�������������NI RAD UDK: 39(=214.58)(497.11)

���������������������, �� ������9���� 4 (2014)

Miloš Milenko���Odeljenje za etnologiju i antropologiju,

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradumilmil@f.bg.ac.rs

Isido��������Odeljenje za sociologiju

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu ijaric@f.bg.ac.rs

Valentina Sokolovska Odsek za sociologiju

Univerzitet u Novom Sadu – Filozofski fakultet valentina@ff.uns.ac.rs

O nekim teorijsko-metodološkim problemima istraživanja romske populacije u sociologiji i

etnologiji/sociokulturnoj antropologiji Na primeru jednog teku��������živanja u Srbiji *

Apstrakt ���ku se razmatraju teorijsko-metodološki proble�� ����ni tokom istraživanja "Društveni i kulturni potencijali rom��������ke zajednice u Srbiji" spro-vedenog 2013. i 2014. godine. Ovi problemi ukazuju na ina�������nu tenziju izme��antropološkog i sociološkog pristupa istraživanoj stvarnosti, imaju�����������vito antireali����ku tradiciju prve, a empiri����ko "reali����ku" tradiciju druge, kada je o ovim disciplinama u doma������demskom kontek����������ku se razmatra kako se standardni problemi povezani s metodološkim aspektima ovog prevashodno socio-loškog istraživanja prelamaju kroz teorijski sporne koncepte identiteta, etniciteta, asi-milacije i esencijalizacije, podložne neprekidnom preispitivanju u antropološkim teo-

*��nak je rezultat osnovnih teorijskih istraživanja u okviru projekata Ministar-

stva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: "Identitetske politike Evropske unije: Pri-lago��vanje i primena u Republici Srbiji" (177017), "Izazovi nove društvene integra-cije u Srbiji: koncepti i akteri (179035) i "Zna�� ���ticipacije u društvenim mrežama za prilago��vanje evrointegracijskim procesima" (179037). Multidisciplinarni istraži-���ki tim je oformljen a empirijski materijal prikupljen tokom istraživanja sprovede-nog u okviru projekta "Društveni i kulturni potencijali rom��� �����ke zajednice u Srbiji" Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji finansira Fond za otvo-reno društvo, Srbija tokom 2013. i 2014. godine, širom Republike Srbije.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

880

rijsko-empirijskim istraživanjima. Iskustvo zajed���kog istraživanja pokazuje niz metodoloških podrazumevanja na antropološkoj i teorijskih podrazumevanja na socio-loškoj strani, pra��nih istraživa�kim odricanjima i interpretativnim napetostima i iz njih prosteklim frustracijamaa, pa može koristi�����������#���#umevanje discipli-narnih razli������nosti, posebno pri planiranju saradnje, na globalnom planu ali i u lokalnom istraži���kom kontekstu. Uz to, razmatra se i nerazdvojivost teorijskih i metodoloških struktura tj. znatan uticaj teorije na metod, demonstriran samim istraži-vanjem, s implikacijama za razumevanje teorijsko-metodoloških problema širim od ove dve discipline. Zaklju��je se da je, iz pragma���kih razloga, multidisciplinarno istraživanje ovog tipa nužno dizajnirati uz zna�� na suzbijanja teorijskih ambicija antropologije i metodoloških ambicija sociologije.

����� ���� interdiscipinarnost, multidisciplinarnost, metodologija – društvene nauke, metodologija – humani����ke discipline, refleksivnost, etnografija, terensko istraživanje, teorija – uticaj na metod, kvantitativno/kvalitativno, statistika, identitet, realizam, sociologija, etnologija/sociokulturna antropologija, Srbija, Romi

Marginalno kao povod za preispitivanje mejnstrima

Za razli�� �� ����ne dosadašnjih socioloških i etnološko-antropoloških istraživa� ������ke zajednice Roma u Srbi �$�� ���%� �vi i rezultati po pravi-lu posve��ni (re)interpretaciji posledica društvene distance razli��tih društve-nih grupa prema Romima, projekat "Društveni i kulturni potencijali romske �����ke zajednice u Srbiji" imao je za cilj da pokuša da prepozna, mapi������-ni vidljivim raznovrsne skrivene društvene potencija��� ���no����������-ke zajednice imaju i koji bi, uz adekvatnu društvenu podršku, mogli postati alatke za osnaživanje ove društvene grupe i njeno repozicioniranje unutar socijalnog konteksta Srbije.1 Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da su pri-padnici rom��� �����ke zajednice tradicionalno (auto)marginalizovani unutar društva Srbije. Nesrazmerno veliki procenat Roma živi u nehigijenskim nase-ljima, ima nizak nivo obrazovanja u odnosu na opštu populaciju, nema zapo-sle� �$�����stvuje u poli���kom životu društva unutar koga živi a neretko se

1 Ovde ne pretendujemo na dijalog sa svim drugim autorima, iskusnim u ovom istraži���kom polju, niti nam je ideja da se u kri���kom prikazu odredimo prema postoje�� ���raturi u tom pogledu. Zainteresova������o%������������������je za dalje istraživanje prona�� � ��de��� ��&�renca��'(�������)**+$ )**,-.���ro���2013, Repu/��ki zavod za statistiku 2010. Za analizu socijalnih strategija obespra-vljenih/potla��nih/automarginalizovanih populacija u Srbiji i pristup sli�����0��$�koji se zasniva na ideji potrage za potencijalima tamo gde oni zva���no ne postoje upor. Nedeljko��� 1)*+,2� 3��no razmišljaju i istraživa�� �� �$ �����žuju�� &���men "manjine manjina" (odn. manjine u okviru manjine) otkrivaju socijalne potencijale u kulturnoj marginalizaci �-�����(����-Milovano���1)*+*2-.���ro���1)*++2�

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

881

opravdanje za takvu poziciju ove društvene grupe pronalazi u kulturnim ili identitet��������ocima koji se po definiciji posmatraju kao osuje��ju���2 Ipak, pretpostavka je našeg istraživanja da život pod ovako speci&��nim okolnostima unutar višestruko socijalno marginalizuju��4���0tvenih okvi����5�$�������mora kod individual��4��nova ove zajednice, kao i manjih supsupkulturnih grupa, podsticati razvijanje odre��nih sposobnosti koje omogu��vaju da poje-dinci i zajednica kao celina prežive uprkos višestruko osuje��ju������0tve-nom kontekstu. Dru�������ma, da su upravo kulturni ili identitet�������oci ti ������ �ma je mogu�����na��������������ni uzrok proble������#��-��jan broj rešenja za neda�� ���ske populacije. Namera istraži���kog tima bila je da prepozna neke od ovih vitalnih mehanizama i sposobnosti koji bi potencijalno mogli biti relokalizovani iz uskih supkulturnih okvira marginali-zovane svakodnevice romskih gra��na i preneseni u mainstream kulturni kon-tekst sfere rada i zapošljavanja. Konkretnije, projekat je bio usredsre��� ��analizu raznovrsnih supkulturnih praksi, kao što su: poro���ni odnosi, kultura stanovanja, kolektivni identiteti razli��tih romskih grupa, upotreba sopstvenog jezika, tradicionalne veštine koje nisu ste��ne formalnim obrazovanjem, odnos prema drugim generacijama, pripadnicima sopstve�������ke grupe, pri-padnicima dru��4 �����kih grupa, pripadnicima drugih društvenih grupa, odnos prema politici i kolektivnom odlu��va� ���������no. Upravo ovakvo refokusira� ���5� �������nih "romskih" tema odnosno ohrabrivanje pripadni-ka romske nacionalne manjine da osveste, prilagode i kori�����������ne spo-sobnosti, strategije i mehanizme, a ne da se za društveni status bore sredstvi-ma koja tek treba da usvoje, bi, po našem mišljenju, s jedne strane osnažilo gra��ne Rome da razli��te neprijateljske ili negostoljubive društvene kontek-ste, poput onog obrazovnog i radnog na primer, dožive kao manje strane i odvažnije iskora�� �#�������ra društvene margine na kojoj su tradicionalno pozicionirani, dok bi sa druge strane obogatilo mainstream društveni kontekst lucidnim uvidima o kvalitetu društvenih relacija koji su mogu�� ���� ���#pogled sa njegove margine. Ideja ovako osmišljenog projekta bila je da njego-vi rezultati doprinesu unapre��vanju javnih i prak���nih politika orijentisanih na romsku populaciju, kao i razvijanju novih inkluzivnih programa koji bi svoj oslonac našli u, do sada, neiskoriš��nom unutrašnjem sociokulturnom potencijalu romske zajednice.

