Istorija World Music u Srbiji

8/13/2019 Istorija World Music u Srbiji

1/35

vim radom, koji je plod dosada-njeg istraivanja, i koji moe posluiti kaoprilog za istoriju muzike u Srbiji, pokuaosam da itaocima prikaem period od pr-vih dvadesetak godina (tokom osamdese-tih i devedesetih) koji smatram najznaaj-nijim za istoriju ovdanje world music.Tokom ove dve decenije osnovano je viesastava od strane vrhunskih muziara koji

su, i pored toga to su omalovaavani uakademskim krugovima, uspeli da istrajuu nastojanju da upotrebom folklornih mo-tiva obogate savremene muzike oblike iistovremeno skrenu panju javnosti na po-trebu ouvanja tradicionalne muzike. Uovom vremenskom razdoblju nastalo je vi-e antologijskih muzikih izdanja koja idanas mogu posluiti kao dobar primerorganske sinteze tradicionalne i savremenemuzike. Svakako da e dalja istraivanja,ime e se magazin Etnoumljei ubuduebaviti, produiti korak u otkrivanju novih

detalja iz istorije world music u Srbiji.

TA STAVITI POD WORLD MUSICOKRILJE?

Kada je re o bluesu, jazzu ili ro-cku, sa malim odstupanjima moemo reida su utvreni poeci i mesta njihovih za-etaka, dok vremenski i geografski to nijemogue odrediti za world music. Kada go-vorimo o muzici sveta, nema poetka nisredine, kao ni ogranienja. World music

je poslednjih decenija postala najuzbudlji-vija muzika na planeti. To je muzika zas-novana na tradiciji, nastala ukrtanjem

98

Izvodi iz ove publikacije mogu se koristiti za potrebe nau nih radova, kriti kih prikaza i novinskih tekstova uz molbu da izvori i autori budu navedeni. Hvala. 2012 World music asocijacija Srbije www.worldmusic.org.rs

Odlomak iz publikacije World Music u Srbiji : prvih 30 godina / cetvorobroj magazina Etnoumlje 19-22 (2012. godina)


2/35

99

etnike muzike ali koja ima svog autora ili baremaranera i orkestratora ali koja se jo ne moe oka-rakterisati kao savremeno umetniko stvaralatvo),to stvara jedan galimatijas u kojem je sve tee raza-brati ta je ta. No taj anrovski haos i nije ono tome najvie zabrinjava, poto je tu, svakako, re oafirmaciji principa razlike i po tome je ovaj muzikimega trend revolucionaran jer su, po prvi put u is-toriji, protagonisti jednog planetarnog trenda onikoji dolaze iz svakog pa i najudaljenijeg oka sveta

a ne iz zapadne fabrike muzikih produkata. Tajtrend jeste isfabrikovan na Zapadu jer jedino to tri-te ima snagu da ove produkte oblikuje, zapakuje,dizajnira i plasira. I tu je upravo bila zamka: zapad-no trite je omoguilo nastanak ovog trenda ali gasve vie preusmerava u pravcu koji dovodi u pitanjeosnovne razloge njegovog nastanka tj. njegov auten-tini sadraj i kvalitet. Ti produkti se sve vie saobra-avaju konzumentskim potrebama zapadnog tri-ta i zapadne publike i gube svoju autentinost. Nataj nain world music sve vie postaje pop music.Komercijalizacija world music trenda je neumitanproces, vrlo slian onome koji se dogodio transfor-

macijom rock muzike u potroaki idiom.[1]Delim miljenje Borisa Kovaa da tradicio-nalne sastave i izvoae (veinom iz ruralnih sredina)koji neposredno odravaju i izvode tradicionalnu mu-ziku (Bartok njihovu muziku naziva SELJAKOMMUZIKOM) ne ukljuimo u world music.

ta u Srbiji obuhvatiti odrednicom world mu-sic, koje podanrove? Po ovom pitanju, situacija usvetu je poprilino konfuzna, zahvaljujui promoteri-ma i distributerima koji u police sa oznakom worldmusic stavljaju sve mogue od tradicionalne muzi-ke Aboridina do modernih fusionprodukata tipaGotan Project.

Recimo, na Zapadu su izdanja sa srpskim tur-bo-folkomesto na policama sa oznakom world mu-sic. Zato ovdanje poklonike world music ne treba

da udi saradnja svetski priznatog world music umet-nika Gorana Bregovia (ovenan prestinomSongli-nes Music Award,2010. godine!) sa vodeimturbo-folk reprezentima: Draganom Mirkovi, Vericom e-rifovi, Stojom i drugima.

Poznati britanski didej Charlie Gillett (1942-2010), koji je rado posezao za muzikomBalkana ka-da publika trai neto dobro za uskanje, prihvatioje i turbo repertoar, koji je za njega neto kao post-moderna disko muzika. Po njegovim reima, tamo

gde su nekad carovali reggae i funk, danas je nastupi-la turbomanija (Gillet,www.charliegillet.com).Iako u Srbiji veito igosan kao zgusnuta verzijasvega to je krenulo naopako, turbo-folk je izvangranica regiona oigledno ravnopravno tretiran kaoi svaka druga egzota, pa se svrstan pod etiketu worldmusic, moe nai i u svetskim muzikim prodavni-cama, zajedno sa bezbrojnim drugim turbofolk va-rijantama treeg sveta, kao to su alirski rai, indij-ska bangra, meksiki narkokoridos(irjakovi,beogradskidogon.blogspot.com). [2]

O mogunosti da se i u Srbiji turbo-folksvr-sta pod odrednicu world music neemo ni raspravlja-

ti jer autor ovog prikaza smatra da je to proizvod bo-lesnog stanja naeg drutva tokom 1990-ih godinakoji je unazadio nae kulturno bie. To je najanemi-niji i najklaustrofobiniji oblik ljudskog, muzikogizraavanja. I to je najgore, on daje neku vrstu ilu-zije da je deo nae nacionalne kulture. Kakav kancer!,istie dr Nele Karajli, frontmen sastava The No Smo-king Orchestrai dodaje: Turbo folk nije naa izmi-ljotina ni u jednom svom pojavnom obliku. U orga-nizacionom i institucionalnom smislu, on je puka ko-pija zapadne muzike industrije, reene da ubije sva-ku invenciju i svaki pomen na lepotu. Muziki, on jeKvazimodo sastavljen od arapskih, turskih i grkih

melodija, koje verovatno svoje pravo ishodite imajuu majci Indiji. Zbogom turbo folk, ne treba nam.Treba nam neto autentino, brzo, armantno i neo-

razliitih tradicionalnih muzika sasavremenom popularnom muzi-kom u proizvod koji ima svetlu bu-dunost. Peter Gabriel je izjavioda je XX vek obeleio jazz, rock ipop,dok XXI vek pripada muzicisveta.

Ovaj, u potpunosti nedefi-nisan muziki polianr, prvo pita-

nje koje postavlja muzikolozima iostalima je da li moe, mora ili nesme da ukljui tradicionalnu muzi-ku pod svoje okrilje? Miljenje ug-lednog kompozitora, saksofonistei multimedijalnog umetnikaBori-sa Kovaa po tom pitanju je sledee:

To to danas pod kapuworld music guraju i izvornu etnomuziku (tradicionalnu muziku ne-keetnike grupacije koja se preno-si usmenim putem a izvodi je na-rod kao deo svakodnevnog ivota

i tradicionalnih rituala) kao i fol-klor (muzika koju izvode profesio-nalni muziari, koja proizilazi iz


3/35

100

doljivo to mi imamo a to moe da pokrene svakosrce i svaku duu na planeti.[3] [4]

Stav autora ovog prikaza je da u Srbiji, pododrednicu world music treba ukljuiti muziku (vei-nom urbanih), tzv.NOVOTRADICIONALNIH PE-VAKIH DRUINA I POJACA, koji posredno nastojeda nastave i oive tradicijuu njenoj autentinoj formiili sa varijacijama, ba kao to to rade i tradicionalniizvoai, dok se melodijska linija ne ustali u oblikukojim su novotradicionalniinterpretatori zadovoljni.Do materijala, novotradicionalnpevake grupe ipevai dolaze usmenom predajom, procesom koji od-govara onome koji se odvija i u tradicionalnom ivotunarodnih pesama ili pomou terenskih snimaka. Moese rei da ovi urbani umetnici zahvataju vodu naizvoru cepter posudom. Pevaka grupaPagankejeprvi oformljen novotradicionalnisastav u Srbiji (ak-tivan od 1982. do 2011. godine), dok su danas, poredostalih, na ovdanjoj muzikoj sceni prisutni: enskapevaka grupaMoba, Pjevaka druina Svetlane Spa-ji, Teofilovii

Pored pevakih druina, pod world music

emo uvrstiti i novotradicionalne muzike sastave(veinom iz urbanih sredina) koji izvode, istrauju irekonstruiutradicionalnu muziku Balkana sa arha-izovanim prizvukomuz upotrebu tradicionalnih mu-zikih instrumenata (tapan, saz, gajde, rog, zurla...) injihovo stvaralatvo esto asocira na srpsku (balkan-sku) drevnost. U pitanju je autorska muzika. Pred-stavnici su sledei sastavi: Pavle Aksentijevi i grupa

Zapis,Belo platno,Izvor,Marsya,Kulin ban Nazva-li smo ih: OBNOVITELJI MUZIKIH TRADICIJA.

Zatim slede sastavi i umetnici koji stvaraju utradiciji tzv.IMAGINARNOG FOLKLORA(zamilje-ni, umiljeni, izmiljeni folklor), odnosno stvaraju

kompozicije sa atmosferom narodne muzike i kom-pozicije nadahnute narodnom muzikom. U pitanjuje autorska muzika. Predstavnici su: Boris Kova,Milo Petrovi,Institute,Arhai... Kompozicija sa at-mosferom narodne muzike podrazumeva da se bezobraivanja tradicionalne melodije u celini, kao ninjene imitacije, u kompozitorski rad unose pojedine

strukturne odlike narodne muzike. One mogu biti to-nalne, meloritmike, formalne ili harmonsko-sazvu-ne odnosno vieglasne.Ovaj veoma suptilan, neupad-ljiv ianalitiki ne tako prepoznatljiv nain preobraa-

vanja narodne muzike pretpostavlja da je kompozitorzaista iznutra usvojio idiom narodne muzike i da ta-no poznaje njegovu strukturu.

Najbrojniju grupu ine sastavi koji su posvom stvaralatvu najblii stilskoj odrednici worldmusic, tzv.FUSIONsastavi: od ethno-jazzsastava,preko sastava world orijentacije do modernih varija-cija tipa folk-pop, folk-rok, folktronica, New Ageitd.U pitanju je autorska muzika. Predstavnici su:Hazari,Bilja Krsti iBistrik, Sanja Ili iBalkanika, SlobodanTrkulja iBalkanopolis, Naked U ovu grupu ubra-jaju se i sastavi koji se koriste citatima melodija, mo-tiva ili stila koji su preuzetiiz narodne muzike te uba-eni u kompozicije, u isvesnom smilu kao folkloris-tiki ukras,to nema stvarnog kompozitorsko-tehni-kog znaaja i umetniku vrednost.

Pod world music emo uvrstiti i neotradicio-nalne muzike sastave BLEH ORKESTRE, prevas-

hodno one koji u svoje opuse ukljuuju i fuzijske obli-ke. Do afirmacije limenih duvakih orkestara dolo je1960-ih godina, zahvaljujui ustanovljenuDragaev-skog sabora trubaai kasnije filmovima Emira Kustu-rice. Predstavnici su orkestri Bakije Bakia, FejataSejdia, Milana Nikolia-Donje, Ekrema Mamutovia,Bobana i Marka Markovia

Poslednja dilema je da li pod world music tre-ba ukljuiti i muzike anrove koji su znatno starijiod world music (MUZIKE STARIJIH ANROVA), aliu svojoj osnovi imaju tradicionalnu muziku poputreggae, tanga, rumbe, salse..? Smatram da u Srbiji iove anrove treba uvrstiti pod world music, podrazu-

mevajui njihovu autonomnost, s obzirom da u naojdravi egzistira relativno mali broj sastava koji se za-nimaju za ove muzike forme i da je, prevashodo, unjihovom marketinkom interesu da budu prezento-

vani kao deo ireg umetnikog konteksta. Predstav-nici su:Del Arno Band,Beltango,Ansambl Pacha-mama,Beogradski fadisti...




