Inicijativa Buldo`er - Office of the High Representative | Office of … · R041 Pojednostavqivawe...

I n i c i j a t i v a B u l d o ` e r

V a { v o d i ~ k r o z e k o n o m s k e r e f o r m ei l i k a k o s v e v e } i b r o j b h . p o s l o v n i h q u d i m i j e w a p o s l o v n u k l i m u s v o j e z e m q e

50 ekonomskih reformi za 150 dana

pokusaj srpstva.qxd 1.4.2003 13:27

Reforma br. 1

Predgovor visokog predstavnika Padi E{dauna

Pismo na{im organima vlasti od predstavnika doma}ih preduzetnika u komisiji“Buldoèr“

Uklawawe prepreka za otvarawe radnih mjesta

50 reformi predloènih od strane komisije “Buldoèr“

Maksove avanture

Kako nastaviti lobirawe i uspostaviti funkcionalan odnos sa izabranimpredstavnicima?

Obrazac komisije “Buldoèr“ za iskazivawe prepreka u poslovawu

Sadràj


Po{tovani prijateqi,

Veliko mi je zadovoqstvo {to vam mogu predstaviti rad “Buldoèr“ komisije.

Nekad sam i ja radio u privatnom sektoru, pa stoga znam {ta to zna~i. Svaki mjesecse pitate: “Da li }e do}i naruxbe? Da li }e klijenti biti zadovoqni? Da li }u mo}iplatiti ra~une?“ Mjesec za mjesecom radite i ulaète napore dok jednog dana neshvatite da, u stvari, stvarate ne{to {to je vrijedno uloènog truda.

Ne ne{to {to je vrijedno samo za vas, ve} i za druge. Dokaz za to leì u ~iwenicida privatni sektor u~vr{}uje temeqe dru{tva. To dugoro~no zna~i radna mjesta zamnoge qude. To zna~i sredstva od poreza koja }e se koristiti za pruàwedragocjenih usluga svim gra|anima. To zna~i vi{e izvoza, {to obezbje|ujeodrìvost zemqe na svjetskom trì{tu, a posebno u Evropi.

Stoga, kada su poslovni qudi iz BiH izrazili èqu da urade ne{to s ciqempoboq{awa uslova u kojima posluju wihova preduze}a, sa zadovoqstvom samodgovorio na wihov poziv i pomogao da se uspostavi komisija “Buldoèr“.

Sada komisija “Buldoèr“ sama funkcioni{e. To nije komisija me|unarodnezajednice. OHR i organizacije kao {to su MMF, Svjetska banka, USAID i Evropskakomisija, bile su ukqu~ene samo kako bi obezbijedile da reforme, koje supredstavili doma}i poslovni qudi, ne umawuju bezbjednosne standarde, dazadovoqavaju me|unarodne norme, te da ne budu u suprotnosti sa uslovima izsporazuma zakqu~enih izme|u BiH i drugih dràva.

Koliko mi je poznato, nijedna dràva do sada nije poku{ala da preduzme ovakoambicioznu i detaqnu akciju kao {to je to u~inila komisija “Buldoèr“ - proglasiti50 ekonomskih reformi za 150 dana. Jedna reforma svaka tri dana!

Ovo je izuzetna inicijativa kojoj ja bezrezervno odajem priznawe. Odajem priznawei politi~kom vo|stvu BiH, koje je do sada imalo veoma pozitivan pristupreformama predloènim od strane komisije “Buldoèr“. Siguran sam da ovopredstavqa samo po~etak nove vrste dijaloga izme|u politi~ara i poslovnihqudi - dijaloga od kojeg }e koristi imati svaki gra|anin ove zemqe i koji }e svimaobezbijediti odrìvu i boqu budu}nost.

Padi E{daun

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

Predgovor


Po{tovani izabrani predstavnici,

Dana 12. novembra pro{le godine formirali smo komisiju “Buldoèr“ sa dva ciqa:

1. Da se u roku od 150 dana donese 50 reformi. 2. Da sa vama, na{im politi~kim predstavnicima, uspostavimo dijalog koji bibio dugoro~ne prirode, {to bi nam omogu}ilo da postignemo pozitivne promjene uposlovnom okruèwu BiH.

Komisija je obradila prijedloge koje je primila od velikog broja privrednika izcijele BiH. Odràla je mnoge javne skupove u cijeloj zemqi. Kao op{ti zakqu~aksvih rasprava se pojavqivala ~iwenica da problemi sa kojima se suo~avaju bh.privrednici zapravo proisti~u iz zakona, umjesto da budu rije{eni zakonima. Unekim slu~ajevima, zakoni su generalno korisni, ali sadrè klauzule koje sukontraproduktivne. U drugim slu~ajevima, zakone su izradili qudi koji ne poznajutrì{nu ekonomiju te takvi zakoni sadrè temeqne propuste. Kona~ni rezultat je toda neki zakoni zapravo oteàvaju umjesto da olak{aju poslovawe u BiH, takvi zakoniobeshrabruju investitore, uni{tavaju mogu}nost zapo{qavawa.

Tokom pro{lih 110 dana, komisija “Buldoèr“ je analizirala ove zakonske propisekoji onemogu}avaju zapo{qavawe i izradila je 50 konkretnih preporuka za izmjenezakona.

Mi nismo jednostavno sastavili spisak zakona koji se ne dopadaju privrednicima,ili spisak propisa za koje privrednici smatraju da ih je te{ko ispo{tovati. Svakaod ovih 50 preporuka je pa`qivo izanalizirana. Nijedna od 50 preporuka sakona~nog spiska ne sadrì izmjene zakona koje bi umawile bezbjednosne standardeili kontrolu kona~nog proizvoda, ili degradirale osnovne uslove koje privrednicimoraju ispuniti da bi bili po{teni i odgovorni pripadnici poslovne zajednice.

Provo|ewe ovih 50 promjena u dràvnim, entitetskim, kantonalnim i op{tinskimzakonima }e ukloniti besmislene birokratske prepreke za poslovawe u Bosni iHercegovini.

Mi, privrednici, predlaèmo konstruktivne mjere u ciqu poboq{awa poslovnogokruèwa u BiH da bismo mogli privu}i vi{e investicija i otvarati nova radnamjesta.

Pismo komisije “Buldoèr“ na{im organima vlasti


Vjerujemo da se poslovno okruèwe u BiH moè poboq{ati u znatnoj mjeri kao i damoèmo znatno popraviti {ansu za zapo{qavawe, ukoliko vi preduzmete mjere poovim preporukama. Nema nikakvog razloga da to ne uradite, a mnogo je razloga uprilog tome.

Hvala,

Komisija “Buldoèr“

SERDA Sarajevska regionalna razvojna agencija AMFI - Agencija za mikrofinansirawe

BLERDA Banja Luka -Bawaluka agencija zaregionalni razvoj

REZ - Razvojno Ekonomska ZajednicaRAIFEISEN BANK

BIH Women Economic NetworkBosanskohercegova~ka ènska ekonomska mreà

FIPA - Agencija za unapredjenje inostranih investicija u BiH

Corporate Governance Forum -Forum za korporativno upravqawe

RDA Tuzla - Razvojna AsocijacijaAssociation of Employers of FBiH -udruèwe poslodavacau Federaciji BiH

TALDi Tuzlanska agencija za lokalne razvojne inicjative

BiH State Tourism Promotion Board -Turisti~ka zajednica Federacije BiH

State PRSP Program strategije za smawewe siroma{tva

PROHUM - Udruèwe Hrvatskih Privatnih Proizvo|a~a

Am Cham - Americka trgova~ka komora u BiHLRC

HVB Bank

Foreign Trade Chamber of Bosnia and Herzegovina - Vawskotrgovinska/spoqnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine

FIA Inostrana agencija za ulagawe

DRVO -BiH- Independent Wood AssociationUdruèwe gra|ana iz oblasti Industrije drveta i namje{taja BiH

RABD - Razvojna agencija Br~ko Distrikta

Pismo komisije “Buldoèr“ na{im organima vlasti


Reforma br. 1

Preduze}e:R01 Uskla|ivawe minimuma potrebnog osniva~kog kapitala u dru{tvima sa ograni~enom odgovorno{}uR02 Ukidawe dvostrukog oporezivawa dobiti preduze}aR03 Preispitivawe kontraproduktivnih izmjena i dopuna Zakona o privatizaciji dràvnog kapitala RSR04 Uklawawe prepreka ulagawu putem reforme Zakona o privrednim dru{tvima Federacije BiHR05 Poja{wewe uslova za obavqawe funkcije glavnog revizora u RSR06 Ukidawe obavezne naknade za izgradwu skloni{ta u Federaciji BiH R07 Ukidawe obavezne naknade za izgradwu skloni{ta u RSR08 Razbijawe monopola Republi~ke uprave za geodeziju i imovinsko-pravne poslove RSR09 Olak{avawe rada advokatskih firmi putem izmjene i dopune Zakona o advokaturi Federacije BiHR010 Pojednostavqewe procesa izdavawa “bar kodova“ izdava~kim preduze}ima

Za{tita okoline i {umarstvo:R011 Ukidawe dvostrukog oporezivawa prihoda u {umarstvu u Federaciji BiH R012 Uvo|ewe novih standarda za vodu na dràvnom nivouR013 Za{tita stabala vo}ki i orahovog drvetaR014 Promocija reciklaè i za{tite okoline

Turizam:R015 Racionalizacija ~lanarine turisti~kih preduze}a i boravi{ne takse u F BiHR016 Poboq{awe mehanizama turisti~ke i ugostiteqske inspekcije u F BiHR017 Ublaàvawe viznog reìma za ulazak u BiH za strane dràvqane iz nekoliko zemaqa Centralne EvropeR018 Poboq{awe turizma u~lawewem BiH u program InterRail Pass

Trì{te rada:R019 Olak{avawe poslovawa zanatskih preduze}a u RS i smawewe birokratskih procedura putem izmjena Zakona o zanatsko-preduzetni~koj

djelatnostiR020 Izmjene odredbi o pripravni~kom i volonterskom radu u cijeloj dràviR021 Uskla|ivawe preduslova za polagawe pravosudnog ispita u cijeloj BiH da bi se obezbijedio jednak pristup trì{tuR022 Uskla|ivawe uslova za registraciju djelatnosti firme

Trgovina:R023 Principi prebacivawa mjesta ubirawa poreza na prometR024 Olak{avawe izvoza lijekova iz BiHR025 Smawewe izvoznih tro{kova i ka{wewa vezano za fitosanitarni certifikat prema Direktivi EU 2000/29/ECR026 Rad slobodnih zona u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama u BiHR027 Uskla|ivawe mehanizama za kupoprodaju vozila u cijeloj BiH

Registracija:R028 Uklawawe obaveze da se predstavni{tva stranih preduze}a registruju u oba entitetaR029 Pojednostavqewe postupka registracije direktnih stranih ulagawa u FBiH R030 Pojednostavqewe postupka registracije direktnih stranih ulagawa u RSR031 Omogu}avawe brisawa preduze}a iz sudskog registra u FBiH R032 Omogu}avawe brisawa preduze}a iz sudskog registra u RS R033 Omogu}avawe brisawa preduze}a iz sudskog registra u Br~ko Distriktu

Komore:R034 Transformisati ~lanstvo u komorama u FBiH iz obaveznog u dobrovoqno R035 Transformisati ~lanstvo u komorama u RS iz obaveznog u dobrovoqnoR036 Pomo}i porodi~nim preduze}ima ukidawem obaveznog ~lanstva u Obrtni~koj komori FBiH R037 Pomo}i porodi~nim preduze}ima ukidawem obaveznog ~lanstva u Zanatsko-preduzetni~koj komori RSR038 Izmijeniti ~lanstvo u kantonalnim privrednim komorama iz obaveznog u dobrovoqno

Finansije:R039 Zna~ewe pojma “kapital“ u zakonima i praksi Federacije BiHR040 Omogu}avawe originalne upotrebe mjenica u FBiHR041 Pojednostavqivawe postupka sazivawa skup{tina banaka u FBiHR042 Izvr{ewe potraìvawa po bankovnim ra~unimaR043 Olak{avawe prenosivosti kolateralaR044 Skra}ivawe postupka za pove}ewe kapitala banaka

Prevoz:R045 Liberalizacija autobuskog reda vo`we u Federaciji BiHR046 Ukidawe pravila o reciprocitetu u me|uentitetskom prevozu R047 Liberalizacija propisa o me|uentitetskom saobra}aju s ciqem unapre|ewa povratka izbjeglica tj. prevoza povratnikaR048 Olak{avawe procesa dobijawa CEMT dozvola za teretna vozilaR049 Racionalizovawe propisa za vanredni prevoz tereta u FBiHR050 Nelojalna konkurencija zbog transportnih taksi za vangabaritni prevoz u RS prema preduze}ima iz Federacije BiH

50 Buldoèr reformi


@ivimo u svijetu u kojem je

Ekonomska konkurencija sve ja~a.

Prosperitet kqu~ politi~ke stabilnosti.

Mogu}e obezbijediti sigurnost za na{u djecu samo izgradwom fleksibilne moderne ekonomije.

Investitor koji traì radnu snagu i prirodne resurse pokonkurentnim cijenama, moè da ih na|e u mnogim zemqama.Neke od susjednih zemaqa, konkurenata Bosne i Hercegovine, unastojawima da privuku strani kapital, ve} su se pridruìleEvropskoj Uniji. Druge su na putu da vrlo brzo postanu wene~lanice. Ove zemqe se pridruùju klubu bogatih zemaqa, {topove}ava wihove izglede da dobiju sve vi{e i vi{einvesticija.

[ta moè ponuditi Bosna i Hercegovina? Konkurentna cijena radne snage nijedovoqna. Samo obiqe prirodnih resursa ne}e privu}i strane investitore, kao nizar|ali industrijski kompleksi koji su nekada bili vode}i u svijetu.

Imamo talenat...Imamo sve {to je potrebno za uspjeh...

MAKSOVE AVANTUREMAKSOVE AVANTURE

Samo jednamogu}nost je

otvorena: Moramouraditi neke

stvari koje na{isusjedi ve} rade,ali ih mi moramo

uraditi boqe.

ZDRAVO, JA SAM MAKS, I NEKAD SUMI SE SMIJALI KAD SAM GOVORIO

KAKO HO]U DA POKRENEMSOPSTVENI BIZNIS.

GOVORILI SU MI. NAKON[TO PROÎTATE

MOJU PRIÛ,PROSUDITE

SAMI...

SVE JE POÊLO JEDNEVEÊRI KAD SAMI[AO NA PROBU

BENDA.

“OVO JE BiH INIKAD OVDJE

NE]E[ USPJETI”

Uklawawe prepreka za otvarawe novih radnih mjesta


Nisu gra|ani BiH ti koji prave propuste - propusti su uposlovnom okruèwu BiH.

Poslovno okruèwe je prva stvar koju potencijalni investitorrazmatra. Dobro poslovno okruèwe donosi investicije.Investicije podrazumijevaju otvarawe novih radnih mjesta.Kako stvari sada stoje, poslovno okruèwe u BiH ne donosini{ta.

Trebali bismo da pozdravimo svakog ko èli da ulaè, biloda je iz zemqe ili inostranstva, jer ako pozdravimoinvesticiju, pozdravqamo i nova radna mjesta. Me|utim,investitore koji èle da pokrenu posao ovdje do~ekuje izazovkontradiktornih pravila i besmislene birokratije.

Na{i politi~ari su obe}ali da }e provesti reformu sistema,da }e se rije{iti zastarjelih pravila koja spre~avaju

preduze}a da uspje{no rade i zamijeniti ih zakonima koji su primjereni 21. vijeku,zakonima koji }e pomo}i bh. preduze}ima da budu konkurentna na globalnom trì{tu.

Jesu li proveli neophodne promjene? Ne, nisu.

Koliko dugo moè da traje ovo inertnostawe?

Ukoliko èle da se ne{to postigne gra|ani moraju da preuzmuinicijativu. Ukoliko oni ne preuzmu inicijativu, budu}nost ovezemqe }e biti izgubqena.


Reforma br. 1

Pozitivne promjeneu zakonima }e da

oslobode poslovnepotencijale.

Moè li iko daslijedi ove

smjernice? Saovim se

suo~avajuinvestitori u

BiH.



Potrebno nam je radno partnerstvo sapoliti~arima

Zbog toga smo 12. novembra 2002. godine oformilikomisiju "Buldoèr". Ciq je bio uspostavqawe radnogpartnerstva sa politi~arima. Mi, privrednici iz BiH,èlimo biti u ve}oj mjeri ukqu~eni u proces reformi,zato {to smatramo da su dobroj vladi potrebne ideje imi{qewa qudi koji zapravo vode neki posao, ukoliko èlidonijeti djelotvorne zakone kojima se ure|uje poslovnisektor.

Uz pomo} visokog predstavnika Padija E{dauna odràlismo sastanke sa privrednicima u cijeloj zemqi i odpreko 500 firmi smo dobili mi{qewa i ideje u vezi sareformama, za koje smatraju da mogu promijenitiprivredno okruèwe u BiH.

Krenuli smo u namjeri da postignemo ne{to {to jo{ nikadniko nije postigao:

50 ekonomskih reformi za 150 dana.

Kako smo pristupili ovom projektu? Najprije smo zatraìli od privrednih subjekatada nam navedu svoje probleme. ûli smo mnogo op{tih àlbi: privreda je slaba,kamatne stope su previsoke, siva ekonomija je prisutna u svim segmentima, radnicinemaju adekvatne kvalifikacije. Naravno, utvr|ivawe problema je besmislenoukoliko ne ponudite rje{ewa.

Privrednici koji su se ukqu~ili u proces su ubrzo po~eli da defini{u zakonskepropise, utvr|ivawem potrebnih promjena. Po~eli smo da primamo konkretneprijedloge u vezi sa naknadama, dvostrukim oporezivawem, administrativnimpostupcima, radnom praksom, problemima koji su rezultat nedostataka urelevantnim zakonima.


ZDRAVO MOMCI,ÛJEM PJEVATE SVE

BOQE!

E PA, NEMAMOIZBORA! NIKAD

NISI TU...

ALI ÎNI SE DA SENE DOPADASVAKOME.

GLEDAJTE KO JEBIO NA VRATIMA.

Dobili smo oko 250prijedloga

Komisija "Buldoèr"je energi~an odgovor

na inerciju.



Onda je stru~na grupa pravnika i ekonomista radila na svakom prijedlogu. Svakupreporuku su detaqno analizirali, izradili zakonska rje{ewa i procijenilimogu}e posqedice na ekonomsko okruèwe.

Komisija "Buldoèr" se u tri navrata sastajala u plenarnom sastavu kako biraspravqala o ovim prijedlozima;

Dana 17. decembra 2002. godine usvojili smo 8 prijedloga.Dana 29. januara 2003. godine usvojili smo 15 prijedloga.Dana 25. februara 2003. godine usvojili smo 27 prijedloga.

Poslije dugotrajnih i detaqnih, ~esto i ùstrih, rasprava postignut je konsenzus.Predstavnici vi{e od 20 organizacija iz cijele zemqe su, zajedno same|unarodnim organizacijama, razradili svaki od prijedloga o kojima se zatimglasalo. Dana 25. februara 2003. godine, imali smo na{ih 50 prijedloga.


Reforma br. 1

TU MI SE NIJENIKAD NI

DOPADALO!

ZNAÎ, MORAMOTRA@ITI NOVO

MJESTO ZAPROBE...

MOMCI, MUZIKA VAM JE PREGLASNA.NE MOGU VAS VI[E PUSTITI DA

SVIRATE OVDJE.

Komisija "Buldoèr" na Plenarnoj sjednici diskutuje o prijedlogu prije finalnog usvajawa



MAKSOVE AVANTUREMAKSOVE AVANTUREBOJIM SE KASNI]U VEÊRAS.

MORAMO TRA@ITI NOVI STUDIO.

MA PUSTI GA MALO. OBOJE STEMLADI I IMATE DOSTA VREMENA

PRED SOBOM.

OPET! ODRASTIJEDNOM! MUZIKANIJE OZBIQAN

POSAO.

Komisija "Buldoèr" je za samo 105 dana izradila idovr{ila ove preporuke za reformu.

Na specijalnoj zajedni~koj sjednici tri vlade smo predstavili 50 preporuka zareforme predsjedavaju}em Savjeta ministara gospodinu Terzi}u i entitetskim pre-mijerima gospodi Haxipa{i}u i Mikerevi}u, i time smo predali proces u wihoveruke. Oni imaju 45 dana da dovr{e zadatak koji smo mi po~eli, kako bi bioispo{tovan rok od 150 dana koji smo postavili kao ciq. Wihov posao je bio daanaliziraju preporuke i da ih proslijede nadle`nim komisijama u odgovaraju}emparlamentu.

