1

2

HERMAN KOCH

VEĈERA

Preveo s engleskoga

Mate Maras

3

NICE GUY EDDIE:

Daj, ubaci dolar.

MR. PINK:

Ne, ne. Ja ne dajem napojnice.

NICE GUY EDDIE:

Što to znaĉi: ti ne daješ napojnice?

MR. PINK:

Ne vjerujem u to.

QUENTIN TARANTINO Reservoir Dogs

4

Aperitiv

5

1.

IŠLI SMO NA VEĈERU. Neću kazati u koji restoran, jer bi sljedeći put mogao biti

pun ljudi koji bi došli da vide jesmo li ondje. Serge je rezervirao mjesta. On se

uvijek za to pobrine, za rezervaciju. Taj dotiĉni restoran je od onih koje moraš

nazvati tri mjeseca unaprijed — ili šest mjeseci, ili osam, nemojte mene pitati. Ja

osobno nikada ne bih ţelio znati tri mjeseca ranije gdje ću jesti bilo koje

odreĊene veĉeri, ali nekim ljudima to oĉevidno ne smeta. Za nekoliko stoljeća,

kad povjesniĉari budu ţeljeli znati kakvi su to ludi ljudi bili na poĉetku dvadeset

prvog stoljeća, trebat će samo pogledati u kompjutorske fajlove takozvanih

vrhunskih restorana. Te se informacije ĉuvaju u fajlovima, ja to sluĉajno znam.

Ako je g. L. bio spreman ĉekati pet mjeseci na stol pokraj muškoga zahoda — to

je ono što u restoranima nazivaju »upravljanje odnosima s gostima«.

Serge nikada ne rezervira stol tri mjeseca unaprijed. Serge pravi rezervaciju

na sam dan, kaţe kako misli da je to zabavno. Imate restorane koji rezerviraju

stol za ljude poput Sergea Lohmana, i ovaj je restoran sluĉajno bio jedan od njih.

Jedan od mnogih, rekao bih. Zbog toga se pitate ima li ijedan restoran u cijeloj

drţavi gdje se ne onesvijeste ĉim na telefonu ĉuju ime Serge Lohman. On ne

naziva osobno, naravno, pušta da to uĉini tajnica ili neki od njegovih

pomoćnika. »Ne brini se zbog toga«, rekao mi je kad sam s njim govorio prije

nekoliko dana. »Znaju me ondje, mogu dobiti stol.« Upitao sam ga samo ne bi li

bilo dobro nazvati, u sluĉaju da je sve popunjeno, i kamo bismo išli ako bi bilo

tako. Ĉinilo mi se da sam s drugoga kraja linije ĉuo nešto poput saţaljenja u

njegovu glasu, gotovo sam ga mogao vidjeti kako klima glavom. To je bilo

zabavno.

Bilo je neĉega što mi nije po volji te veĉeri. Nije mi bilo po volji da budem

ondje kad vlasnik ili nadkonobar u sluţbi pozdravi Sergea Lohmana kao da mu

je stari prijatelj; ni kad budem vidio kako ga konobarica vodi do najboljega stola

suĉelice vrtu, ili kad se Serge bude ponašao kao da je njemu sve to prirodno, kao

da je duboko u sebi i dalje obiĉan ĉovjek i da se zbog toga osjeća potpuno

ugodno meĊu drugim obiĉnim ljudima.

Upravo zbog toga sam mu kazao da ćemo se sastati u samom restoranu a

ne, kako je predlagao, u kafiću iza ugla. Bio je to kafić kamo je zalazilo mnogo

obiĉna svijeta. Kako bi Serge Lohman onamo ušao kao obiĉan ĉovjek, sa

smiješkom koji bi govorio da svi oni obiĉni ljudi trebaju prije svega nastaviti

razgovor i ponašati se kao da njega ondje nema — ni to mi nije bilo po volji.

6

2.

RESTORAN JE tek nekoliko blokova od naše kuće, pa smo pošli pješice. To nas je

takoĊer vodilo kraj kafića u kojem se nisam ţelio sastati sa Sergeom. Ruka mi je

bila oko struka moje ţene, a njezini prsti negdje unutar mojeg kaputa. Znak na

kafiću bio je okupan toplom crvenom i bijelom bojom piva koje su toĉili na

šanku. »Došli smo prerano«, kazao sam ţeni. »Hoću reći, ako sada poĊemo, bit

ćemo toĉno na vrijeme.«

Moja ţena, trebao bih prestati da je tako zovem. Njezino je ime Claire.

Roditelji su je nazvali Marie Claire, ali s vremenom Claire nije htjela dijeliti ime

s modnim ĉasopisom. Katkada je zovnem Marie, samo da je pecnem. Ali rijetko

o njoj govorim kao o svojoj ţeni — katkada u sluţbenim prigodama, ili u

reĉenicama kao što su »Moja ţena ne moţe ovog ĉasa doći na telefon« ili »Moja

ţena je doista sigurna da je zatraţila sobu s pogledom na more«.

U ovakvim veĉerima Claire i ja najviše uţivamo u trenutcima dok smo

samo nas dvoje. Tada se osjećamo kao da nam je još sve na raspolaganju, kao da

je ureĉena veĉera puki nesporazum, kao da smo samo nas dvoje izišli u grad.

Ako bih trebao dati definiciju sreće, to bi bilo ovako: Sreća ne treba ništa drugo

nego samu sebe, nju ne treba procjenjivati. »Sve sretne obitelji su sliĉne, svaka

nesretna obitelj je nesretna na svoj naĉin«, takvom reĉenicom poĉinje Tolstojeva

Ana Karenjina. Tomu bih moţda mogao dodati samo to da se nesretne obitelji

— i meĊu tim obiteljima naroĉito nesretni muţ i ţena — nikada ne mogu same

izvući. Što je više procjenitelja to je veselije. Nesreća ne podnosi tišinu —

posebice nelagodnu tišinu koja nastupi kad ste sami.

Tako kad je pipniĉar u kafiću stavio pred nas piva, Claire se nasmiješila

meni i ja njoj, sa spoznajom da ćemo uskoro provoditi ĉitavu veĉer u društvu

Lohmanovih: sa spoznajom da je to najljepši trenutak te veĉeri, da će od toga

ĉasa sve teći nizbrdo.

Nije mi se išlo u restoran. Nikada mi se ne ide. UtvrĊen sastanak u skoroj

budućnosti je poput vrata na paklu, a dotiĉna veĉer je sam pakao. Poĉinje ujutro

pred zrcalom: što ćeš odjenuti, te hoćeš li se obrijati ili ne. U takvim trenutcima,

uostalom, sve se svodi na izjave, kako poderane i prljave traperice tako i uredno

izglaĉana košulja. Ako ne sastruţeš dnevne malje, bio si previše lijen da se

obriješ; dvodnevna brada smjesta ih potiĉe da se upitaju je li to nekakav novi

izgled; tri dana ili više znaĉi korak prema posvemašnjem rasulu. »Osjećaš li se

dobro? Nisi bolestan, zar ne?« Bez obzira na to što uĉiniš, nisi slobodan. Obriješ

se, ali nisi slobodan. I brijanje je jedna izjava. Oĉito si smatrao da je ta veĉer

dovoljno znaĉajna da se potrudiš obrijati, vidiš da drugi tako misle — zapravo,

zbog brijanja si već u zaostatku 1-0.

7

I zatim, tu je uvijek Claire da me podsjeti kako to nije veĉer poput svake

druge veĉeri. Claire je pametnija od mene. Ne kaţem to zbog nekog

polupeĉenog feministiĉkog osjećaja ili zato da se svidim ţenama. Nikada od

mene nećete ĉuti kako tvrdim da su »ţene općenito« pametnije od muškaraca. Ili

senzibilnije, ili intuitivnije, da imaju više »dodira sa ţivotom« ili kakvo god

drugo sliĉno sranje; na koncu konca, takozvani »senzibilni« muškarci

pokušavaju brbljati i traĉati ĉešće nego same ţene.

Claire je jednostavno pametnija od mene, iskreno mogu reći kako mi je

dugo trebalo da to priznam. Tijekom prvih naših zajedniĉkih godina mislio sam

da je inteligentna, ĉini mi se, ali inteligentna u uobiĉajenom smislu: zapravo

toĉno onoliko koliko biste mogli oĉekivati da će moja ţena biti inteligentna.

Uostalom, zar bih ja s glupom ţenom mogao provesti dulje od mjesec dana? U

svakom sluĉaju, Claire mi je bila dovoljno inteligentna da s njom ostanem i

nakon prvog mjeseca. Ni sada, gotovo dvadeset godina kasnije, to se nije

promijenilo.

Tako je Claire pametnija od mene, ali u ovakvim veĉerima ona me uvijek

pita za mišljenje što bi odjenula, koje naušnice, da podigne kosu ili da je ostavi

spuštenu. Ţenama su naušnice nešto poput brijanja muškarcima: što su veće

naušnice, to je znaĉajnija i sveĉanija veĉer. Claire ima naušnice za svaku

prigodu. Neki bi ljudi mogli reći da nije pametno biti tako nesiguran u pogledu

odjeće. Ali ja to ne vidim na taj naĉin. Glupa je ţena ona koja misli da joj ne

treba nikakva pomoć. Što muškarac zna o tim stvarima? misli glupa ţena i

potom napravi pogrešan izbor.

Ponekad sam pokušavao zamisliti Babette kako pita Sergea je li odjenula

pravu haljinu. Je li joj kosa predugaĉka. Što Serge misli o nekim cipelama. Pete

nisu preniske, ha? Ili su moţda previsoke?

Ali kada god to uĉinim, shvatim da je nešto krivo s tom slikom, nešto što

izgleda nezamislivo. »Ne, to je u redu, apsolutno u redu«, ĉujem kako Serge

kaţe. Ali on zapravo ne obraća pozornost, to ga uistinu ne zanima, i osim toga:

ĉak ako njegova ţena bude nosila pogrešnu haljinu, svi će se muškarci ipak

okrenuti kada kraj njih proĊe. Na njoj sve dobro izgleda. Zbog ĉega onda cvili?

Ovaj kafić nije bio u trendu, ovamo nisu zalazili mondeni tipovi — nije bio

cool, rekao bi Michel. Obiĉni su ljudi bili u velikoj većini. Ni osobito mladi, ni

osobito stari, zapravo mješavina od svega pomalo, ali nadasve obiĉni. Onakav

kafić kakav bi trebao biti.

Bio je prepun. Stajali smo stiješnjeni, kraj vrata muškog zahoda. Claire je

drţala pivo u jednoj ruci, prstima druge ruke njeţno je stiskala moje zapešće.

»Ne znam«, rekla je, »ali odnedavno imam dojam da se Michel ĉudno

ponaša. No, ne baš ĉudno, ali razliĉito. Odsutno. Zar to nisi primijetio?«

»Oh, je li?« rekao sam. »Mislim da je to moguće.«

8

Morao sam biti oprezan da ne pogledam Claire, previše se dobro

poznajemo, oĉi bi me odale. Umjesto toga pravio sam se da gledam naokolo po

kafiću, kao da me je duboko zanimao prizor obiĉnih ljudi upletenih u ţivahan

razgovor. Osjećao sam olakšanje što sam ostao pri odluci da se ne sastanemo s

Lohmanovima prije nego što doĊemo u restoran; u duhu sam mogao vidjeti

Sergea kako prolazi kroz okretna vrata, dok prije svega smiješkom ohrabruje

stalne goste da nastave ono što ĉine i ne obraćaju pozornost na njega.

»Ništa ti nije rekao?« upitala je Claire. »Hoću reći, vas dvojica govorite o

drugim stvarima. Što misliš, ima li to moţda veze s nekom djevojkom? Nešto o

ĉemu bi lakše s tobom razgovarao?«

Upravo tada su se otvorila vrata muškog zahoda i mi smo se morali

pomaknuti ustranu, još više pritiješnjeni jedno uz drugo. Ĉuo sam kako je

Clairina pivska ĉaša kucnula o moju.

»Misliš li da to ima neke veze s djevojkama?« ponovno je upitala.

Kad bi barem to bila istina, nisam se mogao oteti toj misli. Neke veze s

djevojkama... zar to ne bi bilo ĉudesno, ĉudesno normalno, normalna

adolescentska zbrka. »Moţe li Chantal/Merel/ Rose prenoćiti?« — »Znaju li

njezini roditelji? Ako roditelji Chantal/Merel/Rose misle da je to u redu, za nas

je u redu. Sve dok imaš na umu... sve dok ste oprezni kada... ah, znaš što ţelim

reći, ne moram ti o tome više govoriti. U redu? Michel?«

Djevojke su priliĉno ĉesto dolazile u našu kuću, sve jedna ljepša od druge,

sjedale su na kauĉ ili za kuhinjski stol i pristojno me pozdravljale kad sam se

vraćao kući. »Dobar dan, gospodine Lohman.« — »Ne moraš me zvati

gospodine Lohman. Zovi me jednostavno Paul.« I tako bi me one zovnule

»Paul« nekoliko puta, ali nakon dva-tri dana opet bi se vratile na »Gospodine

Lohman«.

Katkada bih se nekoj od njih javio na telefon, i dok sam pitao mogu li

prenijeti kakvu poruku Michelu, sklapao sam oĉi i pokušavao spojiti glas

djevojke s drugoga kraja ţice s licem. Rijetko su spominjale svoja imena, samo

su ravno upadale: »Je li Michel doma... Ne, sve je u redu, gospodine Lohman.

Samo je njegov mobitel iskljuĉen, pa sam mislila pokušati s ovim brojem.«

Dva-tri puta, kad sam došao nenajavljen, stekao sam dojam da sam ih u

neĉemu zatekao. Michel i Chantal/Merel/Rose gledali su Čaroban život na

MTV-u manje nevino nego što su ţeljeli da pomislim: nešto su se meĊusobno

dodirivali, naglo popravljali odjeću i kosu kad su me ĉuli da dolazim. Nešto u

vezi s rumenilom na Michelovu obrazu — nešto vrelo, rekao sam u sebi.

Iako, da budem iskren, pojma nisam imao. Moţda se uopće ništa nije

zbivalo, moţda su sve one zgodne djevojke posjećivale moga sina kao dobra

prijatelja: fin, priliĉno ljepuškast mladić, netko s kim bi se mogle pojaviti na

zabavi — mladić kojemu mogu vjerovati, upravo zbog toga što nije bio od one

vrste mladića koji su se smjesta ţeljeli s njima dodirivati.

9

»Ne, ne bih rekao da to išta ima s nekom djevojkom«, rekao sam, gledajući

sada Claire ravno u oĉi. To je ono što ĉovjeka tišti u sreći: da sam imalo dulje

izbjegavao njezin pogled, zasigurno bi znala da se nešto dogaĊa — s

djevojkama, ili još gore.

»Mislim da će to prije biti nešto sa školom«, rekao sam. »Upravo je imao

one ispite, mislim da je umoran. Mislim da je malo podcijenio koliko će njegova

druga godina biti teška.«

Je li to zvuĉalo uvjerljivo? A prije svega: jesam li ja izgledao uvjerljivo kad

sam to kazao? Claire je brzo prebacivala pogled s moga desnog oka na lijevo;

zatim je podignula ruku do moga ovratnika, kao da na njemu nešto nije bilo na

mjestu pa bi se sada moglo popraviti, tako da ne izgledam kao idiot kad uĊemo u

restoran.

Nasmiješila se i poloţila dlan na moja prsa, mogao sam osjetiti dva vrška

prstiju na koţi, upravo gdje mi je gornje dugme na košulji bilo otkopĉano.

»Moţda je to«, rekla je. »Samo mislim da oboje moramo paziti da u

odreĊenom trenutku ne prestane govoriti o tim stvarima. Da se na to ne

naviknemo, hoću reći.«

»Ne, naravno. Ali u njegovoj dobi on nekako ima pravo na svoje tajne. Ne

bismo trebali pokušavati da sve doznamo o njemu, onda bi se moţda sasvim

zatvorio.«

Pogledao sam Claire u oĉi. Moja ţena, pomislio sam u tom ĉasu. Zašto je

ne bih nazivao svojom ţenom? Moja ţena. Obuhvatio sam je rukom i privukao

bliţe. Makar samo dok traje ova veĉer. Moja ţena i ja, rekao sam u sebi. Moja

ţena i ja ţeljeli bismo vidjeti vinsku kartu.

»Ĉemu se smiješ?« rekla je Claire. Rekla je moja ţena. Pogledao sam naše

pivske ĉaše. Moja je bila prazna, njezina još tri ĉetvrtine puna. Kao i obiĉno.

Moja ţena ne pije brzo kao ja, što je još jedan razlog zašto je volim, veĉeras

moţda više nego drugih veĉeri.

»Niĉemu«, rekao sam. »Razmišljao sam... Razmišljao sam o nama.«

Dogodilo se brzo: u jednom trenutku gledao sam Claire, gledao sam svoju

ţenu, vjerojatno zaljubljenim pogledom, ili barem s iskrom u njemu, a sljedećeg

sam ĉasa osjetio kako mi vlaţna koprena klizi niz oĉi.

Ona nipošto nije smjela primijetiti ništa ĉudno na meni, pa sam zagnjurio

lice u njezinu kosu. Stisnuo sam je jaĉe oko pasa i pomirisao: šampon. Šampon i

nešto drugo, nešto toplo — miris sreće, pomislio sam.

Kakva bi ova veĉer bila da sam, prije nepun sat vremena, jednostavno

ĉekao u prizemlju da doĊe vrijeme za izlazak, umjesto što sam se popeo gore do

Michelove sobe?

Kakav bi bio ostatak naših ţivota?

10

Bi li miris sreće što sam ga udahnuo iz ţenine kose još mirisao samo poput

sreće, a ne, kao sada, poput neke daleke uspomene — kao miris neĉega što se

moţe samo tako izgubiti?

11

3.

»MICHEL?«

Stajao sam na vratima njegove sobe. Nije bio ondje. Ali nemojmo okolišati:

znao sam da nije bio ondje. Bio je u vrtu, popravljao je straţnju gumu svoga

bicikla.

Ponašao sam se kao da to nisam primijetio, pravio sam se da mislim kako

je u svojoj sobi.

»Michel?« zovnuo sam i pokucao na vrata koja su bila napola otvorena.

Claire je prekapala po ormarima u našoj sobi, trebali smo krenuti u restoran za

manje od sat vremena, još je oklijevala izmeĊu crne suknje s crnim ĉizmicama i

crnih hlaĉa s tenisicama DKNY. »Koje naušnice?« upitat će me poslije. »Ove,

ili ove?« Male na njoj bolje izgledaju, odgovorit ću joj, bilo sa suknjom ili s

hlaĉama.

Tada sam se našao u Michelovoj sobi. Odmah sam vidio ono što sam

traţio.

Ţelim naglasiti ĉinjenicu da nikada dotada nisam uĉinio ništa sliĉno.

Nikada. Kad je Michel brbljao s prijateljima preko kompjutora, uvijek sam

stajao kraj njega na takav naĉin, poluokrenut leĊima prema radnom stolu, da

nisam mogao vidjeti ekran. Htio sam da prema mojem poloţaju tijela moţe

zakljuĉiti kako ne vrebam i ne pokušavam viriti preko njegova ramena da na

ekranu vidim što je otipkao. Katkada se njegov mobitel oglašavao zvukom

pastirske svirale da najavi poruku. Imao je obiĉaj ostavljati mobitel da leţi

naokolo, posebno kad bi otišao iz kuće. »Tko mu šalje poruku? Što li mu on/ona

piše?« Jedanput sam ĉak ondje stajao s Michelovim mobitelom u ruci, znajući

da se neće vratiti iz teretane još ĉitav sat, da je jednostavno zaboravio na njega

— bio je to njegov stari telefon, Sony Ericsson bez kliznoga dijela. Na ekranu se

vidjelo »1 nova poruka«, ispod toga ikona u obliku kuverte. »Ne znam što me je

spopalo; prije nego što sam postao svjestan toga, imao sam tvoj mobitel u ruci i

ĉitao sam tvoju poruku.« Moţda nitko nikada ne bi to otkrio, ali opet, moţda i

bi. On ništa ne bi kazao, ali svejedno bi posumnjao na mene ili na svoju majku;

bila bi to pukotina koja bi se s protjecanjem vremena proširila u znatnu

provaliju. Naš ţivot u smislu sretne obitelji nikada više ne bi bio isti.

Bilo je samo nekoliko koraka do njegova stola pred prozorom. Da sam se

nagnuo naprijed, mogao bih ga vidjeti u vrtu, na poploĉenoj terasi ispred

kuhinjskih vrata gdje je popravljao zraĉnicu — a da je Michel pogledao gore,

vidio bi svoga oca kako stoji na prozoru njegove sobe.

12

Uzeo sam njegov mobitel, potpuno nov crni Samsung i otvorio ga. Nisam

znao njegovu šifru, da je telefon bio zakljuĉan, ne bih bio mogao ništa uĉiniti,

ali ekran se gotovo smjesta osvijetlio s maglovitom fotografijom znaka Nike,

vjerojatno skinutom s nekog komada njegove odjeće, ili s cipela, ili s crne

pletene kape koju je uvijek nosio, ĉak po ljetnim temperaturama i u zatvorenom

prostoru, navuĉenom do oĉiju.

Prošao sam kursorom niz izbornik, koji je bio otprilike jednak onomu u

mojem mobitelu, takoĊer Samsungu, ali star šest mjeseci i zbog toga već

beznadno zastario. Kliknuo sam na »Moji fajlovi«, zatim na »Video«. Prije nego

što sam oĉekivao, našao sam ono što sam traţio.

Pogledao sam i osjetio kako mi se glava postupno hladi. Bila je to vrsta

hladnoće kakvu osjetiš kad zagrizeš prevelik komad sladoleda iz korneta ili

previše pohlepno poĉneš piti ledeno piće.

Ona vrsta hladnoće koja te boli — iz nutrine prema vanjštini.

Ponovno sam pogledao, i zatim sam nastavio gledati: bilo je još toga, vidio

sam, ali teško je bilo reći koliko.

»Tata?«

Michelov je glas došao iz prizemlja, ali potom sam ga ĉuo kako se penje

uza stube. Brzo sam zatvorio kliznik na mobitelu i vratio ga na njegov stol.

»Tata?«

Bilo je prekasno da pohitam u našu spavaću sobu, da izvadim košulju ili

kaput iz ormara i da poziram ispred zrcala, jedino mi je preostalo da iziĊem iz

Michelove sobe najopuštenije i najuvjerljivije što je moguće — kao da sam

nešto traţio.

Kao da sam njega traţio.

»Tata.« Zastao je na vrhu stubišta i gledao mimo mene, u svoju sobu.

Zatim je pogledao mene. Nosio je svoju kapu Nike, crni iPod nano visio mu je o

vrpci na prsima i par slušalica od telefona oko vrata; morali ste mu nešto priznati

— njega nije zanimala moda ni društveni poloţaj, nakon nekoliko tjedana

zamijenio je bijele ĉepove za uši standardnim slušalicama, jer je s njima bio

bolji zvuk.

Sve su sretne obitelji sliĉne, prostrujalo mi je kroz mozak prvi put te veĉeri.

»Traţio sam...« poĉeo sam. »Pitao sam se gdje si.«

Michel je gotovo umro na roĊenju. Ĉak i ovih dana ĉesto pomislim da ono

modro, zgnjeĉeno tjelešce koje je leţalo u inkubatoru poslije carskoga reza: to

što je sada ovdje bilo je ništa manje nego dar, to je takoĊer bila sreća.

»Krpao sam gumu«, rekao je. »To sam te htio pitati. Znaš li imamo li

negdje ventile?«

13

»Ventile«, ponovio sam. Ja nisam od onih ljudi koji popravljaju praznu

gumu, ne bih na to ni pomislio. Ali moj sin — usprkos svim dokazima — i dalje

je vjerovao u razliĉitu verziju svoga oca, u verziju koja zna gdje su ventili.

»Što si radio ovdje?« upitao je iznenada. »Kaţeš da si mene traţio. Zašto si

me traţio?«

Pogledao sam ga, pogledao sam u one bistre oĉi ispod crne kape; te iskrene

oĉi, to sam uvijek sebi govorio, ĉinile su znatan dio naše sreće.

»Oh, ništa«, rekao sam. »Samo sam te potraţio.«

14

4.

NARAVNO, ONI još nisu bili ondje.

Ne otkrivajući previše o mjestu dogaĊaja, mogu kazati da je restoran bio

zaklonjen od ulice nizom stabala. Već smo kasnili pola sata, i dok smo koraĉali

šljunĉanom stazom prema ulazu, koji su s obiju strana osvjetljavale elektriĉne

baklje, moja ţena i ja raspravljali smo o mogućnosti da jedanput, upravo ovaj

put, moţda mi a ne Lohmanovi stignemo posljednji.

»Hoćeš li se kladiti?« rekao sam.

»Zašto bih se kladila?« rekla je Claire. »Kaţem ti: oni nisu unutra.«

Djevojka u crnoj majici kratkih rukava i crnoj pregaĉi do poda uzela je naše

ogrtaĉe. Druga djevojka, u jednakoj crnoj opremi, listala je knjigu rezervacija

što je leţala na stalku.

Samo je glumila da ne prepoznaje prezime Lohman, to sam vidio, i zapravo

je vrlo loše glumila.

»Lohman, je li tako?« Podignula je obrvu i nije skrivala razoĉaranje zbog

ĉinjenice da pred njom nije stajao Serge Lohman glavom i bradom, nego dvije

osobe ĉija joj lica ništa nisu znaĉila.

Mogao sam joj pomoći izjavom da je Serge Lohman na putu, ali nisam to

uĉinio.

Stalak s knjigom osvjetljavala je odozgor tanka svjetiljka bakrene boje:

secesija, ili neki drugi stil, upravo je bio ili upravo nije bio u modi u tom

trenutku. Djevojĉina kosa, crna kao majica kratkih rukava i pregaĉa, bila je

ĉvrsto svezana na zatiljku u ĉupav konjski rep, kao da je i on bio dizajniran da se

uklapa u stil restorana. Djevojka koja je uzela naše ogrtaĉe nosila je isti ĉvrsto

svezan konjski rep. To moţda ima neke veze s propisima, pomislio sam, s

higijenskim propisima, kao što se u operacijskoj dvorani nose kirurške maske:

uostalom, ovaj se restoran ponosi time što se u njemu posluţuju »potpuno

organski« proizvodi — meso je potjecalo od stvarnih ţivotinja, ali samo od onih

ţivotinja koje su provele »dobar ţivot«.

Preko ĉvrsto svezanih frizura bacio sam pogled na blagovaonicu — ili

barem na prva dva-tri vidljiva stola. Lijevo od ulaza bila je »otvorena kuhinja«.

Nešto su flambirali upravo u tom ĉasu, tako je izgledalo, vidjeli su se obvezatni

oblaci plavog dima i usplesali plamenovi.

Uopće mi nije bilo po volji to što ĉinim, ponovno sam shvatio, moja

odvratnost prema veĉeri koja se prostirala pred nama postajala je gotovo tjelesna

— lagan osjećaj muĉnine, ljepljive ruke i poĉetak glavobolje negdje iza lijevog

15

oka — ali ipak nije bila dovoljna da se doista osjetim bolesnim ili da na licu

mjesta padnem u nesvijest.

Kako bi djevojke u crnim pregaĉama reagirale na gosta koji bi se srušio još

prije nego što bi prošao kraj stalka s knjigom, upitao sam se. Bi li pokušale da

me uklone s puta, da me odvuku u garderobu, u svakom sluĉaju nekamo gdje me

drugi gosti ne bi mogli vidjeti? Vjerojatno bi me posadile na stolicu iza vješalica

s ogrtaĉima. Pristojno ali odrješito upitale bi trebaju li mi pozvati taksi. Vodite

ga! Vodite ovog ĉovjeka! Kako bi divno bilo ostaviti Sergea da se pjeni, kakvo

bi olakšanje bilo kad bi ova veĉer mogla krenuti u potpuno drukĉijem smjeru.

Razmišljao sam o tome što bi to znaĉilo. Mogli bismo se vratiti u kafić i

naruĉiti pladanj hrane za obiĉna ĉovjeka, dnevni specijalitet bila su rebra s

prţenim krumpirom, vidio sam na ploĉi iznad bara. »Svinjska rebarca s

krumpirom 11.50« — vjerojatno manje od desetine onoga što bismo ovdje

morali ispljunuti, svatko od nas.

Druga bi mogućnost bila da se smjesta uputimo ravno kući, u krajnjem

sluĉaju s malim skretanjem kraj video trgovine da kupimo neki DVD koji bismo

poslije mogli gledati u spavaćoj sobi, leţeći u svojoj prostranoj braĉnoj postelji:

ĉaša vina, malo krekera, uz to nekoliko vrsta sira (još malo skretanja pokraj

noćne trgovine), i veĉer bi bila savršeno ispunjena.

Ja bih se posvema povukao u pozadinu, uvjeravao sam sam sebe, pustio bih

da Claire izabere film: ĉak i kad bi to znaĉilo da će biti rijeĉ o nekoj drami u

povijesnim kostimima. Ponos i predrasude, Soba s pogledom ili nešto poput

Umorstva u Orient Expressu. Da, to je jedna mogućnost, pomislio sam, mogao

bih se onesvijestiti pa bismo mogli poći doma. Ali sam umjesto toga rekao:

»Serge Lohman, stol blizu vrta.«

Djevojka je podignula pogled sa stranice.

»Ali vi niste gospodin Lohman«, rekla je.

Proklinjao sam sve po redu: restoran, djevojke u crnim pregaĉama, veĉer

koja je bila upropaštena prije nego što je poĉela — ali najviše sam proklinjao

Sergea, jer je toliko navaljivao da ugovori tu veĉeru a nije smogao dovoljno

pristojnosti da stigne na vrijeme. Njegov naĉin da nikada nikamo ne stigne na

vrijeme; ljudi u sindikalnim dvoranama diljem zemlje takoĊer su ga morali

ĉekati da se pojavi, oh, prezaposleni Serge Lohman vjerojatno trĉi zbog

zakašnjenja, produljio se sastanak u posljednjoj sindikalnoj dvorani pa je sada

negdje zapeo u prometu, on ne vozi sam, ne, voţnja bi bila gubitak vremena za

nekoga tko zauzima Sergeov poloţaj, ima vozaĉa da to radi umjesto njega, tako

da svoje dragocjeno vrijeme moţe razumno trošiti, ĉitajući vaţne dokumente.

»Oh, jesam«, rekao sam. »Zovem se Lohman.«

Zapiljio sam se u djevojku koja je toga puta uistinu trepnula i otvorio usta

za sljedeću reĉenicu. Bio je kucnuo ĉas da zapeĉatim pobjedu: ali to je bila

pobjeda koja je imala okus poraza.

16

»Ja sam njegov brat«, rekao sam.

17

5.

»DANAS BISMO vam ţeljeli ponuditi naš aperitiv, to je ruţiĉasti šampanjac.«

Šef sale — ili maître d’hôtel, ili nadgledatelj, domaćin, nadkonobar, ili

kako god hoćete nazvati nekoga sliĉna u sliĉnim restoranima — nije nosio crnu

pregaĉu. Imao je trodijelno odijelo. Odijelo je bilo blijedozeleno s plavim

prugama, a iz prsnog dţepića virio je plavi rupĉić. To se zove modni dodatak u

zapuĉku.

Glas mu je bio stišan — gotovo previše stišan da bi se ĉuo iznad ţamora u

sali; bilo je neĉega ĉudnovata u vezi s akustikom u toj prostoriji, to smo

primijetili ĉim smo sjeli za stol. (Na vrtnoj strani! Kako sam pogodio!) Ako ne

biste glasno govorili, rijeĉi su vam bjeţale, dizale se do staklena krova koji je k

tomu bio mnogo viši nego što je normalno za restoran. Smiješno visok, mogli

biste reći kad ne bi biste znali da je visina stropa usko povezana s prijašnjom

namjenom zgrade: bila je mljekara, pomislio sam kako sam negdje proĉitao, ili

postrojenje za zbrinjavanje kanalizacijskih voda.

Nadkonobar je ispruţio mali prst i pokazao nešto na našem stolu. Ĉajni

grijaĉ, pomislio sam isprva — umjesto jedne ili dvije svijeće, svi stolovi imaju

po jedan ĉajni grijaĉ — ali ne, mali prst je pokazivao tanjur maslina koji je

oĉevidno netom ondje poloţio. U svakom sluĉaju, nisam se sjećao da je prije bio

ondje, nipošto kad nam je izmicao stolice. Kad li je metnuo masline na stol?

Zapljusnuo me je kratak ali snaţan val panike. To mi se sve ĉešće dogaĊalo u

posljednje vrijeme, komadići slagalice iznenada su išĉezavali — djelići izvan

vremena, prazni trenutci kad su mi misli morale biti negdje drugdje.

»Ovo su grĉke masline s Peloponeza, lagano namazane ekstra djeviĉanskim

uljem sa Sardinije, iscijeĊenim u prvom tiještenju, i presvuĉene ruţmarinom

iz...«

Nadkonobar se lagano nagnuo nad naš stol dok je govorio, ali jedva smo ga

mogli ĉuti: zapravo, zadnji dio njegove reĉenice potpuno se izgubio, tako da nas

je ostavio u neznanju što se tiĉe podrijetla ruţmarina. Normalno mi se fućka za

takvu vrstu informacija — što se mene ticalo, ruţmarin je mogao doći iz Ruhra

ili Ardena, ali to mi se uĉinilo kao preveliko petljanje oko malena tanjura

maslina, pa nisam imao namjeru da ga tako lako pustim s udice.

I onda onaj prst-mezimac. Zašto bi itko nešto pokazivao mezimcem? Je li

to trebalo biti šik? Je li to išlo uz odijelo s plavim prugama, kao svijetloplavi

rupĉić? Ili je jednostavno morao nešto prikrivati? Drugi njegovi prsti, uostalom,

bili su skriveni cijelo vrijeme, drţao ih je svijene uz dlan na ruci, izvan pogleda

18

— moţda su bili prekriveni ljuskastim ekcemom ili simptomima neke

neizljeĉive bolesti.

»Presvuĉene?« rekao sam.

»Da, presvuĉene ruţmarinom. Presvuĉene znaĉi da su ih...«

»Znam što to znaĉi«, rekao sam zajedljivo — i moţda malo preglasno.

Muškarac i ţena za susjednim stolom prestali su na trenutak razgovarati i

pogledali su nas: muškarac s bradom koja je uistinu bila prevelika, prekrivala

mu je gotovo ĉitavo lice, i ţena malo premlada za njega, na izmaku dvadesetih,

procijenio sam; njegova druga ţena, pomislio sam, ili moţda nekakva fufica

koju pokušava impresionirati dovodeći je u ovakav restoran. »Presvuĉene«,

ponovio sam malo tiše. »Znam da to ne znaĉi da su se masline presvlaĉile ili

preoblaĉile za neku sveĉanost...«

Krajiĉkom oka vidio sam da je Claire okrenula glavu i zurila kroz prozor.

Stvari nisu dobro poĉele; veĉer je već bila pokvarena, nisam je trebao dalje

kvariti, posebno to nisam smio zbog svoje ţene.

Ali tada je nadkonobar uĉinio nešto što nisam oĉekivao: raĉunao sam više-

manje da ću vidjeti njegova razjapljena usta, donju usnu kako se poĉinje tresti i

moţda ĉak poĉetak rumenila na licu, te da će nakon toga promucati neku

neodreĊenu ispriku — nešto što su ga nauĉili da odvergla kad ima posla s

grubim i teškim gostima — ali umjesto toga on je prasnuo u smijeh. Štoviše, to

je bio pravi smijeh, a ne laţno ili pristojno cerekanje.

»Oprostite«, rekao je i podignuo ruku k ustima; prsti su mu i dalje bili

svijeni kao što su bili kad je minutu prije pokazivao masline, samo je mezimac

stršio. »Nikada o tome nisam mislio na takav naĉin.«

19

6.

»ŠTO KAŢEŠ o odijelu?« upitao sam Claire, pošto smo oboje rekli da bismo htjeli

njihov aperitiv i nadkonobar otišao od našeg stola.

Claire je podignula ruku i pomilovala me po obrazu. »Dragi...«

»Ne, ĉuj me, to je neshvatljivo, on ga nosi s nekim razlogom, je li tako?

Nećeš mi valjda reći da to nije s nekom svrhom?«

Moja ţena mi se ljupko nasmiješila, taj mi je smiješak uvijek darivala kad

je mislila da se ni zbog ĉega uzrujavam — smiješak koji je govorio da joj je sva

ta guţva vrlo zabavna, ali da ne smijem ni na jednu sekundu pomisliti da će ona

to ozbiljno shvatiti.

»I zatim ĉajni grijaĉ«, rekao sam. »Zašto ne plišani medo? Ili posmrtna

straţa?«

Claire je uzela peloponesku maslinu s tanjura i stavila je u usta. »Mmmm«,

rekla je. »Krasno. Ali naţalost doista moţeš osjetiti da je ruţmarin imao premalo

sunca.«

Sad je bio red na mene da se nasmiješim; nadkonobar nam je naposljetku

kazao da je ruţmarin »uzgojen doma«, u stakleniku iza restorana. »Jesi li

primijetila kako cijelo vrijeme pokazuje malim prstom?« rekao sam, otvarajući

jelovnik.

Zapravo sam namjeravao pogledati cijene predjela: cijene u ovakvim

restoranima uvijek me fasciniraju. Da odmah budemo na ĉistu, nisam škrt po

naravi, i to nema s ovim nikakve veze; takoĊer neću tvrditi da novac nije

predmet, ali ja sam svjetlosne godine daleko od ljudi koji kaţu da je »bacanje

novca« jesti u restoranu kad »kod kuće moţeš pripraviti stvari koje su mnogo

finije«. Ne, takvi ljudi ništa ne razumiju, ne razumiju se ni u hranu ni u

restorane.

Moja fascinacija nije ta vrsta fascinacije; ona ima veze s onim što bih, radi

prikladnosti, nazvao ponorom koji zijeva izmeĊu samog jela i cijene koju morate

za nj platiti: kao da dvije varijable — novac s jedne strane, hrana s druge — nisu

nimalo meĊusobno povezane, kao da stanuju u dvama odijeljenim svjetovima i

nemaju razloga biti jedna kraj druge na istom jelovniku.

To sam namjeravao uĉiniti: htio sam ĉitati imena jela, i zatim cijene koje su

bile tiskane do njih, ali za oko mi je zapelo nešto na lijevoj stranici.

Pogledao sam, opet pogledao, zatim zurio po restoranu da vidim mogu li

ugledati nadkonobarovo odijelo.

»Što je?« upitala je Claire.

20

»Jesi li vidjela što ovdje piše?«

Moja ţena me je upitno pogledala.

»Piše: >Naš aperitiv, 10 eura<.«

»Oh?«

»Ali to je bolesno, zar ne?« rekao sam. »Ĉovjek je kazao: >Ţeljeli bismo

vam ponuditi naš aperitiv<, je li tako? Njihov aperitiv je ruţiĉasti šampanjac.

