MainSkript projekti

5/21/2018 MainSkript projekti

1/87

Glava 3. Pojam i vrste projekata

3.1. Defnisanje projekta

Projekat je sloeni neponovljivi poslovni poduhvat koji se preduzima ubudunosti da bi se dostigli ciljevi u predvienom vremenu i sapredvienim trokovima.

Zadatak ili poduhvat se moe tretirati kao projekat ako posedujekarakteristike:

1. Delokrug (obuhvat) poduhvata - treba da obuhvata veliki obimaktivnosti i zadataka;

2. Neponovljivost (neobinost) projekat ini skup aktivnosti koji se neponavljaju;

3. Kompleksnost - veliki br.org. veza i elemenata!resursa"troskova"ljudiidr;

4. odrska (podupiranje) poduhvata posebna panja se mora usmeriti narealizaciju projekta.

OSOBINE#zajednike za sve projekte$%1. Cilj2. okovi3. !ompleksnost#tehnologija$". O#im i priro$a %a$atka #usklauje se planom reali!a"ije"tj strategiju

projekta$&. es'rsi #ljudi" oprema" material" &n.sredstva$(. Or)ani%a*iona str'kt'ra# uz rukovodioca sa ovlaenjima$

+. In,orma*ioni i kontrolni sistem #'unkcionalne linije ovlaenja$

Opste karakteristike ve%ane %a pojam projekta:- sloen poduhvat sa velikim brojem aktivnosti i uesnika"

- ima sve elemente poslovnog procesa

- poduhvat koji se odvija u budunosti"

- sadri rizik i neizvesnost"

- jedinstven" odnosno neponovljiv"

- vremenski ogranien i jednokratan"

- sadri konane ciljeve"- uestvuju ogranieni ljudski i materijalni resursi"

- zahteva kooridinaciju u realizaciji.

rimeri !a projekte% graevinski poduhvati" istra.(razvojni" planski zadaci"organizacioni zadaci" proizvodni zadaci" nalozi za nabavku" popuna mesta.

#snovne $a!aprojekta su" dakle" planiranjei reali%a*ije. )a bi odvijanjeprojekta kroz ove 'aze usled ogranienih resursa i vremena bilo moguenjime se mora 'pravljati.

1

*o je veliki brojrazliitih ineponovljivihpoduhvata" poslova izadataka" koji suusmereni kakonanim ciljevima ubudunosti i izvode

se sa ogranienim


2/87

IN-ESICIONI PO/E!I posebna vrsta" odnosi se na ulaganja u osnovnasredstva u razliitim oblastima privrednog" vojnog i drutvenog rada.+azlikujemo tri podele%

Po te0ni*koj str'kt'ri:1. !a ulaganje u gra%evinske objekte , za izgradnju"

rekonstrukciju i proirenje proizvodnih kapaciteta #hala"magacina"zgrada$;

2. !a ulaganje u opremu maine" ureaje" postrojenja" instalacije;3. !a ulaganje u ostalo za +()" obuku kadrova" otkupe i tete"

osnovno stado;

Po nameni. za ulaganje u nove objekte&/. za ulaganje u rekonstuk"iju i pro'irenje&

0. za ulaganje u disloka"iju&1. za ulaganje u uvo%enje nove opreme i ure%aja&2. za ulaganje u naunoistraivaki rad i obuku kadrova. Po i$'strijkim )ranama #industrija" poljoprivreda" saobraaj"

graevinarstvo itd.$

3.2 ivotni *ikl's projekta

o je vremenski period"u kome se" kroz odreeni broj 'aza i veliki brojaktivnosti" projekat dovodi do zavretka. o je kontinuirani procesrealizacije projekta koga ine 1 osnovne 'aze%

. I$entifka*ijaprojekta/. Pripremaprojekta0. Pro*enaprojekta1. Na$%or reali%a*ijeprojekta

a%e tipi*no) ivotno) *ikl'sa s':$ okretanje i razvoj ideje/$ 3naliza i odluivanje0$ 4rganizacija i poetak1$ rimarno upravljanje

2$ 5retanje nadole6$ ispitivanje i analiza

7aze prema vrsti poslova koji se odvijaju u projektu: !on*ipiranje de'.projekta" identi'.potreba i mogunosti"

odre.alternativa i organizacije projekta; Planiranje izrada pripremnih planova i skica" detaljno

projektovanje i izrada kompletnog plana; I%vrsenje ili i%vo4enje izvrenje i koordinacija svih aktivnosti i

resursa da bi se zavrio projekat;

5avr6na ili kona7na zavrne aktivnosti i zadaci da bi se ostvariliprojektni ciljevi

2


3/87

Ciklus projekta se moe posmatrati kao UPRAVLJAKI CIKLUS odvijaja reali!a"ijeprojekta se slede#im $lo%alim &a!ama' Planiranje, Projektovanje, Realizacija,Praenje i Kontrola.

3.3 !lasifka*ija projekata

!lasifka*ija projekataomoguava da se precizno utvrde speci&nostiodreenih tipova projekata i na osnovu toga de&nise odreeni konceptupravljanja nekim tipom projekta.

odela Interna*ionalne aso*ija*ije %a 'pravljanje projektima 8IP9$

1. nvesti"ioni projekti2. straivako*ra!vojni projekti3. #rgani!a"ioni projekti4. n$ormatiki projekti

1; kate)orija po IP9:-O/NINI!C-IONI?SISE9

9EDI/S!I

komunikacione mreze" bezicnikomunikacvioni sistemi

&lmovi" *:" muzika"muzicki dogaaji

PO/E!I SPECI/=NI?DOG@/

5-O/ POI5-OD I >S=>G

internacionalni dogaaji"

nacionalni dogaa

in'o tehnologije9hardare"

industrijski proizvodi9procesi"proizvodi siroke potrosnje"'armaceutski proizvodi9procesi"

uslugePO/E!I IND>SI/S!I?

POSO/EN/IA

zatvaranje" unistavanje"modi&kovanje" projaktovanje i

izgradnja postrojenj3

okruzenje" industrija" ekonomskirazvoj" medicina" naucni

. Gareisova po$ela prema kriterij'mima%1 Grana

(


4/87

2 =oka*ija -- internacionalni" nacionalni3 Sa$r%aj veze sa kupcima"proizvodi"trzista"kadrovi"org!" Investi*iona ,a%a studija" koncepcija" realizacija!& Stepen ponavljanja - jedinstven"ponavljujui( !'pa*. ,zgradnja brana i nasipa!

Bi%nis projekti. ,zrada postojeceg stanja &rme/. ,zrada biznis plana preduzeca0. ,zrada stidije opravdanosti1. ,zrada strateskog plana razvoja &rme2. ,zrada p uvoenja ,8-a6. =voenje ,s-a

>. ,zgradnja i uvoenje nove org?. =voenje sistem kvaliteta@. ,strazivanje i osvajanje novog trzistaA. rezentacija &rme na sajmu!

Boe postojati i detaljnija klasi&kacija%IN-ESICIONI

PO/E!IBI5NIS PO/E!I D>-ENI

PO/E!I- p.kapitalnih

ulaganja"

- proizvodni"- istra-razvojni"

- p.remonta.

- organizacioni"

- in'ormatiki"

- nauno-istraivaki"

- konsultantski"

- marketinki.

- org.simpozijuma"

- kulturnihdogaaja"

- sportskihdogaaja"

- snimanje &lma"

- pozorinepredstave.

Glava ". !on*ept 'pravljanja projektom

)

dugotrajni, veliki br.ucesnika, velikekolicine resursa, fnsredstava, slozeni,obavezna pripremastandardnog sotvera,

postiji p.menadzer i

p.tim,a drugi ga samo

Kratki, manji brojuesnika, manji resursi itrokovi, manje sloeni,

priprema dua odrealizacije, nije

neop!odan sotver,p.menadment i p.timupravljaju i realizuju


5/87

".1 a%voj kon*epta

5oncept nastaje u vojnoj industriji 83)" 2Aih god. prilikom realizacijekompleksnih programa i projekata. 5od nas se javlja 6Aih god. i jos nijedovoljno razvijen.

4vaj koncept je vano sredstvo koje obezbeuje postizanjeplaniranih ciljeva"odnosno realizaciju projekta u planiranom vremenu i saplaniranim trokovima. 4n predstavlja sintezu predhodno stvorenih znanjai iskustava iz ranijh programa i projekata" tako da su oslonci konceptaranije razvijene i u praksi poznate metode organi!a"ije& planiranja ikontrole.

5oncept se bazira na postupku uspostavljanja takve organizacione 'ormekoja omouava da se na najbolji nain iskoriste raspoloive metodeplaniranja i kontrole za e&kasnu realizaciju projekta" odnosno naje&kasnije

korienje raspoloivih metoda" resursa i ljudi u procesu realizacijeprojekta.

".2 Defnisanje kon*epta

>pravljanje projektom nauno zasnovan i u praksi protvren konceptkojim se uz pomo odgovarajuih metoda organizacije" planiranja ikontrole vri racionalno usklaivanje svih potrebnih resursa i kooridnacijaobavljanja potrebnih aktivnosti da bi se odreeni projekat realizovao nanaje&kasniji nain.

4snovne ,'nk*ijekoncepta posmatraju se u modelu%

".3 Osnovne karakteristike kon*epta

*

Postavljanje *ilja

- +ezultat

- :reme

- *rokovi

Planiranje- 4dreivanje strukture

- ,zraunavanjevremena

-

- 7unkcije

- 5omplement.personala

-

- +ezultati

- :reme

- *rokovi

Or)ani%a*i

!ontrola

>pravljanje


6/87

rvo+)e&nisanje i koriscenje najpoodnije or)ani%a*ije" gde osnovnuulogu igra or)ani%a*iona je$ini*a koja je zaduzena za upravljanjerealizacijom projekta; 4vde se predlaeprojektna organizacija" kojase 'ormira za obavljanje upravljakih 'unkcija"tj. upravljanje realizacijomprojekta. Ca njenom elu je rukovodilac koji rukovodi projekat u skladu

sa dodeljenim pravima i odgovornostima.

Drugo% Ceophodno 'ormiranje odovarajuceg ,8-a za upravljanjerealizacijom projekta zasnovanog na raunaru i so'tverskim paketima.

,re-e+ Cajbolje koristiti tehniku mre!nog planiranja i gantograma uplaniranju" praenju i kontroli realizacije projekta. Brena tehnikaomoguava pored gra&kog predstavljanja i praenje projekta"pribavljanje neophodnih in'ormacija.

"." Osnovni kon*ept 'pravljanja projektom4snovne spe*if*nosti investi*iono) projekta #sa stanovitaupravljakih procesa$% sloenostinvesticionih objekata koji se izrauju" velika sredstva koja se ulazu" veliki broj uesnikau realizaciji" dugo vreme i!radnje

4snovni elementi realizacije svakog projekta su% /00& /0/&,/#K#. a se zbog toga javljaju tri osnovna mo$'la%

upravljanje vremenom" upravljanje resursima" upravljanje trokovima realizacije projekta.

racenje i kontrola ovih elemenata vri se uz pomo standardne iizvedene dokumentacije" a zatim se potrebni podaci sistemomizvetavanja prenose na mesto obrade i porede se sa planiranim

koliinama. ,z tog proiziloaze potrebne korektivne upravljake akcije zapoboljsanje odvijanja procesa izgradnje investicionog objekta."ematski prikaz koncepta upravljanje projektom... Projektni tim se #avi:

laniranje realizacije racenje realizacije 5ontrola realizacije

5oncept = koji se bazira napro*e$'ri primene" koja obuhvata osnovne'aze%

. 4dreivanje ciljeva =/. )e&nisanjem organizacije za =

+


7/87

0. )e&nisanjem structure projekta1. )e&nisanjem sistema planiranja i pracenja projekta2. laniranja vremena realizacije projekta6. laniranja , nivelisanje resursa za realizaciju projekta projekta>. laniranja troskova realizacije projekta

?. racenje i kontrola vremena realizacije projekta@. racenje i kontrola utrosenih resursa projektaA. racenje i kontrola troskova realizacije projekta. ,zvestavanje o toku realizacije projekta/. ,zvestavanje o zastojima , de&nisanje mera projekta0. 3ktualizacija planova projekta1. 8umiranje rezultata , zatvaranje projekta

5oncept moe obuhvatati i druge oblasti% upravljanje ')ovaranjem"upravljanje lj'$skim res'rsima" upravljanje kvalitetom projekta"upravljanje ri%ikomitd.