Opredelivši se, u okviru šireg istraži���kog tima, da (a) teorijsko-metodološ-���1/2����ko-poli���ku autorefleksivnu analizu sopstvenog istraživanja sprove-demo tokom samog istraživanja, a da o rezultatima izvestimo u odvoje������-

2 Istraži���#���teresovan za uranjanje u kontekst u kojem se socijalna isklju��nost i identitet prepli����������� � �� ���������#lu��ti uzroke i posledice, relevantne informacije prona������ pre u: Miladino���1)**62-7�����1)*+)2-8�����������va-no���1)*+92-����0ki (2009); Susevska i dr. (2011) i tamo koriš��nim izvorima.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

882

ci��$ � ����ko-poli���kim pitanjima pripremljeno je odvojeno razmatranje na �� �������������ku referirati samo u najnužnijoj meri (Milenko���$:�����Rado� ��)*+,2���������utar disciplinarnih diskursa sociologije i antropologi-je podrazumeva da su teorijsko-metodološ�� � ����ko-poli���ki problemi ispre-pleteni unutar razli��tih aspekata akademske prakse, oni zaslužuju odvojenu analizu, najpre zbog toga što, kao autori, delimo uverenje da je mogu����#� ni-rati istraživanje koje bi dalo primenljive rezultate za budu������no i poli���ko delovanje, relativno nezavisno od ograni��nja koja teorija i metod, odnosno eti-ka i politika, postavljaju jedno pred drugo, isklju��vo ukoliko se uloži dodatni �����$������� ��nak pretenduje da doprinese. Taj dodatni napor sastoji se prevashodno u tome da se problemi koje analiziramo u teorijsko-metodološkom �����ko-poli���kom klju�������tira ������0����������������razumevano disciplinarno teorijsko znanje – dakle da se ne iznose i ne debatuju u nekvalifi-kovanoj odnosno nekompetentnoj, nestrukovnoj, javnosti. S takvim anali���kim okvirom na umu, u ovom tekstu se obra��mo upravo toj strukovnoj javnosti tru-de���������liziramo izabrane važnije proble������ne tokom multidiscipli-narnog istraživanja, koji su povezani s kla���nim (i pomalo zaboravljenim, upor. ���)*+92����dološkim pita� ������sobnog odnosa teorije i metoda, nasle-��nim iz perioda u kojem su fundamentalna antropološka i sociološka metodo-loška pitanja debatovana jednovremeno (upor. Merton 1998), a sve to polaze���razli��tih pozicija – one o apsolutnoj nerazdvojivosti teorije i metoda u antropo-logiji (Milenko���)**;2$�������#ostavnoj autonomiji metoda u kvantitativno orijentisanoj sociologi �1��/�no���$3���lovska, Niko��-(����)**

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

883

tematska marginalnost u obe discipline i (c) profesionalno izrazito nizak rej-ting bavljenja ovom tematikom.

Retka saradnja sociologije i etnologije/sociokulturne antropologije, dve nezavisne discipline u pogledu istorije akademske institucionalizacije, druš-tvenih funkci � � ����ne infrastrukture, prve poglavito okrenute društvenim naukama i empirijski utemeljenoj "reali����koj" metodologiji prou��vanja društva; druge okrenute svom etnološkom jezgru, humani����kim disciplinama i razumevanju kulture kao neprekidne proizvodnje zna��� �$�/��no se posma-tra kao posledica akademi����kog folklora, disciplinarizma, konvencionalne podele akademskog rada, a neretko se tuma���������������0losti, u kojoj su ove dve nacionalne nauke služile, prva nacionali����kim (Kova�����)**+-Pišev 2010), a druga socijali����kim projektima društveno-poli���kog inženje-rin��1����:����)*+,-���delj 1988; Rus 1981; Županov 1981; Šuvar 1977; �����++$?�0� ��++���2� ����$ ��������������živanja, a upravo zbog toga što smo otvoreni za prevazilaženje disciplinarnog kaprica u nameri da proizvedemo društveno korisno znanje, svedo��li smo druga��jim razlozima zbog kojih je pomenuta saradnja tako retka – razlozima teorijsko-metodološke prirode, kojima je u užem smislu i posve������ ��nak.

Objektivna marginalnost teme – rasi#��$�����ka distan%� �#���rani krug siromaštva romske populacije spadaju u osnovne, mada slabije zastupljene teme u srpskoj sociologiji i sociokulturnoj antropologiji, relativno posmatra-no. U srpskoj sociologiji ove teme iscrpljene su prethodnih decenija4, izuzev speci&��ne Niške romološke škole, dok se savremena srpska sociologija u svom glavnom toku sve više bavi problemima povezanim sa društvenom tran-sformacijom i promenama koje ona proizvodi unutar opšte populacije, koja prolazi kroz intenzivan proces pauperizacije, društvene restrukturacije i dra-ma���nih socijalnih raslojavanja (Popo��� i dr�+

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

884

i neukusnih, izne��4����������0�������živa������jektima koji su u potpu-nosti ili deli���no povezani s romskom populacijom.

Za razliku od tog nasle��nog pogleda na romsko pitanje u društveno-humani����kim naukama, a u antropologiji posebno, kao što ukazuje nedavni kri���ki pregled (Stewart 2013), ovo polje istraživanja, nekada prepušteno fol-kloristima i/ili istraživa��ma-amaterima, postalo je u poslednje vreme plodno pod���je preispitivanja antropoloških modela – istorijskih, strukturalnih ili onih orijentisanih na kulturu, posebno u pogledu onoga što disciplina zna i razume u vezi s identitetom i etnicitetom. Tako��������nje vreme, u pora-stu je i broj antropoloških istražavanja koja se bave migracijama i transnacio-nalizmom odnosno povezanoš�� ���dicionalnih antropoloških tema, poput rasizma, ksenofobije, politizacije kulture i sl. – s romskim identitetom, a ima-ju���������������������0�����������smigracijskim procesima (Fassin )*++- @���� ���bi0�� )*++2� ��tar ovih studija romska tematika dobija posebno mesto kada se u obzir uzmu novi oblici rasijalizacije (Mullings 2005) – zna�� ne transformacije koje su diskursi rasizma doživeli tokom onih socio-kulturnih procesa koje dovodimo u vezu s globalizacijom, a unutar kojih su Romi, na višestru�� ����ne postali dvostruko, pa i trostruko diskriminisana društvena grupa (na osnovu "rase", na osnovu imovinskog statusa i na osnovu fleksibilnosti i otvorenosti sopstvenog sociokulturnog identiteta tj. svoje "nepripadnosti" – nedovoljne razgrani��nosti sopstvenog identiteta u odnosu na druge identitetske konstrukte iz okruže� �2�B��0���#���4����nih istraži-vanja danas znamo, jeste to da ne moramo istraživati stilom koji podse����istraži���ko novinarstvo, socijalni rad ili primenjena, akciona istraživanja koja po potrebi zanemaruju akademske standarde ili ih stavljaju u drugi plan u odnosu na željenu poli���ku akciju, da bismo se bavili romskom tematikom. Romi su, kao i društvena i identitetska grupa, "zanimljivi za istraživanje" i iz C���������nih" razloga, kao specifi������0tveni entitet koji se odlikuje odre-��nom vrstom nepostojano���$#/������ ���������hvatljiv za mnoge istraži-va����%�jalne realnosti, stalno promenljivog sastava i zna��nja, koji istovre-meno pokazuje izuzetnu rezilijentnost u svojoj sposobnosti da poput lepka pri-vla�� � � ��/� �����porira razli��te elemente drugih identitetskih pozicija iz okruženja. Ova skrivena snaga romske identitetske pozicije nam omogu��va da kroz istraživanje ove teme istovremeno istražujemo diskurse kojima se i ina��/���mo u drugim tematskim kontekstima (posebno diskurse koji racio-nalizuju odre��ne forme neravnomerne raspodele društve�������C����om" �������kom klju��2$��#�������stavljaju, neku vrstu "ideal������ne labora-torije" za preispitivanje temeljnih koncepata, poput kulture i identite���3��no je i u savremenoj sociologiji na globalnom planu – romski "panetnicitet" (Okamo�����7���)*+,2$�������gim drugim, korisni je idiom za istraži-va� � ����grupne i unutargrupne dinamike u sociološkim preispitivanjima