Na{i organi vlasti su shvatili na{ ciq: Pojednostaviti ìvot na{ih preduzetnika.Bosna i Hercegovina ima suvi{e zakona koji nisu primjereni uslovima poslovawa u21. vijeku.

Mogu}e je biti uspje{an uBiH, ali put do uspjeha je

komplikovan zbogapsurdne administracije.

Na{ ciq je da olak{amoposlovawe privrednih

preduze}a u BiH, tako }emoukloniti prepreke za

ekonomski razvoj.

RANIJE POSLIJE


VA[AIDEJA

VA[USPJEH

VA[AIDEJA

VA[USPJEH


Da li je ovih 50 reformi zaista va`no?

"Reforme nisu dovoqne za rje{avawe problema sive ekonomije" rekao je neko na jednojod javnih sjednica. "Ukoliko na sivu ekonomiju otpada 40% cjelokupne privrede, to je zato{to 40 % gra|ana BiH nepo{teno posluju".

To je pogre{no!

Zato {to qudi ne}e odabrati da rade nezakonitoukoliko postoji zakonit na~in. U ve}ini slu~ajeva,qudski faktor nije uzrok za ekonomske probleme uBiH - uzrok su mawkavi zakoni. A putem kampawe"Buldoèr" poku{avamo da uklonimo neke od kqu~nihnedostataka tih zakona koji su do sada spre~avaliprivrednike da uspje{no vode posao i otvaraju novaradna mjesta.

Pogledajte pa`qivo ovih 50 prijedloga za reforme koji su obja{weni u ovoj bro{uri.Vidje}ete da su ih podnijeli qudi sli~ni vama.

Da li }e ove reforme rije{iti SVE probleme u zemqi? Ne, ne}e. Ali one su prvi korak.One }e da posluè kao primjer {ta bi moglo da se postigne ukoliko bi organi vlasti iprivredni subjekti vi{e i boqe sara|ivali.

Zato sada ovaj poduhvat predajemo u ruke politi~ara.

Vjerujemo da }e na{i organi vlasti i parlamenti podràti transparentnu javnu raspravuo ekonomskim reformama. Nadamo se da }e parlamenti usvojiti ve}inu reformi koje supokrenute u okviru inicijative "Buldoèr".

Dok ~itate o ovim reformama, ima}ete priliku da pratite Maksove avanture. Maks jemladi preduzetnik koji je odlu~io da rizikuje pokrenuv{i svoj vlastiti posao. Moè lion razviti svoje preduze}e bez nepotrebnih prepreka?



U ovih 50 prijedloga je rije~ o pitawimaiz sqede}ih oblasti:

Privredno poslovaweZa{tita okoline i {umarstvoTurizamTrì{te radaTrgovinaRegistracijaPrivredne komoreFinansijePrevoz

ZDRAVO MAKS,ZNAÎ KONA^NOSI ODLUÎO DA

PRIHVATI[PONUDU?

JEL OVAJ PROSTORJO[ SLOBODAN? NARAVNO! ZA

TEBE I BEND JEUVIJEK

SLOBODAN.


Preduze}e Reforma br. 1


Uskla|ivawe minimuma potrebnogosniva~kog kapitala u dru{tvima sa ograni~enom odgovorno{}u

ZA[TO STENAVELI OVUPREPREKU?

U FBiH nepravi~na prednost se daje jednom osniva~u, a u RS i Br~koDistriktu nepravi~na prednost se daje u slu~aju vi{e osniva~a. Kako bi sestvorio jedinstven ekonomski prostor, BiH treba imati harmonizovanetakse, po{to ulaga~i u principu odbijaju da postupaju u skladu sa trirazli~ita propisa u istoj zemqi. Uz tako visoke tro{kove osnivawapreduze}a, sve je mawe qudi koji odlu~uju da osnuju nove firme.

Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u (d.o.o.) predstavqa najpopularnijioblik privrednog dru{tva u BiH. Jedno ili vi{e fizi~kih ili pravnih licamoè osniva~kim aktom osnovati dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u.Najmawi, zakonom regulisan, osniva~ki kapital za jednog osniva~a uFederaciji BiH iznosi 2.000 KM, a za vi{e osniva~a taj iznos je 10.000 KM.U RS i Br~ko Distriktu najmawi iznos osniva~kog kapitala je 5.000 KM zasva dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Osniva~ki kapital se dijelime|u osniva~ima, od kojih svaki ima najmawi pojedina~ni udio. Ovajnajmawi pojedna~ni udio defini{e najve}i broj lica koja mogu osnovatipreduze}e. U Federaciji BiH, najmawi pojedina~ni udio je 2.000 KM ({tozna~i da je broj osniva~a preduze}a ograni~en na 5 lica). U RS, najmawipojedina~ni udio je 500 KM ({to zna~i da je broj osniva~a preduze}aograni~en na 10 lica). U Br~ko Distriktu, najmawi pojedina~ni udio je 100KM ({to zna~i da je broj osniva~a preduze}a ograni~en na 50 lica).

Uskladiti zakone tako da najmawi osniva~ki kapital bude 2.000 KM u svimslu~ajevima (za jednog ili vi{e osniva~a), te da se najmawi osniva~ki ulogsmawi na samo 100 KM. To }e omogu}iti malim preduzetnicima da osnujupreduze}e sa vi{e partnera (npr. mala grupa moè dosti}i predloèni pragod 2.000 KM tako {to }e 20 pojedinaca uloìti po samo 100 KM za osnivawepreduze}a).

“Trebaju postojati ista pravila za osnivawe firme u cijeloj dràvi jer, nakraju krajeva, BiH je jedno jedinstvenotrì{te. A bogatstvo u ovoj zemqi setreba na}i me|u wenim gra|anima.Smawewem tro{kova za osnivawefirmi, oslobodi}emo to bogatstvo.:Vi{e preduzetnika }e otvarati firme.”

Mevlida Kunosi}-Vlaji}DirektorTALDi(Tuzla Agency forLocal DevelopmentInitiatives)

Treba izmijeniti sqede}e zakone:

FBiH: Zakon o privrednim dru{tvima (Slu`bene novine FBiH br.23/99; 45/00; 2/02) ^lan 314.RS: Zakon o preduze}ima (Slu`beni glasnik RS 24/98; 62/02) ^l. 331. Br~ko Distrikt: Zakon o preduze}ima (Slu`beni glasnik BD 11/01;10/02) ^l. 343.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

NARAVNO, BI]E GAPOTREBNO MALO

UREDITI...

I TI OVO NAZIVA[STUDIOM? MENI

VI[E LIÎ NAZATVORSKU ]ELIJU...

NE BRINI SE, MISLIMDA GA MOGU SREDITI

VEOMA LAKO.


Trenutno se porez na dohodak preduze}a ubire na nivou entiteta i Distrikta.Kao rezultat toga, u svrhu oporezivawa dohotka preduze}a postoje tri poreskenadle`nosti u BiH. Gledaju}i sa stanovi{ta poreskog obveznika, to je kao dapostoje tri dràve, po{to svaki enititet ubire porez na dohodak preduze}a zasve poslove obavqene na wegovoj teritoriji. Ako firma ima sjedi{te uentitetu A, ali tako|e posluje fizi~ki (stalno mjesto poslovawa,skladi{te…) u entitetu B, od firme se traì da otvori podru`nicu uentitetu B. Kao “stalni subjekat”, ova podru`nica je odgovorna za pla}aweporeza na dohodak preduze}a poreskoj upravi entiteta B.


ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Trenutno se porez na dohodak preduze}a ubire na nivou entiteta i Distrikta.Kao rezultat toga, u svrhu oporezivawa dohotka preduze}a postoje triporeske nadle`nosti u BiH. Gledaju}i sa stanovi{ta poreskog obveznika, toje kao da postoje tri dràve, po{to svaki enititet ubire porez na dohodakpreduze}a za sve poslove obavqene na wegovoj teritoriji. Ako firma imasjedi{te u entitetu A, ali tako|e posluje fizi~ki (stalno mjesto poslovawa,skladi{te) u entitetu B, od firme se traì da otvori podru`nicu uentitetu B. Kao “stalni subjekat”, ova podru`nica je odgovorna za pla}aweporeza na dohodak preduze}a poreskoj upravi entiteta B.

Potreba da se u entitetu B podnese posebna poreska prijava predstavqabitnu prepreku za poslovawe, po{to JEDNA firma mora da podnese DVIJEposebne prijave. To je kao da firma, koja ima sjedi{te u jednoj dràvi,odlu~i da posluje u drugoj dràvi. Firme trebaju imati mogu}nost dapro{ire svoje trì{te unutar BiH bez takvih administrativnih prepreka.Sada{wi sistem promovi{e koncept “tri dràve”. OUvaj uslov tako|e zna~ida za jedan bilans uspjeha firma mora vi{e puta prijaviti porez nadohodak. Ovaj problem moè biti veoma skup za firme u sqede}imslu~ajevima: ukoliko se porez na dohodak preduze}a ubire u entitetu B (gdjese nalazi “podru`nica“), dok se u entitetu A (gdje se nalazi sjedi{te firme)posluje sa gubitkom, po sada{wem sistemu to zna~i da je firma koja poslujesa gubitkom obavezna platiti porez na dohodak preduze}a. To je apsurdno,po{to je BiH jedna dràva sa jedinstvenim ekonomskim prostorom.

Ukinuti sistem dvostrukog oporezivawa. Porez na dohodak preduze}a za obaentiteta treba se ubirati u entitetu u kojem je registrovano sjedi{te firme.Firme }e podnositi samo JEDNU poresku prijavu. Ona }e obuhvatiti ta~aniznos prihoda koji odgovara prodaji izvr{enoj na teritoriji svakogentiteta. Kada entiteti prime sve poreske prijave i kada razmijeneinformacije, izme|u entiteta }e se izvr{iti jedna razmjena novca u ciquuravnoteèwa bilansa. Prihodi entiteta ne}e se smawivati.

Preduze}eUkidawe dvostrukog oporezivawa dobiti preduze}a

ZA[TO JE OVOBITNO ZA VA[E^LANOVE?

“Mi predstavqamo firme koje imajupodru`nice u oba entiteta. Bitno jesmawiti administrativna optere}ewa sakojima se one suo~avaju. Za{to one morajupla}ati porez u dvije razli~ite kance-larije, kad se svi ti porezi mogu lakoubirati u jednoj kancelariji, i onda seodatle mogu upla}ivati drugoj kancelari-ji? Umjesto {to to rade firme, taj posaotreba obavqati administracija.“

REZ - Razvojna ekonomskazajednica - Regionalnoudruèwe koje se sastojiod 14 poslovnih udruèwau Kantonima 4 i 6


FBiH: Zakon o porezu na dohodak preduze}a (Slu`bene novineFBiH br. 32a/99; 29/00) ^lanovi 3., 4., 31., 32., 33., 46., 58.RS: Zakon o porezu na dobit (Slu`beni glasnik RS br. 51/01)^lanovi 2., 3., 28., 34., 39. Br~ko Distrikt: Zakon o porezu na dohodak preduze}a(Slu`beni glasnik BD) ^lanovi 3., 4., 31., 32., 33., 46., 58.

Reforma br. 2

IZGLEDA[ UMORNO,PRIJATEQU!

KAKO IDE, MOJ SLATKIMALI IN@EWERU?

SKORO SMOGOTOVI SA

IZO-LACIJOM!

JEL? E PA JA NOSIMKANTE SA QEPILOM!!!




Preispitivawe kontraproduktivnihizmjena i dopuna Zakona o privatizaciji dràvnog kapitala RS

ZA[TO JE OVOVAÆNO?

U oktobru 2002. godine Narodna skup{tina RS je usvojila kontraproduktivneizmjene i dopune Zakona o privatizaciji dràvnog kapitala u preduze}ima.Novi zakon predvi|a da }e “u izuzetnim slu~ajevima privatizacija bitisprovedena prema posebnim odlukama“ Vlade i uz prethodnu saglasnostNarodne Skup{tine RS. Ovi “izuzetni slu~ajevi“ ne ~ine se tako izuzetnim,po{to se ti~u prodaje preduze}a koja jo{ uvijek nisu u programuprivatizacije, kao i prodaje dijelova preduze}a koja ~ine “tehnolo{kucjelinu“. Novi zakon tako|e pomiwe “Dioni~arski fond“ (koji }e se osnovatiprema posebnom zakonu) u koji }e biti izvr{en prenos dionica neprodatihdràvnih preduze}a u svrhu prodaje.

Intervencija Narodne skup{tine RS u proces privatizacije nijeprihvatqiva. To treba izbje}i, po{to bi moglo do}i do uplitawa politi~kihstranaka i usporavawa procesa koji je od kqu~ne va`nosti za otvarawenovih radnih mjesta. “Posebne odluke Vlade“ otvaraju vratanetransparentnim prodajama izvan prihva}enih tenderskih procedura. Novimetod prodaje, posebno za “tehnolo{ke cjeline strate{kih preduze}a“, nijejasan i otvoren je za {ira tuma~ewa. Vladi RS se ovim ostavqa mogu}nostda iz prodaje povu~e jedine interesantne dijelove preduze}a koja su predmetprodaje. Osnivawe nove institucije, kao {to je “Dioni~arski fond“odvojeno od Direkcije za privatizaciju, samo u svrhu upravqawaneprodatom dràvnom imovinom, suvi{no je i dodatno }e iskomplikovatiovaj proces. Time se tako|e moè omogu}iti da se na ~elne pozicije u Fonduizvr{e politi~ka imenovawa.

Direkcija za privatizaciju treba biti nadle`na za sva preduze}a koja jo{uvijek nisu u procesu privatizacije. Zadaci “Dioni~arskog fonda“ trebaju seprebaciti u nadle`nost Direkcije za privatizaciju, bez stvarawaparalelne institucije. Zakon treba izmijeniti tako da se vrati prethodnostawe, gdje iskqu~ivo Direkcija za privatizaciju kontroli{e privatizaciju.

“Privatizacija mora biti potpuno trans-parentna i nezavisna od politi~ke kont-role. To je preduslov za privla~ewestranih investitora, kao {to smo mi uBiH. “Dr. Alfred Matzka

^lan uprave preduze}aHorizonte VentureManagement d.o.o.

Treba izmijeniti sqede}i zakon:

RS: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o privatizacijidràvnog kapitala u preduze}ima (Slu`beni glasnik RS 62/02)^lanovi 4., 9. i 16.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

ODLI^NO! IZGLEDAPRAVO U@IVA[ U

OVOM POSLU... DA, SUPER JE!

MO@DA SE TEBIÎNI ÛDNO...

... ALI JA SEOSJE]AM BOQENEGO KAD PJE-

VAM.

ZDRAVO GOLUPÎ]I!EVO SPASIOCA!

OVO JEPRAVO

ROPSTVO!



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Zakon o privrednim dru{tvima Federacije Bosne i Hercegovine je izra|enu ciqu stvarawa pravnog okvira za osnivawe, upravqawe i poslovawepreduze}a u privatnom sektoru. Me|utim, izmjenama i dopunama iz 1999.,2000. i 2002. godine postao je veoma duga~ak i neodgovaraju}i dokument kojiponekada izaziva konfuziju kod preduzetnika.

Sada{wi zakon stvara velike prepreke za pristup trì{tu; zbuwuju}i je, a~esto je dvosmislen ili kontradiktoran. Ovako nejasna situacija stvaranesigurnost kod vlasnika i rukovodilaca preduze}a, i ne privla~i straneinvestitore. Primjer za ovo je pitawe dionica zaposlenih. Neka preduze}aèle da ponude dionice kao podsticaj zaposlenim. Ovo pitawe zakonobra|uje, ali ne precizira jasno na koji na~in se ove dionice mogu dobitiili distribuisati. Stoga se ovaj veliki podsticajni mehanizam, koji sekoristi svuda u svijetu kako bi se omogu}ilo zaposlenim da u~estvuju upodjeli dobiti preduze}a, ovdje ne moè efikasno upotrijebiti.

Potrebne su opse`ne izmjene i dopune zakona. Mi predlaèmo 19 konkretnihreformi u ciqu poja{wewa, koje se moraju izvr{iti kako bi seobezbijedilo da dvosmislena ili zbuwuju}a zakonska regulativa ne spre~avarazvoj privatnog sektora u BiH. Ovih 19 promjena }e sprije~iti razli~itatuma~ewa i razli~ito sprovo|ewe ovog zakona.

Preduze}eUklawawe prepreka ulagawu putem reformezakona o privrednim dru{tvima Federacije Bosne i Hercegovine

ZA[TO JEPRECIZNOST IDEFINISAWE TAKOZNAÂJNO U OVOMZAKONU?“Bez preciznosti zakon ostavqa puno toga zatuma~ewe - tuma~ewa mogu biti veomarazli~ita me|u privrednim subjektima,organima vlasti, sudovima i straniminvestitorima. Treba nam preciznost kakobismo bili sigurni u jednak, jasan i pravi~anosnov za sve one koji su ukqu~eni u proces, ida bi rukovodioci mogli donostiti savjesneodluke uzimaju}i u obzir jasan sveukupanpravni okvir koji se primjewuje naaktivnosti privatnih preduze}a.“

Edib Ba{i}^lan upravnog odboraCorporate GovernanceForum

Izvr{iti izmjene i dopune:

FBiH: Zakon o privrednim dru{tvima (Slu`bene novine FBiH23/99, 45/00, 2/02) ~lanovi 2., 4., 21., 45., 51.-63., 65.-66., 292., 85.,130., 133., 201., 135., 142., 146.-151., 213.-215., 375., 175., 195., 197.-199.,280., 210.-211., 217.-218., 239.-248., 255., 381.-385.

Reforma br. 4

GLE, NE MOGUVJEROVATI DA JEOVO ONAJ ISTI

PROSTOR!

HEJ, TI SIPRAVI PROFE-SIONALAC! ÛJ,

IMAM JEDNUIDEJU...

EVO DOGOVORA: IZOLIRAM WEGOV

STUDIO I DOBIJEMOBESPLATNO SNIMAWE.

PRAVI SI! OTKRIO SISVOJ SKRIVENITALENT BA[ KAD

TREBAMO SNIMATINOVE PJESME.




Poja{wewe uslova za obavqawe funkcije glavnog revizora u RS

ZA[TO STE SEOBRATILIKOMISIJI“BULDO@ER“?

Glavni revizor Republike Srpske, koji kontroli{e rashode javnihinstitucija u Republici Srpskoj, je obavezan prema zakonu da ispuwava SVEposebne zahtjeve za reviziju od strane Skup{tine ili Vlade RepublikeSrpske, vladinih agencija ili skup{tina op{tina.

To je omogu}ilo razli~itim subjektima da zahtijevaju {to je mogu}e vi{erevizija (~esto i neozbiqnih) kako bi se ured glavnog revizora opteretiozadacima, spre~avaju}i ga na taj na~in da obavqa redovnu reviziju javnogsektora Republike Srpske na zahtjev glavne institucije za reviziju ipredsjednika vlade. Stoga postoji opasnost da se finansijske transakcije ujavnom sektoru obavqaju bez ikakve revizije {to ih ~ini natransparentnimza javnost. Ovakvo stawe stvari potpomaè korupciju i te{ko da moèu~vrstiti povjerewe poreskog obveznika u javne institucije, niti moèohrabriti one koji sa bave sivom ekonomijom da postanu preduze}a koja sepridràvaju zakona i upla}uju poreze.

Potrebno je izvr{iti izmjene i dopune zakonske regulative tako da jasnoprecizira da glavni revizor Republike Srpske moè odbaciti zahtjeve zareviziju koje smatra neozbiqnim, kao i da da smjernice o tome kako i za{tose zahtjevi za reviziju mogu odbaciti, tako da glavni revizor ne moènamjerno izbje}i zna~ajne ali kontroverzne slu~ajeve. Izmjene i dopune sutako|e neophodne da bi se pojasnilo finansirawe zahtjeva za specijalnomrevizijom, ve}a transparentnost u procesu smjene glavnog revizora, kao ikod imenovawa zamjenika glavnog revizora.

“Uloga glavnog revizora je da bude uslu`bi gra|ana Republike Srpske tako{to }e obezbijediti propisne i odobrenerashode u javnom sektoru koji predstavqazna~ajan dio privrede. Preduze}ima jejasno da je va`no sa~uvati na{u kqu~nufunkciju u ciqu boqe transparentnostijavnih institucija“

Bo{ko êkoGlavni revizor RepublikeSrpske


RS: Zakon o reviziji javnog sektora Republike Srpske (Slu`beniglasnik RS 18/99) ~lanovi 7., 10., 15., 18.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

SLU[AJ, IMAM TU NEKOG MOMKA, BI]ESAVR[EN ZA ONU IZOLACIJU, SJE]A[ SE...