".& 'nk*ionalni kon*eptproject managementa

F. osnovni0 ,'nk*ionalni0 o#lasti 'pravljanja projektima:

. =pravljanje inte)risanjemprojekta

/. =pravljanje o#imomprojekta

0. =pravljanje tro6kovima

1. =pravljanj vremenom2. =pravljanje kvalitetom

6. =pravljanje lj'$skimres'rsima

>. =pravljanjekom'nika*ijom

?. =pravljanje ')ovaranjem

@. =pravljanje ri%ikom

,


8/87

8ledeca podela osnovnih 'unkcionalnih oblasti = koje danas ine njegovuteorijsku bazu i realne mogunosti za praktinu primenu%

1. >pravljanje o#imom projekta usmeravanje projekta prema

njegovim ciljevima" poev od kon"ipiranja& denisanja i ra!radeprojekta" sve do njegove reali!a"ije i !avrsetka&

2. >pravljanje vremenom obezbeuje odravanje raspodelevremena za celokupno = kroz etape ivotnog ciklusa projekta"pomou procesa+ planiranja vremena& pro"ene vremena& operativnogplaniranja vremena i kontrole operativnog planiranja vremena&

3. >pravljanje troskovima obezbeuje se kontrola odvijanjarealizacije projekta kroz% pro"es pro"ene& bud!etiranja& pra"enja&anali!iranja i i!ve'tavanja o tro'kovima projekta&

4. >pravljanje kvalitetom obuhvata proces utvrivanja osnovnihzahteva projekta i ispitivanje usklaenosti reali!a"ije projekta satraenim standardima"

5. >pravljanje ')ovaranjem usmeravaju se procesi ugovaranja i,ipraenja realizacije ugovorenih obaveza tokom realizacije projekta"

6. >pravljanje na#avkom - nabavka" odnosno obezbeenje potebnihmaterijalnih resursa u skladu sa realizacijom projekta"

7. >pravljanje lj'$skim res'rsima - usmeravanje i koordinacijuljudskih resursa od strane rukovodilaca" kao i motivacija"

8. >pravljanje kom'nira*ijama - upravljanje in'ormacijama zapotrebe projekta kroz% pro"ese slanja& prenosa& prijema& obrade&interpreta"ija i ra!mene in$orma"ija&

9. >pravljanje konHiktima - istrazivanje izvora mogucih konDikata ide&nisanje najboljih naina za njihovo reavanje. #bitna za ljudskeresurse$

1:. >pravljanje promenama predvianje moguih promena naprojektu" uvoenje i usmeravanje ka e&kasnoj realizaciji ciljevaprojekta.

11. >pravljanje ri%ikom - identi&kacija moguih rizinih dogaaja"analiza i procena njihovih uticaja" planiranje mogucih odgovora na tesituacije i kontrola sprovoenja odgovora.


9/87

".( Pro*e$'ra 'pravljanja #i%nis projektima

Boemo razlikovati dva pristupaza upravljanje biznis projektima.

Prvi pristup# baziran je korienju 'aza ivotnog ciklusa - i!radapredloga& planiranje& primena i !atvaranje.= okviru svake 'aze odreuju se"uz pomo EF8 tehnike" aktivnosti" koje je potrebno obaviti da bi serealizovao projekat.Zatim se odreuju potrebni materijalni" &nansijski i ljudski resursi. *ako sedobija strateki plan koji se kasnije detaljno razrauje i vri se podelaodgovornosti za izvravanje pojedinih aktivnosti"a odreuje se vremetrajanja realizacije aktivnosti" ali i vreme zavretka aktivnosti.

$rugi pristup+5oristi odgovarajue procedure za upravljanje biznisprojektima. Gedna takva procedura moe imati 'aze:

. Cilj i opis projekta/. 4dreivanje r'kovo$io*a i projektno) tima0. Planiranje vremenarealizacije projekta1. =tvrivanje potrebnih res'rsa i fnansijski0 sre$stava2. Praenjerealizacije i potrebne intervencije6. 5atvaranjeprojekta

4vaj pristup moe se koristiti za vei broj biznis projekata% uvoenje ,8"otvaranje novog trita" projekat reorganizacije" organizovanje skupa...

".+ Pro*e$'ra 'pravljanja $r'stvenim projektima

. )e&nisanje #opis$ projekta i cilj projekta"/. 4dreivanje rukovodioca i projektnog tima"0. 4drediti 'aze i aktivnosti"1. +aspodela aktivnosti - matrica odgovornosti"2. laniranje vremena realizacije projekta" kao i vremena aktivnosti u

projektu"6. =tvrivanje potrebnih resursa i &nansijskih sredstava">. +ealizacija aktivnosti"?. racenje realizacije i korektivne akcije"@. Zatvaranje projekta - sumiranje rezultata.

Glava &. Or)ani%a*ija %a 'pravljanje projektima

&.1 Prist'p or)ani%ovanj' %a 'pravljanje projektom

olazni korak u primeni koncepta upravljanja projektom je de&nisanjeodgovarajuce or)ani%a*ione ,orme koja je zaduena za upravljanje


10/87

realizacijom projekta. oseban akcenat se stavlja na odreivanjer'kovo$io*a projekta 8proje*t mana)er koji upravlja realizacijomprojekta. Or)ani%a*ija %a 'pravljanje projektom je jedan od osnovnihuslova za e&kasnu primenu koncepta upravljanja projektom.

Za upravljanje slozenim projektima najbolje je 'ormirati posebnujedinicu - projektni tim" koja e iskljuivo radi na realizaciji projekta i bitiodgovorna za njegovu e&kasnost. rojektovanje organizacije za upravljanjeprojektom moze se izvesti na dva osnovna pristupa% klasi*ni% $unk"ionalni& projektni& matrinitip organizacione 'orme; konti)en*ijski% projektni ekspeditor" projektni koordinator" matricna

'orma" projektna 'orma.

J !lasi7an prist'p&.2 'nk*ionalna or)ani%a*ijaJ

Zasniva se na podeli poslova i specijalizaciji ljudi za pojedine grupeistovrsnih poslova. 5od nje se 'ormiraju organizacione jedinice za pojedinegrupe istovrsnih poslova ,'nk*ije #u njima rade specijalisti za odnosnuvrstu poslova"npr &nansije" proizvodnja$. ogodna je za realizaciju manjihprojekata. 7unkcionalna org. struktura je hijerarhijski orjentisana salinijskom podelom odgovornosti i ovlaenja.

oslove na upravljanju projektom obavljaju pojedinci iz odgovarajuceorg.jedinice #marketing"proizvodnja..$" shodno svojim specijalnostima" a uzkoordinaciju rukovodioca projekta. 3 radnici koji rade u okviru jedne org.jedinice odgovorni su rukovodiocu svoje org. jedinice.

!o$ ,'nk*ionalne or). vertikalne 0ijerar0ijske ve%e $o#ro,'nk*ionis'K $ok s' 0ori%ontalne sla#ije i nepovoljne %a efkasno'pravljanje projektom.

Rukovodioc projekta je poseban ovek koji je specijalista zaupravljanje projektom" ali se moze postaviti i jedan od rukovodioca'unkionalnih jedinica.Sla#osti ' 'pravljanj' projektom: nije direktno usmerena na realizaciju projekta" pa se zbog moguih

sukoba oko prioriteta izvrenja zadataka" moe desiti nedovoljnakoordina"ija u reali!a"ija projekta;

zbog sukoba se takoe mogu tee uoavati problemi u reali!a"iji

projektai sprovoenje korektivnih ak"ija; a takoe slika o stanju reali!a"ijecelog projekta moe biti nejasna.

Pre$nosti: korienje najboljih specijalista za odreene probleme; to povlai jacanje ekspertnosti i iskustva za odreene probleme; ovakav tip organizacije nije mnogo osetljiv na odsustvo pojedinaca.


11/87

&.3 Projektna or)ani%a*ija J

4na se bazira na 'ormiranju projektni0 timova" koji su kao posebneorganizacije zaduene da rade iskljucivo na realizaciji projekata. 4vakvaorganizacija se koristi za upravljanje realizacijom dugotrajnih" sloenih iskupih projekata" jer pokazuje veliku e&kasnost. Ca elu je naravnorukovodilac projekta koji ima puna ovlaenja i odgovornosti za'unkcionisanje tima i projekta. rojektni tim moze da deluje nezavisno odostalih org. jed. i da samostalno realizuje projekat.

)va su osnovna mo$ela projektne org%. projektni tim privremeno) karaktera - prestaje da ivi sa

zavretkom projekta. Hlanovi tima se vraaju svojim org. jed." ili ulazeu novi tim ili da se ukljue u operativni rad objekta koji je realizovanprojektom.

/. projektni tim stalno) karaktera ima manje org. jed." sektore"sluzbe za obavljanje specijalizovane vrste poslova. 4nmoze da radi na jednom ili vise projekata" karakteristino za veeorganizacije.

---opredeljenje za jedan od modela zavisi e od% vrste projekta& sloenosti&

vremena reali!a"ije& organi!a"ione i nansijske mogu-nosti predu!e-a.

Pre$nosti projektnog tima: omoguava da se celovito prati i sagleda projekat" odnosno da

se brzo uoe problemi u realizaciji i usmere potrebneupravljake akcije;

nema meanja kompetencija izmeu rukovodilaca" ni sukobaprioriteta u izvravanju zadataka; projektni tim je samostalan.

Sla#osti: 'ormiranjem projektnog tima dupliraju se org.jedinice i pojedinci; problem veliina i sastav tima #ako je veliki tim oteana

komunikacija" dok mali tim mogu zastoj u radu zbog odsustva$; po raspustanju tima pojedincima se moraju nai nova radna mesta"

jer u veini sluajeva pojedinci gube svoja stara radna mesta u org.jedinicama.


12/87

&." 9atri7na or)ani%a*ija J

4na predstavlja kombinaciju 'unkcionalne i projektne organizacije. Batrinaorg. 'orma je 'ormirana sa zadatkom da se iskoriste prednosti i smanjenedostaci ove dve organizacione 'orme. 5od matrine org. koriste se'unkcionalne jedinice" i takoe se 'ormiraju projektni timovi za realizacijuodreenih projekata. Castaje kada jedno 'unkcionalno organizovanopreduzee namerava da realizuje odreeni projekat i vri trans'ormacijutimova za rad na projektu.

8vaka org.jed. 'unkcionalne org. strukture obavlja svoj deo posla za koji jespecijalizovana" dok poslove koordinacije" planiranja" praenja i kontroleobavlja projektni itm. 5od matricne org. dejstvuju i horizontalne i vertikalne

veze. 5adrovi iz specijalizovanih org. jed. imaju u stvari dva rukovodioca%rukovodioca projekta i rukovodioca unkcionalne jedinice.


13/87

Pre$nosti matrine 'orme: mogue je istovremeno upravljati sa vie projekata" usmerena je na upravljanje projektom i omoguava brzo reagovanje" e&kasno se koriste resursi" manji konDikti u rukovoenju u odnosu na 'unkcionalnu organizaciju.

Ne$osta*i: moguci konDikti izmeu 'unkcionalnog i rukovodioca projekta" sloenije komuniciranje i izvetavanje kada je u pitanju vie projekata postoje mogunosti za poveano korienje resursa

&.& /aka ili sla#a matri7na or)ani%a*ija

4snovni problem kod matricne org. je to moe doi do meanja ovlaenjai odgovornosti izmeu ova dva rukovodioca. = zavisnosti od visineovlaenja koje dobija odnosni rukovodilac dobija sejaka #vea ovlaenjaprojektnog rukovodioca$ ili sla#a #vea ovlaenja rukovodioca'unkcionalne jedinice$ matrina organizacija.

&.( !onti)en*ijski prist'p JJ

4vo je moderan pristup organizacije za upravljanje projektom" baziran nasavremenim org. teorijama i pristupima" koji de&nisu org. strukture zaupravljanje projektom u zavisnosti od mesta koje rukovodilac projekta ima u

organizacionoj strukturi i njegovih odgovornosti i ovlascenja koje ima uupravljanju projektom.5ontigencijski pristup predlaze *etiri osnovna tipa or)%

1. projektni ekspe$itor2. projektni koor$inator3. matri7na ,orma". projektna ,orma

&.+ Projektni ekspe$itor


14/87

+ukovodilac projekta koji se zove projektni ekspe$itor" lociran je u jednoj'unkcionalnoj jedinici" ciji je rukovodilac odgovoran za realizaciju projekta.rojektni ekspeditor je tabni pomonik ovom 'unkcionalnom rukovodiocu.

