hiper V.pdf

of 76Virtualization

HYPER-Vn Hyper-V je efikasan hipervizor, razvijen od strane Mikrosofta, koji omogu ava

virtualizaciju operativnih sistema u serverskom okruenju. To je sr Mikrosoftove tehnologije pomo u koje je mogu a virtualizacija. Hyper-V je opcija koja se moe instalirati na Windows Server 2008 ili Windows Server 2008 R2, a tako e je dostupan i za besplatno preuzimanje kao Hyper-V Server 2008 R2. ak i sa drugim instaliranim reenjima za virtualizaciju, Hyper-V moe biti deo savremene Windows serverske infrastrukture zbog svoje dostupnosti i cene.

n Sa izdanjem Windows Server 2008 operativnog sistema, Mikrosoft je uklju io reenje za virtualizaciju u sam operativni sistem. Hyper-V je rola koja omogu ava administratorima da kreiraju viestruke virtualne maine. Virtualna maina je odvojeno, izolovano okruenje koje ima sopstveni operativni sistem i aplikacije.

n Tehnologija virtualnih maina nije novina, Od strane Mikrosofta je bila dostupna od 2003. godine, a od strane drugih proizvo a a kao to je IBM jo od 1970. godine. Implementiranjem ove funkcije u operativni sistem, Mikrosoft je zna ajno obogatio svoj proizvod. Prethodna Mikrosoftova reenja za virtualizaciju su se izvravala u operativnom sistemu, to zna i da su bili hipervizori drugog tipa i zna ajno su se razlikovala od Hyper-V reenja

of 76Virtualization

KONSOLIDACIJA SERVERAn Snaga serverskih maina vremenom postaje sve ve a i ve a. Pre nekoliko godina

procesori sa etiri jezgra su stigli na trite po cenama koje su bile pristupa ne samo ve im kompanijama. U dananje vreme, sa velikim kompanijama koje se bave proizvodnjom viejezgarnih procesora, serveri imaju sve vie i vie procesorske snage. Viejezgarna tehnologija kombinuje vie procesorskih jezgara u jedan fizi ki procesor i time omogu ava izvravanje vie niti u odvojenim jezgrima.

n Virtualizacija i viejezgarna tehnologija funkcioniu odli no zajedno. Ako je potrebno kombinovati veliko optere enje i jedan server, logi no je da je potrebno imati to ve u procesorsku snagu. Viejezgarni procesori su optimalna platforma za virtualizaciju. Za o ekivati je pove anje potrebe za viestrukim sistemima koji obra uju specifi ne poslove. Odre eni poslovi su neverovatno kompleksni i zahtevaju viestruke sisteme, ali ne koriste punu mo hardvera. Upotrebom virtualizacije, administratori sistema ruaju virtualizovano reenje koje bolje iskori ava hardver doma ina i ovime daje mogu nost administratorima da maksimalno iskoriste serverske resurse.

n Velika optere enja nisu jedina stvar koja pokre e razvoj virtualizacije. Snaga i potrebe za hla enjem su tako e klju ni faktori. U celosti popunjen rek orman zra i velikom koli inom toplote koja dolazi od ure aja koji rade u njemu. Rek ormani zahtevaju zna ajnu koli inu energije. Za mnoge kompanije koje se nalaze u zgradama u centru velikog grada, ponekad je neverovatno obezbe ivanje dodatnog izvora elektri nog napajanja. U mnogim slu ajevima, elektri ne mree u zgradama, u kojima se kompanije nalaze, nisu dizajnirane da podnesu toliko optere enje, a potrebni su veliki trokovi da bi se postavile nove instalacije i trafo stanice. Implementacijom virtualizacije je mogu e rasporediti velika optere enja na isti broj fizi kih servera.

of 76Virtualization

TESTIRANjE I RAZVOJn Za ljude koji se bave testiranjem ili razvojem, virtualizacija je klju na za

produktivnost. Mogu nost rada sa vie virtualnih maina koje imaju razli ite operativne sisteme i koje su spremne da se pokrenu klikom mia, zna ajno tedi vreme. Potrebno je samo pokretanje pripremljene virtualne maine sa potrebnim operativnim sistemom.

n Ovime je eliminisano konstantno reinstaliranje operativnog sistema pri svakom testiranju. Umesto toga, mogu e je vratiti sistem na poslednje poznato stanje i ponoviti ciklus testiranja ispo etka. Tako e, upotrebom opcije snimka stanja, korisnik brzo moe da menja sa uvana stanja virtualne maine.

n Hyper-V virtualne maine su portabilne, to zna i da ako tester prona e problem, ima mogu nost da sa uva stanje virtualne maine (uklju uju i sadraj memorije i stanje procesora) i taj snimak poalje razvoju koji moe iz tog stanja da vidi ta no ta se desilo prilikom testiranja.

of 76Virtualization

KONTINUITET POSLOVANjA I OPORAVAK OD KATASTROFE

n Kontinuitet poslovanja je sposobnost da najneophodniji kapaciteti sistema u svakom trenutku budu operativni kako bi kompanija mogla da nastavi sa poslovanjem.

n Hyper-V poseduje dve vane opcije koje omogu avaju kontinuitet u poslovanju: pravljenje rezervnih kopija na ivo, u smislu dok je sistem u operativnom stanju, i ivu migraciju.

n Pravljenje rezervnih kopija se obavlja pomo u Mikrosoftovog servisa za kreiranje senke diska (eng. Volume Shadow) kako bi se pravile kopije celokupnog sistema bez prebacivanja sistema u reim u kome je van funkcije, kao i da bi se napravile kopije virtualne maine u dobro poznatom i ispravnom stanju u nekoj ta ki u vremenu. Kreiranje kopije celokupnog sistema uklju uje i kreiranje kopija za stanja svih pokrenutih virtualnih maina na tom sistemu. Kada se pokrene kreiranje rezervne kopije na doma inskom ra unaru, obavetenje stie do hipervizora i sve virtualne maine koje su na tom ra unaru se prebacuju u stanje iz koga se mogu napraviti rezervne kopije, a koje ne e uticati na bilo kakvu aktivnost koja se trenutno odvija na njima. Nakon toga se virtualna maina uvek moe vratiti na sa uvano stanje.

of 76Virtualization

KONTINUITET POSLOVANjA I OPORAVAK OD KATASTROFE

n Brza migracija i iva migracija nude mogu nost premetanja virtualnih maina sa jednog doma inskog ra unara na drugi u grupama, upotrebom Mikrosoftovog klastera za premo avanje otkaza. Za vreme brze migracije, stanje virtualne maine se uva, premeta se veza sa skladitem podataka sa starog na novi doma inski ra unar i nakon toga se virtualna maina vra a u operativno stanje. U toku ive migracije virtualna maina se prebacuje sa starog na novi doma inski ra unar preko ra unarske mree to omogu ava da virtualna maina ostane operativna tokom procesa migracije.

n Oporavak od katastrofe postaje uslov za poslovanje velikog broja kompanija. U scenario katastrofe se moraju ura unati i doga aji koji ne spadaju u pojam katastrofe. Svaki doga aj, uklju uju i I najjednostavnije probleme sa konfiguracijom servera moe dovesti do kriti nog stanja kada sistem postaje nedostupan. Hyper-V nudi podrku za geografski rasejane klastere.

of 76Virtualization

HYPER-V ARHITEKTURAn Pre objanjenja arhitekture Windows Server 2008 sa Hyper-V rolom,

korisno je razumevanje kako Windows Server 2008 radi bez te role. n Windows Server 2008 R2 radi u dva moda:

F u kernel moduF u korisni kom modu

n Kernel mod, tako e poznat i kao prsten broj 0, je osnova ili sr operativnog sistema, kao i sav potreban upravlja ki softver za ure aje koji su instalirani na tom sistemu.

n Korisni ki mod koji je poznat i pod nazivom prsten broj 3, je onaj u kome se pokre u i izvravaju aplikacije.

n Ovakvo razdvajanje po prstenovima je klju na funkcija x86 arhitekture koja ima za cilj da ne dozvoli malicioznim aplikacijama da obore operativni sistem.