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

885

�����ke distance, rasizma, nacionalizma i ksenofobije 1(������)**)-D���ceš-ko i dr. 2006; Miladino���)**62�

Marginalizacija istraživanja romskih tema, podozrenje pa i omalovažava-nje; redukcija percepcije istraživanja Roma na lukrativni akademski instru-mentalizam,6 kojima smo kao akademska zajednica skloni, rezultirali su rela-tivno niskim ugledom ovih tema unutar profesionalne zajednice specijalista u oblasti društvenih nauka. Ovaj pre���ni profesionalni otklon od odre��nih tema ponekad poprima neželjeni oblik ignorisanja, potaknutog otporom prema aktuelnim agendama finansijera istraživanja o posledicama društvene transfor-macije, koje po mišljenju mno��4��nova ove profesionalne zajednice zna�� -no narušavaju akademski integritet nalaza pojedinih istraživanja. Budu�� ��kao istraživa�����mo izrazito antiesencijali����ku agen������ ��������u-��vanima ali i o istraživa��ma, u paralelnoj studiji o et��ko-poli���kim aspekti-ma ovog istraživanja (Milenko��� i dr. n.d.) pokaza��mo da je preziranje istraživa��������������zira dostojno (u meri u kojoj se ono zaista odnosi na istraživanja koja ne narušavaju akademski integritet u smislu poštovanja odre��nih istraži���kih standarda). Kao da je sramotno istraživanje isklju��vo nacionalnih tema i nekri���ko veli��nje nacionalnog identiteta dominantne populaci �$�����no za devedesete godine 20. veka, zauvek delegitimisalo istra-živanje identitetski impregniranih tema, lišavaju�� ���0tveno-humani����ke nauke prava da se, kao nove "dvorske" nauke, ovog puta u nenacionali����kom klju�� � /�# ����nacionalic���kih fantazmagorija, uklju�� � ����narodno istraživa� � � ���vanje razli��tih realno postoje��4 ��turnih identiteta širom sveta pod kapom Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Milenko���)*+9/2�

Dizajn istraživanja: kako antropološka areali����ka teorija "kvari" sociološki metod, i obrnuto

Sam dizajn ovog istraživanja, ispostavilo se u retrospektivi, u metodološkom smislu predstavlja rezultat sinergije niza inicijalnih faktora i konjukturnog dija-lo�� ���� ��novima istraži���kog tima. U prvoj fazi projek��$ �� � ����no predstavlja nastavak pred-projektnih aktivnosti, posebno onih vezanih za izbor teme i njeno uklapanje u interesovanja finansijera s jedne, odnosno inicijatora

6 U smislu opredeljivanja za istraživanje ���4�����#������������no-utilitarnih raz-loga usmeravanih politikom finansiranja projekata na odre��ne teme, od strane donatora i naru��laca istraživanja (gde su romske teme tradicionalno visoko pozicionirane) ili opredeljivanjem za ovu vrstu tema jer su one relativno dobro kotirane unutar ure�����-kih politika razli��tih ����nih ����pisa, NVO projektnih politika i ������0�����������-nosti rezultira objavljivanjem radova prigodne tematike, a profesionalno nedovoljno teo-rijski eleborirane interpretacije, sa zna�� nim interpretativnim i tematskim problemima.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

886

projekta s druge strane, istraži���ki tim je obavio kri���ki pregled relevantne literature o izabranoj problematici i ustanovio stepen i tipove (ne)prisutnosti odre����4�����!��� ovoj inicijalnoj fazi do izražaja su došle zna�� ne razlike ������ �di�����novima istraži���kog tima u poimanju toga šta je relevantno u vezi sa sociokulturnim potencijalom romske populacije. Disciplinarni kon-tekst u kojem se kreiraju istraži���ki problemi, a njima potom prilago��va teo-rijsko-metodološki aparat, varirao je od "tvrdog" antropološkog stava da socio-kulturni potencijal bilo koje prou��vane zajedni%�����/������0��� od esencija-li����kih poimanja identiteta, do "mekog" sociološkog stava (bli��������lima primenjenih društvenih nauka u socijalnom radu, a poseb�� ���na akcionoj antropologiji; v. Simono����7���ko���)**62������traga za mehanizmima nošenja sa socijalnim neda��ma mora potražiti u samoj društvenoj grupi koja se prou��va nezavisno od podrazumevane esencijalizacije, koja nužno prati prou-��va� ������ki definisanih zajednica tj. da upra������ �ni%��� ����������ki definisanoj populaciji treba tragati za sociokulturnim speci&��nostima koje bi mogle da posluže kao vehiculum samopomo������nostima permanentne eko-nomske bede i socijalne isklju��nosti.

Ove disciplinarne razlike direktno su se odrazile na odluke koje je istraži-���ki tim morao da donese u drugoj fazi izrade uzorka. Ostavljaju�����sno po strani strogo antropološko metodološ������lo neuzorkovanja, odno�������-ne nelegitimno��������ke neprihvatljivosti redukcije ljud���4/�����C�����ne" predstavnike odre��nog životnog doba, pola/roda i drugih sociodemografskih parametara neophodnih za obezbe��vanje reprezentativnosti uzor��$ �� �� �preciznosti direktno zavisi i potonja stati����ka analiza7, kao glavni problem u fazi uzorkovanja nametnula se ponovo – esencijalizacija identiteta prou��va-nih. U antropološkom slu��ju, ideja da se svi prou��vani ispitanici tretiraju kao "Romi" nezavisno od drugih njihovih, za ovu discipli��$� ��nih svojsta-va, ispostavila se kao jedna od zna�� ��4���ki napetosti na putu uspostavlja-nja projekta �� �����va na osnovama interdisciplinarne saradnje (koja je tako morala biti nadomeštena koordinativnom definicijom tj. rekonceptualizacijom istraživanja kao multidisciplinarnog). Sociološkom istraživanju svojstvena

7 I u doma�� �����pologiji mišljenja su podeljena – od metodološke orijentacije prema kojoj antropologija svo �����ne i društvene ciljeve dostiže prelamanjem kultu-re kroz život reprezentativnih pojedinaca tzv. biografskim metodom ili pristupom ori-jentisanim na životne pri�� 1����nije���)**2���#��visanost antropologije prema kvanti-tativnim metodima posebno je primetno u izostanku plodne saradnje, uz izuzetke, izme�������pologije i demografije (Boško���)*+92�8��mi����#��� ��nim infor-mantima u kontekstu (ne)ponovljivosti istraživanja povremeno potresaju antropološku metodološku scenu a svakako bi mogle biti od zna��ja u daljem dizajniranju istraživa-nja, posebno manjinskih populaci �1E�����7���ko���)**>2�

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

887

ideja o neupitnosti uzorkovanja, uprkos i nezavisno od i u samoj sociologiji upitnog statusa odre��nih kriterijuma u odnosu na koje se obezbe��je repre-zentativnost uzorka i time legitimnost potonjih zaklju��ka (v. npr. Levy and Lemeshow 1999) preovladala je – ������#/����� �nice da je istraži���ki ��� �����ski sociološ��$ ��� � #/�� ����ma���nih razloga (legitimnost pred finansijerom, legitimnost pred beneficijarom, uljudnost i poštovanje van-����-nog dela projekt��������� �������njavali ugledni romski aktivisti i intelek-tual%�$�������/�����0�������������njanom paralelnom razmatranju)8.