Ilavno polje delovanja projektnog ekspeditora je u komunikaciji izmeurukovodioca i ljudi koji rade na projektu on prenosi odluke i nalogekadrovima koji rade na projektu. 4n uspostavlja komunika"ione ve!e& nudisugestije i ideje i predlae ak"ije i odluke sve u "ilju uspe'ne reali!a"ijeprojekta.ostavlja se kada%- je podela rada dobro odreena horizontalno i vertikalno"

- postoje relativno stalne linije komunikacije"

- projekat nije veliki i znaajan da bi opravdao uspostavljanje sloenijeorg. 7orme.

&. Projektni koor$inator


15/87

&.F 9atri*na ,orma


16/87

+ukovodilac ima na raspolaganju sve potrebne resurse" naravno i svekadrove koji su organizaciono locirani u okviru projektnog tima. 4vajprojektni tim je nova 'unkcionalna jedinica matrine organizacije" koja moeda ima sopstvene 'unkcionalne poedinice slino matrinoj org.strukturi.

&.11 Projektni #iro /e$ini*a %a 'pravljanje projektima

rogram menadment zahteva 'ormiranje posebne organizacione jediniceza upravljanje programom" a to je projektni #iroK koji moe da obuhvativie projektnih timova za pojedine vrste projekata pod rukovodstvomprogram menadzera.

&.11.1 Pojam je$ini*e %a 'pravljanje projektima

Gedinice za upravljanje projektima 8/P>se pojavljuju u razliitim oblicima iveliinama. Bogu se pojaviti u virtuelnom obliku ili u obliku 'ormalne grupe

sa snaznim uticajem u celoj organizaciji. G= je razvijen da prui podrkuprojektnom menaderu u obavljanju njegovih duznosti.nstitut !a upravljanje projektima #B,$ de&nie G= kao organizacionujedinicu koja centralizuje i koordinira upravljanje projektima iz svogdomena.

&.11.2 -rste i o#li*i /P>G= predstavlja organizacionu jedinicu koja se bavi planiranjem"izvravanjem i kontrolom programa" projekta i podprojekta iz port'olijaorganizacije ili klijenta. Gedan od najee zastupljenih modela razvoja G=koji se sastoji od pet osnovni0 o#lika%

. Projektni #iro#osnovna jedinica za pojektni nadzor u projektnomokruzenju.*o je radno okruzenje projektnog nenadzer$

/. Osnovna je$ini*a %a 'pravljanje projektom 8bavi se nadzoromvise projekata.$

0. Stan$ar$na /P> #nadzorom i kontrolom vise razlicitih projekata" alise ona 'okusira na podrsku koja optimizuje individualni i projektniucinak u projektnom okruzenju$

1. >napre4ena /P>#ona je nadgradnja standardne G="glavni cilj joj jepovezivanje poslovnih interesa i ciljeva sa projektnim okruzenjem$

2. Centar %a 8projektn' i%vrsnost#usmerena je na strateskeposlovne interese$

&.11.3 'nk*ije /P>

Cetiri osnovne s': =sluge projektnog menadzmenta Betode" procese i metrike rikaz najboljih promera


17/87

onovna upotreba

Glava (. >pravljanje lj'$skim res'rsima ' projekt'

(.1 >lo)e projektno) mena$era

Ieneralno gledano r'kovo$ila* projekta je ovek zaduen da projekatdovoede do kraja. 4n ne radi na izvoenju projekta" ve upravlja ekipomljudi" povezuje ih i koordinira njihovim radom. 4n je centralna &gura uupravljnju projektom" koja brine da se aktivnosti izvedu na najbolji nain"odosno da se projekat realizuje sa planiranim resursima i trokovima" i uplaniranom vremnenu. 3 mora voditi rauna da razliiti ciljevi i interesipojedinih uesnika ne ugroze opti cilj projekta.#snovni !adatak% koordinacija i usmeravanje velikog broja uesnika urealizaciji projekta i posebno u upravljanju realizacijom projekta" radie&kasnog zavretka projekta.

Nje)ove 'lo)e s':1. Inte)rator on je glavno komunikaciono mesto u koje se

slivaju sve in'ormacije i od koga polaze odluke; uspostavlja vezu

izmeu svih uesnika u projektu i integrie napore lanova.2. !om'ikator - mora da pronae nain da prenese razliitein'ormacije uesnicima; najpre analizira prikupljene in'ormacije"pa ih selektuje i prenosi u pravo vreme.

3. -o4a tima organizuje" usmerava i usklauje rad lanovatima" reava probleme i konDikte" daje zadatke i direktive da bise uspeno zavrio projekat.

". Donosila* o$l'ke vezane za pojedine aktivnosti na projektu"obezbeenje i troenje resursa" &nansijskih sredstav"povezivanje investitora" izvoaa i lanova tima.

&. !reator atmos,ere treba da vri takvo voenje i koordinaciju

rada na projektu da stvori zainteresovanost i podrku projektu.(.2 I%#or projektno) mena$era

+ukovodilac projekta mora da poseduje odgovarajue oso#ineKsposo#nosti i %nanja.


18/87

5nanja - on ne treba da bude specijalista ve generalista#daposeduje znanja% tehnika& nansijska& u oblasti organi!a"ije&planiranja& in$ormatike" idr$

Sposo#nosti - organizatorske" rukovodilake Oso#ine dobre ljudske osobine" autoritet" sposobnost komunikacije"

Deksibilna linost" ambiciozan" da poseduje snanu energiju iinicijativu da prevazie sve probleme i tekoe.

ostoje dva pristupa u izboru rukovodioca%, - kojim se najpre identikuju svi !ahtevikoje treba da ispuni" pa se

zatim bira onaj kandidatkoji ispunjava najvei broj speci&cnih zahteva;

,, - iz skupa !ahteva" odrede se !ahtevi koji su naj!naajniji !aprojekat" a zatim se na osnovu njih bira kandidatkoji ispunjava sve traenezahteve.

(.3 imski ra$ na projekt'

im predstavlja novi" moderan i Deksibilan nain organizovanja koji sezasniva na zajednikom radu grupe spe"ijalista" iji je zadatak realizacijaodreenog posla i kojim upravlja menader" tj. rukovodilac tima. 8vakagrupa nije tim" ve samo ona koja zajedniki i povezano radi na ostvarenjuzajednikog cilja. Za timski rad i e'ekte se vezuje pojam siner)ije ilisiner)etsko) e,ekta" jer lanovi tima kao pojedinci ne bi posligli takodobre rezultate .Efkasan tim pre$stavlja: grupu ljudi koji imaju iste ciljeve da zavre zajedniki posao" ... koja uiva u zajednikom radu i pomoi koju jedni drugima pruaju" ...pristala na zajedniki rad" ...razliitih specijalista" ...koja pokazuje lojalnost zajednikom poslu i voi tima" ...koji ostvaruje timski duh i visok timski moral.

= najznaajnijekoristi%-rezultati tima nadmauju individualne rezultate

-sloeni problemi se mogu valjano reiti

-kreativne ideje se podstiu od starne drugih lanova tima

-podrka raste meu lanovima

-timovi ulivaju znanje

-promoviu organizaciono uenje u postavljanju posla

Rukovodilac projekta- saa i autoritativa li.ost/ koja poseduje solidastru.a !aja/ do%re upravlja.ke sposo%osti i kvalitete ljudske oso%ie/ da %imo$ao da upravlja projektim timom/ kao i projektom u "elii0


19/87

-promoviu samootkrivanje i preispitivanje

-cene prednost diverzi&kacije

%anskerna)la6ava naj%na7ajnije karakteristike tima:- mala veliina

- komplementarne vetine

- zajedniki cilj

- speci&ni ciljevi

- zajedniki pristup

- zajednicka odgovornost.

Simptomi lo6e) i neefkasno) ,'nk*ionisanja tima:. rustracija kada lanovi tima nisu lojalni" motivisani i nemaju

zadovoljstva u radu #negativni stavovi" sukobi$;/. kon&ikt i nezdrava konkurencija treba podsticati zdravukonkurenciju" nikako nadmetanje" jer dovodi do rivaliteta i sukoba" paugroavaju timski;

0. neproduktivni sastanci moraju biti dobro organizovani da bidoprineli e&kasnijem reavanju problema #bez beskorisnih pria irasprava$

1. nedostatak poverenja u vo'u tima - lanovi moraju imatipoverenja u njegovu strunost i namere.

(." -rste timova

4snovna podela% (talni timovi # org.jedinice stalnog karaktera kojeneprekidno obavljaju radne zadatke i deluju kao stalne 'unkcionalnejedinice$ i Privremeni timovi#privremene org.jedinice koje traju dok se nezavri posao" ine ih specijalisti$.

)uklkoji predlaze sledee vrste timova%1. 'nk*ionalne timove2. 9'lti,'nk*ionalne timove3. Samo'pravne timove". Samo$efnis'*e timove

&.*imovetop mena$%mentaCastala je s obzirom na moguost lanova tima da utiu na de&nisanjemisije" ciljeva i radnih procedura" trajanje tima i stabilnost lanova" ako iautoritet voe tima.

'nk*ionalnitimovi4bavljaju specijalne i speci&ne zadatke koji predstavljaju deo iste

'unkcionalne oblasti. 4ni se obino 'ormiraju od ljudi iz iste 'unkcionalne

Efikasan tim!ateva vetie tei.ke eksperti!a/ vetie reavaja pro%lema idooeja odluka i do%re iterpersoale vetie0 3vaj tim mora imati!ajedi.ki "ilj/ ali i spe"i&i.e "iljeve u skladu sa pojedia.im od$ovorostima0


20/87

oblasti u preduzeu. 4bino imaju dugo trajanje" alanovi tima relativnostabilne pozicije. ,maju svog lidera" koji ima 'ormalna ovlaenja u veziupravljanja timom.

)obar lider upravlja timom preko ulaznih veliina #vetine ikarakterisike lanova tima" veliina i kompozicija tima" tip zadatka" resursi$"

koje odreuju procese koji se odvijaju u timu% koordina"ija& koopera"ija&inova"ije& uenjei time utiu na procese izvoenja i izlaze.

9'lti,'nk*ionalni timovi5oriste se da se pobolja koordinacija nezavisnih aktivnosti

izmeurazliitih specijalizovanih jedinica u okviru iste organizacije. 4n se'ormira od predstavnika svih 'unkcionalnih jedinica koje su ukljuene urealizaciju projekta" ali se mogu ukljuiti i dobavljai" kupci" razni partneri#predst.org sa strane$. 7ormiraju se prilikom realizacije slozenih investicioniprojekata" tipicni primer% novi proizvod" novi ,8" uvoenje sistema kvaliteta"planiranje i izvoenje reklamne kampanje itd.

Hlanovi tima mogu nauiti nove vetine" ali i sagledati neki problem izrazliitih perspektiva. roblemi u voenju multi'unkcionalnih timova mogubiti%

teko organizovanje sastanaka" tako da moe doi do sukoba rukovodilakih nadlenosti izmeu voe

tima i rukovodioca 'unk.jed." injenica da lanovi tima moraju biti lojalni i rukovodiocima 'unkcija"

to oteava voi tima e&kasno voenje.

Samo'pravni timovi4dgovornost i autoritet se prenosi sa menadera na lanove tima"

tako da oni sami upravljaju svojim poslovima. 4vi timovi se koriste najeeza obavljanje projekata koji seponavljaju i tim je odgovoran za proizvodnjuodreenog proizvoda ili pruanje usuge. *im je sastavljen od specijalistakoji imaju slina 'unkcionalna znanja i iskustva. Hlanovi se esto prebacujusa jednog zadatka za drugi" tako da im se omoguava da steknu novaznanja i vetine.

7unkcionisanje timova se bazira na de&nisanju i podeliz nadlenosti iodgovornosti u okviru matrine organizacije u kojoj 'unkcioniu. Batrinaorganizacija obino de&nie misiju& obim aktivnosti i budet" a timovi obinodobijaju nadlenost i odgovornost za postizanje "iljeva& standarda kvaliteta&raspodelu posla& odre%.vremenskog plana i radnih pro"edura& re'avanjeproblema& pro"ena uinka lanova idr. Pre$nosti: vee zalaganje"kvalitet" e&kasnost" zadovoljstvo idr.

5od ovih timova treba razlikovati interne li$erske 'lo)e #internivoa koordinira aktivnostima tima" ima deo upravljakih odgovornosti$ ieksterne li$erske 'lo)e#odgovornosti koje nisu dodeljene timu" ovde jelider neki konsultant" trener" pomaga$.