4/35

101

nezapadnjaku muziku sa zapadnjakim plesnim rit-movima. Ova antologijska ploa je objavljena jo 1981.godine, dakle znatno ranije pre nastanka terminaworld music. Eno je neto ranije realizovao slinu sin-tezu sa trubaem Jon Hassellom na projektuFourth

World: Possible Musics (Vol. 1). Hassell je kumovaoterminuFourth Worldkojim je eleo da opie muzi-ki stil nastao pod uticajem razliitih kultura i epoha.[9]

U isto vreme Jan Garbarek za etiketu ECMzapoinje saradnju sa indijskim i pakistanskim mu-ziarima kao to su Trilok Gurtu, Zakir Hussain, Ha-riprasad Chaurasia i Ustad Fateh Ali Khan. Osamde-setih godina i drugi umetnici objavljuju materijale zaetiketu ECM koji se danas svrstavaju u world music:Steve Tibbetts, Stephan Micus, Trio Codona(DonCherry je od 1970-ih godina bio pod uticajem tradi-cionalne muzike Bliskog Istoka, afrike i indijske mu-zike), i drugi.

Godine 1982, fasciniran muzikom drugihkultura, Peter Gabriel je organizovao prvi festivalWOMAD(World of Music, Arts and Dance)koji je

znaajno doprineo popularizaciji, afirmaciji i komer-cijalizaciji muzike sveta.

Pojedini muzikolozi ak smatraju da zaetkeworld music treba traiti i ranije, od kraja ezdesetihgodina, u pojavi koja je imenovana kaojazz-fusion,

kada su jazz muziari poeli da u svoje opuse saima-ju, pored elemenata rock muzike, i folklorne motivekoji do tada nisu korieni u jazzu. Ovde prvenstve-no treba pomenuti pionire novog muzikog pravca -Mahavishnu Orchestra, odnosno sastavShakti(saindijskim violinistom i kompozitorom Lakshminara-yanan Shankarom), gde sujazzer John McLaughliniostaliveoma uspeno iskoristili osobine indijske mu-zike tradicije. Ili jepraistorijaworld music u jazz-fusion opusu pijaniste i kompozitora Chick Corea?

Od 1960-ih godina jo jedno ime se vezivaloza Indiju - Ravi Shankar je saraivao i uticao na muzi-are sa Zapada iz razliitih muzikih sfera, kao to su

dez, zapadna klasina muzika i folk ali tek su susretsa George Harrisonom i njegovo poduavanje izazva-li pravi potres. Indijska muzika i kultura su iznenada

TA JE PRETHODILOWORLD MUSIC?

Da li je uopte moguepriati o world music u Srbiji i prezvaninog nastanka ovog terminaod strane nekolicine muzikih pro-ducenata na sastanku u Londonu

1987. godine? Svakako da je mogu-e, jer je world music kao polianrkarakterom, ili marketinka odred-nica, kako god, koji je grubo defini-san kao popularna muzika sa folk-lornim karakterom postojao i ranije.

Polazei od injenice dasu world music parametri strogipoput linije povuene u pesku,podseamo da je i pre nastankatermina world musicpostojao ter-min ili fraza world beat, nastaopoetkom 1980-ih[5] koji je obu-

hvatao sve etno-pop meavine,fuzijske plesne muzike, i nadola-zee sinkretike populistike hib-ride iz itavog sveta, naroito izurbanih centara. [6]Koju godinupre toga, lanovi sastavaAncientFutureiz SAD su svoju muzikukreaciju nastalu u kombinaciji satradicionalnim muzikama, nazvalipojmom world fusion musicda biopisali anr koji je meavina muzi-kih ideja razliitih tradicija.[7]

Prema tome, moemo rei

da je world music samo preimeno-van termin za neto to je i ranijepostojalo. [8]

Tako se u svetu za polaz-nu taku world music, neki muzi-kolozi opredeljuju za plou BrianaEnoa i Davida ByrneaMy Life inthe Bush of Ghosts, koja je spajala


5/35

102

privukle svu panju Zapada, a Shankar je postao deopopularne svesti, bilo kao ugledni klasini muziar,bilo kao idol hipika iz Montereja i Vudstoka.

Izvesno je da je veoma teko usaglasiti se okotoga koji momenat treba smatrati zaetkom worldmusic u globalnim okvirima ali moemo rei ta si-gurno nije. Zaeci sigurno nisu albumi poput Grace-landPaula Simona iz 1985. godine, koji su nastaliprisvajanjemmuzikih tradicija.

ZATO 1982.?

Sa istom nedoumicom se susreemo i kadase opredeljujemoza momenat, tj. momente koje emonazvati polaznom takom zaetkom polianra worldmusic ili muzika sveta u Srbiji.

Posle brojnih konsultacija sa muzikolozima iumetnicima, odluili smo se za 1982. godinu koju suobeleila tri znaajna dogaaja:

1) Objavljen je album Lale Kovaeva Grouppod nazivomBalkan Impressions, za izdavaku kuuPGP RTB,

2) Boris Kova i Stevan Kova Tikmajer osni-vaju grupu za novu improvizovanu muziku RitualNova,

3) Na inicijativu Buce Vukosavljevia u Beo-gradu je osnovana Pevaka grupaPaganke.

World music u Srbiji je te 1982. godine poeoda se grana u tri pravca: sastav Lale Kovaeva je pred-stavljao fuzijske oblike jazza i folklora, opusRitualNoveorganskije je tretirao folklor u duhu ECM pro-dukcije, dok suPagankeoivljavale tradiciju u nje-noj autentinoj formi i sa varijacijama.

Slaemo se da su i pre objavljivanja Lalinog

albuma, koji svakako nosi status antologijskog, od-nosno formiranja sastavaRitual Nova, ovdanjiumetnici bili nadahnuti folklorom.[10]

Vojislav Bubia Simi je poetkom 1960-ihgodina postao prvi kompozitor u Srbiji koji jeuradiojazzobrade tradicionalne narodne muzike, dok jeDuko Gojkovi u isto vreme koristio balkanske folk-lorne motive, u okviru sopstvenog stila i naina raz-miljanja, u okviru bebop jazzazaradivi epitet ute-meljivaa pravcaBalkan-jazz.

I drugi dez muziari su esto koristili folk-lorne motive u svom stvaralatvu. Na primer, LjubiaStojanovi-Luis meu prvima poinje da spaja jazz

sa prepoznatljivim zvucima folklora sa prostora Bal-kana. Na festivalu u Knjaevcu 1971. godine osvajaprvu nagradu za moderan aranman popularne sev-dalinke U Stambolu na Bosforu. Pop festival u Japa-nu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konku-renciji izvoaa iz celog sveta uspeva da pobedi sa kom-pozicijom baziranom na folkloru jugoistone Srbije.

Ploa amerikog pijaniste srpskog poreklaLarija VukoviaBlue Balkaniz 1980. godine pred-stavlja fuziju balkanskog folklora i jazza. Svakakotreba pomenuti i ethno-jazz albumKrma Derimasnimljen 1985. godine, seksteta Jovana Maljokoviakoji su, pored voe sastava, inili i muziari iz grupe

Lale Kovaeva (Goce Dimitrovski, Uro eerov i Ne-nad Jeli). Godine 1989, Maljokovi objavljuje albumSa sa za dezere. Od ovog albuma,Jovan Maljoko-

vi Sextetje postao najpoznatiji bend u Jugoslavijikoji je svirao autorsku latino muziku, preciznije spojsalse i balkanskih melosa. [11]

Treba pomenuti da je i kompozitor, peva ivirtuoz na harmonici Vladeta R. Kandi-Bata Kandaod 1960-ih godina folklornu muziku naroda sa naihprostora, naroito instrumentalna kola, dopunjavaosopstvenim umetnikim izrazom, to ga je izdvajalood drugih ovdanjih umetnika koji su se zanimali za

narodnu muziku (uz to je jedini izvoa na harmonicikoji je niz godina kontinuirano nastupao sa jazz orke-strima Zvonimira Skerla, Ivana Ilia, Lale Kovaeva,Miloa Petrovia i drugih). Moda najznaajniji Kan-diev uspeh je uvoenje elemenata ethno-jazza u nu-meramaKandoroiSofkina ljubavna igrato je pred-stavljalo kolosalni pomak koji zasluuje mesto u isto-riji harmonikakog stvaralatva u Srbiji.

Sedamdesetih godina su sa etnom krenuli dakoketiraju i rokeri Yu grupa,Korni grupa,Smak..,dok jepastirski rokbila odrednica kojom je polovi-nom 1970-ih godina asopisDuboksoznaio muzi-kuBijelog dugmeta. [12]

BALKANSKEIMPRESIJE

Po emu se ethno-jazz album Lale KovaevaBalkan Impressionsrazlikovao od ostalih koji su setakoe bavili dezom i folklorom, i zato smo se opre-delili da ba ovo izdanje smatramo zaetkom worldmusic u Srbiji? Objanjenje nam daje etnomuzikologPredrag Milanovi:

Razlika je u tome to su se prethodna izdanjasvodila na korienje folklornih tema na koje su na-lepljene potpuno autentine jazz improvizacije, ri-

tam i harmonija, dok je Lala Kovaev stvorio muzi-ku koja vie ne predstavlja jazz sa elementima bal-kanskog muzikog folklora ve sadri potpuno novii autentian muziki kvalitet, samosvojna muzikakoja za osnovu ima folklor a stilski predstavlja jazzkoji je primeren savremenim poimanjima ovog mu-zikog idioma. Drugim reima, dostignut je najviinivo interakcije kulturnih identiteta, kulturno zaje-dnitvo Originalnost se kod Lale Kovaeva najvieogleda u pristupu formi, ritmu, interpretaciji i na-ravno, harmoniji.[13]

Miljenja sam dajazzyvarijante pre pojavealbumaBalkan Impressionsne treba ubrajati u world

music, jer ovi nai jazz muziari, ma koliko bili dobri,nisu na neki refleksivniji i temeljniji nain prilazilitoj, da je tako nazovem, autentizaciji jednog standar-dnog muzikog jezika kao to je mainstream jazzko-jim su se bavili. Folksi tema ili neki neparni ritam ni-su znaajnije uticali na glavni sadraj njihovog muzi-kog izraza klasinu jazz improvizaciju. Ostvarenjapre objavljivanja albumaBalkan Impressionsimalasu razliite domete, od grotesknih i bizarnih pokua-ja spajanja dva u osnovi folklorna fenomena, pa douspelih. Kao najistaknutiji problem prvih pokuajaove vrste bio je sledei: narodna melodija ne postajesutinski deo muzikog tkiva. To dolazi otud to me-

lodijski obrazac koji biva izloen kao tema, nije i osnovza muziku improvizaciju, ve nakon nastupa takvemelodije sledi standardna jazz improvizacija.




6/35

103

trebao mi je perkusionista. Malia mi je preporuioNenada Jelia. Na kraju, trebali su mi izvoai nanarodnim instrumentima, ne da bi svirali solo, veda se njihova muzika provlai kao boja. Malia mije preporuio Ljubu Dimitrijevia, profesora flaute

koji je svirao i na nekoliko narodnih instrumenata fruli, zurlama, gajdama, kravljem rogu...[14]

Malia je sa zadovoljstvom prihvatio Lalinuzamisao i u elji da se u potpunosti posveti radu sas-tava 1981. godine sa suprugom Svetlanom se nasta-nio u Minhenu gde su iveli do 1984. godine. Nemo-emo sa sigurnou da utvrdimo koliki je Maliinudeo u stvaranju muzike zaBalkan Impressionsali susvakako njegovo muziko obrazovanje i iskustvo u tre-tiranju folklora (pre svega zahvaljujui radu uRene-sansu) uticali na konani muziki proizvod. O znaa-ju njegovog angaovanja u Lalinom sastavu ne zna se

dovoljno i zbog skromnosti kojom se odlikovao.Posle snimljene prve ploeBalkan Impre-ssions1982. godine, muziari se nisu razili, zahva-

ljujui Kovaevu koji je nastojao da lanovi ansam-bla ostanu na okupu. Nastupali su u Srbiji i na vieevropskih jazz festivala (najvie u Nemakoj), to jeznaajno doprinelo da se ova ethno-jazz ideja i daljerazvija, pa muzika Lale Kovaeva i njegovih saradnika

(pre svih Vojina Drakocija), poprima sve vie na ori-ginalnosti u pristupu muzikom folkloru. Narednihgodina nastala su jo dva albuma:Balkan ImpressionsVol. 2iIzvorni folklor i dez.

Prema tome, u prilog odluci da album LaleKovaevaBalkan Impressionssmatramo zaetkomworld music u Srbiji stoji i injenica da na ovo izdanjetreba gledati u kontekstu ire umetnike prie, s obzi-rom da predstavlja samo prvi deo trilogije koja e sedalje razvijate u pravcu organskijesinteze doivlja-vanja etnike muzike i jazza.