of 76Virtualization

HYPER-V ARHITEKTURAn Razlika izme u operativnog sistema bez i sa Hyper-V rolom

of 76Virtualization

Rolen Rola je u operativnom sistemu Windows Server 2008 neto to

predstavlja zadatak, n dok su elementi (eng. feature) neto to dopunjuje role. n Primer ovakvog odnosa rola/element je veb server. Internet

Informacioni Servis je rola u operativnom sistemu Windows Server 2008, a element koji ovu rolu upotpunjuje moe biti Mreno balansiranje optere enja. Bilo koji element se moe instalirati po potrebi.

n Osnovna podeavanja novoinstaliranog Windows Server 2008 operativnog sistema ne uklju uju instalirane role i elemente . Ovaj operativni sistem je dizajniran da bude maksimalno zati en po pitanju sigurnosti. Pri razvoju operativnog sistema, Mikrosoft je prikupljao podatke od mnogobrojnih korisnika o upotrebi serverskog operativnog sistema i na inu upotrebe. Mnogobrojni zahtevi su bili upu eni na osnovu na ina instalacije sistema da bi server vrio odre enu funkciju kao na primer server za tampu. Tako su na scenu stupile role i elementi.

of 76Virtualization

RODITELjSKA PARTICIJAn Instalacija Windows operativnog sistema se izvrava na nivou iznad

hipervizora. Kao posledica ovoga je to da se za tu instalaciju tehni ki moe re i da je virtualna maina, ali se zapravo naziva roditeljska particija i ima dve osobine:F Na njoj se nalazi instaliran sav upravlja ki softver , kao i datoteke za podrku drugih

virtualnih maina. F Ima ekskluzivno pravo direktnog pristupa svom sistemskom hardveru. Paralelno sa

hipervizorom, roditeljska particija izvrava ulazno izlazne zahteve umesto virtualne maine.

n Najbolja praksa koja se preporu uje je da se na roditeljskoj particiji ne izvravaju aplikacije ili servisi. Ovo je osnovno pravilo za sistem administratore, pogotovo ako se na doma inskom ra unaru izvrava nekoliko virtualnih maina. Dodatnom riziku i smanjivanju stabilnosti sistema doprinosi ve i broj instaliranih rola, elemenata ili aplikacija na roditeljskoj particiji koje umanjuju resurse koji bi bili od zna aja vitualnim mainama.

n Kako bi se smanjila iskori enost sistema roditeljskom particijom i izvrila ve a optimizacija sistema, savetuje se instalacija Windows Server 2008 R2 Core verzije operativnog sistema.

of 76Virtualization

HIPERVIZOR U WINDOWS OPERATIVNIM SISTEMIMA

n Hipervizor u Windows operativnom sistemu je osnova Hyper-V role. n Sam hipervizor ima samo nekoliko jednostavnih zadataka:

F cepanje i kreiranje particija, koje su tako e poznate i kao osnova za virtualne maine,

F kao i brigu o tome da te particije budu jasno razdvojene

n To ne zvu i kao veliki posao, ali hipervizor je jedna od kriti nih komponenti Hyper-V role. Iz tog razloga je razvoj ove role bio blisko pra en od strane Microsoft Security Design Lifecycle procesa, jer u slu aju kompromitovanja hipervizora, ceo sistem je ugroen iz razloga to se hipervizor izvrava u najprivilegovanijem modu koji postoji u x86 arhitekturi.

of 76Virtualization

UPRAVLjA KI SOFTVER U KERNEL MODUn Upravlja ki softver u kernel modu je jedan od dva tipa upravlja kog

softvera u Windows operativnom sistemu. n Bitna osobina upravlja kog softvera koji se izvrava u nultom prstenu ili

u kernelu je da bude to sigurniji. Nestabilan upravlja ki softver ili greka u upravlja kom softveru mogu da kompromituju ceo sistem

n Hyper-V poseduje dva upravlja ka softvera za kernel:F VM magistrala je magistrala unutar memorije, velike brzine, koja je

razvijena posebno za Hyper-V. Svaka instanca VM magistrale je veza od ta ke do ta ke koja se ne deli izme u virtualnih maina, ve svaka virtualna maina ima svoju instancu. VM magistrala se ponaa kao magistrala za protok ulazno izlaznih podataka izme u virtualne maine i roditeljske particije. Ova magistrala se ponaa kao posrednik izme u dobavlja a usluge virtualizacije i korisnika usluge virtualizacije.

F Dobavlja usluge virtualizacije (eng. Virtualization Service Provider) omogu ava virtualnim mainama bezbedno deljenje osnovnog fizi kog hardvera. Dobavlja usluge je taj koji pokre e ulazno izlaznu komunikaciju u ime virtualnih maina koje se izvravaju na sistemu.

of 76Virtualization

UPRAVLjA KI SOFTVER U KERNEL MODUn Upravlja ki softver za potreban hardver na roditeljskoj particiji radi u vezi sa

dobavlja em usluge virtualizacije i iz tog razloga nije potreban nikakav dodatni upravlja ki softver za virtualizaciju.

n Ukoliko je upravlja ki softver sertifikovan za operativni sistem Windows Server 2008 ili Windows Server 2008 R2, trebalo bi da radi kao to je predvi eno i sa Hyper-V rolom. Ure aj svake klase ima u upravlja kom softveru prisustvo dobavlja a usluge virtualizacije.

n Tako na primer, osnovna instalacija Hyper-V role poseduje dobavlja a usluge virtualizacije mree i skladita podataka.

n Dobavlja i komuniciraju sa odgovaraju im korisnicima usluge virtualizacije koji se izvravaju na virtualnim mainama preko VM magistrale.

n Vie re i o korisnicima usluge virtualizacije e biti u delu pod nazivom Sinteti ki upravlja ki softver za ure aje.

of 76Virtualization

APLIKACIJE U KORISNI KOM MODUn Aplikacije u korisni kom modu, kao to samo ime kae, su aplikacije ili

programi koji se pokre u ili izvravaju od strane korisnika. n Ove aplikacije se izvravaju u tre em prstenu operativnog sistema , gde

se izvravaju sve neprivilegovane instrukcije. n Mnoge aplikacije u Windows operativnom sistemu rade kao aplikacije u

korisni kom modu, kao na primer Belenica koja se koristi za pregled tekstualnih datoteka.

of 76Virtualization

VIRTUELNA MAINAn Virtuelna maina moe imati dva razli ita tipa ure aja:

4 emulirane 4 sinteti ke

n Iako su sinteti ki ure aji bolji od emuliranih zbog ve ih performansi koje imaju, oni nisu dostupni na svim operativnim sistemima.

n Emulirani ure aji su prisutni u Hyper-V roli najvie zbog kompatibilnosti sa ranijim operativnim sistemima. Virtualna maina na kojoj se izvrava odre eno izdanje Linux operativnog sistema ima podrku za sinteti ke ure aje.

of 76Virtualization

EMULIRANI URE AJIn Emulirani ure aji u Hyper-V virtuelnim mainama prvenstveno postoje zbog

kompatibilnosti sa prethodnim verzijama starijih operativnih sistema. U idealnom svetu sve aplikacije bi trebalo da mogu da se izvravaju na najnovijim verzijama operativnih sistema za koji su bile dizajnirane, ali to na alost nije mogu e. Mnoge kompanije imaju sisteme u produkciji koji rade na starijim verzijama operativnih sistema iz razloga to neka od potrebnih aplikacija za poslovanje kompanije ne podrava novije verzije operativnog sistema. U ovom slu aju stariji hardver koji te kompanije poseduju vrlo verovatno ne bi mogao da podri instalaciju novog operativnog sistema sa Hyper-V rolom. Ovo nije najgori mogu i scenario iz razloga to kompanija ima mogu nost da na novom hardveru instalira Hyper-V doma inski ra unar i time dobije prednosti novije hardverske platforme sa zna ajno boljim performansama.

n Emulirani ure aji imaju jo jednu klju nu ulogu. U procesu instalacije virtuelne maine, operativni sistem nema podrku za sinteti ke ure aje koji bi mogli biti instalirani na operativnom sistemu virtuelne maine. Iz tog razloga se moraju koristiti emulirani ure aji. U suprotnom, instalacija operativnog sistema ne moe da funkcionie. U Hyper-V roli, prelazak sa emuliranih ure aja na sinteti ke ure aje je vrlo jednostavan.

n Emulirani ure aji koji su podrani od strane virtuelne maine su izabrani zbog svog visokog stepena kompatibilnosti sa mnogobrojnim operativnim sistemima i kvalitetne podrke upravlja kog softvera koje poseduju.

n Grafi ka karta virtuelne maine se prikazuje kao Standardni VGA Grafi ki Adapter, a mrena karta je zasnovana na tipu Intel 21140 mrene karte.

of 76Virtualization

EMULIRANI URE AJIn Emulirani ure aji nemaju tako dobre performanse kao noviji sinteti ki ure aji.