21/87

Smo$efni6'i timovi4ni imju najvei stepen autonomije i ovlaenja. 4ni imaju poseban

status status posebnog preduzea" koje ima pravo za donoenje potrebnihodluka za voenje poslova u manjim preduzeima.

4vlaeni su da donose odluke o kupovini sirovina i materijala& da

posluju sa kup"ima i dobavljaima& deni'u radne pro"edure i vremenskeplanove& otpu'tanje lanova idr.

imovi top mena$mentaHini ga ekipa vrhovnih menadera koji zajedniki upravljaju nekim

preduzeem. *op menadment ine generalni direktor i njegovi zamenici"odnosno odbor menadera" kojima su preneta izvesna ovlaenja. 4vajmodel se koristi kod velikih kompanija" kod kojih je zbog obima i sloenostiposla pogodnije da se deo ovlaenja prenese. Ieneralni directorpredstavlja vou ovog tima i ima veliki uticaj na lanove.

(.& a%e ' ra%voj' projektno) timarema %ausakerupostoji pet 'aza u razvoju tima%

. a%a ,ormiranja #lanovi tima se meusobno upoznaju" upoznajuciljeve i zadatke koji stoje pred njima" pravila ponaanja i'unkcionisanja tima. Hlanovi tima poinju da prihvataju jedni druge ipoinju da 'unkcioniu kao grupa. 4va 'aza traje od 2J do 6AJtrajanja tima" a zavrava se kada se utvrdi% svrha tima& pravila!ajednikog rada& uloga pojedina"a& standardi& vremenskaogranienja& ovla'-enja dono'enja odluka& raspoloivost resursa itd.$

/. Ol'jna ,a%a #tim poinje zajedno da radi i poinju neslaganja"problemi i konDikti oko razliitih pitanja radne pro"edure& raspodelauloga i !adataka& odnose me%u lanovima& raspodelu nadlenosti iodgovornosti. )a bi tim preao iz ove u narednu 'azu potrebno je dase uspostavi dobra komunikacija i ree konDikti otvorenomdiskusijom& prihvatanjem lanova$

0. a%a normiranja #uspostavlja se saradnja i koopera"ija u timu" uzpomo e&kasnijeg rada tima" veeg poverenja i povezanosti tima" atime dolazi i do poveanja produktivnosti tima. = narednu 'azu seprelazi nakon jo vee integracije ciljeva" uloga" boljeg reavanjaproblema i neslaganja$

1. a%a ,'nk*ionisanja #je 'aza zrelosti tima. Hlanovi tima u ovoj 'azisavrseno 'unkcioniu zajedno" dobra je komunikacija" visokaproduktivnost i e&kasnost tima. :oa deli odgovornost sa lanovima upogledu izvoenja zadataka" da bi odrao entuzijazam i pozitivnuradnu klimu.$

2. a%a ras,ormiranja #karakteristina za privremene timove" koji seras'ormiraju kada zavre projekat$


22/87

(.( ormiranje projektno) tima

ormiranje projektno) tima proces stvaranja grupe ljudi" koja ezajedniki e&kasno da radi na realizaciji zajednikog zadatka i dostizanjuzajednikog cilja. Cajee se 'ormiraju po proceduri.

rema *ilemon+u i !om!ain+uproces 'ormiranja projektnog tima sastojise od sledecih %a$ataka%

8akupljanje lanova projektnog tima 8tvaranje klime za razvoj projektnog tima i de&nisanje ciljeva )odela uloga +azvoj procedura )onoenje uloga 5ontrola

rema (tuckenbruck+u i -ars!all+uproces 'ormiranja projektnog timasastoji se od sledecih ,a%a% Plan %a ,ormiranje projektno) tima de&nie ta tim treba da

radi" na koji nain" kada i ko e da radi pojedine zadatke; Znai% de'.ciljeva" radnih procedura #zadataka i naina izvravanja i kontrole$" nakraju odrediti ljude koji e izvravati odreene zadatke.

Pre)ovori sa 7lanovima projektno) tima odabir specijalista naosnovu strunih znanja potrebnih timu.

Or)ani%ovanje tima- raspodela poslova lanovima tima. O$ravanje prvo) sastanka - voa tima objanjava zadatke i

zajednike ciljeve" vri se upoznavanje lanova tima

Posti%anje lojalnosti 7lanova projektno) tima - kroz to veeangazovanje na zajednikom zadatku" postie se lojalnost.

I%)ra$nja kanala kom'nika*ije misli se na komuniciranje unutartima"tj. tima sa rukovodiocem" ali i na komuniciranje voe tima sevrhovnim menadzmentom" kupacima" dobavljaima itd.

>smeravanje aktivnosti usmeravanje tima pomouodgovarajuih iskustava.

!ontin'iran ra%voja tima - proces koji mora trajati tokom celogveka trajanja tima.

-o$i* %a i%)ra$nj' timakoji predlaze )ukl% ,stai zajedniki interes i vrednosti 5oristiti sveanost i rituale 5oristiti simbole radi identi&kacije sa grupom 4hrabriti i potpomoi socijalne veze ,spriati ljudima o aktivnostima i dostignuima grupe =pravljati procesom analize sastanka =pravljati ureivanjem sastanka


23/87

oveavati sve to podstie zajedniku kooperaciju

rocedura zasnovana na prakti7nim isk'stvima%- )e&nisanje potreba za pojedinim specijalistima"- ronalaenje lanova tima"

- )ogovori sa lanovima i organizivanje tima"- )e&nisanje naina komunikacija"- Botivacija i stimulacija lanova tima"- +aspodela zadataka i poetka rada"- raenje i usmeravanje rada tima.

(.+ 'nk*ionisanje projektno) tima

re nego to se krene sa upravljanjem projektom" lanovi projektnog timatreba da prou krau obuku. Za ovo je zaduen rukovodilac projekta" on

objanjava lanovima osnovne ciljeve i zadatake projekta" ali i metode"porcedure kojima se obavljaju poslovi. Ceophodni su stalni kontakti isastanci" kao i povremena kontrola odvijanja radova na projektu. Zajednikise dogovaraju neposredne akcije" a takoe se odravaju po potrebiiznenadni sastanci.

ri ras'ormiranju tima moe doci do problema kao sto su% specijalistaiz projektnog tima nema gde da se vrati jer je neko ve rasporeen namesto koje je on napustio odlaskom u projektni tim; specijalisti usled dugogodsustvovanja vie nisu u stanju da se struno uklope u rad svoje'unkcionalne jedinice jer je ona u meuvremenu napredovala.4snovni zadaci%

- rikupljanje in'ormacija za planiranje projekta"- ,zrada planova"- +asporeivanje resursa"- laniranje trokova"- raenje realizacije projekta"- 5ontrola realizacije"- 8agledavanje stanja"- 4bavetavanje rukovodstva o moguim zastojima"- Kliminisanje zastoja"- 5oordinacija rada svih organizacija"

- ,zvetavanje o stanju radova na projektu"- ,zvetavanje o zavretku aktivnosti"- ,zvetavanje o utroenim resursima i trokovima itd.


24/87

(. 9otiva*ija 7lanova projektno) tima

onasanje pojedinca je najee ciljno orjentisano. )a bi se pojedinciusmerili ka dostizanju ciljeva projekta" moraju se ciljevi projekta uskladiti sapojedinanim ciljevima" tako da se istovremeno ostvaruju.

Gedan od zadataka rukovodioca projekta je da utie na ponaanje imotivisanje lanova projektnog tima u pravcu postizanja cilja. = zavisnostiod ovlaenja ili izvora moi rukovodilac primenjuje sledei post'pakmotivisanja eljeno) ponasanja%

Pet osnova ili i%vora moi s':. -o legitimiteta - zasnovana na poloaju koji pojedinac ima u

organizaciji #odluke$"/. -oprinude - bazira se na strahopotovanju zaposlenog u odnosuna rukovodioca #kazna$"

0. -o nagrade- pozitivan podsticaj prema eljenom ponaanju#nagrada$"

1. -ostrunosti - posebno cenjen rukovodilac zbog svoje strunosti"2. -ougledanja - identi&kacija manje monih lica sa veoma monim

pojedincem #zbog njegovih linih osobina" statusa" poloaja"dosadasnjih uspeha..$

Zavisno od osnove moi koriste setri osnovne meto$e 'ti*aja%

- utoritet #odraz moi legitimiteta$- /veravanje #odraz moi strunosti ili moi ugledanja$; utice na

pojedinca da se dobrovoljno ponaa na traeni nain- Kontrola#odraz moi nagrade ili prinude$

Lira lepeza meto$a 'ti*ajau zavisnosti od izvora moi% 'toritet- mo legitimiteta Prin'$a- mo prinude a$ni i%a%ov- mo nagrade B'$'i ra$- mo nagrade

Plata- mo nagrade >napre4enje- mo nagrade Eksperti%a- mo strucnosti Prijateljstvo- mo ugledanja

0inioci kojima su odreeni osnove moi i odgovarajuce metode uticajakojim raspolae rukovodilac projekta%

- 8tepen kontrole" - olozaj u organizaciji"

I!vormo#i

4etoduti"aja

4otivis0Poa0

Ciljeviprojekta

Ciljevipojedi"a


25/87

- =gled"- Znanje"

- 3tmos'era"- ,skustvo.

+ukovodioci projekta trebalo bi da koriste sve osnove moi" osim prinude"pri cemu su bolji rezultati pri primeni moi strucnosti i moi nagrade" negopri upotrebi moi legitimiteta.

(.F >pravljanje konHiktima

= svakom preduzeu postoje latentna neslaganja" izmeu ciljevapojedinaca i opteg cilja preduzea. =zrok ovoga su razliiti ciljevipojedinaca" razliita miljenja" ogranienost resursa" potrebne promene.Gedan od zadataka rukovodioca je reavanje konDikata izmeu zaposlenih"ali jo vanije je upravljati njima da bi koristili projektu. =koliko se dobrousmere oni mogu dovesti do e&kasnijeg razmiljanja i iznalaenja novihreenja. (edam osnovni! uzroka nastajanja kon&ikata#o +azlicita misljenja oko redosleda pojedinih zadataka i aktivnostio +azlicita misljenja oko administrativnih prioritetao +azlicita misljenja oko tehnikih postupaka i problemao 4granienja ljudskih resursao +azliita misljenja oko procene trokovao +azliita misljenja oko redosleda dogaaja #programa$o +azliita misljenja i gledista ljudi #licni konDikti$

)ruga podela sa F 'slovakoji izazivaju konHikte%- Cejasna nadlenost- 8ukob interesa

- Farijere u komunikaciji- 4slanjanje na jednu stranu- )i'erencijacija u organizaciji- =druivanje grupa- otreba za konsenzusom- ravila ponasanja- Cereeni prethodni konDikti.

= situacijama u kojima se nalaze nai menaderi konDikti najee nastajuzbog%

Ceslaganja oko poslovnih odluka +aspodele ogranienih resursa 8ukoba nadlenosti 8ukoba interesa i licnih sukoba 8labe komunikacije i nejasnih pravila

5onDikti ee nastaju u poetnim 'azama realizacije projekta. =pravljanjekonDiktima ukljuuje sledee ,a%e% identika"iju kon


26/87

nastajanja" anali!u i pro"enu kon


27/87

IP9 8International Proje*t 9ana)ement sso*iation jemeunarodno udruenje za upravljanje projektima sa sedistem u Mirihu. Miljje razvoj" osposobljavanje" sardnja i promovisanje na podruju upravljanjaprojektom kroz meunarodne kon'erencije" strune seminare" obuku"radionice" programe #program serti&kacije projektnih menadzera$.

L>P9 8>$r'%enje %a 'pravljanje projektima Sr#ije ima potpisanugovor sa ,B3 #od@@>$ , jedini je validan izdavac meunarodnihserti&kata u 8rbiji.

rogramL>P9 CEima za cilj% sirenje znanja i iskustva permanentno obrazovanje poboljsanje kvaliteta upravljanja projektima poboljsanje rezultata svog rada i projekata

Str'kt'ra %nanja %a 'pravljanje projektima 8S5P9obuhvata%- menadzment i upravljanje projektom- koncept upravljanja projektom- postupak upravljanja projektom- organizaciju i ljudske resurse- oblasti upravljanja projektom

4cene kvali&kovanosti i kompetentnosti u N=B3 MK+* se odnose naznanje" iskustvo i licno usmerenje kandidata.

" nivoa sertifka*ije Pro)rama L>P9 CEna podruju upravljanjaprojektima su%- 3 nivo% 8erti&kovani direktor projekata- F nivo% 8erti&kovani stariji projektni menadzer- M nivo% 8erti&kovani projektni menadzer- ) nivo% 8erti&kovani projektni menadzer saradnik

,nternacionalna serti&kacija ima nivoe 3 , F.

