Seminarsk i rad iz predmeta Marketing LogistikaTema: Just in time proizvodnja sa primerom kompanije ToyotaAleksandra Kosti 08/159 Beograd, maj 2012. God.

1

Sadraj:Uvod .................................................................................................................... ............................... 3 1. Just-in-time proizvodnja ...................................................................................................... 3 1.1. Osnovne karakteristike Just-in-time proizvodnje ................................................ 3 1.2.Planiranje JIT proizvodnje ..................................................................................................... 5 1.3.Skraenje ciklusa proizvodnje ............................................................................................. 5 1.4. Kanban sistem ..................................................................................................................... ..... 6 1.5. Uticaj JIT sistema na prostorni raspored sredstasva za rad. ............................ 7 1.6.Radnici u JIT proizvodnji ...................................................................................................... 7 1.7.Dobavljai u JIT sistemu ........................................................................................................ 8 1.8.Uvoenje Just-intime ......................................................................................................... 8 2. Tojotin system.. 9 2.1 "Just-in-time" (tano 9 na proizvodni vreme)

2.2Jidoka .. 9 2.a Andon svetla. 10

Zakljuak ................................................................................................................ ............................ 11 Literatura ................................................................................................................. ........................... 12

2

UvodZadnjih decenija dvadesetog veka na povrinu je izbaen jedan novi princip u proizvodnji. Taj princip je svojom primenom i irenjem na nivou drave, potom i kontinenta stvorio velikog konkurenta na svetskom nivou koji dobija naziv azijski tigar. Princip proizvodnje Just-in-time ili proizvodnja tano na vreme dovodi do novina u proizvodnji koje donose odline rezultate i sam proizvodja postaje konkurentan u svojoj brani. Sam poetak primene tano na vreme bio je odraz malog broja firmi a ostale su radile na principu Just-in-case. Princip je potekao iz Azije, tanije iz Japana iz firme Toyota Motor Company. Japanski menandment je orjentisan na proizvod i proizvodnju a ostali na finansije i profit (Ameriki). Za japanske menadere vanija su oekivanja nego pravila. irok protok informacija je u japanskom nainu donoenja odluka sutinski vaan. Veliki napredak japanske industrije i proizvodnje, nazvan privredno udo rezultat je pre svega jasno utvrdjenih ciljeva proizvodnje i maksimalnog korienja sopstvenog i tudjeg znanja.

1. Just-in-time proizvodnja1.2. Osnovne karakteristike Just-in-time proizvodnje Termin Just-in-time se prevodi kao vremenski dobro planirano, tano u pravo vreme, proizvodnja bez skladita, proizvodnja bez zaliha (gotovih 3

proizvoda). Svaki proces treba snabdevati pravim elementima u pravoj koliini i u tano vreme. Zahvaljujui nedostatku prostora i nedostatku prirodnih resursa, japanci su razvili averziju prema rasipanju. Oni na kart i ponavljanje procesa gledaju kao na rasipanje, pa zato nastoje neracionalnu upotrebu prostora i vremena da smanje odnosno izbegnu. Na sve to ne doprinosi vrednosti proizvoda gledaju kao na rasipanje. Suprotno tome, ostali u svetu nisu na to gledali na isti nain. Rezultati primene Just-in-time filozofije su veoma izraene. U automobilskoj industriji mogui su koeficijenti obrta zaliha od 50 do 100, u poredjenju sa onima od 10 do 20 kod tradicionalnog pristupa. U proizvodnji motocikala, Just-in-time sistem omoguuje koeficijent obrta zaliha od oko 20, a u poredjenju sa onim od 3 do 5 obrtnog koeficijenta kod tradicionalnog naina proizvonje. Sistem Just-in-time je vrlo efikasan sistem upravljanja u industriji. Just-in-time proizvodnja je krajnji cilj nove proizvodnje, a ne sredstvo za postizanje cilja. Proizvodnja Just-in-time znai da se proizvodi samo ono to se trai od strane trita i to u najmanjim moguim serijama, sa 0 grekom i u tano predvidjenom vremenskom roku. Proizvodnja Just-in-time ima sledee karakteristike: - proizvodnja po narudbini, - proizvodnja u malim serijama, - proizvodnja sa nula grekom", - proivodnja sa najkraim ciklusom izrade, - proizvodnja bez skladita, - proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda), - nizak nivo angaovanog kapitala, - nii trokovi, - veliko iskorienje kapaciteta itd. Za ostvarenje proizvodnje Just-in-time odnosno proizvodnje u pravo vreme potrebno je: - znati ta trite trai (pomou istraivanja trita), - precizno planiranje proizvodnje, - usavriti procese proizvodnje (pomou Zero QC, ostalih metoda i tehnika). Cilj Just-in-time proizvodnje je da rentabilne proizvodnje su: - nii nivo angaovanog kapitala, - niski trokovi, - veliko iskorienje kapaciteta. postigne rentabilnost. Karakterisitke