Zahvaljuju i dobrom poslu koji je ura en da bi se u vrstilo celokupno stablo virtualizacije, emulirani ure aji se izvravaju kao radni procesi u korisni kom modu roditeljske particije. Na slici 3.10.1. se moe videti kako se procesiraju zahtevi za emulirano skladite podataka. Na sli an na in se ponaaju i emulirane mree.

n Ovo se radi uz pomo kontekstnih promena koje se javljaju kada odre eni proces prekine izvravanje u kernelu i po ne da se izvrava u korisni kom modu. Kada se ovo koristi sa virtualizacijom, dobija se prili no skupa operacija. Ovde ne govorimo o novcu, ve je procesorsko vreme koje je potrebno da bi se izvrila takva operacija veoma veliko. To vreme bi moglo da se potroi za rad drugih procesa.

n Putanja koju paket podataka prelazi je velika, posebno kada se uporedi sa sinteti kim ure ajima.

n Putanja ilustrovana slikom 3.10.1. se ponavlja vie stotina puta za upisivanje paketa veli ine 10KB na disk. Moemo da pretpostavimo ta se deava kada se radi o velikoj transakciji sa bazom podataka kada se nekoliko stotina megabajta upisuje na disk.

of 76Virtualization

EMULIRANI URE AJIn Procesiranje zahteva za emulirano skladite podataka

of 76Virtualization

SINTETI KI URE AJI n Sinteti ki ure aji pruaju mnogo ve e performanse od emuliranih

konkurenata. Kori enjem prednosti VM magistrale sinteti ki ure aji mogu da vre ulazno/izlazne transakcije sa mnogo ve om brzinom.

n Sinteti ki ure aji kao to je Microsoft Virtual Machine Bus Network Adapter koji je prikazan na slici 3.11.1, nemaju duplikat u realnom svetu.

n Oni su isto virtuelni ure aji koji rade samo u Hyper-V roli. U itavanje upravlja kog softvera za njih na fizi kom ra unaru nije mogu e. Ovi novi sinteti ki ure aji se oslanjaju na VM magistralu.

of 76Virtualization

SINTETI KI URE AJI n

Sinteti ki ure aji

of 76Virtualization

SINTETI KI URE AJI n Upravlja ki softver za sinteti ke ure aje je dostupan samo za

operativne sisteme podrane od strane kompanije Mikrosoft.

n Ukoliko je na virtuelnoj maini instaliran bilo koji drugi operativni sistem koji Mikrosoft ne podrava, moraju se koristiti emulirani ure aji na toj operativnoj maini.

n Jako sli no upitima upu enim emuliranom skladitu podataka se moe videti dosta podataka.

of 76Virtualization

SINTETI KI URE AJI n

Procesiranje zahteva za sinteti ko skladite podatak a

of 76Virtualization

SINTETI KI URE AJI n Neke od klju nih razlika su slede e: n Za po etak, putanja podataka je sli na kao i kod emuliranih ure aja sa

razlikom to je sinteti ko skladite podataka u Hyper-V roli zasnovano na SCSI ure ajima (ili IDE ure ajima ako su integracioni servisi instalirani) pa je poslednji upravlja ki softver koji reaguje pre smetanja podataka na VM magistralu StorPort upravlja ki softver.

n Kada se paket probije do miniport upravlja kog softvera, smeta se na VM magistralu u cilju transporta do skladinog dobavlja a usluge virtualizacije na roditeljskoj particiji. Kako se VM magistrala nalazi u kernel modu, nema potrebe za kontekstnim promenama.

n Nakon to paket podataka pre e na roditeljsku particiju, dobavlja usluge virtualizacije je duan da paket usmeri na odgovaraju i ure aj. Na slici 3.11.2. odredite je datoteka virtuelnog tvrdog diska.

of 76Virtualization

UPRAVLjA KI SOFTVER ZA URE AJE POD LINUX OPERATIVNIM SISTEMIMA

Microsoft Hyper-V rola podrava instalaciju odre enih distribucija Linux operativnih sistema

Ne samo da su distribucije operativnog sistema podrane, ve kompletan set upravlja kog softvera omogu ava podrku sinteti kih ure aja pod Linux sistemom.

of 76Virtualization

HYPER-V KARAKTERISTIKEn Nakon uvoda u scenario i arhitekturu Hyper-V role, u nastavku su

glavne karakteristike:F Virtuelne maine 32-bita (x86) i 64-bita (x64)

4 Hyper-V podrava obe arhitekture operativnih sistema, 32-bitne i 64-bitne.

4 Korisnicima ovo omogu ava upotrebu obe arhitekure na istoj platformi, olakavaju i prelazak na 64-bitnu arhitekturu, istovremeno pruaju i podrku zastarelim 32-bitnim operativnim sistemima.

F Podrka velikog kapaciteta radne memorije4 Sa podrkom do 64 GB ram memorije po virtuelnoj maini, Hyper-V

nadmauje veliku ve inu korporacijskih zahteva za velikom obradom podataka. Hyper-V moe da eksploatie maksimalno do 1 TB memorije za doma inski ra unar na kome je operativni sistem Windows Server 2008, odnosno do 2 TB radne memorije za operativni sistem Windows Server 2008 R2.

F SMP virtuelne maine4 Simetri na multiprocesorska podrka omogu ava virtuelnim mainama

da prepoznaju i koriste do etiri procesora ukoliko to odre eni operativni sistemi podravaju. Kao rezultat, serverske aplikacije mogu da koriste pun potencijal procesorske snage doma inskog ra unara.

of 76Virtualization

HYPER-V KARAKTERISTIKEF Integrisana podrka klastera zbog brze migracije, ive migracije i

visokog stepena dostupnosti Windows Server 2008 R2 Hyper-V i visok stepen dostupnosti idu jedno sa drugim.

F Uz pomo Hyper-V role, vrlo je lako kreirati klaster za spre avanje otkaza koji se sastoji od doma inskih maina na kojima rade virtuelne maine. Nakon kreiranja ovakvog klastera, virtuelne maine se brzo i bez napora mogu premetati sa jednog doma inskog ra unara na drugi uz pomo nekog upravlja kog softvera kao to je Sistemski Centar za upravljanje virtuelnim mainama (eng. System Centar Virtual Machine Manager).

F Servisi senke particije i integracija zbog zatite podataka4 U Hyper-V roli postoji servis koji omogu ava kreiranje senke

particije (eng. Volume Shadow Service provider). Ovaj servis omogu ava pravljenje rezervnih kopija aplikacija u toku njihovog rada, odnosno bez potrebe da se aplikacija zatvara.

of 76Virtualization

HYPER-V KARAKTERISTIKEF Snimak virtuelne maine

4 Snimak virtuelne maine dozvoljava administratorima da sa uvaju odre eno stanje virtuelne maine u vremenu, uklju uju i stanje maine, podatke i konfiguraciju. Kasnije, u bilo kom trenutku je mogu e vratiti virtuelnu mainu na to stanje i ponoviti isti test ili krenuti u totalno druga ijem smeru. Snimak je klju na karakteristika za testiranje i razvoj iz razloga to dozvoljava korisnicima lako odravanje razli itih snimaka jedne maine u razli itim vremenskim periodima. Na primer, korisnik moe instalirati operativni sistem na virtuelnoj maini i napraviti snimak. Nakon toga moe izvesti razli ite operacije i instalacije drugog softvera i onda ponovo napraviti drugi snimak. Nakon ovoga, korisnik se uvek moe vratiti na neko od stanja virtuelne maine iz trenutka kada je napravljen snimak, to prua veliku utedu energije i vremena.