!oristi IP9 sertifkata: Za projektne menadere - dokaz o kvali&kovanosti , kompetentnosti"

Za ponuace usluga projektnog menadzmenta - prikaz strucnekvali&kovanosti svojih radnika" Za naruioca - garancija dobijanja odgovarajuih strunih usluga.

Glava +. >pravljanje ')ovaranjem


28/87

+.1 >vo$

>)ovaranje reali%a*ije podproces koji se nalazi izmeu 'aze pripremeza izvoenje i samog procesa izvoenja projekta. 4vaj podproces je deoukupnog procesa realizacije projekta" u okviru koga se" nakon priprema za

realizaciju projekta" vri izbor jedne ili vie organizacija koje ce vritiizvoenje projekta" a dogovaraju se i preciziraju uslovi u pogledu roka&"ene& kvalitetaod kojih zavisi i e&kasnost izvoenja i e&kasnonst zavretkaprojekta u celini.

5od investicioni! projekata #izgradnja" rekonstrukcija objekata$samo izvoenje je slozen i dugotrajan proces" pa je neophodno upravljanjezavretkom projekta. 5od drugih vrsta projekata #istraivako-razvojni"in'ormatiki" proizvodni" organizacioni$ proces izvoenja i ugovaranjaizvoenja esto nije sloenj proces" pa upravljanje procesom ugovaranjenije toliko znaajno za sam projekat.

+.2 Pro*es ')ovaranja reali%a*ije projekta

= procesu ugovaranja postoje dva osnovna subjekta% 1aruilac i 2zvrilacizvoenja projekta. Ceke aktivnosti mogu biti zajednike za oba ugovaraa"dok su neke speci&ne za samo jednog.8a stanovita naruiocaugovaranje obuhvata% . donoenje odluke o realizciji , obezbeenje &n. sredstava /. ugovaranje izrade projektne dokumentacije 0. priprema za ugovaranje izvoenja i odreivanje vrsteugovora 1. raspisivanje konkursa za izvoenje 2. ocena ponuda i izbor izvoaa 6. pregovori u vezi ugovora >. potpisivanje ugovora ?. praenje ugovora i ugovorenih obaveza tokom izvoenja

8a stanovita izvo'aa:. istrazivanje trita/. izrada ponude0. pregovori u vezi ugovora1. potpisivanje ugovora2. izrada projektne dokumentacije6. izbor podizvoaa>. ugovaranje sa podizvoaima?. potpisivanje ugovora sa podizvoaima@. praenje ugovora i ugovornih obaveza tokom izvoenja

,zvrilac moe na 3 na7ina i%a#rati i%vo4a7a%


29/87

javnim oglasom#naruilac priprema i daje na uvid uslove za izbor" upogledu roka" cene" kvaliteta; meunarodne licitacije ueedomaih i stranih izvoaa$.

prikupljanjem ponuda% ponudom izvoa precizira uslove podkojima bi bio u mogunosti da izvede objekat. 4vaj ponudbeno-

ugovorni dokument je odgovor izvoaa na traenje naruioca;ponuda se radi na osnovu tenderskih uslova #dokumentacije$ ili*KC)K+ - izlaganje dokumentacije u kojoj su prikazani sve aspektijednog projekta #obim i vrsta radova koje i!vo%a nudi& rokovi !ai!vo%enje radova& "ena i nain pla-anja$; zatim se procenjuju ponudei bira najpovoljnija.

neposrednom nagodbom#vezuje se za manje projekte$.

Zajedniki i suprotstavljeni interesi 2 s'#jekta%+ok Mena 5valitet

,nvestitor kratak najmanja najbolji,zvoac kratak najvea zahtevani

+.3 -rste ')ovora

)a bi se realizovao neki projekat neophodno je da investitor i izvoapotpiu ugovor o izvoenju radova na realizaciji projekta.

Postoje 3 osnovna tipa ugovora# /e$instveni ')ovor investitor ugovara izvoenje projekta sa samo

jednim izvoaem #glavni izvoa$" koji ima najvei obim radova.Zatim glavni izvoa sam bira podizvoae. 4n organizuje izvoenjesvih radova i odgovoran je za izvoenje celog projekta ; izvoackoristi svoje eksperte ili angauje konsultantske organizacije da bi sezatitio od rizika nee&kasnog izvoenja projeta.

-i6e o$vojeni0 ')ovora ugovara se izvoenje sa vie izvoaaposebno. 8vaki direktno kumunicira sa investitorom i svaki jeodgovoran za svoj deo posla" tako da je ukupna odgovornost je nainvestitoru.

!lj'7 ' r'ke potpuniji oblik jedinstvenog ugovora" kod koga jedanugovara preuzima pored izvoenja radova i izradu investiciono-tehnike dokumentacije. 4n preuzima odgovornost i rizik e&kasnogzavretka porojekta" ali i pustanje u rad" dokazivanje tehnolokihper'ormansi itd.


30/87

BO8Bil$i%ra$iK OMnpose$'jK rans,erpre$aj- izvoac dobijada izgradi objekat svojim ili delom svoga kapitala i, na osnovu togapravo da ga koristi odreeno vreme; uglavnom se koristi pri izgradnjijavnih objekata u kojima je drava investitor #metroi" putevi"luke idr$.

+." Pro*es i%vo4enja projekta= procesu izvoenja projekta uestvuje veliki broj subjekata" a najvaniji suinvestitor #naruilac$ i izvoa.

Sa stanovi6ta investitora:. ,zbor konsultanta za praenje i nadzor"/. raenje" koordinacija i nadzor nad izvoenjem"0. 7inansiranje"1. +eavanje operativnih problema"2. rijem radova i projekta u celini.

Sa stanovista izvo'aa:. riprema izvoenja"/. ,zvoenje radova na gradilitu"0. laniranje i praenje izvoenja"1. 5oordinacija rada podizvoaa"2. 7inansijska realizacija - naplata izvrenih radova i plaanje

podizvoaima"6. redaja projekta i dokazivanje per'ormansi.

5od investicionih projekata preovlauju graevinski i montani radovi.Bontani radovi se odnose na montau raznovrsne opreme" masina iinstalacija. ,nvestitor moe da angauje posebnu organizaciju koja ce davri voenje projekta" a posebnu za voenje nadzora nad izvoenjem.Cadzor nad izvoenjem projekata obuhvata praenje izvoenja radova i toje obaveza investitora" obavljaju ih projektantske agencije.

+.& >7esni*i ' ')ovaranj' i i%vo4enj' projekta

=esnici%. InvestitorK naruilac realizacije projekta" je organizacija koja ima

potrebu da realizuje odreeni projekat i obezbeuje &nansijska sredstva za

realizaciju. = skladu sa svojim ciljem investitor odreuje osnovnepretpostavke i uslove za realizaciju./. I%vo4a7" izvrilac projekta" je &rma koja se bavi poslovima izvoenja

projekata" koja investitoru nudi da" pod odreenim uslovima" izvedeprojekat #u ugovorenom roku& po ugovorenoj "eni& propisanom kvalitetuidr$. re nego to krene u proces ugovaranja i izvoenja" investitorobezbeuje da mu neka specijalizovana &rma uradi projekat. 5onsultant se


31/87

moe angaovati od male pomoi do kompletne koordinacije i voenjacelokupnog posla" u zavisnosti od iskustva investitora.

Gedinstven ugovor moe se potpisati izmeu investitora i jednog izvoaa#glavnog$" koji je onda odgovoran za celokupni projekat u skladu sa

projektnom dokumentacijom" da koordinira rad svih podizvoaa iisporuioca. )akle" izvoenje svih vrsta radova" isporuka i montae mora seodvijati prema planu" a mora se obezbediti i potreban materijal i delovi.

+.( Pove%anost '*esnika ' 'pravljanj' i%vo4enjemprojekta

ored investitora i izvoaa" obicno se u procesu izvoenja projekta javljakonsultantska organizacija koja radi na koordinaciji izvoenja i planiranju"praenju i kontroli izvoenja projekta.

osmatraju-i najpre investitora (njegove "iljeve i uloge) mogu-i su slede-imodaliteti pove!anosti uesnika u upravljanju projektom% =koliko investitor ima dobro razvijenu ekipu za upravljanje projektom"onda samostalno obavlja kontrolu i praenje projekta" pa nema potrebe daangauje konsultanta%

a$ jedan izvoac b$ vise izvoaca

, - investitorB, - roject management investitoraI, - glavni izvoac, - podizvoaci,Z - izvoaci

=koliko investitor nema dovoljno jaku" obuenu i iskusnu ekipu zaupravljanje projektom angauje konsultanta za upravljanje projektom kojizajedno sa njegovim ljudima obavlja poslove koordinacije i voenjaprojekta%


P4II

5I

PI

PI

PI

P4II

I6 I6 I6

PI

PI

PI

PI

PI

PI


32/87

B5-roject management kosultant

=koliko je investitor neiskusan i nema specijalizovane ljude" angaujespecijalizovanog konsultanta da u njegovo ime i za njegov raun upravljaizvoenjem projekta u celini%


osmatrajui izvoaa" on u slikama pod b$ ima male odgovornosti" dok jesva odgovornost na investitoru i9ili konsultantu. = slikama pod a$ ugovor jejedinstven" odgovornost je na izvoacu #mora se dobro pripremiti i sasopstvenim ili specijalizovanim kadrom obaviti voenje projekta$" pa imamo0 sluaja% ,zvoac upravlja voenjem projekta sam" ima jaku project management

ekipu%

P4II

5I

PI

PI

PI

P4II

I6 I6 I6

PI

PI

PI

PI

PI

PI

P4K P4K

I

5I

PI

PI

PI

I

I6 I6 I6

PI

PI

PI

PI

PI

PI

P4K P4K


33/87

,-investitorI,-glavni izvoacBI,-rojec management glavnog izvoaa,-podizvoai

,zvoac angauje konsultanta za project management" koji ce zajedno sanjegovom ekipom da upravlja projektom%

,zvoa nema specijalizovanih i iskusnih kadrova" pa konsultant za njegau celini obavlja posao upravljanja%

+.+ In%enjerin) i proje*t mana)ement

,nzenjering predstavlja sloeni sistem realizacije investicionih projekata" ukome se nudi i izvodi celokupan skup poslova" od potrebnih projekata pa dozavretka celog objekta. od inenjeringom se podrazumeva iorganizaciona jedinica u okviru izvoacke ili druge &rme" koja se baviprojektovanjem i izgradnjom kompletnih investicionih objekata.

I

P45I5I

PI

PI

PI

I

P45I5I

PI

PI

PI

P4K

I

5I

PI

PI

PI

P4K


34/87

5od izvoakih organizacija" inenjering mora obuhvatti sledee grupeposlova #slika$" 'unkcije%

:ea organizacija moe imati inenjering samo u okviru svoje organizacije"ovde inenjering ne bi imao sloenu org.strukturum ve samo nekeorganizacione jedinice" a drugi polovi bi se obavljali u okviru 'unkcionalnihjedinica u &rmi%

+azvijaju se inenjering &rme koje u svojoj ponudi poslova polaze ne odprojektovanja investicionih objekata" ve znatno ranije" od novihproizvodnih i drugih razvojnih programa koji su interesantni za pojedineinvestitore" i koji omoguavaju da se izgrade pojedini poligoni ili celokupne'abrike koji bi bili nosioci realizacije ovih programa. = ovom smislu podinzenjeringom podrazumeva se nuenje i realizovanje kompletne usluge" odideje za uvoenjem novog razvojnog programa" pa do zavretka ikompletiranja 'abrike. (od ideje& studije& projekta& pa do i!vo%enja&upravljanja i!vo%enjem i !avr'etkom projekta.)

4vde je dat primer 'abrike nametaja" koja pored klasine prodaje nudisistemom inenjernga i opremanje razliitih objekata #kole" bolnice" hoteliitd$.

,CZKCGK+,CI

,straziv. trzistaiprodaja

,zradastudijaiprojekata

rojektovanje

riprema

,zvoe-nje

=prav.

projekt0

Zajedn.sluzbe

,CZKCGK+,CI

,straziv.trzista iprodaja

rojektova-nje

riprema =pravljanjeprojektima

,CZKCGK+,CI

Barketing

5onsalting

+ealizacija

ravnipo-slovi , &n.


35/87

rimer proizvoaa montanih kuca" koji sistemom inenjeringa nudekompletnu uslugu od idejnih skica i projekata" preko proizvodnje delova"do montae kuce i predaje na korienje.