Što bi dakle trebala pomisliti? Misliš da ti nude ruţiĉasti šampanjac, ili sam ja

lud? Ako ti nešto nude, ti to dobivaš, je li tako? >Moţemo li vam ponuditi naše

ovo ili ono?< Onda to ne košta deset eura, to je besplatno!«

»Ne, ĉekaj malo, nije uvijek. Ako u jelovniku piše steak à la maison,

drugim rijeĉima njihov odrezak, to samo znaĉi da je pripremljen po receptu

njihova restorana. Ne, to nije dobar primjer... Naše vino! Vino te kuće, to ne

znaĉi da vino dobivaš besplatno, zar ne?«

»U redu, dobro, to je oĉito. Ali ovo je razliĉito. Još nisam ni pogledao

jelovnik. Netko ti u trodijelnom odijelu izmakne stolicu, spusti grozno malen

tanjur maslina i zatim kaţe kako ti nudi njihov aperitiv. To te u najmanju ruku

malo zbunjuje, zar ne? Zatim to zvuĉi kao da to dobivaš, a ne da to moraš platiti

deset eura, je li tako? Deset eura! Deset! Promatraj to na ovaj naĉin: bismo li mi

naruĉili ĉašicu bljutavog ruţiĉastog šampanjca da smo znali da košta deset

eura?«

»Ne.«

»To ti govorim. Ĉovjeka navedu na to varajući ga onim sranjem o >našem

aperitivu<.«

»Imaš pravo.«

Pogledao sam svoju ţenu, ali ona mi je uzvratila ozbiljnim pogledom. »Ne,

ne zafrkavam te«, rekla je. »Imaš pravo. To je uistinu razliĉito od steak à la

maison ili od >našeg vina< To je neshvatljivo. Gotovo kao da to namjerno ĉine,

da vide hoćeš li se upecati.«

»Tako je, zar ne?«

U daljini sam vidio kako je promaknulo trodijelno odijelo, ušlo je u

otvorenu kuhinju; podignuo sam ruku i mahnuo, ali to je vidjela samo jedna od

onih djevojaka u crnim pregaĉama. Pohitala je do našeg stola.

»Ĉujte me«, rekao sam, i dok sam drţao jelovnik da ga pokaţem djevojci,

zirnuo sam letimiĉno prema Claire — traţeći potporu, traţeći privrţenost,

traţeći moţda samo pogled pun razumijevanja, pogled koji bi govorio da se ne

smiju s nama poigravati kad je rijeĉ o takozvanom njihovu aperitivu — ali

Clairine su oĉi bile uprte u nešto daleko iza mene: gledala je prema ulazu u

restoran.

»Dolaze«, rekla je.

21

7.

OBIĈNO CLAIRE sjedi suĉelice zidu, ali veĉeras smo suprotno postupili. »Ne, ne,

sada si ti na redu, za promjenu«, rekao sam dok nam je nadkonobar izmicao

stolice i ona automatski pošla prema sjedalu s kojega se vidio samo vrt.

Obiĉno ja ţelim sjediti s leĊima prema vrtu (ili zidu, ili otvorenoj kuhinji),

zbog jednostavna razloga što ţelim sve vidjeti. Claire dopušta da bude kako ja

hoću. Ona zna da ne volim zuriti u zidove ili vrtove, da bih radije gledao ljude.

»Ma daj«, rekla je dok je nadkonobar stajao i strpljivo ĉekao, s rukama na

naslonu stolice, stolice s pogledom na restoran koju je izmaknuo za moju ţenu,

kao stvar principa, »ti ţeliš ovdje sjesti, zar ne?«

To ne znaĉi da se Claire odriĉe svojih prohtjeva da bi meni udovoljila. To

je jednostavno nešto što nosi u sebi, neka vrsta unutarnje mirnoće ili dubine

zbog koje je zadovoljna s praznim zidovima i otvorenim kuhinjama. Ili, kao

ovdje: s nekoliko ĉuperaka trave izmeĊu pošljunĉanih staza, s pravokutnim

bazenom i nizom niskih ţivica s druge strane prozora koji se pruţa od staklena

stropa sve do poda. Morala su vani biti i stabla, negdje, ali zbog kombinacije

nadolazećeg mraka i odraza u staklu to je bilo nemoguće utvrditi.

Ĉini se da je to sve što joj treba: to, i pogled na moje lice.

»Veĉeras ne«, rekao sam. Veĉeras ţelim samo tebe gledati, to sam htio

dodati, ali nisam se mogao prisiliti da to kaţem naglas dok je ondje stajao

nadkonobar u svojem prugastom odijelu.

Te sam se veĉeri ţelio samo pripijati uz poznato lice svoje ţene, ali

postojao je još jedan, za mene priliĉno vaţan razlog da sjedim suĉelice vrtu. To

je znaĉilo da mogu propustiti ulazak moga brata ne vidjevši ga: vrpoljenje na

vratima, predvidljivo puzanje nadkonobara i djevojaka u pregaĉama, reakcije

drugih gostiju — ali kad je napokon došao taj trenutak, okrenuo sam se na

stolici i ipak pogledao.

Svatko je, naravno, primijetio dolazak Lohmanovih, nastalo je ĉak i ono što

biste mogli opisati kao prigušen meteţ oko stalka s knjigom rezervacija: ništa

manje nego tri djevojke u crnim pregaĉama vrzmale su se oko Sergea i Babette,

nadkonobar se takoĊer smucao oko stalka — a tu je bio i još netko: sitan ĉovjek

s ĉekinjavom sijedom kosom, koji nije bio odjeven u crno od glave do pete,

nego je jednostavno nosio traperice i bijelu dolĉevitku. Vlasnik restorana,

pretpostavio sam.

Da, to je morao biti vlasnik, jer je sada istupio da osobno pozdravi Sergea i

Babette. »Ondje me poznaju«, rekao mi je Serge prije nekoliko dana. Poznavao

22

je ĉovjeka u dolĉevitki, ĉovjeka koji ne izranja iz otvorene kuhinje da se rukuje

bilo s kime.

Ali gosti su se pravili da ništa ne primjećuju; u restoranu gdje moraš platiti

deset eura za ponuĊeni aperitiv, pravila etikete vjerojatno ne dopuštaju otvoreno

iskazivanje prepoznavanja. Ĉinilo se da su se svi nagnuli nekoliko milimetara

bliţe svojim tanjurima, svi su se oĉito trudili nastaviti razgovore, izbjeći

neugodnu tišinu, jer se volumen općega ţamora isto tako ĉujno povećao.

I dok je nadkonobar (bijela je dolĉevitka već bila išĉeznula u kuhinji) pratio

Sergea i Babette pokraj stolova, jedva zamjetljiv val prostrujao je restoranom:

kao lahor koji klizi preko glatke površine bazena, kao nalet vjetra kroz ţito u

polju, ništa više od toga.

Serge se široko nasmiješio i protrljao ruke, dok je Babette zaostala

nekoliko koraka iza njega. Sudeći po njezinim sitnim koracima, potpetice su joj

vjerojatno bile previsoke da ga prati.

»Claire!« Raširio je ruke, moja ţena je već bila ustala sa stolice, i triput su

se cmoknuli u obraz. Nisam mogao uĉiniti ništa drugo nego ustati; da sam

nastavio sjediti, to bi zahtijevalo previše objašnjavanja.

»Babette...«, rekao sam uhvativši bratovu ţenu za lakat. Zapravo, raĉunao

sam na to da će mi okrenuti obraz za obvezatna tri poljupca i zatim poljubiti

zrak kraj moga obraza, ali umjesto toga osjetio sam mekan pritisak njezinih usta,

prvo na jednom zatim na drugom obrazu; treći i posljednji put pritisnula je usne,

ne, ne toĉno na moja usta, ali tik pokraj njih. Opasno blizu mojih usta, moglo bi

se reći. Pogledali smo se; nosila je naoĉale, kao i obiĉno, ali ove su izgledale

drukĉije od onih koje je nosila posljednji put. U najmanju ruku nisam se mogao

sjetiti da su njezine naoĉale imale takve tamne leće.

Babette, kako sam ranije spomenuo, jedna je od onih ţena koje dobro

izgledaju u bilo ĉemu, ukljuĉujući i naoĉale. Ali bilo je tu nešto drugo, ovaj put

je na njoj bilo nešto razliĉito, poput sobe iz koje je netko izbacio sve cvijeće dok

vas nije bilo: promjena u prostoriji koju isprva ĉak ne primijetite, sve dok ne

vidite stapke kako vire iz kante za smeće.

Nazvati ţenu moga brata »pojavom« bilo bi preblago. Bilo je muškaraca,

znao sam, koji su se plašili pa ĉak i strepjeli od njezine figure. Nije bila debela,

ne, debljina ili mršavost imala je vrlo malo veze s tim, razmjeri njezina tijela bili

su u savršenu skladu. Ali sve je na njoj bilo veliko i široko: ruke, stopala, glava

— sve preveliko i preširoko, mislili su ti ljudi, pa su nastavljali aludirati na

veliĉinu i obujam drugih dijelova njezina tijela, kao da su nekako nastojali

smanjiti prijetnju ljudskim proporcijama.

U srednjoj školi imao sam prijatelja koji je bio visok dva metra. Sjećam se

kako je bivalo zamorno stajati kraj nekoga tko te nadmašuje za glavu i ramena,

kao da doslovce stojiš u njegovoj sjeni, i kao da ti ta sjena prijeĉi da ne dobiješ

dovoljno sunĉeva svjetla. Manje sunĉeva svjetla nego što ga zasluţujem,

ponekad sam pomišljao. Naravno, obiĉno mi je bio ukoĉen vrat od gledanja uvis

23

cijelo vrijeme, ali to je bilo još najmanje. Ljeti bismo išli skupa na praznike, moj

školski drug nije bio debeo, samo visok, ali ipak sam doţivljavao svaku kretnju

njegovih ruku i nogu i stopala što su virili iz vreće za spavanje i pritiskivali

iznutra šatorsko platno kao borbu za više prostora — borbu za koju sam se

djelomice osjećao odgovornim i koja me je fiziĉki iscrpljivala. Ponekad, izjutra,

njegove su noge virile kroz ulaz u šator, i zbog toga sam osjećao krivnju: krivnju

zbog ĉinjenice što šatori nisu dovoljno veliki da bi ljudi poput njega mogli u njih

potpuno stati.

Kad je Babette u blizini, uvijek ĉinim sve što mogu da budem veći, viši

nego što stvarno jesam. Isteţem se, tako da me moţe pogledati ravno u oĉi: kao

da smo jednaki.

»Dobro izgledaš«, rekla je Babette i lagano mi stisnula nadlaktice. Kod

većine osoba, osobito kod ţena, kompliment o vašem izgledu ne znaĉi uopće

ništa, ali kod Babette je znaĉio, otkrio sam to tijekom godina. Kad joj je netko

od dragih ljudi loše izgledao, i to bi rekla.

»Dobro izgledaš« moglo je dakle znaĉiti da sam doista dobro izgledao, ali

to je takoĊer mogao biti neizravan zahtjev da kaţem nešto o njezinoj vanjštini

— u svakom sluĉaju, da svratim više pozornosti nego obiĉno.

Ponovno sam pogledao njezine oĉi, iza onih leća u kojima se odraţavao

gotovo ĉitav restoran: gosti, s bijelim stolnjacima, ĉajnim grijaĉima... da,

dvanaest ĉajnih grijaĉa blistalo je u onim lećama koje su, sada sam to vidio, bile

doista tamne samo na vrhu. Niţe su bile samo lagano obojene, tako da sam

mogao jasno vidjeti Babettine oĉi.

Bile su crvene na rubovima, i veće nego normalno: nepogrešivi znakovi

nedavna plaĉa. Nisu to bili tragovi plaĉa koji se dogodio prije nekoliko sati, ne,

nego plaĉa koji se dogodio upravo sada, u automobilu, na putu u restoran.

Moţda se bila zaustavila na parkiralištu i pokušala prikriti najgore, ali to joj

doista nije upalilo. Tamne su leće moţda zavarale osoblje u crnim pregaĉama,

nadkonobara u trodijelnom odijelu i mudrog vlasnika u dolĉevitki, ali mene nisu

zavarale.

I u istom sam ĉasu pouzdano znao da me Babette uopće ne pokušava

zavarati. Pribliţila mi se više nego obiĉno, gotovo me je poljubila u usne, nisam

imao izbora nego sam morao pogledati u njezine vlaţne oĉi i izvući vlastite

zakljuĉke.

Sada je trepnula i slegnula ramenima, jezik njezina tijela mogao je samo

znaĉiti »Ţao mi je«.

Ali prije nego što sam mogao išta izustiti, Serge se probio, gotovo je

odgurnuo ţenu ustranu dok je grabio moju ruku i ţestoko je drmao. Nikada se

nije tako snaţno rukovao, ali posljednjih je nekoliko godina shvatio da se »ljudi

u ovoj zemlji« moraju susresti s ĉvrstim stiskom — da nikada ne bi glasovali za

riblje rukovanje.

24

»Paul«, rekao je.

Još se smiješio, ali iza toga nije bilo osjećaja. Smiješi se i dalje, mogli ste

vidjeti njegove misli. Smiješak je dolazio iz istog paketa kao rukovanje. To će

ga, u roku od sedam mjeseci, dovesti do pobjede na izborima. Ĉak ako mu budu

gaĊali glavu trulim jajima, smiješak mora ostati neokrnjen. Ĉak iza ostataka

torte koju mu na lice pritisne srdit aktivist, smiješak nikada, nikada ne smije

biraĉima išĉeznuti s vidika.

»Zdravo, Serge«, rekao sam. »Kako si?«

U meĊuvremenu je Claire, iza leĊa moga brata, pozdravljala Babette.

Poljubile su se — to jest: moja ţena je poljubila obraze svoje jetrve — i zagrlile

se, zatim je jedna drugoj pogledala u oĉi.

Je li Claire vidjela ono što sam ja vidio? Je li vidjela crveno uokvireni oĉaj

iza njezinih obojenih naoĉala? Ali upravo se tada Babette ushićeno nasmijala, a

ja sam propustio vidjeti kako je poljubila zrak kraj Clairinih obraza.

Sjeli smo. Serge dijagonalno prema meni, kraj moje ţene, dok se Babette

— uz nadkonobarovu pomoć — spustila na stolicu kraj mene. Jedna od

djevojaka s crnom pregaĉom brinula se o Sergeu, koji je stajao jedan trenutak s

rukom u dţepu, osvrćući se po restoranu, prije nego što će zauzeti mjesto.

»Danas kao aperitiv nudimo naš ruţiĉasti šampanjac« — rekao je

nadkonobar.

Duboko sam udahnuo, oĉito preduboko, jer je pogled koji mi je uputila

moja ţena pokušavao nešto reći. Ona rijetko koluta oĉima ili proĉišćuje grlo ni

zbog ĉega, i nikada me, baš nikada ne udara nogom ispod stola da me upozori

kako pravim budalu od sebe ili sam to već napravio.

Ne, bilo je nešto posve istanĉano u njezinim oĉima, nevidljiv pomak

neupućenim osobama, nešto izmeĊu podrugivanja i iznenadne ozbiljnosti.

»Nemoj«, govorio je pogled.

»Mmmm, šampanjac«, rekla je Babette.

»U redu, dobro zvuĉi«, rekao je Serge.

»Ĉekaj malo«, rekao sam ja.

25

Predjelo

26

8.

»SLATKOVODNI RAKOVI, prireĊeni sa salatom od kozlaca i mlada zelenog luka«,

rekao je nadkonobar; sad je bio kraj Sergeova tanjura, pokazivao je malim

prstom. »A ovo su lisiĉarke iz Vogeza.« Prst-mezimac je lebdio iznad rakova da

istakne dvije smeĊe nejestive gljive, rasjeĉene uzduţno; lisiĉarke su izgledale

kao da su išĉupane prije nekoliko minuta, a ono što je stršalo na dnu, zakljuĉio

sam, mogla je biti samo zemlja.

Bila je to dobro njegovana ruka, kako sam ustanovio dok je nadkonobar

otvarao bocu Chablisa koju je naruĉio Serge. Usprkos mojim ranijim sumnjama,

on nije imao što skrivati: uredna pokoţica bez zanoktica, sam nokat kratko

odstriţen, bez prstenja — ruka je izgledala netom oprana, nikakvih znakova

iĉega kroniĉna. Ipak sam osjećao kao da ruka jednog stranca dolazi preblizu

naše hrane, lebdjela je manje od tri centimetra iznad rakova, sam mezimac

dolazio je još bliţe, gotovo dodirujući lisiĉarke.

Nisam bio siguran hoću li moći mirno sjediti kada ta ruka, sa svojim malim

prstom, bude lebdjela iznad moga tanjura, ali radi ugodne veĉeri znao sam kako

bi bolje bilo da se obuzdam.

Da, upravo to ću uĉiniti, odluĉio sam: obuzdat ću se. Zadrţat ću nadzor nad

sobom, kao što zadrţavate dah pod vodom, i ponašat ću se kao da nema uopće

niĉega ĉudna u toj ruci savršena stranca koja maše iznad hrane na mojem

tanjuru.

Ali da budem iskren, nešto mi je poĉinjalo ići na ţivce, to jest koliko je

dugo cijela stvar potrajala. I dok je otvarao bocu Chablisa, nadkonobar je

dangubio. Najprije dok je namještao posudu za hlaĊenje — jedno od onih

vjedara s dvije ruĉke što se vješaju o rub stola, kao djeĉje sjedalo — zatim dok

je predstavljao bocu, etiketu: Sergeu, naravno; Serge nas je bio zamolio za

dopuštenje da izabere vino, barem je bio dovoljno uljudan da to uĉini, ali ta

pojedinost sa sveznanjem o vinu uţasno me je razdraţila.

Ne mogu se toĉno sjetiti kad se prvi put predstavio kao connoisseur, u

mojem je sjećanju ostalo kao da se to sasvim iznenada dogodilo. Od danas do

sutra postao je onaj tko uzima vinsku kartu i mrmlja nešto o »naknadnom okusu

zemlje« portugalskih vina iz Alenteja: bio je to svojevrstan drţavni udar, uistinu,

od toga je dana vinska karta automatski završavala u Sergeovim rukama.

Nakon što je predstavio etiketu i primio potvrdan klimoglav od moga brata,

nadkonobar je poĉeo odĉepljivati bocu. Rukovanje vadiĉepom, to je odmah

postalo jasno, nije bilo njegova jaĉa strana. Pokušavao je to malko maskirati

slijeganjem ramena i smijanjem na raĉun vlastite nespretnosti, cijelo vrijeme sa

27

zbunjenim izrazom lica koji je govorio kako je to pouzdano prvi put da mu se

nešto sliĉno dogaĊa, ali upravo ga je taj izraz odao.

Nadkonobar se sada suoĉio s dilemom. Treba li pokušati izvući drugu

polovinu ĉepa iz boce, tu pred nama, pod našim pozornim pogledima? Ili bi

mudrije bilo vratiti bocu u otvorenu kuhinju da mu netko struĉan pomogne ?

Najjednostavnije rješenje, na ţalost, bilo je nezamislivo: gurnuti tvrdoglavu

polovinu ĉepa u bocu s pomoću drška vilice ili ţlice. Mogli biste poslije naći

mrvice pluta u ĉaši, ali što onda? Koga je briga? Koliko je taj Chablis koštao?

Pedeset osam eura? Cijena ionako ništa nije znaĉila. Ili je u krajnjem sluĉaju

znaĉila da imate mogućnost da sutra naletite na toĉno to isto vino na polici

supermarketa za 7,95 € ili manje.

»Oprostite«, rekao je nadkonobar. »Idem donijeti drugu bocu za vas.« I

prije nego što smo mogli išta reći otišao je oštrim korakom izmeĊu drugih

stolova.

»Ah, dobro«, rekao sam. »Mislim da je to kao u bolnici. Bolje ti je moliti

Boga da ti krv uzme neka bolniĉarka, a ne specijalist osobno.«

Claire se glasno nasmijala. I Babette se nasmijala. »Oh, tako sam se loše

osjećala zbog njega«, rekla je.

Serge je meĊutim sjedio potonuvši u misli. Izraz na njegovu licu bio je

gotovo tuţan, kao da mu je nešto bilo oteto: njegova mala igraĉka, njegovo

prevaţno blebetanje o vinima i berbama i zemljanim grozdovima.

Nadkonobarovo se petljanje neizravno odraţavalo na njemu. On, Serge Lohman,

izabrao je Chablis s trulim ĉepom. Unaprijed se bio veselio redovitom procesu:

ĉitanju etikete, potvrdnom kimanju, naprstku vina što će ga nadkonobar uliti u

njegovu ĉašu. Toj posljednjoj sitnici, prije svega. Tu stvar već nisam mogao više

gledati, nisam mogao podnijeti da slušam mirisanje, grgoljanje, cmokanje

usnama, vino koje bi moj brat valjao preko jezika, sve do grkljana, pa opet

natrag. Uvijek sam morao gledati ustranu.

»Nadajmo se da druga boca nema isti problem«, rekao je. »To bi bilo

ţalosno: ovo je doista izvrstan Chablis.«

Oĉito mu je loše krenulo. On je izabrao restoran, ovdje su ga poznavali,

poznavao ga je ĉovjek u dolĉevitki i posebno je došao iz otvorene kuhinje da se

s njim rukuje. Pitao sam se što bi se dogodilo da sam ja izabrao restoran, razliĉit

restoran, neki u kojemu nikada nije bio, i da nadkonobar ili konobar nije uspio

odĉepiti vino otprve: mogli biste se kladiti u ţivot da bi se on saţalno

nasmiješio, zatim potresao glavom — oh da, već sam dovoljno dobro upoznao

brata, on bi mi pogledom poslao poruku koju bih samo ja mogao proĉitati: taj

Paul, uvijek nas odvede u najĉudnija mjesta...

Imate velikih politiĉara koji vole raditi u kuhinji, koji skupljaju stripove ili

imaju drveni ĉamac što su ga sami napravili. Hobi koji biraju obiĉno se kosi s

njihovim licem, idući uz dlaku svemu što je svatko do tada o njima mislio.

28

Najokorjeliji konzervativac, netko s pravom karizmom predizbornog komada

kartona, odjednom se pretvori u ĉovjeka koji kod kuće, u slobodno vrijeme,

izvrsno kuha francuska jela; sljedećega vikenda tjedni dodatak nacionalnih

novina donosi ga na naslovnici u punoj boji, njegove pletene rukavice za

pećnicu drţe posudu ispunjenu provansalskom mesnom štrucom. Najupadljivija

stvar na tom konzervativcu, osim pregaĉe s reprodukcijom nekog Toulouse-

Lautrecova postera, svakako je potpuno neprihvatljiv smiješak koji ima svrhu

pokazati radost kuhanja njegovu biraĉkom tijelu. Nije to toliko smiješak,

stvarno, koliko uplašeno pokazivanje zubi, ona vrsta smiješka kakav imate kad

su vas upravo stjerali u kut pa ste preţivjeli da biste ispriĉali priĉu, koji prije

svega priopćuje olakšanje zbog jednostavne ĉinjenice da provansalska mesna

štruca nije zagorjela u pećnici.

Što li je toĉno mislio Serge kad je izabrao vino kao svoj poseban hobi?

Morat ću ga to jednom upitati. Moţda veĉeras. To sam zabiljeţio u pameti; nije

bio pravi trenutak za to, ali noć je tek poĉinjala.

Dok smo još ţivjeli u roditeljskoj kući, uvijek je pio samo Coca-Colu,

velike koliĉine, za njega nije bio problem isprazniti ĉitavu king-size bocu za

vrijeme veĉere. Onda bi ispuštao ona divovska podrigivanja, zbog kojih je

katkada morao otići u svoju sobu, podrigivanja koja su trajala po deset i više

sekunda — kao podzemna grmljavina što se kotrljala i provaljivala iz dubina

njegova ţeludca — i zbog kojih je uţivao odreĊenu slavu u školskom dvorištu:

to jest, meĊu djeĉacima, jer je već tada znao da riganje i prdeţi odbijaju

djevojke.

Sljedeći korak bilo je pretvaranje onoga što je prije bio neuredan sobiĉak u

vinski podrum. Kupio je police da na njih nagura boce, puštao da vino odleţi,

kako je govorio. Kad bi došli gosti na veĉeru, poĉinjao je drţati lekcije o tome

kako se servira vino. Babette je sve to promatrala s nekom vrstom zabavljanja,

moţda ga je ona prva prozrela, prva koja nije potpuno vjerovala u njega i njegov

hobi. Sjećam se kako sam jednog poslijepodneva nazvao Sergea i dobio Babette.

Serge nije bio kod kuće. »On kuša vino u dolini Loire«, rekla je. Bilo je neĉega

u njezinu glasu, neĉega u naĉinu kako je izgovorila »kuša vino« i »u dolini

Loire« — bio je to ton kojim se sluţi ţena kad kaţe da njezin muţ dokasna radi,

iako već ĉitavu godinu zna da je on u vezi sa svojom tajnicom.

Claire je, kako sam prije spomenuo, pametnija od mene. Ali ona me ne

okrivljuje što joj nisam ravan. Hoću reći, nikada me ne gleda s podcjenjivanjem,

ne udiše duboko i ne koluta oĉima kad nešto ne razumijem kako treba. Oĉito

nema naĉina da doznam kako o meni govori kad nisam u blizini, ali vrlo sam

siguran i apsolutno vjerujem u ĉinjenicu da Claire nikada ne bi poprimila ton

koji sam otkrio u Babettinu glasu kad je kazala: »On kuša vino u dolini Loire.«

Babette je, drugim rijeĉima, takoĊer mnogo pametnija od Sergea. To ne

govori bogzna što, mogao bih dodati — ali neću: neke stvari govore same za

29

sebe. Sve o ĉemu ţelim ovdje govoriti jesu stvari koje sam ĉuo i vidio za

vrijeme našega malog druţenja u restoranu.

30

9.

»JANJEĆE VRATNE ŢLIJEZDE marinirane su u sicilijanskom ulju s divljom

gorušicom«, rekao je nadkonobar, koji je već bio stigao do Clairina tanjura i

pokazivao svojim prstom-mezimcem dva minijaturna komada mesa. »Rajĉice

sušene na suncu dolaze iz Bugarske.«

Prva stvar koja je upadala u oĉi na Clairinu tanjuru bila je golema pustoš.

Potpuno sam svjestan da u boljim restoranima kvaliteta ima prednost pred

kvantitetom, naravno, ali dobivate praznine i samo praznine. Ovdje je praznina,

onaj dio tanjura na kojem uopće nije bilo hrane, bila jasno istaknuta kao pitanje

principa.

Bilo je to kao da vas je prazan tanjur izazivao da nešto kaţete o tome, da

poĊete u otvorenu kuhinju i zatraţite objašnjenje. »Da se niste usudili!« govorio

je tanjur i smijao vam se u lice.

Pokušavao sam se sjetiti cijene, najjeftinije predjelo je bilo devetnaest eura,

glavna su jela varirala od dvadeset osam do ĉetrdeset sedam. I zatim su bile tri

kompletne ponude — od ĉetrdeset sedam, pedeset osam i sedamdeset devet

eura.

»Ovo je topli kozji sir s naribanim pinjolima i orasima.« Sada je ruka s

mezimcem bila iznad moga tanjura. Potisnuo sam poriv da kaţem: »Znam, jer

sam to naruĉio«, i usredotoĉio sam se na njegov mali prst.

To je bilo najbliţe što je došao te veĉeri, nije bio toliko blizu ni kad je

nalijevao vino. Nadkonobar se bio napokon opredijelio za najlakše rješenje i

vratio se iz otvorene kuhinje s novom bocom, ĉep je već napola stršao iz grljka.

Nakon vinskog podruma i izleta u dolinu Loire, stigao je šestotjedni teĉaj

vina. Ne u Francuskoj, nego u razredu veĉernje škole. Serge je objesio diplomu

u hodniku, na mjestu gdje nije postojala mogućnost da je itko izbjegne. Boca s

napola izvuĉenim ĉepom mogla bi sadrţavati nešto vrlo razliĉito od onoga što

piše na etiketi, s tim se morao pozabaviti na jednom od prvih satova u onoj

uĉionici. Tako se moglo svašta podmetnuti, zlobna je osoba mogla razrijediti

vino vodom iz slavine, ili ĉak pljunuti u grljak.

Ali nakon ponuĊena aperitiva i slomljena ĉepa, Serge Lohman oĉito nije

bio raspoloţen da se dalje u to petlja. Ne gledajući u nadkonobara, obrisao je

ubrusom usne i promrmljao da je vino »izvrsno«.

U tom sam trenutku bacio pogled na Babette. Njezine oĉi iza obojenih

naoĉala bile su uprte u muţa; bilo je gotovo nemoguće primijetiti, ali bio bih se

zakleo da je podignula obrvu kad je izrekao svoj sud o unaprijed odĉepljenu

vinu. U automobilu, na putu u restoran, nagnao ju je da zaplaĉe, ali sada je

31

izgledalo da su joj oĉi mnogo manje nateĉene. Ponadao sam se da će nešto reći,

nešto da mu uzvrati: bila je potpuno sposobna za to, Babette je mogla biti vrlo

sarkastiĉna kad bi se potrudila. »On kuša vino u dolini Loire« jedan je od

najblaţih takvih izraza.

U mislima sam je poticao. Svaka nesretna obitelj nesretna je na svoj naĉin.

Kad je već došlo do toga, moţda bi najbolja stvar bila velika, ţestoka,

dugotrajna borba izmeĊu Sergea i Babette prije nego što prijeĊemo na glavno

jelo. Ja bih izgovarao blage rijeĉi, pravio bih se da sam nepristran, ali ona bi

znala da moţe raĉunati na mene.

Na moju ţalost, Babette uopće ništa nije rekla. Mogli ste gotovo vidjeti

naĉin kako je progutala svoj nesumnjivo ubojit komentar o ĉepu. Ali sada se

ipak pojavilo nešto što je odrţavalo na ţivotu moje nade u eksploziju tijekom

veĉeri. To je kao pištolj u kazališnom komadu: kad netko zamahne pištoljem u

prvom ĉinu, moţete se kladiti u posljednji euro da će netko biti ustrijeljen prije

nego što padne zastor. To je zakon drame. Zakon koji kaţe da se ne smije

pojaviti pištolj koji neće opaliti.

»Ovo je kukuruzna salata«, rekao je nadkonobar. Pogledao sam u prst-

mezimac koji je bio jedva jedan centimetar udaljen od tri-ĉetiri smeţurana

zelena listića i otopljena grumena kozjeg sira, a zatim u cijelu ruku koja je bila

tako blizu da bih se trebao samo malo nagnuti naprijed da je poljubim.

Zašto sam naruĉio predjelo kad uopće ne volim kozji sir? Da i ne govorim

o kukuruznoj salati. Ovaj su put škrte porcije radile u moju korist, i moj je tanjur

bio gotovo prazan, iako ne onoliko prazan koliko je to bio Clairin tanjur. Mogao

sam progutati ona tri lista u jednom jedinom zalogaju — ili jednostavno ih

ostaviti da leţe na tanjuru, što bi otprilike znaĉilo istu stvar.

Kada god vidim kukuruznu salatu, sjetim se malena kaveza sa hrĉkom ili

zamorcem koji leţi na prozorskom podboju naše uĉionice u osnovnoj školi. Bio

je ondje zbog toga što je dobro za nas da uĉimo o ţivotinjama — da uĉimo kako

se treba o njima brinuti, rekao bih. Jesu li listići koje smo svakoga jutra gurali

kroz rešetke na kavezu bili od kukuruzne salate, ne mogu se sjetiti, ali bili su im

jako sliĉni. Hrĉak ili zamorac griskao bi neko vrijeme listove i onda provodio

ostatak dana sjedeći u kutu kaveza. Jednog je jutra uginuo, upravo kao mala

kornjaĉa, dva bijela miša i kukci paliĉnjaci koji su mu prethodili. Što smo trebali

nauĉiti iz te visoke stope smrtnosti — o tome se nikada nije raspravljalo u

razredu.

Razlog zašto sam sada imao na tanjuru pred sobom topli kozji sir s

kukuruznom salatom bio je jednostavniji nego što se ĉinilo. To je bilo posljednje

što se naruĉivalo. Doista, nismo se bili unaprijed dogovarali što ćemo jesti — ili

moţda jesmo, ali to mi je promaknulo. U svakom sluĉaju, ja sam se bio

opredijelio za vitello tonnato, ali Babette je, na moj uţas, naruĉila istu stvar.

Nema problema; u tom sam se ĉasu mogao prebaciti na svoj drugi izbor:

ostrige. Ali predzadnja osoba koja je trebala naruĉiti jelo, odmah poslije Claire,

32

bio je Serge. I kad je Serge naruĉio ostrige, našao sam se u škripcu. Nisam volio

naruĉivati isto predjelo kao netko drugi, ali imati isto predjelo kao moj brat — to

nije dolazilo u obzir. Teoretski govoreći, mogao sam se vratiti na vitello tonnato,

ali to je bilo ĉisto teoretski. Osjećao sam da to ne bi bilo u redu: ne samo što bi

izgledalo kao da nisam dovoljno originalan da izaberem vlastito predjelo, nego

bi moglo, u Sergeovim oĉima, pobuditi sumnju da se pokušavam svrstati na

stranu njegove ţene. Što je bilo istina, naravno, ali nije smjelo biti toliko oĉito.

Već sam bio sklopio jelovnik i poloţio ga kraj tanjura. Sada sam ga opet

otvorio. Ĉitajući munjevito, klizio sam niz popis predjela, poprimio zamišljen

izraz lica, kao da sad traţim jelo koje sam već izabrao kako bih ga pokazao u

jelovniku, ali već je bilo prekasno, naravno.

»A za vas, gospodine?« upitao je nadkonobar.

»Otopljeni kozji sir s kukuruznom salatom«, rekao sam.

To mi je izletjelo malko previše spremno, malko previše samopouzdano da

bi zvuĉalo uvjerljivo. Serge i Babette ništa nisu primijetili, ali preko stola sam

vidio izraz zaprepaštenja na Clairinu licu.

Hoće li pokušati da me zaštiti od samoga sebe? Hoće li reći: Ali ti ne voliš

kozji sir? Nisam bio siguran; u tom je ĉasu previše pari oĉiju zurilo u mene da

bih prema njoj zaklimao glavom, ali ništa nisam prepustio sluĉaju.

»Ĉujem da je kozji sir s urbane farme«, rekao sam. »Od koza koje ţive na

otvorenom.«

NAPOKON, kad je svu svoju pozornost usmjerio na Babettin vitello tonnato, onaj

vitello tonnato koji je u najboljem od svih svjetova mogao biti moj vitello

tonnato, nadkonobar je otišao i mi smo mogli nastaviti razgovor. Ipak,

»nastaviti« nije prava rijeĉ; pokazalo se da nitko od nas nema pojma o ĉemu

smo govorili prije nego što su stigla predjela. To je bila jedna od slabosti tih

takozvanih vrhunskih restorana; zbog svih prekidanja, kao što je pretjerano

opisivanje svakoga pinjola na vašem tanjuru, beskrajno odĉepljivanje boce vina

i nezatraţeno nalijevanje ĉaša do vrha, gubite nit razgovora.

Što se pak tiĉe toga nalijevanja ĉaša, dopustite mi da kaţem ovo: dosta sam

putovao, bio sam u restoranima u mnogim zemljama, ali nigdje — i kad kaţem

nigdje to doslovce znaĉi nigdje — ne nalijevaju vam vino ako to ne zatraţite. To

bi se smatralo nepristojnim. Samo u Nizozemskoj cijelo vrijeme dolaze do

vašega stola, i ne samo što vam nalijevaju ĉašu do vrha nego takoĊer bacaju

ĉeznutljive poglede na bocu kad se ĉini da će uskoro biti prazna. »Zar nije

vrijeme da se naruĉi još jedna?« trebali bi govoriti ti pogledi. Znam nekoga,

jednoga starog prijatelja, koji je nekoliko godina proveo radeći u nizozemskim

»vrhunskim restoranima«. Njihova je taktika, rekao mi je jedanput, da vam

zapravo što je moguće više vina sliju niz grlo, vina koje prodaju sedam puta

skuplje nego što ga njima naplaćuje uvoznik, i zbog toga toliko dugo ĉekaju

33

izmeĊu donošenja predjela i uzimanja narudţbi za glavno jelo: ljudi će naruĉiti

više vina iz ĉiste dosade, samo da ubiju vrijeme, to je njihov naĉin razmišljanja.

Predjelo obiĉno dolazi sasvim brzo, rekao je moj prijatelj, jer ako predjelo kasni,

ljudi se poĉinju ţaliti. Poĉinju sumnjati u izbor restorana, ali uskoro poslije toga,

kad previše popiju izmeĊu predjela i glavnog jela, izgube pojam o vremenu.

Znao je sluĉajeve kad je glavno jelo bilo odavno spremno, ali ostajalo je na

tanjurima u kuhinji zato što se dotiĉni ljudi nisu tuţili. Tek kada bi nastupila

tišina u razgovoru i gosti se poĉinjali nestrpljivo osvrtati oko sebe, tanjuri su se

ubacivali u mikrovalnu peć.

O ĉemu smo govorili prije nego što je došlo predjelo? Nije bilo rijeĉi ni o

ĉemu posebnom, nije moglo biti ništa vaţno, ali upravo zbog toga me je toliko

srdilo. Mogao sam se sjetiti što smo rekli nakon petljanja oko ĉepa i naruĉivanja

jela, ali pojma nisam imao što se zbivalo ĉas prije nego što su stigli naši tanjuri.

Babette je promijenila gimnastiĉku dvoranu, o tome smo malo govorili: o

gubljenju teţine, o vaţnosti da ĉovjek i dalje bude aktivan i koji je sport najbolji

za pojedinu osobu. Claire je razmišljala o odlaţenju u wellness club, a Serge je

rekao da ne bi mogao podnijeti nametljivu glazbu u većini takvih mjesta. Zbog

toga se bavi trĉanjem, rekao je, gdje moţeš biti sam sa sobom na svjeţem zraku,

i ponašao se kao da je sve to sam izmislio. Prikladno je zaboravio kako sam ja

poĉeo trĉati prije više godina, i kako nikada nije propuštao priliku da izrekne

zajedljive komentare o svojem »mlaĊem bratu koji kaska naokolo«.

Da, o tome smo najprije govorili, predugo po mojem ukusu, ali sigurno je

tema bila bezazlena, priliĉno tipiĉna predigra standardne restoranske veĉeri. Ali

što je bilo poslije? Nisam se mogao sjetiti ni da mi je ţivot o tome ovisio.

Pogledao sam Sergea, svoju ţenu, i zatim Babette. U tom je ĉasu Babette zabola

vilicu u vitello tonnato, odrezala komad i prinijela ga ustima.

»Ali sada sam potpuno zaboravila«, rekla je, zaustavivši vilicu u zraku.

»Jeste li vas dvoje rekli da ste gledali novog Woodyja Allena, ili niste?«

34

10.

KAD SE RAZGOVOR prebrzo skrene na filmove, ja u tome vidim znak slabosti.

Hoću reći: filmovi su poput neĉega za kraj veĉeri, kad doista nemate više o

ĉemu razgovarati. Ne znam zašto, ali kad ljudi poĉnu govoriti o filmovima, ja

uvijek osjetim provaliju u ţeludcu, kao kad se ujutra probudite i vidite da se vani

već smraĉuje.