F Robusno umreavanje4 Virtuelne lokalne mree (eng. VLAN) tako e poznate i kao IEEE 802.1Q

standard pruaju sigurnu metodu povezivanja vie mrea na jednom fizi kom mediju.

F Balansiranje optere enja mree (eng. NLB) 4 Hyper-V prua mogu nost virtuelnim mainama da u estvuju u klasterima za

balansiranje optere enja mree. Klasteri za balansiranje optere enja se razlikuju od klastera za spre avanje otkaza po konfiguraciji vorita (eng. node). Ova vorita su konfigurisana tako da postoje prednji i zadnji delovi vorita koji raspore uju sav dolazni saobra aj ka viestrukim serverima u

zadnjem delu vorita.n Hyper-V rola moe da radi na punoj verziji operativnog sistema Windows

Server 2008 R2 kao i na Server Core instalacionoj opciji

of 76Virtualization

INSTALACIJA HYPER-V ROLEn Tok instalacije Hyper-V je isti na operativnim sistemima Windows

Server 2008 i Windows Server 2008 R2. n Jedina razlika je u tome to ukoliko se koristi Windows Server 2008

potrebno je nadograditi funkcionalnost Hyper-V role na finalnu verziju koja postoji.

n Ukoliko se koristi operativni sistem Windows Server 2008 R2, ova nadogradnja nije potrebna.

of 76Virtualization

DODAVANjE ROLEn Da bi ova rola bila dodata operativnom sistemu, koristi se Menader Servera,

koji je centralna konzola za veliki deo administrativnih poslova na doma inskom ra unaru.

n Menader servera

of 76Virtualization

DODAVANjE ROLEn Narednih nekoliko koraka su detaljni koraci dodavanja role:

F Iz Start Menija otvoriti Server Menader i rairiti opciju Role na levoj strani prozora.

F Klikom na link Dodavanje role, Server Menader otvara arobnjaka koji prua pomo pri dodavanju nove role u operativni sistem.

F Nakon uvodne stranice, arobnjak prua listu svih rola koje je mogu e dodati serveru. Izabrati Hyper-V rolu i kliknuti na dugme Dalje. Nakon uvodne stranice na kojoj je kratak opis o izabranoj roli, prikazuje se ekran koji se moe videti na slici

of 76Virtualization

DODAVANjE ROLE

n Odabir mrenog interfejsa za potrebe virtuelnih maina

of 76Virtualization

DODAVANjE ROLEF Da bi se kreirala virtuelna ra unarska mrea potrebno je izabrati ku icu

pored imena mrene kartice instalirane na doma inskom ra unaru. F notes: Preporu ljivo je da se jedan mreni interfejs ( NIC) odvoji za udaljenu

administraciju doma inskog ra unara i da se na njemu ne kreira virtuelna mrea.

F Izabrati virtuelne mree koje e biti kreirane i potvrditi klikom na dugme Dalje. Nakon potvrde instalacionih izbora, sistem vri instalaciju i nakon toga se restartuje. Posle restarta Hyper-V rola je instalirana.

F Potraiti Administrativne alate u Start meniju i pokrenuti Hyper-V menadera kako bi po eli sa upotrebom ove role.

of 76Virtualization

HYPER-V UPRAVLjA KA KONZOLAn Da bi otvorili Hyper-V konzolu, u Start meniju izabrati Administrativne

alate i onda izabrati Hyper-V menadera. Iako je prvi prozor Hyper-V konzole oskudan, vrlo brzo e prostor biti popunjen kada se po ne sa kreiranjem virtuelnih maina. U nastavku je pregled svakog polja Mikrosoftove konzole za upravljanje.

n Sa leve strane je lista svih doma inskih ra unara na kojima se nalazi instalirana Hyper-V rola kojom se moe upravljati pomo u ove instance menadera.

n U osnovi, samo je jedan doma inski ra unar na listi lokalni doma inski ra unar na kome se izvrava pokrenuta menaderska konzola.

of 76Virtualization

HYPER-V UPRAVLjA KA KONZOLA

n Upravlja ka konzola

of 76Virtualization

HYPER-V UPRAVLjA KA KONZOLAn Virtuelne mainen Srednji gornji deo prozora prikazuje listu svih registrovanih virtuelnih

maina na izabranom doma inskom ra unaru. Ako ni jedna virtuelna maina nije kreirana, ova lista je prazna. U prozoru se tako e vidi status virtuelne maine (pokrenuta, isklju ena, sa uvana..), iskori enost procesora, vreme koliko je dugo uklju ena i operacije koje se trenutno izvravaju na njoj.

n Sa uvani snimcin Drugi deo u srednjem redu prikazuje sa uvane snimke stanja izabrane

virtuelne maine. Ovo je jedna od novih opcija u Hyper-V roli. Sa uvani snimak je ta ka u vremenu koja predstavlja stanje virtuelne maine. Administratori imaju mogu nost lakog prelaska sa jednog sa uvanog snimka na drugi, to im olakava resetovanje testnog okruenja na virtuelnim mainama.

nnotes: Nije preporu ljivo da se snimci stanja virtuelnih maina koriste kao rezervne kopije sistema u produkciji.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Da bi se kreirala nova virtuelna maina, potrebno je pokrenuti arobnjaka za

kreiranje virtuelnih maina. n

1. Izborom dugmeta Nova virtuelna maina, pokre e se arobnjak koji e ispratiti ceo proces kreiranja i inicijalnog podeavanja virtuelne maine.

n 2. Uvodna stranica arobnjaka predstavlja osnovno uputstvo koje korisniku prua kratak pregled koraka kroz koje se prolazi uz pomo arobnjaka

n Ova strana tako e sadri ku icu koju je mogu e selektovati kako se ova stranica ubudu e ne bi prikazivala to moe utedeti vreme ukoliko se kreira ve i broj virtuelnih maina odjednom. Nakon ovoga, potrebno je izabrati dugme Dalje.

n 3. Na stranici za odre ivanje imena i lokacije virtuelne maine, potrebno je uneti neophodne detalje kako bi definisali naziv po kome bi se maine razlikovale kao i lokaciju gde e biti smetene neophodne datoteke za rad virtuelne maine

n notes: Ime virtuelne maine definisano u ovom koraku ne definie ime virtuelnog operativnog sistema koji e kasnije biti instaliran na toj virtuelnoj maini. U ovom polju je mogu e dodeliti isto ime svim virtuelnim mainama jer je ono samo kra a forma dueg, globalnog jedinstvenog identifikatora koji se nalazi u pozadini i koji Hyper-V ne proverava radi utvr ivanja da li je ve zauzeto.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Prva stranica arobnjaka za kreiranje nove virtuelne maine

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEStranica za definisanje imena i lokacije virtuelne maine

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Lokacija Virtuelne maine je mesto gde se smetaju sve

konfiguracione datoteke i gde se kreiraju sve ostale datoteke vezane za tu mainu. Ove datoteke uklju uju i one sa ektenzijama . bin i .vsv. Kada se virtuelna maina uklju i, nastaju datoteke sa ovim ekstenzijama. Datoteka sa ekstenzijom .bin se upotrebljava kada se virtuelna maina uklju i, i ona je iste veli ine kao i koli ina memorije dodeljene virtuelnoj maini.

n Na ovaj na in se osigurava da ukoliko do e do isklju enja doma inskog operativnog sistema, stanje virtuelne maine bude sa uvano. Kada je stanje maine sa uvano, datoteka sa ekstenzijom .bin se brie, a sadraj memorije se uva u datoteci vsv.

n Jedan od razloga da se virtuelna maina uva na nekoj drugoj lokaciji osim na osnovnoj je radi omogu avanja visokog nivoa dostupnosti virtuelne maine. Ukoliko je neto tako potrebno, onda virtuelna maina mora biti smetena na deljenoj particiji.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn 4. Na stranici za dodeljivanje memorije se definie koli ina memorije

koju e koristiti virtuelna maina . Automatski ponu ena vrednost je 512 MV RAM memorije (slika 3.4). Maksimalna koli ina memorije koja se moe dodeliti virtuelnoj maini je uvek ona manja od slede e dve vrednosti:koli ina memorije koja je dodeljena doma inskom ra unaru ili 64 GB. Sama rola ne e dozvoliti dodeljivanje prevelike koli ine memorije virtuelnoj maini jer bi to moglo da ugrozi stabilan rad doma inskog ra unara.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Stranica za definisanje koli ine memorije