SASTAV RITUAL NOVA

Drugi vaan momenat za razvoj ovdanjeworld music scene dogodio se takoe 1982. godine,

I pored toga to je bio jazz muzi-ar, Lala Kovaev je nastojao dadrugaije pristupi folkloru. Njegaje, kao ritmiara, kopkalo netodrugo-da zadri autentiku zvuka.U naponu snage, Kovaev je prvinaslutio ogromne kreativne poten-cijale koje nosi balkanski folklor.Kao jazz muziar izuzetnog senzi-

biliteta i visokih estetskih kriteri-juma, uz znaajnu podrku VojinaMalie Drakocija, Kovaev je kre-nuo u avanturu spajanja naeg folk-lora i jazz mnogo pre nego to jeto postao opti muziki trend.

LALA KOVAEV:Napravio samkoncepciju u Minhenu, gde samtada iveo, 1980. godine, kako bito trebalo da zvui, zatim sam ra-zmiljao o instrumentima koji supotrebni da bi se taj sound napra-

vio, pa kada sam i to fiksirao, ondasam pronaao ljude. Kljunu ulo-gu je odigrao Malia Drakoci, kojije iveo u Beogradu i radio u Beo-gradskoj filharmoniji i kao jazzerna beogradskoj jazz sceni sa ma-lim sastavima. On je muziare izBeograda poznavao, pa su prekonjega ili svi kontakti jer nisambio u Srbiji. Malii sam rekao daimam nekoliko muziara koje e-lim da angaujem. Prvi, GnterKlatt, tenor saksofon i sopran, sja-

jan mladi muziar, potpuno otvo-ren, od klasinog jazza do avant-garde jazz. Drugi, Jovan Do Mi-kovi - tenor i sopran. Mene suzurle zanimale, jer kada se sopra-ni upare dobije se zvuk zurli. Trei,

Paul Grabowsky, veoma talento-van mladi Australijanac. Potom,


7/35

104

kada je Boris Kova osnovao grupu za novu improvi-zovanu muzikuRitual Nova.

Pre toga, bio je aktivan u grupi za savremenijazzMeta sekcija, koju je osnovao 1977. godine, za-jedno sa saradnicima Aleksandrom Dujinom, Alek-sandrom Kraviem i Siniom Sekuliem.

BORIS KOVA: Grupa 'Meta sekcija' je pre-stala da postoji iz razloga to sam neke svoje ideje

koje sam pre toga imao da se muzika povezuje saodreenim folklornim elementima, poeo da reali-zujem, to je izazvalo jedan, da tako kaem, estetskikonflikt unutar sastava. Dujin je insistirao na jed-nom stilu, ja na drugom, nije tu bilo nikakve svae,ali smo shvatili u jednom momentu da vie ne pu-tujemo zajedno kroz svetove muzike. Zato sam na-pravio novu postavu koju sam nazvao Ritual Nova,koju sam osnovao sa neto mlaim muziarem izNovog Sada, buduim kompozitorom Stevanom Ko-vaem Tikmajerom koji je do tada, takoe, sviraoneku jazz muziku, ali vrlo brzo smo se nali na tragujedne nove koncepcije.[15]

U opusu koji su prezentovali Boris Kova iStevan Kova Tikmajer, zajedno sa Danielom Starim(originalna formacijaRitual Noveu prvom periodurada bila je trio), kasnije sa bubnjarima Siniom Se-kuliem i Borivojem Janjiem, etnos je bio prepoznat-ljiv i daleko kreativnije utkan u originalni muzikijezik.

TIKMAJER:Jazz-rock je tada bio na izdisaju,trailo se neto novo, ECM estetika je bila na horizon-tu, nama neuporedivo blia, jer ona nije vie robova-la iskljuivo amerikim jazz manirima, i mislim da

smo verovatno bili meu prvima u tadanjoj dravikoji su pokuali da ponude viziju savremene impro-vizovane muzike, bazirane na muzikim obrascimaovoga podneblja. Nije se tu radilo o nikakvim jazzharmonizacijama 7/8-ih makedonskih melodija, iblue note improvizacija baziranih na harmonizacijimelodija, ve o pokuaju komponovanja novih, au-torskih tema, ukorenjenih u tradiciji ovih podneblja,dakle vie bartokovski, a ne beerkleyevski put - netou ta sam ja kasnije, jo mnogo svesnije i promilje-nije uao radei sa ve spomenutim muziarima uMaarskoj. Spoj u triju, u potpunosti razliitih ka-raktera i estetika (Boris je donosio iskustva jazz ro-

cka i balkanskih elemenata; Daniel klasinog jazza,Brazila i Debussya, dok sam ja svemu tome dodavaodisonace i manire free-jazza i nove poljske kole)davao je izuzetno zanimljive rezultate, i moram pri-znati, da se ni dan danas ne bih stideo mnogih onihstvari, koje smo tada negovali. Naalost, niko tadanije imao ni najmanjeg sluha za na rad.[16]

Godinu dana pre nastanka trijaRitual Nova,Boris Kova je doiveo, prema sopstvenim reima,najznaajnije iskustvo-na koncertu grupeBegnagradiz Ljubljane koji je odran u Novom Sadu.

BORIS KOVA: To je bio koncert koji je osta-vio snaan utisak na mene poto su ti mladi slove-naki muziari koji su bili sjajno tehniki priprem-

ljeni napravili jednu muziku koja je izmicala svimanrovskim odrednicama, sa dosta elemenata slove-nakog folklora, muzika prepuna vedrine alpskogduha, vrlo duhovita, vrlo razigrana, prilino razliitaod onoga to je mene interesovalo iz perspektive nekepanonske melanholije. Ono to je tu bilo za mene fas-cinantno je to koliko je ta muzika organski delovalajer se nikakvi folklorni obrasci nisu mogli prepoznatia opet je ta muzika delovala potpuno autohtono i bi-

lo je jasno da dolazi iz Slovenije. Po meni je to prvimuziki produkt koji bi se mogao podvesti pod kate-goriju world music mada su oni muziki proizaliiz alternativnog trenda koji se zvao Rock in opposi-tion koji je tih godina pokuavao da spase rock androll od komercijalizacije i da ouva onu artistiku li-niju rock muzike iz 1960-ih i 1970-ih godina. [17]

TIKMAJER:Bio sam fan Begnagrada i sma-trao ih, i jo uvek ih smatram, za preteu mnogih stva-ri, ak smo zajedno sa prerano preminulimbubnja-rem orem Delibaiem (1965-2005) uspostavilivezu sa Bogom Penikarom, tadanjim klarinetistom

Begnagrada, i planirali da ga prikljuimo, momnovom ansamblu Intellectual Cabaret. Meutim,najsnaniji uticaj na tadanji na rad imala je sva-kako ECM produkcija. Podjednako sam voleo prvaizdanja ove kue (koja su bila vie na liniji free-jazza)kao i ona legendarna iz sredine 1970-ih do sredine1980-ih (kada sam lino prestao sluati tzv. ECM-jazz). U tom smislu je za mene Garbarekov Tryp-tykon ili Afric Pepperbird bio isto toliko vaankao i Dis (kojeg je Boris oboavao). Za razliku odmene, Boris se nije interesovao za bilo koju vrstufree-jazza, pa je shodno tome preferirao ECM izda-nja koja su obeleila istoriju muzike. Garbarek je

imao ogroman uticaj naBorisovo sviranje. A to semene tie, sasvim neoekivano, ispade da sam prvikompozitor sa ex-Yu prostora kojem jeobjavljenakompozicija od strane ove kue.[18]

BORIS KOVA: Ono to sam prieljkivao dase desi bio je trend koji je nastao pod okriljem pro-dukcije ECM, predvoen u poetku skandinavskimmuziarima kao to je Jan Garbarek, da se stvorijedan muziki idiom koji se bazira na spoju klasinei improvizovane muzike, i da ono to je u jazzu bilovezano za ameriku muziku crnaca, sada gotovo ra-dikalno svoje teite premesti na evropsku muziku

tradiciju, koja je meni oduvek bila blia, koju sam vi-e prepoznavao i sa kojom sam imao intenzivnije ve-ze. im su se pojavili prvi snimci sa specifinim zvu-komECM produkcije, shvatio sam da je to ono tosam prieljkivao, neto to treba da radim, i napisaosam nekoliko kompozicija koje su bile u tom stilu. [19]

TIKMAJER:to se ostalih uticaja tie, seamse, recimo, da je Boris od pokojnog Sube (Mitar Su-boti, alias RexIlusivii), dobio na sluanje My Lifein the Bush of Ghosts i da ovaj album ni sa masla-cem nije mogao da proguta i svari. Ja sam imao ma-nju odbojnost prema istom izdanju, ali su mene odu-

vek strano nervirali funky ritmovi.Meutim izuzet-no sam voleo plou Fourth World vol. 1 - PossibleMusic, te Enove Discreet Music (naroito obradu




8/35

105

ran u tome da se unutar te neakademske muzike preKovaeva i Gojkovia tako neto nije dogodilo.[21]

Trei lan u grupiRitual Novabio je jedanvrlo interesantan klasini gitarista Daniel Stari sa dos-ta slobodnog-jazzistikog odnosa prema muziciranju isa tim, takoe folklornim elementima koji su njemubili bliski.

BORIS KOVA:Nas trojica smo inili prvu

postavu Ritual Nove. Zatim nam se prikljuio ibubnjar Sinia Sekuli, ali naalost, ta postava nijedugo trajala, iz tog razloga to Daniel nije bio spre-

man da koncertno nastupa. Nakon tog prvog periodau kome smo dosta dobro postavili muziki koncept,baziran na komponovanim i improvizovanim delo-vima, gotovo je sva muzika imala folklorno obeleje,mada, ni tada, kao ni danas, nisam koristio citate izfolklornih muzika. Tih godina sam intenzivno puto-vao kroz zemlje jugoistone Evrope i tu sam sakup-ljao snimke, notne zapise, etnike instrumente i osta-lo, i prouavao bez pretenzije da to bude etnomuzi-koloko izuavanje, nego u tom smislu da tu muziku

koju sam doivljavao kao meni blisku tradicionalnumuziku, to bolje upoznam. I to je, svakako, ostavilonekog traga na meni i moj rad, mada ja folklornu

Pachelbela), naravno Ambient 1/Music for Airports kao i Ambient3: Day of Radiance (Eno & Lara-aji). Jedno kratko vreme sam slu-ao i Talking Heads, ali to nijepotrajalo. [20]

BORIS KOVA:OsimBegnagrada, znaajno iskustvo

za mene bilo je i sluanje radovaDuka Gojkovia i Lale Kovaevakoji su imali folklorne elemente.Smatram da je za istoriju muzikesa ovih prostora veoma dragoce-no da su oni, ve visoko etabliranijazz muziari koji su svoje karije-re napravili na tom amerikomjazz obrascu, odluili da se okrenuprema tradicionalnoj muzici saovih prostora i da nau spoj, sva-ko na svoj nain, izmeu jazza ifolklora. Ono to smatram izves-

nim ogranienjem tog obrasca jeto da je esto taj spoj bio dosta me-hanike prirode, pa se deavaloda se posle neke folklorne teme ko-ja je veoma esto bila citat nekepostojee narodne pesme, ulazilou klasinu jazz improvizaciju i tunije postojala ba neka logina ve-za izmeu ta dva muzika elemen-ta. Tako da smatram da je to ne-to to, svakako, ima istorijski zna-aj, ali kao nekakav muziki jeziknije dolo do tog nivoa da se ulje

i voda poveu u jedinstvenu sup-stancu. Za mene je uvek neka ta-ka oslonca ili repera bio Bartokovkoncept koji je nakon ozbiljnog,dubokog prouavanja etnike mu-zike sa ovih prostora komponovaosvoju autorsku muziku koja nika-da nije imala direktnih dodira safolklornim motivima koje je jakodobro poznavao. I u Srbiji je dos-ta primera umetnike muzike ko-ja je nastajala na osnovu tradici-je (Slavenski, Mokranjac...), tako

da iz tog ugla, muzika pomenutihi drugih jazzera nije bila revoluci-onaran domet, ali je revoluciona-


