Informaciona Dostupnost Zoran Zdravkovic

14.10.2009Open Access Day - Медицински факултет, Београд, 2009 1

Зоран Здравковић


1. Традиционално, папирно2. Аутоматизовано друштво3. Електронско, дигитално

•


ТРАДИЦИОНАЛНА друшт ва пос т а ла с у или с у у проце с у пре ра с т ања у

АУТОМАТИЗОВАНА , друшт ва кој а у г е не а лошком и хронолошком смис лу

пос т а вља ј у ос нове ЕЛЕКТРОНСКОМ ДРУШТВУ

Те хнолошка ос новадрушт ва

тип друштва технологија медиј

1. Традиционално папир папир

2. Аутоматизовано компјутер папир

3. Електронско компјутер електронски медији


•


Папирно друшт во

1, Папир је стриктно локализовани медијум. Корисник и документ морају бити на истом месту у исто време

2. Папир је као медијум прилично нефлексибилан – не дозвољава спајање целина, поделу и реуређивање, реформатирање садржаја, враћање на раније верзије, накнадне измене...

3. Проблеми са смештајем 4. Папир је подложан оштећивању, хабању, осетљив на

температуру, светлост, влагу,ватру...5. Ограниченог је века6. Високи трошкови набавке докумената, транспорта,смештаја

и чувања7. Немогућност удаљеног приступа

Потреба и обавеза правовременог ажурирања многобројних информација

Ослобађање људи и убрзавање послова који се понављају, механички изводе или су монотони

Стандардизација

Комплексност и сложеност задатака

Ефикасност и економичност (повећање ажурности а смањење сувишне радне радне активности)

Ефективност – поједини послови могу се темељније извести него простим мануелним радом

Децентрализација приступа информацијама: Корисник са свог посла, од куће, из библиотеке (удаљено) може да нађе, приступи и користи информацију у свом граду, региону, националном информационом систему, на Интернету...


Кара ке т рис т ике а ут ома т из ова ногдрушт ва

-(дигитално, виртуелно друштво) – - информације су смештене на елeктронским публикацијама. - Електронска грађа може бити

- 1) изворно креирана у дигиталној форми или- 2) преведена из своје аналогне форме (папирне

верзије, микрофилм) у електронски облик

- након аутоматизације информационих процеса следи израда, обрада, смештај, проналажење и коришћење електронских информација

ЕВОЛУЦИЈА: традиционално аутоматизовано → →дигитално, електронско друштво 14.10.2009Open Access Day - Медицински факултет, Београд, 2009 7

Еле кт ронс ко друшт во

(Information society)

Друштво у коме стварање, дистрибуција и манипулација информацијама постаје значајна културна и економска активност.

Заснива се на „економији знања” - профит генерише експлоатацијом знања а у мањој мери природних ресурса.

Централно место заузимају информационе технологије које директно утичу на производњу и економију - наследник индустријских друштава а опонент агрикултурних друштава.


Информационо друшт во

-АЛАТИ: Рачунари и телекомуникације

-СРЕДСТВА ТРАНСПОРТА: Интернет , електронски и мас медији

-Пост-индустријско друштво

- Распрострањена компатибилна технологија за личне, едукативне, пословне и социјалне активности

- брз и лак пренос информација без утицаја геополитичких граница

-Омогућава приступ:

-1. Информацији

-2. Људима

-3. Сервисима или услугама

-4. Технологијама 14.10.2009Open Access Day - Медицински факултет, Београд, 2009 9

Информационо друшт во

OPEN ACCESS Могућност приступа научним

информацијама и достигнућима свима, свугде и у свако доба

Интернет Објављивање резултата да би се знало ко

их је и када постигао, и да би други могли да их користе

Информације недоступне услед прескупе претплате на часописе

Отворени приступ мења овакво стање


От воре ни прис т уп

Научна литература отвореног приступа Бесплатне on-line копије чланака из

рецензираних научних часописа Конгресна саопштења, техничли

извештаји, дисертације, радни материјали...