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Prilikom izgradwe ili kupovine novih prostorija, preduze}a su obavezna pozakonu da plate obaveznu naknadu za izgradwu odnosno odràvaweop{tinskog skloni{ta.

Ova skloni{ta naj~e{}e ne postoje, pa je stoga ova naknada apsurdna. Ovomnaknadom se oteàva ulagawe u proizvodne kapacitete budu}i da pove}avatro{kove izgradwe za tro{ak nepostoje}e op{tinske usluge. Na primjer, dabi se u Federaciji BiH izgradila tvornica koja zauzima 2000 kvadratnihmetara, potrebno je za svaki kvadratni metar platiti 2% od procijewenegra|evinske vrijednosti (ovaj procenat u RS iznosi 1%). To pribli`noiznosi 2000 m2 x 800 KM x 2% = 32,000 KM. Ovaj iznos je jednak iznosu netogodi{we prosje~ne plate za {est radnika.

Izbrisati zastarjele odredbe u ovoj staroj zakonskoj regulativi u obaentiteta u ciqu ukidawa obavezne naknade za skloni{ta. Umjesto da seizdvaja za nepostoje}e usluge, iznos od 1% ili 2% od ulagawa, koji }eu{tediti investitori, }e biti usmjeren na stvarni rast preduze}a.

Preduze}eUkidaweobavezne naknade za izgradwu skloni{ta u Federaciji BiH i RS

DA LIPOKU[AVATE DAIZBJEGNETEPLA]AWE POREZAORGANIMAVLASTI?“Nemam ni{ta protiv da pla}am porezeali je ovo apsurdna i skupa naknada, kadase ionako ne grade ili odràvaju atomskaskloni{ta i kada ne postoji opasnost odatomske bombe. Ovo je o~ito ostatak odprije jako mnogo vremena.“

Stojan Pre{i}Vlasnik”PFC - Pre{i}”


FBiH: Zakon o odbrani (Slu`bene novine FBiH 15/96) ~lan 179.RS: Zakon o civilnoj za{titi (Slu`beni glasnik RS 26/02) ~lan 48.

Reforma br. 6, 7

ZAHVAQUJU]INOVOM KVALITETUZVUKA SAD IMA[

ODLIÂN SNIMAK!

HMMM? ̂ IJI LIJE OVO BROJ...

ZDRAVO! MI SE NE POZNAJE-MO ALI SAM ÛO ZA TEBE OD

PRIJATEQA IZ STUDIJA...

MO@DA MIMO@E[ URADITI

IZOLACIJU UNOVOJ DISKOTECI.

MO@DA JEVE]

IZDAVA^!




Razbijawe monopolaRepubli~ke uprave za geodeziju i imovinsko-pravne poslove RS

ZA[TO NEZADRÆATIMONOPOL?

Preduze}a koja djeluju u oblasti premjeravawa zemqi{ta (geodezije) mogupostati va`ni faktori na rastu}em trì{tu gra|evinarstva iinfrastrukture. Me|utim, privatna preduze}a koja se bave geodezijom sesuo~avaju sa nemogu~no{}u normalnog poslovawa zbog monopolisti~kogtuma~ewa relevantnih zakona i birokratskog pona{awa Republi~ke uprave zageodeziju i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske. Prema ovomtuma~ewu Uprava zadràva za sebe iskqu~ivo pravo nadzora nad svimaktivnostima u oblasti premjera i geodezije.

Obezbje|ivawem ekskluzivnih prava u svim oblastima vezanim za geodezijuRepubli~ka uprava za geodeziju i imovinsko-pravne poslove RS ugroàvaprivatnu inicijativu i zadràva monopol na ovom trì{tu. Radovi napremjeru zemqi{ta trebaju biti izvr{eni tako da se ugovori za izvo|eweradova daju mawim privatnim preduze}ima

Omogu}iti normalne trì{no-orijentisane aktivnosti preduze}a koja sebave premjerom zemqi{ta/geodezijom na na~in da se izvr{e promjene udefiniciji pozicije Republi~ke uprave za premjer zemqi{ta /geodeziju iimovinsko-pravne poslove.

“Ovaj monopol je nepravedan, blokiramogu}nost nas u privatnom sektoru dazaradimo za ìvot iako smo sposobni dapruìmo efikasne i pouzdane usluge.“

11 privatnih preduze}a kojarade u oblasti geodezije

Javni skup Buldoèrkomisije

Potrebno je usvojiti izmjene i dopune:

Republika Srpska: Zakon o premjeru i katastru nekretnina(Slu`beni glasnik RS 19/96) ~lan: 18., 31., 19., 32., 163., 164., 165.,166., 172. Zakon o odràvawu premjera i katastra zemqi{ta(Slu`beni glasnik RS 19/96) ~lan 7. Zakon o katastru komunalnihure|aja (Slu`beni glasnik RS 19/96) ~lan: 8., 22.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

...A ONDA JE NAZVAO OVAJTRE]I. I ON JE HTIO DA MUSE POSTAVI IZOLACIJA...

STVARNO SAM IMPRE-SIONIRANA TOBOM.

MO@DA BI TREBAO RADI-TI NA TOME.

I JA IMAM ISTIOSJE]AJ. ALI ZNA[

[TA ]E TO ZNAÎTI ZABEND...

HEJ!! TI SI PJEVA^ UOVOME BENDU!! MOGU

LI DOBITI AUTOGRAM?

PA...SVAKAKO...



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Zakon o advokaturi Federacije BiH reguli{e poslovne aktivnosti u advoka-turi u F BiH. Ali, trenutno, ovaj Zakon spre~ava efikasan rad i razvojpravnog sektora koji predstavqa kqu~ za razvoj zdravog poslovnog okruèwa.Za osnivawe partnerske advokatske firme potrebno je da najmawe dvaadvokata imaju jednake udjele te solidarna odgovornost svih ~lanova koji suodgovorni svojom cjelokupnom imovinom. Pravne firme (i advokatskekancelarije i partnerske firme) mogu otvoriti samo jednu kancelariju nateritoriji Federacije BiH. Zakon zahtijeva taksu od 10.000 KM da bi pravnikpostao ~lan Advokatske komore, ali nedostaje definicija statusa onih kojijo{ uvijek nisu postali ~lanovi. Ako advokat ne plati iznos od 10.000 KM uroku od dvije godine moè izgubiti svoj titulu. Uprkos visokoj taksi zakon nedaje jasnu definiciju unutra{we organizacije Advokatske komore.

Sve gore navedeno name}e ogromne probleme u razvoju i modernizacijiadvokature te zakonodavnog i sudskog sistema u BiH. Ovaj zakonski aktspre~ava da usluge koje pruàju pravni stru~waci budu efikasne. Poredtoga, bez davawa posebnog statusa pravnicima koji su poloìli pravosudniispit, ali koji nisu platili iznos takse od 10.000 KM da bi postali ~lanoviAdvokatske komore, a koji èle da rade na ovom poqu kao stru~ni saradnici(a ne advokati), ne mogu se otvoriti nova radna mjesta u ovoj oblasti {to idena {tetu pojedinaca i pravne profesije u cjelini.

Nekoliko izmjena treba biti u~iweno u zakonu u vezi sa registracijom iorganizacijom partnerskih advokatskih firmi i u vezi davawa statusastru~nog saradnika pojedincima koji su poloìli pravosudni ispit, ali senisu u~lanili u Advokatsku komoru kao advokati. Na ovaj na~in bilo biotvoreno mnogo radnih mjesta i ~itav sistem bi funkcionisao mnogoefikasnije.

EnterpriseOlak{avawe rada advokatskih firmiputem izmjene i dopune Zakona o advokaturi Federacije BiH

KOJE BI OVOPROMJENEDONIJELO UPRAKSI?

“Ove promjene su potrebne u interesupravne profesije i u interesu na{ihklijenata kako bi poslovawe postalomnogo efikasnije. Razvoj pravnih firmievropskog stila, na primjer, bi daoveliki zamah komercijalnom sektoru.“

Miralem Porobi}Advokat

Treba uraditi izmjene i dopune:

Federacija BiH: Zakon o advokaturi Federacije BiH (Slu`benenovine F BiH 25/02) ~lan: 8., 33., 36.

Reforma br. 9

ÛJ SLATKICE, TI OBO-@AVAOCI SU JO[ JEDANRAZLOG [TO BIH VOQELA

DA NAPUSTI[ BEND.

OVO JE MOJ MENAD@ER. ON ]ETI OBEZBIJEDITI SAVMATERIJAL KOJI TI JEPOTREBAN ZA POSAO.

PRETPOSTAVQAM DAIMA[ REGISTROVANU

FIRMU, ZBOGPLA]AWA.




Pojednostavqeweprocesa izdavawa ”bar kodova” izdava~kim preduze}ima

ZA[TO JE VAÆNAREFORMAZAKONSKIH AKATAO ‘BARKODOVIMA‘?

“Bar kodovi“ su me|unarodni proizvodni kodovi koji se koriste zaozna~avawe svih vrsta proizvoda. Oni su veoma va`ni svim proizvo|a~imakoji prodaju robu u sektoru maloprodaje. Na primjer, bez “bar koda“ je te{koprodati neki {tampani primjerak u samoposluzi ili u inostranstvu. Da bi sedobio “bar kod“, sada{wi zakon zahtijeva da izdava~ po{aqe 12 primjerakasvakog izdawa razli~itim bibliotekama u dràvi. U slu~aju RepublikeSrpske primjerci se tako|e {aqu i bibliotekama u Srbiji i Crnoj Gori.

Uzmimo primjer sedmi~nog magazina koji postoji od 1995. godine i koji èlida primijeni “bar kod“: po{to zakon zahtijeva da preduze}e po{aqe svasvoja ranija izdawa radi arhivirawa u biblioteci, preduze}e bi moraloposlati vi{e od 4.000 primjeraka da bi dobilo “bar kod“ broj. Ovo je skoronemogu}e posti}i. Dostaviti bibliotekama 10 ili 12 primjeraka predstavqamnogo za malog izdava~a, posebno u slu~aju Republike Srpske, gdje se traèdodatni primjerci tako da biblioteke u Srbiji i Crnoj Gori mogu dobitibesplatne primjerke.

Potrebno je obezbijediti brì pristup izdava~kih ku}a trì{tu. Zakon trebabiti izmijewen i dopuwen tako da zahtjeva upu}ivawe maweg brojaprimjeraka, posebno u slu~aju periodi~nih magazina kada ranija izdawatrebaju biti poslana bibliotekama. Od su{tinskog zna~aja za izdava~kuindustriju je da proces dobijawa “bar koda“ bude pojednostavqen. Tako|e jesu{tinski da administrativni zahtjevi budu ograni~eni na BiH i da neukqu~uju strane institucije u proceduru, kao {to je slu~aj u RepubliciSrpskoj.

“Ako ne moèmo dobiti “bar kod“ za na{oglasnik MALI OGLASI gubimo mnogo odprodaje. Slawe 12 primjeraka svakogbroja je {tetno za na{e poslovawe.“

Du{an Bastagi}Generalni direktorMenaxer d.o.o.

Potrebno je izmijeniti i dopuniti:

Federacija BiH: Zakon o bibliotekama(Slu`bene novine RBiH 37/95) ~lan 40.Republika Srpska: Zakon o bibliotekama(Slu`beni glasnik RS 52/01) ~lan: 43., 44., 46.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

PA, U STVARI,UPRAVO SAM

PLANIRAO DA TOURADIM.

AKO TI JE POTREBNA POMO] ZAOTVARAWE FIRME RADO ]U TI

POMO]I. ODLI^NO!NAPU[TA[

BEND!!?



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

U zadwem Zakonu o {umarstvu svim preduze}ima se name}e obaveza pla}awanaknade u iznosu od 0,10 % wihovih ukupnih prihoda koju trebaju upla}ivatifederalnom i kantonalnim Fondovima za {ume.

Ovaj porez je neprimjeren iz nekoliko razloga. Neprimjereno je oporezivatipromet preduze}a kada on obuhvata i sve druge tro{kove i poreze.Najva`nije je napomenuti da u buxetu Federacije BiH postoji stavka za {umei da ona iznosi oko pola miliona KM. Iz toga razloga nije prihvatqivo dase putem Zakona koji reguli{u ovaj sektor utvr|uju porezi za sektor, posebnokada upravqawe ovim sredstvima treba voditi resorni Fond koji jo{ uvijeknije uspostavqen.

Potrebno je usvojiti izmjene i dopune Zakona o {umama FBiH kako bi sebrisala odredba o porezu na ukupan promet preduze}a. Ukoliko predstavniciFederacije smatraju da u oblasti {umarstva treba obezbijediti ve}i brojusluga, to bi se moglo u~initi putem pove}awa buxetske stavke u ukupnombuxetu Federacije BiH i putem decidnog definisawa svrhe u koju }e sekoristiti ova sredstva.

Za{tita okoline i {umarstvoUkidawe dvostrukogoporezivawa prihoda u {umarstvu u Federaciji BiH

DA LI SE NA OVAJNA^IN POKU[AVATEZA[TITI ODOBAVEZE PLA]AWAPOREZA?

“Ni govora. Vlasnici preduze}a nemajuni{ta protiv pla}awa poreza, ali seprotivimo dvostrukom pla}awu poreza idaxbina, posebno kada su oni zasnovanina prometu preduze}a, a ne na ostvarenomprofitu, {to je apsurdno. Oporezivawemora biti centalno kontrolisano. “

Zijad Krwi}DirektorNiz-k, d.o.o.

Usvojiti izmjene i dopune Zakona o {umama Federacije BiH(Slu`bene novine FBi”, br. 20/02) - ~lan 60

Reforma br. 11

ALI UPRAVO SMOSNIMILI MATERIJAL!

SVE JE KRENULO SUPER.

JA HO]U DAOTVORIM SOP-STVENU FIRMU.

[TA ]EMO MIBEZ PJEVA^A?

SNA]I ]ETESE. JA JED-NOSTAVNO

MORAM I]IDAQE.


Za{tita okoline i {umarstvoReforma br. 12


Uvo|ewe novih standarda za vodu na dràvnom nivou

DA LI ]EDONO[EWE NOVOGZAKONA O VODAMANA DRÆAVNOMNIVOU RIJE[ITIPROBLEM?

U Bosni i Hercegovini se primjewuju stara pravila iz biv{e SFRJ koja seodnose na mineralne vode, me|utim postoje i neusagla{enosti izme|uentiteta u pogledu tuma~ewa i utvr|ivawa standarda. Entiteti nisume|usobno uskladili standarde koji se primjewuju u BiH niti su standardiuskla|eni sa Direktivama Evropske Unije.

Postoje}i zakoni su zastarjeli i predstavqaju ozbiqnu opasnost zaostvarivawe poslovnog rasta u ovoj grani. Na primjer, propisi koji supreuzeti iz biv{e SFRJ ne reguli{u na zadovoqavaju}i na~in sektorproizvodwe fla{irane vode. Nepostojawe uskla|enosti standarda izme|udva entiteta dovodi do nepravi~nog tretmana i protekcionizma u okviruBiH, izme|u entiteta, kao i do ne po{tivawa EU standarda o fla{iranojvodi. Iako je potro{wa fla{irane vode na trì{tu u BiH dobra, trì{teje prezasi}eno. Mogu}nosti rasta u okviru ove grane se pruàju u izvozu nastrana trì{ta, {to }e omogu}iti zaradu i otvarawe novih radnih mjesta uekonomiji kojoj su o~ajni~ki potrebne uspje{ne industrijske grane. Me|utim,neusagla{enost propisa u BiH sa Direktivama EU zapravo sprije~ava probojBiH na ogromno potencijalno trì{te u drugim evropskim zemqama.

Najboqi na~in za pruàwe podr{ke industriji proizvodwe fla{iranevode u BiH je putem dono{ewa efikasnih propisa koji }e obuhvatatistandarde EU, a putem kojih }e se na sve proizvo|a~e primjewivati jasni ikoncizni uslovi. Potrebno je utvrditi regulacioni reìm na dràvnomnivou kako bi se uspostavli standardi i na konsistentan na~in u cijeloj BiHenergi~no nadgledala ~i{to}a vode.

“Da, definitivno. Ova industrija zaista~eka na to, s obzirom da je sada putemrazli~itih propisa trì{te podijeqenona dva dijela. Ukoliko je voda dobra uskladu sa standardima EU, apsurdno je dane budemo u mogu}nosti da je prodajemo{irom BiH. Ovaj Zakon }e omogu}iti iizvoz na{ih proizvoda.“

Mirna Velagi}[ef financijske slu`bePreduze}e Coca-Cola

Zakoni koje je potrebno donijeti

BiH: Usvojiti novi dràvni Zakon o fla{iranoj vodi koji }eobuhvatiti odgovaraju}e Direktive EU; formirati regulatornotijelo pri Ministarstvu vawske trgovine i ekonomskih odnosa uokviru Agencije za za{titu potro{a~a; primjewivati jedinstvenestandarde i reìme testirawa kako bi se garantovala ~isto}aproizvoda i pouzdanost procesa.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

SARA,NEPRIJATNOMI JE ZBOG

BENDA.

PA DOBRO,SRETNO SUTRA

NA PRAVO-SUDNOM.

LAKU NO]MAKS.

PONOSIM SE TOBOM!KRENUTI U

SOPSTVENIBIZNIS JE ISTO TAKO

SUPER AVANTURA.


Za{tita okoline i {umarstvo


ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

BiH se suo~ava sa problemom nekontrolisane i potencijalno veoma {tetnesje~e vo}ki (posebno stabala tre{we i oraha), pri kojoj se sirovi trupci idrvna gra|a izvoze u inostranstvo. Iako je Vlada RS donijela privremenumjeru da bi za{titila ovu vrstu stabala, u Federaciji BiH ne postojemehanizmi za regulisawe sje~e, trgovine i stope iskori{tavawa ove vrstedrveta. Ne postoji rje{ewe koje bi na odgovaraju}i na~in za{titilo ovedvije vrste.

Postoji opasnost od dovo|ewa ove vrste stabala u kategoriju izuzetnougroènih vrsta ili wihovog skoro potpunog iskorijewivawa iz BiH. Poredpitawa koja se ti~u okoli{a, nekontrolisani izvoz trupaca vo}ki i drvnegra|e predstavqa jasnu opasnost za ulagawa i razvoj lokalnih preduze}a zaproizvodwu namje{taja i drugih drvoprera|iva~kih preduze}a. Prihod odizvoza 1 kubnog metra orahovih trupaca iznosi oko 300 KM, me|utim taj metarkubni bi se mogao koristiti za proizvodwu gotovog ili polugotovogproizvoda koji bi se onda, ukoliko uzmemo primjer drvenog stola, mogaoizvoziti za 2,500 KM. Ovo bi tako|e obezbijedilo posao za lokalnezanatlije.

Privremena zabrana sje~e i izvoza vo}ki i u dràvnim i privatnim {umamabi omogu}ila predstavnicima ove industrijske grane i politi~kimpredstavnicima da prona|u optimalno rje{ewe. U me|uvremenu dono{ewemoratorijuma bi osigurlo odrìvost ovog fonda i sa~uvalo ovu lokalnuindustrijsku granu.

Za{tita stabala vo}ki i orahovog drveta

ZA[TO TREBA REGULISATIIZVOZ OVIHTRUPACA?“Zbog toga {to }e orahovo i tre{winodrvo biti ugroèna vrsta u BiH ukolikose ne{to odmah ne poduzme da bi se spri-je~ila divqa sje~a i izvoz na{eg drveta.Ne radi se o tome da je potrebno za{titisamo stabla, nego je potrebno obezbijedi-ti za{titu cijelokupnogdrvoprera|iva~kog sektora u BiH.“

Armin Nik{i}DirektorBra}a Nik{i} d.o.o.


RS: Izmjene i dopune Naredbe o privremenoj zabrani sje~e i trgovinevo}kama u dràvnim i privatnim {umama (Slu`beni glasnik RS, br.10/97)

Potrebno je usvojiti sqede}e Zakone:

FBiH: Ministarstvo za {umarstvo, poqoprivredu i vodosnabdijevawe FBiH treba izdati Naredbu BiH: Savjet ministara BiH mora donijeti novu Odluku o privremenommoratoriju na izvoz vo}ki

Reforma br. 13

POKRETAWE SOPSTVENE FIRMENIJE LAKO. PRVO MORA[

NAPRAVITI PLAN MARKETINGA.