U fokusu tre�� &�#� �����živanja bila je izrada anketnog upitnika i instru-menta za izvo��nje dubinskog intervjua. Jednom kada je u drugoj fazi defini-sano da antropološki otklon prema uzorkovanju, gledano iz opšte metodološke perspektive, deluje suviše ekscen����no pa i fundamentali����ki, ispostavilo se da je ova faza istraživanja prote�� /�# ����disciplinarnih interpretativnih napetosti koje su obeležile rad u prethodnim fazama. Istraži���ki tim je kola-borativno (što nije nužno za izvo��nje bilo kakvog istraživanja, niti je opšte primenjivani standard u istraži���koj praksi) izradio široko usaglašen anketni upit���$ ��� � ����� #� ��/��ski intervju, ostavljaju�������nost da se kroz kasniju kvalitativnu obradu gra��#���volje teorijske ambicije antropoloških i kvalitativno orijentisanih sociološ��4��nova tima.

�����ta faza pratila je kompromisno rešenje iz druge faze: prilikom izbora anketara i intervjuera vodilo se ra��na da to budu iskusniji/stariji studenti i studentkinje sociologije, navikli na u sociološkim istraživanjima uobi��jeni opšti pozitivi����ki stav prema prou��vanima. U ovoj fazi, antropološka meto-dološka uputstva redukovana su na najnužnije aspekte obuke anketara i inter-vjuera: da ne vrše selekciju informacija na terenu iz perspektive njhove istini-tosti ili pouzdano���$��������no prenesu u za to predvi��ne medije sve one informaci ��� ���C���gledno ili deli���no neistinite", u skladu s metodološ-kim preporukama, karakteri����nim za antropološka etnografska istraživanja, prema kojima ljudi govore o svojoj kulturi ono što je relevantno i onda kada svesno lažu i obmanjuju istraživa��$��������šavaju konvencije i krše pravila koja upra�� ����� ���nja ili kršenja postaju stvarni (Salamone 1977; Ber-nard et al. +

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

888

obuke (što uliva nadu u pogledu daljeg angažovanja na multidisciplinarno ori-jentisanim metodološkim kursevima, u kojima bi opšti sociološki metodološki realisti��� �����������/�������njen prilago��nim antropološkim meto-dološkim areali����kim uputstvima).

U šestoj, fazi kontrole upitnika i intervjua, kao i u sedmoj, fazi unosa poda-taka dobijenih istraživanjem u bazu podata���� ������gu��ti njihovu stati-����ku obradu, multidisciplinarnost, kolegijalnost i profesionalnost su pokazale svoje izuzetno povoljne efekte na rezultate, u njihovom sirovom obliku. Nai-me, gra�� ���kupljena tokom primarno empirijske faze istraživanja ostala je podložna daljoj kvalitativnoj obradi, uspevaju��������va pregršt informacija koje mogu biti korisne i kvantitativno i kvalitativno orijentisanim istraživa��-ma. U sedmoj i osmoj fazi, stati����ke/kvantitativne i kvalitativne analize, koje su još u toku, a koje prethode osmišljenim završnim fazama projekta (izrada izvešta � � ����no-primenjene akademske publikacije), pitanja relevantna za ovo razmatranje potvr��ju se kao derivacije predterenskih discipinarnih i teo-rijskih izbora ili lojalnosti. Identitetski intimno osetljive ili javno sporne teme, povezane sa strateškom viktimizacijom, strateškom esencijalizacijom, lukra-tivnom instrumentalizacijom i dobrovoljnom asimilacijom – sve neprijatne i iz poli���ki korektne i iz socijalnoteorijski poželjne istraži���ke perspektive – ispostavile su se kao optere��ju��$����vo onemogu��ju��$���� �����kiva-nim rezultati������9

Okrenimo se, dakle, konkretnim poukama koje je mogu�� �#���� �#����metodološkog iskustva analize interdisciplinarno/multidisciplinarnog etnoan-tropološko-sociološkog istraživanja. Vidimo da je sam dizajn istraživanja sadržao interpretativna sporna mesta, da ne kažemo mesta konflikta, izme��razli��tih koncepcija o teorijsko-metodološkoj autonomnosti, odnosno (ne)zavisnosti metoda od teori �$�����nih za razli��te discipline. Ovo istraživa-nje, stoga, direktno demonstrira ne samo hipote���ki karakter tvrdnje da inter-pretativne razlike nastaju ne samo tokom samog istraživanja ili u fazi naknad-ne obrade terenske gra��$ ��� �� �� ���-empirijske derivacije izbora teme, osmišljavanja pristupa, formiranja istraži���kog tima i drugih, u metodologiji društvenih nauka i humani����kih disciplina, relativno zanemarenih faktora u odnosu na tradicionalno posve��vanje terenskoj ili post-terenskoj fazi istraži-vanja.10 Konkretno, da istraži���ki tim nije doneo mikropoli���ku odluku o

9 O ovome, ipak, više u paralelnoj pomenutoj studiji posve���� ����ko-poli���kim problemima ovakvog istraživanja.

10����oci zainteresovani za dalje istraživanje udela predterenskih, terenskih i post-

terenskih faktora u metodološkim analizama i preporukama za etnografsko istraživa-nje u sociologiji i antropologiji primeti����������terenski faktori uglavnom objaš-njavaju kao izvan-����ni odn. kao faktori koji ulaze u šire poima� �����nog istraži-vanja kao socijalne prakse ili kulturno-istorijski kodirane konvencije, dakle kao fakto-

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

889

privremenoj suspenziji teorijske ambicije antropologi �$�������no nije pri-hvatio ideju o reali����nosti pristupa koja se materijalizuje kroz empirijsku sistematizaciju problema kroz obezbe��vanje reprezentativnosti uzorka, kao fundamenta sociološkog istraživanja – i kvantitativnog i kvalitativnog – sam projekat ne bi mogao da zadovo �������ne ambici ���������nova istraži-���kog tima niti bi mogao da ostvari svoju primarnu, primenjenu svrhu. U tom smislu, možemo privremeno da zaklju����'����lo simetrije odnosno are-ali����nosti, tipi�no za antropološko etnografsko istraživanje, prevenira ostva-re� �����nih i primenjenih ambicija sociološkog istraživanja, zasnovanog na isklju��vanju filozofskih/metafi#��kih pitanja iz dizajna jed�������nog istra-živanja; komplementar������$����lo reali����nosti sociološkog pristupa one-mogu��va antropološko istraživanje kao permanentno preispitivanje konstruk-cije zna��nja od strane prou��vanih (uklju��ju��������� istraživa��2�B���-nimo se još jednom na ove rad��#�� ��ke.