Primenom Just-in-time u proizvodnji postie se: - visok kvalitet proizvoda proizvodnja bez greke, - proizvodnja prema potrebama trita, fleksibilnog kapaciteta, 4

-

kratak ciklus proizvodnje, efikasna izmena alata, PULL SISTEM, tj. odgovarajua tehnika planiranja, saradnja i poverenje kupca i prodavca, saradnja i poverenje proizvodjaa i dobavljaa, angaovan odnos svih zaposlenih, efikasno upravljanje materijalom, smanjenje zaliha robe, pouzdanost isporuke.

Just-in-time proizvodnja stvara danas dodatne injenice konkurentnost i preduzea na tritu kroz: - efikasno uprevljanje materijalom, - smanjenje zaliha robe, - pouzdanost isporuke, - poboljanje kvaliteta proizvoda, - smanjenje trokova (posebno u administraciji). Just-in-time proizvodnjom proizvodi se samo ono to je neophodno, i na taj nain stiu se uslovi za bezskladinu proizvodnju. Sistem bezskladine proizvodnje podrazumeva proizvodnju bez zaliha, a na veliinu zaliha najvie utiu: - sistem upravljanja materijalom i sirovinama u skladitu, - nain obrade podataka, - nain izvetavanja o stanju zaliha, o nekurentnosti zaliha itd. - struktura tehnoloke operacije i organizacije procesa proizvodnje, - nain evidencije trokova, primenjene metode kalkulacije itd. 1.2.Planiranje JIT proizvodnje. Postupak planiranja proizvodnje poinje s dugoronim planom proiizvodnje, koji se zatim rastavlja na godinje, mesene i dnevna planove. Na svakom stepenu procesa razmatra se prodaja, planira se profit, kao i kapacitet. Taj postupak planiranja poinje sa agregatnim planom proizvodnje, uspeno ga zatim doterujui u odreene modele i proizvode. Da bi se postiglo ujednaeno optereenje glavni terminski plan se pravi meseno , nedeljno a moe i dnevno. U zavisnosti od vremena trajanja proizvodnje, nabavke i promene kapaciteta poeljno je da plan bude napravljen minimum jednu sedmicu u napred a po mogustvu i jedan do dva meseca unapred. Glavni terminski plan ima prednost da se podudari sa potranjom potroaa na dnevnoj osnovi. Kada uzmemo da se izlazna proizvodnja u potpunosti poklapa sa potranjom to dovodi da su i zalihe gotovih proizvoda svedene na minimum. Kao to emo videti, ova vrsta glavnog terminskog plana, takoe, pomae u smanjenju zaliha u toku procesa proizvodnje i zaliha sirovina. Stabilizacija glavnog terminskog plana je kljuni faktor za stabilizaciju svih proizvodnih procesa i zahteva dobavljaa. 5