9/35

106

muziku pre svega shvatam kao neto to postoji svu-da oko nas, i naprosto, ovek uz to, manje ili vie od-rasta, i to na njega na neki nain mora da deluje. Utom prvom periodu Ritual Nove, folklorna bojabilaje vaan element. Ostalo su bili elementi savre-mene muzike i tog savremenog improvizovanja koje

nije bilo bazirano na tim jazzistikim premisama,nego se vie baziralo na modalnoj improvizaciji, naneemu to je u muzici bilo prisutno i u ranoj muzicicelog zapadnoevropskog prostora, a takoe je mo-dalna struktura muzike neto to je karakteristinoza gotovo sve istonjake tradicionalne muzike. Toje bio jedan prostor strukturisane slobode u kojemsam se ja najbolje oseao mogao sam da izrazimsvoje autorske ideje, a sa druge strane u tom kolek-tivnom improvizovanju svako od nas trojice je imaodovoljno prostora da upostupku samog muzicira-nja izrazi ono to je u tom trenutku imao da kae.Ritual Nova je po nekom estetskom opredeljenju

pripadala novom trendu evropske improvizovanemuzike a imala je kolore tradicionalnih muzika ju-goistone Evrope, i to je neto to bih ja i dugo posletoga radio da smo mi kao sastav nekako uspeli dapreemo rampu prema evropskoj sceni koja je tihgodina nastajala i da smo imali dovoljno jak kon-tekst ovde poto improvizovana muzika mora da sebazira na kontekstu koji ne ine samo tri nego dovo-ljan broj muziara koji bi uspeli da stvore jednu pra-vu scenu. Mi smo bili usamljeni u tome to smo e-leli da radimo i vrlo brzo se desilo da se raziemo isa Danielom koji nije imao sklonosti prema muzici-ranju pred publikom. eleo je da Ritual Nova osta-

ne naa interna delatnost, to Tikmajer i ja nismoprihvatili.[22]

TIKMAJER:Daniel Stari je bio jedan od izu-zetno retkih, ako nei jedini u gradu, koji je sviraosavremeniju viziju nove jazz muzike iskljuivo na aku-stinoj gitari. Daniel je na neki svoj nain fuzionisaojezik klasine jazz i brazilske gitare sa harmonijamaDebussya, i pisao jednu izuzetno lepu i produhov-

ljenju muziku (naalost, sve je te partiture docnijeunitio). Mnoge od tih kompozicija smo presviravaliu toj trio postavi, svako dodajui pri tome i neke odsvojih ideja. Ceo projekat je rezultirao samo jednimjedinim, zaista uspenim koncertom u Galeriji Mati-ce srpske i jednim, Bogu hvala, i danas sauvanimsnimkom dela toga repertora ostvarenim u Barba-ro studiju. Ja sam ubrzo nakon toga otiao na slu-enje vojnog roka, i to bee ujedno i kraj tog zaistazanimljivog trija.Nakon to seRitual Nova, poslejednogneuspenog pokuaja da oivi u formaciji sabubnjevima definitivno raspala, Daniel Stari se pri-kljuio La Stradi, ovaj put u svojstvu bas gitariste.

Na kraju prie, ostao sam sa Borisom u duetu, radeiuglavnom u studiju i kreirajui jedan multimedijalniprojekat, u kojem smo osim muzike uivo koristili imuziku sa trake; tekst napisan od strane Borisa, iprojekciju crtea Vladimira Marka, dananjeg filo-zofa i profesora filozofije na Univerzitetu u Bratis-lavi.[23]

BORIS KOVA:Onda smo neko vreme nas-tavilida radimo samo nas dvojica, uz nekakve trake,naratora i slajdove, to je bio multimedijalni dogaaj,odnosno projekat Bivstvovanje Arhelija Panoncana jedan moj tekst koji zapravo govori o prototipu

panonskog oveka, malo fantastiki tretiranog, takoda je to bio jedan poetsko-narativni sloj tog projekta,ostalo smo nas dvojica muzicirali na sceni. Tikmajer




10/35

107

je svirao klavir i kontrabas, ja duvake instrumente,i koristili smo na magnetofonskoj traci neke priprem-ljene matrice sa nekom zanimljivom inscenacijom.Ovaj multimedijalni projekat smo izveli nekoliko pu-ta na sceni tokom 1984. godine. Prvi na znaajan na-stup je bio na festivalu DrugaGodba u Ljubljani, i to

je tamo prepoznato kao neto veoma autentino. Me-utim, vrlo brzo smo Tikmajer i ja shvatili da u duuveoma teko moemo da napredujemo, i to je bio nekimomenat kada sam ja shvatio da ovde ne postoji do-voljno jak kontekst za takvu muziku, da nema ljudikoji se tako neim hoe baviti, i nisam eleo da toleri-em situaciju da stalno radimo tako neke lepe projek-te a da rezultati nisu adekvatni tome to radimo.[24]

TIKMAJER:Ubrzo su se nai putevi velikimkoracima poeli razilaziti, i dolo je vreme da se upu-tim sopstvenim stazama i da postavim na noge svojansambl. Taku na rad u duu sa Borisom stavili

smo 1985. godine, u maju iste godine smo nastupilii na prvom izdanju festivalaDruga Godbau Ljub-ljani. Poslednji nastup sa Borisom smo odsvirali naDanima deza u Novom Sadu oktobra 1986. godinesa bubnjarom Borivojem Janiem.[25]

Posle prestanka rada formacijeRitual Nova,Boris Kova se bukvalno zatvorio u svom improvizo-vanom studiju u Bukovcu, u staroj familijarnoj kui,i snimio praktino sam, postupkom nasnimavanja,prvi albumRitual Novakoji je objavioSimpozion1986. godine, kao jedan od prvih nezavisnih izdanjasa ovih prostora.

BORIS KOVA: Taj moj album prvenac jepokazao moju umetniku poetiku na nain koji je

mene zadovoljavao. Ovaj album je dobro prihvaenod strane kritike u svetu, i nakon toga je usledio al-bumRitual Nova II, koji je objavljen 1989. godine.Za razliku od prvog, gde nisam koristio elektroniku,na drugom albumu sam koristio semplovane etni-ke instrumente koje sam skupljao na mojim puto-

vanjima. Sempler je tada bio revolucionarni pro-nalazak, ja sam sam pravio semplove tih etnikihinstrumenata i dobar deo tog albuma je zasnovanna tim semplovanim zvucima uz akustike instrumen-te. Bilo je i gostujuih muziara. Taj album je, datako kaem, bio jedan korak napred u toj prii. Onima tu boju folklornih instrumenata. Album je ob-javio Recommended records iz Londona i tako jepoeo da se ostvaruje moj mladalaki san da ostva-rim svetsku karijeru sa tim to radim. Ovaj albumsmatram poetkom svega onoga to e uslediti. [26]

I kritiar Uro Smiljani saglasan je da je in-

timnom, iskrenom i uznemirujuom ploom RitualNova sve poelo, i dodaje:

Ritual Nova je kao dnevnik snova to po-hode oveka koji je na ivotnoj prekretnici, procesijaambijenata i melodija koje plae i zavode. Kada u fi-nalu albuma, u manifestnoj Tri metafizike folklor-ne teme Kova za trenutak stupi u domen teatrakoji je u jednakoj meri groteska i srceparajue otva-ranje svih karata i bacanje na sto, ovo je momenatzastraujue iskrenosti i snage, gest kojim se dve ipo decenije karijere to slede zapisuju u kamenu.[27]


11/35

108

PAGANKE

I trei vaan momenat za razvoj ovdanjeworld music dogodio se 1982. godine kada je i zva-nino osnovana enska pevaka grupaPaganke.Pagankesu osim negovanja izvorne narodne pesme,znaajan doprinos dale i kroz saradnju sa drugimumetnicima i grupama (Voki Kosti, Lala Kovaev,Del Arno Band).

KRISTINAKIKA STOJKOVI:Polovinom1970-ih godina, na probu folklornog ansambla KUDJedinstvou Cetinjskoj ulici (preko puta Radio Beo-grada) doao je etnomuzikolog Petar Buca Vukosav-ljevi. Razlog je bio taj to je iz Muzike produkcijeRadio Beograda potekla zamisao da bi njegove za-pise trebalo da peva neko kulturno-umetniko dru-tvo. Buca je doneo magnetofon Nagru i pustio namnekoliko pesama koje bi trebalo, eventualno, da nau-imo i otpevamo. Tada smo u Jedinstvu igrale Lula(JulijaMandi-Peri) i ja. Seam se da se ceo ansam-bl smejao i negodovao na ideju da bi trebalo da pe-

va to to uje sa magnetofona. Jedino smo Lula i jabile zainteresovane. Ja sam prvi put ula takvu vr-stu pesme i znam da me je to vrlo zaintrigiralo. Me-ni je to bio izazov da ujem sebe kako pevam stareizvorne pesme koje do tada nikad nisam ula. Neko-liko godina kasnije, ponovo smo se susrele sa BucomVukosavljeviem, voljne da odemo sa njim u RadioBeograd i tamo uimo tradicionalno pevanje. Takoje poelo.

Ukancelariji Muzike produkcije Radio Beo-grada, veliine 2 sa 2, pretrpanoj trakama i kaseta-ma, od 1979. godine presluavale smo sa magneto-fona terenske snimke koje je godinama Buca Vuko-

savljevi sakupljao po Srbiji. U to vreme kroz tu ma-lu kancelariju prolazile su mnoge devojke vie ili ma-nje talentovane i vie ili manje zainteresovane zaovakve pesme.Svetlana Cica uri, koja je tada bilastudent Muzike akademije u Beogradu, dola je uMuziku produkciju Radio Beograda sa idejom da sekonsultuje sa Bucom oko eventualnog osnivanja gru-pe koja bi pevala tradicionalne srpske pesme. Takose ona prikljuila ve postojeoj grupi. Na Bucin po-ziv, grupi se ubrzo prikljuila i Verica Veca Gajevi,kao etvrta lanica, koja je bila kume i kominicaBucina. Tada je bila etvrtagodina gimnazije.[28]

Njenim dolaskom, grupa je konano ofor-mljena 1982. godine. NazivuPagankekumovao jeBuca Vukosavljevi sa namerom da simbolizuje dapevaju vrlo, vrlo stare pesme, obiajne, lazarike, ko-ledarske, koje opisuju paganske obiaje.

KRISTINAKIKA STOJKOVI:Dve godinesmo samo presluavale i uile nain pevanja. Krozmnogo presluanog materijala svi smo shvatili daPagankama najvie odgovaraju pesme iz zapadneSrbije, tzv. dinarsko pevanje po emu su Pagankedo danas ostale prepoznatljive. Kako smo koju pes-mu nauile i savladale tako smo je snimile kao traj-

ni snimak za fonoteku Radio Beograda. Buca je iposle dve godine zajednikog rada mislio da nismospremne za publiku. Osim nekoliko manjih, spora-

dinih nastupa, nita znaajnije u radu grupe tihgodina se nije deavalo.

Zaposlila sam se 1983. godine u TelevizijiBeograd. Kada je poelo snimanje serije Vuk Kara-di znala sam da su Paganke prava grupa za to.Jednog dana sam presrela reditelja ora Kadijevi-a na hodniku Televizije i predloila da uje neki stu-dijski snimak Paganki. On je pozvao Vokija Kostiai nas troje smo u magnetoteci presluali nekoliko

snimaka. ore je uzviknuo: Tooo, to je ono to mitreba! Sve ostalo je istorija. Voki Kosti je doao uProdukciju Radio Beograda na nau probu i poneougovore za seriju Vuk Karadi. Seam se da samse oseala kao na roditeljskom sastanku. Naalost,Buca Vukosavljevi je bio skeptian prema ovomprojektu i vrlo nepoverljiv. Smatrao je da e nas sa-mo iskoristiti, da nas nee ispotovati, da e tradi-cionalnu pesmu oskrnaviti, zloupotrebiti... Pagankesu se mirno, s potovanjem rastale sa njim. Od togtrenutka grupa postaje samostalna, bez umetnikogrukovodioca, menadera, mentora, bez prostora zavebanje... Ipak, naa ljubav prema srpskom tradi-

cionalnom pevanju dri Paganke na okupu ve tridecenije![29]

DRUGA POLOVINA 1980-IH

I posle 1982. godine, glavni nosioci worldmusic pokreta u Srbiji ostaju Branislav Lala Kovaev,Vojin Malia Drakoci i Boris Kova, ali svakako trebapomenuti i sastavInstitutekoji predvode Sran Asa-novi-Fraparega i Veljko Nikoli-Papa Nik, kao i al-bum OperaNenada Jelia i Laze Ristovskog dok kom-pozitor Vojislav Voki Kosti polovinom 1980-ih godi-

na stvara petnaest sati muzike nadahnute tradicional-nom muzikom za seriju Vuk Karadi(TV Beograd,1987.) reditelja ora Kadijevia uz angaovanje vr-hunskih umetnika Bore Dugia, Dobrivoja Todorovi-a,Pagankii drugih.