Antropološka metodologija nazvana postmodernom, a zapravo regularna metodologija istraživanja u disciplini poslednjih decenija, formirana izme��ostalog radikalnim otklonom od pozitivi����kog ideala etnografije kao objek-tivnog istraživanja (Milenko���)**>2�E�����������dardni problemi pove-zani s metodološkim aspektima poglavito sociološkog istraživanja (izbor teme, kreiranje uzorka, izrada terenskih instrumenata, selekcija informanata, komunikacija na terenu, upotreba terenskih asistenata, obrada gra�� ����pre-ma rukopisa) prelamali kroz teorijski sporne koncepte identiteta, etniciteta, asimilacije i esencijalizacije, podložne neprekidnom preispitivanju u antropo-loškim teorijsko-empirijskim istraživanjima? Rešenje koje se u antropologiji po pravilu koristi da se odgovori na problem fiktivnog ontološkog statusa kul-turno konstituisanih pa esencijalizovanih identiteta, njegovih emanacija 1�����kih, konfesionalnih, rodnih itd.) i s njim neposredno poveza��4����no-društvenih problema (asimilaci �$�����ka distanca, ksenofobija) jeste to da se ����na istraživanja i javni angažman (ili primena rezultata tih istraživanja) razdvo ������nim istraživanjima, identitet se prou��va kao da je realan za svoje nosioce, nezavisno od toga šta istraži������tra ili veruje (Leve 2011), dok se na planu javnog angažmana/primene sledi princip pridruživanja prou-��vanima odnosno "stavljanja na stranu potla��nih" u njhovom uverenju da su identiteti koje konzumiraju stvarni (i dakle vredni odbrane, posebno u slu��ju �����kih, konfesionalnih, rodnih, seksualnih i drugih manjinskih identiteta i/ili žrtava unutrašnjeg ili eksternog kolonijalizma, komunizma, fašizma, neolibe-ralizma ili nekog drugog totalitarnog poretka) (Kuper 2003). Ovaj problem šire je razmatran u pomenutoj studiji posve���� ����ko-poli���kim problemi-ma povezanim s ovim istraživanjem. Ali on je najtešnje povezan s metodološ-

ri koji ne bi treba�$������0���������$�����������#�tate istraživa� ����������ono što se istraživanjem želi izbe����$baš naprotiv, ista���

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

890

kom problemati����������ka u užem smislu: kako istovremeno operacio-nalizovati varijable za stati����ku obra��$ �����nu za sociološko empirijsko istraživa� � � ���kivanu od strane finansijera koji "objektivnost" pronalaze bilo u kvantifikovanim parametrima bilo u pažljivo izabranim segmentima informantskog diskursa stavljenog pod lupu kvalitativne analize, a istovreme-no primeniti jedno od pomenu�� ��� �����na antropološka rešenja problema realnosti kategorija. Kako pomiriti metodološku areali����nost i poli���ki akti-vizam antropološke teorije s jedne strane, sa jakim empirijskim realizmom i aksiomom objektivne distance, na kojem primenjeno sociološko istraživanje mora biti zasnovano ukoliko pretenduje na relevantnost zasnovanu na stati-����ki potkrepljenim nalazima, s druge strane. Ispostavilo se da je ovo nerešiv problem tj. da je u pitanju metodološki problem koji nije rešiv metodološkim sredstvima ������ ���vo konvencionalnim kompromisom ili suzbijanjem teo-rijskih ambicija antropološ�����na istraži���kog tima.11

Areali����nost ili reali����ka indiferentnost, ta dosledna simetrija antropo-loške teorijske analize na nivou metodološkog aksioma utkana u samu srž empirijsko-teorijskog etnografskog istraživanja (Milenko���)*+9%2$����zala se kao zna�� no ograni��vaju��&��tor, kada se u obzir uzmu metodološ�����-kivanja sociološ������ne istraži���kog tima. Nastojanja antropološ�����na istraži���kog tima da utka teorijske kontroverze o multikulturnim politikama, politici identiteta, kulturnom rasizmu, strateškom esencijalizmu i identitet-skom preduzetništvu u metodološki instrument pokazala su se gotovo nemo-gu���$���������nutim fazama istraživa� �$������������ko-poli���kom planu (v. pomenu�����2��������nu goreopisanog dizajna istraživanja.

Naravno, ni sam sociološki diskurs nije jednozna��� � ���� #�4tevu za "reali����noš��C$�� ������tar disciplinskih okvira razli��to interpretira kroz selekciju razli��tih kriterijuma za njeno obezbe��vanje. I dok "tvrdi" sociološ-ki pristup podrazumeva: (a) primenu jasnih kriterijuma stratifikacije uzorka u odno����� ��na sociodemografska obeležja ispitanika koja determinišu nji-hovu strukturnu poziciju u širem društvenom kontekstu s ciljem dostizanja što ���nije strukture uzorka obeležijima populacije koja se nalazi u fokusu istraži-vanja, kako bi se obezbedila željena reprezentativnost uzor������������na pouzdanost rezultata istraživanja, (b) ispitivanje odre��nih "neproti����nih" varijabli, u smislu konstruisanja pitanja koja unutar unapred ponu��nih odgo-

11F����nu mada obrnutu situaciju upor. Milenko���1)**;�2�.����/ �0njava da

je najve�����#/�ke povodom "postmodernog" karaktera teorije etnografije tipa "pisa-nje kultura" bio rezultat pokušaja da se nemetodološki problemi rešavaju metodološ-kim sredstvima. Ideja da se metodološki problem može rešiti nemetodološki veoma je stara i karakteri����na je za iro���ni pozitivizam. Prisutna je u pojmovima kao što su privremene konvencije, koordinativne definicije ili pre���no znanje, prisutnim još od Poperovih, Polanjijevih i Kunovih radova (v. Milenko���)*+*2�

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

891

vora nude mogu�� ����ne za ko � �� ���kuje da bi potencijalni ispitanici mogli da izaberu kao odgovore na postavljena pitanja, i (c) izvo��nje odre��-nih zaklju��ka koji pretenduju na to da mapiraju odre��ne trendove unutar istraživane populacije. K ��ni metodološki problem sa kojim se susre�������-živa�����ni ovom pristupu jeste problem kolateralne esencijalizacije odre��-nih individualnih svojstava ispitani�� 1�� � �� ��� � ���cesu prikupljanja empirijskih podataka redukovana u svom zna��nju na singularne anali���ke varijable), koja se u procesu anali���ke obrade kategorizuju, razvrstavaju, gru-pišu i konstituišu kao bez��ni delovi pojedi���nih apstraktnih tipova unutar širih tipologija zna��� ���������nih produkata istraživanja. Kao odgovor na ograni��vaju������te ovog tipa istraživa� ��� ���������da u zamku "una-pred perfektno zamišljenog istraživanja koje ne donosi nova saznanja" (Golu-bo���$3�����$8��������)**92$"meki" sociološki pristup nastoji da na repre-zentativnom uzorku, uz svest o tome da se reprezentativnost može obezbediti na mnoštvo razli����4����na, razli��tim kvalitativnim istraži���kim tehnikama mapira koordinate, u prethodnom tipu istraživanja redukovanog polja mogu-��4����vora, i ispuni ga mnoštvom zna��nja u pluralu, uvažavaju������vidu-alne karakteristike pojedi���nih ispitanika, njihove narativne strategije, indivi-dualnu dinamiku unutrašnjeg vremena (Šic 1998, 97) i iz njih proistekle subjektivne distorzije zna��nja koje otkriva �� ��na svojstva socijalnih pro-stora unutar kojih se konstituišu. Vidimo, dakle, da je kvalitativna dopuna sta-ti����ki zasnovanog sociološkog istraživanja predstavljala, iz antropološke per-spektive, veoma zadovoljavaju�� ����� �� �� ���%�plinarne razlike prevazi��(jednom kada su, iz jasno poli���kih razlika, teme poput strateške esencijaliza-cije, autoviktimizacije, identiteteskog preduzetništva i politike identiteta gene-ralno, isklju��ne iz dizajna sitraživanja).

