 1 K R

za 1X zahteva 3K i 12R 1Y zahteva 2K i 2R Onda imamo

X Y

3 2

12 1/4 2 1

Primetimo da nije vana apsolutna koliina kapitala i rada

proizvodnja e se odvijati du prave linije iji nagib=K/R

Obilnost

Postoje dva naina da se definie obilnost faktora. u izrazima fizikih jedinica

Izraavamo kao (TK/TR)- ukupan kapital i

ukupan rad

u izrazima relativnih cena faktora

PK/PR.

Kako to da...

Zemlja 2 moe imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala Tako to TK/TR za Zemlju 2 vee od TK/TR za Zemlju 1. ono to je vano nije apsolutna koliina kapitala i rada, ve odnos koliine kapitala prema koliini rada.

Drugi nain izraavanja obilnosti

A koji je bio prvi? Koliine A drugi Cene. Koje cene? Relativne. ega?

Prema definiciji u izrazima cena faktora...

Zemlja 2 ima relativno obilje kapitala ukoliko je

PK/PR u Zemlji 2 je manje nego PK/PR uZemlji 1 cena rentiranja kapitala je...cena radnog vremena je... Nadnica w, PK/PR = r/w. kamatna stopa (r)

Ako su kamatne stope u Zemlji 1 nie nego u Zemlji 2A.B. C.

D.

Zemlja 1 je K- intenzivna Zemlja 1 je K-obilna Nemamo dovoljno informacija Zemlja 1 je L-obilna

Dakle,

Da ponovimo, ono to odreuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne nisu apsolutne vrednosti r, ve je to r/w.

Na primer, r moe biti vee u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, ali Zemlja 2 e jo uvek biti K obilna zemlja ako ima niu stopu r/w od Zemlje 1.

Odnos izmeu dve definicije obilnosti

Definicija obilnosti faktora u izrazima fizikih jedinica uzima u obzir samo ponudu faktora. Definicija u izrazima relativnih cena faktora uzima u obzir i tranju i ponudu

Poto smo pretpostavili da su ukusi, ili preferencije tranje identini definicije dovode do istih zakljuaka.

zakljuakAko je TK/TR vee u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, s obzirom na iste ukuse i tehnologiju PK/PR e biti manje u Zemlji 2.Da li je Zemlja 2 K-obilna u izrazima obe definicije?

Da li je Zemlja 2 je K-obilna prema obe definicije?Prema prvoj TK/TL jea. b. c. d. vee od nule Vee od 1 manje od 1 vee nego u Zemlji 2

Prema drugoj definiciji, r/w je ondaa. vee od nule b. vee od 1 c. manje od 1d. manje nego u Zemlji 2

Ovo nije uvek sluaj.

Na primer, moe se zamisliti da u Zemlji 2 tranja za Y Koji je K-intenzivan proizvod Pa dakle i tranja za kapitalom bude toliko vea nego u Zemlji 1 Pa da relativna cena kapitala bude vea u Zemlji 2 nego u Zemlji 1

ta onda?

U tom sluaju e se Zemlja 2 smatrati K obilna prema definiciji u izrazima fizikih jedinica a R obilna prema definiciji u izrazima relativnih cena faktora.

U takvim situacijama koristie se definicija u izrazima relativne cene faktora.Drugim reima, zemlja je K obilna ukoliko je relativna cena kapitala nia nego u sluaju druge zemlje Mi emo pretpostavljati da ne postoji takva kontradikcija, sem ako nije eksplicitno ukazano na suprotan sluaj.

zemlja koja je K-obilna moe da proizvede vie Kintenzivnog proizvoda...

Molim zakljuak

Poto Sjedinjene Drave imaju vei relativni udeo u svetskim resursima kapitala i kvalif. rada (20,8 procenata i 19,4 procenata, u poreenju sa 5,6 procenata svih svetskih resursa moemo oekivati da Sjedinjene Drave imaju komparativnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima i proizvodima koji su intenzivnipo kvalifikacijama radnika dok komparativno zaostaju u proizvodima za koje se koristi nekvalifikovan rad. Slina je situacija i u drugim industrijalizovanim zemljama.

k k k

R

Jo jedan zakljuak...

Kako se zvao poetak...

Heker - 1919 The Effect of Foreign Trade on the Distribution of Income Tokom vie od deset godina ovaj lanak je ostao nezapaen sve dok ga Hekerov student, budui Nobelovac Bertil

Ohlin nije preradio u 1933. Interregional and International Trade (Meuregionalna i meunarodna trgovina).

2 dela ima

HekerOlinova (HO) teorija moe se izloiti u vidu dve teoreme: HO teoreme (daje mehanizam razmene)

teoreme o izjednaavanju faktorskih cena

Teorema HO

Zemlja e izvoziti proizvod ija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u toj zemlji, a uvozie proizvod ija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno oskudnog i skupog faktora proizvodnje

Na koji nain HO teorija predstavlja proirenje

Ona objanjava komparativne prednostiime? Umesto da pretpostavlja njihovo postojanje

razlika u relativnim cenama proizvoda i razlike u relativnim cenama faktora prevode se u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora Upravo je ova razlika u apsolutnim cenama proizvoda u dve zemlje ono to predstavlja neposredan uzrok razmene.

Ponavljamo...Ukoliko se rad i kapital mogu meusobno zamenjivati u proizvodnji oba proizvoda, kada e jedan proizvod biti kapitalno intenzivniji, a drugi radno intenzivniji? ZEMLJA 1 K R X Y 3 2 12 2 1/4 1

Ako zemlja 1 ima kompratinvu prednost u robi X a Zemlja 2 u robi ya.b. c. d.

(Px/Py)1 (Px/Py)1 (Px/Py)1 (Px/Py)1

>(Px/Py)2 u autarkiji =(Px/Py)2 u autarkiji =(Px/Py)2 nakon razmene