IZVORNI FOLKLOR I DEZ

Godine 1983, u izmenjenom sastavu,LalaKovaevBalkan Impressions Groupobjavljuje albumBalkan Impressions vol. 2, da bi 1985. godine bioobjavljen albumIzvorni folklor i dezgde su elemen-

ti folklora znaajnije zastupljeni. Naime, ovim albu-mom, Lala je doao na ideju, kako jesvojevremenoistakao u razgovoru za na magazin, dajazz muzikuintegrie ali ne sa jazz muziarima iskljuivo, ve saautentinim ansamblima koji se bave folklorom, beztoga da se oni rukovode jazzom, ve da sviraju onoto inae sviraju a da on, kao voa sastava, sa svojestrane uklopi elemente jazza na tu muziku sa izvora,tako da postane jedno telo. [30]

Lala se potom raspitivao za ansamble, u emumu je veoma pomogao kompozitor Vojislav Voki Kos-ti, kasnije producent albumaIzvorni folklor i dez.

LALA KOVAEV:Rekao sam mu da mi jepotrebno nekoliko folklornih ansambala koji bi biliu stanju da shvate ono to elim, spremni na neto




12/35

109

kojim sam bio zadovoljan. Onda smo uli u studio idobili termin, ini mi se za ovu plou, od 8 do 12 uve-e, dakle samo etiri sata za snimanje LP-ija. Zahva-ljujui uvebanosti, album je uspeno snimljen.[32]

Potom je Vojislav Kosti organizovao saRa-dio-televizijom Beogradda se prvi koncert posleobjavljene ploe snimi u podrumuKonaka kneginjeLjubice, za mali broj ljudi sa pozivnicom. Ovaj koncertje snimljen i emitovan na televiziji. On je, nesumnjivo,snano uticao na mnoge jazz muziare u Srbiji da svo-je stvaralatvo obogate folklornim motivima. Zbogove injenice, albumIzvorni folklor i dezdodatnodobija na znaaju.

MUZIKE SINTEZE MALIE DRAKOCIJA

Govorili smo o muzikom ciklusuBalkanImpressionskoji je bio projekat Lale Kovaeva, ali jepotrebno istai da je na nastanak ovog ciklusa i nje-

gov razvoj znaajno uticao i Vojin Malia Drakoci(Beograd, 1945-2000), kontrabasista i kompozitor,lan Lalinog sastava od osnivanja. Meutim, iako jeiroj javnosti postao poznat najvie zahvaljujui ovomciklusu, rad Malie Drakocija u pravcu upotrebe fol-

klora datira od ranije.Njegovo interesovanje za izvornom narodnom

muzikom zapoinje polovinom 1970-ih godina kadaje postao lan ansamblaRenesanss obzirom da je uprogramu ovog ansambla bila i rekonstruisana srpskanarodna muzika srednjeg veka. Uporedo sa ivimaktivnostima u Lalinom sastavu od poetka do krajaosamdesetih godina (za to vreme objavljena su trialbuma i odrano vie od stotinu nastupa irom Evro-pe), muziki poduhvati koji su prevashodno bili pred-met Maliinog interesovanja bili su obeleeni istrai-vanjem ne samo instrumentalnih mogunosti kontra-basa, ve i stvaralakim traganjem za sintezama, kako

ih je on zvao, bilo u objedinjavanju kompozicija i iz-vornih muzikih elemenata od rane srednjovekovnemuzike do muzike XX veka, ukljuujui i elemente

drugaije od onoga ime se bave,a da pri tom sami sebe ne menjaju.Niti su oni to mogli. Svakako danisam mogao frulaa DobrivojaTodorovia da nateram da svirajazz solo na fruli. To ne ide. Naime,eleo sam da njegovu frulu i mojjazz sastav tako spojim da posta-nu celina. Jedino to sam od po-

etka znao da elim, bio je duva-ki ansambl. To mi je bila stara e-lja, od festivala u Gui koji sampratio.[31]

Voki Kosti je Kovaevuposlao demo snimke tri ansambla:ansambla frulaa Dobrivoja Todo-rovia, pevake grupePaganke,ije su se lanice bavile i etnomu-zikolokim istraivanjima i orke-stra Fejata Sejdia. Snimke ova triansambla Kovaev je presluavao

nebrojano puta.

LALA KOVAEV:Sada jebilo potrebno da tu njihovu muzi-ku, koja je morala da ostane ne-promenjena, uklopim sa jazzom.Pravio sam skice, ta sa frulakimansamblom moram da uinim, tasa Pagankama, ta sa Fejatom...Dez sastav inili su Vojin Drako-ci, Vlatko Stefanovski, Goce Dimi-trovski i Uro eerov iz NovogSada umesto Nenada Jelia. Pro-

be su bile u Ateljeu 212, u saligde su probali glumci. Tu smo ne-delju dana najmanje, svaki danprobali, ne svi zajedno, ve, reci-mo, prvog dana sa Pagankama,drugog sa orkestrom DobrivojaTodorovi, i tako sa svima osta-lim, dok nisam doao do zvuka sa


13/35


14/35


15/35

112

jazz i rock muzike, bilo u pogledu zvunih spajanjasa glasom ili drugim instrumentima.

Naalost, ne postoje zvanino objavljeni al-bumi sa muzikom Malie Drakocija (sauvano je sa-mo nekoliko demo snimaka skromnog kvaliteta).Svoj rad je iskljuivo predstavljao na koncertima od

kojih su meu najznaajnijim odrani u Galeriji fre-sakau Beogradu u periodu druge polovine osamdese-tih, tokom kojih je prikazao specifian vid svoga bav-ljenja muzikom, na granici izvoakog i stvaralakog,u proimanju elemenata narodne i savremene umet-nike muzike kao i iskustava jazz improvizacija. Uovom, za njega najplodnijem stvaralakom periodu,pored ostalog, svirao je svoje kompozicije nadahnutenarodnom muzikom, zatim improvizacije na temeLjubice Mari, Vuka Kulenovia, Minte Aleksinakogi drugih kompozitora, saraivao je sa brojnim umet-nicima (Duanom Bogdanoviem, Miroslavom Tadi-em, Bojanom Zulfikarpaiem, Zoranom Todorovi-

em, i drugima), sa Miloem Petroviem predvodioje ethno-jazz kvartetKatamarangde je aranirao na-rodne teme dok je Milo komponovao u stilu koji jeprethodio projektuIstorija Vizantije. Kao duo, nastu-pao je i sa Lalom Kovaevim (nezavisno od projektaBalkanske impresije), gde je odnos jazz idioma ielemenata koji proizilaze iz ritmikih i melodijskihobrazaca nae narodne muzike bio vie na strani na-rodne muzike.Jedan od najznaajnijih momenata unjegovoj karijeri bio je koncert iz 1990. godine sa gi-taristom Miroslavom Tadiem (i gostom DuanomBogdanoviem), kojim je pokazao da je mogue sro-diti najneniji i najgrublji od ianih instrumenata u

snanu muziku imaginaciju zahvaljujui kojoj suodabrani motivi, preteno foklornog porekla (Make-donsko devoje,Sadila moma lojze,Se zaljubi jedno

mome,Kopanitska) dobili sasvim nove, uvek druga-ije, improvizatorski bogate oblike.

Malia je tokom druge polovine osamdesetihgodina postao prepoznatljiv u umetnikim krugovimapo unikatnosti svog muzikog izraza - kao kompozitorije je delo nesvakidanje, nastalo u spoju elemenata

narodne i savremene umetnike muzike i kao vrhun-ski improvizator iji doivljaj muzike nije dirao u po-ruke koje su kompozicije nosile. Zato je esto biranod strane naih kompozitora za izvoaa njihovih de-la. Pretpostavka je da su Maliin talenat i muzicira-nje bili podsticaj Ljubici Mari da se posle dvadesetgodinavrati kompozitorskom radu kada je 1983. go-dine napisala kompozicijuInvokacija.

INSTITUTE

Godine 1974, u Beogradu je osnovanInstitute

- sastav, projekat, kulturni poduhvat, kreativni proces,umetnika fikcija ili kako god (nazivInstituteu upo-trebi je od 1984. godine, pre toga: Gandharva,Bridgei Visoka vegetacija), a koji su predvodili Sran Aleksi Fraparega i Veljko Nikoli Papa Nik. Prvih godi-na, sastav je funkcionisao u kunim uslovima, bezjavnih nastupa, a njihov rad u to vreme bi se mogaopodvesti pod odrednicufusion-jazz. Egzotini motiviu muzici su bili prepoznatljivi zahvaljujui Sranukoji je u to vreme sluao snimke muzike afrikih ple-mena, dok je Papa Nik svoj doprinos dao ukljuiva-njem orijentalnih instrumenata na kojima je muzici-rao. Poetkom 1980-ih godina, muzika sastavaInsti-

tutebila je pod uticajem Fele Kutija, Ravi Shankara,mongolske muzike Naalost, sve se to deavalo da-leko od oiju ire javnosti, pa je ovaj period ostao




16/35

113

ne muzike, ve da od njihovih bazinih muzikih icivilizacijskih komponenti sintetizuje novi izraz.Zbog ovoga su prisutne razne primitivne forme,primitivni instrumenti i zaboravljeni zvuci. [33]

Institutestvara kompleksnu muziku koja seu najirem smislu moe nazvati alternativni, ekspe-

rimentalni ethno-jazz. Neraskidivi delovi opusaIn-stitute, grubo se mogu opisati kao:fusion muzikaicool-jazz, globalna etno-muzika sa velikim uticajemafrike, indijske i stare balkanske muzike i muzikaslobodnog duha i eksperimentalne prirode, nastalana bazi novih muzikih instrumenata i preraenih ilineuobiajeno primenjenih ve postojeih, sa ciljempronalaenja novog zvuka i autentinog muzikog iz-raza. Kompozicije uglavnom nastaju uivo, kao nizimprovizacija na okvirno dogovorene ritmike, har-monijske i tonalne strukture, sa manjim ili veim od-stupanjima.

Godine 1992, pod etiketom nezavisne izda-

vake kueNikad robomobjavljen je antologijski al-bumMinijaturekao prvo zvanino izdanjeInstitute.Album je nastao uivo u emisijiPomen crvenom pa-tuljkuBojana orevia i Aleksandra Konjikuia naRadiju B92kao proizvod improvizacije - bez jasnogmelodijskog toka, uz esta ponavljanja odreenih mo-tiva, gde zvuci vie od trideset narodnih i pravljenihinstrumenata u radioniciInstitutedonose moderanoblik i arhainu konturu.

NENAD JELI

Znaajan doprinos na ovdanjoj world music

sceni pruio je i Nenad Jeli,perkusionista opinjenmelodijom i tiinom, harizmatini koncertni muzi-ar zaljubljen u pozorite, multiinstrumentalista koji

se jo uvek nije umorio od traganja za novim izvori-ma zvuka, jedan je od najosobenijih umetnika kojise pojavio na muzikoj sceni Srbije, kako istie IvanaKomadina.

Osim to je do 1984. godine uestvovao u ra-du sastava Lale Kovaeva, Jeli je saraivao sa mno-

gim znaajnijim umetnicima toga vremena. Krajem1970-ih godina, sa saksofonistom Paulom Pignonomi pijanistom Miloem Petroviem svirao je free-jazz ugrupiInteraction. Kada se ovom sastavu pridruioVojin Malia Drakoci, zapoelo je veliko prijateljstvo(i kumstvo) izmeu njih dvojice, to e, po svoj prilici,uticati na Jelievo umetniko usmerenje.

Drakocijev umetniki kredo da muzika kojanema korene u narodnoj muzici ne moe da bude au-tentina, uticao je na mnoge muziare tog vremena,pa i na Nenada Jelia, koji e mu ostati veran tokomitave svoje karijere. Zajedniki imenitelj dugogo-dinje saradnje dva umetnika na najrazliitijim mo-

guim projektima uvek je bilo etnika muzika tradi-cija Srbije: bilo da se radilo o srednjovekovnoj mu-zici u triju Skomrasi (Drakoci-Mia Risti-Jeli),bilo o raznolikim spojevima jazza i izvorne narodnemuzike, zabeleenim na velikom broju snimaka zaRadio i Televiziju Beograd. Ne udi, otuda, da se up-ravo Nenad Jeli naao kao idealni perkusionista zaprvu postavku kultnog benda Lale Kovaeva i nas-tanak albuma Balkan Impressions 1982. godine,napominje Ivana Komadina.

Krajem 1985. godine, uvreme dok je iveo uPortugalu, Jeli je, uz Lazu Ristovskog koji se pridru-io kao klavijaturista i koaraner, snimio album Opera,

koji se danas smatra antologijskim izdanjem.Jeli i Ristovski su Hasselov i Enov koncept

etvrtog sveta mogue muzike koja premouje

upamen kao interna muzikapria.