U prethodoj celini videli smo kako zahtevi dobrog antropološkog istraživa-nja ograni��vaju, pa i onemogu��vaju, sprovo��nje standardnog dizajna dobro osmišljenog sociološkog empirijskog istraživanja. U obrnutom slu��ju situacija je gotovo iden���na – iako postoji izvesna asimetrija, posebno u pogle����� �ni-ce da i antropološko empirijsko istraživanje zahteva odre��ni stepen verifikacije i intersubjektivne proverljivosti terenske gra��$����ni��nja postavljena standar-dima dizajniranja istraživanja u sociologiji, tako�����#��������������mogu-��vaju ostvarivanje osnovnih ciljeva antropološkog istraži���kog programa. 7���� �ma, najvažniji su onemogu��vanje otkrivanja zna��nja koja sami akteri pridaju svojstvima i elementima prou��vane kulture (koja se u sociološkom dizajnu istraživanja poimaju kao realne datosti, neupitne radi objektifikacije pred komparaciju) kao i izlišnost preispitivanja kategorija samih istraživa��sukobljenih s empirijskom stvarnoš�� ����grafskog konteksta – uobi��jeno u antropologiji – u odno�������kivane rezultate postavljene pred projekat, i od strane multidisicplinarne akademske zajednice, i od strane regulatora (nadle-žnog ministarstva) i od strane finansijera samog empirijskog istraživanja.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

892

Na sva tri nivoa, zahtev za objašnjenjem realnosti jedne društvene grupe suo��� ��������ži���kom (ne)sposobnoš�����������vidualnu (pa i grupnu) raznolikost uopšti do nivoa koji na zadovoljavaju��������/ �dinjuje relevant-ne socio-demografske razlike, ali i da istovremeno dozvoli identifikovanje identitetskih markera. S druge strane, kvantitativni pristup u sociologiji i oda-brani stati����ki metodi uslovljavaju odre��ni dizajn upitnika i nivoe merenja, koji su opet uslovljeni složenom društvenom stvarnoš���

Kao što smo u prethodnom odeljku svedo��li o ograni��njima kakva reali-����ka sociološka metodologija postavlja pred antropološku koncepciju o nerazdvojivosti teorije i metoda, i u ovom slu��ju bi došlo do dubokog ograni-��vanja sprovo��nja sociološkog istraživanja antropološkom teorijom, da anticipativnom konsekvencijalnom analizom antropološka koncepcija istraži-vanja nije dobrovoljno, strateški žrtvova�����kivanim ishodima projekta.

F�� ��ci i predlozi za dalju debatu

Ako sada pažnju ponovo usmerimo na kontekst ovog teorijsko-metodološ-kog preispitivanja – stepen autonomije teorijskih i metodoloških struktura u sociološkom i antropološkom istraživanju, u kontekstu trostruke marginalnosti elaborirane u uvodu, zaklju��jemo da istraživanje demonstrira izrazite proble-me interdisciplinarnosti, kada je o izgradnji zajed���kog teorijsko-metodološ-kog okvi�����$����#��zi�������nost multidisciplinarnosti, kada su u pita-� ����kivani rezultati, pre svega oni izvanakademskog karaktera. Iako bi, u kontekstu dosledne primene disciplinarnih kanona, zajedni�ko istraživanje moralo da se odrekne teorijskog nasle��1���ne tradicije) etnologije/antropo-logije ili metodološkog nasle��1���ne tradicije) sociologije kako bi istraži-vanje uopšte moglo da se privede kraju. U ovom slu��ju, a verujemo da je tako i u pogledu drugih primenjenih istraživanja, teorijsko nasle�������polo-gije moralo je prepustiti primat sociološkom metodološkom nasle��$����/no����lu neupitnog realizma koji društvenu nauku programski odvaja od filozof-skih ontoloških ili filozofiji nalik sociojalnoteorijskih razmatranja, kojima je antropologija sklona na nivou normal������ne prakse.

Dodatni problem predstavljalo je ulaženje na interdisciplinarnu teritoriju romologije – istraži���ke tradicije, veoma razvijene u našem akademskom kontekstu, koja se tokom prethodnih decenija etablirala, izme������log i uz izvesnu dozu esencijalizacije istraživane problematike. Iako se o ovom pro-blemu šire raspravlja na drugom mestu (Milenko��� � ��� �� �2$ �����vanje disciplinarnih tradicija sociologije i etnologije/sociokulturne antropologije s interdisciplinarnom tradicijom romologije pokazuje isti tip nelagode u kakvoj se ove discipline nalaze kada svoj teorijsko-metodološki aparat treba da same-re drugim identitetski zasnovanim interdisciplinama – ženskim ili srpskim stu-

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

893

dijama, na primer. Nema Roma kao istraži���ke teme koja bi lebdela u inter-disciplinarnosti i zahtevala poseban ontološki ili epistemološki status, a da takva predistraži���ka odluka ne diskvalifikuje istraživanje kao sociološko ili antropološko, podse��ju��������/�cistiku ili na nacionali����ke i seksi����ke diskurse episte���ke povlaš��nosti (tipa "samo Srbin razume Srbina" ili "samo žena razume ženu") ili pak sofisticiranije zagovaranje epistemološke privilegije onih koji dolaze sa margine, koji su golom silom ili simbo��kipotla��ni ili nativni (Bar-Ami 1994; Janack 1997; Van de Port 1999; Kuwayama 2003; Ming���� )**)2� B��� ��� ����nog problema upitnog ����nog statusa identitetski zasnovane istraži���ke tematike koja postulira deljeni identitet kao kvalifikativ za razumevanje (Srbi bolje prou��vaju, zato što razumeju, Srbe; žene iz istih razloga treba da prou��vaju žene, biciklisti da prou��vaju bicikliste a muslimanke druge musliman��$ � ���� ���no), sva uobi��jena teorijska pitanja i metodološki problemi istraživanja u sociologiji i antropologiji pojavljuju se i na primeru romske populacije, kada je o reali����-ki postavljenom primenjenom istraživa� � ���� B �����vanju unutarkulturnih speci&��nosti, transformacije zna��nja i drugim tema��$�����nim za istraživa-nje u humani����kim, a u okviru njih posebno identitetskim/nacionalnim nau-kama, u reali����kom kontekstu primenjenog istraživanja mogu�� � ����riti isklju��vo unutar koordinata tzv. "tre��� ����C ���litativnog istraživanja12,koje nastoji da pomiri etnološko-antropološku i kulturno-sociološku potragu za kreiranjem zna��nja sa "objektivi����kim" pristupom prou��vanima i njiho-vim iskazima u realnim kontekstima. Ukratko – ukoliko žele da budu prime-njene, antropologija i sociologija prvo svoje teorijske i metodološke sklonosti moraju da samere standardnim reali����������kivanjima finansijera i zainte-resovane javnosti za ovaj tip istraživa� �$���0�� ��������ku ove analize i pretpostavljeno pa provereno i konstatovano.