Najgori su oni koji prepriĉavaju cijele filmove, odmah s tim poĉinju, ne

ustruĉavaju se da potroše petnaest minuta vašeg vremena: to jest, po petnaest

minuta za svaki film. Doista ih nije briga ako niste još gledali dotiĉni film, ili

ako ste ga gledali prije mnogo vremena, takva ih razmišljanja ne muĉe, oni su

već usred poĉetnoga prizora. Da biste bili uljudni, isprva se pravite da vas to

zanima, ali uskoro se opraštate od pristojnosti, otvoreno zijevate, zurite u strop i

vrpoljite se na stolici. Ĉinite sve što vam je u moći da pripovjedaĉ umukne, ali

ništa ne pomaţe, predaleko su otišli da bi primjećivali znakove, prije svega oni

su zaljubljeni u sebe i u vlastito sranje o filmovima.

Mislim da je moj brat poĉeo govoriti o novom filmu Woodyja Allena.

»Remek-djelo«, rekao je ne pitajući jesmo li ga mi — to jest, Claire i ja —

moţda već gledali. Babette je na to naglašeno kimnula, zajedno su ga gledali

prošloga tjedna, o neĉem su se za promjenu sloţili. »Remek-djelo«, rekla je.

»Zbilja, vas dvoje morate to vidjeti.«

Na to je Claire kazala da smo to već vidjeli. »Prije dva mjeseca«, dodao

sam ja, što je zapravo bilo nepotrebno, bilo je upravo nešto što sam osjetio da

moram reći. Nije to bilo usmjereno protiv Babette, nego protiv moga brata, htio

sam mu dati na znanje da je u priliĉnom zaostatku sa svojim remek-djelima.

U tom je ĉasu ĉitavo stado djevojaka u crnim pregaĉama stiglo s našim

predjelima, u pratnji nadkonobara i njegova mezimca, pa smo zaboravili gdje

smo stali — sve dok Babette nije ponovno ulovila nit razgovora pitanjem jesmo

li ili nismo već gledali novoga Woodya Allena.

»Pomislila sam da je to velik film«, rekla je Claire dok je zamakala rajĉicu

sušenu na suncu u ulje na svojem tanjuru i podizala je prema usnama. »Ĉak se i

Paulu svidio. Zar ne, Paul?«

Claire to svaki put uĉini: uvlaĉi me u stvari iz kojih se ne mogu izvući.

Sada su svi znali da mi se svidio, a »ĉak i Paulu« znaĉilo je otprilike »ĉak i

Paulu, kojemu se ne sviĊa nijedan film, a najmanje nešto od Woodya Allena«.

Serge me je pogledao, sa zalogajem predjela u ustima, ţvakao ga je, ali to

ga nije sprijeĉilo da mi se ne obrati osobno. »Remek-djelo, je li tako? Ne, zbilja,

fantastiĉna stvar.« Nastavio je ţvakati i zatim progutao. »A ona Scarlett

35

Johansson, ne bih je izbacio iz kreveta zato što ţeli jesti krekere. Boţe dragi,

kakva ljepotica!«

Kad slušate starijega brata da o filmu koji smatrate priliĉno dobrim govori

kao o »remek-djelu«, isto je kao kad morate nositi odjeću toga starijega brata:

stvari koje su mu postale premalene, ali u vašim oĉima one su prije svega stare.

Imao sam ograniĉene mogućnosti: priznati da je film Woodyja Allena remek-

djelo bilo bi poput zavlaĉenja u onu staru odjeću, i stoga nije dolazilo u obzir;

kako »remek-djelo« nema superlativa, mogao sam samo pokušati dokazati da

Serge nije razumio film, da ga smatra remek-djelom zbog pogrešnih razloga, ali

to bi ukljuĉivalo mnogo napora, to bi previše opteretilo Claire, a vjerojatno i

Babette.

Zapravo, preostajala je samo jedna mogućnost, a to je znaĉilo popljuvati

film Woodyja Allena. To ne bi bilo previše teško, bilo je dovoljno slabosti koje

bih istaknuo, slabosti koje uistinu nisu vaţne ako vam se film sviĊa, ali ih

moţete iskoristiti u nuţdi, da bi vam se taj film ogadio. Claire bi najprije

podignula obrvu, zatim bi moţda shvatila što radim: da je moja izdaja

zajedniĉkih pohvala filmu u sluţbi borbe protiv mlitava, razmetljiva sranja o

filmovima općenito.

Posegnuo sam za ĉašom Chablisa, namjeravajući najprije zamišljeno otpiti

gutljaj vina prije nego što provedem naumljenu strategiju, kad sam iznenada

vidio drugi izlaz. Što je ono kazao moj glupi brat? O Scarlett Johansson?

»Izbaciti je iz kreveta zato što ţeli jesti krekere... Ljepotica...« Nisam znao što je

Babette pomislila o toj vrsti ljigavog macho govora, ali Claire se uvijek

propinjala na straţnje noge kad bi muškarci poĉeli govoriti o »slatkim guzama« i

»krasnim sisama«. Gledao sam u brata dok je govorio ono o krekerima, i

promaknula mi je njezina reakcija, ali to mi zapravo nije ni bilo potrebno.

Ponekad, u posljednje vrijeme, stjecao sam dojam da on gubi vezu sa

stvarnosti, da stvarno misli kako Scarlett Johansson od ovoga svijeta ne bi

voljela ništa više negoli jesti krekere u njegovu krevetu. Posumnjao sam da on

gleda ţene na više ili manje isti naĉin kao što gleda hranu, posebice svoj topli

obrok. Takav je nekada bio, i govoreći iskreno, to se nikada nije promijenilo.

»Moram nešto pojesti«, Serge kaţe kad je gladan. To će kazati kad negdje

pješaĉite kroz nacionalni park, daleko od civilizacije, ili kad se vozite

autocestom, izmeĊu dvaju izlaza. »Svakako«, kaţem ja tada, »ali ovog ĉasa

nemamo ništa za jelo.« — »Ali ja sam gladan upravo ovoga ĉasa«, kazat će

Serge. »Ja moram sada jesti.«

Bilo je neĉega saţaljiva u tome, u toj glupoj odluĉnosti zbog koje bi

zaboravio sve drugo — okolinu, ljude koji su s njim — i usredotoĉio se samo na

jedan cilj: utoliti svoju glad. U takvim bi me trenutcima podsjetio na ţivotinju

koja nailazi na zapreku na svojoj stazi: na pticu koja ne razumije da je prozorsko

staklo naĉinjeno od ĉvrsta materijala pa se neprestance u nj zalijeće.

36

A kad bismo naposljetku našli mjesto gdje se jede, nikada mu nije bio lijep

pogled. Jeo bi kao što netko benzinom puni spremnik: brzo i djelotvorno pojeo

bi svoj sendviĉ od sira i bijeloga kruha ili kolaĉ od badema, da bude siguran

kako je gorivo stiglo u njegov ţeludac što je moguće prije; bez goriva nije bilo

naĉina da se nastavi put. Stvarno fino veĉeravanje došlo je mnogo kasnije, kao i

njegovo poznavanje vina; u odreĊenom trenutku zakljuĉio je da je to potrebno,

ali zadrţao je brzinu i djelotvornost: i sada je njegov tanjur uvijek prvi ostajao

prazan.

Platio bih ĉitavo bogatstvo da samo jedanput vidim i ĉujem kako se

odvijaju stvari u spavaćoj sobi izmeĊu njega i Babette. S druge strane, postoji u

meni dio koji bi se svakim vlaknom tomu opirao, koji bi platio jednako veliko

bogatstvo da to nikada ne dozna.

»Ja moram ševiti.« I tada Babette kaţe da je boli glava, da ima

menstruaciju ili da te veĉeri ne ţeli ni pomišljati na to, na njegovo tijelo, njegove

ruke i noge, njegovu glavu, njegov miris. »Ali ja moram ševiti upravo sada.«

Kladim se da moj brat ševi kao što jede, da se gura u ţenu na isti naĉin kako

gura goveĊi valjušak u svoja usta — i da se tada smiruje njegova glad.

»Ti si dakle ondje uglavnom sjedio gledajući u sise Scarlett Johansson«,

rekao sam okrutnije nego što sam kanio. »Ili misliš nešto drugo kad govoriš o

remek-djelu?«

Tada je zavladala ĉudotvorna tišina, od one vrste kakvu ĉujete samo u

restoranima: iznenadna, pojaĉana svijest o nazoĉnosti drugih, zujanje i kuckanje

pribora po tanjurima na trideset drugih stolova, dvije-tri stišane sekunde kad

pozadinski šumovi izbiju u prvi plan.

Prva stvar koja je prekinula tišinu bio je Babettin smijeh; ja sam zirnuo

prema svojoj ţeni koja je zaprepašteno zurila u mene, a zatim u Sergea; on se

takoĊer pokušao nasmijati, ali u tome nije bilo srca — i k tomu, još je imao

hranu u ustima.

»Daj, daj, Paul, ne pravi se tolikim svecem!« rekao je. »Ona je sluĉajno

maĉka, muškarac ima oĉi u glavi, zar ne?«

Claire ne bi voljela ni da je rekao »komad«, to sam znao. Ona bi uvijek

kazala »zgodan muškarac«, nikada »poţeljan«, a da i ne govorimo o »slatkoj

guzi«. »Sav taj pomodni govor o >slatkim guzama< za mene je previše

izvještaĉen, kad ţene poĉnu tako govoriti«, rekla je jednom. »To je kao kad ţene

odjednom poĉnu pušiti lulu ili pljuvati na pod.«

Serge je u svakoj svojoj ţilici ostao prostak, seljaĉki klipan: isti seljaĉki

klipan kojega bi otjerali od stola zbog prdeţa.

»I ja mislim da je Scarlett Johansson vrlo privlaĉna ţena«, rekao sam. »Ali

zazvuĉalo je kao da si mislio da je to najznaĉajnija stvar u filmu. Ispravi me ako

griješim.«

37

»No, zbog toga stvari krenu potpuno krivo s onim, kako se zove, onaj

Englez, uĉitelj tenisa, jer ne moţe prestati na nju misliti. Mora je ĉak ustrijeliti

da bi dobio što ţeli.«

»Hej!« rekla je Babette. »Nemoj to kazati, to će sve pokvariti ako još nisu

gledali film!« Spustila se još jedna tišina, dok je Babette prebacivala pogled s

Claire na mene. »Oh, sranje, vjerojatno sam to prespavala, vi ste ga već

gledali!«

38

11.

SVI SMO SE nasmijali, svih ĉetvero, trenutak opuštanja — ali previše opuštanja

nije dobro, netko mora ostati na noţnim prstima. Jednostavno je istina da je

Serge Lohman osobno imao slatku guzu, ĉulo se kako to ţene priliĉno ĉesto

govore. Bio je i previše svjestan da ga smatraju privlaĉnim, i to nije bilo nimalo

pogrešno, bio je fotogeniĉan, posjedovao je odreĊenu — opet prostaĉku —

privlaĉnost: ako bi se mene pitalo, malko nametljivu i od pregrube graĊe, ali

naravno ima ţena kojima je draţe jednostavno pokućstvo, stolovi i stolice od

»autentiĉnog materijala« od starih vrata skinutih sa staja u sjevernoj Španjolskoj

ili Pijemontu.

Sergea su djevojke obiĉno napuštale nakon nekoliko mjeseci; postojala je

dosadna, suhoparna strana te privlaĉnosti, uskoro ih je zamaralo to »zgodno

lice«.

Babette je bila jedina koja se duţe s njim zadrţala, već oko osamnaest

godina, što je samo za sebe bilo pravo ĉudo — svaĊali su se osamnaest godina,

bilo je posve jasno da ne pristaju jedno uz drugo, ali to ĉesto vidite, ima parova

kojima je neprekidno trvenje stvarni pogon njihova braka, svaka bitka je

predigra trenutku kad mogu završiti u krevetu.

Ali katkada se nisam mogao oteti misli da je sve to bilo mnogo

jednostavnije, da je Babette zbog neĉega potpisala, zbog ţivota s uspješnim

politiĉarem, i da bi bio ĉisti gubitak tolikoga uloţena vremena ako bi sada

odustala: isto kao što ne odlaţete knjigu koju ste dopola proĉitali, dovršavate je

preko volje, tako je ona ostajala uz Sergea — moţda će joj završetak nešto od

toga nadoknaditi.

Imali su dvoje vlastite djece: Rick je bio Michelov vršnjak, a Valerie, malo

autistiĉna trinaestogodišnjakinja, gotovo prozirne ljepote, poput sirene. Tu je

zatim bio Beau, nepoznate toĉne dobi, ali vjerojatno negdje izmeĊu ĉetrnaest i

sedamnaest godina. Beau je došao iz Burkine Faso i završio je sa Sergeom i

Babette preko nekog »razvojnog projekta«. Kao što biva kad podupirete školsku

djecu u Trećem svijetu kupujući im knjige i ostale potrepštine, a zatim ih

»usvojite«: poĉne se na daljinu, putem pisama i fotografija i razglednica, ali

poslije i u stvarnom ţivotu. Izabrano dijete tada ţivi neko vrijeme s

nizozemskom posvojiteljskom obitelji, pa ako bude sve u redu, dopušta im se da

ostanu. Drugim rijeĉima, svojevrstan ugovor o najmu i kupovini. Ili kao maĉka

koju donesete doma iz prihvatilišta za ţivotinje; ako maĉka izgrebe sofu u

komadiće ili zapiša cijelu kuću, odnesete je natrag.

39

Sjećam se nekoliko fotografija i razglednica koje je Beau slao iz daleke

Burkine Faso. Na fotografiji koju sam najdulje pamtio vidjeli ste ga kako stoji

ispred crvene ciglene zgrade s valovitim limenim krovom, djeĉak crn kao katran

u prugastoj pidţami koja mu je sezala malo ispod koljena, kao spavaćica, bosih

nogu u gumenim sandalama.

»Merci beaucoup mes parents pour notre école!« pisalo je na dnu lijepim,

školskim rukopisom.

»Zar nije sladak?« rekla je Babette kad nam ju je pokazala. Otputovali su u

Burkinu Faso i izgubili srca, kako su kazali sami Serge i Babette.

Slijedilo je drugo putovanje, ispunjeni su formulari, i nekoliko tjedana

poslije Beau je sletio u zraĉnu luku Schiphol. »Znate li vas dvoje u što se

upuštate?« upitala ih je jednom Claire, davnih dana kad je posvojenje još bilo na

stupnju razglednica. Reagirali su s gnušanjem. Oni su nekomu pomagali, zar ne?

Djetetu koje nikada ne bi imalo mogućnosti u vlastitoj zemlji kakve će imati u

Nizozemskoj. Da, znali su u što se upuštaju, već je bilo daleko previše ljudi na

svijetu koji misle samo na sebe.

Niste ih mogli optuţiti za oĉitu sebiĉnost. Rick je u to vrijeme bio treći,

Valerie je imala tek nekoliko mjeseci, oni nisu bili poput većine posvojiteljskih

roditelja koji ne mogu imati vlastite djece. Na potpuno nesebiĉan naĉin uzimali

su treće dijete u kuću, ne vlastitu krv i meso, nego potrebito dijete kojemu je

ponuĊen nov ţivot u Nizozemskoj.

Što je to dakle bilo? U što su se, uistinu, upuštali?

Serge i Babette su nam jasno kazali da se to pitanje ne smije postavljati,

tako da i nismo postavljali drugih pitanja. Je li Beau i dalje imao svoje roditelje?

Ili je bio siroĉe? Roditelje koji su pristali da njihovo dijete ode, ili siroĉe samo

na svijetu? Moram reći da je Babette bila fanatiĉnija u pogledu posvajanja nego

Serge, to je bio njezin »projekt« od poĉetka, nešto što je namjeravala uspješno

provesti bez obzira na to koliko će je stajati. Ĉinila je sve da svojem posvojenom

djetetu dade jednako mnogo ljubavi kao vlastitoj djeci.

Na kraju je i sama rijeĉ »posvojenje« postala tabu. »Beau je naš sin, to je

sve«, rekla je. »Nema nikakve razlike.« U takvim bi trenutcima Serge kimnuo u

znak slaganja. »Volimo ga jednako kao Ricka i Valerie«, kazao bi.

Postojala je mogućnost, naravno, da je već tada znao — ne bih ţelio izreći

sud ili optuţiti ga da je postupio s predumišljajem — ali poslije je to išlo u

njegovu korist, to crno dijete iz Burkine Faso koje je volio kao jedno od vlastite

djece. Bilo je to nešto razliĉito od njegova poznavanja vina, ali imalo je isti

uĉinak. Pruţilo mu je novi lik: Serge Lohman, politiĉar s posvojenim sinom iz

Afrike.

Poĉeo je ĉešće pozirati za obiteljske fotografije, to je dobro izgledalo,

Serge i Babette na kauĉu s troje djece kraj nogu. Beau Lohman je postao ţiv

dokaz da postoji politiĉar koji ne djeluje ĉisto zbog vlastitih interesa; da on,

40

barem jedanput u ţivotu, nije djelovao zbog vlastitih interesa. Njegova druga

dva djeteta, uostalom, bila su zaĉeta na standardan naĉin, posvojenje iz Burkine

Faso nije dakle bilo ĉin iz oĉaja. To je bila poruka: isto tako u drugim stvarima,

moţda, Serge Lohman neće djelovati ĉisto zbog vlastitih interesa.

Konobarica je nalila Sergeovu ĉašu, zatim moju; Babettina i Clairina bile

su još napola pune. Konobarica je bila zgodna djevojka, ţutozlatna plavuša kao

Scarlett Johansson. Trebalo joj je dugo vremena da napuni ĉaše, bilo je jasno da

je priliĉno nova u tome i da vjerojatno ne radi ondje dugo. Prvo je uzela bocu iz

posude za hlaĊenje i potpuno je obrisala bijelim ubrusom koji je bio svezan oko

grljka i prebaĉen preko ruba vjedra; ni samo nalijevanje nije išlo previše glatko,

stajala je kraj Sergeove stolice pod takvim kutom da je sluĉajno laktom udarila

Claire u glavu.

»Oh, oprostite«, rekla je i duboko porumenjela. Claire je smjesta kazala da

nema problema, naravno, ali djevojka je sada bila toliko zbunjena da je

Sergeovu ĉašu napunila sve do vrha. Ni tu ne bi bilo problema — osim za

vrhunskog poznavatelja vina.

»Hej, hej, hej«, rekao je moj brat. »Vi me pokušavate opiti, ili što?«

Odgurnuo je stolicu natrag za ĉitav korak, kao da djevojka nije samo prepunila

njegovu ĉašu nego i pola boce izlila na njegove hlaĉe. Sada je ona još dublje

porumenjela i zatreptala oĉima, na trenutak sam pomislio da će grunuti u plaĉ.

Poput ostalih djevojaka u crnim pregaĉama, u skladu s kućnim pravilima imala

je kosu ĉvrsto svezanu u konjski rep, ali zbog njezine zlaćane boje to je

izgledalo manje strogo nego kod drugih.

Imala je slatko lice. Nisam se mogao otresti misli na trenutak kad će izvući

elastiĉnu vrpcu iz konjskoga repa i potresti kosom da je raspusti, kasno veĉeras

kad završi njezin dan u restoranu, dok bude govorila prijateljici (ili moţda

deĉku): »Znaš što mi se danas dogodilo? Tako glupo, toĉno kako mi priliĉi!

Znaš li koliko mrzim ono ukoĉeno ophoĊenje s bocama vina? No, veĉeras sam

se bila potpuno izgubila. Ne bi to bilo ni toliko loše, ali znaš li tko je bio za

stolom?« Prijateljica ili deĉko pogledat će raspuštenu zlaćanu kosu i reći: »Ne,

kaţi mi.« Radi što većeg efekta, djevojka će zastati na trenutak. »Serge

Lohman!« — »Tko?« — »Serge Lohman! Onaj ĉlan kabineta, ministar! Ili

moţda nije pravi ministar, ali znaš na koga mislim, bio je juĉer na vijestima,

onaj koji će pobijediti na izborima. To je bilo toliko glupo, za stolom je bila i

neka ţena, nju sam udarila laktom u glavu.« — »Oh, on... Isuse! I što se zatim

dogodilo?« — »Pa, ništa, bio je doista fin, ali ja sam se mogla skljokati i

umrijeti!«

Doista fin... Da, Serge je bio doista fin, kad je gurnuo stolicu za jedan

korak natrag i zatim podignuo glavu i prvi put vidio djevojku. U stotinki

sekunde, prebrzo da bi se opazilo golim okom, vidio sam kako se mijenja izraz

njegova lica: od hinjene izgubljenosti i neprilike zbog nevješta rukovanja

njegovim Chablisom do potpuno sućutna prijateljstva. Ukratko, kako se

41

rastopio; ĉak ni njemu nije mogla promaknuti sliĉnost s netom opisivanom

Scarlett Johansson. Vidio je »slatko stvorenje«, slatko stvorenje koje se crveni i

zamuckuje, prepušteno njemu na milost i nemilost. Podario joj je svoj

najšarmantniji smiješak. »Ali to je u redu«, rekao je i naglo podignuo ĉašu tako

da je znatna koliĉina vina završila na njegovu polupraznom tanjuru ostriga.

»Morao bih to ionako dokrajĉiti.«

»Tako mi je ţao, gospodine«, rekla je je ponovno djevojka.

»Nemate se zbog ĉega brinuti. Koliko vam je godina? Jeste li dovoljno stari

da glasujete?«

U prvi mah sam pomislio da me moje uši varaju. Jesam li ja to uistinu ĉuo?

Ali upravo u tom ĉasu moj brat je okrenuo glavu u mojem pravcu i napadno mi

namignuo.

»Imam devetnaest godina, gospodine.«

»U redu, znate što. Ako glasujete za pravu stranku kad budu izbori, potrudit

ćemo se svim silama da zanemarimo vašu vještinu nalijevanja vina.«

Djevojka je opet porumenjela, koţa na njezinu licu dobila je još tamniju

crvenu boju nego prije — i, po drugi put unutar nekoliko minuta, pomislio sam

da će je obliti suze. Pogledao sam u Babette, ali nije bilo niĉega što bi sugeriralo

da ne odobrava ponašanje svoga muţa. Dapaĉe, ĉinilo se da ju to priliĉno

zabavlja: nacionalno slavan politiĉar Serge Lohman, voĊa najveće opozicijske

stranke, kandidat za predsjednika vlade, otvoreno flertuje s

devetnaestogodišnjim konobaricama i prisiljava ih da porumene — moţda je

zgodno, moţda to samo potvrĊuje njegov neodoljivi šarm, ili moţda se njoj,

Babette, upravo sviĊa što je udana za muškarca kakav je moj brat. U automobilu

na putu ovamo, ili na parkiralištu, nagnao ju je na plaĉ. Ali zar je to toliko

vaţno? Zar će ga odjednom ostaviti na cjedilu, sada, nakon osamnaest godina?

Šest-sedam mjeseci prije izbora?

Pokušavao sam ponovno uspostaviti dodir s Claire, ali ĉinilo se da je nju

zaokupila Sergeova prepuna ĉaša vina i konobariĉino zamuckivanje. Prešla je

rukom po zatiljku, po mjestu gdje ju je udario konobariĉin lakat — tko zna,

moţda jaĉe nego što je izgledalo — i zatim upitala: »Idete li vas dvoje opet u

Francusku ovoga ljeta? Ili još nemate nikakvih planova?«

42

12.

SVAKE SU GODINE Serge i Babette išli s djecom u svoju kuću u Dordogni.

Pripadali su sloju Nizozemaca koji misle da je sve francusko »sjajno«: od

kroasana do francuskog kruha s camembertom, od francuskih automobila (sami

su vozili jedan od vrhunskih modela Peugeota) do francuskih šansona i

francuskih filmova. Istodobno nisu primjećivali da se mjesnom francuskom

stanovništvu podriguje kad vide Nizozemce. Protunizozemskim sloganima bili

su išarani zidovi mnogih pomoćnih zgrada, ali prema rijeĉima moga brata to je

bilo djelo »neznatne manjine« — uostalom, zar svi nisu bili ljubazni prema

vama kad ste odlazili u neku trgovinu ili restoran?

»Hm... ovisi«, rekao je Serge. »To još malo visi u zraku.«

Prvi put smo ih ondje posjetili prije godinu dana, nas troje, na putu u

Španjolsku — prvi i posljednji put, kako se izrazila Claire kad smo nastavili

putovanje poslije tri dana. Moj brat i njegova ţena toliko su ĉesto inzistirali da

se usput svratimo te je postajalo gotovo neugodno da to dulje odgaĊamo.

Kuća je bila na zgodnu mjestu, na brijegu, zaklonjena usred drveća. U

dolini ispod nje, izmeĊu granja, mogli ste u daljini vidjeti okuku rijeke

Dordogne. Bilo je sparno cijelo vrijeme što smo ga ondje proveli, ni daška

vjetra. Golemi kornjaši i muhe zunzare, veliĉine kakvu nikada nismo vidjeli u

Nizozemskoj, zujali su glasno u lišću ili se zalijetali u prozore s tako snaţnim

udarima da su stakla zveckala u okvirima.

Upoznali su nas s maçonom koji im je sazidao otvorenu kuhinju, s madame

koja je drţala pekarnicu i s vlasnikom »potpuno obiĉna malog restorana« kraj

pritoka Dordogne, »kamo odlaze svi mještani«. Serge je svima pritom za mene

govorio da sam njegov petit frère. Ĉinilo se da mu je ugodno meĊu Francuzima,

uostalom, svi do jednoga bili su obiĉni ljudi: obiĉni ljudi bili su njegova

specijalnost u Nizozemskoj, zašto onda ne bi bili i ondje?

Ali ĉinilo se da on uopće ne primjećuje kako ti obiĉni ljudi zaraĊuju velike

svote od njega, od Nizozemca s ljetnom kućom i novcima, i da je to djelomice

bio razlog zašto su i dalje u to ulagali malko pristojnosti. »Tako ljubazni«, rekao

je Serge. »Tako normalni. Gdje ćeš to danas naći u Nizozemskoj?« Nije

primijetio, ili je jednostavno pred tim zatvorio oĉi, kako je maçon hraknuo

zeleni duhan za ţvakanje na njihovo poploĉeno unutarnje dvorište kad je

spomenuo cijenu dovoza autentiĉnoga, ruralnog crijepa za nadstrešnicu iznad

njihove vanjske kuhinje. Kako je madame u pekarnici zapravo ţeljela nastaviti s

posluţivanjem svojih mušterija, ali je priĉekala da Serge predstavi svoga petit

frère, i kako su te iste mušterije meĊusobno znalaĉki kimale i namigivale: to

43

kimanje i namigivanje govorilo je ĉitave sveske o neizrecivom prostaštvu tih

Nizozemaca. Kako je srdaĉni vlasnik malog restorana ĉuĉnuo kraj našeg stola i

konspirativnim glasom kazao da je, upravo toga dana, dobio od lokalnog

farmera vreću puţeva koje inaĉe zadrţava za sebe. Ali toga dana pošlo mu je za

rukom da ih nabavi, i vlasnik ih je ţelio ponuditi iskljuĉivo Sergeu i njegovoj

»simpatiĉnoj obitelji« po »posebnoj cijeni«; kazao je da je njihov okus nešto što

nigdje drugdje nećemo naći. U meĊuvremenu, Serge je previdio ĉinjenicu da je

svim francuskim gostima bio pruţen jednostavan jelovnik s dnevnom ponudom,

jeftin meni od tri jela po upola manjoj cijeni od jednog obroka puţeva. A što se

tiĉe kušanja vina u tom malom restoranu, radije ne ţelim uopće govoriti.

Claire i ja ostali smo kod njih tri dana. Tijekom ta tri dana takoĊer smo

posjetili dvorac, gdje smo morali stajati u redu ispred kuće sa stotinama drugih

stranaca, uglavnom Nizozemaca, prije nego što su nas proveli kroz dvanaest

omamljujuće vrućih prostorija sa starim natkrivenim krevetima i stolicama za

kadu. Ostatak vremena preteţno smo provodili u vrtu bez zraka. Claire je

pokušavala nešto ĉitati, dok je meni bilo prevruće da otvorim knjigu: od bjeline

stranica boljele su me oĉi. Ali teško je bilo išta raditi: Serge je uvijek bio neĉim

zauzet, bilo je oko kuće stvari koje je sam napravio, stvari za koje nije imao

mjesnog obrtnika da dotrĉi kad ga zovne. »Ovdašnji te ljudi poĉnu cijeniti kad

radiš na vlastitoj kući«, rekao je. »To primjećuješ nakon nekog vremena.« I tako

je ĉetrdeset puta gurao taĉke izmeĊu svoje vanjske kuhinje i pokrajinske ceste

gdje su bili istovareni ruralni crjepovi za krov. Ni u jednom ĉasu nije mu palo na

pamet da ga moţda, kroz to njegovo »uradi sam«, njegov mjesni maçon vara za

priliĉan broj plaćenih radnih sati.

Sam je pilio i drva za ognjište, katkada je to izgledalo kao reklamna snimka

za njegovu predizbornu kampanju: Serge Lohman, narodni kandidat, s taĉkama,

pilom i hvatima drva, obiĉan ĉovjek kao svatko drugi, s jedinom razlikom što

malo obiĉnih ljudi moţe sebi priuštiti ljetnu kuću u Dordogni. Moţda je to bio

stvarni razlog zašto nikada nije dopustio snimateljima da doĊu na njegovo

»imanje«, kako ga je nazivao. »Ovo je moje mjesto«, govorio je. »Moje mjesto,

za mene i za moju obitelj. To se nikoga drugog ne tiĉe.«

Kad nije prevozio crjepove ili pilio drva, odlazio je brati kupine ili

borovnice. Kupine i borovnice od kojih je Babette poslije pravila pekmez:

podignuvši kosu i svezavši je rupcem, provodila je ĉitave dane grabeći kutlaĉom

vrelu, bolesno sladunjavu masu i nalijevajući je u stotine staklenki. Claire nije

imala kamo nego je morala upitati treba li joj pomoć, kao što sam i ja osjećao

obvezu da pomognem Sergeu oko crjepova. »Mogu li ti kako pomoći?« upitao

sam kad su nakrcane taĉke sedmi put prošle kraj mene. »No, kad to već

spominješ«, bio je njegov odgovor.

»Kad moţemo otići?« upitala me je Claire te noći u krevetu, kad smo

napokon bili sami i mogli se priljubiti jedno uz drugo — ne preblizu, ipak, bilo

44

je prevruće. Od kupina i borovnica bili su joj poplavili prsti, tamnija verzija

plave boje bila joj je u kosi i prugama na licu.

»Sutra«, kazao sam. »Oh, ne, hoću reći preksutra.«

Posljednje su noći Serge i Babette pozvali prijatelje i znance na veĉeru u

vrtu. Bili su to nizozemski prijatelji i znanci, sve do jednoga, i svi su imali ljetna

prebivališta u blizini. »Ništa posebno«, rekao je Serge. »Samo malena skupina

prijatelja. Fini ljudi, svi redom, doista.«

Sedamnaestero Nizozemaca, ne raĉunajući nas troje, stajalo je u vrtu te

veĉeri s tanjurima i ĉašama. Tu je bila postarija glumica (»bez posla i muţa«,

izvijestila me je Claire sljedećeg jutra), i mršav koreograf koji je pio samo vodu

Vittel iz politrenih boca koje je sam donio, i par vjenĉanih homoseksualnih

pisaca koji su cijelu veĉer proveli u meĊusobnom prigovaranju.

Babette je na stol bila iznijela salate, francuske sireve, male kobasice i

kruh. U meĊuvremenu se Serge posvetio roštilju; nosio je kockastu crveno-

bijelu pregaĉu i pekao kosane odreske i šišćevape sa zelenom paprikom i lukom.

»Tajna dobra roštilja leţi u dobro naloţenoj vatri«, rekao mi je nekoliko sati

prije veĉere s tim malim krugom prijatelja. »Ostalo je lako.« Moj je posao bio

skupljanje suharaka. Serge je pio više nego obiĉno, pletena boca vina stajala je

kraj njega u travi blizu roštilja, moţda je bio nervozan od brige kako će proteći

veĉer, više nego što je pokazivao. »U Nizozemskoj sada svi navale na krumpir i

umak«, rekao je. »Moţeš li to zamisliti? Ovo je ţivot, ĉovjeĉe!« Mahnuo je

vilicom prema drveću i ţbunju koje je skrivalo vrt od znatiţeljnih oĉiju.

Svi Nizozemci s kojima sam te veĉeri govorio rekli su mi više-manje istu

priĉu, ĉesto doslovce istim rijeĉima. Nisu zavidjeli svojim zemljacima koji su

bili prisiljeni, zbog financijskih razloga ili drugih obveza, ostati u Nizozemskoj.

»Ovdje smo bogovski sretni, ovdje, u Francuskoj«, rekla je jedna ţena koja mi je

kazala da je godinama radila u »dijetnoj industriji«. Mislio sam da se šali, dok

nisam shvatio da je sasvim ozbiljno izgovorila reĉenicu, kao da ju je sama

izmislila.

Osvrnuo sam se oko sebe promatrajući ostale likove koji su grlili ĉaše u

zlatnoţutom odsjaju ţeravnika i bakalja što su bile strateški rasporeĊene oko

vrta, a u duhu sam ĉuo glas staroga glumca koji je nastupao u onoj televizijskoj

reklami prije deset ili dvadeset godina: »Da, to je toĉno, i vi moţete biti

bogovski sretni u Francuskoj. S ĉašom dobra konjaka i pravim francuskim

sirom...«

Sama ta misao donijela je sa sobom miris boursina, kao da je netko

namazao krišku dvopeka tim najprljavijim od svih laţnih francuskih sireva i

gurnuo mi je pod nos. Kombinacija rasvjete i mirisa boursina sprjeĉavala me je

da u toj vrtnoj zabavi moga brata i snahe ne vidim ništa drugo nego nekadašnju,

zastarjelu televizijsku reklamu otprije dvadeset ili više godina. Kao patvorinu

sira koji nije imao nikakve veze s francuskim sirom, upravo kao što je ovdje, u

45

srcu Dordogne, svatko samo glumio da je u Francuskoj, dok su sami Francuzi

bili najuoĉljiviji zbog svoje odsutnosti.

Kad god sam spomenuo protunizozemske grafite, svi su samo slijegali

ramenima. »Maloljetni prijestupnici!« presudila je nezaposlena glumica, dok me

je struĉnjak za autorsko pravo, koji je prodao svoju oglasnu agenciju da bi se

nastanio u Dordogni, uvjeravao da su slogani najviše upereni protiv nizozemskih

kampera koji su svu hranu dovozili u prikolicama iz Nizozemske i nisu trošili ni

centa u mjesnim trgovinama.

»Mi nismo takvi«, rekao je. »Mi jedemo u njihovim restoranima, pijemo

Pernod u njihovim kafićima i ĉitamo njihove novine. Bez ljudi kao što su Serge i

mnogi drugi, ovdje bi mnogi zidari i vodoinstalateri bili bez posla.«

»I nemojmo zaboraviti lokalne vinare!« rekao je Serge, podiţući ĉašu.

»Ţivjeli!«

Otraga u sjeni, u najmraĉnijem dijelu vrta uz ţivicu, mršavi koreograf

natezao se s mlaĊim ĉlanom spisateljskog para. Vidio sam kako ruka klizi u

košulju i pogledao na drugu stranu.

Ali što će biti ako se oni što šaraju slogane ne zaustave samo na sloganima?

upitao sam se. Vjerojatno ne bi trebalo mnogo da se uplaši ova skupina

kukavica. Nizozemci su skloni usrati se u gaće na najmanju prijetnju pravog

nasilja. Mogli biste poĉeti s bacanjem kamenica u prozore, pa ako to ne bi

upalilo, mogli biste spaliti dvije-tri pomoćne zgrade. Ne previše, jer bi pravi cilj

bio da se te kuće vrate u ruke ljudima koji bi imali najviše prava na njih: mladim

francuskim parovima što su morali godinama ţivjeti s roditeljima zbog cijena

nekretnina koje su odletjele u nebo. Nizozemci su domaćim ljudima upropastili

trţište stanova, astronomske su se svote plaćale ĉak za ruševine. Uz pomoć

relativno jeftinih francuskih zidara, ruševine su se zatim obnavljale, samo da bi

stajale nenaseljene najveći dio godine. Kad tako gledate na stvar, u jasnom,

hladnom svjetlu, pravo je ĉudo što je bilo tako malo incidenata, što se domaće

puĉanstvo zadovoljavalo pukim šaranjem ponekog grafita.

Pustio sam pogled da klizi preko travnjaka. Netko je stavio CD s pjesmama

Edith Piaf. Babette, koja je za zabavu izabrala široku, prozirnu crnu haljinu,

izvodila je nekoliko pripitih plesnih koraka na melodiju Non, je ne regrette rien.

Ako ne uspiju razbijeni prozori i paleţ, uvijek moţete poći korak dalje, pomislio

sam u sebi. Uvijek moţete odmamiti iz kuće nekoga od tih nizozemskih pizdeka

pod izlikom da znate gdje ţivi još jedan, ĉak jeftiniji vinar, zatim ga prebiti na

mrtvo ime na nekoj njivi — ne samo tresnuti ga po glavi, ne, uzeti nešto

ozbiljnije, bejzbolsku palicu ili biĉ.

Ili ako vidite nekoga od njih kako ide sam, na okuci ceste, vraćajući se iz

supermarketa s torbom punom bageta i crnog vina, moţete dopustiti autu da se

malko posklizne. Gotovo sluĉajno. »Iznenada se našao ondje, toĉno ispred moga

odbojnika«, mogli biste poslije kazati. Ili ne biste trebali uopće ništa kazati,

mogli biste ostaviti Nizozemca da leţi na rubu ceste kao nastradala divljaĉ, a

46

kada doĊete kući, lijepo operete sve brbljave znakove s odbojnika i branika. Sve

bi bilo u redu, ako bi poruka stigla do cilja. Vi ne spadate ovamo! Odjebite

natrag odakle ste došli! Idite kući i u vlastitoj zemlji glumite da ste u

Francuskoj, sa svojim bagetima i vinom, ali ne ovdje, ne na mjestu gdje smo mi

niknuli!

»Paul!... Paul!.. .« Sa sredine travnjaka, u širokoj haljini koja je bila

pogibeljno blizu plamena što je lizao iz jednog ţeravnika, Babette je pruţala

ruke prema meni. Iz zvuĉnika je tutnjao Milord. Ples. Ples na travi sa ţenom

moga brata. Bogovski sretan u Francuskoj. Pogledao sam naokolo i vidio kako

Claire stoji kraj stola sa sirevima — u istom trenutku i ona je vidjela mene.

Bila je u razgovoru s nezaposlenom glumicom i dobacila mi oĉajniĉki

pogled. Na zabavama u Nizozemskoj to je znaĉilo: »Moţemo li poći kući,

molim te?« Ali nismo mogli poći kući, bili smo osuĊeni trpjeti sve do gorkoga

kraja. Sutra. Sutra će nam biti dopušteno da odemo. Upomoć, bilo je sve što je

sada govorio Clairin pogled.