Za{tita okoline i {umarstvoReforma br. 14


Promocija reciklaè i za{tite okoline

KAKVA ]E SEPREDNOSTOSTVARITI ZA SVENAS PREDUZIMAWEMOVE MJERE?

Novi Zakon o za{titi okoline (koji je u skladu sa standardima EU) je usvojenu RS, ali jo{ uvijek nije usvojen u FBiH. Ovo zna~i da preduze}a koja rukujuopasnim i krajwe toksi~nim otpadom, poput iskori{tenih motornih uqa,nisu obavezna da na odgovaraju}i na~in odlaù ovaj toksi~ni otpad, iobi~no, isti se obi~no ispu{ta u kanalizacijske cijevi, zaga|uju}i takozemqi{te, rijeke, i podzemene vode, ili bude zapaqen, {to za posqedicuima da u vazduh odlaze krajwe otrovni gasovi. Do sada u BiH, nije postojaonikakav organizovani sistem koji se odnosi na odlagawe opasnih otpadnihmotornih uqa, niti su do sada vo|ene bilo kakve organizovane edukativnekampawe koje bi skrenule pa`wu predmetnih preduze}a ili {iroke javnostina opasnosti i neizrecivu {tetu po okolinu koju nanosi ovaj otpadnimaterijal.

Ovakvo stawe nije samo opasno za zdravqe gra|ana i radnika, ve} i zaokolinu kao cjelinu. Budu}i niko nije obavezan zakonom da odlaè ovakvuvrstu otpada na odgovaraju}i na~in, za nova preduze}a za reciklaù iodlagawe otpada te{ko je da pokrenu svoj posao, pro{ire poslovawe izaposle radnike. Pored toga, bez postojawa zakona, Kantoni ne mogu izraditipravilnike i podzakonske akte u vezi sa ovim koji bi predvidjeli kazne zanepo{tivawe istih. Tako|e, BiH se ne moè pridruìti Evropskiminstitucijama bez takvog zakona koji }e se odnositi na cijelu zemqu.

Promptno usvajawe paketa zakona o okolini, pored svih op{tih ekolo{kihprednosti, }e obavezivati preduze}a da se staraju za okolinu; otvori}e novaradna mjesta u sektoru za reciklirawe, te bh. rafinerijama obezbijeditiuqe za reciklirawe. Istim }e se za{tititi zdravqe radnika u sektoruautomobilske industrije, te zdravqe zemqe kao cjeline (uzimaju}i u obzirda uqe prolazi u tlo i zaga|uje vodu).

“U sektoru za reciklaù i odlagaweotpada postoji veliki potencijal zastvarawe novih radnih mjesta i za{tituokoline, ali su nam potrebni odgovara-ju}i zakoni o ekolo{koj za{titi koji }epomo}i da se obezbijedi sprovo|ewe, tepribliìti BiH standardima Evropskeunije.“

Neboj{a Opan~i}DirektorCONNECOIL d.o.o.

Zakoni koji se trebaju donijeti:

FBiH: Paket zakona o okolini (Okvirni zakon o za{titi okoline,Zakon o za{titi prirode, Zakon o za{titi vazduha, Zakon oodlagawu otpada, te Zakon o za{titi vode).

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

DOBRO SIOVO URADIO!

DOPADAJU MI SETVOJE IDEJE.

... VE] IMAMPOTENCIJALNE

KLIJENTE...REKAO SAM IMDA SAÊKAJU

PAR DANA...DOTADA ]U SE VE]REGISTROVATI.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

M

Preduze}a sa sjedi{tem u Federaciji BiH u sektoru turizma pla}aju~lanarinu i, gdje je primjewivo, boravi{nu taksu. Obje se pla}aju odvojenoturisti~kim zajednicama na nivou op{tine, kantona i Federacije BiH.Turisti~kezajednice na svim nivoima imaju status pravnog lica, i svaka op{tina imavlastitu turisti~ku zajednicu. Savjeti koji upravqaju turisti~kimzajednicama ne ukqu~uju nu`no predstavnike i privatnog i javnog sektoraturizma.

Status pravnog lica turisti~kih zajednica na svim nivoima uzrokujeodsustvo smislenog planirawa razvoja turizma, te dovodi do duplicirawaaktivnosti. Tri odvojene obaveze pla}awa predstavqaju optere}ewe ioduzimaju dosta vremena. Sve op{tine imaju turisti~ke zajednice, ~ak i onekoje nemaju zna~ajan turisti~ki potencijal, i tro{kovi su nesrazmjerni.Budu}i da turisti~ke zajednice nisu odgovorne sektoru turizma koji bitrebale predstavqati, kvalitet programa te efikasnost tro{kova nisuobezbije|eni.

^lanarine bi se trebale pla}ati samo Turisti~koj zajednici FBiH.Institucija na nivou FBiH bi trebala rasporediti sredstva kantonalnimzajednicama u zavisnosti od uspje{nog rada ovih zajednica, na taj na~inosiguravaju}i kvalitetnu kontrolu aktivnosti usmjerenih na razvoj turizma.Pravno nezavisne op{tinske zajednice bi se trebale ukinuti. Kantonalnezajednice bi trebale uspostaviti filijale u odabranim op{tinama, gdje tosmatraju potrebnim. Savjeti koji upravqaju turisti~kim zajednicama bitrebali biti sistemati~no sastavqeni od predstavnika privatnog i javnogsektora turizma.

TurizamRacionalizacija ~lanarine turisti~kih preduze}a

ZA[TO BI OVEIZMJENE POMOGLESEKTORU TURIZMA?“Postoji prevelika birokratija i previ{enepotrebnih tro{kova. Mnoge op{tinenemaju stvarnog turizma ili potrebe zaturisti~kom zajednicom. Ovo bi se trebaloraditi na kantonalnom nivou, a op{tine kojezasluùju posebnu pa`wu bi trebale upotpunosti biti predstavqene putemfilijala. Ovo }e obezbijediti da tro{kovibudu srazmjerni potencijalu te da Turisti~kezajednice zaista uloè koncentrisanenapore u ciqu predstavqawa preduze}a izturisti~kog sektora na wihovim podru~jima.“

Radna grupa komisije“Buldoèr“

Donijeti izmjene i dopune:

FBiH: Zakon o turisti~kim zajednicama i promociji turizma uFBiH (Slu`bene novine FBiH 19/96) ^lanovi 3, 4, 6, 9, 33, 34, 37-42, 51, 52, 54; Uredba o boravi{noj taksi (Slu`bene novine FbiH19/96) ^lanovi 9, 10, 13, 17; Uredba o ~lanarini u turisti~kimzajednicama (Slu`bene novine FBiH 02/00) ^lanovi 16, 21

Reforma br. 15


Turizam Reforma br. 16


Poboq{awemehanizama turisti~ke i ugostiteqske inspekcije u FBiH

DA LI ]E STANDARDIKVALITETA IBEZBJEDNOSTI IDAQE BITI OÛVANIOVIM PREDLOÆENIMIZMJENAMA?

Inspektori za turizam i ugostiteqstvo imaju slobodu da o{tro ka`wavajupreduze}a za mawe nepravilnosti, te da o~igledno ometaju redovnoposlovawe tokom rutinskih provjera. Ukoliko se ustanove nepravilnosti, odturisti~kih preduze}a se moè traìti da sprovedu bilo koju korektivnumjeru u veoma kratkim rokovima.

Preduzetnici u turisti~kom ili ugostiteqskom sektoru se suo~avaju sanesigurnom budu}no{}u jer postoji rizik da budu strogo ka`weni - ~ak izatvoreni - zbog mawih nepravilnosti. êsto nije mogu}e okon~atikorektivne mjere u rokovima koji postave inspektori, zbog spore birokratijeu BiH. Rutinske provjere koje ometaju tok poslovawa u ovom uslu`nom sektorusu indiskretne i ometaju mu{terije. U svemu, postoje}i zakon zadràvavisoke barijere za ulazak, formalizovawe, i za investicije u ovom sektoru.

Zakon o turisti~koj i ugostiteqskoj djelatnosti se treba izmijeniti kako bise obezbijedilo da nov~ane i druge kazne budu srazmjerne prekr{aju; da sepreduze}a mogu zatvoriti samo u slu~ajevima te{kih prekr{aja; te da serokovi prije odnose na po~etak nego na zavr{etak korektivnih mjera.

“Svakako. Ove izmjene }e u~initi darutinski postupak inspekcije budediskretniji i efikasniji, i omogu}i dapreduze}a nastave da usluùju goste kao iobi~no, osim u slu~ajevima gdje postojekrajwi rizici za zdravqe i bezbjednost.Ove izmjene }e tako|e omogu}itipreduze}ima da rije{e probleme u realnimrokovima. Reforma te efikasnostinspekcija }e poboq{ati uspje{nostturisti~kih preduze}a, stvaraju}i vi{eradnih mjesta i vi{e koristi za cjelokupnuekonomiju.“

[emsudin Xeko^lan predsjedni{tvaOdbor za promocijuturizma BiH


FBiH: Zakon o turisti~koj i ugostiteqskoj djelatnosti (Slu`bene novineFBiH 19/96) ^lanovi 107, 108

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

IMA LI KAKVIHDOBRIH

POSLOVNIHVIJESTI?

SRE]NO MAKS. KAD SEREGISTRUJE[, CIJE

SVIJET ]E BITI TVOJ!

HVALA TI NAPOMO]I.

IZGLEDAM LIDOBRO ZA

OP[TINU?



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

I

Turizam je sektor sa velikim potencijalom, koji treba razviti i ohrabriti uBiH zbog podsticawa ekonomije i stvarawa radnih mjesta koje turizamdonosi. Pored toga, zbog visokog nivoa razvijenosti turizma na obalnimpodru~jima Hrvatske, koja grani~i sa BiH, postoji veliki potencijal zatranzit kroz BiH, kombinovana putovawa u obje zemqe, te kra}e izlete saobale. Uz dràvqane nekoliko zemaqa ~lanica Evropske unije, sve je ve}ibroj turista iz zemaqa Centralne Evrope kandidata za pridruìvaweEvropskoj uniji koji posje}uju regiju, i koji su izrazili interes da posjeteBiH.

Postoje}i vizni reìm u BiH je veoma restriktivan, i obeshrabruje turistekoji èle posjetiti zemqu. Ovaj problem se u najve}oj mjeri odnosi naturiste iz zemaqa Centralne i Isto~ne Evrope (ê{ka Republika, Slova~ka,Poqska i Ma|arska), koji qetne odmore provode u Hrvatskoj. Oko 1.6 mil-iona gra|ana iz ovih zemaqa posjetili su Hrvatsku u 2001. godini. Gra|aniovih zemaqa moraju imati vizu, a veoma te{ko mogu dobiti vizu na samojgranici. Ako u zemqi iz koje turisti dolaze nema diplomatsko/konzularnihpredstavni{tava BiH, za wih je jednostavno prekomplikovano posjetiti BiH.

Vratiti na snagu Odluku Savjeta ministara BiH iz 2002. godine oprivremenom bezviznom reìmu za gra|ane ê{ke Republike, Ma|arske,Poqske i Slova~ke, kao Odluku o uspostavi trajnog bezviznog reìma zagra|ane ovih zemaqa.

TurizamUblaàvawe viznog reìma za ulazaku BiH za strane dràvqane iz nekoliko zemaqa Centralne Evrope

HO]E LI OVE MJEREZAISTA DOVESTI DOPORASTA TURIZMA UBIH?“Naravno! Gra|ani ovih zemaqa posje}ujuHrvatsku i tamo tro{e novac za vrijemeodmora. Mnogi poèle da usput posjeteSarajevo, Mostar, Me|ugorje, i druga mjestau blizini granice. Drugi bi èqeli daputuju kroz BiH, {to zna~i da }e automatskiposjetiti BiH i potro{iti ne{to novcaovdje. Siguran sam da }emo ve} ovog qetaimati odli~ne rezultate i prihode!“


Propisi koje treba usvojiti:

BiH: Nova odluka o uspostavi trajnog bezviznog reìma za gra|aneê{ke Republike, Ma|arske, Slova~ke i Poqske za ulazak, izlazak ilitranzit kroz BiH. BiH: Ministarstvo spoqnih poslova mora poslati zahtjev Dràvnojgrani~noj slu`bi da omogu}i dosqednu sprovedbu i jedinstvenekriterije u svim procedurama koje se primjewuju prilikom ulaska,izlaska ili tranzita turista na svim grani~nim prelazima, u skladu saZakonom o bezviznom reìmu koji je na snazi. Zatim, gra|animapomenutih zemaqa omogu}iti ulazak u zemqu samo sa li~nim kartama,te izdavawe grupnih viza.

Reforma br. 17

ZA OVO ]E TRE-BATI SAMO PAR

MINUTA.

GDJE JE REGISTRACIJAPREDUZE]A?

[TA? OH, HMM...SOBA 14, ÎNI

MI SE.


Turizam Reforma br. 18


Poboq{awe turizma u~lawewem BiH u program InterRail Pass-a

[TA JEINTERRAIL IZA[TO JE VAÆAN?

InterRail Pass program je sporazum izme|u 29 evropskih èqeznica kojim seobezbje|uje neograni~eno kretawe {irom èqezni~ke mreè u zemqama~lanicama, za sve kupce InterRail Pass-a. Osim BiH i Albanije, 29 dràva~lanica obuhvata èqeznice svih evropskih i isto~noevropskih dràva.

Trenutna situacija daje sliku BiH kao zemqe koja se nalazi na samom dnuskale me|u isto~noevropskim zemqama koje predstavqaju putnu destinaciju.To tako|e ukazuje da èqeznice ovdje ne funkci{u od rata, da se stawe uzemqi jo{ nije normalizovalo, i da je ~ak mo`da opasno putovati u BiH.Ovakva slika predstavqa ozbiqnu prepreku razvoju turizma me|u mladima iturizma generalno. Nakon ponovnog otvarawa mosta u [amcu, bh. èqeznicevr{e pripreme za ponovno uspostavqawe èqezni~kog saobra}aja saBudimpe{tom, {to }e tako|e omogu}iti povezivawe sa drugimdestinacijama {irom Evrope. Ukqu~ivawe u InterRail Pass sporazum bi bilokorisno za promovisawe usluga èqezni~kog putni~kog saobra}aja u BiH iBiH kao mogu}e destinacije.

Treba dati preporuku @eqezni~koj javnoj korporaciji BiH da podnesezvani~an zahtjev UIC-u (Union Internationale des Chermins de Fers- Me|unarodnaunija èqeznica) za ukqu~ivawe bh. èqeznica kao ~lanica u InterRail Passsporazum. Na posebnom godi{wem sastanku UIC-a, koji se odràva svakogseptembra, razgovara se na temu UIC-InterRail Pass sporazuma. @eqezni~kajavna korporacija BiH treba se pobrinuti da podnese zahtjev i izvr{i svepripreme za prijem na sqede}em sastanku koji }e se odràti u septembru2003. godine.

“InterRail Pass je propusnica koja seprodaje mladim turistima, kako bi sjednom kartom mogli koristiti sveevropske èqeznice na putovawu. Jedinedvije zemqe na kontinentu koje neu~estvuju u InterRail programu su BiH iAlbanija - a Albanija nema èqeznica!“


@eqezni~ka javna korporacija BiH treba pripremiti pismenizahtjev za prijem bh. èqeznica u porodicu InterRail èqeznica.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

OPROSTITE GOSPODINE,PRVO MORATE DA

KUPITE OVAJ OBRAZAC.TO JE U SOBI 20.

3 SATA DA PLATI[[TA?? POGRE[NA

SOBA, MOMAK,PROBAJ U SOBI 24...

MO@DA...

KOLIKO QUDIÊKA!



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Prema nedavno usvojenom Zakonu o zanatsko-preduzetni~koj djelatnosti u RS,postoji nekoliko uslova koje treba ispuniti prilikom predaje dokumentacijekako bi se registrovala zanatska radwa. Dva uslova su posebnoproblemati~na: dokaz da preduzetnik nije u stalnom radnom odnosu i dokazda preduzetnik posjeduje adekvatne kvalifikacije, u smislu stru~ne spremeili obuke, za otvarawe zanatske radwe.

Obe prepreke u zna~ajnoj mjeri obeshrabruju (a ~esto i spre~avaju)registraciju ili preregistraciju zanatskih radwi. To zanatske radwe tjerada ilegalno obavqaju svoju djelatnost, te spre~ava osnivawe novih zanatskihradwi po{to postavqa velike prepreke pred preduzetnike koji tek otpo~iwuposlovawe. Ove prepreke mogu tako|e pota}i potkupqivawe i korupciju.Pored toga, ne postoji institucija koja bi privatnom preduzetniku moglaizdati potvrdu da je nezaposlen (s obzirom da obavqa samostalnudjelatnost). Tako|e, ne postoji razlog da osoba koja je u punom radnom odnosune zapo~ne i drugu ili dodatnu djelatnost, a stepen obrazovawa i obuketrebao bi biti uslov samo za pojedine, specifi~ne djelatnosti.

Usagla{avawe odre|enih ~lanova Zakona RS koji se odnose na pomenutezapreke sa Zakonom FBiH, koji ne zahtijeva odre|eni nivo kvalifikacija iobrazovawa, ili potvrdu o nezaposlenosti.

Trì{te radaOlak{avawe poslovawa zanatskih

preduze}a u RS i smawewe birokratskihprocedura putem izmjena Zakona o zanatsko-preduzetni~koj djelatnosti

KAKO OVE PROMJENEMOGU POMO]ISTVARAWU NOVIHRADNIH MJESTA?“Ove izmjene }e omogu}iti licima koja suve} u radnom odnosu, ali èle da zakonskimputem osnuju malo preduze}e i zadrèredovno zaposlewe, da to i u~ine. Uspje{nipreduzetnici ~esto po~iwu kao vlasnicimawih zanatskih radwi, ali se kasnije{ire i zapo{qavaju vi{e qudi. Poredtoga, problem kod mnogih zanata nisukvalifikacije, ve} talent. Trì{te, to jestkupci, odlu~i}e ko je kvalifikovan.“

Slavko ProsanVlasnik i kvalifikovanibravarELBA

Izmjene i dopune koje treba usvojiti:

RS: Zakon o zanatsko-preduzetni~koj djelatnosti (Slu`beni glasnikRepublike Srpske br. 16/02), ~lan: 2., 14./1, 17.

Reforma br. 19

GOSPODINE,RAZMOTRI]EMO VA[

OBRAZAC TOKOMSEDMICE PA ]EMO

VAS POZVATI. JO[ NEMAODGOVORA...[TA

DA KA@EMKLIJENTIMA...?

NAREDNOGDANA...

3 SEDMICEKASNIJE


Trì{te radaReforma br. 20


Izmjeneodredbi o pripravni~kom i volonterskom radu u cijeloj dràvi

DA LI ]E OVOZAISTA POMO]IOTVARAWUMOGU]NOSTI ZAZAPO[QAVAWEMLADIH?

Volonterski rad (koji se ~esto naziva “pripravni~kim radom”) predstavqava`nu priliku za mlade qude u BiH da steknu prakti~no iskustvo nakon {tozavr{e {kolovawe. Me|utim, postoje}i zakoni o radu ne sadrè jasneodredbe za mlade qude koji poku{avaju u}i na trì{te rada. Budu}i da jeprakti~no iskustvo gotovo uvijek preduslov za zaposlewe u BiH, a trenutnastopa zaposlenosti je izuzetno niska, zakonodavstvo o radu treba da sadrìodredbe koje }e olak{ati pristup mladih trì{tu rada a istovremeno bitiod koristi i za poslodavce. U FBiH, RS, i Distriktu Br~ko zakoni kojiure|uju status volontera (i svih oblasti radnih odnosa) nisu uskla|eni.zakoni koji ure|uju status volonetara (i svih oblasti radnih odnosa) nisuuskla|eni.

Nema preciznih zakonskih propisa ili dràvne strategije za programzapo{qavawa mladih koji bi se zasnivao na predu-ze}ima. Mladi koji traèposao nemaju podr{ku vlasti. Budu}i da nema podsticaja poslodavcima dazapo{qavaju mlade obrazovane qude, oni ~esto iskori{tavaju mogu}nostvolonterskog rada, tako {to angaùju qude da rade kao volonteri, da biizbjegli tro{kove, doprinose za socijalnu za{titu, itd. Ove malverzacijeo~igledno su na {tetu mladih, koji poku{avaju ste}i prakti~no iskustvo, a toisto-vremeno stimuli{e i praksu zapo{qavawa na crnom trì{tu.