1.3.Skraenje ciklusa proizvodnje. Principom Just-in-timeproizvodnje podrazumeva se da se u proizvodnji postie minimalno vreme ciklusa (Te) proizvodnjekoje kao rezultat ima skraenje vremena ekanja, skraenje protonog vremena i ubrzanje celog administraativnog posla u pripremi proizvodnje. Briga svih zaposlenih na svojim radnim mestima dovodi da su svi usmereni na skraenje obvljanja potrebnog posla gledano u vremenskom smislu a samim tim i poveanjem produktivnosti. Glavne prednosti smanjenja vremena ciklusa su sledee: - minimalna nedovrena proizvodnja, - postie se vea fleksibilnost, - brzo eliminisanje uzroka greke, - manje potrebe za sigurnosnim zalihama, - jednostavnije planiranjezahvaljujui redukciji nedovrene proizvodnje, - vie tzv.rada i razumevanja, zahvaljujui redukciji nedovrene proizvodnje. Skraivanje i smanjivanje protonih vremena radnih naloga i operacija postie se sledeim merama: - Orjentacija linije prema tokovima proizvodnje znaajno se smanjuje i racionalizuje transport, redovi ekanja i rad na izmeni alata. Skupe maine u proizvodnji su uvek dobro iskoriene, to se ne moe rei za jednostavnije maine i ureaje. - Balansiranje i sinhronizovanje proizvodnih procesa doprinosi smanjenju meuskladita u proizvodnom pogonu. - Kombinovanje procesa i operacija doprinosi smanjenju broja redova ekanja. - Broj komada u opticaju dovodi do toga da meuskladita u liniji proizvodnje budu mala. - Male serije kratko vreme ekanja. Velike serije su retko isplative, poto su u uslovima velikoseriske proizvodnjegubi mnogo na trokove skladitenja zbog ekanja na kompletiranje celih isporuka. Kod velikih serija redukcija prodajnih cena je najee fiktivna i nije realna. Male serije omoguuju ujedinjenje i stalan izlaz proizvoda, te na taj nain olakavaju trinu orjentaciju proizvodnje. Male serije omoguuju minimiziranje transporta i njegovu eliminaciju, jer se proizvodna oprema obino postavi u liniju prema redosledu operacija. Kratko protono vreme i fleksibilna proizvodnja obezbeuju sigurnost isporuke na vreme i pospeuje poverenje izmeu proizvodnje i tranje. Japan na polju smanjenja protonog vremena ima i svoju metodu tzv. napad na nepotrebne operacije rada. Metod sam po sebi je usmeren da kritiki posmatra analizu svih operacija u proizvodnji jednog proizvoda. Ona postavlja pitanje dali ovo to se deava u proizvodnji uopte poveava vrednost proizvoda. U sluaju da se ispostavi da je odgovor negativan, ta se pojava, po mogunosti brie.

6

1.4. Kanban sistem Klasina metoda proizvodnje je osmiljena da terminski plan radne naloge usmerava napred i ova metoda se naziva metoda guranja. Savremene metode upravljanja primenjuju sistem usisavanja Pull-sistem. Radni nalog sa specifikacijompotrebnih delova dostavlja se zavrnoj montai koja ove delove ugrauje, a montaa kao naredni sledei proces vue delove samo onda kada se vri montzaa konkretnog proizvoda. U osnovi mogu postojatimali meuskladini prostori u kojim a se nalaze delovi i podsklopovi. U ovom sistemu proizvodnje delova i podsklopova moe se upravljati i pomou Kanbana. Kanban je metod odobravanja iproizvodnje i kretanja materijala u Just-in-time sistemu. Kanban je u jedno i kontrola a sama svrha je da signalizira potrebu za dodatnim delovima i da osigura da se ti delovi proizvode na vreme i tako podre sled proizvodnje ili montae.