Mahnuo sam Babette, moja kretnja je govorila nešto poput »Trenutno ne

mogu«, ali da ću poslije sigurno doći i plesati s njom po cijelom travnjaku, a

krenuo sam prema stolu sa sirevima. Allez souriez, Milord!... Chantez, Milord!

pjevala je Edith Piaf. Ima tvrdoglavih tipova, naravno, meĊu svim tim stotinama

Nizozemaca s ljetnim boravištima u Dordogni, pomislio sam. Tipova koji

zatvaraju oĉi pred istinom, koji jednostavno ne ţele priznati ĉinjenicu da su tu

neţeljeni stranci. Koji, usprkos svim dokazima, uporno tvrde da je to djelo

»neznatne manjine« — svi razbijeni prozori i paleţi i njihovi pretuĉeni ili

pregaţeni zemljaci. Moţda bi te posljednje tikvane trebalo lišiti zabluda s malo

više snage.

Pomislio sam na Pse od slame i OslobaĎanje, filmove koji mi uvijek padnu

na pamet kad se naĊem na selu, ali nigdje više nego ovdje, u Dordogni, na

brijegu gdje su moj brat i njegova ţena stvorili ono što nazivaju svojim »malim

francuskim rajem«. U Psima od slame mještani — pošto se isprva ograniĉe na

sitno dodijavanje — strašno se osvećuju pridošlicama koji misle da su doista

kupili krasnu kućicu u škotskom selu. U OslobaĎanju ameriĉki gorštaci grubo

kvare posao skupini gradskih kicoša na izletu u kanuima. U oba filma istaknuto

mjesto imaju silovanje i umorstvo.

Glumica me je odmjerila od glave do pete prije nego što će progovoriti.

»Vaša mi ţena kaţe da sutra odlazite.« Glas joj je sadrţavao nešto slatkasto,

poput onoga što sadrţe Cola Light ili punjenje ĉokolade za dijabetiĉare o ĉemu

na ambalaţi piše da vas neće nadebljati. Pogledao sam Claire koja je lagano

kolutala oĉima bacajući pogled na zvjezdano nebo. »I da idete u Španjolsku, kraj

toliko drugih mjesta.«

Pomislio sam na jedan od najdraţih prizora iz Pasa od slame. Kako bi taj

izvještaĉeni glas zvuĉao kad bi njegovu vlasnicu dvojica pijanih francuskih

zidara vukla u štagalj. Tako pijanih da više ne bi razlikovali ţenu od ruševina

47

kolibe od koje su ostali samo zidovi. Bi li i dalje prĉila usta kad bi se zidari

spremali da joj dovedu u red rublje? Bi li se taj glas sam od sebe opustio kad bi

je razodijevali, sloj po sloj?

Upravo u tom ĉasu podignuo se ţamor na rubu vrta, ne na mraĉnoj strani sa

ţbunjem gdje se koreograf hrvao s mlaĊim od one dvojice pisaca, nego bliţe

kući, duţ staze koja je vodila na poploĉeni put.

Bila je to skupina od pet-šest muškaraca. Francuzi, vidio sam to odmah,

iako bi mi teško bilo reći zašto: vjerojatno zbog njihove odjeće, koja je u sebi

imala nešto ruralno, a nije bila naglašeno zguţvana i traljava kao na tim

Nizozemcima koji glume da su u Francuskoj. Jednomu je od njih visjela lovaĉka

puška o ramenu.

Moţda su djeca uistinu bila nešto rekla, moţda su zatraţila dopuštenje da

napuste zabavu i odu »u selo«, kako je naš Michel uporno tvrdio idućega dana. S

druge strane, uopće nisam bio primijetio da su bili odsutni posljednjih nekoliko

sati. Sergeova kći, Valerie, veći je dio veĉeri provela u kuhinji, gledajući

televiziju; u jednom je trenutku bila izišla da nam svima zaţeli laku noć, a strica

Paula je dvaput cmoknula u obraz.

Sada je Michel stajao izmeĊu dvojice Francuza, glava mu je bila pognuta.

Dok mu je crna kosa, koju je toga ljeta pustio da naraste do ramena, mlohavo

visjela niz lice, jedan ga je muškarac drţao za nadlakticu. I Sergeova sina Ricka

su drţali, iako malo labavije, ruka drugoga Francuza lagano je poĉivala na

njegovu ramenu, kao da više nije predstavljao opasnost.

Zapravo je Beau — posvojeni sin iz Burkine Faso koji je sa svojim novim

roditeljima stigao ovamo meĊu nizozemsku ĉeljad u Dordogni u sklopu projekta

pomoći njegovoj školi pod valovitim limom, sa zastankom u Nizozemskoj —

bio onaj koga su morali ĉvrsto drţati. On se otimao rukama i nogama, dva druga

Francuza zavrnula su mu ruke iza leĊa i naposljetku ga svalili na tlo, zagnjurivši

mu lice u travu bratova vrta.

»Messieurs!... Messieurs!« ĉuo sam kako Serge viĉe dok je divovskim

koracima hitao prema skupini. Ali već je bio popriliĉno gucnuo lokalnog crnjaka

i bilo je jasno kako mu vrlo teško polazi za rukom da uopće ravno hoda.

»Messieurs! Quʼest-ce quʼil se passe?«

48

13.

POŠAO SAM u zahod, ali kad sam se vratio, još nije bilo stiglo glavno jelo.

MeĊutim, nova boca vina bila je već na stolu.

O opremi u zahodu malo se previše razmišljalo, ĉovjek se mogao ĉak

upitati odgovaraju li tome nazivi »muški zahod« ili »nuţnik«. Voda je posvuda

grgoljala, ne samo duţ zida za mokrenje od nehrĊajućeg ĉelika, nego i niz velika

zrcala u granitnim okvirima. Moglo bi se s pravom reći da su sve to sastavni

dijelovi cjeline: u skladu s ĉvrsto svezanim konjskim repovima na

konobaricama, s njihovim crnim pregaĉama, sa secesijskom svjetiljkom na

stalku, s organskim mesom i nadkonobarovim prugastim odijelom — jedini je

problem bio u tome što nikada nije bilo jasno što bi ta cjelina trebala znaĉiti. To

je podsjećalo na sluĉaj s jednim dizajnerskim naoĉalama, s naoĉalama koje ništa

ne dodaju osobnosti ĉovjeka koji ih nosi; naprotiv, one ponajprije i ponajviše

privlaĉe pozornost na sebe: Mi smo par naoĉala, nemojte to nikada zaboraviti!

Nisam zapravo trebao ići u zahod, samo sam se morao udaljiti na trenutak,

otići od našeg stola i cijeloga blebetanja o filmovima i odredištima za praznike.

Ali kad sam zauzeo poloţaj ispred onoga zida od nehrĊajućeg ĉelika, tek radi

pristojnosti, i otvorio šlic, od grgoljanja vode i muzike u pozadini odjednom sam

osjetio snaţnu potrebu.

U tom sam ĉasu ĉuo kako se otvaraju vrata i novi gost je ušao u muški

zahod. Ja nisam od onih muškaraca koji odjednom ne mogu više mokriti kad je

netko drugi u prostoriji, samo što tada duţe traje: meni prije svega duţe traje da

poĉnem mokriti. Proklinjao sam sâm sebe što sam prišao pisoaru a nisam ušao u

pregradak.

Novi gost se nakašljao nekoliko puta, takoĊer je pjevušio nešto što mi se

maglovito ĉinilo poznatim, melodiju koju sam sekundu poslije prepoznao kao

Killing me softly.

Killing me softly with his song... to pjeva... dovraga, kako se zove ona

ţena? Roberta Flack! Bingo! Molio sam Boga da taj ĉovjek potraţi pregradak za

sebe, ali vidio sam ga krajiĉkom oka kako pristupa zidu za mokrenje jedan metar

daleko od mene. Napravio je uobiĉajene kretnje, i nakon nekoliko sekunda ĉuo

sam zvuk postojana, snaţna mlaza mokraće kako pljuska po vodi što je klizila

niza zid.

Bio je to svojevrstan mlaz koji kao da se naroĉito sviĊa sam sebi, koji ne

ţeli ništa drugo nego pokazati bezgraniĉno dobro zdravlje i koji je vjerojatno,

nekoć, u niţoj osnovnoj školi, pripadao djeĉaĉiću koji se mogao popiškiti dalje

nego itko drugi, preko cijeloga jarka.

49

Podignuo sam pogled i vidio da je vlasnik toga mlaza bio onaj bradati

muškarac što je sjedio sa svojom zazorno mladom prijateljicom za susjednim

stolom. Upravo tada i on je pogledao mene. Obojica smo neodreĊeno kimnuli,

kao što je obiĉaj kad muškarci stoje na korak daleko dok puštaju vodu. Iz

nutrine brade iskrivila su se usta toga ĉovjeka u osmijeh. Trijumfalan osmijeh,

pomislio sam i nehotice, tipiĉan osmijeh muškarca koji ima snaţan mlaz,

osmijeh koji se podruguje ljudima što imaju više problema s mokrenjem nego

on.

Uostalom, nije li snaţan mlaz takoĊer znak muškosti? Ne daje li on

vlasniku, moţda, pravo prvenstva kad su u pitanju dostupne ţene? I obratno, nije

li kukaviĉko curkanje naznaka da tu vjerojatno ni druge stvari ne teku sasvim

glatko? Doista, ne bi li opstanak vrste bio ugroţen ako bi ţene ravnodušno

slegnule ramenima na takvo curkanje ne dopuštajući više da ih privlaĉi zdrav

zvuk snaţna mlaza?

Nije bilo pregrade izmeĊu nas, trebao sam samo spustiti pogled da vidim

pimpek koji je išao skupa s tim bradonjom. Sudeći po štropotu, to je trebao biti

velik pimpek, pomislio sam, velika toljaga od besramne vrste, s debelim plavim

ţilama ispod površine tamnosive koţe koja je rumenkasto zdrava ali opet

priliĉno gruba: ona vrsta pimpeka koja bi mogla ĉovjeka dovesti u iskušenje da

provodi vikende u nudistiĉkom kampu, ili u svakom sluĉaju da kupuje najmanji

model kupaćih gaćica, od najtanjega mogućeg materijala.

Razlog zašto sam se ispriĉao i pošao u zahod leţao je u tome što je sve ono

poĉinjalo bivati previše za mene. Preko odredišta za praznike i Dordogne

završili smo na rasizmu. Moja ţena podrţavala me je u stajalištu da prikrivanje

rasizma i hinjenje da ga nema samo pogoršava problem. Iz vedra neba, ĉak i ne

pogledavši me, priskoĉila mi je u pomoć. »Ja mislim da Paul ţeli reći...« Tako je

poĉela: izriĉući rijeĉima ono što ona misli da ja pokušavam kazati. Da je to

došlo od bilo koga osim Claire, zvuĉalo bi kao ocrnjivanje ili zaštićivanje ili

udostojavanje, kao da nisam sposoban izraziti vlastito mišljenje rijeĉima koje bi

druge osobe mogle razumjeti. Ali kad je došlo od Claire, »Ja mislim da Paul ţeli

reći...« nije znaĉilo ništa više i ništa manje nego da su drugi prespori da shvate,

preglupi da ulove srţ onoga što njezin muţ drţi pred njihovim oĉima na krajnje

jasan i oĉit naĉin — i da ona poĉinje gubiti strpljenje.

Poslije toga vratili smo se naĉas na filmove. Claire je rekla da je Pogodi tko

dolazi na večeru »najrasistiĉkiji film svih vremena«. Svakomu je poznata priĉa.

Kći bogata bjelaĉkog para (glume ih Spencer Tracy i Katherine Hepburn)

dovodi novog zaruĉnika kući da ga upozna s roditeljima. Na njihovo

zaprepaštenje, pokazuje se da je zaruĉnik crnac (glumi ga Sidney Poitier). Za

vrijeme veĉere istina postupno izlazi na vidjelo: taj crnac je dobar crnac,

inteligentan crnac u finom odijelu, sveuĉilišni profesor. U intelektualnom

smislu, on je nadmoćan bjelaĉkim roditeljima svoje zaruĉnice koji su prosjeĉni

tipovi iz višega srednjeg sloja, prepuni predrasuda prema crncima.

50

»I to je toĉno mjesto gdje leţi rasistiĉka kvaka, u tim predrasudama«, rekla

je Claire. »Crnci koji su poznati roditeljima, s televizije ili iz kvartova kamo ih

je strah odlaziti, za njih su siromašni i lijeni i nasilni kriminalci. Ali njihov

budući zet, na sreću, dobro je prilagoĊeni crnac koji nosi fino trodijelno odijelo.

Tako da bi koliko god moţe više izgledao kao bijelac.«

Serge je pogledao moju ţenu kao zainteresiran slušatelj, ali govor njegova

tijela odavao je ĉinjenicu da mu je teško slušati bilo koju ţenu koju ne moţe

smjesta svrstati u jednostavne kategorije kao što su »sise«, »dobro dupe« ili »ne

bih je izbacio iz kreveta zato što jede krekere«.

»Tek mnogo kasnije pojavili su se u filmovima prvi neprilagoĊeni crnci«,

rekla je Claire. »Crnci koji su nosili bejzbolske kape i vozili dreĉave

automobile: nasilni crnci iz najgorih kvartova. Ali barem su bili ono što jesu.

Nisu više bili razvodnjena verzija bijelog ĉovjeka.«

U tom se ĉasu moj brat nakašljao i proĉistio grlo. Uspravio se na stolici,

zatim se nagnuo preko stola: kao da je traţio mikrofon. Upravo tako je izgledao,

pomislio sam, u svim svojim kretnjama opet je bio nacionalni politiĉar, kandidat

za sljedećeg voĊu naše zemlje, i spremao se pokazati jednoj ţeni u nekoj

provincijskoj sindikalnoj dvorani gdje joj je mjesto.

»I što onda nije u redu s prilagoĊenim obojenim ljudima, Claire?« rekao je.

»Hoću reći, slušajući te kako govoriš, ti bi ih radije ostavila da budu kakvi jesu,

makar to znaĉilo da se nastave meĊusobno ubijati u svojim getima zbog

nekoliko grama droge. Bez ikakve nade u napredak.«

Pogledao sam svoju ţenu. U mislima sam je poticao da mojem bratu zada

posljednji udarac — izloţio se i mogla ga je nokautirati, kako se kaţe. Bilo je to

upravo previše straviĉno, onaj njegov naĉin kako je u normalan razgovor o

ljudima i razlikama meĊu njima pokušao ubaciti platformu svoje politiĉke

stranke. Napredak... rijeĉ, ništa više: kuhano sranje za biraĉko tijelo.

»Ja ne govorim o napretku, Serge«, rekla je Claire. »Govorim o tome kako

mi — Nizozemci, bijelci, Europljani — gledamo na druge kulture. Na stvari

kojih se plašimo. Kad bi prema tebi ploĉnikom dolazila skupina tamnoputih

muškaraca, zar ne bi osjetio snaţniji poriv da prijeĊeš na drugu stranu ulice ako

bi nosili bejzbolske kape, umjesto fine odjeće? Kao što je tvoja ili moja? Ili

kakvu nose diplomati? Ili uredski sluţbenici?«

»Ja nikada ne prelazim na drugu stranu ulice. Vjerujem da bismo sa svima

morali jednako pristupati. Spomenula si stvari kojih se plašimo. U tome se s

tobom slaţem. Kad bismo se samo prestali plašiti, tada bismo mogli nastaviti

gajiti više razumijevanja jedni prema drugima.«

»Serge, ja nisam neki protivnik koji ti je potreban u debati da se moţeš

razmetati šupljim izrazima kao što su napredak i razumijevanje. Ja sam tvoja

šogorica, ţena tvoga brata. Ovdje smo sada sami, nas ĉetvero. Kao prijatelji.

Kao obitelj.«

51

»Tu je rijeĉ o pravu da netko bude govnar«, rekao sam ja.

Zavladala je kratka tišina, posloviĉna tišina kad biste mogli ĉuti kako pada

pribadaĉa da to nije bilo unaprijed iskljuĉeno zbog buke prepuna restorana. Bilo

bi previše tvrditi kako su se sve glave okrenule prema meni, kao što katkada

moţete proĉitati. Ali svratio sam pozornost. Babette se smijuckala. »Paul!...«

rekla je.

»Ne, ali to me je odjednom podsjetilo na televizijski program koji se davao

prije mnogo godina«, rekao sam. »Ne mogu se više sjetiti naslova.« Sjećao sam

ga se vrlo dobro, ali nisam namjeravao spomenuti taj naslov, to bi samo

odvratilo njihovu paţnju. Naslov bi moţda potaknuo moga brata da dade

nekakav sarkastiĉan komentar, da pokuša otupiti oštricu moje prave poruke prije

nego što bih imao prilike da je izreknem. Nisam znao da gledaš takve stvari...

Komentar te vrste. »Radilo se o homoseksualcima. Intervjuirali su stariju

gospoĊu koja je ţivjela kat niţe od homoseksualaca, dvojice mladića koji su

ţivjeli skupa i ponekad se brinuli o njezinim maĉkama. >Tako krasni deĉki!<

rekla je gospoĊa. Ustvari je htjela reći da njezini susjedi, iako su homoseksualci,

po naĉinu kako se brinu o njezinim maĉkama kada nje nema, pokazuju da su

ipak ljudi kao ti i ja. Ta je gospoĊa ondje sjedila sjajući od zadovoljstva, jer je

sada svatko mogao vidjeti koliko je ona tolerantna. Njezini susjedi s kata više

bili su krasni deĉki, iako su jedan drugome ĉinili ruţne stvari. Zazorne stvari,

zapravo, nezdrave i neprirodne. Perverzije, drugim rijeĉima, koje su deĉki ipak

ublaţavali svojom nesebiĉnom brigom o njezinim maĉkama.«

Zastao sam na trenutak. Babette se smiješila. Serge je podignuo obrve

nekoliko puta. I Claire, moja ţena, kao da se zabavljala — dobacila mi je pogled

koji je govorio da zna što poslije toga slijedi.

»Da bi se razumjelo što je ta gospoĊa kazala o svojim susjedima s gornjega

kata«, nastavio sam, jer nitko drugi ništa nije kazao, »treba sasvim preokrenuti

situaciju. Da ta dvojica krasnih homoseksualaca nisu uopće hranili maĉke, nego

umjesto toga gaĊali ih kamenjem ili sa svoga balkona bacali pred njih otrovano

svinjsko meso, bili bi samo obiĉni prljavi pederi. Mislim da je to Claire htjela

reći o filmu Pogodi tko dolazi na večeru: da je prijateljski Sidney Poitier takoĊer

bio krasan deĉko. Da osoba koja je snimila taj film nije apsolutno nimalo bolja

od gospoĊe u onom programu. Zapravo, Sidney Poitier je trebao posluţiti kao

uzorni model. Primjer svima drugim, svim napasnim crncima, drskim crncima.

Opasnim crncima, uliĉnim razbijaĉima i silovateljima i preprodavaĉima droge.

Momci, kada budete imali na sebi izvrsno odijelo kao Sidney i poĉnete se

ponašati kao savršen zet, mi bijelci bit ćemo vam prijatelji.«

52

14.

BRADATI JE MUŠKARAC sušio ruke. Povukao sam zip, kao znak da sam završio

mokriti, iako nisam proizveo nikakav zvuk, i zatim krenuo ravno prema izlazu.

Ruka mi je već bila na nehrĊajućoj ĉeliĉnoj kvaĉi kad sam ĉuo kako bradati

ĉovjek kaţe: »Nije li vašem prijatelju katkada neugodno ići u restoran kad ima

onako poznato lice?«

Zaustavio sam se. Ne ispuštajući kvaku, okrenuo sam se i pogledao ga.

Bradati je muškarac još sušio ruke grudom papirnatih ubrusa. Unutar bujno

narasle brade njegova su se usta još jednom iskrivila u osmijeh — ali ovaj put to

nije bio trijumfalni osmijeh, više je sliĉio na kukaviĉko pokazivanje zubi.

Nemam nikakvih zlih namjera, govorio je osmijeh.

»On mi nije prijatelj«, kazao sam.

Osmijeh je išĉeznuo. Ruke su se takoĊer prestale sušiti. »Oh, oprostite«,

rekao je. »Samo sam vidio da ondje sjedite. Mi smo pomislili, moja kći i ja:

nastavimo se normalno ponašati, nemojmo buljiti u njega.«

Ništa nisam rekao. Otkriće o kćeri više mi je godilo nego što sam bio

spreman priznati. Bradonja, usprkos neoslabljenu mlazu, nije uspio upecati

trideset godina mlaĊu ţenu. Bacio je vlaţnu grudu papira u kantu za otpatke od

nehrĊajućeg ĉelika; bila je to jedna od onih kanta s poklopcem na oprugu, pa mu

je bilo teško sve ubaciti u jednom hitcu.

»Pitao sam se«, rekao je. »Pitao sam se je li to moţda moguće, moja kći i

ja, oboje mislimo da je našoj zemlji potrebna promjena. Ona studira politiĉke

znanosti, pitao sam se bi li se moţda mogla slikati s gospodinom Lohmanom,

kasnije?«

Izvukao je plosnatu, sjajnu kameru iz dţepa na kaputu. »To bi trajalo jednu

sekundu«, rekao je. »Shvaćam da je to vaša privatna veĉera i sve ostalo, ne

ţelim mu smetati. Moja kći... moja kći mi nikada ne bi oprostila kad bi doznala

da sam se uopće usudio ovo pitati. Ona je rekla da nije pristojno zuriti u slavna

politiĉara u restoranu. Da ga treba ostaviti na miru u njegovim privatnim

trenutcima. I da se apsolutno ne bi trebalo pokušavati slikati s njim. Ali s druge

strane, ja znam kako bi to bilo divno za nju. Hoću reći, slikati se sa Sergeom

Lohmanom.«

Pogledao sam ga. Pitao sam se kako to izgleda imati oca kojemu ne moţeš

vidjeti lice. Stigne li napokon dan kada, kao kći takva oca, jednostavno izgubiš

strpljenje; ili se pak na to navikneš, kao na ruţnu zidnu tapetu.

»Nema nikakvih problema«, rekao sam. »Gospodinu Lohmanu je uvijek

drago stupiti u dodir sa svojim pristašama. Upravo sada smo usred jedne vaţne

53

diskusije, ali samo drţite na oku mene. Kad vam dadem znak, to će biti pravi

trenutak za fotografiju.«

54

15.

KAD SAM SE vratio iz zahoda, tišina za našim stolom bila je prva stvar koju sam

zapazio: ona vrsta napete tišine koja vam smjesta kaţe da ste propustili nešto

vaţno.

Vratio sam se u blagovaonicu skupa s bradonjom, bio je ispred mene, tako

da sam tišinu primijetio tek kad sam se sasvim pribliţio našem stolu.

Ili ne, bilo je nešto drugo što sam najprije opazio: ruka moje ţene, pruţena

dijagonalno preko stolnjaka, drţala je Babettinu nadlanicu. Moj brat je zurio u

svoj prazan tanjur.

I tek kad sam sjeo na stolicu, shvatio sam da Babette plaĉe. Plakanje bez

zvuka, jedva primjetljivo potresanje ramena, podrhtavanje ĉitave njezine ruke do

mišice — ruke koju je Claire drţala za nadlanicu.

Potraţio sam i uspostavio vezu s pogledom moje ţene. Claire je podignula

obrve i znaĉajno zirnula prema mojem bratu. U istom ĉasu Serge je podignuo

glavu, pogledao me smeteno i slegnuo ramenima. »No, Paul, tebe prati sreća«,

rekao je. »Moţda si trebao malo dulje ostati u zahodu.«

Babette je istrgnula ruku iz Clairina stiska, zgrabila ubrus iz krila i bacila

ga na tanjur.

»Ti si takvo nevjerojatno govno!« rekla je Sergeu, odgurnuvši stolicu

natrag. Sljedećeg je ĉasa koraĉala pokraj drugih stolova, hitajući prema

zahodima — ili prema izlazu, pomislio sam. Ali nije izgledalo vjerojatno da će

nas napustiti. Govor njezina tijela, ukroćen korak kojim je promicala pokraj

stolova, odavao mi je da se nada kako će netko od nas poći za njom.

I doista, moj brat je poĉeo ustajati sa stolice. Claire mu je spustila ruku na

rame. »Pusti mene da joj pristupim na trenutak, Serge«, rekla je i ustala. Ona je

takoĊer pohitala pokraj drugih stolova. Do tada je Babette već bila išĉeznula s

vidika, tako nisam mogao znati je li otišla u zahod ili izišla da udahne svjeţeg

zraka.

Brat i ja meĊusobno smo se pogledali. On se pokušao slabašno nasmiješiti,

ali nije mu pošlo za rukom. »To je...« poĉeo je. »Ona je...« Pogledao je oko

sebe, zatim primaknuo glavu bliţe k mojoj. »To nije ono što misliš«, rekao je

zatim, tako tiho da sam ga jedva razumio.

Bilo je neĉega u vezi s njegovom glavom. U vezi s njegovim licem. Bila je

to i dalje ista glava (i isto lice), ali ĉinilo se kao da visi u zraku, bez jasna spoja s

tijelom, ĉak i bez suvisle misli. Podsjetio me je na lik iz crtanog filma ispod

kojega su netom izmaknuli stolicu. Lik iz crtića ostane na trenutak visjeti u

prostoru prije nego što shvati da nema stolice pod sobom.

55

Kad bi takvo lice imao dok na ulici dijeli letke, pomislio sam, letke koji

pozivaju obiĉne, svakidašnje ljude da svakako glasuju za njega na sljedećim

izborima, nitko ga ne bi ni pogledao. To lice vas je navodilo da pomislite na

potpuno nov automobil, tek izišao iz izloga, koji zamiĉe iza prvog ugla, udara u

rasvjetni stup i dobiva veliku ogrebotinu sa strane. Nitko ne bi poţelio takav

automobil.

Serge je ustao i prišao k stolici suĉelice prema meni. Bila je to Clairina

stolica, pripadala je mojoj ţeni. Sada je bez sumnje mogao osjetiti toplinu

njezina tijela, zaostalu iza nje na sjedalu, kroz tkaninu svojih hlaĉa. Od te sam

pomisli pobjesnio.

»U redu, zbog toga nam je sada lakše razgovarati«, rekao je.

Ja nisam ništa kazao. Ne ţelim poreći da to nije bilo stanje u kakvu sam

volio vidjeti svoga brata: koprcanje. Nisam mu namjeravao baciti pojas za

spašavanje.

»Ona se u posljednje vrijeme teško nosi sa... no, dobro znaš, oduvijek sam

mrzio tu rijeĉ«, rekao je. »S menopauzom. To zvuĉi kao nešto što se nikada neće

dogoditi našim ţenama.«

Zastao je. Stanka je vjerojatno znaĉila da bih ja trebao nešto kazati o Claire.

O Claire i menopauzi. »Našim ţenama«, tako je kazao. Ali to se njega ne tiĉe.

Što god je krivo ili pravo u vezi s Claire, to je privatna stvar.

»Rijeĉ je o hormonima«, nastavio je. »Najprije je prostorija previše vruća i

svi se prozori moraju otvoriti, sljedećeg ĉasa odjednom je sva uplakana.«

Okrenuo je glavu, i dalje vidljivo potresenu glavu, prema zahodima, prema

izlazu, zatim natrag prema meni. »Moţda je za nju dobro da o tome govori s

drugom ţenom. Znaš na što mislim, djevojaĉki razgovori. U takvim trenutcima

ionako ne mogu ništa uĉiniti kako treba.«

Nacerio se. Ja mu nisam uzvratio. Podignuo je ruku sa stola i potapšao se

po zapešću. Zatim je spustio laktove na stol i stisnuo skupa vrške prstiju. Opet je

pogledao preko ramena.

»Ali ima nešto drugo o ĉemu bismo doista morali govoriti, Paul«, rekao je.

Osjetio sam u nutrini kako nešto hladno i tvrdo — nešto hladno i tvrdo što

je ondje bilo tijekom cijele veĉeri — postaje malo hladnije i tvrĊe.

»Moramo govoriti o našoj djeci«, rekao je Serge Lohman.

Kimnuo sam. Bacio sam pogled niz prolaz i ponovno kimnuo. Ĉovjek s

bradom već je nekoliko puta bio pogledao prema nama. Da bi sve bilo jasno,

kimnuo sam po treći put. Ĉovjek s bradom uzvratio mi je kimanjem.

Vidio sam ga kako odlaţe noţ i vilicu, naginje se prema kćeri i nešto joj

šapće. Kći je pograbila torbicu i poĉela po njoj prekapati. U meĊuvremenu je

njezin otac izvukao kameru iz dţepa i ustao sa stolice.

56

Glavno jelo

57

16.

»GROŢĐE«, rekao je nadkonobar.

Njegov mezimac je lebdio tik iznad minijaturne hrpe sićušnih plodova za

koje sam u prvi mah pomislio da su nekakve bobice: bijeli ribizi ili tako nešto.

Zapravo ništa nisam znao o bobicama, osim da je većina njih nejestiva za

ljudska bića.

To »groţĊe« leţalo je kraj tamnogrimiznih komada loćike, punih pet

centimetara praznog tanjura daleko od stvarnog glavnog jela, jela koje se zvalo

»peĉenka od biserke omotana njemaĉkom slaninom tankom poput papira«. I na

Sergeovu je tanjuru bio sićušan grozd i komadići loćike, ali moj brat je bio

naruĉio turnedo. Ne moţete mnogo reći o turnedu osim da je to komad mesa, ali

zato da bi se nešto kazalo, nadkonobar se pobrinuo za kratko izvješće o tome

odakle potjeĉe. Turnedo je stigao s »organske farme« gdje ţivotinje »ţive na

slobodi« dok ih ne zakolju.

Mogao sam na Sergeu vidjeti znakove nestrpljenja, bio je gladan na naĉin

kako je samo Serge mogao biti gladan, prepoznao sam simptome: vrškom jezika

lizao je gornju usnu kao proţdrljiv pas u crtanom filmu, trljao je ruke što bi

neupućen ĉovjek mogao protumaĉiti kao uţivanje unaprijed, ali to apsolutno nije

imalo nikakve veze. Moj brat nije unaprijed uţivao: na njegovu je tanjuru bio

turnedo i trebalo ga je proţdrijeti što je moguće prije, on je morao jesti — sada!

Ja sam nadkonobara upitao nešto o groţĊu samo zato da muĉim brata.

Babette i Claire još se nisu bile vratile, ali što se to njega ticalo. »Već bi

svakog ĉasa morale biti ovdje«, rekao je kad su se ĉak ĉetiri djevojke u crnim

pregaĉama pojavile s našim glavnim jelima, utirući put nadkonobaru.

Nadkonobar je upitao bismo li ţeljeli da se priĉeka s glavnim jelom dok se ne

vrate naše supruge, ali Serge je to smjesta odbio. »Molim, samo to poloţite«,

rekao je. Njegov je jezik već klizio po gornjoj usni, a trljanje ruku izmicalo je

nadzoru.

Nadkonobarov mali prst najprije je pokazao na moju peĉenku od kokice

biserke omotanu njemaĉkom slaninom, a zatim na priloge: hrpica »lazanja s

patlidţanima i skutom«, probodena ĉaĉkalicom, što me je podsjetilo na

minijaturne klupske sendviĉe, te klip kukuruza na raţnjiću koji je virio s oba

kraja. Raţnjić je vjerojatno imao svrhu da moţete uhvatiti klip tako da ne

zamastite prste, ali u njemu je prije svega bilo nešto ĉemu se moţete smijati; ili

ne, ne smijati se, više je to sliĉilo na nešto što je trebalo biti duhovito, ironiĉan

mig od strane kuhara, takvo nešto. Raţnjić je bio kromiran, virio je dva-tri

centimetra s oba kraja klipa koji se sav sjajio od maslaca. Nisam osobit ljubitelj

58

tako spravljena kukuruza, glodanje klipa uvijek mi je bilo gadljivo, premalo

dobiješ jela a previše ostataka meĊu zubima, dok ti maslac curi niz bradu. Osim

toga, nikada se nisam mogao otresti pomisli da su klipovi kukuruza, ponajprije i

ponajviše, hrana za svinje.

Pošto je nadkonobar opisao organske uvjete na farmi, na farmi gdje je

Sergeov turnedo bio odrezan s krave, te obećao da će se zaĉas vratiti da našim

suprugama protumaĉi sadrţaj njihovih tanjura, ja sam pokazao na hrpicu bobica.

»Jesu li ovo moţda bijeli ribizi?« upitao sam.

Serge je već bio zabo vilicu u turnedo. Spremao se odrezati komad, desna

mu je ruka s noţem lebdjela iznad tanjura. Nadkonobar se već bio okrenuo da

ode, ali sada se vratio. Dok se njegov mezimac primicao hrpici grozdića,

pogledao sam Sergeovo lice.

Iz toga je lica zraĉilo nestrpljenje, to prije svega. Nestrpljenje i ljutnja zbog

novog odgaĊanja. Nije mu nimalo smetalo da udari na svoj goveĊi odrešĉić u

odsutnosti Babette i Claire, ali nije dolazilo u obzir da u nj zarije zube dok se

oko njega vrzma neznanac.

»Što je bilo to petljanje oko bobica?« upitao je, pošto je nadkonobar

naposljetku otišao ostavivši nas napokon same. »Otkad tebe zanimaju bobice?«

Odrezao je velik komad turneda i gurnuo ga u usta. Ţvakanje je potrajalo

deset sekunda, najviše toliko. Nakon gutanja zurio je u prazno nekoliko ĉasaka,

izgledalo je kao da ĉeka da mu meso padne u ţeludac. Zatim je opet s noţem i

vilicom prionuo na posao.

Ustao sam.

»Što je sad?« upitao je Serge.

»Idem vidjeti što ih je toliko dugo zadrţalo«, rekao sam.

59

17.

NAJPRIJE SAM pokušao zaviriti u ţenski zahod. Oprezno, tako da nikoga ne

preplašim, odškrinuo sam vrata.

»Claire?...«

Prostorija je bila potpuno jednaka onoj na muškoj strani, samo što nije bilo

zida za mokrenje. NehrĊajući ĉelik, granit i muzika s klavira. Jedina je razlika

bila vaza bijelih sunovrata koja je leţala izmeĊu dvaju umivaonika. Pomislio

sam na vlasnika restorana, na njegovu bijelu dolĉevitku.

»Babette?« Dozivanje šogorice po imenu bilo je samo formalno, isprika što

se uopće nalazim na vratima ţenske toalete, ako bi netko doista bio u

pregradcima, što se ĉinilo da nije sluĉaj.

Pošao sam do ulaznih vrata, prošao pokraj garderobe i djevojaka kraj

stalka. Vani je bilo ugodno toplo, pun mjesec je visio meĊu krošnjama stabala i

mirisalo je na zaĉinsko bilje, miris koji nisam mogao sasvim smjestiti ali mi se

ĉinilo da je gotovo mediteranski. Malo dalje, na rubu parka, vidio sam

automobilska svjetla i tramvaj u prolazu. Još dalje, kroz grmlje, vidio sam

osvijetljene prozore kafića u kojem su se, upravo u tom trenutku, obiĉni ljudi

bavili svojim rebarcima.

Prešao sam pošljunĉani pristupni put s elektriĉnim bakljama, zatim skrenuo

lijevo na stazu koja je zavijala oko restorana. Zdesna mi je bio most za pješake

preko jarka koji je vodio na ulicu s prometom i kafićem gdje se posluţuju

rebarca, slijeva pravokutan bazen. Dalje otraga, gdje se bazen gubio u mraku,

vidio sam nešto što sam u prvi mah smatrao zidom, ali što se nakon pobliţeg

ispitivanja pokazalo da je ţivica u visini glave.

Skrenuvši lijevo, koraĉao sam duţ ruba bazena; svjetlost iz restorana

reflektirala se u tamnoj vodi, odatle ste mogli vidjeti goste za stolovima.

Nastavio sam hodati još malo, zatim stao.

Bilo je više od deset metara izmeĊu nas, ali mogao sam vidjeti brata kako

sjedi za našim stolom, a on nije mogao vidjeti mene. Dok smo ĉekali glavno

jelo, mnogo sam puta pogledao van, ali kako je padao mrak, vidio sam sve

manje i manje; zauzvrat, s mjesta gdje sam sjedio, mogao sam vidjeti gotovo

ĉitav restoran odraţen u staklu. Serge je sada mogao nasloniti lice na prozor, i

tada bi me moţda vidio kako tu stojim, ali ĉak ni tada ne bi pouzdano vidio ništa

više osim tamne figure s druge strane bazena.

Pogledao sam oko sebe, koliko sam u mraku mogao reći, park je bio pust.

Ni traga od Claire i Babette. Moj brat je odloţio noţ i vilicu i brisao ubrusom

usta. Odavde nisam mogao vidjeti njegov tanjur, ali kladio bih se da na njemu

60

ništa nije ostalo: jedenje je obavljeno, osjećanje gladi bilo je prošlost. Serge je

prinio ĉašu k usnama i popio gutljaj. Upravo u tom trenutku bradati muškarac i

njegova kći ustali su iza svoga stola. Na putu prema vratima zaustavili su se kraj

Sergeova stola, vidio sam kako bradati muškarac podiţe ruku, kći se smiješi, a

Serge podiţe ĉašu u znak pozdrava.

Nedvojbeno, ţeljeli su mu još jedanput zahvaliti što se s njima pozdravio.

Serge je doista bio oliĉenje prijaznosti, u hipu i sasvim bezbolno prešao je iz

uloge gosta kojemu je potrebna privatnost u ulogu nacionalno poznatog lica:

nacionalno poznatog lica koje je uvijek ostalo ono što je bilo — obiĉna osoba,

osoba kao ti i ja, netko komu moţeš pristupiti i s njim razgovarati bilo kada i

bilo gdje, jer se nikada nije postavio na pijedestal.

Pretpostavljam da sam bio jedini tko je primijetio boru ljutnje na njegovu

ĉelu kad mu je bradati muškarac prvi put prilazio. »Molim vas oprostite mi, ali

vaš... vaš... ovaj gospodin me je uvjeravao da ne bi bio nikakav problem ako

bismo mi...« Bora nije bila ondje dulje od jedne sekunde, poslije toga pokazao

nam se Serge Lohman za kojega svatko moţe mirne savjesti glasovati, kandidat

za premijera koji se ugodno osjeća meĊu obiĉnim ljudima.

»Naravno! Naravno!« kliknuo je veselo kad mu je bradati muškarac

pokazao kameru i upro prstom u svoju kćer. »I kako se zovete?« upitao je Serge

djevojku. Nije bila posebno lijepa djevojka, ne od onih koje su u oku moga brata

stvarale onaj zloĉesti sjaj; nije bila djevojka zbog koje bi se producirao, kao što

je prije uĉinio s onom nespretnom konobaricom što je sliĉila na Scarlett

Johansson. Ipak je imala fino lice, inteligentno lice, ispravio sam se — zapravo

previše inteligentno da bi ţeljela imati sliku s mojim bratom. »Naomi«,

odgovorila je.