Potrebno je donijeti izmjene koje bi oja~ale razvoj istinskog pripravni~kogi volonterskog rada. Na primjer, treba omogu}iti pripravni~ke programe iprograme za mlade stru~wake u javnim ustanovama. Preduslovi za takvozaposlewe treba da budu obrazovawe koje odgovara profesiji o kojoj je rije~,te potrebno testirawe za obavqawe samostalnog rada. Izmjene iuskla|ivawe svih postoje}ih zakona koji se odnose na volonterski rad trebaprovesti u cijeloj BiH.

“Putem ovih promjena, sticawe va`nogprakti~nog iskustva kroz volonterskipripravni~ki rad postalo bi pristupa~nijeza mlade i atraktivnije za preduzetnike. Urazvijenim zemqama, ovo je jedan odnajva`nijih koraka za izgradwu karijere,koji mladim qudima daje prakti~noposlovno iskustvo, kao nadogradwuteoretskog znawa ste~enog u {koli ili nafakultetu.“

Sini{a [aracSuccessor GenerationInitiative


FBiH: Zakon o radu (Slu`bene novine FBiH 43/99; 32/00) ~lan 26.-28.RS: Zakon o radu (Slu`beni glasnik RS 38/00; 40/00; 41/00; 47/02) ~lan29.-32. Distrikt Br~ko: Zakon o radu (Slu`beni glasnik BD 7/02) ~lan 21.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

PRIMIO SAMNARUD@BU ALINE MOGU JO[

OBAVITIPOSAO.

HMM, PAPIRISU POTPUNO

UREDNI. JO[SAMO

TREBA DAIH OVJER-

IM.

OH, NE MOGU DANA\EM PEÂT...

MO@DA IMAJEDAN U SOBI

6347.

JEDNE VEÊRI...[TA DA RADIM MAMA?IZGUBIO SAM 4 POSLA OVE

SEDMICE JER NE MOGUREGISTROVATI FIRMU.


Trì{te rada


ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Pravosudni ispiti iz FBiH i RS su recipro~ni, u smislu da pravnik koji jepravosudni ispit poloìo u jednom entitetu moè praktikovati pravo udrugom entitetu. Iako izme|u ova dva pravosudna ispita mo`da postoje malerazlike, oni pruàju iste, standardne kvalifikacije. Me|utim, predusloviza polagawe ispita nisu uskla|eni u FBiH i RS. Da bi polagale pravosudniispit, osobe koje su diplomirale na pravnom fakultetu treba da imajuodre|eni broj godina pravnog iskustva. U FBiH pravnik moè polagatipravosudni ispit nakon dvije godine, ukoliko ih je proveo u sudu ili uprivatnoj advokatskoj firmi, odnosno nakon ~etiri godine ukoliko ih jeproveo u privatnoj firmi ili nekom drugom organu vlasti ili me|unarodnojorganizaciji. Me|utim, u RS, pravnik moè polagati ispit nakon dvijegodine pravnog iskustva ste~enog na bilo kom radnom mjestu.

Neuskla|enost propisa podrazumijeva da je pravnik koji je diplomirao napravnom fakultetu u FBiH, koji je iskustvo stekao u privatnoj firmi, nekojjavnoj ustanovi koja nije sud ili u me|unarodnoj organizaciji, u lo{ijojsituaciji u pore|ewu sa pravnikom iz RS. Takav pravnik iz FBiH moraimati ~etiri godine iskustva prije no {to moè iza}i na pravosudni ispit,u pore|ewu sa samo dvije godine koje su potrebne pravniku iz RS. Topravnike iz RS nepravedno dovodi u povoqniji poloàj. Uskla|ivawe jekqu~no da bi se obezbijedio jednak pristup trì{tu i radnim mjestima kojase nude u privatnim advokatskim firmama, ~ime bi se postaklozapo{qavawe.

Izmijeniti federalni zakon kako bi se uskladili propisi u oba entiteta,tako da dvije godine iskustva budu dovoqne za polagawe pravosudnog ispita,bez obzira na to gdje je ste~eno iskustvo u pravnim poslovima.

Uskla|ivawepreduslova za polagawe pravosudnog

ispita u cijeloj BiH da bi se obezbijedio jednak pristup trì{tu

DA LI ]EUSKLA\IVAWERIJE[ITIPROBLEM?

“Da. Ukoliko se donesu ove izmjene, svipravnici }e imati jednaka prava, bezobzira na to gdje u BiH ìve.“

Miralem Porobi}Advokat


FBiH: Zakon o pravosudnom ispitu (Slu`bene novine FBiH 2/95)~lan 2., 3.

Reforma br. 21

MORAMI]I POPEÂT!!

AHHRRRG!!

SOBA 6347NEMA

PEÂTA.


Trì{te radaReforma br. 22


Uskla|ivawe uslova za registraciju djelatnosti firme

ZA[TO VAM OVAODREDBAPREDSTAVQAPROBLEM?

Preduzetnici iz FBiH koji se bave gra|evinarstvom suo~avaju se saproblemima jer zakon od wih zahtijeva da imaju najmawe 15 stalnozaposlenih. U zakonima RS nema takvih uslova.

Odredba da moraju imati najmawe 15 zaposlenih onemogu}ava male privatnefirme sa sezonskom radnom snagom da u~estvuju na trì{tu na komeuglavnom dominiraju velike firme. Takve firme ne mogu registrovatigra|evinarstvo kao jednu od svojih djelatnosti, a samim tim nisu u stawu dau~estvuju na tenderima koji od preduze}a zahtijevaju da budu gra|evinskafirma. To je primjer nepravedne konkurencije koju predstavqaju velikefirme, ~esto u dràvnom vlasni{tvu. S druge strane, preduze}a iz RS moguregistrovati gra|evinsku djelatnost bez sli~nih ograni~ewa, te se mogu iprijavqivati na tender i raditi kao svaka druga gra|evinska firma.

Iako za obavqawe gra|evinske djelatnosti mogu postojati druge odredbe kojese ti~u kvaliteta, obezbje|ewa i bezbjednosnih kriterija, broj zaposlenih nebi smio igrati ulogu u tome. Zakonske propise treba uskladiti u oba entitetakako bi se gra|evinskim preduzetnicima pruìle jednake mogu}nosti.

“Imam mawe od 15 stalno zaposlenih, aliimam dosta sezonskog posla za velikibroj radnika, budu}i da u zimskimmjesecima nema skoro nikakvog posla.Nije pravedno da se neko preduze}e izdrugog entiteta, koje je jo{ mawe, moèprijaviti na tender kao gra|evinsko pre-duze}e a mi ne moèmo!“

Marko @ivkovi}DirektorZidmar d.o.o.

Nadle`na ministarstva u oba entiteta odmah }e oformitikomisiju koja }e razmotriti postoje}e zakone i uskladiti ih u rokuod 60 dana.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

KOD KU]E, NAKON JO[NO]NIH MORA...

OVO JE BIO PRVI HITBENDA...

KAKO STEPREBRODILI

ODSUSTVO MAKSA,VA[EG PJEVAÂ?

MA DOBRO JE.MAKS JE SADA

USPJE[ANBIZNISMEN...ILI BAR TAKO

KA@E,AH! AH! AH!

JEL TO MAKSOV BENDNA TV-U?

TO NIJEVI[E WEGOVBEND, TATA.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Poreske uprave se trude da provedu sistem ubirawa poreza na prometakciznom robom na nivou maloprodaje. To bi trebao biti korektan metodobra~unavawa poreza na promet. Me|utim, ovaj sistem stvara ogromanproblem kontrole oporezivawa za sve poreske uprave u BiH. Taj sistem jepomogao fiktivnim”preduze}ima da razviju komplikovan lanac prodaje kojije gotovo nemogu}e pratiti, od jednog “trgovaca na veliko“ do drugog.

Postoje}i sistem ne samo da ima negativan uticaj na javne buxete u BiH nasvim nivoima, nego tako|e spre~ava razvoj povoqnog poslovnog okruèwa zalegitimnu trgovinu akciznim robama. Taj sistem tako|e dovodi do nelojalnekonkurencije u trgovini i ima negativan uticaj na javne buxete u BiH na svimnivoima. Kada su pro{le godine sprovedene izmjene zakona koji se ti~uduhanskih prera|evina, u prvom mjesecu nakon sprovedbe ostvareni sudodatni prihodi u iznosu od 1400% vi{e u pore|ewu sa prethodnimmjesecom.

Rje{ewe je vratiti mjesto ubirawa poreza na promet akciznom robom namjesto uvoza ili proizvodwe robe. Robe koje treba ukqu~iti u ovaj sistemtrebaju, zajedno sa duhanskim prera|evinama, obuhvatiti sqede}e: naftnederivate, alkoholna i bezalkoholna pi}a (osim mineralnih voda i prirodnihsokova bez konzervansa) i kafu. Predloène izmjene zahtijevaju punusaradwu i koordinaciju izme|u RS, FBiH i Br~ko Distrikta.

TrgovinaPrincipi prebacivawa mjesta ubirawa poreza na promet

ZA[TO BI OVAKVARAZLIÎTA STRUKTURAOPOREZIVAWA BILADOBRA ZA PREDUZE]AKAO [TO JE VA[E?“Time bi se omogu}ilo onima koji legalnoposluju ovim robama da preìve i ostvaredobit. îsto poslovawe je neodrìvo kada sesuo~ava sa ovako {iroko rasprostrawenomnelojalnom konkurencijom od strane onih kojiimaju mogu}nost da kontinuirano izbjegavajupla}awe poreza.“

Marinko Suri}Generalni direktorBobita Co. d.o.o


RS: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu napromet (Slu`beni glasnik RS br. 25/02; 30/02) ^lanovi 1-11. FBiH: Zakon o posebnom porezu na naftne derivate (Slu`bene novineFBiH br. 6/95; 27/98; 41/98; 51/99; 29/02) ^lanovi 1-18.; Zakon o posebnomporezu na kafu (Slu`bene novine FBiH br. 6/95; 51/99; 52/01) ^lanovi 1-14.; Zakon o posebnom porezu na pivo (Slu`bene novine FBiH br. 6/95;51/96; 52/01) ^lanovi 1-14.; Zakon o posebnom porezu na alkohol(Slu`bene novine FBiH br. 6/95; 51/96; 52/01) ^lanovi 1-15.; Zakon oposebnom porezu na bezalkoholna pi}a (Slu`bene novine FBiH br. 6/95;51/99; 52/01) ^lanovi 1-17.Br~ko Distrikt: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o porezu napromet proizvoda i usluga u prometu Br~ko Distrikta(Slu`beni glasnik BD br. 7/02) ^lanovi 1-11.

Reforma br. 23

SVE JE U REDU. EVOVA[E RJE[EWE O

REGISTRACIJI!

JESTE LI SIGURNIDA JE SVE TU???

MI SVO OVDJEVRLO BRZI I

EFIKASNI. AKOMI KA@EMO DAJE SVE U REDU,ONDA JE SVE

U REDU.

KONA^NO JEDO[AO I VELIKI

DAN...

ZNAÎ, TO JE TO,USPIO SAM!!! OTVORIO

SAM FIRMU!!!


Trgovina Reforma br. 24


Olak{avawe izvoza lijekova iz BiH

[TA SADA[WIUSLOVI ZNAÊZA VA[EPREDUZE]E?

Farmaceutska industrija je jedna od najuspje{nijih izvoznih industrija uzemqi. Veoma je bitna za privredu BiH i obezbje|uje mnogo radnih mjesta.Farmaceutska preduze}a se oslawaju na wihove kapacitete u ciqu izvozawihovih proizvoda i uzoraka proizvoda za strane partnere i kupce, na brz iefikasan na~in i BLAGOVREMENO. Me|utim, u decembru 2002. godine,Savjet ministara je izmijenio odredbe kojima se reguli{e uvoz i izvozmedicinskih proizvoda. Sada je potrebno pribaviti jo{ jednu dodatnudozvolu za izvoz od dràvnog Ministarstva spoqne trgovine i ekonomskihodnosa, pored dozvola koje je potrebno dobiti od entitetskih ministarstavazdravqa za ove i druge robe.

Posqedica ove odluke je jo{ jedan dodatni korak koji je potrebno preduzetiu ciqu dobijawa dozvole, {to predstavqa jo{ jednu nepotrebnu proceduru i{to oduzima dragocjeno vrijeme preduzetnicima. Taj proces traje 10-15 danaduè, samo zbog procedudarlnih razloga. Ni{ta se ne mijewa; ista dozvolase izdaje na razli~itom memorandumu. Ova nepotrebna odugovla~ewa, kojadugo traju, smawuju konkurentnost BiH na izvoznom trì{tu.

Entitetska ministarstva zdravqa trebaju da nastave izdavawe dozvola. Taministarstva trebaju imati obavezu da po slu`benoj du`nosti dostave jedanprimjerak na znawe Ministarstvu spoqne trgovine i ekonomskih odnosa zawihovu evidenciju. Ovim bi se rasteretili preduzetnici i gubilo bi semawe vremena.

“Od januara ove godine nismo umogu}nosti da ispo{tujemo rokove kojesmo obe}ali stranim partnerima igubimo posao. Nova administrativnaprepreka koja je dodata u decembru 2002.godine nam je jo{ VI[E oteàla izvoz upore|ewu sa ranijim periodom!“

Edin Arslanagi}Generalni direktorBOSNALIJEK

Treba izmijeniti sqede}i propis:

BiH: Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o klasifikaciji robana reìme izvoza i uvoza (Slu`beni glasnik Bosne i Hercegovinebr. 40/02), ta~ka 3.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

NARAVNO GOSPODINE,MOGU UZETI NARUD@BU.

ODLI^NO ]EMO VAMURADITI TAJ POSAO.

SUPER! SVE OVOZA SAMO SEDAM

DANA... JO[TAVANICA I

GOTOVI SMO SAOVIM

UGOVOROM.

MAKS, ODLI^NO SI OVOODRADIO. VRLO SI BRZ.

NADAM SE I JEFTIN... NE]U RE]I

“JEFTIN“ ALITRUDIMO SE DA

BUDEMOKONKURENTNI.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Trenutno se proizvodwa tekstila u BiH oslawa na uvoz pamu~nih vlakana.Pamuk se ~esto uvozi preko posrednika iz Evrope, a ne direktno odproizvo|a~a koji se ve}inom nalaze u Africi. Vlade ovih dràva (ve}inom~lanica EU) izdaju svoje vlastite fitosanitarne certifikate za izvoz ovihvlakana. Me|utim, sada{wi bh. zakoni propisuju da se original ili ovjerenakopija fitosanitarnog certifikata zemqe porijekla mora priloìti nagranici uz certifikat EU.

Pamuk se kupuje od trgovaca direktno iz zemqe porijekla ili iz zaliha kojesu stvorene u drugoj zemqi za budu}u prodaju i izvoz u partijama (naprimjer,Italija). Po{to se originalni fitocertifikat (iz zemqe porijekla) odnosina sveukupnu koli~inu, italijanske vlasti izdaju novi, posebnifitocertifikat za svaku prodanu partiju. Nepotrebni zahtjev bh. vlasti zaovjerenom kopijom originala (ovjera se radi samo u zemqi porijekla)pove}ava administrativne tro{kove i dovodi do velikih odugovla~ewa zabh. preduze}a koja se bave uvozom. Ova sirovina je, me|utim, od kqu~neva`nosti za proizvodwu visoko-kvalitetnih konaca i tekstila koji }e seizvoziti po visokoj cijeni.

BiH treba uskladiti svoje zakone sa standardima EU, prema Direktivi EUkoja se odnosi na proizvodwu biqa. Time bi bilo dovoqno prihvatitifitosanitarni certifikat zemqe koja vr{i izvoz robe uvezene iz zemqeporijekla.

TrgovinaSmawewe izvoznih tro{kovai ka{wewa vezano za fitosanitarni

certifikat prema Direktivi EU 2000/29/EC

ZA[TO OVIUSLOVI NISUKOREKTNI?

“Fitosanitarni certifikat koji izdajeItalija treba da vrijedi kao original izBurkine Faso ili Malija, ali se od nasjo{ uvijek zahtijeva da pribavimo oba!“

@an-Pol BondazDirektorNERFIL d.d. MOSTAR

Treba izmijeniti sqede}i propis:

BiH: Pravilnik o zdravstvenoj kontroli biqa u prometu prekodràvne granice (Slu`beni glasnik SFRJ br. 59/91), ^lan 4.

Reforma br. 25

MAKS, ÛJEM POSAO TI DOBROIDE I POTREBNO TI JE NOVOSKLADI[TE. IMAM NEKOGAKO BI TI MOGAO POMO]I U

TOME.

PRILI^NO JE JEFTINO JER OVOCIJELO ZEMQI[TE JE MOJE.

JA IMAM SKLA-DI[TE KOJE BI

BILO SAVR[ENOZA TVOJ MATERI-

JAL. TEK JEZAVR[ENO IMOGAO BI GA

JEFTINOKUPITI.

ZA[TO IMAMOSJE]AJ DA SI SASOBOM DOVEO I

RJE[EWE?


Trgovina Reforma br. 26


Rad slobodnih zona u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama u BiH

KOLIKI JE MOGU]IGUBITAKUZROKOVANZATVARAWEM OVIHZONA?

U BiH postoji sedam slobodnih zona. One su osnovane da bi se promovisaorazvoj privrede, proizvodwa i izvoz. Samo se Zona Vogo{}a sastoji od oko40 preduze}a, ukqu~uju}i fabriku TAS, u koju je VolksWagen uloìo sredstva.Slobodna zona Vogo{}a zapo{qava otprilike 450 lica. Zakonski propisi oslobodnim zonama, me|utim, nisu harmonizovani izme|u entiteta i dràve.

Zbog konfliktnih odredbi Zakona o slobodnim zonama u BiH postoji rizik odzatvarawa slobodnih zona zbog ~isto administrativnih i proceduralnihrazloga. Entiteti jo{ uvijek nisu usvojili podzakonske propise potrebne zaimplementaciju ovog Zakona, ali slobodne zone su ve} dobile rok do kojegmoraju ispo{tovati ove procedure. Zatvarawe ovih zona bi zna~io gubitakve}eg broja radnih mjesta i gubitak stranih ulagawa koja ve} postoje u ovimzonama.

Dozvoliti produèwe roka za po{tivawe ovih odredbi za {est mjeseci. Tobi omogu}ilo da slobodne zone rade dok se ne usvoje potrebne promjene kojezahtijevaju podzakonski akti.

“Ove zone su dozvolile na{ razvoj.@elimo postupati u skladu sa zakonom,ali kada je u pitawu 450 radnih mjesta,kao {to je slu~aj u Vogo{}i, administra-tivne procedure trebaju obezbijediti daprelazni period omogu}i da nastavimosa radom dok istovremeno nastojimoispuniti nove zahtjeve.“

Zijad Kafexi}DirektorSlobodna zona Vogo{}a

Potrebno je uzvojiti izmjene i dopune:

BiH: Zakon o slobodnim zonama u BiH (Slu`beni glasnik BiH 22/02)~lan: 31., 38.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

SUTRA ]UPOGLEDATI TOSKLADI[TE.

KASNIJE...DOBRO, ONDA SMO SE

DOGOVORILI! NE MOGUVI[E ÊKATI JER IMAM

PUNO NARUD@BI ZAPOSAO.

OVA PROSTORIJA JE SAVR[ENA ZAZALIHE IZOLACIONIH PANELA… AIMA[ JO[ I SAV OVAJ DODATNI

PROSTOR.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Postoje zna~ajne razlike u pogledu oporezivawa polovnih vozila izme|uBr~ko Distrikta, Federacije BiH i Republike Srpske. Problemi sepojavquju zbog razli~itog tuma~ewa o tome ko treba biti poreski obveznik:da li je to kupac ili prodavac?

Razli~iti postoje}i zakonski propisi dovode ili do dvostrukog oporezivawaili do kupoprodaje polovnih vozila oslobo|ene pla}awa poreza u slu~ajume|uentitetskog prometa. Na primjer, ako je prodavac iz Federacije BiH, akupac iz Republike Srpske obje strane su obavezne da plate porez na promet.Ako je prodavac iz Republike Srpske, a kupac iz Federacije BiH nijedannije obavezan da plati porez na promet. Ovo dovodi do pojave nepravilnostina tr`i{tu i onemogu}uje me|uentitetsku trgovinu.

Postoje}i zakonski propisi (definicija poreskih obveznika u postoje}imzakonima o porezu na promet u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Br~koDistriktu) se trebaju u potpunosti uskladiti tako da pla}awe poreza napromet postane uvijek odgovornost kupca.