Употреба није ограничена лиценцама (најчешће)

Без надокнаде могу се користити за потребе истраживања, наставе, или друге сврхе


:От воре ни прис т уп ниј е

Самопубликовање Начин да се избегне рецензија или

штампање Научна литература “ниже” вредности


От воре ни прис т уп

Је начин да се резултати научног рада учине бесплатнима и online доступнима целој научној заједници

1. Копија у отвореном архиву, односно репозиторуијуму

2. Објављен рад у часопису отвореног приступа

3. Дигитална копија чланка на личној или институционалној web страници



Часописи отвореног приступа:

-Рецензирани часописи-Свако може прићи, без плаћања, претплате или лиценце- често имају своје штампано издање-Неки од њих не наплаћују ауторима никакве трошкове-Други наплаћују публиковање чиме мењају традиционални модел финансирања у коме библиотеке претплатом сносе трошкове публиковања-Накнаду плаћају само аутори али најћешће се обезбеђује из средстава пројеката или институција у којима аутори стварају:

-BMC (BioMed Central), -PLoS (Public Library of Science),-PLoS Medicine -PLoS Biology.

Средства за публиковање чланка нису мала: - BioMed Central око 600 USD- PLoS око 1500 USD по чланку

Library, (Library 0, Library 1) + WEB 2.0 = Library 2.0

- Web браузер и Web 2.0 апликације уз мрежну повезаност чине потпуно опремљен и високо употребив OPAC

- Активно укључивање корисника библиотека у дизајнирању и имплементацији услуга библиотеке

- Корисници библиотека треба да модификују услуге које библиотека пружа

- Корисник 2.0 (Patron 2.0) – од корисника садржаја до креатора садржаја и услуга библиотеке

- Компаније не треба да креирају софтвер као приватно власништво

- Библиотека 2.0 није затворен концепт

- Константне промене и измене претходног модела циклично унапређују цео концепт

- Развојна фаза (бета стање) као карактеристика и стално стање Библиотеке 2.0, тзв. перпетуална бета

- Прикупљање и интеграција идеја и производа периферних поља у модел библиотечких услуга

- Континуитет испитивања и унапређивања библиотечких услуга

- Спремност на измене у сваком тренутку и увођење нових решења у циљу бољих услуга

-Крутост система доводи до недостатака и неуспеха

-14.10.2009Open Access Day - Медицински факултет, Београд, 2009 16

Утицај нових технологија на савремене библиотеке

Библиотека 2.0


Шта је RSS?

RSS је формат за прикупљање и организовање Web садржаја

Име је акроним Really Simple Syndication.

RSS је дијалекат XML.

Сви RSS фајлови морају одговарати XML 1.0 specification, како је предвиђено на World Wide Web Consortium (W3C) website.


RSS

http://www.w3.org/TR/REC-xml

Шта је feed?

Feed, познат као RSS feed, XML feed, syndicated content, или web feed, је фреквентно ажуриран саджај (update) публикован на вебу (вести, blog, IM (instant messaging) али и дистрибуција другачијег типа дигиталног садржаја: фотографије, аудио, видео).

Feed-ови се често користе да би испоручили аудио садржај (MP3 формат) који се може потом слушати на рачунару или MP3 плејеру - podcasting.


Feed

<item> <title>RSS Resources</title> <link>http://www.webreference.com/authoring/languages/xml/rss/</link> <description>Defined in XML, the Rich Site Summary (RSS) format has quietly become a dominant format for distributing headlines on the Web. Our list of links gives you the tools, tips and tutorials you need to get started using RSS. 0323</description></item>


RSS Синтакса, XML граматика (HTML-like tags),

RSS text file садржи статичке информације о сајту + динамичке информације о новом садржају окупљених у оквиру start и end tag-ова.

Сваки садржај дефинисан је <item> tag-ом, који садржи TITLE (наслов), URL, и опис (DESCRIPTION). Пример:

RSS feed (RDF Site Summary, Really Simple Syndication – стварно једноставне вести) - скуп садржаја веб формата коришћених за веб странице које се често освежавају или мењају свој садржај,

Izvor (feed)

preglednici za vesti, novine, izmene sadržaja tog izvora (RSS readers).

RSS извори постоје најчешће код блогова, новинских Интернет страница (портали) или веб страница које се учестало мењају (Wikipediа)

измене од једном дневно до неколико промена у секунди (берзе, деонице, курсне листе)

Читање RSS вести је за корисника елегантније и прегледније од отварања више табова у веб прегледнику.


RSS

- RSS универзални формат за размену садржаја омогућава власницима веб страница презентацију садржаја корисницима у скраћеном облику.

- Крајњи корисници понуђене садржаје најчешће прегледавају помоћу прегледника, посебних програма за праћење RSS садржаја (http://www.ourpla.net/cgi-bin/pikie.cgi?RssReaders) или их користе на својим страницама тако што се користе посебни програми за интегрисање RSS садржаја (http://code.google.com/apis/ajaxfeeds/ или http://magpierss.sourceforge.net/), док постоје и посебни портали састављени искључиво од RSS садржаја.