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn 5. Automatski, arobnjak e dodati jedan virtuelni mreni adapter

virtuelnoj maini, kao to se moe videti na slici n Mreni adapter se moe povezati sa bilo kojom ve kreiranom

virtuelnom mreom. n Ukoliko se operativni sistem instalira pomo u PXE na ina (eng. Pre-

boot eXecution Environment), potrebno je podesiti odgovaraju u virtuelnu mreu u ovom koraku, u suprotnom ne e biti mogu ovaj na in instalacije operativnog sistema.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Podeavanje mremog adaptera virtuelne maine

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn 6. Slede a stranica arobnjaka je za dodavanje tvrdog diska virtuelnoj

maini.U ovom koraku se definie gde e biti instaliran operativni sistem virtuelne maine

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Dodavanje tvrdog diska virtuelnoj maini

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Mogu e je postaviti jednu od tri opcije:

F Napraviti virtuelni tvrdi disk. Ova opcija kreira novu VHD datoteku za instalaciju operativnog sistema. Novokreirana VHD datoteka je potpuno prazna. Tu se mogu podesiti lokacija i veli ina virtuelnog tvrdog diska. Kada se kreira nova virtuelna maina pomo u arobnjaka, tip virtuelnog tvrdog diska je dinami no proiriv (eng. Dinamically expanding). to se drugih tipova virtuelnih tvrdih diskova ti e, kao to su diskovi fiksne veli ine ili fizi ki diskovi, to se moe dodati u podeavanjima virtuelne maine nakon to se zavre podeavanja u arobnjaku.

F Dodavanje postoje eg virtuelnog tvrdog diska . Ova opcija omogu ava upotrebu ve kreirane VHD datoteke.

F Dodati virtuelni tvrdi disk kasnije. Ovu opciju je potrebno izabrati ukoliko je planirano kasnije dodavanje VHD datoteke. Ako se ovako podesi u arobnjaku za kreiranje virtuelne maine, dodavanje VHD datoteke se radi

u podeavanjima virtuelne maine.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn

7. Stranica sa opcijama instalacije nudi odre en broj na ina za instalaciju operativnog sistema na virtuelnoj maini

n 1. Kasnija instalacija operativnog sistema: Ukoliko je ova opcija izabrana, virtuelna maina e biti kreirana, ali bez instaliranog operativnog sistema na njoj.

n 2. Instalacija operativnog sistema sa inicijalnog CD/DVD ita a :Operativni sistem se moe instalirati ili upotrebom fizi kog CD/DVD ita a na doma inskom ra unaru ili uz pomo ISO datoteke. ISO datoteka je kopija sadraja fizi kog kompakt diska i sam proces instalacije je bri jer je brzina itanja datoteke ve a sa tvrdog diska u pore enju sa opti kim ita ima.

notes: Stranica sa opcijama instalacije operativnog sistema se pojavljuje samo ukoliko se kreira nova VHD datoteka u petom koraku kreiranja nove virtuelne maine. Ukoliko je u tom koraku izabrano da VHD datoteka ve postoji, arobnjak pretpostavlja da na postoje em virtuelnom tvrdom disku postoji

instaliran operativni sistem.

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Izbor na ina za instalaciju oerativnog sistema na virtuelnoj maini

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn Napomena: U odre enom trenutku se sa fizi kog CD/DVD ita a moe

instalirati operativni sistem na samo jednu virtuelnu mainu.n 3. Instalacija operativnog sistema sa inicijalne diskete: Neki operativni sistemi

zahtevaju upotrebu takozvanog mekog diska ili diskete za po etak instalacije. Ukoliko se izabere ova opcija, obavezna je upotreba virtuelne datoteke mekog diska (eng. VFD virtual floppy drive). Virtuelna datoteka mekog diska je sli na ISO datoteci, ona predstavlja kopiju fizi kog medijuma. Ovaj vid instalacije se mora obaviti na naveden na in jer Hyper-V nema mogu nost da pristupi fizi kom ita u disketa.

n 4. Instalacija operativnog sistema sa instalacionog servera na ra unarskoj mrei: Hyper-V ima mogu nost podizanja virtuelnih maina preko ra unarske mree uz pomo PXE protokola. Postoji mogu nost instalacije vrlo velikog broja operativnih sistema preko mree uz pomo ovog protokola uklju uju i Windows Server 2008 R2. Da bi se obavio ovakav vid instalacije operativnog sistema, potrebno je za mrenu kartu virtuelne maine podesiti stari tip mrene karte (eng. legacy network adapter).

of 76Virtualization

KREIRANjE NOVE VIRTUELNE MAINEn 8. Zavrna stranica arobnjaka za kreiranje virtuelne maine se

pojavljuje slede a i na njoj je mogu e videti sumarum izabranih komponenata nove virtuelne maine.

n Izborom dugmeta Dalje kreira se virtuelna maina i zatvara se arobnjak.

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Nakon kreiranja nove virtuelne maine upotrebom arobnjaka, mogu e

je menjati odre ene stvari ukoliko za to postoji potreba . Da bi promenili neto od podeavanja virtuelne maine, potrebno je izabrati odre enu virtuelnu mainu i kliknuti na dugme Podeavanja u Hyper-V upravlja koj konzoli

n Prozor podeavanja virtuelne maine je podeljen na dve sekcije: F hardver F i F menadment

n Sekcija sa hardverom se odnosi na podeavanja hardvera koji je dostpan virtuelnoj maini, dok se sekcija menadment odnosi na kontrolu administrativnih poslova virtuelne maine

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Hardvern Kao i kod fizi kog sistema, virtuelna maina se sastoji od raznovrsnih

virtuelnih hardverskih ure aja.U podeavanjima virtuelne maine je mogu e menjati hardver, uklju uju i dodavanje procesora, mrenih adaptera i tvrdih diskova.

n Dodavanje hardveran Mogu e je menjati konfiguraciju virtuelne maine dodavanjem novih

ure aja kao to su SCSI kontroleri ili dodatnih mrenih interfejsan Kod dodavanja hardvera, virtuelna maina mora biti isklju ena, sa

izuzetkom dodavanja virtuelnih tvrdih diskova povezanih na skazi kontroler. Nakon dodavanja novog hardvera i uklju ivanja virtuelne maine operativni sistem e prepoznati novi hardver

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Dodavanje hardvera virtuelnoj maini

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Hyper-V ne dozvoljava direktan pristup BIOS-u, pa su iz tog razloga

dozvoljene samo dve opcije koje se mogu modifikovati u ovoj kategoriji:

F Numeri ka tastatura: Ova opcija kontrolie da li e numeri ki deo tastature automatski biti aktivan nakon podizanja operativnog sistema virtuelne maine.

F Redosled pri pokretanju virtuelne maine: Ova opcija definie redosled ure aja koji e biti upitani za podizanje operativnog sistema. Prioritet je definisan odozgo na dole. Ukoliko se druga ije ne navede, redosled ure aja je slede i: CD, IDE, mreni adapter starije generacije i na kraju disketa.

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Podeavanje BIOS-a

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Memorijan Ovde se moe menjati koli ina memorije dodeljena virtuelnoj maini.

Ova vrednost moe da varira u opsegu izme u 8 MB i maksimalne koli ine koju poseduje doma inski ra unar, ali postoje odre ena ograni enja.

n Kada se virtuelna maina uklju i, memorija koja je dodeljena virtuelnoj maini se ne moe preraspodeliti sve dok se virtuelna maina ne isklju i ili sa uva.

n Memorija koja je dodeljena virtuelnoj maini se ne moe deliti. Ukoliko postoji vie virtuelnih maina na jednom doma inskom ra unaru, Hyper-V ne dozvoljava deljenje memorije izme u virtuelnih maina.

n Hyper-V ne prua mogu nost dodeljivanja ve e koli ine memorije virtuelnoj maini od ukupne koju poseduje doma inski ra unar. Koli ina memorije koja je dostupna virtuelnoj maini je za jedan gigabajt manja od ukupne memorije instalirane na doma inskom ra unaru.