5ompletan i kompleksan inenjering je znatno iri pristup koji mora imati usebi ugraen proje*t mana)ementpristup i ekipu specijalista koji rade naupravljanju i realizaciji projekta. )akle" kod nas" inenjering je sloenpristup kojim &rme nude investitorima kompletnu uslugu projektovanje izvoenja razliitih sloenih proizvoda i poduhvata. *ako da ovaj pristup

mora biti ugraen u upravljanje projektom da bi omoguio da se projekatae&kasno dovede do zavretka.

Glava . >pravljanje kvalitetom projekta

.1 >vo$ne napomene

=.5.. je deo procesa upravljanja projektom" kojim se obezbeuje da serealizacija projekta izvrava bez odstupanja od propisanih standardakvaliteta. *o podrazumeva da se tokom realizacije projekta" u svakom delu

ovog procesa preduzimaju odgovarajue mere obezbeenja kvalitetaprojekta.

4vo podrazumeva%- laniranje potrebnog kvaliteta projekta"- laniranje kontrole kvaliteta"- 4rganizovanje radi e&kasnije izvoenja projekta"- raenje kontrole kvaliteta na projektu"- Zavrnu kontrolu kvaliteta izvedenog projekta.

.2 'nkije 'pravljanja kvalitetom projekta

Bodel upravljanja projektom sadrzi 3 osnovne unkcije# obim, vreme,troskovi, kvalitet.3 osnovne komponente unkcije /KPsledece%

,CZKCGK+,CI

Barketing rojektovanje"konstruisanje irazvoj

ripremaproizvodnje imontae

roizvodnja

4bezbeenjekvaliteta

Zajedn.poslovi

laniranje irealizaci

ja


36/87

Glo#alna flo%ofja kvaliteta - koncept organizovanja svih ucesnika daciljevi" zadaci i standardi izvoenja projekta odgovaraju oekivanjima" kakonaruioca" tako i ekpe koja radi na projektu. trukturiranje komponenti%o Deni"ijao Kon"ep"ijao Nadlenosti

o !vr'enjeo skla%enost * !ahtevi& tri'te

O#e%#e$jenje 8osi)'ranje kvaliteta - upravljacka komponenta kojaobuhvata procese usklaivanja organizacije" koncepcije" ciljeva i resursa naprojektu" sa predvienim standardima izvoenja i rezultatima koji se postizuu izvoenju projekta. 4siguranje kvaliteta projekta postie se de&nisanjemirokih programa #sadre ciljeve" strategije" per'ormanse i standarde$"organizovanjem i kooridiniranim izvoenjem kontrola u cilju postizanjaplaniranih standarda. trukturiranje komponenti%o =unk"ija integra"ije kvalitetao >ahtevi kvalitetao ruanje kvalitetnih uslugaklijentima

o =ormativna o"ena kvalitetao ?dministra"ija upravljanja

kvalitetom

!ontrola kvaliteta - tehnika komponenta koja obuhvata ispitivanje"analiziranje i izvetavanje o realizaciji projekta i usklaivanje sa planiranimstandardima i zahtevima. )akle" odnosi se na utvrivanje zahteva istandarda" analiziranje i izvetavanje" kao i preduzimanje korektivnih akcija.trukturiranje komponenti%o *ehnike speci&kacije kvalitetao *ehnika administracija

kvaliteta

o regled napredovanja kvalitetao *ehnika podrka kvalitetao Betode ocenjivanja kvaliteta


37/87

.3 Pro*es 'pravljanja kvalitetom projekta

=5 obuhvataplaniranje& i!vo%enje& pra"enje i!vo%enja& kontrolu i merenjeodstupanja kvaliteta#kod tipicnog investicionog projekta$%

. rojektovanja"

/. Baterijala i opreme"0. ,zvoenja #izgradnja i montaa$"1. ,spitivanja i prijem.

4vde se moe ubaciti i 'aza /#>#DN@0" pre montae" koja jekarakteristina za proizvodna i energetska postrojenja. 4vde se izraujeplan kontrole kvaliteta i izvodi sam plan #obuhvata sa svaki deo proizvodaili proizvod$.

laniranje kontrole kvaliteta je process u kome se postupno obavljajukontrole kvaliteta na pojedinim delovima ili 'azama projekta i time naprojektu u celini. 4vo je mogue pomou Plana kontroleprojekta - na

osnovu de&nisanih zahteva i standarda kvaliteta koji su de&nisani uugovoru i u projektnoj i konstruktnoj dokumentaciji.)akle" upravljanje kvalitetom se obavlja u svim 'azama projekta%o = domenu projektovanja utrivanje projektnih zahteva" propisa i

standarda koji moraju da se primenjuju zbog traenog kvalitetaprojekta; 5ada projekat radi vie organizacija potrebno je da se de&niupojedinani zadaci i odgovornosti" kao i povezanosti. ,zrada projektamoze se kontrolisati po pojedinim 'azama" a zavreni projekat podleeinternoj kontroli" a u odreenim sluajevima vri se spoljna tehnikakontrola i revizija #kada su u pitanju vei i sloeniji projekti$. *ada seizvetaji daju pismeno i dostupni su projektantu" a takoe i investitoru;

5ontrola kvaliteta projektovanja obuhvata i eventualne izmene" kojetakoe podlezu istom postupku kontrole.

o -aterijal, delovi i oprema + koji se ugruju u projekat moraju sekontrolisati #identi&kacija svih potrebnih materijala" delova i opreme"obezbeivanje ispravnosti" odnosno da budu u skladu sa propisima istandardima$.

o = 'azi izvo'enja#izgradnja i montaa$ - svi materijali" delovi i opremakoji se isporuuju ili ugrauju moraju biti opremljeni potrebnomdokumentacijom o izvrenoj kontroli i usklaenosti sa propisima isandardima. Cakon toga sledi izvoenje pod nadzorom glavnog

izvoaa " koji organizuje i nadgleda posao #odgovoran da obezbeditraen kvalitet$.o ,zgraeni objekat podleezavrnoj kontroli, ispitivanju i prijemuod

strane investitora.

." Sistem o#e%#e$jenja kvaliteta projekta

= poslovnim procesima se stalno javljaju nove greke i problemi koje jeteko ispraviti" a pri tom izaziva ogromne trokove i poskupljuje proizvod.(istem obezbe'enja kvalitet je usmeren na smanjenje mogunostinastajanja ovih greaka i problema i na stvaranje uslova u preduzeu da bi

se postigao planirani i traeni kvalitet proizvoda. 4vo je mogue postiisamo ukoliko se svaka organizaciona jeinica i preduzee u celini racionalno


38/87

organizuju da bi postigli traene rezultate u celokupnom poslovnomprocesu zadatak 8.4.5.

4vaj sistem je savremeni metod koji zahteva da se svaki pojedinac"odnosno skup poslova koje svaki pojedinac obavlja" zatim svaka

organizaciona jedinica i preduzece u celini racionalno organizuju i rade napropisan nain da bi zajedniki e&kasno delovali i postigli planirane"odnosno traene rezultate u kvalitetu prizvodnje i celokupnom poslovnomprocesu" ovaj sistem se esto naziva O=NO >P-=/N/E!-=IEO9. Ca ovaj nain se spreavaju lanane greke.

Kvalitetse de&nise kao skup svojstava i karakteristika nekog proizvoda iliusluga koji imaju uticaja na sposobnost istog da zadovolji odreenepotrebe. *eko se de&nie" ali se moe odnositi na karakteristike kojezavise od vaeih propisa i standarda" ali i od dogovora izmeu investitorai izvoaa #projekat" ponuda" dokumentacija$.

)akle" 8.4.5. tei da otkloni sve probleme i nedostatke u proizvodnji iposlovanju u celini" kako bi se obezbedilo da se na izlazu sigurno dobijetrazeni kvalitet. 4vo su prevencioni sistemi" odnosno sa poveanjem brojapregleda" prerade" rastu trokovi vezani za dobijanje potrebnog kvaliteta"ali sistem tei da unapred izbegne mogue greke i probleme.4snovna ideja ./.K.:8vaki pojedinac mora da radi na propisan nain uokviru organizacionog sistema da bi se obezbedio potreban nivo kvalitetaobavljanja aktivnosti" a time i posla u celini. /ealan doka! kvalitetamorada se vidi" ne samo na gotovom proizvodu" ve i kod svih aktivnosti koje su

neophodne da se dobije gotov proizvod. 3ko je gotov proizvod nekiprojekat - sa 'azamaprojektovanje& nabavka& proi!vodnja& i!rada& montaai i!gradnja" detaljnom kontrolom ovih 'aza 5procedura, dokumentacija,sertifkacija i kontrole saobraznosti6se obezbeuje potreban kvalitet.

Procedure + predstavljaju dokumente u kojima su detaljno opisanisvrha i predmet aktivnosti" a takoe i nain na koji ce one bitivaljano obavljane.

$okumentacija - predstavlja evidenciju rezultata obavljenihispitivanja.

(ertifkacija ili atestiranje + predstavlja dokument u kome senavodi da je odreeni proizvod ili usluga uraen u skladu sazahtevima.

Kontrolom saobraznosti + se vri provera objektivnog dokazakvaliteta. 4vom kontrolom treba utvrditi da li neka procedura ilisistem" koji su neophodni za obezbeivanje kvaliteta" dajuzadovoljavajuce rezultate" pa zatim dovodi do korektivnog postupka.

8istem za obezbeenje kvaliteta zahteva da se najpre de&nieodgovarajua organizacija za obezbe'ivanje kvaliteta. ona radi nauvoenju 845" odnosno de&nie program i obavlja realizaciju programa zaobezbeenje kvaliteta #sve na osnovu pisanih procedura$.

Povezanost obezbedjenja kvaliteta u organizaciji projekta+


39/87

Or)ani%a*ija o$eljenja %a o#e%#e$jenje kvaliteta projekta%

$okumenti vezani za sistem obezbe'enja kvaliteta#

Prirunik za kvalitetje dokument koji odreuje optu politiku"procedure i postupke kvaliteta neke organizacije. Cagovetava kakave preduzee pristup imati u vezi uvoenja sistema obezbeenjakvaliteta. 4n sadri%

,zjavu o politici Cadleznosti , odgovornosti 4rganizaciju 4snovne procedure 8pisak procedura

Program kvaliteta preduzea de&nie skup aktivnosti"sredstava i dogaaja koji omoguava realizaciju sistema kvalitetanekog preduzea. 4buhvata okvirne i detaljne procedure i u njemuse vri dalja razrada poslova u vezi uvoenja sistema obezbeenja

kvaliteta. 4n sadri% prirunik za kvalitet i sve potrebne detaljneprocedure.

Uprava I!ejeri$ Iprojektovaje

7a%avka Kotrola a$radilistu

4ota!a Ipustaje u rad

4ead!erprojekta

3%e!%edjejekvaliteta

Kotrolakvaliteta

4ead!erprojekta

4ead!ero%e!%edjeja

kvaliteta

Seakretarijat

Uutras0kotrola

3%uka !a o%e!%0kvaliteta

3deljeje !ao%e!%0 kval proj08ksteri mead!0 sist0

!a pro"eu9kotolu


40/87

Plan kvaliteta proizilazi iz programa kvaliteta i on je detaljnijidokumenat od programa. 4dnosi se na konkretan projekat" poduhvatili ugovor. = njemu se de&niu konkretni postup"i& sredstva iaktivnostikoje treba primeniti u okviru nekog projekta.

)akle" 845 treba da postane poslovna &lozo&ja" jer e samo na taj naindoneti eljene rezultate" poboljati produktivnost rada i celokupnue&kasnost poslovanja preduzea. 3 ovo je mogue povezivanjem sva trinavedena dokumenta" ija je detaljna veza prikazana na sledeoj emi%

Program i plan kvaliteta

7ilozo&ja sistema obezbeenja kvaliteta moe se ematski prikazati uobliku KA#B/?N?koji titi preduzee i njegove 'unkcije od problema igreaka. Ca kiobranu se nalaze standardi, a ispod njega unkcije zakoje su potrebne detaljne procedure za obavljanje njihovih aktivnosti#kontrola konstruk"ije& kontrola nabavke& kontrola prodav"a& kontrola na

li"u mesta& kontrola monta!e& kontrola pustanja u rad$.Kiobran7za obezbe'enje kvaliteta

Priru"ik!a kvalitetkompaije

6atevi kompaije

Kotroli !atevi

:etaljepro"edurekompaije

Pro$ram kvaliteta kompaije

Priru"ik!a kvalitetprojekta

:etaljepro"edureprojektaU$ovori predmet

;"ilj< rada

Pla !a o%e!%adjeje kvaliteta projekta

Pla kotrole I ispitivaja

Pro$ram

Pla


41/87

Problemi

Stan$ar$i kvaliteta

Cajgrublje reeno sa stanovista osnovnih 'aza realizcije projekta" sistemobezbeenja kvaliteta obuhvata obe!be%enje kvaliteta kod projektovanja&nabavke& proi!vodnje i i!gradnje.