RSS Feed и корис ници

http://www.ourpla.net/cgi-bin/pikie.cgi?RssReaders

http://code.google.com/apis/ajaxfeeds/

http://magpierss.sourceforge.net/

Потребе корисника

Годинама раније студенти, истраживачи и корисници уопште трошили су много времена у читаоницама нарочито периодичних издања трагајући за најновијом литературом из своје области.

Савремене библиотеке омогућавају своје часописе онлајн доступно корисницима те се могу користити од кућа, из радних соба института или са посла.

Све мање времена се користи за физичко претраживање информација у часописима и листање периодике са полица а поставља питање познавање одређене области, стратегије претраживања и на крају успешности претраживања.


RSS Feed и пот ре бекорис ника

Најбољи часопис у одређеној области може се налазити у неколико база података сходно мултидисциплинарности чланака и радова које садржи што умногоме повећава време, труд и знања како би се идентификовао на Интернету, односно у одређеној бази података.

RSS нуди могућности које савременим библиотекама и њиховим корисницима далеко олакшавају овакву ситуацију.

RSS feeds олакшавају праћење новина на плану одређене области које су корисницима потребне

Библиотекари могу користити RSS feeds часописа и периодике уопште, нарочито стручне (RSS journal feeds) као моћни алат у задовољавању информационих потреба својих корисника.


RSS Feed у библиот е кама

RSS feed целих часописа или чланака из одређених области обезбеђује најсвежије измене садржаја, приказе о чланцима, често са апстрактима и другим информацијама о изменама или новим чланцима.

Претплатом или пријављивањем на feed чланака из часописа различитих дисциплина, више области омогућава корисницима брзо и лако праћење жељене области односно библиотеци да својим корисницима понуди могућност да остану у корак са литературом и новинама из жељене области.



Коришћењем различитих електронских сервиса могуће је да најпре библиотека, односно реферална одељења или појединци задужени за електронске услуге буду претплаћени, односно пријављени на RSS feed апдејте

Савременији приступи омогућавају и аутоматизацију целог процеса тако што ће крајњи корисници бити пријављени на RSS feedбиблиотеке, а она на RSS feed информационе агенције, базе података или неке друге библиотеке.

Пример је комбинација сервиса Yahoo Pipes (pipes.yahoo.com), где се може подесити RSS feed кључних часописа из науке а потом одредити e-mail субскрипција и дистрибуција корисницима на основу њихових потреба понаособ.



Корисници све чешће подешавају Rss feed-ове база података са стручним чланцима или елетронским књигама (ProQuest, Ebsco, Emerald).

Са сваким новим RSS feed-ом нови садржај, ажуриран и филтриран се дисеминира корисницима пријављеним на e-mail листу.

Корисници: чланови библиотеке, запослени у библиотеци али и шире, припадници друштвене заједнице и заинтересоване институције за које библиотека обавља улогу посредника у праћењу новина из одређених области.



Фидови се могу приказати на веб страници, а употребом Grazr алата (grazr.com) може се приказати сваки часопис посебно са веб интерфејсом који омогућава једноставно претраживање и прегледање браузером (преглед целог волумена часописа или појединих, само нових чланака)

Прикупљени фидови могу се филтрирати тако да се прикаже садржај на основу кључних речи, наслова, аутора или других критеријума.

Feed Digest (feeddigest.com) омогућава комбиновање мултиплих фидова, њихово филтрирање и приказ, што корисницима обезбеђује информације које су најуже повезане са њиховим потребама и интерсеовањима.


Упот ре ба RSS Feed-ова

RSS Feed у пра кс и

Rss u praksi.doc


Social network service - изградња online communities, онлајн друштава, група људи који деле интересовања и активности, или су заинтересовани за истраживања и активности других.

Већина сервиса друштвених мрежа базирају са на web технологији те обезбеђују корисницима широк спектар могућности да интерактивно учествују (e-mail, instant messaging services).

SNS је моћан алат који омогућава комуникацију и размену информација. Користе га милиони људи и док број корисника стално расте експоненцијалним порастом, постаjе свакодневни део живота – од пријатеља из школе, до рођака, кoлега и стручних информација (MySpacе, Facebook у Северној Америци; Bebo, MySpace, Facebook и Hi5 у Европи; Orkut и Hi5 у Јужној Америци; Friendster, Orkut, и Cyworld у Азији).