»DoĊite, sjednite kraj mene, Naomi«, rekao je Serge, a kad je djevojka

sjela na praznu stolicu, zagrlio ju je rukom oko ramena. Bradonja se odmaknuo

natrag nekoliko koraka. »A sada jednu za svaštaru«, rekao je pošto je kamera

jedanput bljesnula, pa je napravio još jednu snimku.

Foto-trenutak izazvao je odreĊen stupanj pometnje. Ljudi za stolovima oko

našega pravili su se, istinabog, kao da nije bilo nikakva foto-trenutka, ali to je

sliĉilo na raniji Sergeov ulazak te veĉeri: i kad se praviš da se ništa nije

dogodilo, nešto se dogaĊa, ne znam kako bih to imalo jasnije kazao. To je kao

prolaţenje kraj prometne nesreće, jer ne volite prizor krvi, ili ne, snizimo to

malo: kao ţivotinja koja je pregaţena i sada leţi mrtva kraj ceste, vidite je,

mnogo ste već puta vidjeli mrtvu ţivotinju, ali u nju više ne gledate. Ne gleda

vam se kako curi krv i ispada utroba. I tako gledate u nešto drugo, primjerice u

nebo, ili u rascvali grm malo dalje — u bilo što samo ne u onaj prizor kraj ceste.

Serge je bio strašno srdaĉan: ovio je ruku oko njezinih ramena kao ništa;

privukao je djevojku malo bliţe i zatim nagnuo glavu na jednu stranu; nagnuo se

tako da su im se glave gotovo dodirivale. Rezultat toga je vjerojatno bila izvrsna

fotografija, bradonjina kći vjerojatno nije mogla zatraţiti bolju fotografiju, ali

61

imao sam jasan dojam da Serge ne bi bio tako srdaĉan da je kraj njega bila

Scarlett Johansson (ili netko poput Scarlett Jobansson), umjesto te djevojke.

»Voljeli bismo vam nekako zahvaliti«, rekao je bradati muškarac.

»Nećemo vam više smetati. Ovdje ste privatno.«

Djevojka — Naomi — nije progovorila ni rijeĉi; gurnula je stolicu natrag i

pošla stati kraj oca.

Ali i dalje nisu odlazili.

»DogaĊa li se ovo ĉesto?« upitao je bradonja, nagnuvši se malo naprijed

tako da mu je glava bila toĉno iznad našeg stola — govorio je takoĊer tiše,

povjerljivije. »Da vam ljudi samo priĊu i zatraţe da se s vama slikaju?«

Moj brat je zurio u njega, vratila mu se bora izmeĊu obrva. Što još hoće od

njega? govorila je bora. Bradonja i njegova kći doţivjeli su svoj trenutak

ushićenja, sada bi trebalo da jednostavno odu k vragu.

Barem taj put nisam mu mogao zamjeriti. ViĊao sam i prije kako se to

dogaĊalo, naĉin kako bi se ljudi sjatili oko Sergea Lohmana. Nisu se mogli od

njega rastati, ţeljeli su da taj trenutak dulje potraje. Da, gotovo uvijek su ţeljeli

još malo više, fotografija ili autogram nisu bili dovoljni, ţeljeli su nešto

iznimno, izniman tretman: moralo je biti razlike izmeĊu njih i svih onih drugih

koji su mu pristupali i traţili fotografiju ili autogram. Traţili su priĉu. Priĉu koju

bi sutradan mogli svima ispriĉati: znate li s kim sam se sinoć upoznao? Da,

upravo s njim. Tako ljubazan, tako normalan. Mislili smo da će nakon

fotografiranja htjeti ostati nasamo. Ali nije, uopće nije htio! Pozvao nas je da

sjednemo za njegov stol i inzistirao da s njim nešto popijemo. Ne bih rekao da bi

itko s poznatim licem to uĉinio. Ali on je uĉinio. I bilo je već kasno kad smo se

rastali.

Serge je pogledao bradatog muškarca, bora izmeĊu njegovih obrva postala

je naglašenija, ali neupućeni promatraĉ bi pogrešno pomislio da je to mrštenje

ĉovjeka kojega bole oĉi od gledanja u svjetlo. Kliznuo je noţem po stolnjaku,

dalje od tanjura, zatim opet natrag. Poznata mi je bila dilema s kojom se borio,

ĉesto sam tomu bio svjedokom, ĉešće nego što sam htio: moj brat je ţelio da ga

ostave na miru, već je bio pokazao najsunĉaniju stranu svoga karaktera, dopustio

je ocu da ga ovjekovjeĉi s rukom oko ramena njegove kćeri, bio je normalan, bio

je ĉovjeĉan, tko god bi glasovao za Sergea Lohmana, glasovao bi za normalna i

ĉovjeĉna premijera.

Ali sada, sada kad je bradonja ondje samo stajao, ĉekajući još više

brbljarija s kojima bi se mogao hvastati pred kolegama u ponedjeljak ujutro,

Serge se morao svladavati. Jedna zajedljiva ili ĉak blago sarkastiĉna primjedba

mogla je sve uništiti, i sva šarmantna ofenziva bila bi besmislena. U ponedjeljak

bi bradonja rekao svojim kolegama da se pokazalo kako je Serge Lohman jedno

arogantno govno, uobraţen ĉovjek. Uostalom, bradonja i njegova kći nisu bili

nasrtljivi, samo su zamolili da se s njim slikaju i zatim su ga prepustili njegovu

društvancu za veĉerom. MeĊu tim kolegama bilo ih je dvoje-troje koji nakon

62

toga ne bi glasovali za Sergea Lohmana, zapravo, bilo je posve moguće da bi to

dvoje-troje njih zatim prosulo glas o arogantnom, nepristupaĉnom voĊi stranke;

to je takozvani »efekt grude snijega«. Kao svaka kleveta, priĉa bi poprimala sve

groteskniji oblik kad god bi se ponovno ispriĉala; posve vjerojatan traĉ proširio

bi se kao divlji poţar, priĉa kako je Serge Lohman s nekima postupio vrlo

uvrjedljivo, s obiĉnim ocem i kćeri koji su pristojno zamolili da se s njim

slikaju; u kasnijoj verziji, kandidat za premijera izbacio bih ih naglavce iz

restorana.

I premda je zbog toga mogao okriviti samo sebe, u tom sam ĉasu uistinu

ţalio brata. Uvijek sam suosjećao s filmskim zvijezdama i glazbenim idolima

koji su napadali paparazze što ĉekaju u zasjedi ispred kluba i razbijali im

kamere. Da je Serge odluĉio zamahnuti i tresnuti bradonju ravno u lice, gdje god

se ono moţda skrivalo iza onih ogavno smiješnih ili smiješno ogavnih

vilenjaĉkih ĉekinja, mogao bi raĉunati na moju stopostotnu potporu. Ja bih

bradonji zavrnuo ruke iza leĊa, pomislio sam u sebi, tako da se Serge moţe

usredotoĉiti na udaranje po licu; on bi, uostalom, trebao uloţiti malo više teţine

u udarce da bi oštetio sve što se nalazilo iza onih dlaka.

Bez pretjerivanja mogli biste reći da je Serge bio neodluĉan kad se radilo o

javnoj pozornosti. U tim je trenutcima i u takvim prigodama, kad je bivao

miljenikom javnosti, za vrijeme govora u provincijskim sindikalnim dvoranama,

kad je odgovarao na pitanja iz širokoga slušateljstva, ili pred televizijskim

kamerama i radijskim mikrofonima, kad stoji na ulici u vjetrovci dijeleći letke i

razgovarajući s obiĉnim ljudima, ili kad stoji za govornicom i dopušta da ga

nadglasa pljesak, ne, što ja to govorim: neprekidne ovacije koje su trajale

minutama na posljednjem kongresu stranke (cvijeće se bacalo na podij, bilo je to

spontano, govorili su, ali time je zapravo pomno dirigirao njegov šef kampanje),

u takvim trenutcima on zasja. Nije to samo pitanje blistanja od ponosa, ili od

osjećaja vlastite vaţnosti, ili zato što politiĉari koji se ţele probiti jednostavno

moraju blistati, jer bi inaĉe kampanja mogla sutra završiti; ne, on doista sja, iz

njega nešto zraĉi.

Svaki put kad sam to vidio, bio sam iznenaĊen i zapanjeno sam promatrao:

kako moj brat, glupan, neotesana seljaĉina koji »mora sada jesti« i bez imalo

veselja poţdere svoj turnedo u tri zalogaja, dosadni tupoglavac ĉije oĉi poĉinju

lutati ĉim se naĉne tema koja nema veze s njim, kako taj moj brat na podiju i

pod reflektorima i na televiziji doslovno poĉne blistati — kako, drugim rijeĉima,

postaje karizmatiĉan politiĉar.

»U tome leţi njegova ĉarolija«, rekla je voditeljica programa za mlade u

razgovoru za neki ţenski magazin. »Kad doĊete blizu njega, nešto se dogodi.«

Sluĉajno sam vidio tu epizodu programa za mlade, i bilo je jasno što Serge radi.

Prije svega, nikada se ne prestaje smiješiti, nauĉio je to ĉiniti, njegove se oĉi

pritom ne smiješe, po tomu moţete kazati da to nije stvarno smiješenje. Ali ipak:

on se smiješi, i ljudi to vole. Uostalom, tijekom gotovo ĉitava intervjua stajao je

63

s rukama u dţepovima, nije pokazivao dosadu, nije bio blaziran nego opušten,

kao da stoji u nekom školskom dvorištu (usporedba sa školskim dvorištem nije

promašena, uistinu, jer je intervju bio napravljen u nekom buĉnom i jadno

osvijetljenom klubu za mlade, nakon odrţana govora). Bio je prestar da bi

izgledao kao uĉenik, ali zato je bio najljubazniji uĉitelj od sviju; uĉitelj u kojega

se moţete pouzdati, koji katkada kaţe shit ili cool, uĉitelj bez kravate koji se na

izletu u Pariz malko opije u hotelskom baru kao svi ostali. Povremeno je Serge

vadio ruku iz dţepa da kretnjom obrazloţi neku toĉku iz programa stranke, i

tada je izgledalo kao da će tom rukom proći kroz voditeljiĉinu kosu, ili kazati da

je njezina kosa lijepa.

Ali privatno, sve se to mijenja. Kao svatko sa slavnim licem, on ima i

pogled: kada god nekamo ide kao privatna osoba, nikada nikoga ne pogleda

izravno, njegove oĉi strijeljaju naokolo ne zaustavljajući se ni na jednoj ţivoj

osobi, on gleda u stropove, u stolove, u stolice, u uokvirene grafike na zidu —

zapravo bi ţelio da moţe ne gledati uopće ni u što. I cijelo je vrijeme naceren;

tako se ceri netko tko zna da ga svi gledaju — ili namjerno ne gledaju u njega,

što se u biti svodi na isto. Ponekad mu je teško razdvajati te dvije stvari — javnu

doliĉnost i privatne okolnosti. I tada vidite kako razmišlja da moţda nije zgorega

malo iskoristiti to javno zanimanje za vrijeme privatnih trenutaka; kao veĉeras, u

restoranu.

Pogledao je bradata muškarca i zatim mene, bora je išĉeznula. Namignuo je

i sljedećeg trenutka posegnuo u dţep i izvadio mobitel.

»Oprostite, molim«, rekao je pogledavši na ekran. »Bojim se da moram

prihvatiti poziv.« Nasmiješio se bradonji u znak isprike, pritisnuo tipku i prinio

mobitel k uhu.

Nije se ĉuo zvuk, nije bilo starinske zvonjave, nikakva posebna tona s

kratkom melodijom — ali to je bilo moguće, bilo je toliko buke u pozadini koja

je mogla zasmetati bradonji i Naomi i meni da ništa ne ĉujemo, ili tko zna,

moţda mu je mobitel bio namješten da vibrira.

Tko bi ga znao? Bradonja ni u kojem sluĉaju. Za njega je bio došao

trenutak da klizne praznih ruku: naravno, mogao je posumnjati u taj telefonski

poziv, imao je dovoljno dokaza da je poĉeo blebetati — ali iskustvo pokazuje da

ljudi to ne ĉine. To im je pokvarilo priĉu, ali dobili su fotografiju s budućim

premijerom Nizozemske, malo su se s njim porazgovorili, a ĉovjek je bio i

zauzet.

»Oh«, rekao je Serge u aparat. »Gdje?« Nije više gledao u bradonju i

njegovu kćer, gledao je kroz prozor, što se njega ticalo oni su već bili otišli. Bila

je to, moram priznati, izvrsna gluma. »U ovom ĉasu veĉeravam«, rekao je i

pogledao na sat; spomenuo je ime restorana. »Ne, neću to moći uĉiniti prije

ponoći«, kazao je.

Osjetio sam da mi je duţnost pobrinuti se za bradatog muškarca. Bio sam

tajnica koja pacijentu pokazuje vrata, jer doktor mora primiti sljedećeg

64

pacijenta. Napravio sam kretnju, ne kretnju isprike, nego kretnju koja je više ili

manje govorila da se on i njegova kći sada mogu povući bez imalo sramoćenja.

»Ovo su sluĉajevi kad se pitaš zbog ĉega to ĉiniš«, uzdahnuo je moj brat

kad smo opet ostali sami i on spremio mobitel. »Isuse Kriste, ovakvi su najgori!

Oni koji jednostavno ne ţele otići. Barem da je djevojka bila lijepa...«

Namignuo je. »Oh, oprosti, Paul, zaboravio sam. Tebi se takve sviĊaju, one po

koje nitko ne dolazi na plesu.«

Nacerio se vlastitoj šali, i ja sam se nacerio skupa s njim, gledajući prema

vratima da vidim vraćaju li se Claire i Babette. Ali tada, prije nego što sam to

oĉekivao, Serge se opet uozbiljio. Naslonio je laktove na stol i napravio malen

most od vrškova prstiju. »Onda, o ĉemu govorili?« rekao je.

I zatim su došli s glavnim jelom.

65

18.

I ZATIM? Zatim sam stajao vani, gledajući izdaleka svoga brata koji je sam

samcat sjedio za našim stolom. Dolazio sam u bolnu napast da ondje u mraku

provedem ostatak veĉeri — ili da se barem ne vratim unutra.

Ĉuo sam elektronski zvuk koji isprva nisam mogao razumjeti, a za njim su

slijedili drugi zvukovi koji su zajedno valjda tvorili melodiju; najviše je to sliĉilo

na zujanje mobitela, ali nije dolazilo iz moga aparata.

Ipak je neporecivo dolazilo iz dţepa moga blejzera, iz desnoga dţepa: ja

sam ljevoruk, uvijek stavljam mobitel u lijevi dţep. Gurnuo sam u dţep ruku —

desnu ruku — i osjetio, osim poznata sveţnja kljuĉeva i neĉega tvrda što sam

znao da je otvorena kutija ţvakaćih guma Stimorol, nekakav predmet koji je

mogao biti samo mobitel.

Prije nego što sam imao vremena da ga izvuĉem, shvatio sam što se

dogaĊa. Kako je Michelov telefon završio u mojem dţepu bilo je nešto što nisam

mogao smjesta odgonetnuti, ali sam se našao suoĉen s jednostavnom ĉinjenicom

da netko zove Michela — na njegov mobitel. Sada kad ga više nije stišavala

tkanina moga blejzera, zvuk je bio strašno glasan, toliko glasan da sam se

pobojao kako se moţda ĉuje u cijelom parku.

»Jebi ga«, rekao sam.

Najbolja bi stvar bila, naravno, pustiti telefon da zvoni dok ne prijeĊe na

govornu poštu. S druge strane, htio sam istog ĉasa prekinuti buku.

Pogledao sam ekran da vidim mogu li prepoznati ime, ali pokazalo se da je

ĉitanje nepotrebno. Ekran se osvijetlio u mraku, i premda su crte bile malo

maglovite, lako sam prepoznao lice svoje ţene.

Claire je zbog nekog razloga zvala svoga sina, a postojao je samo jedan

naĉin da otkrijem taj razlog.

»Claire?« rekao sam otvorivši kliznik na telefonu.

Nije bilo nikakva zvuka. »Claire?« opet sam rekao. Osvrnuo sam se po

parku nekoliko puta, nije bilo teško zamisliti da će moja ţena iskoĉiti iza nekog

stabla — iznenaĊenje, sve je to bila šala, iako takvu šalu nisam baš sasvim

razumio u tom trenutku.

»Tata?«

»Michel! Gdje si?«

»Kod kuće. Bio sam... Nisam mogao... Ali gdje si ti?«

»U restoranu. Rekli smo ti. Ali kako...« Ali kako sam došao do tvoga

mobitela, htio sam reći, ali odjednom mi to nije izgledalo kao dobro pitanje.

66

»Ali što ti radiš s mojim mobitelom?« upitao je zatim moj sin; nije zvuĉao

uznemireno, više je bio iznenaĊen, kao i ja.

Njegova soba, ranije te veĉeri, njegov telefon na stolu... Što si radio ovdje

gore? Rekao si da si mene traţio. Zašto si me traţio? Jesam li tada imao njegov

mobitel u ruci? Ili sam ga već bio vratio na stol? Samo sam te potraţio. Jesam li

doista mogao... Ali tada sam već morao imati blejzer na sebi. Nikada ne nosim

blejzer po kući. Pokušao sam razmisliti zašto sam pošao gore s blejzerom na

sebi, u sobu svoga sina. »Pojma nemam«, rekao sam u meĊuvremenu, zvuĉeći

najopuštenije što sam mogao. »IznenaĊen sam jednako kao ti. Hoću reći, nekako

su sliĉni, tvoj i moj mobitel, ali teško mogu zamisliti da sam...«

»Nigdje ga nisam mogao naći«, upao je Michel. »Zato sam nazvao svoj

broj da vidim hoću li ĉuti kako negdje zvoni.«

Slika njegove majke na ekranu. Zvao je od kuće, ekran njegova telefona

uvijek je pokazivao sliku njegove majke kad ga je netko zvao iz naše zemlje. Ne

sliku njegova oca, prostrujalo mi je kroz mozak. Ili sliku nas dvoje. U istom sam

trenu shvatio kako bi to bilo smiješno: slika njegovih roditelja na kauĉu u

dnevnoj sobi, dok se zagrljeni smiješe — slika sretna braka. Tata i mama zovu.

Tata i mama ţele sa mnom govoriti. Tata i mama vole me više nego ikoga

drugoga na svijetu.

»Ţao mi je, stari. Mislim da sam bio dovoljno glup da tvoj mobitel stavim u

svoj dţep. Tvoj otac je morao prolaziti kroz trenutak starosti.« Njegov je dom

mama. Njegov je dom Claire. Nisam se osjetio izostavljenim, to sam zapazio, to

mi je nekako bilo zapravo utješno. »Nećemo doći kasno. Za dva sata imat ćeš

opet svoj telefon.«

»A gdje ste, ljudi? Oh da, otišli ste na veĉeru, to si već kazao. Nije li to

restoran u onom parku, preko puta...« Michel je spomenuo ime kafića za obiĉne

ljude. »To nije daleko.«

»Nemoj se brinuti. Imat ćeš ga prije nego što misliš. Za jedan sat, tako

nešto, najviše.« Jesam li još zvuĉao bezbriţno? Veselo? Ili se po mojem glasu

moglo zakljuĉiti kako doista ne bih volio da doĊe u restoran i uzme svoj

mobitel?

»Ne mogu toliko dugo ĉekati. Moram... Trebaju mi neki brojevi, moram

nekoga nazvati.« Jesam li uistinu ĉuo kako oklijeva, ili se samo na ĉas bila

prekinula veza?

»Mogu ja pogledati ako ţeliš. Ako bi mi kazao koji broj trebaš...«

Ne, to je bio potpuno pogrešan ton. Nisam ţelio biti od one vrste

lakoumnih, druţeljubivih oĉeva: otac koji sebi dopušta da zaviruje u mobitel

svoga sina jer otac i sin, uostalom, »nemaju što skrivati jedan od drugoga«. Već

sam bio zahvalan što me Michel i dalje naziva tatom, a ne Paulom. Ima u toj

priĉi s osobnim imenom neĉega što me je oduvijek zgraţalo: djeca od sedam

godina što oca zovu »George« ili majku »Wilma«. Bila je to sloboda ili lakoća

67

pogrešne vrste, i na kraju dana uvijek se sve svali na glavu previše slobodnim i

blagim roditeljima. Malen je korak od »George« i »Wilma« do »Ali rekao sam

da hoću maslac od kikirikija, zar ne, George?« Poslije toga sendviĉ s

ĉokoladnim premazom ide natrag u kuhinju i nestaje u smeću.

ViĊao sam ih dovoljno ĉesto u vlastitoj sredini, te roditelje koji se priliĉno

bojaţljivo smijuckaju kad im se vlastita djeca obraćaju takvim tonom. »Oh,

znate, danas oni mnogo brţe sazrijevaju«, tako pokušavaju izgladiti stvar, ali

previše su kratkovidni, ili jednostavno prevelike kukavice, da bi shvatili kako su

sami dozvali na sebe tu vladavinu terora. U dnu srca, naravno, oni se nadaju da

će ih djeca dulje voljeti kao Georgea i Wilmu nego što bi ih voljeli kao tatu i

mamu.

Otac koji zaviruje u sadrţaj mobitela svoga petnaestogodišnjeg sina ide

predaleko. Mogao bi odmah vidjeti s koliko je djevojaka u vezi, ili koje su

bestidne fotografije uĉitane kao pozadina ekrana. Ne, moj sin i ja imamo stvari

koje skrivamo, uzajamno poštujemo privatnost, kucamo jedan drugomu na vrata

kad su zatvorena. I ne izlazimo, primjerice, goli iz kupaonice bez ruĉnika oko

bokova, samo zbog toga što se nema što sakrivati, kako se uobiĉajilo u

obiteljima tipa George-i-Wilma — ne, ne to, uopće ne to!

Ali već sam njuškao po Michelovu mobitelu. Vidio sam stvari koje nisu

bile namijenjene meni. S Michelova gledišta, bilo je smrtno opasno da zadrţim

njegov telefon imalo dulje nego što je bilo nuţno.

»Ne, sve je u redu, tata. Smjesta dolazim da ga uzmem.«

»Michel?« rekao sam, ali on je već bio prekinuo vezu. »Jebi ga!« viknuo

sam po drugi put te veĉeri, i u tom sam trenutku vidio kako se Claire i Babette

pojavljuju iza visoke ţivice. Moja ţena drţala je ruku oko ramena svoje

šogorice.

Trebalo mi je samo nekoliko treptaja oka: za vrijeme tih treptaja razmišljao

sam o tome da uzmaknem natrag i nestanem u ţbunju. Ali tada sam se sjetio

zašto sam uopće izišao u vrt: da naĊem Claire i Babette. Moglo je biti i gore.

Claire je mogla vidjeti kako se sluţim Michelovim mobitelom. Mogla se upitati

koga sam zvao, ovdje, izvan restorana — u tajnosti!

»Claire!« mahnuo sam. Zatim sam pošao prema njima.

Babette je i dalje drţala rupĉić na nosu, ali više se nisu mogle vidjeti suze.

»Paul...« rekla je moja ţena.

Gledala je ravno u mene dok je izgovarala moje ime. Najprije je zakolutala

oĉima, zatim ispustila zamišljeni uzdisaj. Znao sam što je to znaĉilo, jer sam je i

prije viĊao kako to radi — primjerice, kad je njezina majka u staraĉkom domu

pokušavala uzeti preveliku dozu pilula za spavanje.

Mnogo je gore nešto što sam mislila, govorile su njezine oĉi i uzdisaj.

Sada je i Babette gledala u mene, spustila je rupĉić s lica. »Oh, Paul«, rekla

je. »Dragi, slatki Paul...«

68

»Glavno... glavno jelo je stiglo«, rekao sam ja.

69

19.

NIKOGA NIJE bilo u muškom zahodu.

Provjerio sam sva tri pregradka: nijedan nije bio zauzet.

Vas dvije produţite, bio sam kazao Claire i Babette kad smo stigli do ulaza.

Moţete slobodno poĉeti, bit ću s vama za koji ĉas.

Ušao sam u pregradak najdalji od vrata i zakljuĉao se. Formalno sam

spustio hlaĉe do gleţnjeva i sjeo: gaće sam zadrţao na sebi.

Izvadio sam Michelov mobitel iz dţepa i pomaknuo kliznik.

Na ekranu sam ugledao nešto što prije nisam vidio — u najmanju ruku,

nešto što nisam zapazio u vrtu.

Na dnu ekrana pojavila se malena bijela ĉetvorina:

2 propuštena poziva

Faso

Faso? Tko je dovraga Faso?

Zvuĉalo je kao izmišljeno ime, ime koje doista nije moglo nikomu

pripadati...

I odjednom sam shvatio. Naravno! Faso! Faso je nadimak koji su Michel i

Rick dali svojem posvojenom polubratu i poluroĊaku. To je Beau. Zbog zemlje

u kojoj se rodio. I zbog njegova imena: Beau.

Beau Faso. B. Faso iz Burkine Faso.

Bili su to poĉeli prije nekoliko godina: barem sam ih tada prvi put ĉuo kako

se sluţe tim nadimkom, na Clairinoj roĊendanskoj zabavi. »Hoćeš li malo

ovoga, Faso?« ĉuo sam kako je Michel rekao dok je Beauu pruţao crvenu

plastiĉnu zdjelicu kokica.

I Serge, koji je stajao blizu, takoĊer je to ĉuo. »Molim te, prestani s tim«,

rekao je. »Njegovo je ime Beau.«

Ĉinilo se da je Beau posljednja osoba kojoj bi smetao njegov nadimak.

»Sve je u redu, doista, tata«, rekao je mojem bratu.

»Ne, to nije u redu«, rekao je Serge. »Tvoje ime je Beau. Faso! Ne znam,

samo mislim da je to... Mislim da to nije lijepo.«

Serge je vjerojatno htio kazati »Mislim da je to diskriminacija«, ali se u

posljednji ĉas ugrizao za jezik.

»Svatko ima nadimak, tata.«

Svatko. To je Beau ţelio. Ţelio je biti kao svatko.

70

Poslije toga rijetko sam ĉuo Michela i Ricka da se sluţe tim nadimkom kad

su u blizini bili drugi. Ali nadimak je oĉito nastavio ţivjeti: sve do Michelova

popisa kontakata.

Zbog ĉega li je Beau/Faso zvao Michela?

Mogao sam preslušati govornu poštu, ako je ostavio kakvu poruku, ali onda

bi Michel smjesta vidio da sam zavirivao u njegov mobitel. Obojica smo bili na

Vodafoneu, i mogao sam u snu ponoviti ţenski glas. »Imate jednu novu poruku«

mijenjalo se, nakon prvog preslušavanja, u »Imate jednu staru poruku«.

Pritisnuo sam dugme Menu, prelistao File Manager i zatim prešao na

Video.

Pojavio se izbornik: 1. Video, 2. Uĉitani video i 3. Najdraţi video.

Baš kao prije nekoliko sati (prošla je otada ĉitava vjeĉnost) u Michelovoj

sobi, pritisnuo sam 3. Najdraţi video; ĉak više nego ĉitava vjeĉnost, ono je bila

prekretnica: prekretnica kao u izrazima »prije rata« i »poslije rata«.

Naslovnica najnovijeg videa bila je uokvirena plavo; bio je to filmski

isjeĉak koji sam već gledao prije ĉitave vjeĉnosti. Vratio sam natrag za jedan

video, pritisnuo Opcije, zatim Pokreni.

Postaja. Peron na postaji, po izgledu na postaji podzemne ţeljeznice. Da,

nadzemna postaja u nekom predgraĊu, sudeći po visokim stambenim blokovima

u pozadini. Moţda jugoistoĉni dio grada, ili pak Slotervaart.

Mogao bih biti i iskren. Odmah sam prepoznao postaju. Smjesta sam znao

koja je to postaja, i gdje se nalazi, i na kojoj liniji — samo što to neću odmah

razglasiti na sva zvona, u ovom ĉasu nema nikoga tko bi imao koristi od

spominjanja naziva te stanice.

Kamera se spuštala dolje i poĉinjala pratiti pete para bijelih tenisica i zatim

se kretala niz peron s odreĊenim stupnjem ţurbe. Malo poslije kamera se opet

podignula i vidio sam muškarca, starijeg muškarca, rekao bih da je imao oko

šezdeset godina, iako je uvijek teško reći kad se radi o takvim ljudima: bilo je u

svakom sluĉaju jasno da on nije bio vlasnik bijelih tenisica. Kad se kamera

pribliţila, mogli ste vidjeti njegovo neobrijano, priliĉno prljavo lice. Prosjak,

vjerojatno, beskućnik. Nešto sliĉno.

Osjetio sam istu hladnoću kakvu sam osjetio ranije te veĉeri u Michelovoj

sobi, hladnoću koja je dolazila iznutra.

Pokraj beskućnikove glave pojavilo se Rickovo lice. Sin mogao brata cerio

se u kameru. »Snimaj«, rekao je. »Akcija!«

Zatim, bez upozorenja, dlanom svoje ruke udario je onog ĉovjeka po glavi,

sa strane, preko uha. Bila je to prava zaušnica, glava se ugnula u stranu, ĉovjek

se trznuo i podignuo ruke da pokrije uši, kao da ţeli odbiti sljedeći udarac.

»You’re apiece of shit, motherfucker!« viknuo je Rick engleski, odajući se

naglaskom poput nekog nizozemskog glumca u britanskom ili ameriĉkom filmu.

71

Kamera se još više pribliţila, beskućnikovo neobrijano lice ispunilo je

maleni ekran. Treptao je vodnjikavim oĉima, crvenim oĉima, njegove su usne

promrmljale nešto nerazumljivo.

»Kaţi >Jackass<«, rekao je drugi glas izvan kamere, odmah sam prepoznao

da je to glas moga sina.

Beskućnikova je glava išĉeznula, opet se pojavio Rick. Moj nećak je gledao

u kameru i namjerno se glupo nacerio. »Ovo nemoj pregledavati kod kuće«,

rekao je i ponovno zamahnuo, ili je barem njegova ruka naĉinila kretnju kao da

će udariti, ali stvarni udarac pao je izvan kamere.

»Kaţi >Jackass<«, ponovio je Michelov glas.

Beskućnikova se glava opet pojavila na ekranu, ovaj put, sudeći prema kutu

kamere — nije bilo više stambenih blokova u pozadini, samo komad sivog

betona na peronu i traĉnice iza njega — leţeći na tlu. Usne su mu drhtale, oĉi su

bile zatvorene.

»Jack... jack... ass,« rekao je.

Tu se slika zamrznula. U tišini koja je slijedila ĉuo sam samo vodu koja se

slijevala niza zid za mokrenje.

»Moramo govoriti o našoj djeci«, rekao je Serge — prije koliko vremena?

Jedan sat? Dva?

A ja bih bio doista volio ostati tu do sutra ujutro, dok me ne naĊu ĉistaĉice.

Ustao sam.

72

20.

NA ULAZU u blagovaonicu malo sam oklijevao.

Michel je mogao svakog ĉasa stići da uzme svoj mobitel. U svakom

sluĉaju, još nije stigao, to sam vidio dok sam pošao nekoliko koraka naprijed i

zatim stao: za našim su stolom bili samo Claire, Babette i Serge.

Sakrio sam se iza velike palme u baĉvi. Dok sam virio kroz granje, nisam

imao dojam da su me vidjeli.

Daleko najbolja stvar, pomislio sam, bilo bi presresti Michela. Ovdje na

ulazu, ili kod garderobe; ili još bolje, naravno, vani u vrtu. Da, moram izići u

vrt, tako bih mogao hodati i sresti Michela na putu, dati mu njegov mobitel

ondje. A ne da mi smetaju pogledi i moguća pitanja njegove majke, strica i

strine.

Okrenuo sam se i izišao, prošavši pokraj djevojke za stalkom. Nisam imao

nikakav ĉvrst plan. Morat ću nešto reći sinu. Ali što? Odluĉio sam priĉekati i

vidjeti hoće li on s neĉim poĉeti — pozorno ću ga gledati u oĉi, odluĉio sam, u

njegove iskrene oĉi koje nikada nisu znale lagati.

Krenuvši stazom s elektriĉnim bakljama, skrenuo sam lijevo, kao i ranije te

veĉeri. Michel bi najoĉitije morao ići istim putem kao mi, preko mosta za

pješake koji se nalazi suĉelice kafiću za obiĉne ljude. Postojao je još jedan ulaz

u park, to je zapravo bio glavni ulaz, ali tada bi se morao voziti na biciklu

mnogo dulje po mraku.

Kad sam stigao do mosta, zaustavio sam se i pogledao oko sebe. Nikoga

nije bilo na vidiku. Svjetlo restoranskih lampa sad je bilo tek slabašno ţućkasto

isijavanje, nimalo jaĉe od dvije-tri voštanice.

I tama je predstavljala prednost. U mraku, kad jedan drugomu ne budemo

mogli vidjeti oĉi, Michel će moţda lakše kazati istinu.

I što tada? Što ću ja tada uĉiniti s tom »istinom«? Protrljao sam oĉi. Morao

sam izgledati bistro, u svakom sluĉaju — nakon toga. Sklopio sam ruke ispred

usta, izdahnuo i pomirisao. Da, iz moga daha izbijao je alkohol, miris piva i

vina. Ali do sada, raĉunao sam, nisam popio više od pet pića. Prije sam bio

odluĉio ostati pribran, nisam ţelio Sergeu pruţiti priliku da veĉeras likuje nada

mnom samo zbog moje površnosti. Dovoljno sam se dobro poznavao, znao sam

da izlazak na veĉeru ima odreĊenu, ograniĉenu krivulju koncentracije, i da na

kraju te krivulje ne bih više imao snage da mu oštro odgovaram ako bi opet

poĉeo o našoj djeci.

73

Pogledao sam na drugu stranu mosta, na svjetla kafića iza ţbunja, na dalji

kraj ulice. Tramvaj je bez zaustavljanja prošao kraj stajališta na poziv, poslije

toga opet je zavladala tišina.

»Poţuri se, hej!« rekao sam glasno.

I tada, upravo u tom trenutku, kad sam ĉuo vlastiti glas — kad sam se naglo

probudio na zvuk vlastita glasa, trebao bih moţda kazati — iznenada sam

spoznao što trebam uĉiniti.

Izvadio sam Michelov mobitel iz dţepa i pomaknuo kliznik.

Pritisnuo sam Prikazati.

Proĉitao sam obje pisane poruke: prva je sadrţavala telefonski broj i

komentar da nije ostavljena nikakva poruka; druga je javljala da je uz taj isti broj

ostavljena »1 nova poruka«.

Usporedio sam vremena ispod dvaju tekstova. IzmeĊu prvoga i drugoga

protekle su samo dvije minute. Oba su stigla prije manje od petnaest minuta:

upravo dok sam govorio sa sinom preko telefona, u tom istom parku, malo dalje

od toga mjesta.

Pritisnuo sam Opcije, dvaput, zatim Brisati.

Poslije toga nazvao sam broj na govornoj pošti.

Kad Michel dobije natrag svoj mobitel, neće biti propuštenih poziva na

ekranu, zakljuĉio sam, pa neće biti ni razloga da otvara govornu poštu — barem

ne za neko vrijeme.

»Hoj!« ĉuo sam zatim, nakon što je ţenski glas najavio jednu novu poruku

(i dvije stare). »Hoj! Hoćeš li me nazvati, ili što?«

Hoj! Otprilike prije šest mjeseci, Beau je poĉeo poprimati afroameriĉki

izgled, s kapom New York Yankeesa i odgovarajućim rjeĉnikom. Njega su uzeli

iz Afrike i doveli ovamo, i donedavno uvijek je govorio pravilnim, standardnim

nizozemskim jezikom. Nije to bio nizozemski kakvim govore obiĉni ljudi, nego

nizozemski krugova oko moga brata i njegove ţene: navodno potpuno neutralan,

ali zapravo s prepoznatljivim naglaskom elite; nizozemski koji ĉujete na

teniskom igralištu ili u kantini hokejskoga kluba.

Morao je postojati dan kad se Beau pogledao u zrcalu i zakljuĉio da je

Afrika sinonim za bijedu i siromaštvo. Ali usprkos svojem ĉistu izgovoru, on

nikada neće biti Nizozemac. Zato je sasvim razumljivo što je drugdje potraţio

svoj identitet, na dalekom kraju Atlantika, u crnaĉkim kvartovima New Yorka i

Los Angelesa.

Od samoga poĉetka, meĊutim, bilo je neĉega u tom ĉinu što me je strašno

uzrujavalo. Bila je to ista stvar koja me je uvijek uzrujavala kad se radilo o

posvojenom sinu moga brata: nešto u vezi s njegovom aurom svetosti, ako bi se

tako moglo reći, s prepredenosti kojom je iskorištavao svoju razliĉitost od

roditelja koji su ga posvojili, od steĉenoga brata, od steĉene sestre i roĊaka.

74

Kao djeĉaĉić penjao se u »majĉino« krilo mnogo ĉešće nego Rick i Valerie

— obiĉno u suzama. Babette bi tada milovala njegovu crnu glavicu i govorila

utješne rijeĉi, ali već je gledala naokolo da vidi koga bi okrivila za Beauovu

tugu.

Okrivljena stranka obiĉno nije bila daleko.

»Što se dogodilo Beauu?« upitala bi svoga biološkog sina s optuţbom u

glasu.

»Ništa, mama«, ĉuo sam jedanput kako kaţe Rick. »Samo sam ga

pogledao.«

»Zapravo«, rekla je Claire kad sam pokazao kako mi se ne sviĊa Beau, »ti

si rasist.«

»Ne, nisam!« rekao sam. »Bio bih rasist ako bi mi se sviĊao taj mali

licemjer samo zbog boje koţe ili mjesta odakle je došao. Ovo je pozitivna

diskriminacija. Bio bih rasist samo ako bi me licemjerje našeg posvojenog

nećaka navodilo na zakljuĉke o Africi općenito, ili o Burkini Faso posebno.«

»Samo sam se šalila«, rekla je Claire.

Preko mosta stizao je bicikl. Bicikl s prednjim svjetlom. Mogao sam vidjeti

samo vozaĉevu siluetu, ali bio sam sposoban razabrati svoga djeĉaka meĊu

tisućama, ĉak i u mraku. Naĉin kako bi se pogrbio nad ruĉkama upravljaĉa kao

biciklistiĉki trkaĉ, gipka nehajnost s kojom je dopuštao da se bicikl naginje

lijevo i desno dok se samo tijelo jedva gibalo: tako se ponaša i giba...

grabeţljivac. Ta mi se misao odjednom pojavila u pameti, nisam je mogao

zaustaviti. Atletiĉar — to sam htio reći, to jest pomisliti. Sportaš.

Michel je igrao nogomet i tenis, a prije šest mjeseci upisao se u teretanu.

Nije pušio, bio je vrlo umjeren s alkoholom, i više nego jednom izrazio je svoju

odvratnost prema drogama, lakim i teškim. »Oni luzeri«, tako je nazivao pušaĉe

marihuane u svojem razredu, a mi, Claire i ja, bili smo presretni što to ĉujemo.