Prvi znaajniji dogaaj uraduInstitute, i prvo javno pred-stavljanje ovog sastava, dogodilose 2. novembra 1984. godine uDru-gom novom klubu SKC-a u Beogra-du, kada su kao duo nastupili Fra-parega i Papa Nik. Za nas je zna-

ajno ono to je pisalo u promotiv-nom materijalu ovog koncerta, jeropisuje umetniki pristup sastava:

Institut je pristup muzicikoji je proizaao iz hiljadugodi-njih iskustava, gotovo svih poz-natih ljudskih skupina i kulturana planeti, ali sa sasvim novimciljem. To nije spoj muzike, ritu-ala i maski, kakav je, na primer,pri raznim obredima, ve su ritu-al i maske pomona sredstva uslubi stvaranja muzike. Umetnik

se tokom performansa delom ilipotpuno poistoveuje sa svojommaskom, on njoj pridaje vanostnovog identiteta.

Iako pod jakim uticajemsvihmuzika planete, Instituteima naelo da prosto ne spaja raz-


17/35

114

vreme i kulture, tehnologije i religije i spaja ih u pros-toru uobiajeno rezervisanom za snove, sa zaostat-kom od samo nekoliko godina upotrebili na doma-em tlu i podarili nam jedan diskografski biser,[35]istie Uro Smiljani.

Godine 1989, sa Miloem Petroviem i MiomBlamom(TrioJazzy), Jeli je uestvovao u stvaranjuprveIstorije Vizantije. Na ovom albumu nala se ijedna njegova kompozicija: Vrata varvara- sasvim

dovoljan udeo za album koji se ubraja u najznaajnijaostvarenja novije srpske muzike.Isto to se moe reii za ukupan doprinos razvoju world music u Srbijitokom 1980-ih godina koji je pruio Nenad Jeli sasvim dovoljan da se njegovo ime nae meu nekoli-cinom najzaslunijih zaetnika ovog muzikog pravca.

ISTORIJA VIZANTIJE

I dok se kod veine autora u drugoj polovini1980-ih godina stvaralatvo svodilo na citate folklor-nih melodija, kod pojedinih autora poetkom 1990-ih

ovakav nain tretiranja folklorne melodike prevazi-en je na taj nain to su njihove teme potpuno ori-ginalne ali komponovane u duhu muzike tradicije

(kao i kod nacionalnih kola u domenu ozbiljnemu-zike).

Meu prvima sa ovakvim pristupom bio jekompozitor i embalista Milo Petrovi. On je smatraoda je ethno-jazzvrlo konfuzan termin.

Ovaj termin i sam vrlo esto koristim, iakone verujem u njega. Voleo bih da se ono to stvaramnaziva muzikom... Smatram da je jazz jedini origi-nalni ameriki doprinos svetskoj muzikoj batini.

Neosporno je da su improvizacija i ritam afro-ameri-kanaca temelj ovog stila. Kasnije ugraivane sofisti-ciranih harmonskih obrta proisteklih izbele (evrop-ske) tradicije, kao i uspostavljanje swing-pulsa, for-miralo je bebop pravac, za koji smatram da najle-gitimnije predstavlja ono to bismo mogli nazvatiamerikim jazzom. Ali zaboravlja se da je ve Gilles-pie, jedan od rodonaelnika bebop pravca, uneoelemente kubanske tradicionalne muzike. Tako je,ve tada, poelo demontiranje osnovnih stilskih ka-rakteristika amerikog jazza.[36]

Polovinom 1980-ih godina, Milo Petrovi jesa Vojinom-Maliom Drakocijem osnovao grupu

Katamaran.Bili smo okrenuti folkloru, istie Petro-vi.Malia je aranirao narodne teme, ja sam kom-ponovao u stilu koji je prethodio projektu IstorijaVizantije. lanovi grupe bili su i Veljko Nikoli-Papa Nik i gitarista Duan Bogdanovi.

Sredinom 1970-ih godina, po zavretku ko-lovanja naMuzikoj akademijiu Beogradu, Petrovije upoznao engleskog fiziara, muziara i kompozitoraelektroakustike muzike PaulaPignona.Kod njegasam zavrio tehniki kurs koji me je osposobio dasamostalno ostvarujem svoje kompozicije. Zajednosmo osnovali grupu Interaction koja je izvodilatzv. spontanu muziku (teme i kompozicije nasta-

jale su na nastupima, forma i trajanje izvoenjanije bilo ogranieno dogovorom, iako smo ovaj pro-ces uvebavali na probama). Tada sam, ini se ipronaao svoj etno nain izraavanja. I shvatio daje najverodostojniji nain improvizovanja mogupo-najvie u okviru lestvica u kojima je i nastala tema-ako je tema vezana za folklor.[37]

Preokret u Petrovievom stvaralatvu dogodiose krajem 1980-ih godina kada je napustio vlastitiavangardni govor i krenuo putem retrogarde. U jesen1990. godine, u saliFakulteta muzike umetnostiuBeogradu (u okviru ciklusaMuzika viva, u organiza-ciji Treeg programa Radio Beograda), odrao je

koncert na kome je premijerno izveo vie delasavre-menih srpskih autora namenjenih embalu. Meunjima bila je i, sada ve kultna, kompozicija samogPetrovia nazvanaPrva svita za klavsen Mihaila izPei. Nju je pratio i obiman pseudo-dokumentarnimaterijal koji je publici predoavao verodostojnostpodataka da je Petrovi, zahvaljujui nepoznatomdarodavcu iz Francuske, doao u posed nepotpunogmanuskripta do tada nepoznatog srpskog kompozi-tora Mihaila koji je, toboe, umetnost sviranja na em-balu uio od an Anri D'Anglbera, francuskog kompo-zitora XVII veka. Naa javnost je tada reagovala dvo-jako: neki su odmah uvideli da je re o izmiljenoj

linosti i ironijskom egaenju sa tadanjom klerikal-no-nacionalistikom atmosferom u naoj kulturi, aneki su oberuke prihvatili neverovatnu injenicu da




18/35

115

Godine 1991, objavljen je mnogo poznatijialbumIstorija Vizantijekoji se na kompakt diskupojavio 1991. godine pod etiketomSorabia DiscizNia. U odnosu na prethodno pomenuti i zvaninoneobjavljeni album sa istim nazivom iz 1989. godine,album iz 1991. godine veim delom predstavlja ponov-

ljeni autorski i koncepcijski izraz Miloa Petrovia, stim to na ovom albumu Petrovi nastupa solo naklaviru i autor je svih kompozicija. U knjiici koja jepriloena uz CDIstorija Vizantije No. 1, Petrovi is-tie da je re o autorskom vienju narodne muzikerazliitih nacija koje su ivele u granicama Vizantij-skog carstva: Grka, Srba, Jermena, Rumuna, Tura-ka, Arapa i panaca.Ova napomena pristaje i svimnjegovim potonjim ostvarenjima.

U razgovoru za na magazin, Petrovi se pri-sea vremena nastanka prveIstorije Vizantije:

Izgleda da je prva Istorija Vizantije klju-na za moj dosadanji rad. Tek kasnije sam shvatio

da se ona dugo, dugo taloila i da je u jednom tre-nutku sublimirano uspela da izae i t na jedan vrloist nain, bez onoga to bi mi umetnici rekli brljo-tina, znai nekih komercijalnih stvari, nekih povla-ivanja zahtevima trita. Sa te estetske strane odu-vek sam bio vezan za narodnu muziku. Narodna mu-zika je sublimat, ona nastaje bruenjem i ne moe dase napravi za trite, ona prolazi sito i reeto, prola-zi vekove. Narodna pesma predstavlja jedan arhe-tipski kod, genetski kod jednog naroda. Moete vide-ti ljude koji sluaju jazz ili klasinu muziku, meu-tim, moete te iste ljude da naete u nekoj drumskojkafani ili na nekom narodnom saboru, kada se nau

u tom ambijentu, gde skinu to kvazi-moderno ruho.Istorija Vizantije I je sigurno najbri disk koji samsnimio. Dugo sam pripremao ovaj album, i onda

sam jednostavno zakazao termin kod ora Petrovi-a za rad u studiju, ton majstora na Fakultetu muzi-ke umetnosti u Beogradu i koji predaje tonsku reiju tada je bio ef naeg studija i potom producentovog diska. Uzeo sam termin uvee od 23 h, da bukaiz drugih prostorija ne bi uticala na snimak, i snimalismo do pet ujutru. Presluali smo snimak na kraju,

moda sam neke stvari napravio u dve ili tri verzije,i posle desetak dana, kada se to ohladilo, orejeto jednostavno stavio na disk. To je jedan od retkihdiskova gde uopte nema rezova- kako su kompozi-cije odsvirane u realnom vremenu, one su tako iizale. Mislim da je uspeh tog diska u spoju jednogsavremenog jazza, onda u spoju sa balkanskim lest-vicama, i naroito u tome to su moja sola, a uveksmatram da je to najvaniji estetski princip ako seneko bavi ethno-jazzom, to je da svoja sola svira ulestvicama.[40]

Prema miljenju nekih kritiara i umetnika,

albumIstorija Vizantije 1je otvorio novu stranicu sav-remene srpske muzike koju su nazvaliNova balkan-ska muzika.

je u XVII veku u Pei, pod Turci-ma, iveo i stvarao autohtoni srp-ski barokni kompozitor. Ovo ega-enje sa naim tadanjim kultur-nim establimentom, meutim,posluilo je kompozitoru da nagloi u potpunosti promeni svoj dota-danji stilski izraz i lako uplovi uvode postmoderne.[38]

Ukoliko izuzmemo rad ugrupiKatamaran, Petrovievo na-dahnue folklorom, preciznije stva-ranje u duhu imaginarnog folklo-ra, zapoeto je i prePrve svite zaklavsen Mihaila iz Pei. Godine1989, u okviru TrijaJazzy(MiloPetrovi, klavijature, Mia Blam,kontrabas i Nenad Jeli, udaralj-ke), nastao je projekat/studijskialbumIstorija Vizantije.Autorveine kompozicija na ovom albu-mu je Milo Petrovi (dve potpi-

suju Blam i Jeli), dok su aranma-ni zajedniki. Ostalo je zabeleenoda je 22. januara 1990. godine uSKC-u u Beogradu, odrana pro-mocija ovog antologijskog albumai tom prilikom je podeljeno okostotinu audio kaseta. [39]


19/35

116

NOVA BALKANSKA MUZIKA

PRVA POLOVINA DEVEDESETIH

Devedesetih godina dogodio se raspad zemljei sve njegove nuspojave: rat, nematina, sunovrat kul-turnih vrednosti... Zaudo, u ovo teko vreme, moda

i kao odraz nemoi da se suprotstave potpunom mo-ralnom i ljudskom posrnuu, moda i podstaknutisvugde prisutnim buenjem nacionalne svesti, odstrane vie umetnika koji su tokom osamdesetih go-dina bili strogog jazz usmerenja, nastaje znaajanmuziki pokret (i zaokret) koji je zadrao ele-mente i ukljuio motive iz tradicionalne muzike.Neki umetnici i muzikolozi su ovaj pokret nazvaliNova balkanska muzika.

Poetkom devedesetih godina bio sam u bla-goj ekstazi, jer je poeo moj novi umetniki ivot. Ose-ao sam se bolje nego ikada do tada, prepun energije,jer sam konano pronaao sebe kao muziara. Doi-

veo sam neku vrstu preporoda. Prvi put sam mogaoda stojim iza onoga ta sviram, a da ne strepim odtoga da e neko doi sa strane i rei da vrtim ono to

je davno uraeno. Poeo sam da radim neto to ra-nije nisam radio, otvarale su se beskrajne moguno-sti, razvijala se itava jedna nova scena ili novi talaskoji sam zvao Nova balkanska muzika. Bilo je toneto potpuno drugaije od sveta spolja, odnosnorealnosti koja nas je okruivala rata i nematine,istie Dragomir Milenkovi-Joga, kompozitor, gita-rista i spiritus movenssastavaHazari.

SastavHazarije bio meu rodonaelnicimapokretaNova balkanska muzika. Pored Dragomira

Milenkovia, u ovaj novi segment ovdanje muzikescene, nastao poetkom 1990-ih,kao najznaajnije,svrstau i sledee umetnike: Vladimira Mariia, Nena-

jazz

daNeu Petrovia, Lajka Feliksa,VladimiraNikia,Vojislava Ivanovia, kao i sastavBalkan Music Club.

U razgovoru za potrebe ovog rada, DragomirMilenkovi se prisea dogaaja s poetka devedese-tih godina kada je osnovao sastavHazari.