Kanban je sistem fizike kontrole koji se sastiji od kartica i kontejnera. Zavisno od potrebe postavlja se odreen broj kontejnera praeni svaki svojom karticom i u svakom momentu se ima pregled nad potrebnim koliinama. Za kontrolu premetanja kontejnera postoje dve glavne vrste kanban kartica, kartice za proizvodnju i kartice za povlaenje. Znaajna injenica kanbana je u tome to je on vidljiv. Svi su delovi uredno smeteni u kontejnere fiksne veliine. Kako se prazni kontejneri gomilaju, jasni je da prethodna operacija kasni. S druge strane, kad su svi kontejneri puni, naredna operacija stagnira. Proizvodna veliina serije tano je jednaka jednom kontejneru. Kanban povezuje sve radne centre u proizvodnom pogonu, a takoe i dobavljae. Sav se materijal povlai kroz proces u skladu sa terminskim planom zavrne montae, na osnovu lako uoljivog sistema radnike kontrole i kontrole dobavljaa. 7

1.5. Uticaj JIT sistema na prostorni raspored sredstasva za rad. Uvoenje Just-in-timesistema ima prirodan uinak na prostorni raspored sredstava za rad. Razvoj fabrike ide ka lakem i brem toku procesa rada i njenoj automatizaciji u to veoj meri a raspored sredstava se vri prema grupnoj tehnologiji. Novi sistem razvijas masu pogodnosti tako je i eliminisana potreba za lagerom jer delovi teku od jednog procesa ka drugom. Netreba posebno objanjavati injenicu da sam princip zahteva izvanredno odravanje maina iz proizvodnog procesa. Prednost se ogleda i u tome to sami radnici preuzimaju veinu odravanja, pa im daje veu kontrolu nad proizvodnjom. Izmeu smena osigurano je vreme za odravanje i to kako za rutinsko, tako i preventivno. 1.6.Radnici u JIT proizvodnji. U Just-in-timesistemu nema karike koja je nebitna, tako da i radnici su resurs koji mora da prihvati vie obaveza i poslova . U sistemu radnik funkcionie tako to je potrebno da upravlja na nekoliko maina u grupi. Potrebno je i da zna da ih odrava pripremi i prilagodi maine za sledee operacije. U svim tim momentima i sistem nagraivanja se menja. Obino je radnik plaen onoliko za koliko je maina i sposoban da opsluuje. Just-in-time sistem nije samo neki drugi program, ve i potpuno novi pristup proizvodnji.

8

1.7.Dobavljai u JIT sistemu U sklopu Just-in-time sistema proizvodnje dobavljai se tretiraju kao interni radnici centra. Dobavljai dobijaju kanban karticu i specijalne kontejnere i od njih se oekuje blagovremena isporuka za nastavak sledee operacije u proizvodnji. U praksi se prednost daje lokalnim dobasvljaima iz razloga da u danu moe da bude i po tri etiri isporuke. Dobavlja u osnovi doprema kontejnere na montanu traku, bez formalnog preuzimanja i kontrole. Evidentno da to podrazumeva potpuno poverenje u kvalitet dobavljaa. Korist je obostrana u vie segmenata. U sluaju veih isporuka i vezivanja procesa proizvodnje na jednog dobavljaa zahteva potpuno drugai odnos izmeu dobavljaa i potroaa u odnosu na neko prolo vreme. 1.8.Uvoenje Just-in-time Gde prvo poeti sa uvoenjem Just-in-time u poslovanju i proizvodnji preduzea: - poeti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa naruiocem, - poeti sa primenom Just-in-time interno u samom preduzeu, - poeti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa isporuiocem, - poeti sa primenom Just-in-time tamo gde u proizvodnji i poslovanjupostoje najvee skrivene rezerve, - poeti sa ostvarivanjempojedinanih predpostavki za Just-in-time proizvodnju, npr. unapreenje kvaliteta proizvoda ili efikasnosti izmene alata.

9

-

-

Za uvoenje i primenu Just-in-time koncepcije proizvodnje skoro da je najvanije kako se zaposleni u tome angauju i kako sredina prima te nove ideje o organizaciji i unapreenju proizvodnje. Daju se, ak, i odreene preporuke za uvoenje za Just-in-time proizvodnje, kao to su: Poeti sa aktivnostima koje dobro funkcioniu. Ne preporuuje se da se pone sa uvoenjem Just-in-time proizvodnje tamo gde trenutno postoje ozbiljni problemi, Poeti sa uvoenjem Just-in-time proizvodnje u pojedinim oblastima poslovanja. Tu je mogue meriti ostvarene efekte, Ne treba verovati da se Just-in-time moe uvesti preko jedne noi. Uvoenje Just-in-time proizvodnje je dug proces i zahteva neprekidno angaovanje svih zaposlenih.