SNS

http://en.wikipedia.org/wiki/Online_communities

(virtually free) social software tools:

Weblogs (blogs)

Podcasts

RSS feeds

Instant Messaging (IM)

Wikis

Flickr


SNS

ALA TechSource www.techsource.ala.orgBlyberg.netwww.blyberg.netLibraryCrunch www.librarycrunch.comSee Also... library.coloradocollege.edu/steveThe Shifted Librarian www.theshiftedlibrarian.comTame the Webwww.tametheweb.comTechCrunchwww.techcrunch.com


2. 0BLOGS

http://www.techsource.ala.org/

http://www.blyberg.net/

http://www.librarycrunch.com/

http://library.coloradocollege.edu/steve

http://www.theshiftedlibrarian.com/

http://www.tametheweb.com/

http://www.techcrunch.com/

2. 0 ON THE WEB

Amazon www.amazon.com

Backpackwww.backpackit.com

Basecampwww.basecamphq.com

Evergreen ILS Projectopen-ils.org

Facebookwww.facebook.com

Flickrwww.flickr.com

Hennepin County Librarywww.hclib.org/pub

Microsoft Office Livewww.officelive.com

MySpacewww.myspace.com

Ta-da Listswww.tadalist.com

Wikipediawww.wikipedia.com

Writeboardwww.writeboard.com

Writelywww.writely.com

Zoho Office Suite and Productivity Toolshttp://www.zoho.com


http://www.amazon.com/

http://www.backpackit.com/

http://www.basecamphq.com/

http://www.open-ils.org/

http://www.facebook.com/

http://www.flickr.com/

http://www.hclib.org/pub

http://www.officelive.com/

http://www.myspace.com/

http://www.tadalist.com/

http://www.wikipedia.com/

http://www.writeboard.com/

http://www.writely.com/

http://www.zoho.com/

SNS List


SNS упоре дна лис т а


Fl i ckr - Web 2.0 web site који омогућава корисницима

да поставе (upload) , деле (share) и преузимају (download) фотографије


Facebook. com

2.0 Resources

KEY READING

Anderson, Chris, “The Long Tail,”Wired, October 2004.www.wired.com/wired/archive/12.10/tail.html

O'Reilly, Tim, “What Is Web 2.0” OReilly.net. Posted September 30, 2005.www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html

BLOGS TALKING 2.0

ALA TechSource www.techsource.ala.org

Blyberg.netwww.blyberg.net

LibraryCrunch www.librarycrunch.com

See Also... library.coloradocollege.edu/steve

The Shifted Librarian www.theshiftedlibrarian.com

Tame the Webwww.tametheweb.com

TechCrunchwww.techcrunch.com


, , Из вори лит е ра т ура WEB а дре с а р

http://www.wired.com/wired/archive/12.10/tail.html

http://www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html

http://www.techsource.ala.org/

http://www.blyberg.net/

http://www.librarycrunch.com/

http://library.coloradocollege.edu/steve

http://www.theshiftedlibrarian.com/

http://www.tametheweb.com/

http://www.techcrunch.com/

2.0 ON THE WEBAmazonwww.amazon.comBackpackwww.backpackit.comBasecampwww.basecamphq.comEvergreen ILS Projectopen-ils.orgFacebookwww.facebook.comFlickrwww.flickr.comHennepin County Librarywww.hclib.org/pubMicrosoft Office Livewww.officelive.comMySpacewww.myspace.comTa-da Listswww.tadalist.comWikipediawww.wikipedia.comWriteboardwww.writeboard.comWritelywww.writely.comZoho Office Suite and Productivity Toolshttp://www.zoho.com 14.10.2009Open Access Day - Медицински факултет, Београд, 2009 38

http://www.amazon.com/

http://www.backpackit.com/

http://www.basecamphq.com/

http://www.open-ils.org/

http://www.facebook.com/

http://www.flickr.com/

http://www.hclib.org/pub

http://www.officelive.com/

http://www.myspace.com/

http://www.tadalist.com/

http://www.wikipedia.com/

http://www.writeboard.com/

http://www.writely.com/

http://www.zoho.com/

Хва ла на!пажњи

zoran@bgb. rs


Informaciona Dostupnost Zoran Zdravkovic

Technology

Transcript of Informaciona Dostupnost Zoran Zdravkovic