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Dodeljivanje memorije virtuelnoj maini

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Procesorn Za procesor postoji ve i izbor podeavanja kao to se moe videti na n Kako je ranije pomenuto, Hyper-V podrava do etiri virtuelna

procesora po virtuelnoj maini. Ti virtuelni procesori su raspore eni kao niti po fizi kim procesorima. Virtuelna maina ne moe imati vie virtuelnih procesora od doma inskog ra unara. To zna i, da bi se kreirala virtuelna maina sa etiri jezgra, doma inski ra unar mora imati procesor sa najmanje etiri jezgra.

n Od velike je vanosti razlika izme u logi kog i virtuelnog procesora . Logi ki procesori su osnova dananjih viejezgarnih procesora . Sistem sa jednim jezgrom i bez hiperniti ima jedan logi ki procesor. Dodavanjem jezgara se pove ava broj logi kih procesora. Sistem sa dva fizi ka procesora od kojih svaki procesor ima po dva jezgra ima ukupno etiri logi ka procesora. Virtuelni procesor se sa doma inskog ra inara vidi samo kao jedna nit koja se izvrava na bilo kom logi kom procesoru u sistemu.

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Podeavanje procesora virtuelne maine

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn IDE Kontrolern Hyper-V podrava dvokanalni IDE kontroler kao i ve ina hardvera personalnih

ra unara. U osnovnim podeavanjima jedan virtuelni tvrdi disk je povezan na primarni IDE kontroler u primarnoj vezi sa CD/DVD ita em u primarnoj vezi sekundarnog kontrolera.

n SCSI kontrolern Ukoliko je potrebno vie sladinog prostora za virtuelnu mainu od onog koji

dvokanalni IDE moe da prui, mogu e je dodati skazi kontroler. Svaki skazi kontroler moe imati do 64 povezana ure aja, a dodatno ograni enje su etiri kontrolera po virtuelnoj maini.

n Mreni adaptern Postoje dva tipa mrenih adaptera koji se mogu dodati virtuelnoj maini:

Sinteti ki mreni adapter (koji se naziva mreni adapter) i emulirani mreni adapter (koji se naziva mreni adapter starije generacije u korisni kom interfejsu).Preporu ljivo je da se koriste sinteti ki mreni adapteri pre nego emulirani za one operativne sisteme koji imaju dostune integracijske servise jer su performanse sinteti kih ure aja znatno bolje od emuliranih.

n Beleka: Maksimalan broj mrenih adaptera po virtuelnoj maini je 12: 8 sinteti kih i 4 emulirana.

n U prozoru podeavanja mrenog adaptera postoji nekoliko podeavanja koja se mogu menjati bez obzira na to da li je adapter sinteti ki ili emulirani

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Podeavanje mrenog adaptera

of 76Virtualization

PODEAVANjE VIRTUELNE MAINEn Mrea: Svaki mreni adapter koji je definisan u podeavanjima virtuelne

maine moe biti povezan na posebnu virtuelnu ra unarsku mreu.n MAC adresa (eng.Media Access Control) je adresa mrenog adaptera i njeno

svojstvo je da svaki mreni adapter u ini jedinstvenim. Hyper-V prua mogu nost dodele stati kih MAC adresa svakom mrenom adapteru virtuelne maine ili upotrebu dinami ki generisanih MAC adresa.

n Uklju ivanje kamufliranja (eng. Spoofing) MAC adrese: Ova nova opcija omogu ava slede e:

n Virtuelna maina moe da alje i prima saobra aj koriste i bilo koju MAC adresu. Ovo je neophodno u naprednim scenarijima kao to je balansiranje optere enja mree u virtuelnim mainama.

n Virtuelna maina moe da zanemari MAC adresu koja joj je dodeljena u podeavanjima. Ukoliko se uklju i ova opcija, veliki broj paketa moe da preplavi virtuelnu mainu. Ovo se smatra kao bezbednosni rizik pa se ne savetuje uklju ivanje ove opcije osim ako stvarno nije neophodno.

n Uklju ivanje identifikatora virtuelne lokalne ra unarske mree: Ukoliko je neophodno da virtuelna maina komunicira preko odre ene virtuelne mree (VLAN) upotrebom 802.1q protokola, potrebno je podesiti identifikator mree. Viestruki mreni adapteri mogu biti povezani na razli ite ra unarske mree.

n Serijski portn Pristup serijskim portovima virtuelne maine se koristi uglavnom za otklanjanje

greaka. Serijski portovi virtuelne maine ne mogu biti direktno mapirani na portove doma inskog ra unara

of 76Virtualization

4.4.2 Upravljanje virtuelnom mainomn U prozoru podeavanja virtuelne maine postoji deo u kome se definie administracija

virtuelne maine i sastoji se od nekoliko slede ih stavki:n Imen U polje Ime se unosi ime virtuelne maine koje e za korisnika biti prepoznatljivo u

Hyper-V upravlja koj konzoli. Dodatno tekstualno polje prua prostor za beleke o virtuelnoj maini.

n Integracijski servisiF Kada su integracijski servisi instalirani na virtuelnoj maini pruaju odre eni broj dodataka

operativnom sistemu ukoliko ih operativni sistem podrava. Korisnik moe izabrati koji je od tih dodataka uklju en na nivou svake virtuelne maine.

F Ove opcije uklju uju slede e :F Gaenje operativnog sistema: Kada se ova opcija uklju i i u upravlja koj konzoli se izabere

gaenje virtuelne maine, Hyper-V pokuava da uradi isto gaenje operativnog sistema izabrane virtuelne maine. Ukoliko se ova opcija ne uklju i, jedini na in da se virtuelna maina ugasi jeste da se pokrene procedura gaenja iz samog operativnog sistema virtuelne maine.

F Vremenska sinhronizacija: Po osnovnim podeavanjima Hyper-V sinhronizuje vreme virtuelnih maina sa vremenom koje je podeeno na doma inskom ra unaru. Ukoliko su integracijski servisi instalirani, vremenska sinhronizacija e odravati asovnike sinhronizovanim.

F Razmena podataka: Komponenta razmene podataka omogu ava da virtuelna maina i doma inski ra unar obavljaju razmenu podataka pomo u seta uparenih registarskih klju eva.

F Otkucaji: Ovaj servis omogu ava doma inskom ra unaru da prepozna pokrenute virtuelne maine. Ukoliko je ova opcija uklju ena, virtuelna maina alje podatak doma inskom ra unaru svake dve sekunde. Stanje otkucaja i maine je prikazano u donjem panelu upravlja ke konzole Hyper-V.

F Pravljenje rezervne kopije (slika diska): Hyper-V nudi servis senke diska koji priprema virtuelnu mainu za pravljenje kopije slanjem signalnog zahteva virtuelnoj maini. Ovime se osigurava da, kada se virtuelna maina podigne sa rezervne kopije, aplikacije nastave sa radom tamo gde su stale.

of 76Virtualization

4.4.2 Upravljanje virtuelnom mainomn Lokacija slike virtuelne mainen Sa osnovnim podeavanjima datoteke slike se kreira na istoj lokaciji gde se

nalazi virtuelna maina. Ovde je mogu e definisati drugu putanju datoteke za svaku virtuelnu mainu. Ukoliko se predvi a da e postojati ve i broj slika virtuelne maine, potrebno je obezbediti dovoljno skladinog prostora.

n Automatska akcija pri startovanju sisteman Mogu e je podeavanje akcije koju virtuelna maina obavlja pri startu

doma inskog ra unara. Definisane akcije su Nita, Automatski start ukoliko je maina radila pri zaustavljanju servisa (osnovno podeavanje) i Startovanje virtuelne maine automatski. Ukoliko se izabere osnovno podeavanje mogu e je podesiti vreme kanjenja akcije i na taj na in smanjiti optere enje diska ukoliko se u isto vreme startuje veliki broj virtuelnih maina.