Generalan je pristup stavu da su osnovni preduslovi za primenu Just-in-time proizvodnje sledei: - kvalitet proizvoda - fleksibilnost poslovanja putem visoke efikasnosti promena postojeih metoda rada u svim delovima preduzea.

2.Toyotin proizvodni systemToyotin pristup proizvodnji automobila, sa svojstvenim fokusom na vrhunski kvalitet i stavljanje kupca na prvo mesto napravio je revoluciju u automobilskoj industriji. Toyotin proizvodni sistem (ili TPS), ponekad nazvan lean proizvodnja ili just-in-time sistem je postao priznat i izuavan irom sveta. Pokretan potrebom da se napravi vie sa manje i u isto vreme obezbedi najbolji mogui kvalitet, pouzdanost i fleksibilnost, bivi Toyotin radnik Taiichi Ohno je izumeo i do savrenstva doterao svoju just-in-time (tano na vreme) filozofiju. To je kompaniji omoguilo da smanji zaliha delova i efikasnije proizvede samo precizne koliine jednog predmeta, na osnovu tranje kupaca i uz minimalnu koliinu otpada. Ovaj pristup je postao kljuan inilac razvoja kompanije, ruku pod ruku sa doslednom filozofijom potovanja ljudi i ivotne sredine. Toyotin proizvodni sistem, sa svojim naglaskom na stalno poboljanje, vrednovanje predanosti radnika i vrhunski kvalitet, e biti prepoznat kao pravo merilo vrednosti u oima svetske automobilske industrije. Toyotin proizvodni sistem se zasniva na dva osnovna koncepta:

2.1. "Just-in-time" (tano na vreme) U toku proizvodnje svaki proces proizvodi samo ono to je potrebno za sledeu proces.Kada je prvi put uveden, ovaj pristup je predstavljao radikalan pomak od konvencionalnih sistema proizvodnje, koji zahtevaju velike zalihe kako bi se kroz 10

proizvodne linije gurnulo to je vie mogue proizvoda, bez obzira na stvarnu tranju. Ideja TPS-a, sa druge strane, je da se proizvede samo ono ta je potrebno, kada je potrebno u tano potrebnim koliinama. Kupac je taj koji zaista vue proizvodnju. 2.2. Jidoka Kada se pojavi problem, oprema odmah prekida sa radom, spreavajui time proizvodnju defektnih proizvoda.Osim toga, kada maina stane, bilo zbog problema ili zbog zavretka procesa, prikazuje se upozorenja na ekranima ili drugim vizuelnim ureajima. Nasuprot tome, radnici koji uoe problem moraju da povuku andon, uzicu koja visi du proizvodne linije, kako bi trenutno pozvali podrku. To omoguava svim radnicima da lako uoe uzrok problema i spree njihovo ponovno javljanje. Prednosti Jidoka i Just-in-Time filozofija omoguavaju da Toyotin proizvodni sistem proizvede vozila efikasno i brzo, jedno po jedno, vrhunski kvalitetno i da potpuno zadovolji zahteve kupaca.Proizvodnjom proizvoda samo kada su potrebni i strogom kontrolom kvaliteta, Toyotin proizvodni sistem eliminie otpad i stoga smanjuje potronju energije, sirovih materijala i drugih izvora, to ga ini monim saveznikom u Toyotinoj tenji ka odrivosti.Za kupce, to znai automobile vrhunskog kvaliteta sa irokom lepezom dostupnih opcija, koji mogu da se isporue bre i po znatno nioj ceni. 2.a Andon svetla Radna mesta na traci su opremljena svetlima koja se nalaze iznad kako bi bila lako vidljiva. Postoje tri svetla, zeleno uto i crveno. Potrebno je da svetla budu lako uoljiva kako bi pomo pristigla u to kraem vremenskom roku. Kada radnik naie na problem on ukljuuje uto svetlo i signalizira da postoji problem. Voa tima dolazi do radnog mesta i popravlja problem ako je jednostavan ili lako ispravljiv. U sluaju da je problem komplikovan ukljuuje se crveno svetlo i zaustavlja deo linije. Voe tima su obuene ta i u kom momentu da preduzmu ako doe do aktiviranja andona . Montane linije su najee podeljenje u segmente sa malim baferima izmeu. Tako da ako doe do zaustavljanja jednog dela linije, drugi deo linije jo krae vreme moe nastaviti proizvodnju pre nego to ostane bez predmeta rada. Na taj nain retko kad se deava da se zaustavlja cela fabrika usled registrovanog problema. Kada su prvi put implementirali LEAN proizvoai su, kada se problem dogodi, gasili kompletnu liniju to je izazivalo velike gubitke proizvodnje. Pravila u Tojotinoj proizvodnji: 1. Nema masovne proizvodnje 2. Vreme pripreme treba da iznosi nula sec. I nula minuta 3. Proizvodnja bez skladita 11