Bilo nam je drago što imamo sina koji nije delinkvent, koji rijetko izostaje iz

škole i uvijek piše domaće zadaće. Nije bio iznimno dobar uĉenik, nikada se nije

isticao, zapravo jedva je prelazio puki minimum, ali s druge strane, nikada nije

bilo nikakvih prituţaba. Njegove ocjene i rezultati ispita obiĉno su bili prosjeĉni,

samo je iz tjelesnog odgoja jedanput dobio peticu.

»Stara poruka«, rekao je ţenski glas.

Tek tada sam shvatio da još drţim njegov mobitel na uhu. Michel je već bio

na sredini mosta. Okrenuo sam mu leĊa i pošao prema restoranu; što god se

dogodilo, moram prekinuti vezu što prije i gurnuti mobitel u dţep.

»Veĉeras je OK«, rekao je Rickov glas. »Veĉeras ćemo to uĉiniti. Nazovi

me. Ciao.«

Poslije toga ţenski je glas objavio vrijeme i datum kad je ostavljena

poruka.

»Stara poruka«, rekla je spikerica ponovno.

75

Michel se provezao pokraj mene. Što je vidio? Ĉovjeka koji se sam samcat

šeće parkom? Koji drţi mobitel na uhu? Ili je vidio svoga oca? S mobitelom ili

bez njega?

»Bok, ljubavi«, ĉuo sam sada Clairin glas, u isti ĉas kad je Michel prošao

kraj mene. Nastavio je voţnju po osvijetljenoj pošljunĉanoj stazi i sjahao s

bicikla. Brzo se osvrnuo oko sebe, zatim prišao stalku za bicikle lijevo od ulaza.

»Bit ću doma za jedan sat. Tvoj otac i ja idemo u restoran u sedam, pobrinut ću

se da ostanemo vani sve do poslije ponoći. Stoga to morate noćas uĉiniti. Tvoj

otac ne zna ništa o ovome, i ţelim da tako ostane. Bok, ljubavi. Uskoro se

vidimo. Velika pusa.«

Michel je zakljuĉao bicikl i krenuo prema vratima. Ţenski glas je

spomenuo datum (danas) i vrijeme (dva poslijepodne) kad je ostavljena ta

posljednja poruka.

Tvoj otac ne zna ništa o ovome.

»Michel!« viknuo sam. Gurnuo sam mobitel u dţep. On se zaustavio i

pogledao oko sebe. Mahnuo sam mu.

I želim da tako ostane.

Moj sin je pošao prema meni po šljunku. Sreli smo se toĉno na poĉetku

staze. Mjesto je bilo strašno osvijetljeno. Ali moţda će mi biti potrebno toliko

svjetla, pomislio sam.

»Bok«, rekao je. Nosio je svoju crnu pletenu kapu sa znakom Nike,

slušalice su mu visjele oko vrata, ţica se spuštala u dţep jakne. Zelene, vatirane

jakne Dolce & Gabbana koju je nedavno kupio za vlastita sredstva što ih dobiva

za odjeću, kad mu nije preostalo novca za ĉarape i gaće.

»Bok, mladiću«, rekao sam. »Htio sam se malo prošetati, u susret.«

Sin me je pogledao. Svojim poštenim oĉima. Iskreno, tako bih opisao

njegov pogled. Tvoj otac ne zna ništa o ovome.

»Govorio si na telefon«, rekao je.

Ništa nisam kazao.

»S kim si govorio?«

Nastojao je zvuĉati najopuštenije što je mogao, ali u njegovu je glasu bilo

prizvuka hitnosti. Bio je to zvuk kakav nikada prije nisam ĉuo, i mogao sam

osjetiti kako mi se diţe kosa na zatiljku.

»Pokušavao sam nazvati tebe«, rekao sam. »Pitao sam se što te je toliko

zadrţalo.«

76

21.

Ovo SE DOGODILO. Ovo su ĉinjenice.

Jedne noći, otprilike prije dva mjeseca, tri su se momka vraćala doma s

neke zabave. Bila je to zabava u kantini škole koju su dvojica od njih pohaĊala.

Njih dvojica su bila braća. Jedan je od njih bio posvojen.

Treći momak išao je u neku drugu školu. Bio im je roĊak.

Iako roĊak nikada nije pio alkohol, te veĉeri popio je dva-tri piva. Kao i

druga dvojica. Dva roĊaka plesala su s djevojkama. Nisu to bile njihove stalne

djevojke, jer ih u to vrijeme nisu imali — sasvim razliĉite djevojke. Posvojeni

brat imao je stalnu djevojku. Gotovo cijelu veĉer proveo je ljubeći je u nekom

mraĉnom kutu.

Ta djevojka nije pošla s njima kad su tri momka napustila zabavu, svi su

morali biti doma do jedan. Djevojka je ostala ĉekati oca da doĊe i odveze je.

Bilo je zapravo već jedan i trideset, ali momci su znali da to spada u

granice koje su im roditelji odobrili. Unaprijed je bilo dogovoreno da će roĊak

prespavati u domu dvojice braće — roĊakovi su roditelji provodili nekoliko

dana u Parizu.

Bili su odluĉili popiti posljednje pivo u nekom kafiću na povratku. Ali kako

nisu imali dovoljno novca uza se, morali su se najprije zaustaviti kraj nekog

bankomata. Nekoliko blokova dalje — sada su bili na pola puta izmeĊu škole i

kuće — našli su bankomat. Bila je to jedna od onih kabina s vanjskim vratima

od neprobojna stakla; sam bankomat bio je unutra.

Jedan od dvojice braće, toĉnije biološki brat, ulazi da podigne gotovinu.

Posvojeni brat i roĊak ĉekaju vani. Ali tada biološki brat izlazi gotovo istog

ĉasa. Tako brzo? pitaju druga dvojica. Ne, ĉovjeĉe, kaţe brat, ĉovjeĉe, usrao

sam se. Što je? Unutra netko leţi. Unutra netko leţi i spava, u vreći za spavanje.

Isuse, ĉovjeĉe, zamalo mu nisam stao na glavu.

Što se toĉno dogodilo poslije toga, te prije svega tko je prvi spomenuo

strašni plan — u tomu se razlikuju priĉe. Sva trojica su se sloţila da je zapah

ispunjavao bankomat-kabinu. Uţasan zapah: mješavina bljuvotine i znoja, i

nešto drugo što je jedan od njih trojice opisao kao smrad trupla u raspadanju.

Taj smrad je znaĉajan, osoba koja zaudara ne moţe raĉunati na mnogo

sućuti, smrad nas moţe zaslijepiti; bez obzira na to kakvi su ljudski vonjevi, oni

doista mogu pomutiti moć prepoznavanje nekoga tko zaudara kao stvarna osoba

od krvi i mesa. To nije izlika za ono što se dogodilo, ali ne bi bilo ispravno ni

ako bi se jednostavno prešlo preko toga.

77

Tri su momka pošla izvaditi malo gotovine, ne mnogo, nekoliko desetica za

posljednje pivo u kafiću. Ali nije bilo moguće da se zadrţavaju u onom smradu

— niste mogli ostati više od deset sekunda a da ne povratite, bilo je kao da je

ondje leţala razderana vreća puna smeća.

Ali ondje je leţala neka osoba: osoba koja diše, da, koja ĉak hrĉe i otpuhuje

u snu. Dajte, naći ćemo drugi bankomat, kaţe posvojeni brat. Zaboravi, kaţu

druga dvojica. To je blesavo, ako ne moţeš do novca samo zato što netko leţi

ispred bankomata, dok smrdi i spava nakon loša pića. Dajte, kaţe opet posvojeni

brat, idemo.

Ali druga dvojica misle da je to kukaviĉki, oni će izvaditi svoj novac

upravo tu, oni neće otići i pješaĉiti tko zna koliko blokova do nekog drugog

bankomata. Sada roĊak ulazi u kabinu, poĉinje potezati vreću za spavanje. Hej,

hej, probudite se! Ustanite!

Ja idem, kaţe posvojeni sin. Ja se u to ne upuštam.

Ne budi takav plašljivac, kaţu druga dvojica, gotovi smo za minutu, a onda

ćemo navaliti na pivo. Ali brat ponovno kaţe da se u to ne upušta, da je ionako

umoran i da mu se više ne pije pivo — i potom odlazi na svojem biciklu.

Biološki brat pokušava ga zaustaviti. Priĉekaj jednu minutu, viĉe za njim.

Ali posvojeni brat samo odmahuje rukom, zatim nestaje iza ugla. Neka ide, kaţe

roĊak. On je gnjavator. On je cmizdravac. On je dosadni šupak.

Njih dvojica vraćaju se unutra. Brat poteţe vreću za spavanje. Hej, probudi

se! Oh, bljak, smrdljivac jedan, kaţe. RoĊak udara nogom u donji dio vreće za

spavanje. Nije to zapravo smrad trupla, više smrdi kao iz vreće za smeće, tako

je, kao iz vreće za smeće pune ostataka hrane, oglodanih pilećih kostiju,

pljesnivih filtera od kave. Probudite se! Sada nekakva tvrdoglavost obuzima

obojicu, roĊaka i brata, tu će oni dobiti gotovinu, na tom bankomatu, i nigdje

drugdje. Naravno, malo su popili na školskoj zabavi. I to je zapravo ista

tvrdoglavost, ona tvrdoglavost pripita vozaĉa koji kaţe da je savršeno sposoban

da osobno preuzme upravljaĉ — i tvrdoglavost gosta koji predugo ostaje na

svršetku vaše roĊendanske zabave, koji grabi posljednje pivo (»jedno za put«), i

zatim vam kazuje istu priĉu po sedamnaesti put te veĉeri.

Morate ustati, gospodine, ovo je bankomat. Ostaju pristojni; usprkos

smradu, tako strašnu smradu da im od njega izbijaju suze na oĉi, još ga nazivaju

gospodinom. Stranac, nevidljivi ĉovjek u vreći za spavanje, nesumnjivo je stariji

od njih. Drugim rijeĉima, gospodin je vjerojatno skitnica, ali ipak gospodin.

Sada, po prvi put, iz vreće za spavanje poĉinju dopirati zvukovi. To su

zvukovi kakvi se mogu oĉekivati u takvim okolnostima: stenjanje, jecanje,

nerazumljivo mrmljanje. Stvar poĉinje oţivljavati. Zvuĉi kao dijete koje još ne

ţeli ustati, koje moţda danas ne ţeli ići u školu, ali zatim za zvukovima slijede

kretnje: netko ili nešto proteţe se i ĉini se da će svaki ĉas iz vreće za spavanje

izviriti glava ili koji drugi dio tijela.

78

Oni nemaju jasna plana, brat i roĊak, moţda prekasno shvaćaju kako

zapravo ne ţele doznati što se krije unutar vreće za spavanje. Do sada je to bila

samo zapreka, nešto što se isprijeĉilo na putu, ispuštalo je grozan zapah, nije

tamo pripadalo, trebalo se maknuti. Ali sada su zapravo morali govoriti s tim

neĉim (ili nekim) što su (ili koga su) probudili protiv njegove volje, probudili iz

njegovih snova. Tko zna o ĉemu sanjaju smrdljivi beskućnici — vjerojatno o

krovu nad glavom, o toplom obroku, o ţeni i djeci, o kući s prilaznim putom, o

slatkom psu koji vrti repom i trĉi prema njima preko travnjaka s vrtnom

prskalicom.

Odjebi!

Njih u prvi mah ne zaprepašćuje ta psovka, nego glas. Razbija im je neka

išĉekivanja. Oĉekivali biste da će se iz vreće za spavanje pojaviti nešto

neobrijano: znojna kosa prilijepljena uz lubanju, bezuba usta s nekoliko krnja.

Ali to zvuĉi gotovo kao ţena...

Ali što ako je to... U istom trenutku vreća za spavanje poĉinje se još više

micati: ruka, druga ruka, jedno rame, zatim glava. Ne moţete zapravo odmah

reći, ili da, moţete, zbog kose s ćelavim mjestima: crna kosa, ovdje-ondje sijeda,

s lubanjom koja iz nje svijetli. Svatko drukĉije ćelavi. Samo lice je prljavo,

neobrijano, ili ne, ono je dlakavo, ali vidi se da nije muško. Odjebite! Mulci

jedni! Glas je vrištav, ţena maše jednom rukom, tako biste rastjerivali muhe.

Ţena. Brat i roĊak gledaju jedan drugoga. Vrijeme je da se kidne. Kasnije,

obojica će se toĉno sjećati toga istoga trenutka. Otkriće da je u vreći za spavanje

ţena mijenja cijelu situaciju. Daj, idemo, uistinu kaţe brat. Prokleti bili! vrišti

ţena. Odjebite! Odjebite!

Zaĉepi usta! kaţe roĊak. Kaţem ti, zaĉepi usta! Udara snaţno nogom po

vreći, ali nema dovoljno mjesta za udaranje, jedva odrţava ravnoteţu, oklizne

se, stopalo mu pogaĊa predaleko, vršak njegove cipele zastruţe po vreći za

spavanje i udari ţenu toĉno ispod nosa. Ruka s masnim, nateĉenim prstima i

crnim noktima podiţe se do nosa. Ima krvi. Mulci jedni! ĉuju, glas je sada tako

jak i prodoran, ĉini se da ispunja svu okolinu. Ubojice! Usranci! Brat poteţe

roĊaka prema vratima. Daj, idemo odavde. Zatim se naĊu vani, stoje ondje.

Prljavi, pokvareni mulci, još mogu ĉuti glas iz kabine s automatom za novac,

sada malko tiši, ali vjerojatno dovoljno glasan da se moţe ĉuti do ugla ulice.

Kasno je doduše, ulica je pusta, samo su tri-ĉetiri prozora još osvijetljena u

cijeloj okolici.

Nisam htio... kaţe roĊak. Noga mi se okliznula, Isuse Kriste, kakva prljava

kuja! Sigurno, kaţe brat. Naravno, nisi htio. Isuse, barem da je ušutjela! Buka je

i dalje dopirala iz kabine, ali vrata su sada bila zatvorena, glas je već prigušen,

ĉuje se frfljanje, neodreĊeno ranjeno frfljanje.

Tada odjednom neodoljivo prasnu u smijeh, poslije će se toĉno sjećati kako

su se pogledali i vidjeli vlastita zgaĊena, zajapurena lica: to, i prigušeno

mumljanje iza staklenih vrata, i kako su prasnuli u smijeh. U naletima. To nije

79

prestajalo, moraju se nasloniti na zid da ne padnu, zatim se naslanjaju jedan na

drugoga. Prebacuju ruke jedan drugomu oko vrata, tijela im se tresu od smijeha.

Usranci jedni! Brat oponaša ţenin vrištav glas. Mulci! RoĊak ĉuĉne, zatim se

svali na zemlju. Prestani, molim te! Molim te! Ubijaš me!

Na jedno stablo naslonjeno je nekoliko vreća za smeće, tu su i dva-tri

predmeta oĉito ostavljena za jutarnji odvoz otpadaka: uredska stolica s

kotaĉićima, kartonska kutija u kojoj je nekada bio televizor širokog ekrana,

stolna lampa i tuba za slike. Još se smiju dok uzimaju uredsku stolicu i nose je

prema kabini. Prljava govnarska kurva! Bacaju stolicu u malenu kabinu, koliko

moţe ući, na vreću za spavanje u koju se sada opet zavukla ţena. RoĊak drţi

otvorena vrata, brat se vraća po stolnu lampu i dvije vreće pune smeća. Ţena

ponovno izviruje glavom iz vreće za spavanje, kosa joj je doista slijepljena u

debele, masne ĉuperke, ima bradu, ili je to samo osušena prljavština. Jednom

rukom pokušava odgurnuti uredsku stolicu, ali ne uspijeva. Zatim ju prva vreća

za smeće pogaĊa toĉno u lice, glava joj odskaĉe natrag, udara o tvrdi ţeljezni

koš za otpatke na zidu. Sada roĊak baca stolnu lampu, starinsku lampu s

okruglim sjenilom i pomiĉnim krakom. Metalno sjenilo pogaĊa ţenu u nos.

Moţda je ĉudno što se prestala derati, što brat i roĊak više ne ĉuju njezin vrištav

glas. Samo sjedi ondje, omamljeno klimne glavom kad je druga vreća za smeće

pogodi u lice. Glupa kurvo, onda idi crknuti negdje drugdje! NaĊi posao! To

»NaĊi posao« opet ih razdraţi. NaĊi posao! viĉe brat. NaĊi posao, posao, posao!

RoĊak je opet vani, odlazi do stabla gdje su stajale vreće za smeće. Odmiĉe

kutiju od televizora i vidi kantu za benzin. To je jedna od onih vojnih kanta,

zelena kanta kakva se vidi straga na dţipovima. RoĊak hvata ruĉku kante za

benzin. Prazna je. Što je drugo mogao oĉekivati, tko bi punu kantu bacio u

smeće? Ne, ne, što misliš da ćemo uĉiniti? viĉe brat kad se roĊak vraća s kantom

za benzin. Ništa, ĉovjeĉe, prazna je, u redu? Ţena se malo osvijestila. Zloĉinci,

sramite se sami sebe, kaţe glasom koji je iznenada i neoĉekivano sabran, moţda

glas iz daleke prošlosti, prije nego što je poĉeo slobodni pad. Ovdje smrdi, kaţe

roĊak, mi ćemo to malo istjerati dimom. On podiţe kantu za benzin. Krasno,

kaţe ona, ali mogu li sada opet spavati? Krv pod njezinim nosom već se osušila.

RoĊak baca praznu kantu za benzin — moţda namjerno, tko zna — kraj njezine

glave, kanta stvara veliku buku, to je istina, ali kad se sve uzme u obzir, ona ne

nanosi štetu kao vreće za smeće i stolna lampa.

Poslije — nekoliko tjedana poslije toga — snimka na tjednom

televizijskom programu Najtraženiji u Nizozemskoj jasno je pokazala kako su

oba mladića, nakon bacanja kante za benzin, izišla iz kabine. Ostali su izvan

kamere priliĉno dugo. Na slikama koje je zabiljeţila kamera u kisoku s

automatom za novac zapravo se nijedanput nije vidjela ţena u vreći za spavanje.

Kamera je usmjerena prema vratima, prema ljudima koji ulaze po novac, moţete

ih vidjeti kako uzimaju novac, ali to je fiksirana kamera, ostatak kabine nalazi se

izvan vidnoga polja.

80

ONE veĉeri kad smo Claire i ja prvi put vidjeli snimku, Michel je bio gore u

svojoj sobi. Sjedili smo jedno kraj drugoga na kauĉu u dnevnoj sobi, s novinama

i bocom crnog vina koje nam je preostalo od veĉere. Priĉa je bila u svim

novinama, bila je na veĉernjim vijestima nekoliko puta, ali tada je prvi put

emitirana snimka. Slike su bile isprekidane, izvan fokusa, odmah se vidjelo da

se radi o sigurnosnoj kameri. Do tada je javnost reagirala općim zgraţanjem.

Kamo ide ovaj svijet? Nezaštićena ţena... mladi ljudi... oštrije presude — da,

ĉak je i poziv da se vrati smrtna kazna opet dignuo sijedu glavu.

Sve to bilo je prije te veĉeri. Do tada je dogaĊaj bio malo više od

uobiĉajenih vijesti, šokantna vijest, doduše, ali opet — poput svih vijesti —

dogaĊaj koji će sigurno izgubiti vaţnost: s vremenom će se oštri rubovi otupiti,

dok naposljetku priĉa potpuno ne išĉezne, u svakom sluĉaju neće biti dovoljno

vaţna da bi se zadrţala u kolektivnom pamćenju.

Ali snimka sigurnosne kamere sve je promijenila. Mladići — prijestupnici

— dobili su lica, iako je teško bilo prepoznati ta lica zbog loše kvalitete slika i

ĉinjenice da su obojica nosila pletene kape navuĉene do obrva. Ali gledatelji su

prepoznali nešto drugo: vidjeli su potpuno jasno da su se mladići zabavljali, da

su gotovo pukli od smijeha dok su gaĊali svoju bespomoćnu, ili barem

nevidljivu ţrtvu, najprije uredskom stolicom, zatim vrećama za smeće, stolnom

lampom i naposljetku praznom kantom za benzin. Vidjeli ste ih — isprekidano,

na crno-bijelim slikama — kako poskakuju na »daj pet« nakon bacanja vreća za

smeće, kako nešto uzvikuju, vjerojatno psovke, prema beskućnici izvan kamere,

iako nije bilo nikakva zvuka.

Prije svega, vidjeli ste ih kako se smiju. To je bio trenutak kad je

kolektivno pamćenje ušlo u igru. To je bio kljuĉan trenutak, nasmijani mladići

traţili su svoje mjesto u kolektivnom pamćenju. Od deset prvih mjesta u

kolektivnom pamćenju oni su zauzeli broj osam, vjerojatno odmah ispod

vijetnamskog pukovnika što ubija vojnika Vijetkonga kojemu kugla prolazi kroz

glavu, moţda ĉak iznad Kineza koji s plastiĉnim vrećicama pokušava zaustaviti

tenkove na Trgu Tiananmen.

I bilo je još nešto što je odigralo svoju ulogu. Njih dvojica su nosila pletene

kape, ali bili su to mladići iz gornjega srednjeg sloja. Bili su bijelci. Nije bilo

lako reći po ĉemu ste to znali, teško je bilo uprijeti prstom: nešto u vezi s

njihovom odjećom, s njihovim kretnjama. Mladići iz susjedstva. Ne od one vrste

što pale automobile da bi zapoĉeli rasne nemire. Udobno imućni, dobrostojeći

roditelji. Mladići kakve svi poznajemo. Mladići kao naš nećak. Kao naš sin.

Osvrćući se natrag, mogu se toĉno sjetiti trenutka kad sam shvatio da nije

rijeĉ o mladićima kakvi su naš nećak i naš sin, nego o našem sinu (i o našem

nećaku). Bio je to hladan i smrtno tih trenutak. Toĉno na sekundu mogu još

pokazati trenutak na snimci kad sam otrgnuo oĉi od televizijskog ekrana i

pogledao Clairino lice u profilu. Budući da je istraga još u tijeku, neću ovdje

81

govoriti što me je potaknulo da shvatim, šokiran od prepoznavanja, da sjedim na

kauĉu i promatram našega vlastitog sina kako gaĊa neku beskućnicu uredskim

stolicama i vrećama za smeće. I kako se smije. Neću se dulje na tome

zadrţavati, jer tehniĉki još mogu sve poreći. Prepoznajete li ovoga mladića kao

Michela Lohmana? U toj fazi postupka još mogu odmahnuti glavom. Teško je

reći... slike su priliĉno nejasne... ne bih se mogao zakleti.

Stigle su potom nove slike, kompilacija, bili su izbaĉeni trenutci kad se

malo što dogaĊalo. Vidjeli ste mladiće kako nekoliko puta dolaze u kabinu i

bacaju stvari.

Najgori je dio došao na kraju, zapravo kljuĉna slika: slika koja je privukla

pozornost pola svijeta. Prvo ste vidjeli baĉenu kantu za benzin — praznu kantu

za benzin — i zatim, pošto su mladići izišli i opet se vratili, nešto drugo; na

filmu je teško bilo vidjeti što je to bilo: upaljaĉ? šibica? Vidjeli ste bljesak

svjetla, bljesak koji je odjednom sve obasjao, koji vas je zaslijepio na nekoliko

sekunda. Ekran je sav postao bijel. Kad se vratila slika, mogli ste samo vidjeti

kako se mladići ţurno povlaĉe.

Nisu se više vratili. Posljednje slike što ih je zabiljeţila sigurnosna kamera

nisu gotovo ništa pokazivale. Nimalo dima niti plamena. Iza eksplozije kante za

benzin nije slijedila vatra. Ali upravo zbog toga što se ništa nije vidjelo, slike su

bile tako uţasne. Jer najvaţnija se stvar dogodila izvan kamere, ostatak ste

morali sami dopuniti.

Beskućnica je poginula. Umrla je na licu mjesta, najvjerojatnije. U trenutku

kad su joj plinovi iz kante za benzin eksplodirali u lice. Ili u krajnjem sluĉaju

nekoliko minuta poslije toga. Moţda se pokušavala izvući iz vreće za spavanje

— moţda ne. Izvan kamere.

Claire je okrenula glavu i pogledala me.

Zadrţao sam dah, ili zapravo: duboko sam udahnuo, tako da bih mogao biti

prvi tko će nešto kazati. Nešto — nisam toĉno znao koje ću rijeĉi izustiti — što

će promijeniti naše ţivote.

Claire je podignula bocu crnog vina: malo ga je bilo ostalo na dnu,

dovoljno samo za pola ĉaše.

»Hoćeš li ovo?« upitala je. »Ili bih trebala otvoriti drugu bocu?«

82

22.

MICHEL JE ZAVUKAO ruke u dţepove na jakni: teško je bilo reći je li prihvatio

moju laţ. Kad je okrenuo glavu u stranu, lice mu je osvijetlio sjaj iz restorana.

»Gdje je mama?« upitao je.

Mama. Claire. Moja ţena. Mama je rekla svojem sinu da njegov otac ne

smije znati ništa o ovome. I da ţeli da tako ostane.

Ranije te veĉeri, u kafiću za obiĉne ljude, moja ţena je upitala mislim li i ja

da se naš sin ĉudno ponaša u posljednje vrijeme. Odsutno, tu je rijeĉ

upotrijebila. Vas dvojica govorite o stvarima o kojima Michel i ja ne

razgovaramo, rekla je. Bi li to moglo imati veze s nekom djevojkom?

Je li Claire hinila zabrinutost zbog Michelova ponašanja? Nisu li njezina

pitanja bila usmjerena na to da otkrijem koliko znam: imam li pojma ĉime se naš

sin i nećak bave u slobodno vrijeme?

»Mama je unutra«, rekao sam. »Ona je...« htio sam dodati »sa stricem

Sergeom i strinom Babette«, ali, u svjetlu nedavnih dogaĊaja, to mi je odjednom

zazvuĉalo djeĉji smiješno. »Stric« Serge i »strina« Babette bili su stvar prošlosti:

daleke prošlosti, dok smo još bili sretni, prostrujalo mi je kroz pamet, i morao

sam se ugristi za jezik. Morao sam paziti da mi ne zadrhti usna, ili da Michel ne

vidi suze u mojim oĉima. »... sa Sergeom i Babette«, dovršio sam reĉenicu.

»Upravo je stiglo glavno jelo.«

Jesam li pogriješio, ili sam vidio kako Michel nešto traţi u dţepu? Svoj

mobitel, moţda? Nije nosio sat, sluţio se mobitelom da vidi koliko je sati.

Pobrinut ću se da ostanemo vani sve do poslije ponoći, uvjeravala ga je Claire u

govornoj pošti. Tako vas dvojica morate noćas to uĉiniti. Je li on u tom trenutku,

poslije moje objave da je glavno jelo upravo stiglo, osjetio potrebu da provjeri

koliko je sati? Koliĉinu vremena koja je preostala do »poslije ponoći«, da bi

uĉinili ono što su trebali uĉiniti?

Kad je upitao za majku, iz Michelova je glasa bio išĉeznuo prizvuk koji me

je tridesetak sekunda prije toga ustrašio. Gdje je mama? »Stric« i »strina« bili su

smiješni, podsjećanje na roĊendanske zabave i pitanja poput »Što ţeliš biti kad

odrasteš?«. Ali »mama« je bila mama. Mama će zauvijek ostati mama.

Ne razmišljajući nimalo dalje, zakljuĉio sam da je kucnuo ĉas. Izvadio sam

Michelov mobitel iz dţepa. On je pogledao u moju ruku, zatim podignuo glavu

da se susretne s mojim pogledom.

»Pogledao si«, rekao je. Njegov glas nije više zvuĉao prijeteći, više je bio

umoran, rezigniran.

83

»Da«, rekao sam. Slegnuo sam ramenima, kako slijeţete kad se nešto

ionako ne moţe više popraviti. »Michel...« poĉeo sam.

»Što si pogledao?« Uzeo je mobitel iz moje ruke, otvorio ga, zatim opet

zatvorio.

»Pa... bankomat... i skitnicu na postaji podzemne ţeljeznice...« Nacerio

sam se — priliĉno glupo, mogao sam zamisliti, i posvema neumjesno, ali bio

sam odluĉio da tako to uĉinim, da bi takav trebao biti moj pristup: glumit ću

neupućena ĉovjeka, priliĉno naivna oca koji ne misli da je bogzna što kad

njegov sin tuĉe skitnice i spaljuje beskućnike. Da, naivnost je bila pravi naĉin da

se to uĉini, ne bi mi trebalo biti preteško da odglumim naivna oca, uostalom,

takav sam i bio: naivan. »Jackass...« rekao sam, cereći se i dalje.

»Zna li to mama?« upitao je.

Odmahnuo sam glavom. »Ne zna«, rekao sam.

A što mama zna, to sam doista ţelio upitati, ali još je bilo prerano za to.

Vratio sam se mislima u onu veĉer kad se prvi put objavila snimka iz bankomat-

kabine. Claire je upitala ţelim li ostatak vina, ili bi trebala otvoriti novu bocu.

Zatim je otišla, tako je, u kuhinju. U meĊuvremenu je voditeljica emisije

Opsporing Verzocht, nizozemske verzije serije Najtraženiji, hitno zatraţila od

gledatelja da nazovu broj na dnu ekrana ako imaju ikakvu informaciju koja bi

mogla voditi do uhićenja krivaca. »Moţete, naravno, obavijestiti lokalnu

policiju«, rekla je, okrećući svoje plemenito i uvrijeĊeno lice prema meni.

»Kamo ide ovaj svijet?« govorio je taj izraz.

One veĉeri, pošto se Claire s knjigom zavukla u krevet, pošao sam gore do

Michelove sobe. Vidio sam trak svjetla ispod njegovih vrata. Sjećam se kako

sam stajao ondje u hodniku punih šezdeset sekunda. Pitao sam se potpuno

ozbiljno što će se dogoditi ako uopće ništa ne kaţem. Ako jednostavno nastavim

svoj ţivot, kao svatko drugi. Razmišljao sam o sreći, o sretnim parovima, i o

oĉima svoga sina.

Ali onda sam pomislio na sve ljude koji su gledali onaj program: na

uĉenike u Rickovoj i Beauovoj školi koji su bili na onoj zabavi iste noći — i koji

su moţda vidjeli isto što sam ja vidio. Pomislio sam na ljude ovdje u susjedstvu,

ovdje u našoj ulici: na susjede i trgovce koji su viĊali toga donekle povuĉena ali

uvijek prijateljski raspoloţena mladića koji lunja sa sportskom torbom,

vatiranom jaknom i pletenom kapom.

Nakon sviju, pomislio sam na svoga brata. Nije bio nikakav genij, u

odreĊenom smislu mogli biste ĉak reći da je mentalno zaostao. Ako je

ispitivanje javnog mnijenja bilo toĉno, nakon nadolazećih izbora on će

prisegnuti kao naš novi premijer. Je li on gledao? I Babette? Stranac nikada ne

bi mogao prepoznati našu djecu na snimci sigurnosne kamere, rekao sam sam

sebi, ali ima nešto u roditeljima što im omogućuje da razaznaju svoju djecu

meĊu tisućama na krcatoj plaţi, na igralištu, na nejasnoj crno-bijeloj snimci...

84

»Michel! Jesi li još budan?« Pokucao sam na vrata i otvorio ih. »Isuse,

tata!« rekao je kad je vidio moje lice. »Što je?«

Poslije toga sve je išlo priliĉno brzo, u najmanju ruku brţe nego što sam

oĉekivao. Zapravo, ĉinilo se da mu je gotovo laknulo sada kad je postojao netko

tko je takoĊer znao. »Isuse«, rekao je nekoliko puta. »Isuse, ĉovjeĉe. To je zbilja

nastrano, znaš, govoriti o tome sada, nas dvojica.«

Nastojao je zvuĉati kao da se radilo samo o tome, da je nastrano: kao da

smo, primjerice, raspravljali do najintimnijih pojedinosti kako je pokušavao

uloviti neku djevojku na školskoj zabavi. Na neki naĉin, naravno, imao je pravo,

nikada prije nisam pokušao naĉeti takve stvari. Ali najnastranija je stvar od

svega bila uzdrţljivost koju sam primijetio kod sebe od samoga poĉetka. Kao da

sam mu davao slobodu da ne kaţe sve meni, svojem ocu, ako bi mu to bilo

prebolno.

»Nismo znali, u redu?« rekao je. »Kako smo uopće mogli znati da je još

bilo nešto u onoj kanti za benzin? Bila je prazna, kunem se da je bila prazna.«

Zar je bilo vaţno jesu li on i njegov roĊak bili neupućeni u ĉinjenicu da i

prazne kante za benzin mogu eksplodirati ? Ili da su samo hinili kako ne znaju

nešto o ĉemu se moţe pretpostaviti da je općenito poznato? Hlapljenje,

benzinske pare. Nikada nemojte prinositi šibicu praznom spremniku za gorivo.

Zašto vam je inaĉe nedopušteno sluţiti se mobitelom na benzinskim crpkama?

Zbog benzinskih para i opasnosti od eksplozije.

U redu?

Ali nisam rekao ništa od toga. Kako sam kazao prije, nisam ni nastojao

pobiti argumente kojima je Michel pokušao dokazati svoju nevinost. Uostalom,

koliko je doista bio nevin? Jeste li nevini kad nekomu bacite stolnu lampu u

glavu, a krivi kad sluĉajno zapalite tu istu osobu?

»Zna li mama?« Da, to me je upitao. Već tada.

Odmahnuo sam glavom. I tako smo neko vrijeme stajali u njegovoj sobi,

ništa ne govoreći, obojica s rukama u dţepovima. Nisam navaljivao. Nisam,

primjerice, upitao što ga je bilo spopalo. Što su on i njegov roĊak mislili kad su

onu beskućnicu poĉeli gaĊati predmetima.

Gledajući na to unatrag, doista, znam sa sigurnošću da sam tada i ondje, za

vrijeme onih nekoliko minuta tišine, dok smo stajali s rukama u dţepovima, već

bio donio odluku. I protiv svoje volje mislio sam na vrijeme kad je Michel nabio

loptu kroz izlog trgovine biciklima, kad je imao osam godina. Zajedno smo bili

otišli k vlasniku da mu ponudimo nadoknadu štete. Ali vlasnik nije bio s tim

zadovoljan. Zapao je u tiradu o »balavcu« koji igra nogomet pred njegovom

trgovinom, svaki Boţji dan, i koji je loptom »namjerno« gaĊao izlog. Prije ili

poslije morao ga je razbiti, rekao je, na to ste mogli raĉunati. »I to je upravo ono

ĉemu se ti huligani nadaju«, dodao je.

85

Drţao sam Michela za ruku dok smo slušali vlasnika trgovine biciklima.

Moj osmogodišnji sin gledao je u pod s osjećajem krivnje i povremeno je stezao

moje prste.

Takva je bila kombinacija, kombinacija ogorĉenog trgovca biciklima koji

Michela ubraja meĊu huligane i moj sin koji s tolikom krivnjom odgovara na

njegovu tiradu da meni u glavi nastaje kratki spoj.

»Zašto jednostavno ne prestanete?« rekao sam.

Vlasnik trgovine stajao je iza pulta, isprva se ĉinilo kako misli da me je

pogrešno razumio. »Što ste rekli?« upitao je.

»Ĉuli ste me jasno i glasno, govnaru. Došao sam ovamo sa sinom da vam

ponudim nadoknadu za vaš usrani izlog, a ne da slušam vaše sranje o tome kako

klinci igraju nogomet. U ĉemu je stvar, jebeni idiote? Lopta razbila izlog. To

vam ne daje pravo da moga osmogodišnjeg djeĉaka nazivate huliganom. Došao

sam ovamo da platim za nanijetu štetu, ali sada nećete dobiti ni centa. SnaĊite se

sami za novac.«

»Oprostite, dobri ĉovjeĉe, ali ja neću ovdje stajati i dopuštati da me netko

vrijeĊa«, rekao je i poĉeo obilaziti pult. »Ti su djeĉaci razbili moj izlog, to nisam

sam sebi uĉinio.«

Kraj pulta stajala je pumpa za bicikl, starinski stojeći model, na dnu

prikovana za dasku. Sagnuo sam se i uzeo je u ruku.

»Da sam na vašem mjestu, ja bih ostao gdje jesam«, rekao sam mirno.

»Izlog je jedina do sada oštećena stvar.«

Bilo je neĉega u mojem glasu, još pamtim, što je nagnalo trgovca biciklima

da zastane i zatim se vrati iza pulta. Doista sam zazvuĉao neprirodno mirno.

Nisam bio na rubu ţivaca, ruka što je zgrabila pumpu nije se nimalo tresla.

Trgovac biciklima nazvao me je dobrim ĉovjekom, i moţda sam tako izgledao,

ali nisam bio dobar ĉovjek.

»Oh, stanite«, rekao je. »Nećemo uĉiniti nikakvu ludost, zar ne?«

Osjetio sam Michelovu ruku oko svojih prstiju. Opet ih je stiskao, jaĉe

nego prije. Uzvratio sam mu stisak.

»Koliko košta izlog?«

Trepnuo je oĉima. »Imam osiguranje«, rekao je. »To je samo...«

»Nisam vas to pitao. Pitao sam koliko košta.«

»Stotinu... stotinu i pedest guldena. Dvije stotine ukupno, s ugradnjom, i

tako dalje.«

Da bih izvadio novac iz dţepa, morao sam ispustiti Michelovu ruku. Stavio

sam dvije stotice na pult.

»To je sve«, rekao sam. »Zbog toga sam došao. A ne da slušam vaše

bolesno sranje o klincima koji nabijaju loptu.«

86

Tada sam i pumpu spustio na pod. Oćutio sam osjećaj zamora. Nije to bio

isti zamor i ţaljenje koje osjetite kad promašite tenisku lopticu: planirali ste

»smeĉirati«, ali snaţno zamahnete i promašite, ruka koja drţi reket ne nailazi na

otpor i ţestoko ošine po zraku.

Znao sam pouzdano, u dubini svoga bića još to znam, da mi je bilo ţao što

je trgovac biciklima onako brzo ustuknuo. Bio bih se osjećao manje umornim da

sam imao prilike posluţiti se pumpom.

»Tako, to smo lijepo sredili, ha, kompa?« rekao sam na povratku kući.

Michel me je ponovno uzeo za ruku, ali ništa nije kazao. Kad sam ga

pogledao, vidio sam suze u njegovim oĉima.

»Što ti je, mladiću?« upitao sam. Zastao sam i ĉuĉnuo ispred njega.

Ugrizao se za donju usnu, i zatim je poĉeo stvarno plakati.

»Michel!« rekao sam. »Michel, slušaj. Nema razloga da budeš tuţan. Ono

je bio napastan ĉovjek. To sam mu rekao. Nisi uĉinio ništa krivo. Samo si nabio

loptu kroz izlog. To je bilo sluĉajno. Sluĉajevi se dogaĊaju, ali to nije razlog da

trgovac onako govori o tebi.«

Osjetio sam da se u meni nešto koĉi, ili je ono što sam osjetio moţda bilo

nešto bezimeno i neodredivo što se odjednom raširilo: rešetka na sklapanje,

kolci od šatora, kišobran — pobojao sam se da se više neću moći uspraviti.