DRAGOMIR MILENKOVI:Mislim da je tobilo 1989. godine, kada sam sa nekom ekipom muzi-ara radio letnju emu u Budvi, u turistikoj sezoni.Tu smo se druili Vlada Marii i ja, i jo nekolikomuziara. esto smo priali o onome to radimo, kaoto obino biva, kod muziara je tema za razgovorobino muzika. Poeli smo da analiziramo ta mizapravo radimo, prevashodno mi koji smo se bavili

muzikom. Vlada je napomenuo da, u stvari, misve vreme sviramo neto to ne proizilazi iz nae kul-turne matrice, neto to nije kultura prostora gdeivimo, ve kultura Amerike. Zakljuili smo da smo

zato na loem putu, jer pokuavamo da se bavimoneim to nama ne pripada. Ubrzo posle toga, shva-tio sam da je neophodno da uradim potpuni zaokretu svom stvaralatvu i posvetim se prostoru gde i-vim. Do tada, proao sam dug umetniki put. Kaomlad svirao sam rock muziku, zatim klasinu gitaru,

i narodnu muziku. im sam se vratio u Ni, po-eo sam da pravim koncept onoga to u nadalje ra-diti. Upravo u vreme kada sam se bavio tim razmi-ljanjima, ono to me je jako razveselilo i dalo argu-ment da krenem u dobrom pravcu, bio je album Isto-rija Vizantije Miloa Petrovia. Kao to je i Petroviuradio, najloginije je bilo uzeti nau foklornu bati-

nu i raditi sa njom. Napominjem da su u to vremeovakvi postupci bili veoma nepopularni i neobiniza krug ljudi koji su se bavili ili ro k muzikom.

jazz

jazz

jazz c




20/35

117

S obzirom da sam i dalje duboko bio u jazz muzici,logino je bilo da napravim sintezu a i naegfolklora, i ire, folklora Balkana. Imao sam dosta is-kustva i sa narodnom muzikom. Svirao sam u orkes-trima Vaske Ilieve, Stanie Stoia iDueta Selimova-elevski pa mi je narodna muzika bila prilino poz-nata i bliska, dakle nisam spadao u one muziare ko-ji nisu poznavali nau narodnu muziku. Poeo samda radim muziku koja je liila na ovdanji folklor sa

principima a i onim to jazz podrazumeva, a toje sloboda izraavanja sa naglaenom improvizaci-jom. Ali sam eleo da stvaram muziku koja nee bititzv. selotejp nadgradnja odnosno da sviram nekunarodnu temu, a zatim da usledi klasina impro-vizacija, nego da napravimo balkanski kojie po svemu biti balkanski - od teme, koja se svira,do improvizacije. Naroito je bilo bitno da to budekarakteristina balkanska ritmika, neparni ritmovi,i ta vrsta emocije... Dakle, ne da se muzika ameri-kanizuje ve da se uini jedan radikalni zaokret -stvarati novu muziku u duhu naeg podneblja. Uk-ratko, ukljuiti savremene muzike tokove razmi-

ljanja u okviru balkanskog melosa.[41]SastavHazari(odnosno kulturna zajedni-

ca, kako stoji u prvom promotivnom materijalusas-tava), osnovan je 1991. godine u Niu.

DRAGOMIR MILENKOVI:Prva postavaHazara mi jako nedostaje. Jo uvek nisam uspeoda ujedinim energiju na taj nain kako je ona bilaujedinjena na poetku. To su ljudi koji su odlino ra-zumeli koja je naa misija. Sve nas je okupio jedanveoma poznati niki bubnjar Josip Hartl-Joko kojije vie puta presluavao moju muziku koju sam za-beleio na nekom trakau, i to je bila sirovina-neke

muzike skice ta bih i kako bih mogao da radim. Onmi je rekao da to moe da bude jako zanimljivo, s timda se svira uivo. Naravno, znao sam da je velikiproblem napraviti sastav. Rekao sam mu da je to veo-ma zahtevna pria i da je teko napraviti i odratisastav koji e izvoditi takvu vrstu muzike. Ipak, spon-tano smo se okupili: Joko, basista Zoran Talevi ija. Jedno vreme u sastavu je bila i pevaica Maja Ni-koli koja je tada bila na poetku karijere. U poet-ku smo radili jedan opti-klupski program, a zatimsmo poeli da dodajemo nae kompozicije da bi, pos-le izvesnog vremena, na naem repertoaru bile isklju-ivo autorske kompozicije. Drali smo svirke dva pu-

ta nedeljno u Rok klubu. To je bilo 1991. godine.Podstaknut ovakvim razvojem dogaaja, neprekidnosam se bavio stvaralatvom u tom pravcu piui no-ve kompozicije. Bio sam prepun energije, do te meresam imao nove ideje da nisam uspevao da sve zapi-em notama. Potpuno sam se posvetio sebi i zatvoriood spoljnih uticaja. Do tada sam presluao veliki brojploa, naroito iz oblasti muzike, i smatrao samda je to dovoljno, da sada treba tragati u sebi. Ubrzosu nam se prikljuila jo dva lana perkusionistaGoran orevi-Sole, vrhunski muziar sa odlinimoseajem za ritmiku, i Goran Ili, gitarista, koji u po-etku nije eleo, a zatim je doao u sastav, sa kojim

sam bio jako zadovoljan. Napravili smo neku vrsturadionice, gde je svako imao svog udela u konanommuzikom proizvodu Mnogo vremena po nekad i

jazz

jazz

jazzjazz

jazz

itav dan, provodili smo u pomenutom nikom klubu,i bili smo sa velikim stvaralakim potencijalom Preko


21/35

118

dana smo vebali, dogovarali se, eksperimentisali,dok je u spoljnom svetu poinjao rat, mobilizacija,nasilje... Kada danas pogledam na poetke naegrada, vidim da smo u Rok klubu nalazili utoiteod spoljanjeg sveta.[42]

Usledili su prvi vei nastupi van kluba.

DRAGOMIR MILENKOVI:Hazari su svoj

prvi koncert u Beogradu odsvirali 1993. godine. Ta-da sam video da u Beogradu slinu stvar radi sakso-fonista Nea Petrovi sa svojim sastavom CampusCaravan.Na naim prvim koncertima naili smona izuzetan prijem u nekim krugovima, dok nas jeod drugih doekala estoka kritika, naroito odmuziara, koji su smatrali da smo prodali ili izdali

jazz, da je to to radimo skandalozno, jer smo se usu-dili da spajamo kao ameriki kulturni proizvodsa balkanskom narodnom muzikom. Nisam se na toosvrtao, jer veina ovih kritiara jesu bili dobri mu-ziari ali u stvaralakom smislu nita nisu pruili.[43]

Prvi album uvari istine,Hazarisu objavili1993. godine i donosi relaksirajui New Age zvuk folk-lorno obojen.

jazz

jazz

Godine 1996, prvenstveno iz privatnih razlo-ga, ali i nedovoljnog interesovanja u Niu za ono toHazarirade, kako sam istie, Milenkovi se preseliou Beograd. U poslednjih desetak godina nastoji daoivinarodnu muziku i njegove kompozicije se odli-kuju znaajnijim ueem etnikih motiva.

Dok suHazaripoetkom 1990-ih godina bili

aktivni na jugu Srbije, sastav Campus Caravanpred-voen saksofonistom Nenadom Neom Petroviem,uplovio je u et no- vode 1992. godine u Beogradu.

Devedesetih godina je bilo puno entuzijazma,istie Petrovi. U to vreme su mnogi poeli iskreno darade sa etno muzikom, dok su kasnije neki poeli davetaki pokuavaju da se okae na trend i da sebave etnom iz racionalnih razloga. Meni smeta ka-da ujem da muzika nije kompaktna, odnosno da nepostoji jasan izraz i jasan muziki jezik. Kod nas imapuno stilski propalih pokuaja. Recimo, neki rock gi-tarista odsvira rock solo, pa neki narodnjaki har-

monika neko kolce, pa odmah posle toga tru-ba svira swing... To je kao da jedete crevca i picuna istom tanjiru. Ne zanima me muzika koja nemasvoj jezik. Cenim Miloa Petrovia, Hazare, muzi-kalnost Nenada Jelia...[44]

NENAD PETROVI: Godine 1992, poeleosam da sviram neto to je bilo tada prirodno za mene,jer sam dugo pre toga svirao sve bazine muzike tosam doivljavao kao neku vrstu zanata. Da bih seoseao u svom izrazu slobodnije i jasnije, kompono-vao sam nekoliko numera, pomalo pod uticajem Ja-na Garbareka, koji ima fascinantan lini izraz. U

stvari, da bih se oslobodio kliea i zanata, koji samzaista dobro savladao, pomoglo mi je sluanje Gar-bareka, sa muzike strane, a i saradnja sa RambomAmadeusom, sa mentalne strane, pa sam u band poz-vao basistu Batu Boania (sa njim sam svirao i udez triju), bubnjara Gorana Ljuboju, s kojima samve svirao zajedno u funk bendu Ramba Amadeusa,svog brata Milorada Petrovia koji me je inspirisaosvojim arhainim pristupom na elektrinoj gitari, aupoznao sam i Savu Latinovia koji je svirao tara-buk. Jedno vreme sa nama su svirali i Boris Bunjac,klavirista Ognjan Radivojevi i tapanista Duan u-ki.Za svaki novi bend potrebno je i mesto gde moe

da se svira bar jednom nedeljno, a mi smo imali sreuda nas je pozvao Marin Krei da sviramo svake sre-de u Jazzbini, jednom od mesta gde se zaista svi-

h jazz

jazz




22/35

119

pozicijeHram,ArhaikiRazruen grad, Petrovi jesnimio jo 1990. godine, kada je, kako sam kae, po-eo da svira slobodnije, ali tada jo uvek bez benda.

Poslednjih desetak godina, Petrovi je lansastavaNo Smoking Orchestra . U formi kvarteta,Campus Caravanje 2011. godine nastavio sa radomsa autorskim repertoarom u domenu post-bopa.

Pored Dragomira Milenkovia i sastavaHa-zari, odnosno Nee Petrovia i Campus Caravan-a,tretiranju folklora kroz matrice pristupa i Vla-dimir Marii. Doivljavajui muziku kao univerzalnijezik, Marii tei spajanju jazza, latin jazza sa izvor-nom folklornom tradicijom naeg podneblja ali pritom ne naruavajui bazine karakteristike stilovakoji ga inspiriu.

VLADIMIR MARII: To spajanje elemena-ta nae tradicionalne muzike ijazza i stilova srodnih

u (funk, soul, bluesitd.), uopte nije jednostavnoi na tome dosta radim, ve petnestak godina, gradeiodreeni stil ovakve fuzije. Svakako da pri tom pos-toji odreeni skup tehnika i naina pomou kojih semogu izvesti takva spajanja. Naa muzika se razli-kuje od zapadne muzike u mnogim takama i te ra-zlike polaze jo od nekih bazinih temelja same muzi-ke. Upravo sam zavrio knjigu na tu temu u kojojobjanjavam teoretski ove razlike, a samim tim i gdemoemo nai slinosti. Poao sam od rada zaetnikamoderne etnomuzikologije u Srbiji, profesora Mio-draga Vasiljevia 1960-ih godina, gde je on studio-zno objasnio da se srpska muzika teoretski razlikuje

od ostalih muzika, ime sam se i ja detaljno bavio. [47]

jazz

jazz

Marii se prisea poetaka svojih intereso-vanja za ethno- .