n Akcija automatskog zaustavljanjan Sli no kao kod definisanja akcije koju virtuelna maina obavlja pri podizanju

doma inskog operativnog sistema, mogu e je definisati akciju koju maina obavlja pri gaenju doma inskog operativnog sistema. U ova podeavanja uklju uju uvanje stanja virtuelne maine, Isklju ivanje (eng. Turn Off) virtuelne maine i Gaenje (eng. Shut Down) virtuelne maine. Da bi se operativni sistem gasio automatski potrebno je da integracijski servisi budu instalirani na virtuelnoj maini.

of 76Virtualization

MENADER VIRTUELNIH MAINAn Menader virtuelnih mrea je centralna administracijska ta ka koja

omogu ava virtuelnoj maini neophodne mrene resurse. Podeavanja virtuelne mree se razlikuju od podeavanja virtuelnih mrenih adaptera koji su definisani virtuelni adapteri se povezuju na virtuelne mree. Menaderu virtuelnih mrea se moe pristupiti iz Akcionog panoa upravlja ke konzole Hyper-V.

n Postoje tri tipa virtuelnih mrea:F Eksterna mrea je vezana za odre eni fizi ki mreni adapter. Ova vrsta virtuelne

mree omogu ava povezivanje sa mreom na koju je povezana fizi ka mrea. Ukoliko virtuelna maina opsluuje fizi ke ra unare neophodno je koristiti ovaj tip virtuelne ra unarske mree.

F Interna mrea nije vezana za fizi ki mreni adapter. Virtuelna maina povezana na ovaj tip mree moe da komunicira sa svim virtuelnim mainama koje su povezane na virtuelnu mreu kao i sa doma inskim ra unarom. Interna virtuelna mrea prua mogu nost povezivanja doma inskog ra unara sa virtuelnom mainom.

F Privatna mrea, kao i interna, nije u vezi sa fizi kim mrenim adapterom. Privatna mrea dozvoljava samo komunikaciju izme u virtuelnih maina maina povezanih na virtuelnu mreu. Ovo je veoma korisno za virtualizovana okruenja u kojima ne sme do i do curenja informacija preko ice.

of 76Virtualization

HYPER-V PODEAVANjAn Dodatno podeavanjima virtuelnih maina, postoje podeavanja Hyper-V role na

svakom serveru. Ona se nalaze u Akcionom panou podeavanja Hyper-V menadera i mogu se podesiti slede e opcije:

n Virtuelni tvrdi disk: Mogu e je definisati osnovnu fasciklu za uvanje datoteke virtuelnog tvrdog diska. U osnovnim podeavanjima, definisana lokacija za uvanje datoteke virtuelnog tvrdog diska je na sistemskom disku.

n Virtuelna maina: Mogu e je definisati osnovnu fasciklu za uvanje konfiguracije virtuelne maine. Kao to je ranije pomenuto, pri kreiranju virtuelne maine se kreiraju i dodatne datoteke koje mogu biti prili no velike pa je potrebno predvideti potreban prostor ukoliko se planira administriranje ve eg broja virtuelnih maina na jednom sistemu da ne bi dolo do popunjavanja sistemskog diska.

n Tastatura: Kada se koristi aplikacija Povezivanje na virtuelnu mainu (eng. Virtual Machine Connect) za povezivanje na konzolu virtuelne maine, postoji povremena potreba za odre enom kombinacijom tastera kao to su Windows+E da bi se podigao prozor Windows pretraiva . Ovo podeavanje definie kako su ti tasteri prihva eni, da li na gost maini ili doma inskom ra unaru.

n Tasteri za otputanje mia: Kada se aplikacija za povezivanje na virtuelne maine izvrava u prozorskom modu sa operativnim sistemom na kojem nema instaliranih integracijskih servisa, pritiskanje tastera mia e zaklju ati strelicu mia u prozoru. Da bi strelicu mia oslobodili iz prozora, potrebno je uneti odre enu kombinaciju tastera.

n Korisni ki kredencijali : Po osnovnim podeavanjima, aplikacija za povezivanje na virtuelne maine e koristiti kredencijale koji su bili upotrebljeni za pristup doma inskom ra unaru da bi se povezala sa konzolom virtuelne maine. Isklju ivanjem ove opcije e se pri svakom povezivanju na virtuelnu mainu pojavljivati dijalog za unoenje kredencijala.

of 76Virtualization

HYPER-V PODEAVANjA

n Hyper-V podeavanja

of 76Virtualization

5.2 UPRAVLjANjE, ADMINISTRACIJA I ODRAVANjE

n Virtualizacija donosi fleksibilnost u informacione tehnologije kao to su brzo raspore ivanje sistema, migracije servera, razmetanje servera bez obzira na fizi ka serverska okruenja. Ove fleksibilnosti virtualizacije su postale odsko na daska za razvoj nove vrste softvera koja je posve ena upravljanju virtualizovanih okruenja. Softver za upravljanje virtualizacijom je fokusiran ka upravljanju virtualizacionom platformom i dodavanju opcija ve fleksibilnom okruenju.

n Sistemski centar za upravljanje virtuelnim mainama (eng. System Center Virtual Machine Manager - SCVMM) se fokusira na premo avanje razlika izme u fizi kog i virtuelnog okruenja. Mogu nost da se znanje primenjeno na aplikacije koje se izvravaju u fizi kom okruenju prenese na virtuelna okruenja je od velikog zna aja za fleksibilnost virtualizacije.

n Sistemski centar za upravljanje virtuelnim mainama dozvoljava upravljanje heterogenim hipervizorima kao to su Virtual Server 2005 R2SP1, Hyper-V i VMware ESX hipervizori. Sistemski centar prua sve funkcionalnosti za upravljanje doma inskim ra unarima kao i virtuelnim mainama, a poseduje i strukturu programa (eng. framework) za upravljanje virtualizovanim aplikacijama. Ovaj centar prua virtualizovanu administraciju i centralizovanu kontrolu virtuelnog okruenja. Tako e dozvoljava brzi pregled virtuelnih maina, migraciju fizi kih servera i migraciju virtuelnih maina sa drugih virtuelnih platformi.

of 76Virtualization

5.2 UPRAVLjANjE, ADMINISTRACIJA I ODRAVANjE

n Sistemski centar za upravljanje virtuelnim mainama 2008 se naravno instalira na server za koji se moe re i da je mozak virtuelnog okruenja preko koga sve komponente komuniciraju. Kako sve komponente sistema, centralne i sekundarne, zavise od ovog servera, neophodno je da se on prvi instalira.

n Server sistemskog centra 2008 se izvrava kao servis koji je uvek aktivan bez obzira na to da li postoji direktna korisni ka interakcija sa sistemom kroz podravaju e interfejse. Server je odgovoran za izvravanje naredbi, transfer podataka, kontrolu komunikacije sa drugim komponentama sistemskog centra i svih doma inskih servera na kojima su virtuelne maine i datoteke koje su u vezi sa njima.

of 76Virtualization

5.3 DELEGACIJA ADMINISTRATIVNIH PRAVA

n U sistemskom centru postoje profili i korisni ke uloge uz pomo u kojih je mogu e delegirati administraciona prava. Postoje tri tipa profila koji imaju razli ite funkcije i pruaju razli ita prava pristupa.

n Administrator Ovo je ugra ena korisni ka uloga i dozvoljava kompletnu kontrolu nad svim administracionim funkcijama sistemskog centra.

n Delegirani Administrator Ova korisni ka uoga ima potpuna administraciona prava nad delovima sistema koji su izabrani od strane administratora. Korisnik ima pravo upotrebe administratorske konzole za rad.

n Samousluni Korisnik Pripadnik ove uloge ima pravo pristupa Samouslunom portalu. Administrator ili delegirani administrator ne dodeljuje ovo pravo. Korisnik moe da vidi stavke portala jedino ako mu je dodeljeno pravo vlasnitva nad stavkama. Korisnici Aktivnog direktorijuma ili grupa mogu biti pripadnici ove korisni ke uloge, a prava im se mogu filtrirati. Pripadnici ove uloge mogu izvravati dozvoljene akcije nad odre enom grupom doma inskih servera na kojima su virtuelne maine

of 76Virtualization

5.4 PRAVLjENjE REZERVNIH KOPIJA I PODIZANjE VIRTUELNIH MAINA IZ REZERVNIH KOPIJA

n Kompanije se esto odlu uju za virtualizaciju u cilju razdvajanja serverskih aplikacija od rizi nog hardvera i time tite poslovanje firme. Kada se migrira zastareli server, za koji vie nije mogu e prona i instalacione diskove, na virtuelnu mainu, mogu e je produiti klju ne funkcije poslovanja daleko u budu nost.