Glava F. >pravljanje ri%ikom projektaF.1 >vo$

+izik ukljuuje neizvesnost i verovatnou da e se dogoditi netonepredvieno i nepoeljno. Za neki investicioni projekat neeljenaposledica ulaganja mogu biti slabi rezultati projekta i gubitak uloenihsredstava. +izik se moe de&nisati kao verovatnoa da e neki projekatpretrpeti neuspeh i posledice koje proistiu iz neuspeha. Boemorazlikovati sledee tipove%

-

2zvesnost situacija kod koje moemo tano da odredimo sveveliine i sva mogua reenja.- Rizik situacija u budunosti kod koje postoji vie altenativnih

reenja sa poznatom verovatnoom pojavljivanja.- 1eizvesnost situacija u budunosti kod koje postoji vie

alternativnih reenja i ne zna se koje e se ostvariti.

o Kaumanupostoje 4 osnovna stepena nei!vesnosti%a. Nestr'kt'isana nei%vesnost stanja sistema su nepoznata u

bilo kom vremenu;b. Str'kt'isana nei%vesnost stanja sistem su poznata ali ne

znamo kakvo e biti stanje u bilo kom vremenu;c. i%ik stanja sistema su poznata" kao i zakoni verovatnoe

pojavljivanja u bilo kom vremenu;d. I%vesnost stanja sistema su poznata i moemo opisati stanje u

kome e se sistem nai u bilo kom vremenu.

F.2 Prist'p 'pravljanj' ri%ikom projekta

=pravljanje projektom podrazumeva i upravljanje rizikom projekta.>pravljanje ri%ikomobuhvat skup upravljakih metoda i tehnika kojima

se smanjuje mogunost ostvarenja neeljenih i tetnih dogaaja iposledica i time poveanje mogunosti ostvarenja planiranih rezultata. *o

Kot0kostruk"ije

Kot0a%avke

Kot0prodav"a

Kot0$radilita

Kot0motae

K0putajau rad


42/87

je proces identika"ije& anali!e uti"aja i planiranja reagovanjana odreene'aktore rizika koji nastaju u toku celog projekta.+izik u projektu karakterie tri kljuna aktora rizika%

a$ ri%i7ni $o)a4aj pojava" aktivnost ili dogaaj koji moe donetitetan uticaj na projekat i nepovoljne dogaaje;

b$ verovatnoa ri%ika verovatnoa pojavljivanja rizinog dogaaja;c$ veli7ina 'lo)a veliina gubitka koji moe da nestane akao se

ostvari dogaaj i on donese tetni uticaj na projekat.

=pravljanje rizikom je proces koji obuhvata%

1. 2dentifkaciju rizini! doga'aja vri se utvr%ivanje&klasikovanja i rangiranje svih rizinih dogaaja koji mogu imatiodreeni uticaj na projekat #mogu uticati samo neki od njihpovezani sa ostvarenjem projektnih rezultata$.

2. naliza uticaja rizika proces ispitivanja prirode pojedinihrizinih dogaaja u projektu" njihovog mogueg uticaja na ishodprojekta i meuzavisnost rizinih dogaaja. 3naliza ukljuuje%kvantika"iju veliine uti"aja ri!inih doga%aja& verovatno-upojavljivanja ri!inog doga%aja i osetljiost na promene parametaraprojekta.

3. Planiranje reakcija na rizine doga'aje proces 'ormulisanjastrategije upravljanja rizikom u projektu" ukljuujui i raspodeluodgovornosti na 'unkcionalne oblasti projekta. laniranje

obuhvata%- manjivanje (i!begavanje) ri!ika uticajem na kljune

parametre projekta" moe biti promena obima projekta"budeta" plana i druge izmene.

- reba"ivanje ri!ika - prenoenje dela ili celog rizika na druguosobu" obino putem osiguranja ili odreenim ugovorom.

- Kontigen"ijsko planiranje planiranje u uslovima neizvesnosti iono prodrazumeva izradu odgovarajuih planova za postupanjeu sluaju neizvesnosti" tj pojave rizinog dogaaja.

F.3 !on*ept 'pravljanja ri%ikom projekta=pravljanje rizikom je sloen upravljaki koncept koji se sastoji odpodprocesa% 2dentifkacija rizika

roces utvr%ivanja& klasika"ije i rangiranjarizinih dogaaja satetnim uticajem na projekat. )ve osnovne vrste rizika%

$ Poslovni rizik nasaje u obavljanju poslovnihaktivnosti i ukljuuje mogunost ostvarenja pozitivnog ilinegativnog rezultata" znai )9I.

/$ 0ist rizik ukljuuje samo mogunost tetnog

uticaja i ostvarenje gubitka. Boe se podeliti na 4 vrste%


43/87

- $irektan )'#itak imovine #unitenjeimovine u oluji" poaru ili zemljotresu$"

- in$irektan )'#itak imovine#trokovi zbogzamene delova" kvarova" oteenja$"

- )'#itak o$)ovornosti#mogunost da neko

trai odtetu do druge ugovorne strane$"- li7ni )'#i*i#povrede zaposlenih$.

naliza i procena rizika )etaljna analiza uticaja pojedinih rizinih dogaaja na rezultate

projekta #rizini dogaaji utreni u 'azi identi&kacije$. 5oraci%I ralanjavanje projekta na manje delove ili upravljake nivoe"da bi se dobila jasna slika o svakoj aktivnosi i uoili svi rizici.

II procena rizika" tj odreivanje veliine mogueg uticajaidenti&kovanih rizika. 4bavlja se uz pomo kvantitativnih metoda"vri se odreivanje verovatnoe pojavljivanja odreenog rizinogdogaaja" a zatim i veliina mogueg uticaja rizinog dogaja narezultate projekta.

Planiranje reakcija na rizikotrebno je unapred pripremiti odbrambene ak"ije" odnosnoodreene aktivnosti kojima bi se smanjila verovatnoaostvarenja rizinih dogaaja i mogunosti nastajanja tetnih i

neeljenih rezultata planiranje reak"ije. 4vo je proces'ormulisanja strategija za upravljanje rizikom%3. I)norisanje ri%ika ne preduzima se nikakva akcija"

raunajui da se dogaaj nee ostvariti ili da je malaverovatnoa;

F. Po$no6enje ri%ika - prihvatanje mogunosti nastajanjarizinog dogaaja i posledice koje on nosi.

M. Smanjenje ri%ika sprovoenje izmena u projektu radismanjenja ostvarenje rizinog dogaaja i njegovoguticaja na projekat #vremenski plan" angaovanjeodreenih vrsta resursa" budet" nabavke" kvalitetdelova itd.$

). Pre#a*ivanje ri%ika - deo rizika se prebacuje na drugustranku" izmenom ugovora se oslobaamo nekihobaveza koje nose rizik.

K. Po$ela ri%ika izmeu partnera kroz odgovarajuiugovor. Cain i procenat podele se dogovara u okviruodreenog projekta i preciziraju odgovarajuimugovornim obavezama.

OOO Kontigentsko planiranja- strategija za postupanje u uslovima

neizvesnosti i rizika" koje uvaava speci&nost svake pojedinanesituacije. redvia izradu posebnih upravljakih planova za


44/87

postupanje u sluaju pojave rizinih dogaaja #planiranje budeta"izrada alternativnih planova aktivnosti i reakcija$.

Kontrola primene reakcija na rizik =tvruje se da li su planirani odgovori na rizik adekvatni i da li

treba uvoditi nove odgovore. a se uz pomo praenja i kontrolereakcija na rizik mogu uvoditi novi odgovori na rizik u skladu sarealnim odvijanjem projekta.

=spostavljanje neprekidnog procesa kontrole rizikapodrazumeva da treba napraviti kontinuirani sistem identi&kacije rizika"procene rizika i razvijanje srategi ja za reagovanje potrebno je stalnoprilagoavanje planiranih strategija novonastalim uslovima kako bi sesmanjio rizik.

F." 9eto$ pro*ene ri%ika

Pro*ena ri%ika postupak kojim se vri merenje veliine ri!ika koji moeizazvati odreeni gubitak ili neuspeh" a takoe i uti"aj pojave ri!ika naposmatrani projekat.

,spitivanje projekta u cilju odreivanja vrste i stepena rizika pomouodreenog upitnika"

5olika je verovatnoa da e projekat pretirpeti neuspeh u pogleduostvarenja ciljeva #tehnikih" vremenskih i trokovnih$

ostoje 8 kriterijuma za procenu rizika%. Deksibilnost projekta"/. veliina projekta"0. tehnologija.

4vi kriterijumi zavise od odreenog broja $aktora" koji onemoguavaju dase ocena rizika ne osnovu ovih kriterijuma izvri. 7aktori% stil upravljanja,delatnost frme, kadrovi, vreme razliite vrste portolija, tip

projekta.

Glava 1;. >pravljanje kom'nika*ijama 'projekt'

1;.1 >vo$

5omuniciranje omoguava obavljanje upravljakih aktivnosti" stvaramogunost da se uspostave vePe i odnosi izmeu ljudi" tj menadera ipodreenih. Boe se rei da su komunikacije baza upravljakih procesa usvakoj organizaciji i projektu"a svaki timski rad zasniva se na

komuniciranju unutar tima i sa okolinom.


45/87

1;.2 Pro*es kom'ni*iranja

roces komuniciranja je sloen proces koji sadri veliki broj podprocesa"'aza i pojedinanih aktivnosti. 0etiri osnovna elementa#

. !om'nikator pokrece proces komuniciranja i saoptava

poruke. #sluaoce ubeuje u sadraj i znaaj poruke$/. Por'ka - element procesa komuniciranja" sastoji se od misli"

osecaja" ideja. Bora biti razumljiva i poiljaocu i primaocuporuke.

0. 9e$ij sredstvo kojim se prenosi poruka; nain prenoenjaporuke" pa ima uticaja i na poruku.

1. Primala* uestvuje u procesu tako to prima poruku; a on seostvaruje tak kada primalac primi i rastumai poruku.

+azlikujemo dva modela%prost #veza jedan na jedan$" sloen #ukljuuje

interpretatorske poruke$.

roces komuniciranja sastoji se iz podprocesa ili 'aza%. Slanje por'ke osnovna 'aza procesa komuniciranja" kojom

otpoinje proces; naini obavljanja mogu biti+ usmeno& pismeno&vi!uelno& taktilno(dodir)& ole$aktorski (miris)& involuntarno&ekstrasen!orski.

/. iltriranje por'ke poiavanje poruke; primalac poruke shvata

poruku na nain koji mu odgovara.0. Primanje por'ke zavisi od naina i kvaliteta slanja poruke" ali i od

primanja; kod verbalnog slanja bitno je jasno i kratko prezentovanje"kod pisanog bitna je jasno i lako razumljiva poruka.

1. 'ma7enje i ra%'mevanje por'ke razmatra se dobijena porukai pokuava da se shvati sadraj i prenete in'ormacije; dosta zavisi odprimaoca poruke #emocionalnog stanja$.

1;.3 >pravljanje kom'nika*ijam ' projekt'

>pravljanje kom'nika*ijama u koncepru =" je jedan od osnovnihprocesa u kome se vri slanje" prenos" &ltriranje" prijem" obrada iinterpretacija razliitih poruka i in'ormacija za potrebe realizacije iupravljanja realizacijom projekta. 4snovni elementi#

9. uesnici,:. proces,8. vetine,3. okruenje,;. primena.

/esnici - to su 1 grupe ljudi izmeu kojih se obavlja komuniciranje uupravljanju projetom" a to su%

o 'kovo$ila* tima - glavni komunikator" od njega polaze injemu se vraaju in'ormacije" on komunicira sa preostale 0

Poiljala" Primala"


46/87

grupe" ali i sa drugim uesnicima u realizacijiprojekta#izvoai" proizvoai...$" mora e&kasno da upravljakomunikacijama.

o Projektni tim - radi zajedno sa rukovodiocem projekta" onprima i alje vei broj poruka i in'ormacija #izmeu rukovodioca

pojekta i lanova tima$.o !lijent 8investitor - primalac" a delimino i poiljalac

poruka; on je povezan sa rukovodiocem projekta; esto jeteak za komunikaciju" ali i postavlja speci&ne zahteve.

o -r0ovni mena$ment- ima veliki uticaj i ulogu u realizacijiprojekta; menaderi razmatraju i odluuju o osnovnimciljevima projekta i planovima realizacije projekta" koje morajusaoptiti rukovodiocu i projektnom timu; prati napredovanjeradova" kao i kvalitet izvrenih poslova.