TrgovinaUskla|ivawe mehanizama za kupoprodaju vozila u cijeloj BiH

KUPAC ILIPRODAVAC,ZA[TO JE TOVAÆNO?

“Ovi jednostavni detaqi u zakonu pravepakao qudima koji se bave prometompolovnih vozila. Zaista je apsurdno davozilo prodato u jednom slu~aju nijepredmet poreza na promet, a prodato udrugom slu~aju biva dvaput oporezovano!“

Sahib Huseinspahi}Direktor[abe komerc


Federacija BiH: Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga(Slu`bene novine F BiH 6/95, 25/97, 13/00, 36/00, 54/00, 22/01, 49/02)~lan 14.

Reforma br. 27

LAKU NO] [EFE.NEMOJ OSTAJATISUVI[E KASNO.

LAKU NO] MOMCI.SUPER STE DANASRADILI, VIDIMO

SE SUTRA.

NAPOKON MIR, SADMOGU RADITI NA MOMNOVOM IZUMU... OVA

DOMA]A VUNAARAN@IRANA OVAKO

SAVR[ENA JE ZAVLA@NA PODRU^JA.

HALO,INFORMACIJE?

KOJI JE POZIVNIBROJ ZA INDIJU?

...0091...HVALA.


Registracija Reforma br. 28


Uklawawe obavezeda se predstavni{tva stranih preduze}a registruju u oba entiteta

DA LI ]E OVOIMATI UTICAJ NASTRANA ULAGAWAU ZEMQI?

U skladu sa vaè}im zakonskim propisima nemogu}e je registrovatipredstavni{tvo stranih preduze}a za cijelu teritoriju Bosne i Hercegovinekod dràvnog Ministarstva za spoqnu trgovinu i ekonomske odnose, a da setako|e isto ne mora registrovati u entitetima. Postupak registracijezahtijeva da se strano preduze}e registruje na tri razli~ita mjesta:Ministarstvo spoqne trgovine i ekonomskih odnosa BiH (Sarajevo),Ministarstvo trgovine i ekonomskih odnosa sa inostranstvom RepublikeSrpske (Bawa Luka) i Ministarstvo trgovine Federacije BiH (Mostar). Tozna~i popuwavawe tri kompleta obrazaca, putovawe na tri razli~ita mjestai pla}awe tri odvojene takse. Ovi zahtjevi su apsurdno nepotrebni po{to jerad predstavni{tava ograni~en na ispitivawe trì{ta, reklamu,informisawe javnosti i identifikovawe investicija / mogu}nostitrì{ta, kao i op{te predstavqawe. Strana predstavni{tva ne obavqajuaktivnosti u proizvodwi ili prodaji.

Predstavni{tva ~esto sluè kao prvi korak stranih inve-stitora.Ovaj prvikorak treba olak{ati koliko je to mogu}e da bi se strana preduze}aohrabrila da daqe ulaù u BiH. Izuzetno je va`no obezbijediti da ovekancelarije mogu bez problema raditi {irom zemqe. Pored toga, straniulaga~i dobijaju utisak da se trì{te Bosne i Hercegovine sastoji od dvijezemqe i da je stoga vrlo komplikovano. Postoje}i entitetski propisizahtijevaju neophodan postupak registracije koji zahtijeva izuzetno mnogovremena i sluì samo u administrativne svrhe.

Treba usvojiti novo zakonsko rje{ewe (Odluka Savjeta mini-stara), ~ime bise reorganizovao ~itav proces u kome bi Ministarstvo spoqne trgovine iekonomskih odnosa BiH bilo jedino mjesto za registraciju predstavni{tavastranih preduze}a.

“Pojednostavqivawe procesa regis-tracije predstavni{tava predstavqazna~ajan korak ka ohrabrivawu ulaga~a dado|u u Bosnu i Hercegovinu. Time }e seizbje}i da oni steknu utisak da je ionakomalo trì{te podijeqeno na dva dijela.“

Sead Ba{i}Direktor,Unilever,Kancelarija Sarajevo

Potrebno je usvojiti sqjede}e propise:

BiH: Ministarstvo spoqne trgovine i ekonomskih odnosa trebapredloìti Savjetu ministara Odluku o uslovima za osnivawe irad predstavni{tava stranih lica u BiH.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

...TAKO DA JE DEFINITIVNOZAINTERESOVAN DA MI BUDE

PARTNER ZA INDIJSKO TR@I[TE.

SQEDE]EG JUTRA, MAKSNALAZI UGOVOR NA FAKS

MA[INI.

IMPRE-SIONIRAN

JE INO-VACIJOM I

NISKOMCIJENOM

PROIZVOD-WE!

NE MOGUVJEROVATI

DA SI GAPROBU-DIO!!!



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Strani ulaga~ koji èli izvr{iti ulagawa i poslovati u oba entiteta moraispo{tovati duge procedure. Da bi se registrovalo ulagawe u sudu, ulaga~mora oti}i u nekoliko institucija i dobiti sli~ne ali zasebne odluke odsvake od ovih institucija, kao zasebne dokumente: jednu odluku koju izdajedràvno Ministarstvo spoqne trgovine i ekonomskih odnosa (sa sjedi{temu Sarajevu), jednu odluku koju izdaje Federalno ministarstvo trgovine (sasjedi{tem u Mostaru), i jednu odluku koju izdaje Ministarstvo za ekonomskeodnose sa inostranstvom RS (sa sjedi{tem u Bawa Luci). Onda kada se ula-gawe stavi u funkciju, ulaga~ }e ponovo morati oti}i u ova tri ministarstvai dobiti zasebne dokumente u slu~aju ako do|e do bilo kakve izmjene u ovomulagawu npr. pove}awa kapitala.

Da bi se dobile zasebne odluke potrebno je utro{iti i vrijeme i novac(fotokopije razli~itih dokumenata koje moraju biti ovjerene ili ovjerenekod notara, prethodne odluke ministarstva, pla}awe za usluge advokata,takse, itd.). Za stranog ulaga~a sve ovo je vrlo frustriraju}e i iziskuje dostavremena, i on moè lako izgubiti strpqewe.

U skladu sa Ustavom BiH, spoqnotrgovinska politika je nadle`nostdràvnih institucija BiH. U Zakonu o politici direktnih stranih ulagawa uBiH, osnovna svrha registracije u entitetskim ministarstvima jeste samo dase prikupe statisti~ki podaci o stranim ulagawima. Treba izmijeniti idopuniti zakone kako bi se omogu}ila registracija samo na dràvnom nivoute da entitetska ministarstva i sudovi o ovome budu obavije{teni od straneMinistarstva na dràvnom nivou. Ovo }e uveliko pojednostaviti ìvotulaga~a.

RegistracijaPojednostavqewe postupkaregistracije direktnih stranih ulagawa u FBiH i RS

DA LIKOMPLIKOVANISISTEMOBESHRABRUJESTRANE ULAGAÊ?“Naravno. Kako se BiH moè takmi~iti zaulagawa sa ostatkom centralne Evropekada ima tako komplikovan sistem?Ukoliko ulaga~ mora tr~ati po razli~itimkrajevima zemqe svaki put kada èli dauloì novac u neki posao, jednostavno tone}e vi{e raditi i oti}i }enegdje drugo.“

Salko Kuluk~ija“Wulle & Partner” d.o.o.Mostar


BiH: Zakon o politici direktnih stranih ulagawa(Slu`beni glasnik BiH 17/98) ^lan 5

Reforma br. 29, 30

SQEDE]EGJUTRA.

GOSPO-DINE,

DRAGO MIJE DA SAM

VASNA[AORANO...

JA SAM OP[TINSKIINSPEKTOR.

POSTAVIO BIH VAMNEKOLIKOPITAWA...

DAKLE, VI STE NOVIVLASNIK OVOGSKLADI[TA?

DA, POSAO DOBROIDE.


RegistracijaReforma br. 31, 32, 33


Omogu}avawe brisawapreduze}a iz sudskog registra u FBiH, RS i Br~ko Distriktu

ZA[TO STEODABRALI OVEPREPREKE?

Trenutno postoji veliki broj fiktivnih preduze}a na cijeloj teritorijizemqe, {to za posqedicu ima nefer konkurenciju na trì{tu, kao izna~ajan poreme}aj trì{nih uslova. Po{teni preduzetnici se nalaze unepovoqnom poloàju u pore|ewu sa onim koji se koriste fiktivnimpreduze}ima. Kada organi vlasti otkriju fiktivno preduze}e, ono se izsudskog registra preduze}a moè izbrisati samo ako se vlasnik pojavi naodgovaraju}em sudskom postupku i li~no potpi{e zahtjev za brisawepreduze}a iz sudskog registra. Me|utim, u slu~aju mnogih fiktivnihpreduze}a, vlasnik, onako kako je registrovan, ne postoji, i ova preduze}aostaju u registru i nastavqaju se koristiti za daqe utaje poreza i prawenovca.

Ovo stvara nepravednu konkurenciju na trì{tu, ka`wavaju}i po{tenepreduzetnike za pla}awe da`bina, i oteàvaju}i wihov opstanak na trì{tu.Ovo ~ak po{tene trgovce moè odvesti da posluju u oblasti sive ekonomijekako bi opstali. Ovakvo stawe pravi poreme}aje na trì{tu omogu}avaju}inepo{tenim trgovcima da ostvare prednost sticawa ve}ih trgova~kihmarì, ili smawuju}i cijene wihovih proizvoda tako ih ~ine}iprivla~nijim za kupce. Fiktivna preduze}a se mogu koristiti i daqe zaprawe novca, i mogu}e u druge kriminalne svrhe, na taj na~in pove}avaju}istopu kriminala u BiH.

Uspostaviti brz postupak brisawa preduze}a iz sudskog registra, koji, uposebnim uslovima, ne zahtijeva potpis vlasnika. Ovo }e pomo}izvani~nicima FBiH, RS, i Br~ko Distrikta da uklone postoje}a fiktivnapreduze}a iz sudskih registara, na taj na~in otklawaju}i daqu upotrebu ovihpreduze}a u svrhe utaja ili malverzacija.

“Zbog toga {to fiktivna preduze}apredstavqaju bolest na{eg ekonomskogsistema, potrebno je da sudijamaobezbijedimo lak na~in da izbri{u ovapreduze}a iz evidencije.“

Radna grupa komisije”Buldoèr”

Izmijeniti i dopuniti:

RS: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upisu u sudski registarRS (Slu`beni glasnik RS 24/98, 37/01) ^lanovi 1, 2, 63FBiH: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o postupku upisapravnih lica u sudski registar FBiH (Slu`bene novine FBiH 4/00,19/00) ^lanovi 1, 2, 52BD: Zakon o registru preduze}a i preduzetnika Br~ko Distrikta(Slu`beni glasnik Br~ko Distrikta 9/01, 10/02) ^lanovi 2, 38

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

PROVJERILI SMO NA[EPODATKE I NIKAD NISTE

PLATILI NAKNADU OP[TINIZA ATOMSKO SKLONI[TE.

JEL VAM SE TO ÎNI DA SE JAOVDJE ZABAVQAM? ??

[TA!!? NAKNADUZA ATOMSKO

SKLONI[TE?VI SE [ALITE?



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

U FBiH, sva registrovana preduze}a moraju pla}ati ~lanarinu komorama natri nivoa: kantonalnom, federalnom i dràvnom. U RS, prema zakonu,preduze}a moraju tako|e pla}ati obaveznu ~lanarinu Privrednoj komori RS.^lanice komora imaju ograni~en uticaj na aktivnosti komora zbognetransparentnih upravqa~kih struktura (skup{tine, upravni odbori, itd.).Uz obezbije|ena finansijska sredstva koja poti~u iz obaveznih ~lanarina,komore nisu stvarno usredoto~ene na predstavqawe poslovnog sektora naodgovaraju}i na~in; wihove ~lanice dobijaju slabu ili nikakvu pomo}.

Komore uzimaju novac od mnogih nevoqkih ~lanica. Lo{a praksapreovladava u sistemu i postoji malo voqe za reformu iznutra. âk i pre-duze}a koja su u te{koj finansijskoj situaciji moraju pla}ati ~lanarinu; svedok preduze}a ispla}uju plate, ona pla}aju i ~lanarinu, {to je apsurdno.Umjesto da daju podr{ku i omogu}e stvarawe povoqnog poslovnog okruèwa,komore insistiraju na prikupqawu sredstava a zauzvrat pruàju lo{e usluge~lanicama, i u stvari usporavaju wihov razvoj. Da su komore bile istinskipartneri preduze}a ne bi bilo potrebe za postojawem komisije “Buldoèr“.

Izmijeniti i dopuniti zakone u oba entiteta da bi se omogu}ilo ~lanstvo nadobrovoqnoj osnovi.

KomoreTransformisati ~lanstvou komorama u FBiH i RS sa obaveznog na dobrovoqno

ZA[TO VAMOBAVEZNO^LANSTVOPREDSTAVQAPROBLEM? “îwenica da smo morali osnovati na{avlastita udruèwa je dokazneuspje{nosti postoje}eg sistemakomora. Mi nismo protiv Komora. Samoèlimo da iste pruàju dovoqno dobruuslugu kako bi privukle ~lanice da sedobrovoqno pridruè wihoviminicijativama.“

Zoran Gazibari}”Nobil” d.o.o. TravnikStojan Pre{i}”PFC - Pre{i}”


FBiH: Zakon o Privrednoj komori (Slu`bene novine FBiH 35/98)^lan 2, 6, 22RS: Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Privrednoj komori(Slu`beni glasnik RS 20/92, 18/99, 51/01) ^lanovi 1-5

Reforma br. 34, 35

TENO]I...

GOSPODINE MAKS?KOLIKO NAM JE POZNATOIMATE NEKIH PROBLEMA

SA NEPLA]ENIMNAKNADAMA.

ODLAZITE, JA SE MOGU SAMPOBRINUTI

ZA SVOJPOREZ

JELI VAMPOTREBNA

NA[A”ZA[TITA”

?


Komore Reforma br. 36, 37


Pomo}i porodi~nimpreduze}ima ukidawem obaveznog ~lanstvau Obrtni~koj komori FBiH i Zanatsko-preduzetni~koj komori RS

[TA VAS JENAGNALO DAZATRAÆITEPREPORUKUKOMISIJE“BULDOÆER“?

Postoje}i Zakoni o obrtu u FBiH i RS obezbije|uju produèwe postoje}egsistema komora obavezivawem zanatskih preduze}a da pla}aju ~lanarinuObrtni~koj, odnosno Zanatsko-preduzetni~koj komori. Ovo obezbije|ujezagarantovana finansijska sredstva ovim komorama dok standardi kvalitetaili mehanizmi za ostvarivawe transparentnosti u upravqawu nisuuspostavqeni zakonom. Pojedina~ni preduzetnici nisu ukqu~eni u, nitiuti~u na, rad ovih komora.

Komore ne pruàju dovoqno kvalitetne usluge da bi opravdale obaveznu~lanarinu. ^lanice dobijaju lo{u ili nikakvu pomo}, a komore ne lobirajuefikasno za preduzetnike. Obavezna ~lanarina ne navodi komore daizmijene svoju lo{u praksu i poboq{aju sistem iznutra. Ova ~lanarina jestvarno skupa za mala i porodi~na preduze}a, budu}i da se napla}uje kaoprocenat bruto plata svih zaposlenih u preduze}u. Ovo ide na {tetu trì{tarada. Novac koji se potro{i na ~lanarinu u komori bi se npr. mogaoupotrijebiti za pove}awe plata zaposlenih.

Obezbijediti da se izmijene i dopune zakoni u oba entiteta da bi sezanatskim preduze}ima omogu}ilo da pla}aju ovu ~lanarinu na dobrovoqnojosnovi. Ovo bi natjeralo komore da privla~e ~lanice boqim radom iuslugama, ve}im zalagawem za reforme, i vi{e transparentnimupravqa~kim strukturama.

“Umorni smo od pla}awa za ~lanstvo uorganizacijama koje ne predstavqajuna{e interese. Sa ~lanstvom na dobrovo-qnoj osnovi, komore }e morati pokazatida pruàju usluge koje su vrijedne tro{kakoji se odvaja za ~lanarinu. Ukoliko nemogu pruìti dragocjene usluge svojim~lanicama, nisu potrebne na trì{tu.“

Ibrahim Bo{wakovi}VlasnikTUP Omi{ka

Izmijeniti i dopuniti:

RS: Zakon o zanatskoj djelatnosti (Slu`beni glasnik RS 16/02)^lanovi 50, 54FBiH: Zakon o obrtu (Slu`bene novine FBiH 52/02) ^lan 42

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

SEDAM DANAKASNIJE.

FAKS OD INDIJSKECARINSKE SLU@BE...

DOZVOLA ZA IZVOZNIJE U REDU!

OVO JEPREVI[E!

KAKVI SU TOZAKONI KOJI

MI NEDOZVOQAVAJUDA IZVOZIM?



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Sva registrovana preduze}a u Federaciji BiH moraju platiti ~lanstvo u trinivoa privrednih komora: kantonalnom, federalnom i dràvnom nivou.Privatna preduze}a nemaju pristup ili uticaj na rad komora zbog wihovepotpuno netransparentne upravqa~ke strukture. S obzirom da komore imajusiguran izvor sredstava od obaveznog ~lanstva, one nisu zainteresovane zapreduzimawe napora koji bi bili usmjereni u ciqu propisnog predstavqanapreduze}a; ~lanovi komora imaju slabu ili nikakvu podr{ku. Nadaqe, ~ak iukoliko je preduze}e u te{koj financijskoj situaciji obavezno je da pla}a~lanarinu u komori sve dok ispla}uje plate svojim radnicima.

Previ{e komora, ukqu~uju}i i one na kantonalnom nivou, prikupqa sredstvaod ~lanova koji imaju osje}aj da nemaju nikakve koristi od komore u ~ijem su~lanstvu. Umjesto da podràvaju i omogu}avaju stvarawe povoqne poslovneklime, komore samo prikupqaju sredstva, a za uzvrat daju vrlo malo. Skoroje nemogu}e u okviru samog sistema ispraviti ovakvu lo{u praksu. Komore sutrebale biti istinski partner preduze}ima, tako da ne bi bilo potrebe zapostojawem komisije “Buldoèr“.

Izmijeniti i dopuniti Zakon kako bi se omogu}ilo dobrovoqno ~lanstvo ukomorama umjesto sada{weg obaveznog ~lanstva putem sprovedbe ~lana 7.

KomoreIzmijeniti ~lanstvo u kantonalnimprivrednim komorama iz obaveznog u dobrovoqno

DA LI IMATEKORISTI ODKANTONALNIHPRIVREDNIHKOMORA?

“Kantonalne privredne komore su samojo{ jedan nivo birokratske adminis-tracije koji ko{ta preduze}a, a wihovzna~aj za pprivrednike je neznatan ilinepostoje}i.“

Ivica ûri}“NBI ûri}“ d.o.o. @ep~e

Potrebno je usvojiti sqede}e izmjene i dopune:

FBiH: Zakon o privrednim komorama (Slu`bene novine F BiH, br.35/98) - ~lan 7.

Reforma br. 38

MORAM SE ODUPRIJETIAKO @ELIM OSTATI U

POSLU. ALIKAKO?

MORA BITI BOQE.TOLIKO ULO@ENOG

TRUDA, A TOLIKOBIROKRATSKIH

PROBLEMA.

MO@DA BI TREBAOSTUPITI U KONTAKT SA

OVOM KOMISIJOMBULDO@ER O KOJOJ SE

PRIÂ U NOVINAMA?SUTRA IMAJU SASTANAK U

NA[EM GRADU.


Finansije Reforma br. 39


Zna~ewe pojma “kapital“ u zakonima i praksi Federacije BiH

DA LI JE ZAISTATAKO VAÆNOPOJASNITI OVEDEFINICIJE?

Pojam “kapital“, sa ili bez dodatnih obja{wewa, mora imati isto zna~ewe iu pravnom i u ra~unovodstvenom smislu. Kontradiktorna, odnosnonedosqedna terminologija kod privrednika, bankara i pravnika dovodi dopogre{nog razumijevawa ovog pojma. U ciqu uspostavqawa dobre osnove zastvarawe okruèwa koje pogoduje poslovawu zakoni moraju jasno utvrditi idefinisati uslove koji su potrebni za ovu terminologiju.