E����no, ovakvo istraživanje nesumnjivo demonstrira izrazitu teorijsko-metodološku pripadnost sociologije društvenim naukama, a etnologije odno-sno sociokulturne antropologije humani����kim disciplinama, uz hibridni karakter kvalitativnih istraživanja – što je tako��4���te��������kivan i ovde proveren ishod. Ipak, kada istraži���ki tim donese odluku da zanemari teorij-sko-metodološke razlike i pažnju usmeri na dostizanje primenljivih rezultata umesto na uzaludnu potragu za interdisciplinarnim okvirom koji bi zadovoljio standarde, obi��je i senzibilitet razli��tih disciplina pa i pojedi���nih istraživa-��$��tidiscipinarnost se pokazuje kao izvrstan izbor. Primena zahteva reali-

12 Taj put je u konkretnom istraživanju prepoznat kao jedi����������%�plinarni kompromis primenjen u delu istraživanja unu������� ����njen poku0� ���������-ne disciplinarne epistemološke fantazije plodonosno susretnu i ponude jedna drugoj alatke za razumevanje zasen��nih mesta unutar sopstvenih interpretativnih disciplina-rnih konteksta.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

894

zam, a realizam zahteva ostavljanje po strani onoga što je ontološki upitno i istraži���ki uzbudljivije u korist onoga što je u javnoj percepciji nauke i iden-titeta neupitno, poželjno i korisno. Tako dosadašnje istraživanje demonstrira i da se složena teorijska pitanja – istraži���ki uzbudljiva a poli���ki kontoverz-na – moraju ostaviti po strani pod pritiskom reali����kog pogleda na nauku, koji dominira kako standardnim akadem���� ���kivanjima od empirijskog istraživa� ���������kivanjima finansijera koji nastoje da dobiju primenljive rezultate, lako prevodive u javne politike, akcione planove, legislativu i regu-lativu, koja ostavljamo za posebnu studiju

Literatura

Antonije���$G��gana. 2009. Okviri prou��va� ���nih i poro���nih pri�������rijal-nom gubitku i porazu. Etnoantropološki problemi n.s. 4 (1): 13-35.

@����-Grubi0������)*++�:��na druga��ja gastarbajterska pri��– Romi gastarbajteri transnacionalna manjina u transmigraciji. Etnoantropološki problemi n.s. 6 (4): 1035-1054.

Bat-Ami Bar. 1994. "Marginality and Epistemic Privilege". U: Alcoff Linda. i Elizabeth Potter (prir.). Feminist Epistemologies,83-100. London - New York: Routledge.

Bernard, Allan et al. 1984. The Problem of Informant Accuracy: The Validity of Retro-spective Data. Annual Review of Anthropology 13: 495-517.

Bol���3����7���1���2�)**)�Srbija krajem milenijuma: Razaranje društva, prome-ne i svakodnevni život. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bol���$3�1���2)**)�Društvene promene i svakodnevni život: Srbi��� !��kom deve-desetih,. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beo-gradu.

Boško���$��)*+9������pologija i demografija. Stanovništvo 51(2): 83-94. Crenshaw, Kimberle Williams. 1991. Mapping the Margins: Intersectionality, Identity

Politics and Violence Against Women of Color. Stanford Low Review 43 (6): 1241-1300.

Cve ��$3�1���2)*+*�Suživot sa reformama: Gra"�ni Srbije pred izazovima "tranzi-cijskog" nasle"�. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogra�������ja štampa.

��/�no���$E�$!�3���lovska, i E. Niko��-(�����)**

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

895

(����-Milovano���$ ���sandra. 2010. Multikulturalizam i religijski pluralizam – Rumuni nazareni kao manjina manjine u Vojvodini. Religija i tolerancija 8 (14): 357-374.

(������$@�)**)�3�%�jal��������ka distanca prema Romima u Srbiji. Facta univer-sitatis – series: Philosophy, Sociology and Psychology 2 (9): 667-681.

Fassin, Didier. 2011. Policing Borders, Producing Boundaries: The Governmentality of Immigration in Dark Times. Annual Review of Anthropology 40: 213-226.

Franceš��$7�7�4��$!� � :�E� ���)**>�3�%�jalna distanca i stereotipi o Romima kod dece novosadskih osnovnih škola. Psihologija 39 (2): 167-182.

Golubo���$ F�$ 3�����$ �� � 8��������$ (� )**9� Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Gredelj, S. 1988. Društvo, javnost i sociologija. Sociološki pregled 22 (3): 271-296. ���$ !�dimir. 2013. Razli��ta shvatanja posmatranja u sociologiji i antropologiji.

Sociologija 55 (4): 519-540. Janack, Marianne. 1997. Standpoint Epistemology Without the ‘Standpoint’? An Exa-

mination of Epistemic Privilege and Epistemic Authority. Hypatia 12: 125-139. :����$���dora. 2005. U kandžama iznevere��4���kivanja. Filozofija i društvo 27: 75-87. :����$���dora. 2008. Generacija R – iz perspektive mladih. Etnoantropološki problemi.

n.s. 3 (3): 203-221. J����$ ���dora. 2014. Javni i skriveni kurikulumi srednjoškolske nastave sociologije:

Obrazovne reforme u Srbiji (1960-2006). Beograd: Filozofski fakultet. :����$���dora. 2013. Konstruisanje hegemonih ženskih rodnih uloga u srpskom/jugo-

slovenskom žen��������pisu Bazar. Sociološki pregled 47 (3): 401-437. E����$3��ka i Miloš Milenko����)**>�8���vljene studije u antropologiji: fan Bek

vs. Griol. Antropologija 2: 89-109. E����$3��ka. 2007. Mar��#$�� #�%�&!na preispitivanja na kraju dvadesetog veka.

Beo����'7�#� �&���ke umetnosti. Kova�����$�����)**+�Istorija srpske etnologije: Pravci i odlomci. Beograd: Srpski

genealoški centar. Kova�����$ ����� )**>� �ndividualna antropologija ili antropo�� ��� ��ni guslar.

Etnoantropološki problemi n.s 1(1): 17-34. Kuper, Adam. 2003. The Return of the Native. Current Anthropology 44 (3): 389-402. Kuwayama, Takami. 2003. ‘Natives’ as Dialogic Partners: Some Thoughts on Native

Anthropology. Anthropology Today 19 (1):8-13. Lazar Z., i V. Sokolovska. 2012. Sarad���ke mreže u sociologiji i njihove osnovne

karakteristike u Srbiji. Sociološki pregled 46 (1): 3-15. ��#�� M., Mrk0�� D., Vujo��� S., Kuzmano��� B., Gredelj S., Cve �� S., Vule��� V. 1994a.

Razaranje društva: Jugoslovensko društvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Viš� �����#��$7�+

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

896

Leve, Lauren. 2011. Identity. Current Anthropology 52 (4): 513-535. Levy, S. P. and S. Lemeshow. 1999. Sampling of Populations. Methods and Applica-

tions. New York: John Wiley and Sons. �����$ �� ++�B���� �#���� ����si����ke i buržoaske sociologije. Sociologija 2:

23-34. Man�����)*+)�8��blem obrazovanja Roma u Srbiji. Norma 17 (2): 247-256. Merton, Robert. 1998. O teorijskoj sociologiji. Beograd: Plato. Miladino���3�)**6�H����ka i socijalna distanca prema Romima. Sociološki pregled

42 (3): 417-437. Milenko���$ 7��0� )**9� Problem etnografski stvarnog: Polemika o Samoi u krizi

etnografskog realizma. Beograd: Srpski genealoški centar. Milenko���$7��0�)**>����alni etnograf. Glasnik Etnografskog instituta SANU LIV:

161-172. Milenko���$ 7��0� )**;� Istorija postmoderne antropologije: Teorija etnografije.

Beograd: Srpski genealoški centar. Milenko���$7��0�)**6�G�� �����grafija deo antropologije ili je antropologija deo

etnografije?. Etnoantropološki problemi n.s. 3 (1): 275-278. Milenko���, Miloš. 2013a. Antropologija multikulturalizma: Od politike identiteta ka

!&vanju kulturnog nasle"�. Beograd: Srpski genealoški centar. Milenko���$ 7��0� )*+9/� B ���vanju nacionalnog identiteta i kulturne baštine u

evropskim integracijama. Osnovne zablude i zna�� ni ������nosti. Etnoantropo-loški problemi n.s. 8 (2): 453-470.

Milenko���$7��0�)*+9%�B�#��rima antireali����kog pogleda na relativizam u soci-okulturnoj antropologiji. Antropologija 13 (3): 27-47.