»Mama? Ţeliš li poći do mame?«

Naglašeno je kimnuo i prstima obrisao suzne obraze.

»Hoćemo li se onda poţuriti i poći do mame?« rekao sam. »Hoćemo li sve

to ispriĉati mami? Sve što smo nas dvojica uĉinili?«

»Da«, pijuknuo je.

Kad sam se pridignuo, doista sam pomislio kako sam ĉuo da je nešto puklo,

u mojoj kraljeţnici, ili moţda dublje od toga. Uzeo sam ga za ruku i mi smo

pošli. Na uglu naše ulice pogledao sam dolje; lice mu je i dalje bilo crveno i

vlaţno od suza, ali plaĉ je bio prestao.

Michel ništa nije rekao sve dok nismo stigli do ulaza. »Tata?«

»Molim?«

»Jesi li zbilja htio udariti onog ĉovjeka? Pumpom od bicikla?«

Već sam bio gurnuo kljuĉ u bravu, ali tada sam opet ĉuĉnuo pred njega.

»Slušaj«, rekao sam. »Onaj ĉovjek nije dobar ĉovjek. Onaj ĉovjek je samo

smeće koje mrzi klince što se igraju. Nije vaţno jesam li ga htio udariti pumpom

po glavi. Osim toga, da sam ga udario, on bi zbog toga mogao samo sebe

okriviti. Ne, vaţno je što je on mislio da ću ga udariti, i to je bilo dovoljno.«

Michel me je ozbiljno pogledao; bio sam pomno odabrao rijeĉi, jer nisam

ţelio da se ponovno rasplaĉe. Ali njegove su oĉi već bile gotovo suhe, pozorno

je slušao, i zatim je polagano kimnuo.

87

Obujmio sam ga rukom i zagrlio. »Kako bi bilo da mami ne kaţemo ništa o

pumpi za bicikl?« rekao sam. »Hoćemo li to saĉuvati kao našu malu tajnu?«

Opet je kimnuo.

Toga je dana poslijepodne pošao u grad s Claire da kupe neki komad

odjeće. Uveĉer za stolom bio je tiši i ozbiljniji nego obiĉno. Namignuo sam mu

jedanput, ali nije mi uzvratio.

Kad je došlo vrijeme za spavanje, Claire je samo sjela na kauĉ da gleda

film koji je doista ţeljela vidjeti. »Ostani sjediti i uţivaj, ja ću ga odvesti gore«,

rekao sam.

I tako smo legli jedan kraj drugoga na njegov krevet i malo ĉavrljali:

nevino brbljanje, o nogometu, o novoj kompjutorskoj igri za koju je štedio

novac. Odluĉio sam ne potezati sukob u trgovini biciklima, ako on sam ne poĉne

o tome govoriti.

Poljubio sam ga za laku noć i spremao se ugasiti svjetlo kad se nagnuo

prema meni i snaţno me zagrlio. Ĉvrsto me je stezao, nikada prije nije uloţio

toliko snage u zagrljaj, pritisnuo je glavu na moje prsi.

»Tata«, rekao je. »Dragi stari tata.«

88

23.

»ZNAŠ LI ŠTO bi najbolje bilo?« rekao sam one veĉeri u njegovoj sobi, kad mi je

kazao cijelu priĉu i ponovno se zakleo da on i Rick nikoga nisu namjeravali

spaliti. »To je bila šala«, rekao je. »I to je...« — na licu mu se pojavila grimasa

gaĊenja — »trebao si pomirisati koliko je to zaudaralo.«

Kimnuo sam, već sam bio donio odluku. Uĉinio sam što sam mislio da

moram uĉiniti kao otac: zamislio sam sebe na mjestu svoga sina. Zamislio sam

da se nalazim u Michelovu poloţaju: kako je išao kući sa školske zabave, s

Rickom i Beauom. I kako su odluĉili izvaditi malo gotovine. I što su zatekli u

kiosku.

Zamislio sam sebe na njegovu mjestu. Uobliĉio sam ideju kako bih ja

reagirao na ţivo stvorenje u vreći za spavanje, dok mi leţi na putu; na smrad; na

jednostavnu ĉinjenicu da netko, neka osoba (ovdje namjerno izbjegavam izraze

kao što su beskućnik ili skitnica), da neka osoba misli kako su kiosci mjesto za

spavanje; osoba koja zatim s gnušanjem reagira kada je dva mladića pokušaju

uvjeriti da to nije ispravno; osoba koja postaje razdraţljiva kad je uznemire u

snu; drugim rijeĉima, to je pokvarena reakcija, od one vrste reakcije kakvu ĉešće

vidite kod ljudi koji misle da na nešto imaju pravo.

Nije li mi Michel kazao da je ona ţena govorila ispravnim jezikom? Ĉist

naglasak, dobra obitelj, netko iz gornjih slojeva društva. Do tada se malo otkrilo

o podrijetlu beskućnice. Moţda s dobrim razlogom. Moţda je ona bila crna ovca

u dobrostojećoj obitelji gdje su bili naviknuti zapovijedati ljudima koji rade za

njih.

I bilo je tu još nešto. Ovo je Nizozemska. Ovo nije Bronx, ne nalazimo se u

predgraĊima Johannesburga ili Rio de Janeira. U Nizozemskoj imate mreţu

socijalne sigurnosti. Nitko ne smije leţati naokolo i zaprjeĉivati ulaz u kiosk.

»Znaš li što bi najbolje bilo?« rekao sam. »Jednostavno zasada sve

zaboraviti. Sve dok se ništa ne dogodi, ništa se nije dogodilo.«

Sin me je promatrao nekoliko sekunda. Moţda je osjećao kako je prevelik

da opet kaţe »dragi stari tata«, ali osim straha u njegovima oĉima vidio sam i

zahvalnost.

»Misliš da bi moţda tako bilo najbolje?« rekao je.

89

24.

A SADA, u vrtu restorana, stajali smo opet suĉelice, bez rijeĉi. Michel je nekoliko

puta otvorio i zatvorio mobitel, zatim ga je spremio u dţep.

»Michel«, poĉeo sam.

Nije me pogledao, glava mu je sad bila okrenuta na drugu stranu, prema

zamraĉenom parku; i lice mu je ostalo u mraku. »Nemam sada vremena za to«,

rekao je. »Moram poći.«

»Michel. Zašto mi nisi kazao? O onim video zapisima? Ili barem o onom

jednom videu? Prije? Dok je još bilo vremena?«

Prešao je prstom preko nosa, zagrebao bijelim tenisicama po šljunku i

slegnuo ramenima.

»Michel?«

Pogledao je u zemlju. »To nimalo ne mijenja cijelu stvar«, rekao je.

U jednom jedinom trenutku pomislio sam o ocu kakav sam mogao biti,

moţda kakav sam trebao biti, otac koji bi sada kazao: »To jako mijenja cijelu

stvar!« Ali prošlo je vrijeme za drţanje lekcija, preko toga mosta već smo prešli:

prije, u noći televizijske emisije, u njegovoj sobi. Ili moţda ĉak i prije toga.

Prije nekoliko dana, nedugo nakon što me je Serge pozvao da iziĊemo u

restoran, gledao sam ponovno epizodu emisije Opsporing Verzocht na internetu.

Ĉinilo mi se da je to dobra ideja, mogao sam se bolje pripremiti za veĉeru.

»Moramo govoriti«, rekao je Serge.

»O ĉemu?« odgovorio sam. Glumit ću neupućenost, ĉinilo mi se da je tako

najbolje.

Na drugom kraju ţice moj brat je duboko uzdahnuo.

»Mislim da smo prošli stupanj na kojemu ti to trebam kazati«, rekao je.

»Zna li Babette?«

»Zna. Zbog toga ţelim da nas ĉetvero o tome razgovaramo. Stvar se tiĉe

sviju nas. To su naša djeca.«

Kosnulo me je što nije zauzvrat upitao zna li Claire. Oĉito je pretpostavljao

da zna — ili ga nije bilo briga. Poslije toga spomenuo je restoran, restoran gdje

ga poznaju; lista ĉekanja duga sedam mjeseci, kazao je, neće biti nikakva

smetnja.

Je li i Claire znala? pomislio sam sada, gledajući sina kako ide prema

biciklu, spreman otići.

90

»Michel, ĉekaj malo«, rekao sam. Moramo govoriti, rekao bi onaj drugi

otac, otac kakav nisam bio.

Gledao sam opet snimku, s ovom veĉeri na umu, nasmijane mladiće što

bacaju stolnu lampu i vreće za smeće na nevidljivu osobu bez prebivališta. I

naposljetku bljesak benzinskih isparenja, bijeg mladića, telefonski broj koji

moţete nazvati — ili se moţete takoĊer obratiti lokalnoj policiji.

Gledao sam to još jedanput, naroĉito posljednji dio, s kantom za benzin i

bacanjem neĉega što sam već znao da je bio upaljaĉ. Zippo, upaljaĉ s

poklopcem, ona vrsta upaljaĉa što se gasi samo kad spustite poklopac. Što su

dva mladića radila s upaljaĉem, nijedan nije pušio? Bilo je još pitanja koja nisam

postavio, naprosto zbog toga što nisam osjećao potrebu da sve doznam, zbog

prijeke potrebe da ne znam sve, mogli biste i tako reći — ali to sam pitanje

postavio. »Da drugima daš vatre«, odgovorio je Michel bez oklijevanja.

»Djevojkama«, dodao je kad sam ga valjda nijemo pogledao. »Djevojke te pitaju

vatre, za joint ili Marlboro Light, propuštaš priliku ako nemaš ništa u dţepu.«

Kao što rekoh, dvaput sam gledao taj posljednji dio. Nakon bljeska mladići

su nestali kroz staklena vrata. Vidjela su se zatvorena vrata, zatim je prestala

snimka.

Ali drugi put sam odjednom vidio nešto što prije nisam primijetio. Vratio

sam video do mjesta gdje Michel i Rick bjeţe kroz vrata. Od trenutka kad su se

zatvorila vrata, pustio sam da snimka sporo teĉe, zatim još sporije, kadar po

kadar.

Trebam li potanko opisivati tjelesne simptome koji su pratili moje otkriće?

Vjerujem da bi trebali biti oĉevidni. Lupanje srca, suhe usne i jezik, ledeni

ţmarci u glavi, po leĊima, njihovi šiljci probadaju najviše kralješke, prolaze kroz

šupljinu bez kosti i hrskavice gdje poĉinje lubanja, u ĉasu kad sam zamrznuo

posljednji kadar iz sigurnosne kamere.

Ondje, na dnu desno: nešto bijelo. Nešto bijelo što nitko ne bi primijetio u

prvom gledanju, jer bi svatko pretpostavio da je već vidio najgore. Lampa, vreće

za smeće, kanta za benzin... došlo je vrijeme da potresete glavom i promrmljate

rijeĉi neodobravanja: mladi ljudi; svijet; bespomoćni; ubojstvo; video zapisi;

kompjutorske igre; logori za prisilni rad; oštrije presude; smrtna kazna.

Slika se zamrznula i ja sam zurio u onu bjelinu. Vani je bilo potpuno

mraĉno, u staklenim vratima mogli ste vidjeti odraz dijela bankomat-kabine:

sive podne ploĉice, samo bankomat s tipkovnicom i ekranom, mislim da se

mogao prepoznati logo banke kojoj je pripadao bankomat.

Teoretski gledano, bijela toĉka mogla je biti samo odraz, odraz

fluorescentne rasvjete od neĉega unutar kabine — primjerice, od nekog

predmeta kojim su mladići gaĊali beskućnicu.

Ali to je doista bila samo teoretska mogućnost. Bijela stvar je bila vani, na

ulici. Sluĉajni gledatelj nikada je ne bi zapazio, posebice tijekom emisije

91

Opsporing Verzocht. Morali ste zamrznuti film, ili gledati ga kadar po kadar,

kao što sam ja uĉinio, a ĉak i tada...

A ĉak i tada morali biste znati što vidite. Sve se svelo na to. Ja sam znao što

vidim, jer sam odmah prepoznao što je ona bijela stvar.

Pritisnuo sam naredbu Puni ekran. Slika je sada bila veća, ali još nejasnija i

bezobliĉnija. I nehotice sam pomislio na Blowup, film Michelangela Antonionija

u kojem fotograf, dok povećava sliku, vidi pištolj što leţi ispod grma: oruţje

kojim je poĉinjeno ubojstvo, kako se poslije pokaţe. Ali ovdje, na kompjutoru,

povećanje nije nimalo pomoglo. Pritisnuo sam naredbu Smanjiti i uzeo povećalo

koje je leţalo na radnom stolu.

S povećalom je samo trebalo prilagoditi udaljenost. Dok sam ga primicao i

odmicao od ekrana, slika je postajala oštrija. Oštrija i veća.

Kad je bila najoštrija i najveća, vidio sam potvrdu onoga što sam na

poĉetku opazio: tenisicu. Bijelu tenisku kakve nosi bezbroj ljudi; bezbroj ljudi

poput moga sina i moga nećaka.

Posljednja misao nagnala me je da naĉas stanem, ali ne dulje od desetine

sekunde: jedna tenisica moţe upućivati na desetke tisuća nositelja tenisica, ali

obratno, desetci tisuća tenisica teško bi doveli do jednog odreĊenog nositelja.

Ne, nisam zapravo zbog toga zastao i zamislio se. Radilo se o danom

signalu, ili bolje: o znaĉenju bijele teniske izvan zatvorenih vrata kabine. Ili još

bolje: o znaĉenjima.

Još sam jedanput bolje pogledao, primicao sam i odmicao povećalo. Nakon

pobliţeg ispitivanja, mogli ste vidjeti lagano mijenjanje boje iznad tenisice,

crnina ulice tu je bila trunak manje crna. To je vjerojatno bila noga, zapravo

nogavica nositelja tenisice koji je zakoraĉivao u kadar.

Vratili su se. To je bilo prvo znaĉenje. Drugo znaĉenje je bilo da je policija,

moţda u suradnji s urednicima emisije Opsporing Verzocht, odluĉila da se taj

posljednji trenutak ne prikaţe javno.

Sve je bilo moguće, naravno. Tenisica je mogla pripadati nekomu drugom,

ne Michelu ili Ricku, nekomu sluĉajnom prolazniku koji je naišao pola minute

nakon što su mladići napustili kabinu. Ali to nije izgledalo vjerojatno — u ono

doba noći, u onoj ulici, negdje u zabaĉenom predgraĊu. Osim toga, to bi znaĉilo

da je prolaznik svjedok koji je moţda vidio mladiće. Materijalni svjedok, netko

od koga bi policija preko televizije traţila da prijavi što zna.

Ukratko, postojalo je samo jedno prihvatljivo objašnjenje za bijelu tenisicu:

objašnjenje na koje sam smjesta pomislio (sve to, usredotoĉivanje povećala na

tenisicu i izvlaĉenje zakljuĉka, trajalo je uistinu manje od dvije-tri sekunde): oni

su se vratili. Michel i Rick vratili su se da vlastitim oĉima vide što su uĉinili.

To je unosilo priliĉan nemir, iako ništa više od toga. Doista zastrašujuća

stvar odnosila se na pitanje kako je taj posljednji dio snimke izbaĉen iz emisije.

Pokušao sam zamisliti koji su razlog mogli imati da ne pokaţu te slike. Moţda

92

je bilo nešto po ĉemu su se Michel i Rick lakše mogli prepoznati? Ali zar to ne

bi bio dodatan razlog da se slike pokaţu?

I što ako je taj dio snimke jednostavno nevaţan, mislio sam ĉitave tri

sekunde ispunjene nadom. Trivijalna primisao koja gledateljima ne bi nimalo

pomogla? Ne, smjesta sam shvatio. Ĉinjenica što su se vratili bila je previše

vaţna da bi se jednostavno izostavila.

Tako je u tome trebalo nešto vidjeti, nešto što bi se moglo zatajiti

gledateljima: nešto što je bilo poznato samo policiji i krivcima.

Ĉitate ponekad o tome kako policija odreĊene ĉinjenice prešućuje pred

javnosti koja prati neku istragu; toĉnu vrstu oruţja kojim je poĉinjeno umorstvo,

ili znak što ga je ubojica ostavio pokraj ţrtve ili na njoj. To ĉine kako bi

sprijeĉili poremećene pojedince da svojataju zloĉin — ili da ga oponašaju.

Prvi put posljednjih nekoliko tjedana upitao sam se jesu li Michel i Rick

sami vidjeli snimku sigurnosne kamere. To sam Michelu rekao one veĉeri kad je

emitirana, rekao sam mu da ih je snimila sigurnosna kamera, ali da su gotovo

neprepoznatljivi. Tako zasada, dodao sam, nema niĉega što bi zabrinjavalo.

Tijekom sljedećih dana nismo se dotaknuli teme o sigurnosnoj kameri.

Ponašao sam se u skladu s mišljenjem da je bolje ne vraćati se na to, ne

kopkati po našoj tajni.

Nadao sam se zapravo da će se mediji ispuhati, da će s protjecanjem

vremena opasti zanimanje, da će se ljudi baviti drugim, novijim vijestima, i da

će se eksplozija kante za benzin izbrisati iz kolektivnog pamćenja. Neki rat je

negdje trebao buknuti, bolji bi mogao biti teroristiĉki napad, mnoštvo nesretnih

sluĉajeva, puno civilnih ţrtava nad kojima bi ljudi mogli oĉajno klimati

glavama. Ambulantna kola koja dolaze i odlaze, savijeni ĉelik vlakova ili

podzemnih ţeljeznica, deseterokatnica s urušenom fasadom — to je bio jedini

naĉin da ţena u bankomat-kabini išĉezne u pozadini, da postane tek sluĉaj,

manja nesreća usred većih nesreća.

Tomu sam se nadao tijekom tih prvih tjedana. Vijesti će postati stare

vijesti, moţda ne za mjesec dana, ali svakako za šest mjeseci — u najgorem

sluĉaju za godinu dana. Dotle će se i policija baviti drugim, hitnijim stvarima.

Sve manje i manje detektiva radit će na tom sluĉaju, kako su ga nazivali, a nije

me nimalo obuzimala misao na osamljenog, tvrdokornog detektiva koji zarije

zube u neriješen zloĉin i ne pušta ga godinama: takvi detektivi postoje samo u

televizijskim serijama.

Nakon tih šest mjeseci, nakon te godine dana, moći ćemo nastaviti ţivot

kao sretna obitelj. Negdje će ostati oţiljak, to je istina, ali oţiljak ne mora stati

na put sreći. U meĊuvremenu, ponašat ću se najnormalnije što mogu. Ĉiniti

normalne stvari. Izlaziti povremeno na veĉeru, u kino, voditi Michela na

nogometne utakmice. Za stolom, tijekom veĉernjih obroka strogo sam drţao na

oku svoju ţenu. Traţio sam i najmanje promjene u njezinu ponašanju, sitnice

93

koje bi mogle pokazati da i nju more sumnje o vezi izmeĊu slika iz sigurnosne

kamere i naše sretne obitelji.

»Što je?« upitala je jedne veĉeri, oĉito sam malo previše doslovno zadrţao

na njoj ispitivaĉki pogled. »Što tako zuriš?«

»Ništa«, rekao sam. »Zar sam zurio?«

Claire nije mogla odoljeti smijehu; poloţila je ruku na moju i lagano mi

stisnula prste.

U takvim sam trenutcima pomno izbjegavao gledati u sina. Nisam ţelio

nikakvih znalaĉkih pogleda, nisam mu htio namigivati ili na neki drugi naĉin

pokazivati da i dalje dijelimo neku tajnu. Ţelio sam da sve bude normalno.

Zajedniĉka tajna iskljuĉivala bi Claire — njegovu majku, moju ţenu — i to bi

stvaralo veću prijetnju našoj sretnoj obitelji negoli ĉitava nesreća u bankomat-

kabini.

Bez znalaĉkih pogleda, bez namigivanja — nema zapravo tajne, tako sam

razmišljao. Moţda će nam teško biti izbaciti iz glave dogaĊaje u kabini, ali s

protjecanjem vremena oni će poĉeti postojati izvan nas — kao što postoje za

druge ljude. Ali morali smo zaboraviti tajnu. I najbolje bi bilo poĉeti zaboravljati

što je moguće prije.

94

25.

TAKAV JE bio plan. Takav je bio plan prije nego što sam ponovno gledao emisiju

Opsporing Verzocht i vidio bijelu tenisicu.

Sljedeći sam korak poduzeo zbog neke slutnje. Moţda se moţe naći još

dijelova snimke, pomislio sam. Ili pak: moţda je ono što nedostaje, sluĉajno ili

ne, završilo na nekom drugom mjestu.

Pritisnuo sam YouTube. Izgledi su bili mali, ali vrijedno je bilo pokušati. U

rubriku Traţi utipkao sam naziv banke kojoj je pripadao bankomat, zatim rijeĉi

»beskućnica« i »smrt«.

Pojavila su se ĉak trideset ĉetiri priloga. Prelazio sam preko sitnih ekrana.

Na svima je više-manje bilo isto: glave i pletene kape dvaju nasmijanih mladića.

Samo su prateći naslovi i kratak opis priloga bili donekle razliĉiti. Nizozemski

mladići ubojice, bilo je najizravnije; slijedilo je Nemojte ovo pokušati kod kuće,

zatim Plamena bomba ubija beskućnicu. Svaki prilog bio je iznimno popularan

— brojaĉ je pokazivao da je većina njih bila viĊena na tisuće puta.

Pritisnuo sam jedan video i ponovno ga pogledao, iako se radilo o kraćoj,

obraĊenoj verziji: bacanje stolne lampe, vreća za smeće i kante za benzin.

Pogledao sam ih još nekoliko. U jednoj montaţi pod naslovom Najveća

turistička atrakcija u [ime grada]: Spalite svoj novac! netko je uz slike dodao

smijeh. Poslije svakog predmeta baĉenog na beskućnicu slijedio je buĉan

smijeh. Smijeh je dosegnuo histeriĉan vrhunac kad je ubaĉen upaljaĉ, a

završavao je s gromoglasnim pljeskom.

Na većini snimaka nije bilo kadra s bijelom tenisicom, prestajale su odmah

nakon bljeska upaljaĉa i bijega mladića.

Sjećajući se toga, ne znam toĉno zbog ĉega sam pritisnuo i sljedeći video.

Nije izgledao nimalo razliĉit od ostala trideset tri priloga. Poĉetak je bio

otprilike isti: dvojica nasmijanih mladića s pletenim kapama, iako su ovdje već

podizali uredsku stolicu.

Moţda je to bilo zbog naslova: Ljudi u crnom III. Naslov nije bio

neozbiljan, kakvi su bili gotovo svi ostali. Ali bio je takoĊer prvi te, kako sam

poslije otkrio, jedini naslov koji se nije odnosio na prikazane dogaĊaje nego

neizravno na same krivce.

Ljudi u crnom III. poĉinjao je s bacanjem uredske stolice, zatim su došle

vreće za smeće, lampa i kanta za benzin. Ali postojala je bitna razlika. Kad god

su mladići ulazili u oštriji fokus, oba zajedno ili pojedinaĉno, film se usporavao.

I svaki put ste pritom ĉuli zloslutnu glazbu, više kao zvuk koji se usredotoĉuje,

neki dubok, grgoljav šum koji se ponajprije povezuje s filmovima o stradavanju

95

podmornice i brodolomu. Zbog toga je sva pozornost bila usmjerena na Michela

i Ricka, a manje na bacanje stvari koje su našli pokraj stabla.

Tko su ovi mladići? kao da su pitale usporene slike, praćene glazbom

sudnjega dana. Sada već znamo što ĉine. Ali tko su oni?

Poanta je došla na samom svršetku. Nakon bljeska i zalupljenih vrata,

ekran se zacrnio. Bio sam spreman pritisnuti sljedeći video, ali vremenska linija

na dnu ekrana pokazivala je da Ljudi u crnom III. traju ukupno 2 minute i 58

sekunda, a da se u tom ĉasu nalazimo na 2 minute i 38 sekunda.

Kao što rekoh, zamalo da nisam prekinuo gledanje, jer nisam oĉekivao

ništa drugo nego da će ekran ostati crn još dvadeset sekunda — glazba se bila

opet pojaĉavala, jedino što je preostalo bit će vjerojatno imena i zahvale,

pomislio sam, ništa više od toga.

Kako bi protekla ova veĉer, naša veĉera u restoranu, da sam u onom ĉasu

odustao?

U neznanju, to je bio odgovor. U najmanju ruku, u relativnom neznanju.

Mogao sam nastaviti ţivjeti još nekoliko dana, moţda i nekoliko tjedana ili

mjeseci, u svojim snovima o sretnim obiteljima. Trebao bih samo usporeĊivati

svoju obitelj s bratovom, mogao bih vidjeti kako Babette pokušava sakriti suze

iza tamnih naoĉala i kako moj brat neveselo proţdire meso u nekoliko zalogaja.

Zatim bih se sa svojom ţenom prošetao do kuće, drţao bih ruku oko njezina

pasa i, ne gledajući se meĊusobno, znali bismo oboje da su sretne obitelji doista

sve sliĉne.

Na ekranu se crna boja pretvorila u sivu. Vidjeli ste opet vrata bankomat-

kabine, ali ovaj put izvana. Kvaliteta slike bila je mnogo gora, poput rezolucije

kamere na mobitelu, odmah sam to shvatio.

Bijela tenisica.

Vratili su se.

Vratili su se da snime što su uĉinili.

»Sranje!« rekao je glas izvan kamere. (Rick)

»Uh, bljak!« rekao je drugi glas. (Michel)

Kamera je sada bila uperena u donji kraj vreće za spavanje. Kabina je bila

ispunjena plavkastom maglom. Polagano do bola, kamera je klizila uz vreću za

spavanje.

»Idemo.« (Rick)

»Barem više ne smrdi onako ogavno.« (Michel)

»Michel... prestani...«

»Prestani ti, doĊi i stani pokraj toga. Moraš kazati Jackass. Tada smo

barem to dobili.«

»Ja odlazim...«

»Ne, šupĉino! Ti ostaješ!«

96

Kamera se zaustavila na vrhu vreće za spavanje. Ondje se slika zamrznula,

zatim se pretopila u crno. Na ekranu se pojavio sljedeći tekst, ispisan crvenim

slovima:

Ljudi u crnom III.

Uskoro dolazi nastavak

Ĉekao sam nekoliko dana. Michel je ĉesto izlazio, uvijek je uzimao mobitel sa

sobom, prigoda se ukazala tek danas — tek veĉeras, upravo prije nego što smo

trebali poći u restoran. Dok je popravljao gumu u vrtu, popeo sam se u njegovu

sobu.

Zapravo sam pretpostavljao da će to izbrisati. Nadao sam se, molio sam

Boga, da to već bude izbrisano. Nekako sam se takoĊer nadao — kad sam vidio

slike na YouTubeu, sve sam vidio — da su se ondje zaustavili.

Ali nije bilo tako.

Tek prije nekoliko sati vidio sam ostatak.

97

26.

»MICHEL«, rekao sam sinu koji se već okrenuo da ode, koji je već kazao da to

nimalo ne mijenja cijelu stvar. »Michel, moraš izbrisati one snimke. Morao si to

odavno uĉiniti, ali sada je doista vaţno.«

Zastao je. Opet je zagrebao bijelim tenisicama Nike po šljunku.

»Uh, tata«, poĉeo je. Ĉinilo se da će nešto kazati, ali samo je zaklimao

glavom.

Na oba videa sam vidio i ĉuo kako nagurava roĊaka, a katkada na njega i

reţi. To je ono što mi je Serge uvijek predbacivao, a vjerojatno bi to i veĉeras

ponovio: da Michel loše utjeĉe na Ricka. To sam uvijek poricao, uvijek sam

mislio kako je to lak naĉin za moga brata da izbjegne odgovornost za ponašanje

svoga sina.

Ali otprije nekoliko sati — zapravo otprije mnogo duljeg vremena, naravno

— znao sam da je to istina. Michel je bio voĊa, Michel je odluĉivao, Rick je bio

pokorni blesavac. I, duboko u srcu, ta mi se podjela uloga sviĊala. Bolje tako

nego obratno, mislio sam. Michela nikada nisu kinjili u školi, već tada je oko

sebe bio okupio jato poslušnih prijatelja koji nisu ţeljeli ništa drugo nego biti u

blizini moga sina. Znao sam iz iskustva koliko roditelji mogu patiti kad njihova

djeca trpe nasilje. Ja nikada nisam patio.

»Znaš li što bi bilo ĉak bolje?« rekao sam. »Da baciš ĉitav mobitel. Negdje

gdje ga nikada neće naći.« Pogledao sam oko sebe. »Ondje, na primjer.«

Pokazao sam prema mostu preko kojega je malo prije stigao na biciklu. »U

vodu. Ako hoćeš, u ponedjeljak ćemo kupiti novi. Otkada imaš ovaj, uostalom?

Jednostavno ćemo kazati da se razbio i obnovit ćemo pretplatu. U ponedjeljak

ćeš imati najnoviji Samsung, ili Nokiju, što god ţeliš...«

Pruţio sam ruku, raširio dlan.

»Hoćeš li da ja to uĉinim umjesto tebe?« upitao sam.

Pogledao me je. Vidio sam oĉi koje sam gledao cijelog ţivota, ali i nešto

što radije ne bih vidio: pogledao me je s izrazom koji je govorio da se

uzbuĊujem ni zbog ĉega, da sam samo nespretan, zabrinut otac koji samo ţeli

znati u koliko će se sati njegov sin vratiti kući s neke zabave.

»Michel, nije rijeĉ o zabavi ili neĉemu sliĉnom«, rekao sam, brţe i glasnije

nego što sam namjeravao. »Ovo je rijeĉ o tvojoj budućnosti...« Još jedan od onih

apstraktnih pojmova: budućnost, pomislio sam, i odmah sam poţalio što sam to

izgovorio. »Zašto ste dovraga vas dvojica stavili onu snimku na internet?«

Nemoj psovati, ukorio sam se. Kad poĉneš psovati, zvuĉiš kao oni diletanti iz

drugorazrednih filmova koje toliko mrziš. Ali sada sam gotovo vikao, mogao me

98

je ĉuti bilo tko na vratima restorana, bilo tko u blizini garderobe ili stalka s

knjigom rezervacija. »Je li i to bilo cool? Ili muški? Zar to nimalo ne mijenja

cijelu stvar? Ljudi u crnom III.! Za ime Boţje, gdje vam je bila pamet?«

Zavukao je ruke u dţepove jakne i pognuo glavu, jedva sam mu mogao

vidjeti oĉi ispod ruba crne pletene kape.

»To nismo bili mi«, rekao je.

Vrata restorana širom su se otvorila, zaĉuo se smijeh i skupina ljudi izišla

je u vrt. Dva muškarca i jedna ţena. Muškarci su nosili odijela po mjeri i drţali

ruke u dţepovima, ţena je imala na sebi srebrnastu haljinu, gotovo bez leĊnog

dijela, i nosila je odgovarajući torbicu preko ramena.

»Jesi li doista to rekao?« upitala je ţena, koraĉajući nesigurno na visokim

potpeticama koje su jednako bile srebrne. »Ernestu?«

Jedan je muškarac izvadio sveţanj automobilskih kljuĉeva iz dţepa i bacio

ih uzrak. »Zašto ne?« rekao je on ispruţivši ruku da uhvati kljuĉeve. »Ti si

sigurno lud!« uskliknula je ţena. Njihove su cipele škripale po šljunku dok su

prolazili. »Tko je od nas još sposoban voziti?« rekao je drugi muškarac, i sve

troje je prasnulo u smijeh.

»U redu, ĉekaj malo«, rekao sam kad je trojka stigla do kraja pošljunĉane

staze i skrenula lijevo prema mostu za pješake. »Vas dvojica ste zapalili osobu

bez prebivališta i zatim ste to snimili. Tvojim mobitelom. Jednako kao onog

alkoholiĉara na postaji podzemne ţeljeznice.« Primijetio sam da je ĉovjek

kojega su pljuskali na peronu sada postao alkoholiĉar. U mojim rijeĉima. Moţda

alkoholiĉar doista zasluţuje da ga se pljuska, više nego netko tko popije dvije-tri

ĉaše na dan. »I zatim, to se naĊe toĉno na internetu, jer vi to momci ţelite, je li

tako? Da to vidi što je moguće više ljudi?« Jesu li i alkoholiĉara stavili na

YouTube? prostrujalo mi je tada mozgom. »Je li i onaj alkoholiĉar ondje?«

upitao sam smjesta, da prepunim mjeru.

Michel je uzdahnuo. »Tata! Ti ne slušaš!«

»Slušam. I previše slušam...« Opet su se otvorila vrata restorana, izišao je

muškarac u odijelu i pogledao naokolo, pomaknuo se u stranu nekoliko koraka

da bude pokraj ulaza ali izvan svjetla, i zapalio cigaretu. »Bogamu«, rekao sam.

Michel se okrenuo i pošao prema biciklu.

»Michel, kamo ideš? Još nisam završio.«

Ali on je nastavio hodati, izvadio je kljuĉ iz dţepa i gurnuo ga u bravu koja

se buĉno otvorila. Brzo sam pogledao muškarca koji je pušio kraj ulaza.

»Michel«, rekao sam tiho ali ozbiljno, »ne moţeš samo tako prijeći preko toga.

Što ćemo uĉiniti? Ima li još takvih filmova koje nisam vidio? Zar ih moram

vidjeti tek poslije, na YouTubeu? Ili ćeš mi sada reći ima li...«

»Tata!« Michel se okrenuo i zgrabio me za mišicu. Snaţno ju je trgnuo i

kazao: »Sada jednostavno umukni!«

99

Zurio sam u oĉi svoga sina, zaprepašten. U njegove iskrene oĉi gdje sam

tada — nije bilo svrhe da to poriĉem — vidio samo mrţnju. Zatekao sam se

kako takoĊer bacam pogled u stranu, prema ĉovjeku koji je pušio.

Nacerio sam se svojem sinu; nisam se mogao vidjeti, ali to je moralo biti

glupo cerenje. »U redu, umuknut ću«, rekao sam.

Michel mi je ispustio mišicu; ugrizao se za donju usnu i potresao glavom.

»Kriste! Kad ćeš se poĉeti normalno ponašati?«

Osjetio sam hladan ubod u grudima. Svaki drugi otac sada bi rekao nešto

poput »Tko se ovdje normalno ponaša? Ha? Tko? Tko se normalno ponaša?«

Ali ja nisam bio otac kao drugi oĉevi. Znao sam u što moj sin upada. Poţelio

sam ga zagrliti i ĉvrsto stisnuti uza se. Ali on bi me vjerojatno s gnušanjem

odgurnuo. Znao sam pouzdano da bi takvo tjelesno odbijanje bilo previše, da bi

mi smjesta navrle suze i da ih ne bih mogao zadrţati.

»Oh, kompa«, rekao sam.

Moram ostati miran, rekao sam sam sebi. Moram slušati. Sjetio sam se

kako je Michel kazao da ne slušam. »U redu, pretvorio sam se sav u uho«, rekao

sam.

On je opet zaklimao glavom. Zatim je odluĉno izvukao bicikl iz stalka.

»Ĉekaj malo!« rekao sam. Vladao sam sobom, ĉak sam zakoraĉio u stranu

kao da mu ne ţelim biti na putu. Ali prije nego što sam toga bio svjestan, ruka

mi je bila na njegovoj podlaktici.

Michel je pogledao ruku kao da je nekakav ĉudan kukac sletio na njegovu

podlakticu, zatim je pogledao mene.

U tom smo ĉasu bili vrlo blizu neĉega, shvatio sam. Neĉega što se poslije

ne bi moglo popraviti. Odmaknuo sam ruku s njegove podlaktice.

»Michel, ima još nešto«, rekao sam.

»Tata, molim te.«

»Netko te je nazvao.«

Zurio je u mene, ne bih se bio mnogo iznenadio da sam trenutak poslije

toga osjetio njegovu šaku na licu: njegovi bi ĉlanci udarili po mojoj gornjoj usni,

ili više, po nosu, krv bi potekla, ali tada bi brojne stvari postale jasnije. Izišle bi

na vidjelo.

Ali ništa se nije dogodilo. »Kad?« upitao je tiho.

»Michel, nadam se da ćeš mi oprostiti, nisam smio, ali... to je bilo zbog

onih filmova, htio sam... pokušavao sam...«

»Kad?« Moj sin je skinuo stopalo s pedale i obje noge ĉvrsto zario u

šljunak.

»Malo prije, bila je to poruka. Ĉuo sam poruku.«

»Od koga je bila?«

100

»Od B... od Fasa« Slegnuo sam ramenima, nacerio sam se. »Vi ga tako

zovete, je li tako? Faso?«

Jasno sam vidio, nije moglo biti zabune u tome: otvrdnuo je izraz na licu

moga sina. Nije ondje bilo dovoljno svjetla, ali mogao bih se zakleti da mu je

lice takoĊer postalo bljeĊe za nekoliko nijansa.

»Što je htio?« Zvuĉao je smireno. Ili ne, ne smireno. Pokušavao je zvuĉati

opušteno, gotovo kao da mu je dosadno, kao da ĉinjenica što ga je njegov

posvojeni roĊak veĉeras nazvao nema nikakva znaĉenja.

Ali nešto ga je odalo. Znaĉenje je leţalo u neĉemu vrlo razliĉitu: u ĉinjenici

da je njegov otac preslušavao njegove poruke. To nije bilo normalno. Svaki

drugi otac dvaput bi promislio prije nego što bi to uĉinio. Zapravo, baš to sam

uĉinio. Dvaput sam promislio. Michel bi se morao razbjesniti, morao bi vrisnuti:

Što ti daje pravo da preslušavaš moje poruke?! To bi bilo normalno.

»Ništa«, rekao sam. »Htio je da ga nazoveš.« Onim svojim patvorenim,

prisnim glasom, umalo da nisam dodao.

»U redu«, rekao je Michel. Lagano je kimnuo. »U redu«, ponovio je.

Odjedanput sam se neĉega sjetio. Ĉas prije, kad je nazivao svoj mobitel i

dobio mene na vezi, kazao je da traţi neki broj. Da će doći po svoj mobitel jer

mu treba neki broj. Pomislio sam sada da znam koji je to broj. Ali nisam ga

upitao. Jer sam se još neĉega sjetio.

»Kazao si da ne slušam«, rekao sam. »Ali slušao sam. Kad smo govorili o

tome kako ste vas dvojica stavili onaj video na You-Tubeu.«

»Daaa.«

»Rekao si da to niste bili vi.«

»To je toĉno.«

»Pa tko je onda bio? Tko ga je stavio?«

Katkada odgovorite na pitanje tako da ga glasno postavite. Pogledao sam

sina. On mi je uzvratio pogled.

»Faso?« rekao sam.

»Daaa«, rekao je on.

101

27.

U TIŠINI koja je tada zavladala ĉuli su se samo zvukovi iz parka i s ulice preko

vode: kratko lepetanje ptiĉjih krila u krošnjama, ubrzanje automobila, crkveno

zvono koje je jedanput kucnulo — u tišini dok smo moj sin i ja promatrali jedan

drugoga.

Nisam mogao biti apsolutno siguran, ali ĉinilo mi se da primjećujem vlagu

u Michelovim oĉima. U svakom sluĉaju, njegov pogled nije ostavljao mjesta za

pogrešno tumaĉenje. Napokon shvaćaš? govorio je taj pogled.