Postoje razli~ita zna~ewa ovog pojma u razli~itim zakonima u Zakonu oprivrednim dru{tvima FBiH i Kodeksu o principima ra~unovodstvenihstandarda Zakona o ra~unovodstvu. Ona ukqu~uju i definicije “osnovnogkapitala“ (Statutory Capital) i “vlasni~kog kapitala“ (Equity Capital). U jednomod zakona nije ispravan prevod ovog pojma. Ovo moè dovesti do ogromnihadministrativnih problema kada dva subjekta trebaju da se pozovu na pojam“kapital“ u svom svakodnevnom poslovawu, {to je vrlo ~esto slu~aj kada su upitawu preduze}a, banke i vladine organizacije.

Usvojiti izmjene i dopune odgovaraju}ih zakona kako bi se preciznodefinisala i uskladila terminologija koja se koristi za obja{wewe ovihvrsta kapitala u FBiH.

“U poslovnom okruèwu djeluje velikibroj aktera. Ukoliko se svi ne pona{amo uskladu sa istim pravilima onda igranije po{tena. Zakoni moraju bitikonsistentni.“

Edib Ba{i}~lan Odbora Forum za korporativnoupravqawe Corporate GovernanceForum


FBiH: Zakon o privrednim dru{tvima (Slu`bene novine FBiH br.23/99, 45/00, 2/02) - ~lan 38 i ~lan 56. Zakon o ra~unovodstvu(Slu`bene novine FBiH”, br. 2/95, 12/98) - ta~ka 95. Kodeksao principima ra~unovodstvenih standarda

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

DANAS NE RADIM.NADAM SE DA ]E OVAJBULDO@ER BITI OD

KORISTI.

... A ZA OVUADMINISTRATIVNUPREPREKU DOBILI

SMO 4 PRIJEDLOGA...

IZGLEDA DA NISAM SAM SA OVAKVIMPROBLEMIMA... MO@DA DA I JA SAM

PREDLO@IM JEDNU IDEJU.

JA ]U TIPOMO]I OKO

PRAVNIHPITAWA.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Od ukidawa ZPP-a (zavoda za platni promet) banke i mikro-kreditneorganizacije koriste mjenicu kao dodatnu metodu za obezbje|ewe pla}awazajmova. Me|utim, postoje}e tuma~ewe Zakona o mjenici FBiH ne dozvoqavabanci da isplati mjenicu sve dok se klijent koji je prvobitno izdao mjenicune pojavi li~no u banci da potpi{e nalog o pla}awu. Ovo je potpuno suprotnostandardnoj praksi kori{tewa mjenica {irom svijeta.

Ne samo da je ova praksa suprotna Zakonu nego je suprotna i praksi koja seprimjewuje u cijelom svijetu. Mjenica se smatra nalogom za pla}awe iinstrumentom o kojem se moè pregovarati, koji bi trebao da se po{tujenakon wegove prezentacije uz uslov da onaj koji ju je izdao ima dovoqnosredstava na svom bankovnom ra~unu. Pote{ko}a koja se stvara ovakvimpogre{nim tuma~ewem zakona jeste u tome da banke i mikro-kreditneorganizacije vi{e ne mogu da se oslone na mjenicu kao metod obezbje|ewasvojih zajmova. Ukoliko do toga do|e, mnoga mala ili mikro preduze}a ne bimogla da se kvalifikuju za dobijawe zajmova.

Ovo neuobi~ajeno tuma~ewe treba {to skorije ispraviti prije nego {toproblem postane op{teprisutan. Sprovesti standardnu svjetsku praksu premakojoj se o mjenici pregovara. Ministarstvo finansija i federalna Agencijaza bankarstvo bi trebali revidirati svoje tuma~ewe Zakona koje jenepravilno i restriktivno.

FinansijeOmogu}avawe originalne upotrebe mjenica u FBiH

KAKO BI OVAREFORMA POMOGLAFINANSIJSKOMSEKTORU U BIH?

“Ovo je zna~ajna reforma zapribliàvawe na{eg finansijskogsektora globalnim standardima i zapoboq{awe pristupa kreditima za jo{ve}i broj privrednika, putemzadràvawa mjenice kao jasne opcije zaobezbje|ivawe zajma.“

Adnan HrenovicaGeneralni direktorLRC Kreditni biro


FBiH: Zakon o mjenici FBiH (Slu`bene novine FBiH, br. 32/00)Zakon o platnim transakcijama (Slu`bene novine FBiH, br. 32/00 -~lan 39 Ministarstvo finansija FBiH i Agencija za bankarstvo FBiHmoraju revidirati svoje tuma~ewe ovog Zakona

Reforma br. 40




Pojednostavqivawe postupka sazivawa skup{tina banaka u FBiH

NA KOJI NAÎNVAÆE]I ZAKONU VEZI SASKUP[TINAMANEGATIVNO DJELUJENA BANKE?

Prema zakonu Federacije BiH, obavijest o dnevnom redu, mjestu, datumu ivremenu odràvawa generalne skup{tine dioni~ara mora biti objavqena unajmawe jednim dnevnim novinama koje se izdaju u FBiH, najkasnije 30 danaprije datuma odre|enog za zasjedawe generalne skup{tine dioni~ara ~ak iako postoji samo jedan dioni~ar. ^lanovi upravnog i nadzornog odboramoraju prisustvovati skup{tini.

Ovo predstavqa prepreku jer nije svrsishodno objavqivati sazivawegeneralne skup{tine dioni~ara u dnevnom listu ukoliko, npr. postoji samojedan dioni~ar. Na taj na~in se postupak produàva i poskupquje. U slu~aje-vima kada postoje i strani investitori, po pravilu, ~lanovi upravnog odboraborave u Bosni i Hercegovini, dok ve}ina ~lanova nadozorng odbora neborave u Bosni i Hercegovini tako da wihov dolazak na sjednicu stvaranepotrebne tro{kove i ~ini sloènijom organizaciju sjednica.

Izbrisati uslov za sazivawe sjednice u roku od 30 dana unaprijed putemobjavqivawa u dnevnim listovima za banke koje imaju samo jednogdioni~ara. Ukinuti obavezu da ~lanovi upravnog i nadzornog odboraprisustvuju sjednicama generalne skup{tine dioni~ara.

“Banka ne moè normalno funkcionisatikada je prisiqena da sa~eka da bi seuvjerila da }e svi ~lanovi nadzornogodbora mo}i doputovati odre|enog danakako bi se odràla generalna skup{tinadioni~ara. Pored toga, ako je banka 100%u vlasni{tvu jednog entiteta, apsurdno jeda moramo objavqivati sastanak unovinama!“

Franc FridlGeneralni direktorHVB Bank Bosna iHercegovina d.d. Sarajevo


Federacija BiH: Zakon o bankama (Slu`bene novine FBiH 39/98,32/00, 48/01, 41/02) ~lan 29.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

KONA^NO. PRIJED-LOG ZA REFORMU JE

SPREMAN.

EKSPRESNOILI OBI^NO?

NEKOLIKOSEDMICAKASNIJE.

EKSPRESNO. HO]UDA STIGNE PRIJE

ISTEKA ROKAKOMISIJE

[TA!BULDO@ER

KOMISIJA JEZAVR[ILAPOSAO! I

PRIHVATILA JEMOJ

PRIJEDLOG!!!

NI[TA... ZA SADA. DA POGLE-DAMO

PRIVREDNU RUBRIKU...ISTE STARE VIJESTI,

SIGURAN SAM...



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Mnoga preduze}a su prisiqena da napla}uju neizmirena potraìvawa putemsuda. U sudskoj odluci o izvr{ewu se navodi ta~an broj ra~una du`nika sakojeg }e banka izvr{iti pla}awe na ra~un povjerioca. Ako je du`nik“ispraznio” ra~un nazna~en u sudskoj odluci, povjerilac mora utvrditi brojdrugog ra~una du`nika i dobiti novu sudsku odluku. To se moè pretvoriti uigru “skriva~a“.

Nesavjesni du`nici, koji znaju za sudski postupak ili su “informisani“ owemu, ne oklijevaju da isprazne svoje ra~une nekoliko dana prije dono{ewasudske odluke. Nepostojawe sredstava na ra~unu du`nika produàva ionakodug sudski postupak naplate neizmirenih potraìvawa. Pored nizapote{ko}a, tro{kova i potro{enog vremena, povjerioci se susre}u i saproblemom nedovoqnog priliva gotovine kao posqedice prakti~nihte{ko}a u naplati potraìvawa.

Potrebno je izvr{iti izmjene i dopune novog (nacrta) zakona o izvr{nompostupku u Federaciji i Republici Srpskoj. O~ekuje se da }e ovaj (nacrt)zakona stupiti na snagu najvjerovatnije prije maja 2003. godine. Potrebna jekoordinacija izme|u komisije “Buldoèr“ i predlaga~a Zakona o izvr{nompostupku. Na isti na~in treba izvr{iti izmjene i dopune Zakona o izvr{nompostupku Distrikta Br~ko (8/00, 1/01 i 5/02).

FinansijeIzvr{ewe potraìvawa po bankovnim ra~unima

NA KOJI NAÎN]E POMO]I OVAPROMJENA?

“Mnogi du`nici preduze}ima poku{avajuizbje}i pla}awe ~ak i nakon dono{ewasudske odluke kojom im se nalaè daizvr{e pla}awe. Ako povuku sredstva navrijeme, mogu izbje}i pla}awe i prisili-ti one kojima se novac duguje da vr{eistraìvawe nasumce kako bi utvrdiligdje se sredstva nalaze!“

Ante SutonGeneralni direktorHERCEG TISAK {tamparsko i trgovinskopreduze}e


FBiH: Nacrt zakona o izvr{nom postupku FBiH, ~lanovi 166, 169.RS: Nacrt zakona o izvr{nom postupku RS, ~lanovi 166., 169.Distrikt Br~ko: Zakon o izvr{nom postupku (Slu`beni glasnik8/00, 1/01, 5/02)

Reforma br. 42

...ALI JESTE LISIGURNI DA ]E

VLADAPRIHVATITI MOJ

PRIJEDLOG

SLU[AJTE, NA[ CIQ JE 50REFORMI U 150 DANA. KO

MO@E BITI SIGURAN?ALI ONO [TO @ELIMO

ZNATI JE DA LI STESPREMNI BRANITI TAJ

PRIJEDLOG UPARLAMENTU.

KASNIJE, USJEDI[TUBULDO@ERKOMISIJE.

PA, U SVAKOMSLUÂJU,

VRIJEDI SEBORITI.

SPREMAN SAM.




Olak{avawe prenosivosti kolaterala

ZA[TO JE TAKOVAÆNO DA SEIZVR[I PRENOSKOLATERALA?

Prema Zakonu o obligacijama koji se primjewuje u Federaciji i RepubliciSrpskoj svaki povjerilac, da bi prenio svoje potraìvawe i sporedna pravazaloge na tre}u stranu (tj. razli~itu banku), duàn je dobiti pristanakvlasnika zaloène stvari (koji moè ali ne mora biti du`nik, tj. jamac).Obaveza koju je preuzela tre}a strana u slu~aju kada taj pristanak nijepribavqen u su{tini predstavqa neosigurano potraìvawe.

Ova obaveza spre~ava finansijske institucije (me|ubankarske) iinvestitore (sekundarna trì{ta) da kupe zajmove drugih finansijskihinstitucija, ~ime se ograni~ava kretawe i efikasno kori{tewefinansijskih sredstava.

Izvr{iti izmjene i dopune Zakona o obligacijama u Federaciji BiH iRepublici Srpskoj da bi se izbrisala obaveza pristanka za prenos zalo`nestvari sa povjerioca na tre}u stranu. Novi vlasnik duga bi tada dostavioinformaciju o ovome u javni/sudski registar (ako je neophodno) iobavijestio du`nika i jamca odnosno vlasnika zalo`ne stvari. Prilikomizrade novog zakona o obligacijama osigurati koordinaciju izme|u komisije“Buldoèr“ i radne grupe zaduène za izradu zakona. U ciqu uskla|ivawa ipoja{newa, potrebno je izvr{iti izmjene i dopune odgovaraju}ih zakona oimovinsko-pravnim odnosima oba entiteta i Distrikta Br~ko.

“Omogu}avawe prenosa kolaterala bezproblema predstavqa kqu~ za osigurawefinansijske discipline u BiH ipoboq{awe pristupa preduze}akapitalu.“

Piter NikolGuvernerCentralna banka Bosne iHercegovine


FBiH: Zakon o obligacijama (Slu`bene novine FBiH, 2/92; 13/93)~lanovi 437, 438. Zakoni o imovinsko-pravnim odnosima(Slu`bene novine FBiH, 6/98) ~lan 71RS: Zakon o obligacijama (Slu`beni glasnik RS, 17/93, 3/96)~lanovi 437., 438 Zakon o osnovama imovinsko-pravnih odnosa(Slu`beni glasnik SFRJ 6/80, 36/90) ~lan 66.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

POSLIJE..U ZGRADI

PARLAMENTA.

...A SADA DA ÛJEMO OREFORMI BR. 6. GOSPODIN

MAKS, VLASNIK FIRMEIZOLACIONOG MATERIJALA.

MOLIM UZMITE RIJE^.

PO[TOVANI ^LANOVIPARLAMENTA,

JESTE LI IKADÛLI O ZA

NAKNADU ZA ATOMSKOSKLONI[TE?



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Postupak za pove}awe kapitala u bankama je izuzetno dug budu}i da je poredupisa dionica kod Komisije vrjednosnih papira neophdno dobiti prethodnusaglasnost Agencije za bankarstvo FBiH, {to dodatno uslo`wava postupak.

Neprikladno je da doma}i ili strani investitor ~eka 30 dana (rok koji imaAgencija za bankarstvo FBiH da odobri ili odbije zahtjev za pove}awekapitala) {to nepotrebno produàva postupak, a {to ne doprinosi stranomulagawu u FBiH.

Skratiti rok sa 30 na 7 dana.

FinansijeSkra}ivawe postupka za pove}ewe kapitala banaka

KAKO ]E TO DAPOMOGNE VA[EMPOSLOVAWU?“Time }e se bankama omogu}iti da brèpove}aju kapital kako bi se udovoqilostranim investitorima koji ulaze na bh.trì{te i donose toliko potrebankapital. Banke trebaju reagovati brè nauslove trì{ta a izmjene i dopune ovihpropisa }e nam pomo}i da budemouspje{niji u pruàwu finansijskihusluga.“

Franc FridlGeneralni direktorHVB Bank Bosna iHercegovina d.d. Sarajevo

Dono{ewe izmjena i dopuna u propisima

FBiH: Uputstvo za izdavawe licenci i drugih saglasnosti Agencijeza bankarstvo FBiH (Slu`bene novine FBiH 52/02), glava XIX/26.

Reforma br. 44

HVALA NA KORISNOJINTERVENCIJI. SADA BIHPOZVAO DOM DA GLASA O

REFORMI BR. 6.


Prevoz Reforma br. 45


Liberalizacija autobuskog reda vo`we u Federaciji BiH

HO]E LILIBERALIZACIJAAUTOBUSKIHREDOVA VOÆWEBITI KORISNA ZAPUTNIKE?

Trenutno autobuske redove vo`we za vo`we koje prelaze me|uentitetskuliniju razgrani~ewa i za me|unarodne linije mora odobriti Komisijauspostavqena u skladu sa nedavno donesenim zakonom o me|unarodnom ime|uentitetskom drumskom saobra}aju. Proces odobravawa se obavqa jednomgodi{we.

Ovo predstavqa problem zato {to autobuska preduze}a kao {to je Gras izSarajeva moraju da primjewuju isti red vo`we tokom cijele godine, i nemogu ga mijewati prema zahtjevima trì{ta, promjenama u broju putnika,promjeni sezona itd. Zbog ovog zahtjeva autobuska preduze}a rade maweuspje{no nego {to bi mogla. Razlog {to se red vo`we odobrava samo jednomgodi{we moè biti u ograni~enim sredstvima ove bh. Komisije za izdavawedozvola koja je ve} preplavqena zahtjevima.

Trebalo bi ukinuti obavezu odobravawa reda vo`we za vo`we gradskihautobusa koji prelaze ma|uentitetsku liniju razdvajawa, poput onih uSarajevu. Ukidawem ove obaveze bi se uklonila nepotrebna birokratija ioslobodili resursi Komisije za va`nije poslove. Autobuski rasporedi bitrebali biti rije{eni operativnim procedurama koje prate potra`wu natrì{tu. Red vo`we mora biti dostupan javnosti, a autobuska preduze}aga se moraju pridràvati. Ova obaveza odobravawa bi trebala ostati nasnazi za me|unarodne vo`we, budu}i da je to standard u me|unarodnojpraksi.

“Preduze}a }e biti u situaciji da samautvr|uju svoj red vo`we prema potrebamaputnika. Linije }e postati ekonomi~nije,i to }e biti korisno za sektor autobuskogprevoza u cjelini.“



BiH: “Pravilnik o na~inu i postupku uskla|ivawa redova vo`weme|unarodnih autobuskih linija“ BiH(Slu`beni glasnik BiH, br. 9/02)

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

MJESEC KASNIJENAKON POZITIVNOG

ISHODA U PARLAMENTU.

ONDA VI NISTE ÛLI.POGLEDAJTE OVAJ NOVI

ZAKON...

UKINUTA JE!! A [TA]U SAD JA RADITI?

OH, VI STE. MISLITENAKNADU ZA ATOMSKO

SKLONI[TE?

UPRAVO TOMLADI]U!

ZDRAVO.SJE]ATE SE

MENE? JA VASNISAM ZABO-

RAVIO. JO[ UVI-JEK NAM DUGUJETENAKNADU O KOJOJ

SAM VAM TADPRIÂO.



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Trenutno je, prema Zakonu BiH o me|unarodnom i me|uentitetskom drumskomprevozu, neophodno ispo{tovati princip reciprociteta izme|u autobuskihlinija da bi mogle pruàti usluge koje su me|uentitetske prirode. To zna~ida ako preduze}e u RS èli da uspostavi novu autobusku liniju iz RS u FBiH,jedno preduze}e iz FBiH bi moralo uspostaviti sli~nu autobusku liniju izFBiH u RS.

Iako je pravilnikom koji ure|uje pitawa prevoza, koji je nedavno usvojiloMinistarstvo civilnih poslova i komunikacija BiH, omogu}eno da jedanprevoznik opsluùje jednu liniju gdje nema drugog operatora, pravilo o reci-procitetu je iscjepkalo trì{te putni~kog prevoza u BiH, {to zna~i dapreduze}a za prevoz putnika u RS i FBiH dijele linije koje su rentabilne zasamo jednog operatora. Podjela prihoda me|u operatorima zna~i da linijenisu profitabilne i da nema dovoqno sredstava za odràvawe iobnavqawe voznog parka. To je razlog {to prosje~na starost autobusa u BiHiznosi 17-20 godina.

Ova obaveza name}e ograni~ewa u slobodi kretawa unutar BiH, {to je usuprotnosti sa Ustavom. Treba da se donesu izmjene i dopune Zakona ome|unarodnom i me|uentitetskom prevozu kako bi se ukinuo obaveznireciprocitet za me|uentitetske autobuske linije.

PrevozUkidawe pravila o reciprocitetu u me|uentitetskom prevozu

JE LI OVOZNAÂJNO ZAOBLAST PREVOZA? “Ova oblast se mora liberalizovati,naro~ito kada je rije~ o me|uentitetskomprevozu. Apsurdno je da se za regulisaweputovawa unutar BiH, koja je jedinstvenazemqa, koriste komplikovana me|unarod-na pravila.“



BiH: Zakon o me|unarodnom i me|uentitetskom drumskom prevozuBiH (Su`beni glasnik BiH, br. 1/02 ), ~lanovi 3, 5, 10. i 21.

Reforma br. 46

SARA, POGLEDAJ,USVOJILI SU I

REFORMU O IZVOZ-NIM DOZVOLAMA.

HALO, MAKS JE.IMAMO NOVI ZAKON O

IZVOZU. SAD ]EBITI

LAK[E...

PA [TA KA@E[ NAOBNAVQAWE NA[EG

DOGOVORA?

PRIHVATIO JE!NAPOKON ]U

POÊTI PRODA-VATI MOJE SPECI-

JALNE PANELE UINDIJI. I]I ]UDA POTPI[EM

UGOVOR ZA DVIJESEDMICE.




Liberalizacija propisa ome|uentitetskom saobra}aju s ciqemunapre|ewa povratka izbjeglica, tj. prevoza povratnika

NA KOJI NAÎN ]EOVO POMO]IREINTEGRACIJIIZBJEGLICA?