4vi uesnici u procesu komuniciranja u projektu" obavljaju to na jedan odsledeih naina%a$


47/87

Distri#'*ija in,orma*ija - potrebne in'ormacije se stavljaju naraspolaganje odreenim uesnicima i to u traenom vremenskomrasporedu;

I%ve6tavanje o i%vo4enj' projekta - priprema izvetaja onapredovanju radova" da bi se obavestili uesnici kako tee

realizacija; $ministrativno %aklj'7ivanje 8%atvaranje - prikupljanje"

sreivanje i arhiviranje in'ormacija i razliite dokumentacije oprojektu; prikupljanje dokumentacije da bi se izvrilo 'ormalnoprihvatanje zavretka projekta i projektnih rezultata od straneklijenta.

Glava 11. >pravljanje promenama ' projekt'

11.1 >vo$

)anas se poslovanje odvija u uslovima neprekidnih promena" odnosno uturbulentnoj okolini. +ezultati nauno-tehnoloskih procesa u in'ormatici"energetici" materijalima" novim tehnologijama" komunikaciji i drugimoblastima donose promene koje direktno utiu na svako preduzee. *akoda su neprekidan razvoj i stalne promene naterale skoro sva preduzea davremenom menjaju svoju prvobitnu misiju i da trae svoje anse na novimpodruijima poslovanja.

)akle" nauno-tehnoloki progrs" trite" konkurencija" meunarodni

odnosi i sl. stvaraju stalne promene" tako da se preduzea morajuprilagoavati kroz menjanje%poslovne i ra!vojne strategije& organi!a"ionestrukture& osoblja& ve'tina i !nanja" kako bi opstala.

11.2 !on*ept 'pravljanja promenama

=pravljanje promenama je novi koncept koji prihvata injenicu da u danasbrze promene neminovne i da preduzee ne moe da posluje e&kasno i dase razvija ukoliko ne ide u korak sa promenama. nova"ije i promene sukljuni 'aktori uspenog upravljanja promenama.

4vaj koncept podrazumeva da se uoavaju i uvode promene uorgani!a"ionoj strukturi predu!e-a& proi!vodnoj i tri'noj strategiji&strategiji ra!voja& nainu upravljanja& kori'-enju kadrovskih i drugihresursa& obuavanju ljudi idr" kako bi se preduzee na najbelji nainprilagodilo promenama i usmerilo ih da pozitivno utiu na poslovanje.

11.3 -rste promena

romene se odvijaju u okolini i u samom preduzeu" a sve te promene sumeupovezane i meusobom uslovljene. romene u predu!e-u izazivaju


48/87

poremeaje i nesklad izmeu preduzea i okoline" pa predu!e-e moravr'iti promeneda bi povratilo ravnoteu i bilo u skladu sa okolinom.Promene ' okolini#opte$%

- olitike"- *ehnoloke"

- Kkonomske"- ravne"- 7inansijske"- Kkoloke"- :ojne idr.

Promene ' pre$'%e' su vezane za:- proizvode i proizvodni program"- korienu tehniku i tehnologiju"- proizvodni proces"- organizaciju preduzea"- metode upravljanja"- korienje ljudske i materijalne resurse idr.

remaEN> i -OI?>postoje dve kategorije izvora promena%o /nutranji izvori vezani su za potrebu i odluku da preduzee krene

u razvoj; razvoj i uvoenje novih proizvoda" proirenje proizvodnje iulaganje u nove kapacitete" osvajanje novih trita itd.

o (poljanji izvori preduzee ne moe da kontrolie" razlikujemo%ekonomske #promene ve!ane !a konkuren"iju& tehnolo'ke promene$"$r'6tvene #organi!ovane grupe deluju na pona'anje proi!vo%aa

ve!ano !a reklamu& prodaju proi!voda& !a'titu ovekove okoline$"politi7ke #promene skalne& monetarne politike& !akona& propisa& meraspoljne politike$.

9ilisavljevi razlikuje% strate'ke #intenzivnije od ,$ i inkrementalnepromene" anti"ipativne #promene na osnovu stratekog predvianja"oekuju se$ i reaktivne #reakcija preduzea na zbivanja i dogaaje u kolini;intenzivnije od 3$.

Hetiri tipa promene%a. Po$e6avanja promene inkrementalnog i anticipativnog karaktera

koja se obavljaju na osnovu predvianja budueg toka dogaaja.#. $aptiranje promene inkrementalnog i reaktivnog karaktera" koje

se obavljaju kao reagovanje na dogaaje u okolini.*. eorijenta*ija promene stratekog karaktera koje se obavljaju na

osnovu anticipiranja budueg toka dogaaja.$. Ponovno kreiranje promene stratekog karaktera koje su

izazvane odreenim dogaajima koji mogu ugroziti opstanakpreduzea; promene donose radikalno naputanje dosadanjeorijentacije preduzea.

.1 =pravljanje promenama u projektu

;pose%e


49/87

rojekat je sloen poslovni poduhvat koji traje dui vremenski period" takoda su mogue razne promene. +azlikujemo tri osnovne grupe%

1. romene u projektnoj $ok'menta*iji#u projektu$2. romene u na#av*i #materijal i oprema$3. romene u i%)ra$nji i montai

4va podela se moe razgraditi na jo grupa moguih promena #...$" a uokviru njih se mogu identi&kovati pojedinane promene koje nastaju ianalizirati njihov uticaj" ali ovo sve zavisi od pristupa upravljanjupromenama u pojektu.

Pro*es 'pravljanja promenama moe se podeliti na tri osnovnapodpro"esa+

laniranje promena" =voenje promena"

raenje i kontrola uvoenja promena.3 mogua je i ira podela ...

Planiranje promena - u ovoj 'azi potrebno je izvriti% redvianje promena koje mogu nastati u projektu ili okolini" ,denti&kovanje ve nastalih promena u projektu i okolini" ,zvriti planiranje promena koje treba izvriti u projektu" na osnovu

uticaja okoline i potreba uesnika projekta.

>vo4enje promena ovde se de&niu potrebne promene u projektu

koje treba izvriti; ovo je kompleksna proces koji zavisi od realnostipredvi%enih promena& raspoloenja !aposlenih& sposobnosti rukovodio"aprojekta i drugih koji uvode promene.rirodno postoji odbojnost ljudi prema promenama" tako da se mora'ormulisati postupak ili strategija uvoenja promena. Procedurauvo'enja promenatreba da obuhvati nekoliko osnovnih 'aza%o Gasno de&nisanje promena koje se uvode"o Qociranje mesta gde se promene uvode"o laniranje rezultata koji se od promena oekuju"o 4bjanjavanje promena i posledica promena zaposlenima"

o *ermin plan uvoenja promena.)akle" primena iskljuivo zavisi od rukovodioca projekta i njegovogpristupa uvoenju promena ili tima koji radi na uvoenju.

Praenje i kontrola bitno je da se permanentno prati i kontrolieproces uvoenja promena i da se na odgovarajui nain uklone i eliminiuprepreke i otpori koji mogu nastati.

10 plairaje i utr=0 promea20 pra#eje i odvijaje ve# astali

promea u projektu/ okolii/

(0 uvo=eje promea)0 kotrola uvo=eja i odvijaja

romea


50/87

Glava 12. Planiranje reali%a*ije projekta

laniranje je primarna 'aza svakog procesa upravljanja koja obuhvataderinisanje ciljeva i odreivanje naina i mera za ostvarivanje ovih ciljeva.Planiranje reali%a*ije projektamoe biti%o Glo#alno planiranje gruba razrada realizacije projekta" koja slui

viem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom;o Detaljno planiranje precizno de&nisanje svih elemenata realizacije

projekta" omoguava rukovodiocu projekta i projektnom timu daoperativno prate i kontroliu realizaciju svih delova i projekta u celini.

= procesu planiranja vri se izrada veeg broja planova razlikuju se postepenu razrade i shodno tome upravljakom nivou na kome se koriste. 3mogu se razlikovati i po elementima projekta% vreme& resursi i tro'kovi" pase prema ovom pristupu moe vriti%

- planiranje vremena - de&nisanje redosleda aktivnosti u projektu"procena vremena izvrenja aktivnosti i proraun vremena zavretka celogprojekta. 4vde se radi prvo globalni plan projekta" mreni plan"gantogram kljunih dogaaja" operativni i detaljni mreni planovi.- planiranje res'rsa planiranje materijala potrebnog za realizacijuprojeta" opreme" radne snaga itd. )akle" vri se de'.potrebnih koliina ivrsta materijal" planiranje potrebnih radnika razliitih pro&la" optimizacijarasporeda radnika itd.- planiranje tro6kova procena trokova pojedinih aktivnosti"de'.tr.pojedinih delova projekata i de&.tr.projekta u celini.

8vi ovi planovi se obrauju preko raunara. Ca taj nain se u raunarskimizvetajima daju svi podaci koji su potrebni za upravljanje vremenomrealizacije projekta" potrebnim resursima i trokovima realizacije projekta.Betode planiranja mogu biti% gantogrami i metode mrenog planiranja" ali ineke pomone metode kao to su metoda organi!a"iono*tehnolo'kogstrukturiranja projekta imetod kljunih doga%aja.

Post'pak planiranja reali%a*ije projektapoinje%- planiranjem vremena" odnosno izradom vremenskih planova

odvijanja radova; najpre treba defnisati ciljeve projekta i

bazirati se na njima #zavriti u najkraem vremenu i sa najmanjimtrokovima$.- zatim sledi strukturiranje projekta na nekoliko podprojekata"

koji predstavljaju celine; zatim se podprojekti samostalno realizujui upravlja se njima; ovde se koristi metoda organiz-tehnolokogstrukt.projekta. #primer& i!gradnja proi!vodne $abrike+ proi!vodnahala& maga"in& tra$ostani"a& kotlarni"a& upravna !grada$.

- utvrivanje veze izme'u podprojekata i unutar nji!zavisi odnivoa do kog je strukturiranje ilo; ovim se dobija &ziki redosledizvrenja poslova u pojedinim podprojektima i projektu u celini i'ormira se gra&ka mrea redosleda izvrenja poslova.


51/87

- zatim sledi procena vremena potrebnog za izradu svakogpojedinog objekta ili 'aze izgradnje" a taj globalni plan prikazujese preko mrenog dijagrama.

- zatim se de&niu pojedinane aktivnosti i njihov redosled imeuzavisnost u projektu" pa sledi izrada detaljnih mreni!

planova.- Zatim se mreni planovi analiziraju sa stanovita vremena"

resursa i trokova. 4va alnaliza se vri pomou raunara" pruaveliki broj planskih podataka i omoguava kontrolu realizacijeprojekata.

12.1 Planiranje vremena reali%a*ije projekta

:remenski plan realiziacije jednog projekta de&nie odvijanje procesarealizacije projekta%

-

po pojedinim 'azam ili aktivnostima procesa"- omoguava vremensku analizu odvijanja realizacije projekta"- utvrivanje termina zavretka pojedinih kljunih delova projekta i

zavretka projekta u celini.

re nego to se krene sa izradom vremenskog plana" potrebno je izvrititehnoloko-organizaciono strukturiranje projekata na manje logikih celina.)akle" jedan projekat se podeli na vie zasebnih celina" npr novaproizvodna 'abrika #proizvodni" energetski" pomoni i drugi objekti$.+ealizaciju sloenog projekta obavlja jedna inenjering organizacija" kaonosilac upravljanja realizacijom projekta.

-rste vremenski0 planovaemo podeliti na dve velike grupe% G=OB=NI9ENI P=NO-I iDE=/NI -E9ENS!I 9ENI P=NO-,.

Glo#alni mreni plan prikazuje realizaciju celokupnoginvest.projekta kroz manji broj 'aza" odnosno globalnih aktivnosti. 8lui zaplaniranje i kontrolu projekta od strane najueg rukovodstva izvoaa" aliiz prikaza napredovanja radova investitoru. 4vde razlikujemo% standardni mreni plan - pravi se kao globalni

MainSkript projekti

Documents

Transcript of MainSkript projekti