4. Mehanizovanost runog rada se preispituje 5. Granice u procesu proizvodnje se moraju izbrisati 6. tedeti na osoblju, a ne na radu 7. Svaki radnik mora da poznaje posao radnika ispred i iza sebe 8. Cedi se znanje, a ne znoj pri radu 9. Kontrola u svakoj fazi 10. Stalno snienje trokova

Zakljuak Danasnje vreme, odnosno XXI vek, je doba u kome ljudi, firme i svi segmenti ivota su ubrzani. Vratimo se u nazad samo par decenija i videemo sasvim drugaiju sliku svega u odnosu na dananjicu. Savremeno doba, era informatike, uzima svoj danak. Dobri rezultati u auto industriji izazvali su interesovanje i ostalih industrija(posebno gde postoji montaa). Danas gotovo sva brodogradilita koriste JIT metode i tehnike, kako bi ubrzali proces proizvodnje, smanjili greke pogotovo kodprocesa zavarivanja i montae i smanjili broj delova neophodnih za proizovdn. Trenutno ovaj koncept ima najveu ekspanziju u medicinskim ustanovama.Bolnice, medicinski centri i domovi zdravlja uvode JIT koncept i kaizen metoduunpareenja, kako bi eliminsali gubitke, a samim tim smanjili trokove i ekanje pacijenata. JIT koncept se koristi za skraenje vremena pripreme operacionih sala, totalnom produktivnom odravanju skupih aparata za dijagnostiku i rentabilnosti naruivanja odreenih medikamenata. Mogla bi se lako povui paralela izmeu Japana posle drugog svetskog rata I Srbije danas, mada to zvui apsurdno. Japan je posle zavretka drugog svetskog rata bio razruena okupirana zemlja, koja je imala postepen priliv kapitala iz SAD. Trenutno je i Srbija u slinoj situaciji: osiromaena ratovima, okupirana, sa sporim prilivom kapitala iz EU i sporim procesom integracije u evropske tokove. Strategija Srbije je razvoj malih i srednjih preduzea, kako bi se nivonezaposlenosti smanjio. U malim i srednjim preduzecima koja tek nastaju je mnogolake primeniti metode i tehnike JIT. JIT bi posebno doao do izraaja uindustriji nametaja, plastike, tehniikh ureaja.

12

Literatura: 1. Menadment u modernom biznisu, BK Univerzitet Beograd, autor ivota Radosavljevi, 2007. God. 2. Zasto je Japan uspeo, Rad, 1986. God. 3. Marketing logistika, Megatrend Univerzitet, 2002. God. 4. Tehnologija organizacije industrijskih sistema preduzeca Naucna knjiga, Beograd 1997. 5. www.toyota.com 6. Marketing logistika Ekonomski fakultet Beograd, 2011, Boi, Aimovi

13