n Kada se inforamcije sa virtuelne maine izoluju na jedan ili vie virtuelnih tvrdih diskova, one se lako mogu kasnije migrirati, podi i serverski orijentisani servisi i aplikacije sa rezervne kopije. To je neto to se ne moe uvek uraditi sa fizi kim serverom. Najbolja stvar u svemu je to su sve komponente za pravljenje rezervnih kopija virtuelnih maina i njihovo podizanje ve uklju ene u Windows Server.

n Mikrosoft je predstavio servis za kopiranje senke diska kao deo operativnog sistema Windows Server 2003. Ovaj servis omogu ava administratorima koordinaciju potrebnih akcija da kreiraju kopiju podataka u odre enoj ta ki u vremenu, koja je tako e poznata i kao kopija senke ili slika. Ove kopije senke diska se mogu kopirati na bilo koju lokaciju bez uticaja na podatke ili rad aplikacija.

of 76Virtualization

5.5 MIGRACIJA VIRTUELNIH MAINAn Postoje i fizi ki sistemi neminovno postaju mete virtualizacije,

zahvaljuju i ekonomi nosti i vrednosti koju prua. U itavanje i konfigurisanje aplikacija na svee instaliran savremeni operativni sistem daje najbolje performanse i stabilnost, ali ne mora uvek biti izvodljivo.

n Najbolji pristup konvertovanju bilo kog postoje eg podranog Windows sistema u virtuelnu mainu je upotrebom sistemskog centra za upravljanje virtuelnim mainama.

of 76Virtualization

5.5.1 Izazovi migracije i upravlja kog softveran Postoje i izazovi pri virtuelnoj migraciji su sli ni onima koji postoji pri migraciji

sistema sa jednog fizi kog ra unara na drugi. Prebacivanje (uz pomo pravljenja revervne kopije i podizanja rezervne kopije) sistema sa jedne hardverske platforme na drugu, uvek moe biti rizi no . Dva sistema mogu imati zna ajno razli it hardver, po evi od proizvo a a procesora, arhitekure procesora, broja jezgra procesora, mrenih interfejsa, disk kontrolera, video kontrolera i drugih komponenata. Neke od promena nisu bitne, dok druge zahtevaju ekspertsko poznavanje materije.

n Sli ni izazovi postoje, bilo da se server prebacuje na novo fizi ko ili virtuelno okruenje. Ne postoji ni jedan fizi ki sistem na svetu koji ima potpuno istu kopiju mrenog adaptera, SCSI kontrolera, IDE kontrolera ili video kontrolera na virtuelnim mainama. Zbog ovoga je neophodno dodati optimizovani upravlja ki softver na migrirani sistem kao to bi bilo potrebno uraditi isto pri migraciji na novo fizi ko okruenje.

n Beleka: Neke hardverske komponente jednostavno ne mogu biti virtualizovane. Specijalizovane plo e za prikupljanje podataka, glasovnu integraciju ili neke komponente industrijske opreme nemaju ekvivalente u virtuelnom svetu. Hyper-V nema podrku za Univerzalnu Serijsku Magistralu (eng. Universal Serial Bus - USB) pa samim tim ona nije dostupna virtuelnim mainama to je jako bitno zbog pojedinih licenci softvera koje dolaze na USB privescima.

of 76Virtualization

5.5.1 Izazovi migracije i upravlja kog softveran Iako se naj e e radi migracija sa fizi kog ra unara na virtuelnu

mainu, postoje i drugi tipovi migracije:F Sa virtuelne maine na virtuelnu mainuF Mogu e je da postoji virtuelno okruenje koje iz nekih razloga, bilo

administrativnih ili ekonomskih, vie ne odgovara poslovanju kompanije i potrebno je migrirati postoje e virtuelne maine na virtuelnu platformu drugog proizvo a a. U ovakvom slu aju se radi migracija tipa virtuelno na virtuelno (eng. Virtual to Virtual)

F Sa virtuelne maine na fizi ki ra unar

n Ponekad je neophodno migrirati virtuelni sistem na posve eni fizi ki ra unar kada performanse virtuelnog okruenja ne ispunjavaju zahteve. Iako je ovo izvodljivo, mnogo ve i izazov predstavljaju dve prethodno pomenute migracije. Kako Mikrosoft ne prua nikakvu podrku pri konverziji virtuelne maine u fizi ki server ili ra unar, neophodno je posvetiti veliku panju ovakvom procesu koji je mogu e uspeno obaviti aplikacijama razvijenim od strane drugih proizvo a a.

of 76Virtualization

5.6 RAZMATRANjA PRI MIGRACIJIn Kao to je slu aj pri kreiranju nove virtuelne maine, neophodno je imati

potrebne karakteristike novog sistema pre po etka migracije.Procena sistema koji se migrira je vrlo bitan korak u procesu migracije.

n Potrebno je razmotriti slede e stavke pre po etka migracije: F koliko RAM memorije je potrebno za virtuelnu mainu?F koji su skladini zahtevi i procena rasta?F koliko je mrenih konekcija neophodno? Da li je neophodno preneti MAC adrese?F da li su potrebne odre ene karakteristike procesora?F koliko je potrebno procesora?F da li postoji neki instalirani softver koji zahteva specifi an hardver koga ne e biti na

virtuelnoj maini?

n Moraju se razumeti ograni enja virtuelne platforme, kao i migracionih metoda i alata. Moe biti o igledno da fizi ki sistem koji zahteva video kartu za snimanje video zapisa ne e biti funkcionalan u virtuelnom okruenju. Problemi nastaju u manje o iglednim stvarima, kao to je na primer snimanje slike diska preko ra unarske mree koje u Hyper-V roli ne e raditi jer nedostaje kompatibilni upravlja ki softver. Razumevanje svih komponenti procesa migracije moe zna ajno da utedi vreme i energiju pri realizaciji

of 76Virtualization

ZAKLjU AKn Pojava virtualizacije serverskih i klijentskih maina na globalnom

tritu je unela velike promene u arhitekturi sistema i dovela je do zna ajne utede materijalnih sredstava za nabavku hardvera, programa i infrastrukture. Virtualizacija je klijentske i serverske resurse zamenila datotekama u fasciklama koji opisuju virtuelne maine, sa virtuelnim hardverom i funkcionalnostima. Virtualizovani sistemi distribuiranog internet ra unarstva (eng. Cloud Computing) prodaju firmama softver, hardver i mrenu infrastrukturu kao servise.

n U virtuelnom okruenju sistem distribuiranog internet ra unarstva moe da ponudi razli ite funkcionalnosti brojnim klijentima sa razli itim zahtevima, bezbednosnim ciljevima i politikama zatite, ali i nove tipove ranjivosti, brojne zloupotrebe i kriminalne aktivnosti. Za kompanije je atraktivna fleksibilnost virtuelnog okruenja, jer omogu ava jednostavno i brzo prilago avanje dizajna i arhitekture sistema specifi nim potrebama odre ene kompanije. Bezbednost informacija u virtuelnom okruenju postaje kriti an faktor za prakti nu primenu brojnih funkcionalnih prednosti sistema distribuiranog ra unarstva.

of 76Virtualization

LITERATURAF John Kelbley and Mike Sterling: Windows Server 2008 R2 Hyper-V,

Wiley Publishing, Inc. 2010.F Aidan Finn: Mastering Hyper-V Deployment, Wiley Publishing, Inc. 2011.F Rand Morimoto and Jeff Guillet: Windows Server 2008 Hyper-V

Unleashed, Sams Publishing, 2009.F http://en.wikipedia.org/wiki/VirtualizationF http://www.businessweek.com/technology/content/apr2008/tc20080421_2

35517.htm?chan=technology_technology+index+page_top+stories

hiper V.pdf

Documents

Transcript of hiper V.pdf