7���$��1���2)**,�Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: svako-dnevica Srbi��%�� !��ku tre���*�#�nijuma. Beograd: Institut za sociološka istra-živanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Mingming, Wang. 2012. The Third Eye: Towards a Critique of "Nativist Anthropo-logy". Critique of Anthropology 22 (2): 149-174.

Mitro���$���sandra. 1998. Brak i poro���ni odno���������oci društvenog položaja Roma. Sociologija 40 (2): 279-290.

Mitro���$���sandra. 1991. Teorijska polazišta istraživa� ������kih grupa - romska populacija. Socijalna politika 46 (1/2): 93-100.

Mitro���$���sandra. 1996. Problemi školovanja Roma. Nastava i vaspitanje 4(4/5): 680-692.

Mullings, Leith. 2005. Interrogating Racism: Toward an Antiracist Anthropology. Annual Review of Anthropology 34: 667-693.

Nedeljko���$3�0��)*+)�Biografija kao paradig�������ke i nacionalne emancipacije – životna pri��A���gorca iz Lov���ca kao izvor za prou��vanje etniciteta i nacio-nalizma Crnogoraca u Vojvodini. Etnoantropološki problemi n.s. 7 (2): 539-560.

Nedeljko���$3�0�� )*+,�Power in powerlessness: strategies for climbing the social ladder utilized by minority groups in Serbia. Mei Zhong fa lü ping lun = US-China Law Review 11(7): 888-910.

Okamoto, Dina and Cristina G. Mora. 2014. Panethnicity. Annual Review of Sociology 40: 219-239.

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

897

Pišev M. 2010. Ko je ko u Kraljevini SHS - formalna analiza Cviji��ve rasprave o jedinstvu Južnih Slovena. Etnoantropološki problemi, n.s. 5 (2): 55-79.

Popo�������ko����+� Društvo u previranju: Sociološke studije nekih aspekata

društvene transformacije u Srbiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filo-zofskog fakulteta u Beogradu.

van de Port, Matijjs. 1999. ‘It Takes a Serb to Know a Serb’. Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia. Critique of Anthropology 19 (1): 7–30.

Vujo���$ 3�$ G5�vero��� @�$ 8������� :�$ 7��0�� G�$ ���ti V. 1991. Srbija krajem osamdesetih: Sociološko istraživanje društvenih nejednakosti i neuskla"�nosti.Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Vujo���$3��ten (ed.) 2008. Društvo rizika: Promene, nejednakosti i socijalni proble-mi u današnjoj Srbiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

898

I����$@� ���)**;������pološko prou��vanje marginalnih društvenih grupa - meto-dologija terenskog rada. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 71: 39-52.

Županov, J. 1983. Marginalije o društvenoj krizi. Zagreb: Globus.

Miloš Milenko���Department of Ethnology and Anthropology

Faculty of Philosophy University of Belgrade

Isido��:����Department of Sociology

Faculty of Philosophy University of Belgrade

Valentina Sokolovska Department of Sociology

Faculty of Philosophy University of Novi Sad

On some theoretical and methodological issues in researching the Roma population in sociology and ethnology and socio-cultural anthropology.

The example of an ongoing research project in Serbia

The paper considers theoretical and methodological problems noted during the research project "Social and cultural potentials of the Roma ethnic commu-nity in Serbia" undertaken during 2013 and 2014. These problems point to an extant yet latent tension between the anthropological and the sociological appro-aches to the researched reality, with special emphasis on the antirealist tradition of the former and the empiricist "realist" tradition of the latter in the Serbian academic tradition of these disciplines. The paper considers how standard issues connected to methodological aspects of this primarily sociological research pro-ject (choice of topic, creation of sample, the making of field instruments, selec-tion of informants, communication in the field, use of field assistants, data analysis and the making of the manuscript) diffract through the prism of theore-tically disputable concepts of identity, ethnicity, assimilation and essentializa-tion, which are subject to continuing questioning in anthropological theoretical and empirical research. The experience of conducting research together displays a set of methodological defaults on the anthropological and a set of theoretical defaults on the sociological side, followed by research renunciations and inter-pretative tensions and frustrations that arise from them, so it can be used as a guide to understanding disciplinary differences and similarities, especially when planning cooperation on a global level as well as in the local research context.

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI

���������������������, ��������9���� 4 (2014)

899

Aside from this, the indivisibility of theoretical and methodological structures and the huge influence of theory on method, as demonstrated by the research itself, is considered, with implications for understanding theoretical and metho-dological issues which are bigger than the two disciplines in question. It is con-cluded that, for pragmatic reasons, multidisciplinary research of this type must be designed to suppress the theoretical ambitions of anthropology as well as the methodological ambitions of sociology.

Key words: interdisciplinarity, multidisciplinarity, methodology – social sciences, methodology – humanities, reflexivity, ethnography, fieldwork, the-ory – influence on method, quantitative/qualitative, statistics, identity, realism, sociology, ethnology/socio-cultural anthropology, Serbia, Roma people

Sur certains problèmes théorico-méthodologiques de la recherche sur la population rom en sociologie et en ethnologie/anthropologie socioculturelle.

Sur l’exemple d’une recherche en cours en Serbie

Dans cet article sont discutés les problèmes théorico-méthodologiques relevés au cours de la recherche "Les potentiels sociaux et culturels de la com-munauté ethnique rom en Serbie" menée en 2013 et 2014. Ces problèmes ren-dent compte de la tension déjà latente entre l’approche anthropologique et soci-ologique de la réalité étudiée, compte tenu de la tradition principalement antiréaliste de la première et la tradition empiriquement « réaliste" de l’autre, lorsqu’il s’agit de ces disciplines dans le contexte académique local. Dans cet article, on analyse comment les problèmes classiques liés aux aspects méthodo-logiques de cette recherche principalement sociologique (choix du sujet, création de l’échantillon, fabrication des instruments de terrain, sélection des informateurs, communication sur le terrain, utilisation des assistants de terrain, traitement des matériaux et préparation du manuscrit) sont vus à travers le pri-sme déformant des concepts théoriquement contestables de l’identité, de l’ethni-cité, de l’assimilation et de l’essentialisation, susceptibles d’une remise en que-stion incessante dans les recherches anthropologiques théorico-empiriques. L’expérience d’une recherche commune montre une suite d’a priori méthodolo-giques du côté de l’anthropologie et d’a priori théoriques du côté de la sociolo-gie, suivis de renoncements à la recherche et de tensions interprétatives, puis de frustrations qui en découlent ; cette expérience peut servir de guide pour la com-préhension des ressemblances et des différences disciplinaires, notamment lors de la planification de la collaboration, sur le plan global, mais également dans un contexte chercheur local. En outre, est analysée l’inséparabilité des structures théoriques et méthodologiques, c’est-à-dire une influence considérable de la

MILENKO!�", M., I. J���"�V. SOKOLOVSKA

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 4 (2014)

900

théorie sur la méthode, démontrée par la recherche même, avec des implications pour la compréhension des problèmes théorico-méthodologiques plus larges que ces deux disciplines. L’on conclut que, pour des raisons pragmatiques, il est nécessaire de concevoir la recherche multidisciplinaire de ce type en réprimant fortement les ambitions théoriques de l’anthropologie d’une part et les ambiti-ons méthodologiques de la sociologie de l’autre.

Mots clés: interdisciplinarité, multidisciplinarité, méthodologie – sciences sociales, méthodologie – sciences humaines, réflexivité, ethnographie, recher-che de terrain, théorie – impact sur la méthode, quantitatif/qualitatif, statistique, identité, réalisme, sociologie, ethnologie/ anthropologie socioculturelle, Serbie, Roms

Primljeno / Received: 8.10.2014. Prihva��no / Accepted: 20.10.2014.