VLADIMIR MARII:Nisam ba imao pot-puno jasnu ideju kada sam poinjao jer sam poeorelativno skromno kada je u pitanju spajanje eleme-

nata tradicionalne muzike i a. U Londonu samboravio 1989. i 1990. godine, tamo sam pisao kom-pozicije koje su bile u dez maniru, meni je jedan odnajveih uzora bio Bill Evans i drugi klaviristi poputOscara Petersona i Duke Ellingtona. Meutim, bora-vei u Londonu i radei sa tamonjim muziarima,esto sam od njih dobijao podsticaj da ukljuim nekeelemente muzike svoje zemlje u ono to radim. Tadaje to meni bilo potpuno nejasno jer kada sam u RadioBeogradu snimao neke svoje prve snimke, razmiljaosam na sledei nain: je , a narodnjaci sunarodnjaci. Recimo, postoje dva orkestra: Dezorkestar i Narodni orkestar RTS-a i nikada nisam

video da oni sarauju, pa tako i ja u poetku nisamsmatrao da je proimanje a i narodne muzikedobro i da je potrebno. Meutim, muziari u Londonusu mi dali podsticaj. Poto sam u Londonu snimionekoliko svojih kompozicija u jednom studiju, kadasam se vratio u Beograd, reio sam da drugu polo-vinu albuma snimim ovde. Tako da, snimajui u Beo-gradu sa svojom ekipom, a to su bili Mia Blam nakontrabasu i Nenad Jeli na perkusijama,poeleosam da jednu kompoziciju odsviram tako da sadrietno elemente. A da bude jo vee udo, to je bilakompozicija koju sam napravio kao veoma mlad, sapetnaestak godina, jer sam bio inspirisan grupom

Leb i sol i ova kompozicija je ostala nekako u zap-leku. Meutim, kada sam dobio tu vrstu svesti uLondonu, onda sam napravio kompoziciju Dodole

jazz

jazz

jazz jazz

jazz

ralo odlino i gde se eksperimenti-salo ponekad. [45]Brzo smo pos-tali interesantni mnogim ljubite-ljima instrumentalne muzike, pasmo esto bili pozivani da sviramokoncerte (u SKC-u, u Bitef teatru,na raznim festivalima po Srbiji...),i imali smo poslednji koncert po-vodom izdavanja albuma u Ate-

ljeu 212, poetkom 2000. godine.Na RTS-u smo bili esto gosti-po-zivani smo da uivo sviramo naTreem kanalu ili su snimali naekoncerte, kao na primer ve po-menuti u Ateljeu, a imali smo iemisiju Tv poster gde smo lepotehniki snimljeni, pa se i ona emi-tovala jako esto na Prvom i Dru-gom programu... Emisiju je rei-rao Branko Kii. [46]

Album prvenac, zapaljivameavina elektrinog jazza sa pre-poznatljivim folklornim motivima,koji je objavljen 1998. godine podnazivom Campus Caravan, snim-ljen je uStudiju 6 Radio Beogradaza dva dana s tim to su tri numeredodate iz Petrovieve arhive - kom-



23/35

120

koju sam snimio na prvom albumu Ornaments, akoji je objavljen za PGP RTB 1991. godine.Kompozi-ciju Dodole snimio sam i kasnije, na albumima ThePaganic Trilogy i Ritual sa Dragoljubom urii-em. Tada sam intenzivnopoeo da razmiljam dase ukljuivanju tradicije u jazz kompozicije mora po-svetiti vie vremena.[48]

Kada se violinista i citra Feliks Lajko pred-stavio javnosti u Srbiji polovinom 1990-ih godina, posvom stvaralatvu veoma se razlikovao od ostalih mu-ziara koji su bili u world music vodama. Njegovi kon-certi, bilo solistiki ili sa bendom, izazivali su ushie-nje kod mlade publike.

Najvei deo srpske javnosti uo je za Feliksatek kada mu je panju poklonio Trei kanal TelevizijeBeograd, na kome je 1997. godine emitovan njegovportret, uz dva nastupa u studiju: na prvom je biogost grupeHazarii izveo je numeru Crni orfej(kojaje nekoliko puta izabrana za hit dana), a potom je

imao svoj koncert sa zanimljvim gostima. Privlaioje panju javnosti, osim svojim zanosnim improviza-cijama koje spajaju istone narodne melodijei ritmo-ve, i svojim neobinim moderno-maninim stilommuziciranja koji je podrazumevao duboku posvee-nost na sceni - gudalo koje se rascveta i punk atmos-feru. Posle ovih gostovanja na mediju koji je bio veo-ma popularan kod mlae urbane populacije, Feliksje dobio na ogromnoj popularnosti, rasprodate kon-certe u prestonici i za ovaj muziki anr - odlinuprodaju albuma to je znaajno popularisalo i afir-misalo world music u Srbiji.

Pre pojavljivanja na Treem kanalu, nekovreme muzicira u sastavuRitual NovaBorisa Kovaato kritiari smatraju prelomnim trenutkom u njego-

vom sazrevanju. Po odlasku iz Kovaevog ben-da 1995. godine, Lajko odustaje od stalnih va-rijantii potpuno oslobaa svoje aktivnosti. Samili u pratnji stilski i brojno razliitih postava,svira po celom svetu - na festivalima ili na solokoncertima. Prvi tira albumaLajko Felix es

Bandaja Jatszykrasprodat je u rekordno krat-kom roku. Feliks ovu plou ne priznaje, niti seona pominje u zvaninim pres materijalima,

(moda iz razloga neraienih rauna s pro-ducentima). Nekoliko meseci kasnije izlazi od-lina ploaLajko Felix es Zenekarasnimana uVojvodini a objavljena za maarskog izdava-a. U Maarskoj (pod etiketomFon Records)objavljuje i sledea dva albuma snimljena ui-vo uMuzikoj akademijiu Budimpeti, 1997. i1998. godine (poslednji je objavljen i u Srbiji,za B92). Zanimljivu muziku prati i neuobiajendizajn: prvi CD upakovan je u ekoloki karton-ski omot, a drugi je postavljen na drvenu plo-icu. Da bi mladi stekao kultni status u muzi-kim krugovima, postarali su se i organizatori

njegovih koncerata i predstavnici medija. Orga-nizatori se uopte nisu trudili da troe velikepare za reklamu, niti ih je zanimalo da Lajkosvira u uobiajenim prostorima. Nastupi uKuiure Jakia,Sinema Reksu,Barutani, malojsali CentraSavaili atrijumuEtnografskog mu-

zeja najavljivani su maltene usmenim obavetava-njem, ali to uopte nije smetalo da publika do posled-njeg mesta ispuni sale.[49]

Krajem 1990-ih godina, Lajko je uspeo da jojednom uzburka ovdanju kulturnu javnost-saradnjasa Orkestrom Bobana Markoviabila je vie negouspena.Njihova muzika jeste ogledalo balkansko-panonskog sentimenta, nemirnih duhova u nama ioko nas, ali su njeni aranmani i izvedba retuiralipoimanjedomaeg izvornog zvuka. Globalan zvukSrbije pokuao je i uspeo da razgranii tradicionalne

note sa jeftinim svadbarsko-slavskim emocijama,a Lajko i Boban postali su rodonaelnici novog anrau nas, nazovimo ga progresivni etno, [50] bio je je-dan od komentara.

Pomenuemo i rad dva muziara, VladimiraVlade Nikia i Vojislava Voje Ivanovia, koji su polo-vinom devedesetih uplovili u world music vode, pre-vashodno zahvaljujui Milou Petroviu.

Niki je sviranje na harmonici uio od ocakao deak.

VLADA NIKI:Muzika uz koju sam se mu-ziki opismeniobila je narodna, pa je logino biloda se kasnije pridruim nekom kulturno-umetnikom




24/35

drutvu. Godine koje sam tamo proveo svirajui kaokorepetitor pruile su mi mogunost da se upoznamsa izvanredno bogatim muzikim nasleem narodakoji ive na ovim prostorima. Sticajem okolnosti po-eo sam da sviram i kontrabas u kulturno-umetni-kom drutvu. To su bile ve tinejderske godine kadapoinje da me zanima i rock muzika, ali i jazz, uznesmanjeni afinitet prema tradicionalnoj mu-zici. Poetkom devedesetih sam intenzivno svi-

rao u klubovima u Beogradu sa Aleksijevi-em, vagerom, Maleeviem, Vasilom...me je uvek privlaio zbog improvizacije, alimnogo toga ipak ostaje na standardima. U po-

jazzJazz

121

trazi za nainima da se muziki izrazim, bilo je neiz-beno da izbiju ritmovi i melodije na kojima samodrastao. Bilo mi je potrebno da na harmonici ilibasu sviram ritmove neuobiajene za taj instrument,i ini mi se da je to nekad bilo sasvim dovoljno - danije bilo potrebe za dodatnim instrumentima u nekojmelodiji. Zato je muzika koju sam na poetku kom-ponovao veoma jednostavna. Taj moj intimni peri-od traenja sopstvenog izraza kroz proimanje

i balkanske tradicije poklopio se sa usponom

world muzike i mojim upoznavanjem sa MiloemPetroviem, iji muziki senzibilitet mi je jako odgo-varao. Iskustva iz perioda koji sam proveo svirajui

jaz-za

u njegovom kvartetu su se prirodno nadovezala namoja muzika stremljenja i bila su veoma dragocena.Ne samo zbog prilike da sviram sa njim, Miom Mar-koviem i Papa Nikom, ve i zbog prilike da u timdevedesetim sviramo na meunarodnim festivalimana kojima smo mogli da ujemo muziare iz drugih

krajeva, ali i da dobijemo odline kritike koje su u tovreme imale posebnu teinu, jer se ljudima iz naezemlje nisu lako davale.[51]

U periodu od 1997. do 1999. godine Niki je

snimio album estita nedelja(objavljen 2002. godinekao autorsko izdanje) uz gostovanje eminentnih mu-ziara: Ognjena Popovia, Vlade Jovanova, Ivana Ale-ksijevia, Gorana Miloevia i Pee Mihajlovia. Iz-meu ostalih autorskih kompozicija, na albumu suobjavljene i sada ve antologijskeHarmonikaiLamia(objavljene su i 1998. godine na albumuIza...sastavaPro et Contra) u kojima e Niki nagovestiti svojumuziku poetiku i jednostavnost u izrazu. Kritiari suse odmah sloili da je re o albumu koji bez nakieneprodukcije i drugih trikova, u jednostavnoj i svede-noj formi doarava magiju muzike sa Balkana. [52]

I rad gitaristeVojislava Ivanovia, vezuje seza sastav Miloa Petrovia. Ivanovi je diplomiraoklasinu gitaru naKonzervatorijumuu Atini i diplo-


25/35

122

mirao je i magistrirao kompoziciju naMuzikoj aka-demijiu Sarajevu. U toku kolovanja i studija usavr-avao se kod poznatih umetnika gitare Alfonsoa Borg-hesea, Davida Russella, Manuela Barueccoa i drugih.

Godine 1997, Milou i Papa Niku, koji su nas-tupali kaoLevantines Duoprikljuio se i Ivanovi panastajeLevantine Jazz Trio(kao etvrti lan bio jepridruen basista Vladimir Niki). Prvi nastupi odr-ani su u Atini, u dez klubuParafono , sa goomSavinaom Yannatou, grkom pevaicom. Pored Milo-evih kompozicija, okosnicu programa su inile i Iva-novieve kompozicije (Jutro Lazarevo,Aneo uvar,Aloimonoi dr.), mada se muziciranje prevashodnozasnivalo na improvizaciji.

Na kraju emo pomenuti sastavBalkan Mu-sic Clubkojije nastao 1995. godine naFakultetu mu-zike umetnostiu Beogradu. Na samom poetku,bend je svirao renesansnu muziku u okviru asovakamerne muzike u klasi profesora Miloa Petrovia.Pod njegovim uticajem ansambl otkriva i tradicio-nalnu muziku Balkana. Profesor Petrovije bio autorprvih aranmana i mentor ovog seksteta. Na progra-mu su bili aranmani rumunske, makedonske pa ikiparske narodne muzike. Muziku grupe odlinih mu-ziara oivljavala je svojim vanrednim glasovnim mo-gunostima Katarina Jovanovi. Pored nje, prvu pos-tavu su inili sledei muziari: Tea Dimitrijevi (kla-vir), Ivan Maksimovi (kontrabas), Milica Jevi (flau-ta), Filip Krumes (violina) i Vladimir Marinkovi (uda-raljke). Kasnije je umesto Maksimovia nastupaoore Stijepovi i povremeno perkusionista Goran

Miloevi. Sastav je bio aktivan do 1999. godinekadaje i nastao njihov zvuni zapis izEtnografskog muzeja.

Vie je dodirnih taaka u karijerama Beogra-ana i gitarista Duana Bogdanovia i Miroslava Ta-dia. Obojica su studirali u inostranstvu (Duan kom-poziciju i gitaru naKonzervatorijumuu enevi, Mi-roslav klasinu gitaru naKalifornijskom institutu zaumetnost), i obojica predaju na Univerzitetima gdesu zavrili studije. Osim ovih podudarnosti, njihovekarijere vezuju se za saradnju sa kontrabasistom iprofesorom Maliom Drakocijem.

TADI:Malia je za mene bio vrlo znaajanmentor i velika inspiracija. Upoznao sam ga kao ti-nejder jo 1978. godine i brzo smo se zbliili. On jeu meni video nekakav potencijal a to nije bilo lakojer tada je moje sviranje bilo dosta bledo i neintere-santno, a moje znanje sasvim ogranieno. On je ose-tio da tu ipak ima neega i imao je veru u mene aja sam tek kasnije shvatio koliko mi je ta moralna iduhovna podrka znaila. Pre mog odlaska u Ame-riku bio sam u njegovom swing kvartetu koji je svi-rao iskljuivo kompozicije jugoslovenskih autora kaoto su Darko Kralji, Drago Dikli itd. Nakon mogodlaska u inostranstvo viali smo se svaki put kadbih doao u Beograd i on je sa zadovoljstvom pratiomoje muziko sazrevanje koje je sve vie i vie bilovezano za rad sa balkanskim temama. [53]

Saradnja izmeu Drakocija i Bogdanoviazapoinje polovinom 1980-ih godina u ethno-jaz

Istorija World Music u Srbiji

Documents

Transcript of Istorija World Music u Srbiji