U ovom trenutku, prema zakonima o cestovnom saobra}aju BiH (RepublikeSrpske i Federacije BiH), autobuske usluge se mogu pruàti samo vozilima~iji je kapacitet sjedewa 15 i vi{e putnika. Drugi zahtjev, prema istomzakonu, je da prevozni~ka preduze}a koja pruàju usluge u me|uentitetskomsaobra}aju moraju posjedovati najmawe 5 autobusa u svom voznom parku.

Ove odredbe ograni~avaju broj preduze}a koja mogu pruàti prevozni~keusluge u mnoge povratni~ke zajednice ~iji broj stanovnika ne prelazi brojkuod 1.500 lica. Po{to 1.500 lica predstavqa prosje~ni minimum stanovnikapotreban za komercijalnu odrìvost autobuske linije, prevozni~ke usluge bimogle obezbijediti neki izvor zaposlewa za lica koja posjeduju putni~kekombije, a koja su voqna da iste koriste za prevoz qudi u ve}e gradove radiodlaska u kupovinu, na posao, u {kolu itd.

Izmijeniti i dopuniti zakonske propise koji dozvoqavaju unutar- entitetskii me|uentitetski autobuski saobra}aj da bi se povratni~kim zajednicamadozvolilo da koriste putni~ke kombije sa 8 + 1 sjedi{ta kao i licima kojeposjeduju mawe od 5 vozila. Ove izmjene i dopune trebaju biti uvr{tene dabi se dozvolilo da povratni~ke zajednice imaju prevoz do najblièggrada/ sela ili vezu sa linijskim javnim putni~kim saobra}ajem. Ne bitrebalo dozvoliti da se to preklapa ili bude konkurentno postoje}imautobuskim linijama, posebno ne gradskim autobuskim linijama, zbograscjepkavawa wihovog trì{ta i ve} siroma{ne osnove za sticaweprihoda. Tako|e ne treba dozvoliti konkurentnost gradskim taksi uslugama.

“Qudi se vra}aju svojim domovima ipotreban im je pouzdan i odrìv javniprevoz da bi imali pristup radnom mjes-tu i uslugama koje im mo`da nisu dostup-ne u wihovim mjestima. To }e datimogu}nost ovim zajednicama da se krozpruàwe ovih usluga stvore radna mjestaza neke povratnike.“

Omer Vatri}DirektorSERDA

Izmjene i dopune koje bi trebali usvojiti:

Federacija BiH: Pravilnik Federalnog ministarstva transportai komunikacija (Slu`bene novine FBIH 39/99) ~lan 8.Republika Srpska: Pravilnik Ministarstva transporta ikomunikacija RS (Slu`beni glasnik RS 23/00) ~lan 9.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

NEMA JE JO[...NADAM SE DA JOJ

PROFESORI NISUPRESTROGI...

SARA, KONA^NO!KAKO JE BILO?

OH, MAKS...



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Mnoga prevozni~ka preduze}a imaju te{ko}a oko dobijawa me|unarodnihCEMT (Konferencija evropskih ministarstava za transport) dozvola zateretna vozila. Postoji nedovoqan broj ovih dozvola zbog ograni~ewa istandarda okoli{a koje Evropska unija nastoji uvesti u oblasti teretnogsaobra}aja. U ovom trenutku Ministarstvo transporta i komunikacija BiHdobija odre|en broj dozvola svake godine. Ono potom dodjequje dozvoleentitetima koji ih zauzvrat proslije|uju kantonima i op{tinama da ihpodijele privatnim preduze}ima.

Sistem distribucije je neefikasan. Sa trenutnim sistemom jedan kantonmoè dobiti vi{e dozvola nego {to mu je potrebno dok susjedni kanton ne}eimati dovoqno. Preduze}a u kantonu sa vi{kom }e kupiti dozvole i ponovoih prodati na crnom trì{tu preduze}ima u drugim kantonima kojima istetrebaju. Pored toga, ne postoje uslovi koje preduze}a trebaju zadovoqiti dabi dobili dozvolu. Dozvole treba dodijeliti preduze}ima koja imaju voznipark najbliì ispuwavawu standarda Evropske unije. Ova pitawa su jo{poja~ana ~iwenicom da se dozvole EU dodijequju BiH u sve mawem broju.

Postoje}a odredba dràvnih vlasti treba biti sprovedena odmah, a propisitrebaju biti usvojeni putem Ministarstva transporta i komunikacija BiH.Komisija za izdavawe dozvola, koja je osnovana pro{le godine, treba po~etida radi na pitawu izdavawa dozvola za teretna vozila bez odlagawa. To }eosigurati po{teniji sistem raspodjele CEMT dozvola

PrevozOlak{avawe procesa dobijawa CEMT dozvola za teretna vozila

KAKO ]E OVAINICIJATIVAPOMO]I SEKTORUTERETNOGSAOBRA]AJA?“Ova inicijativa }e poboq{ati sistemizdavawa dozvola tako da oniprevoznici me|u nama, koji imajumoderan i bezbjedan vozni park izasluùju CEMT dozvole, mogu istedobiti bez te{ko}a i bez pla}awapremija na crnom trì{tu.“

Marko Mihaqevi}DirektorDumi-{ped d.o.o.

Propisi koje treba usvojiti:

Bosna i Hercegovina: Zakon o me|unarodnom i me|uentitetskomcestovnom transportu (Slu`beni glasnik BiH 1/02) ~lan 28.;usvajawe novog Pravilnika; 10/02) Art.343

Reforma br. 48

POLO@ILA SAMPRAVOSUDNI ISPIT!

SADA MOGU OTVORITISOPSTVENU

KANCELARIJU!

NEVJEROVATNO!MO@DA MO@E[RADITI ZA MENE

KAD SE VRATIM IZINDIJE?

NEMA [ANSE! HO]USVOJ SOPSTVENI

BIZNIS!




Racionalizovawe propisa za vanredni prevoz tereta u FBiH

KAKO VAM OVIZAKONSKIPROPISI MOGUPOMO]I?

Dobijawe dozvola za prevoz tereta, koji prelaze propisanu veli~inu, zateretna vozila preko 18 metara duìne i preko 40 tona nosivosti, zahtijevaproces podno{ewa zahtjeva za izdavawe dozvole svakoj entitetskojdirekciji za puteve. To tako|e zahtijeva obra}awe svakoj kantonalnojpoliciji koja je ukqu~ena u pruàwe usluga pratwe i drugih odobrewa, poredtoga {to je potrebno platiti stotine KM za takse.

Ovo je problem zbog toga {to preduze}a koja obavqaju poslove u oblastigra|evinarstva i drugim oblastima gdje su uobi~ajeni vangabaritni teretimoraju stalno prolaziti ovu, uglavnom, birokratsku proceduru, a to rezultiramnogim ka{wewima i pove}anim tro{kovima poslovawa. Zavisno od teretai organa sa kojima se radi potrebno je 10, 15 ili 20 radnih dana za dobijawedozvole. Pred toga, preduze}a su prisiqena da koordiniraju logisti~kapitawa sa policijskom pratwom i vremenom prevoza, te da pla}aju odvojenetakse svakom pojedinom kantonu za policijsku pratwu koja se mjewaja naulazu/izlazu sa teritorije svakog kantona.

Vangabaritni tereti su uobi~ajeni u svim zemqama. Meutim, ve}ina zemaqadozvoqava da pratwu obavqaju vozila preduze}a koja idu ispred i izateretnog vozila koje prevozi vangabaritni teret, pod uslovom da su ta vozilaopremqena na propisan na~in, da bi upozorila druge u~esnike u saobra}aju.Ovo bi trebalo uvesti kao minimalni prvi korak u racionalizovawu ovihprocedura radije no policijsku pratwu. Tako|e je va`no centralizovatimjesto izdavawa dozvole i svih potrebnih odobrewa koja se mogu traìti.Preduze}a moraju postupati u skladu sa svim propisima koji reguli{uvangabaritni teret i mogu biti ka`wena zbog neispuwavawa obaveza.Provjere od strane policije ne bi trebale ometati wihove aktivnosti itrebaju biti ograni~ene na povremene nasumi~ne provjere, osim ako postojisumwa o o~itom prekr{aju.

“Mi smo preduze}e koje posluje odgovornoi èlimo postupati u skladu sa svimzakonima i bezbjednosnim propisima.Ali zakoni su nepotrebno komplikovani istvaraju nam dugu, skupu, birokratskuno}nu moru. Kadgod imamo prevoz teretakoji prelazi propisanu veli~inu, {to jekod nas slu~aj skoro svaki dan! Potrebanje ekonomi~an sistem koji }e pruìtibezbjednost na putu i prihode vlastima zaodràvawe puteva, ali postoje}i propisisu apsurdni.“

Faruk [irbegovi}Vlasnik[irbegovi} Holding

Izmjene i dopune koje je potrebno usvojiti:

Federacija BiH: Pravilnik o utvr|ivawu uslova za obavqawevanrednog prevoza i visinu naknade za vanrednu upotrebu puteva(Slu`beni glasnik FBiH 52/02) ~lan: 4., 11., 12., 35., 45.

ZA[T

O OV

OPR

EDST

AVQ

A PR

OBLE

M?ST

AWE

RJE[

EWE

MLADI]U, AKO JE VA[A ZEMQAPUNA TALENTOVANIH QUDI KAO

[TO SI TI , INDIJA TREBA DA SEZABRINE!



ZA[TO OVOPREDSTAVQ

A PROBLEM?STAW

ERJE[

EWE

Vaè}i Zakon Republike Srpske u vezi vanrednog prevoza na putevima stvaranelojalnu konkurenciju prema preduze}ima iz Federacije BiH time {topreduze}a iz Republike Srpske ili ~ak ona iz Srbije ili Crne Gore stavqau povoqniji poloàj. Prevoz vangabaritnog tereta u BiH zahtijeva dobijawedozvola od vlasti, koje su obi~no vaè}e samo za odre|eni konvoj. Dozvolase dobija nakon pla}awa takse, izme|u ostalih administrativnih ilogisti~kih zahtjeva. Zakon Republike Srpske predvi|a da }e naknada zaprevoz vangabaritnih tereta na teritoriji Republike Srpske biti 80%umawena ako je vozilo registrovano u Republici Srpskoj ili u Srbiji iCrnoj Gori.

Ovo jasno zna~i da preduze}a ~iji se vozni park sastoji od vozilaregistrovanih u Federaciji BiH pla}aju 80% vi{e naknade nego ona koja suregistrovana u Republici Srpskoj ili Srbiji i Crnoj Gori prilikomprolaska teritorije Republike Srpske. Ovo stvara nelojalnu konkurenciju i,ustvari, daje prednost vozilima registrovanim u Srbiji i Crnoj Gori uodnosu na doma}a vozila (FBiH)

Izmijeniti i dopuniti tekst Uredbe o regulisawu visine naknade zavanredni prevoz roba na putevima Republike Srpske da bi se obezbijediloda bilo koji popust koji Republika Srpska ponudi stranim preduze}ima ne}estvoriti nelojalnu prednost u odnosu na preduze}a iz Federacije BiH.

PrevozNelojalna konkurencijazbog transportnih taksi za vangabaritni

prevoz u RS prema preduze}ima iz Federacije BiH

DA LI JE FERKONKURENCIJAVAÆNA ZATRÆI[TETRANSPORTA ROBA?

“Fer konkurencija je od kqu~nog zna~aja.Shvatamo da Republika Srpska imaspecijalne veze sa Srbijom i CrnomGorom, ali je nije pravedno ne davati baristi tretman i vozilima iz ~itave Bosnei Hercegovine.“


Usvojiti izmjene i dopune:

Republika Srpska: Uredba o regulisawu visine naknade za vanred-ni prevoz roba na putevima Republike Srpske(Slu`beni glasnik Republike Srpske 19/99) ~lan: 2., 3., 17., 20.

Reforma br. 50

...OVA JE OD PRIJE 3 GODINE,DAN PRIJE NEGO SAM OSJETIO

POSQEDICE INDIJSKEKUHIWE!

AH AH! A POGLEDAJ OVU.KAD JE IMAO 6

MJESECI... VE] JE IMAOIGRA^KU KOJU SI MU

KUPIO.

VIDI, JO[ SEVOLI IGRATI S

WOM!

PA ZNA[,MLADE

GENERACIJE...ONI VOLE

BULDO@ERE!

K P A J


Nastavite s lobirawem:

Uspostavite efikasan odnos s va{im izabranimpredstavnikom.

Lobirawe nije apstraktan pojam. Na ovim stranicama ste vidjeli 50 konkretnihprimjera koji to ilustruju. Ali, lobirawe je tek po~etak. I vi biste mogli postatiaktivan partner u pripremi narednog talasa reformi u okviru projekta “Buldoèr“.

Za{to ja?

Odgovor je jednostavan: sopstveni interes.

Koliko ste puta bili u situaciji da kaète da neki zakon nema smisla? Koliko stese puta ~e{kali po glavi misle}i: “Za{to ovo ne funkcioni{e na ovaj na~inumjesto na onaj?“ Tada ste sigurno bili svjesni da su pojedini zakoni (na~in na kojisu izra|eni ili na~in na koji se primjewuju) ili pojedine politi~ke odluke mogleimati negativne posqedice po va{ posao ili su bile {tetne za va{u firmu.

@elite za{tititi sopstveni interes i dati doprinos pronalaèwu najboqihmogu}ih rje{ewa za probleme, ali {ta uraditi? [ta moète uraditi? I ako ne vi,onda ko?

Prva stvar je politi~ki se aktivirati. To zna~i da se boqe informi{ete opitawima i prenesete va{e stavove qudima koji imaju iste probleme kao i vi(npr. u okviru regionalnih kancelarija “Buldoèr“ komisije ili lokalnih poslovnihudruèwa). Time }e vam se pruìti mogu}nost da uspostavite odnos sa va{imizabranim predstavnikom.


Nastavite s lobirawem:

[ta raditi daqe?

Bitan dio svakog pokreta za sprovo|ewe ekonomskih reformi je ulagawe napora nadono{ewu novih zakona. Da bi do toga do{lo, morate znati kako prenijeti va{emi{qewe. U tome }e vam pomo}i obrazac za iskazivawe prepreka u poslovawu kojije izradila “Buldoèr“ komisija. .

Pomaìte va{em predstavniku u procesu dono{ewa odluka.

Vi ste vrlo bitan faktor u procesu odlu~ivawa va{ih predstavnika. Wima jenemogu}e imati uvid u sve informacije koje su relevantne za ono {to se doga|a uoblasti ekonomije ili razumjeti u potpunosti implikacije zakona na svakodnevniìvot gra|ana u BiH. Vi moète osigurati va`ne informacije va{im izabranimpredstavnicima tako da wihove rasprave i odluke budu rezultat potpunog poznavawarelevantnih pitawa. Vi pruàte kriti~ku perspektivu jer ste vi najbliì trì{noji ekonomskoj realnosti.

Vi tako|e imate pravo da izrazite podr{ku ili se usprotivite dono{ewu nekogzakona. Preno{ewe va{ih ideja putem “Buldoèr“ komisije u va{em regionu moèimati ogroman uticaj.

Fot

o: M

uhid

in @

ivoj

evi}


Gdje uputiti obrazac?

Sabirne ta~ke za prijedloge “Buldo`er“ komisiji:

SARAJEVO

FIPA (Foreign Investment Promotion Agency)Branilaca Sarajeva 21/III, 71000 SarajevoFaks: (+387 33) 278 081E-mail: [email protected]

PRSP (Poverty Reduction Strategy Program)Musala 9/II, 71000 SarajevoFaks: (+387 33) 714 011, 714 012E-mail: [email protected]

SERDA Sarajevo Economic Region Development AgencyBranilaca Sarajeva 21, 71000 SarajevoFaks: (+387 33 663 923, 214 025)E-mail: [email protected]

BAWA LUKA

FIPA (Foreign Investment Promotion Agency)Srpska 2, 78000 Bawa LukaFaks: (+387 51 212 611)E-mail: [email protected]

Women’s Economic Network BiH (@enska ekonomska mre`a BiH)Jovana Du~i}a 7478000 Banja Luka

Faks: (+387 51) 316 542E-mail: [email protected]


EnterpriseEliminating Double Corporate Profit Taxation

Reforma br. 1

MOSTAR

PROHUM AssociationDr. Ante Star~evi}a 3888000 MostarFaks: (+387 36) 325 078E-mail: [email protected]

TUZLA

TALDiObala Zmaja od Bosne 1075000 TuzlaFaks: (+387 35) 250-045, 239-147E-mail: [email protected]

ZENICA

REZ (Razvojna Ekonomska Zajednica) Regional Association[trosmajerova 11, 72000 ZenicaFaks: (+387 32) 44 12 [email protected]

BR^KO

BDDA (Brcko District Development Agency) Bulevar mira 4, Br~ko 76100Faks: +387 49 21 78 01, 21 78 57E-mail: [email protected]

Gdje uputiti obrazac?


Kori{tewe obrasca za iskazivanje prepreka

Evo nekoliko savjeta koje treba imati na umu prilikom ostvarewa kontakta bilo saregionalnom kancelarijom “Buldoèr“ komisije putem wenog obrasca, bilo direktnosa va{im izabranim predstavnikom.

Budite kratki. Sadràj obi~no treba da se odnosi na jedno pitawe. U naslovunavedite temu tako da ~italac odmah bude upoznat na {ta se odnosi.

Budite konkretni. Nije dovoqno samo re}i da ne{to {teti ili bi moglonanijeti {tetu va{em poslovawu. Objasnite posqedice jednostavnim rije~ima.Objasnite kakve posqedice ima ne samo po vas nego i po druge.

Budite qubazni. Izbjegavajte prezentovawe argumenata agresivnimrje~nikom. Nequbazna komunikacija moè donijeti suprotan rezultat od onoga kojiste traìli. Probajte razumjeti i zakonodavca ili vladinog zvani~nika. Tako }etelak{e ubijediti ~itaoca u ~vrstu utemeqenost va{eg prijedloga.

Budite iskreni. Koristite ~iwenice i precizne podatke kako bistepotkrijepili va{u poziciju i postarajte se da budu ta~ni.

Pruìte informacije o sebi. Objasnite ko ste i dajte kratak opisdjelatnosti firme.

Traìte djelovawe. Nemojte se oslawati na rije~i kao {to su “Nadam se damoèmo ra~unati na vas da }ete uraditi {ta treba“, ili “Nezadovoqan samsituacijom“. Predloìte konkretne pravne promjene koje èlite da se sprovedu.Ovo je naro~ito va`no jer regionalne kancelarije “Buldoèr“ komisije - a i ve}inapoliti~ara - nemaju dosta osobqa koje bi se bavilo istraìvawem. [to su zakonskiamandmani precizniji, to su ve}e {anse da do|e do wihovog dono{ewa. Naveditekonkretne zakonske akte koji vam predstavqaju problem. Dajte broj slu`benihglasnika u kojima su objavqeni ako su vam dostupni.

Hvala

O budu}nosti na{e ekonomije i ulozi preduzetnika u toj budu}nosti, trenutno seraspravqa i odlu~uje u na{im vladama i parlamentima. Razmjena na{ih stavova uvezi sa ovim pitawima na nivou distrikta, entiteta ili dràve, nikada nije bilalak{a niti va`nija. Hvala {to u~estvujete u ovim naporima. To }e donijeti ogromnukorist za ovu zemqu.


Privatno preduze}eVladinaagencija

Doma}a nezavisna agencija

PRSP FIPA

Entitet* RDA*

Kanton* Poslovno udruèwe*

Op{tina.* Udruèwe*

Ostalo* Ostalo*

> 100 zaposlenih*

50 - 100 zaposlenih*

20 - 50 zaposlenih*

5 - 20 zaposlenih*

< 5 zaposlenih*

* Molimo ta~no navedite:Li~nost za kontakte: Kontakt za informacije:

NNaazziivv pprreepprreekkee

Problem koji je u pitawu:1-2-

3-Za{to se ovo moè smatrati preprekom?1- 2-3-Rje{ewe koje moè dati “Buldoèr“:

Predmet povodom kojeg treba preduzeti akciju:

VA@NO: Molimo da ta~no navedete konkretan zakon ili propis koji trebaizmijeniti i dopuniti kao i o kojem ~lanu se radi. Na posebnom listu papirapriloìte originalni tekst kao i svoje komentare kako bi novi tekst trebao glasiti.

AKCIJA BULO@ERFORMULAR ZA ISKAZIVAWE PREPREKA U POSLOVAWU

Podnosi:


Izdava~: “Buldo`er“ komisijamart, 2003.godine


Biqe{ke


Inicijativa Buldo`er - Office of the High Representative | Office of … · R041 Pojednostavqivawe...

Documents

Transcript of Inicijativa Buldo`er - Office of the High Representative | Office of … · R041 Pojednostavqivawe...