Upravo za vrijeme tišine poĉeo je zvoniti mobitel — u mojem lijevom

dţepu. Zvoniti i zujati. U posljednje mi je vrijeme poĉeo slabiti sluh, pa sam

izabrao Old Phone kao pozivni zvuk, starinsku zvonjavu koja vas podsjeća na

klasiĉni, crni bakelitni telefon, a mogao sam ga ĉuti bez obzira na sve.

Izvadio sam telefon iz dţepa, s namjerom da poništim poziv, dok nisam

vidio ime na ekranu: Claire.

»Halo?«

Dao sam rukom znak Michelu da ne ode, ali on je već bio prekriţio ruke i

naslonio ih na upravljaĉ, odjednom se ĉinilo da mu se manje ţuri.

»Gdje si?« upitala je moja ţena. Glas joj je bio tih ali nepopustljiv, gotovo

se ga zaglušivali šumovi restorana u pozadini. »Što te toliko dugo zadrţava?«

»Vani sam.«

»Što radiš vani? Gotovo smo završili glavno jelo. Mislila sam da ćeš se

odmah vratiti.«

»Ovdje sam s Michelom.«

Htio sam zapravo kazati »s našim sinom«, ali nisam to kazao.

Zašutjeli smo na trenutak.

»Dolazim«, rekla je Claire.

»Ne, ĉekaj! On mora... Michel se upravo spremao otići.«

Ali veza je već bila prekinuta.

Tvoj otac ne zna ništa o ovome, i želim da tako ostane. Razmišljao sam o

svojoj ţeni koja će svakog ĉasa izići kroz vrata restorana, i o naĉinu kako ću je

tada gledati. Ili pak: hoću li biti kadar gledati je na isti naĉin kao prije dva sata, u

kafiću za obiĉne ljude, kad me je pitala mislim li i ja da se Michel u posljednje

vrijeme ĉudno ponaša.

Drugim rijeĉima, pitao sam se jesmo li i dalje sretna obitelj.

102

Moja sljedeća misao ticala se videa o zapaljenoj beskućnici. I zatim,

najviše od svega, o tome kako je video dospio na YouTube.

»Dolazi li mama?« upitao je Michel.

»Daaa.« Moţda sam zamišljao stvari, ali uĉinilo mi se da ĉujem olakšanje u

njegovu glasu kad je upitao dolazi li »mama«. Kao da je već ondje dovoljno

stajao s ocem. S ocem koji ionako nije mogao ništa za njega uĉiniti. Dolazi li

mama? Morao sam biti brz. Morao sam mu pomoći, u jedinoj stvari gdje sam

mu još mogao pomoći.

»Michel«, rekao sam, spuštajući opet ruku na njegovu podlakticu. »Što je

Beau... Faso... kako je Faso saznao za taj video? Već je bio otišao kući, zar ne?

Hoću reći...«

Michel je zirnuo prema ulazu, kao da se nadao da njegova mama izlazi da

ga spasi od toga bolnog suĉeljavanja s ocem. I sam sam pogledao prema

vratima. Nešto se promijenilo, ali nisam u prvi mah znao što je to bilo. Onaj

pušaĉ, shvatio sam sljedećeg trenutka. Pušaĉa više nije bilo.

»Samo tako«, rekao je Michel. Samo tako. Iste dvije rijeĉi rabio je da bi

kazao kako je izgubio kaput, ili ostavio torbu s knjigama negdje na igralištu, a

mi ga pitali kako je to mogao uĉiniti. Samo tako... Samo je zaboravio. Samo je

ondje ostavio torbu. »Te sam snimke poslao Ricku na e-mail. Tada ih je vidio i

Faso, izvukao ih je iz Rickova kompjutora. Nešto je stavio na YouTube, a sada

kaţe da će staviti i ostalo ako mu ne platimo.«

Bilo je mnoštvo pitanja koja sam tada mogao postaviti: punu sam se

sekundu pitao koje bi pitanje drugi oĉevi postavili.

»Koliko?« upitao sam.

»Tri tisuće.«

Pogledao sam ga.

»Ţeli kupiti skuter«, rekao je.

103

28.

»MAMA.«

Michel je bacio ruke oko Clairina vrata i zagnjurio lice u njezinu kosu.

»Mama«, rekao je ponovno.

Mama je došla. Pogledao sam svoju ţenu i svoga sina. Pomislio sam na

sretne obitelji. Na to kako sam ĉesto gledao Michela i njegovu majku — i kako

nikada nisam pokušao stati izmeĊu njih; i to je bio dio sreće.

Pošto je pomilovala Michela po leĊima i zatiljku — preko crne kape —

Claire je podignula oĉi i pogledala mene.

Koliko znaš? pitao je taj pogled.

Sve, uzvratio sam joj pogledom.

Gotovo sve, ispravio sam se poslije toga, pomislivši na govornu poštu koju

je Claire poslala svojem sinu.

Claire ga je uhvatila za ramena i poljubila u ĉelo.

»Što radiš ovdje, srce?« upitala je. »Mislila sam da imaš neki sastanak.«

Michelove su oĉi traţile moje; tada sam shvatio da Claire ništa nije znala o

snimkama. Znala je mnogo više nego što sam mislio, ali o snimkama ništa nije

znala.

»Došao je po novac«, rekao sam gledajući i dalje Michela. Claire je

podignula obrve. »Od njega sam posudio neki novac. Htio sam mu veĉeras

vratiti, prije nego što poĊemo u restoran, ali sam zaboravio.«

Michel je spustio glavu i zagrebao nogama po šljunku. Moja se ţena

zagledala u mene, ali ništa nije rekla. Zavukao sam ruku u unutarnji dţep.

»Pedeset eura«, rekao sam; izvukao sam novĉanicu i pruţio je Michelu.

»Hvala, tata«, rekao je gurajući novac u dţep jakne.

Claire je duboko udahnula, zatim uhvatila Michela za ruku. »Zar nisi

trebao...« Pogledala je mene. »Bolje bi bilo da uĊemo. Pitali su se što te je toliko

zadrţalo.«

Zagrlili smo sina, Claire ga je još triput poljubila u obraze, zatim smo

stajali i gledali kako na biciklu odlazi po stazi do mosta. Na pola puta ĉinilo se

da će se okrenuti i mahnuti, ali samo je dignuo ruku u zrak.

Kad nam je nestao s vidika, kroz grmlje i preko kanala, Claire je upitala:

»Koliko dugo već znaš?«

Suzbio sam poĉetni poriv da joj uzvratim protupitanjem: »A što je s

tobom?« Umjesto toga rekao sam: »Još od emisije Opsporing Verzocht.«

104

Uzela me je za ruku, toĉno onako kako je malo prije toga uĉinila s

Michelom.

Lagano sam se okrenuo, tako da joj mogu vidjeti lice.

»A ti?« upitao sam.

Sad me je ţena uhvatila i za drugu ruku. Pogledala me je i tuţno se

pokušala nasmiješiti: bio je to smiješak, kad se bolje promisli, koji nas je ţelio

vratiti natrag kroz vrijeme.

»Ţelim da znaš da sam najprije i najviše mislila na tebe, Paul, u svemu

tome«, rekla je. »Nisam ţeljela... Pomislila sam da bi to za tebe bilo previše.

Bojala sam se... Bojala sam se da bi te to natjeralo da sve iznova proĊeš... no,

znaš već.«

»Otkada?« upitao sam tiho. »Kad si otkrila?«

Claire mi je stegnula prste.

»One iste noći«, rekla je. »One noći kad su bili u bankomat-kabini.«

Zurio sam u nju.

»Michel me je nazvao«, rekla je Claire. »Upravo se bilo dogodilo. Htio je

znati što bi trebali uĉiniti.«

105

29.

PRIJE, dok sam još radio, jednog sam dana zastao usred reĉenice o Bitki kod

Staljingrada i osvrnuo se po uĉionici.

Sve te glave, pomislio sam. Sve te glave u kojima sve nestaje.

»Hitler se bio usredotoĉio na Staljingrad«, rekao sam. »Iako bi mu,

govoreći strateški, mudrije bilo da je udario ravno na Moskvu. Ali njemu je

najvaţnije bilo ime grada: Staljingrad, grad koji je nosio ime njegova najvećeg

protivnika, Josipa Staljina. Taj grad je najprije trebalo osvojiti. Zbog

psihološkog uĉinka koji bi pobjeda proizvela kod Staljina.«

Zastao sam i opet se osvrnuo po uĉionici. Neki su uĉenici zapisivali što

sam im govorio, drugi su me gledali; bilo je zainteresiranih i staklenih oĉiju

uperenih u mene — više zainteresiranih nego staklenih, pokušavao sam reći sam

sebi, shvaćajući istodobno da u tome nisam više vidio nikakve razlike.

Razmišljao sam o njihovim ţivotima, o svim njihovim ţivotima koji će se

jednostavno nastaviti.

»Na temelju takvih iracionalnih razmatranja dobivaju se ratovi«, rekao

sam. »Ili se gube.«

Prije, dok sam još radio — još mi je teško izreći tu reĉenicu naglas. Mogao

bih sada nastaviti i objasniti kako sam nekoć, u dalekoj prošlosti, imao drugih

planova za svoj ţivot, ali neću to uĉiniti. Ti drugi planovi doista su postojali, ali

nikoga se ne tiĉe što su toĉno ukljuĉivali. »Prije, dok sam još radio...« barem mi

je draţe nego »Dok sam još stajao pred razredom...« ili — najuţasnije od svega,

najgora od najgorih reĉenica što je izgovaraju bivši uĉitelji kad za sebe kaţu da

im je nastava u krvi — »Prije, dok sam još bio u prosvjeti...«

Draţe bi mi bilo ne spominjati koji sam predmet predavao. Ni to se nikoga

ne tiĉe. To se tako brzo pretvara u etiketu. Oh, on je uĉitelj toga-i-toga, kaţu

ljudi. To mnogo objašnjava. Ali kad upitate što to zapravo objašnjava, obiĉno

vam ne znaju reći. Ja predajem povijest. Predavao sam povijest. Sada više ne

predajem. Prestao sam prije desetak godina. Morao sam prestati — iako u

mojem sluĉaju još vjerujem da su »prestao« i »morao prestati« jednako daleko

od istine. Na njezinim jednakim i suprotnim krajevima, doista, ali udaljenost

izmeĊu njih i istina gotovo su iste.

Poĉelo je u vlaku, u vlaku za Berlin. Poĉetak kraja, recimo: poĉetak

(prisilnog) prestanka. Raĉunajući unatrag, cijeli proces potrajao je jedva dva-tri

mjeseca. Kad je jednom poĉelo, brzo je išlo. Poput nekoga komu je

dijagnosticirana zloćudna bolest i poslije šest tjedana više ga nema.

106

Osvrćući se na prošlost, najviše osjećam uţitak i olakšanje, moji dani pred

razredom dovoljno su trajali. Sjedio sam kraj prozora svoga inaĉe prazna kupea i

gledao okolicu. Prvih pola sata kraj mene su promicala samo brezova stabla, ali

sada smo prolazili kroz periferiju nekoga grada. Promatrao sam kuće i stanove,

kuće s malim vrtovima koji su se ĉesto pruţali sve do ţeljezniĉkog nasipa. U

jednom su vrtu visjele bijele plahte da se osuše, u drugom je bila ljuljaĉka. Bio

je studeni i bilo je hladno. Nije bilo ljudi u vrtovima. »Moţda bi trebao otići

malo na odmor«, bila je rekla Claire. »Na tjedan dana, recimo.« Nešto je

primijetila na meni, rekla je: na sve sam prebrzo i prerazdraţljivo reagirao. To se

moralo ticati posla, škole. »Ponekad se pitam kako ustrajavaš«, rekla je. »Doista

nema razloga da osjećaš krivnju.« Michelu su bile tek tri godine, mogla je dosta

lako izlaziti na kraj s poslovima, išao je u vrtić tri puta na tjedan, te je dane

imala samo za sebe.

Razmišljao sam o Rimu i Barceloni, o palminu drveću i kafićima na

otvorenom, a naposljetku sam se odluĉio za Berlin, ponajviše zbog toga što

ondje nikada nisam bio. Isprva sam osjetio veselo uzbuĊenje. Spakirao sam

malen kofer. Ponijet ću sa sobom najmanje što je moguće, rekao sam sebi, da

putujem bez opterećenja. UzbuĊenje je trajalo dok nisam stigao na kolodvor,

gdje je na peronu ĉekao vlak za Berlin. Prvi dio putovanja glatko je prošao. Bez

ţaljenja sam promatrao kako išĉezavaju stambeni blokovi i industrijske zone. I

kad smo stigli do prvih krava, jaraka i dalekovodnih stupova, misli su mi i dalje

bile usredotoĉene na ono što je leţalo preda mnom. Na ono što je trebalo doći.

Ali tada je veselost prepustila mjesto neĉemu drugom. Razmišljao sam o Claire i

Michelu. O udaljenosti izmeĊu nas, koja je rasla cijelo vrijeme. Vidio sam svoju

ţenu na vratima vrtića, sjedalo djeĉjeg bicikla na koje je podignula Michela, i

potom njezinu ruku koja gura kljuĉ u bravu na našim ulaznim vratima.

U ĉasu kad je vlak prešao na njemaĉki teritorij već sam bio nekoliko puta

otišao u vagon-restoran da popijem pivo. Ali bilo je prekasno. Bio sam prešao

toĉku nakon koje nije bilo povratka.

Tada sam ugledao kuće i vrtove. Ljudi su posvuda, pomislio sam. Ima ih

toliko mnogo da grade kuće sve do ţeljezniĉkih traĉnica.

Iz hotelske sobe nazvao sam Claire. Nastojao sam da mi glas zvuĉi

normalno.

»Što se dogodilo?« smještaje upitala Claire. »Jesi li dobro?«

»Kako je Michel?«

»Dobro. Napravio je slona od gline u vrtiću. Ali moţda bi ti on to trebao

reći preko telefona. Michel, tata je na telefonu...«

»Tatice...«

»Bok, kompa. Što ja to ĉujem od mame? Jesi li napravio slona?«

»Tatice?«

Morao sam nešto reći. Ali ništa nije izlazilo iz mene.

107

»Imaš li prehladu, tatice?«

Tijekom sljedećih dana trudio sam se koliko sam više mogao glumiti ulogu

zainteresiranog turista. Koraĉao sam pokraj ostataka Zida, jeo u restoranima

gdje jedu obiĉni Berlinĉani (kako je pisalo u vodiĉu koji sam ponio sa sobom).

Veĉeri su bile najgore. Stajao sam na prozoru hotelske sobe i promatrao promet i

tisuće sitnih svjetala i ljude koji su svi naizgled bili na putu prema neĉemu.

Imao sam dvije mogućnosti izbora: mogao sam ostati na prozoru i

promatrati, ili sam mogao izići i pridruţiti se drugim ljudima. Mogao sam se

pretvarati da sam i ja na putu prema neĉemu.

»Kako je bilo?« upitala je Claire nakon tjedan dana kad sam je opet

privinuo uza se. Privinuo sam je ĉvršće nego što sam namjeravao. Ali, s druge

strane, to nije bilo dovoljno ĉvrsto.

Nakon nekoliko dana vratio sam se i u školu. Isprva sam mogao sam sebi

reći da je to imalo veze s tim što sam bio na dalekom putovanju.

Ali nešto se bilo dogodilo, nešto što sam donio kući sa sobom.

»Mogli biste se upitati koliko bi ljudi bilo da se uopće nije dogodio Drugi

svjetski rat«, govorio sam dok sam na ploĉi ispisivao broj 55,000.000. »Da se

svatko mogao jednostavno i dalje ševiti. Ţelim da mi to izraĉunate, za sljedeći

put kad se vidimo.«

Bio sam svjestan da je tada u mene zurilo više uĉenika nego obiĉno, moţda

svi oni: prelazili su pogledom s ploĉe na mene i natrag. Nacerio sam se.

Pogledao sam kroz prozor. Školska je zgrada imala centralni sustav

prozraĉivanja. Prozori se nisu otvarali. »Idem udahnuti malo svjeţeg zraka«,

rekao sam i izišao iz uĉionice.

108

30.

NE ZNAM jesu li se već tada neki uĉenici potuţili, jesu li njihovi roditelji na to

svrnuli pozornost školskog odbora, ili se to pak dogodilo poslije. Što god je bilo,

jednog sam dana bio pozvan u ravnateljev ured.

Ravnatelj je od one vrste ljudi kakve danas rijetko viĊate: kosa s

razdjeljkom sa strane, smeĊe odijelo s uzorkom riblje kosti.

»Obratili su mi se s nekim prituţbama na raĉun sadrţaja lekcija iz

povijesti«, rekao je pošto me je nagnao da sjednem na jedinu stolicu suĉelice

njegovu radnom stolu.

»Tko?«

Ravnatelj me je pogledao. Na zidu iza njegove glave visjela je razredna

karta Nizozemske, s prikazom svih trinaest pokrajina.

»To doista nije vaţno«, rekao je. »Stvar je u tome...«

»Vaţno je. Jesu li te prituţbe došle od roditelja ili od samih uĉenika?

Roditelji uvijek prigovaraju zbog stvari koje uĉenicima ne smetaju.«

»Paul, rijeĉ je zapravo o neĉemu što ste rekli o ţrtvama. Molim vas,

ispravite me ako griješim. O ţrtvama iz Drugoga svjetskog rata.«

Nagnuo sam se natrag, ili sam se barem pokušao nagnuti natrag, ali ĉvrst,

uspravan naslon stolice nije popustio.

»Reĉeno je da ste se o tim ţrtvama izrazili s priliĉnim omalovaţavanjem«,

rekao je ravnatelj. »Navodno ste kazali da su mogli samo sebe okriviti što su bili

ţrtve.

»Nikada nisam kazao na taj naĉin. Samo sam kazao da sve ţrtve nisu

automatski nevine ţrtve.«

Ravnatelj je pogledao list papira koji je leţao na njegovu stolu.

»Ovdje piše...« poĉeo je, ali onda je odmahnuo glavom, skinuo naoĉale i

stisnuo korijen nosa izmeĊu palca i kaţiprsta. »Morate shvatiti, Paul, da su se

doista roditelji potuţili. Roditelji se uvijek tuţe. Recite mi nešto što već ne znam

o roditeljima koji se tuţe. Obiĉno je to ni zbog ĉega. Pitaju: Mogu li njihova

djeca dobiti jabuke u školskoj kafeteriji? Kakva je naša politika u vezi s

gimnastikom za vrijeme menstruacije? Triĉarije. Rijetko kada o sadrţaju lekcija.

Ali ovaj put, o tome se radi. A to nije dobro za školu. Bilo bi bolje za sve nas da

ste se strogo drţali programa.«

Prvi put tijekom našeg sastanka osjetio sam lagano zujanje u zatiljku. »A

na koji se naĉin navodno nisam drţao programa?« upitao sam mirno.

109

»Ovdje piše...« Ravnatelj je opet petljao s papirom što je leţao na stolu.

»Ali zašto mi to sami ne kaţete? Što ste toĉno rekli, Paul?«

»Ništa naroĉito. Zadao sam im malo jednostavnog raĉunanja. U skupini od

stotinu ljudi, koliko ima govnara? Koliko oĉeva koji poniţavaju svoju djecu?

Koliko kretena kojima dah smrdi kao trulo meso, ali odbijaju da išta uĉine u tom

pogledu? Koliko beznadnih sluĉajeva koji se ĉitava ţivota tuţe na nepostojeće

nepravde što su ih morali pretrpjeti? Pogledajte oko sebe, kazao sam. Za koliko

bi vam školskih drugova bilo drago da ih ne vidite kako se sutra ujutro vraćaju u

svoje klupe? Pomislite na onoga ĉlana svoje obitelji, na strica koji svima ide na

ţivce sa svojim besmislenim, usranim priĉama na roĊendanskim zabavama, na

ruţnoga roĊaka koji zlostavlja svoju maĉku. Pomislite kako biste odahnuli — i

ne samo vi, nego praktiĉki ĉitava obitelj — ako bi taj stric ili roĊak stao na minu

i ako bi na njega pala bomba od dvjesta pedeset kilograma ispuštena s velike

visine. Ako bi taj ĉlan obitelji trebao biti izbrisan s lica zemlje. I sada pomislite

na sve one milijune ţrtava sviju ratova što su se vodili u prošlosti — nikada

nisam posebice spomenuo Drugi svjetski rat, uzimam ga samo kao primjer jer

on najviše razbuĊuje njihovu maštu — i pomislite na tisuće, moţda na desetke

tisuća ţrtava na sve strane koje su nam potrebne koliko i rupa u glavi. Ĉak i s

pukoga statistiĉkog gledišta, nemoguće je da su svi ti ljudi bili dobri ljudi, kakve

god vrste bili. Nepravde ima više u ĉinjenici da su na taj popis nevinih ţrtava

stavljeni i govnari. Da su i njihova imena uklesana na ratnim spomenicima.«

Zastao sam na trenutak da predahnem. Koliko sam dobro poznavao toga

ravnatelja, doista? Pustio me je da kaţem što imam bez prekidanja, ali što je to

znaĉilo? Moţda je dovoljno ĉuo. Moţda je samo to trebao da mi dade uvjetni

otkaz.

»Paul...« poĉeo je. Opet je stavio naoĉale, ali nije gledao u mene, gledao je

u neku toĉku na svom stolu. »Mogu li vas upitati nešto osobno, Paul?«

Nisam odgovorio.

»Jeste li moţda stigli do granice izdrţljivosti, Paul?« upitao je ravnatelj.

»Kad je rijeĉ o nastavi, hoću reći? Molim vas da me razumijete, ni za što vas ne

okrivljujem, svima nam se to ponekad dogodi, prije ili poslije. Da se više ne

osjećamo najbolje. Da poĉinjemo razmišljati o besmislenosti svoga poziva.«

Slegnuo sam ramenima. »Oh, pa...« rekao sam.

»I ja sam kroz to prošao. Dok sam stajao pred razredom. To je vrlo

neugodan osjećaj. Kao da ispod svega izmiĉe potporne blokove. Ispod svega u

što ste vjerovali. Prolazite li sada kroz takvo nešto, Paul? Moţete li još vjerovati

u to?«

»Uvijek sam drţao na umu uĉenike, prvo i prije svega«, odgovorio sam

iskreno. »Uvijek sam nastojao da im tema bude zanimljiva, što je moguće više.

Ĉineći to, uvijek sam sebe uzimao kao mjerilo. Nikada ih nisam nastojao

pridobiti plitkim, pomodnim priĉama. Uvijek sam razmišljao o tome kakav sam

110

bio dok sam bio u srednjoj školi. Što me je uistinu zanimalo. To je za mene

uvijek bila donja granica.«

Ravnatelj se nasmiješio i nagnuo natrag u svojoj uredskoj stolici. On se

moţe nagnuti, pomislio sam. A ja ovdje sjedim uspravljenih leĊa.

»Kad pomišljam na vlastite satove povijesti u srednjoj školi, najviše se

sjećam starih Egipćana, Grka i Rimljana«, rekao sam. »Aleksandar Veliki,

Kleopatra, Julije Cezar, Hanibal, Trojanski konj, slonovi što stupaju preko Alpa,

pomorske bitke, gladijatorska natjecanja, utrke bojnih kola, spektakularna

umorstva i samoubojstva, provala Vezuva, ali s druge strane, tu je i ljepota,

ljepota svih onih hramova i arena i amfiteatara, fresaka, kupališta, mozaika, ona

vrsta ljepote koja zauvijek traje, one boje zbog kojih nam je draţe provesti

praznik na Mediteranu nego u Manchesteru ili Bremenu, ĉak i danas. Ali onda je

došlo kršćanstvo i sve se poĉelo urušavati i padati. Na kraju vam je zapravo

drago kad doĊu barbari i sve to skupa sravne sa zemljom. Tih se stvari sjećam,

jasno kao da sam ih juĉer doznao. I ĉega se takoĊer najviše sjećam — da poslije

toga, dugo vremena, nije bilo niĉega. Srednji vijek, kad podvuĉete crtu, bilo je

ogavno, natraţno vrijeme kad se, uz iznimku nekoliko ţestokih opsada, vrlo

malo toga dogaĊalo. Pa onda nizozemska povijest! Osmogodišnji rat, sjećam se

kako sam se uvijek nadao da će Španjolci naposljetku pobijediti. Pojavio sa

traĉak nade kad je ubijen Vilim Oranski, ali na kraju je onaj klub vjerskih

fanatika ipak uspio odnijeti pobjedu. I tama se zauvijek spustila na cijelu

Nizozemsku. TakoĊer se sjećam kako nam je, iz godine u godinu, naš uĉitelj

povijesti mahao ispred nosa Drugim svjetskim ratom, kao debelom kobasicom.

»Drugim svjetskim ratom bavim se u šestom razredu«, kazao bi, ali kad biste

došli u šesti razred, on je i dalje govorio o Vilimu I. i Belgijskoj secesiji. U

najboljem sluĉaju ubacio bi malo rovovskoga rata da zadrţi našu pozornost. Ali,

osim masovna uništenja ljudskih ţivota, Prvi svjetski rat bio je najdosadniji.

Nije u njemu bilo štosova, kako neki kaţu. Nije bilo zamaha. Poslije su mi rekli

da je uvijek bilo tako. Nikada niste dospijevali do Drugoga svjetskog rata.

Nikada niste dolazili do najzanimljivijeg razdoblja u posljednjih tisuću i petsto

godina, ĉak i za Nizozemsku — nakon što su Rimljani zakljuĉili da to nije bilo

mjesto koje bi im odgovaralo, ništa se uistinu nije dogodilo sve do svibnja 1940.

Hoću reći, kad se o Nizozemskoj govori u drugim zemljama, o ĉemu ljudi

govore? O Rembrandtu. O Vincentu van Goghu. O slikarima. Jedina povijesna

nizozemska figura, ako se moţe tako reći, bila je Anne Frank.«

Po ne znam koji put ravnatelj je poĉeo premještati papire po stolu i

pregledavati nešto što mi se uĉinilo poznatim. Bio je to fascikl, fascikl svijetlih

korica, od one vrste kakvom se sluţe uĉenici kad predaju svoje radove.

»Da li vam ime (...) nešto znaĉi, Paul?« upitao je.

Spomenuo je jednu uĉenicu iz moga razreda. Ne ispuštam ovdje namjerno

njezino ime. Zavjetovao sam se tada da ću ga zaboraviti. I uspio sam.

Kimnuo sam.

111

»A sjećate li se što ste joj rekli?«

»Više-manje«, rekao sam.

Zatvorio je fascikl i odloţio ga na stol.

»Dali ste joj dvojku«, rekao je. »A kad je upitala zašto, vi ste rekli...«

»Da je dvojka sasvim u redu«, rekao sam. »Bilo je to samo smeće. Nipošto

nešto što oĉekujem od uĉenika da predaju.«

Ravnatelj se nasmiješio, ali to je bio vodenast smiješak, raslojen smiješak,

kao ukiseljeno mlijeko. »Moram priznati da ni ja nisam osobito impresioniran,

ali nije rijeĉ o tome. Rijeĉ je o...«

»Osim Drugoga svjetskog rata, ja se takoĊer bavim velikim dijelom

povijesti koja je došla poslije njega«, opet sam ga prekinuo. »Koreja, Vijetnam,

Kuvajt, Bliski istok i Izrael, Šestodnevni rat, Izraelsko-arapski sukob 1973,

Palestinci. Sve to obraĊujem na svojim satovima. Stoga ne moţete oĉekivati da

predate sastavak o Izraelu kao drţavi u kojoj narod najviše bere naranĉe i pleše u

sandalama oko logorske vatre. Posvuda veseo i sretan narod, i sva ona sranja o

pustinji gdje ponovno cvate cvijeće. Hoću reći, ondje ljudi ginu svakog dana,

autobusi lete uzrak. O ĉemu je tu rijeĉ?«

»Došla je ovamo plaĉući, Paul.«

»I ja bih plakao da sam predao onakvo smeće.«

Ravnatelj me je pogledao. U njegovim sam oĉima vidio nešto što nisam

prije vidio: nešto neutralno, odnosno, nešto neobvezujuće, jednako

neobvezujuće kao odijelo s uzorkom riblje kosti. Opet se nagnuo natrag, ali dalje

nego prvi put.

On se distancira, pomislio sam. Ne distancira se, smjesta sam se ispravio:

on mi kaţe zbogom.

»Paul, jednostavno ne moţete nešto sliĉno reći jednoj petnaestogodišnjoj

djevojci«, rekao je. I u njegov se glas uselio neutralniji prizvuk. Ne ţeli se

upuštati u raspravu sa mnom, on izriĉe pravorijek. Da sam ga tada upitao zašto

ne moţete nešto sliĉno reći, znao sam pouzdano da bi njegov odgovor bio: »Zato

što ne moţete.«

U jednom sam trenutku pomislio na onu djevojku. Imala je slatko, ali

previše veselo lice. Veselo bez ikakva dobra razloga. Sretna bespolna veselost,

eto što je bila, jednako sretna i bespolna kao stranica i pol teksta što ga je u

svojem radu posvetila branju naranaĉa.

»Takve stvari mogu se izvikivati s tribina na nogometnoj utakmici«,

nastavio je ravnatelj, »ali ne u srednjoj školi. Barem ne u našoj školi, i sigurno ih

ne moţe izvikivati uĉitelj.«

Ovdje nije vaţno što sam toĉno kazao onoj djevojci, dopustite da o tome

budem jasan. To bi nas samo udaljilo od stvarnog pitanja. To ništa ne bi

pridonijelo stvari. Katkada vam iz usta izlete rijeĉi zbog kojih poslije poţalite.

112

Ili ne, ne poţalite. Katkada kaţete nešto oštro poput britve, tako da osobe kojima

kaţete nose to sa sobom ĉitav ţivot.

Pomislio sam na njezino veselo lice. Kad sam joj rekao ono što sam rekao,

ono je puklo po sredini. Kao vaza. Ili kao staklo koje puca na visoko otpjevanoj

noti.

Pogledao sam ravnatelja i osjetio da mi se ruka steţe u šaku. Nije mi bilo

pomoći, nisam imao ţelje nastaviti raspravu. Kako se ono kaţe... naši stavovi

postali su nepomirljivi. To se dogodilo. Zinula je provalija. Ponekad razgovor

stigne do kraja. Pogledao sam ravnatelja i zamislio kako mu zabijam šaku toĉno

po sredini onoga posivjela lica. Upravo ispod nosa, ĉlanci protiv onoga praznog

podruĉja izmeĊu nosnica i gornje usne. Zubi bi se slomili, krv bi potekla iz nosa,

moj bi poloţaj postao jasniji. Ali sumnjao sam da bi to pomoglo rješavanju naših

razlika. Ne bih morao stati poslije toga prvog udarca, naravno, mogao bih

preurediti ono ljigavo lice u cijelosti, ali u najboljem sluĉaju u nešto jednako

ljigavo. Moj poloţaj u školi postao bi neodrţiv, kako se kaţe, iako je to bila

moja najmanja briga u tom ĉasu. Sasvim iskreno govoreći, moj poloţaj bio je

već dugo vremena neodrţiv. Od prvoga dana kad sam prošao kroz ulazna vrata

ove škole, moglo se govoriti o neodrţivu poloţaju. Sve ostalo je bilo privremeno

odgaĊanje. Svi oni satovi što sam ih ovdje prostajao pred razredima: nikada nisu

bili ništa drugo nego odgaĊanje.

Pitanje je bilo trebam li ravnatelju uĉiniti uslugu tako da ga istuĉem.

Trebam li ga pretvoriti u ţrtvu. U nekoga koga bi ljudi poslije saţalijevali. Vidio

sam uĉenike kako se guţvaju na prozorima dok njega odvoze u ambulantnim

kolima. Da, morala bi se pozvati ambulantna kola, ja se ne bih zaustavio prije

završetka posla. Naposljetku, uĉenici bi osjetili saţaljenje prema njemu.

»Paul?« rekao je ravnatelj, prebacivši teţinu tijela na stolici. Nešto je

mogao nanjušiti. Nanjušio je opasnost. Traţio je poloţaj iz kojega bi najbolje

mogao zadati prvi udarac.

A ako bi se ambulantna kola odvezla bez treptećega svjetla? pomislio sam

u sebi. Duboko sam udahnuo, zatim polako izdahnuo. Sada sam morao brzo

donijeti odluku, inaĉe bi bilo prekasno. Mogao bih ga izudarati do smrti. Golim

šakama. Bio bi to prljav posao, valja priznati, ali nimalo prljaviji nego

nadijevanje divljaĉi. Nadijevanje purana, ispravio sam se. On ima ţenu kod

kuće, sjetio sam se, i odraslu djecu. Tko zna, moţda bih im uĉinio uslugu. Bilo

je sasvim moguće da im je dojadilo ono njegovo ljigavo lice. Na pogrebu bi

pokazali ţalost, ali poslije toga, već u dvorani kraj ulaza, brzo bi prevladalo

olakšanje.

»Paul?«

Pogledao sam ravnatelja. Nasmiješio sam se.

»Mogu li vam postaviti osobno pitanje?« upitao je. »Mislio sam, moţda

ima nešto... Hoću reći, samo pitam. Kako stoje stvari kod kuće, Paul? Je li kod

kuće sve u redu?«

113

Kod kuće. I dalje sam se smiješio, ali cijelo sam vrijeme mislio na Michela.

Michelu su bile gotovo ĉetiri godine. U Nizozemskoj, ako ĉovjeka nasmrt

pretuĉete, moţete dobiti osam godina, raĉunao sam. Uz dobro ponašanje, uz

malo grabljanja po zatvorskom zemljištu, za pet biste godina izišli kroz kapiju.

Michelu bi tada bilo devet godina.

»Kako stoje stvari s vašom ţenom... s Carlom?«

Claire, bezglasno sam ispravio ravnatelja. Ona se zove Claire.

»Krasno«, rekao sam.

»A djeca? Kako su djeca?«

Djeca. Govnaru je i to bilo previše da zapamti! Bilo je nemoguće zapamtiti

sve o svima, naravno. Da uĉitelj francuskog ţivi s prijateljicom, to je bila

iznimka. Zato što je to stršalo. Ali svi ostali. Svi ostali nisu stršali. Svi su imali

muţa ili ţenu i djecu. Ili su bili bez djece. Ili su imali samo jedno dijete.

Michelov je bicikl još imao pomoćne kotaĉiće. Ako bih bio u zatvoru, ne bih

vidio trenutak kad bi se skinuli pomoćni kotaĉići. Samo bih o tome ĉuo.

»Sjajno«, rekao sam. »Katkada se zapanjimo kako sve to brzo prolazi.

Kako brzo rastu.«

Ravnatelj je sklopio ruke i poloţio ih na radni stol, nesvjestan da se upravo

provukao kroz ušice igle.

Zbog Michela. Zbog Michela, zadrţat ću svoje ruke uza se.

»Paul. Moţda vam se neće svidjeti što ovo kaţem, znam, ali to moram u

svakom sluĉaju kazati. Mislim da bi bilo dobro ako biste ugovorili sastanak s

Van Dierenom. Sa školskim psihologom. Te ako biste nakratko prestali s

nastavom, samo za neko vrijeme. Tako da moţete opet napuniti baterije. Mislim

da vam je to potrebno. Svima nam je potrebno od vremena do vremena.«

Bio sam izvanredno miran. Miran i umoran. Neće biti nasilja. Bilo je to

poput oluje koja nadolazi, stolice ispred kafića unose se u lokal, tende se

namotavaju, ali ništa se ne dogodi. Oluja nas mimoilazi. A istodobno, to je loše.

Uostalom, svi bismo radije gledali kako lete krovovi s kuća, kako se stabla

izvaljuju iz korijena i padaju kroz zrak; dokumentarci o tornadima, uraganima i

tsunamijima imaju ublaţujuće djelovanje. To je uţasno, naravno, ali svijet bez

katastrofa i nasilja — bilo da je rijeĉ o nasilju prirode ili krvavim zloĉinima —

bio bi doista nešto nepodnošljivo.

Poslije će se ravnatelj moći uputiti kući, neozlijeĊen. Uveĉer će sjediti za

stolom sa ţenom i djecom. Svojom ljigavom nazoĉnošću ispunit će stolicu koja

bi inaĉe ostala prazna. Nitko neće završiti na intenzivnoj njezi ili u mrtvaĉnici,

jednostavno zbog toga što je tako odluĉeno.

Zapravo, znao sam to od samog poĉetka. Od trenutka kad je poĉeo govoriti

o stanju kod kuće. Kako stvari stoje kod kuće? To je drugi naĉin da vam kaţu

kako vas se ţele otarasiti, kako vas ţele baciti na smetlište. Nikoga se ne tiĉe

114

kako stvari stoje kod kuće. To je kao pitanje: »Jeste li uţivali u jelu?« Ni to se

nikoga ne tiĉe.

Kad sam bez pogovora pristao na razgovor sa školskim psihologom, uĉinilo

mi se da je ravnatelj bio iskreno iznenaĊen. Ugodno iznenaĊen. Ne, nisam bio

spreman dati mu ni najmanji razlog da me bez borbe gurne u stranu. Ustao sam

da pokaţem kako je, što se mene ticalo, naš sastanak završen.

Na vratima je zadrţao moju ruku. I stisnuo ju je. Stisnuo je ruku koja je

mogla promijeniti smjer njegova ţivota — ili ga potpuno završiti.

»Drago mi je što to primate tako...« rekao je; nije završio reĉenicu. »I

molim vas prenesite moje najtoplije pozdrave gospoĊi... vašoj supruzi«, rekao

je.

»Carli«, rekao sam ja.

115

31.

I TAKO, nekoliko dana poslije toga, otišao sam školskom psihologu. Van

Dierenu. Kod kuće sam rekao istinu. Rekao sam Claire da ţelim neko vrijeme

olakše uzimati stvari. Rekao sam joj koje mi je lijekove propisao psiholog, preko

obiteljskog lijeĉnika. To je bilo nakon prvog sastanka koji je trajao jedva trideset

minuta.

»I, daaa«, rekao sam Claire. »Savjetovao mi je da nosim sunĉane naoĉale.«

»Sunĉane naoĉale?«

»Rekao je da na mene djeluje previše stvari, i da bi moglo pomoći ako bi se

smanjio broj poticaja.«

Prešutio sam tek malen dio istine, razmišljao sam. Prešućujući tek malen

dio, mogao sam izbjeći sluĉaj da kaţem bezoĉnu laţ.

Psiholog je bio spomenuo neko ime. Ime koje je zvuĉalo njemaĉki. Bilo je

to prezime neurologa s posebnim poremećajem koji je po njemu dobio naziv.

»S pomoću terapije, mogu donekle na to utjecati«, rekao je Van Dieren

gledajući me ozbiljno. »Ali na to biste ponajprije morali gledati kao na

neurološko pitanje. S pravim lijekovima, to se moţe posvema djelotvorno drţati

pod kontrolom.«

Zatim me je upitao je li bilo, koliko znam, drugih ĉlanova moje obitelji sa

sliĉnim teškoćama ili simptomima. Pomislio sam na roditelje, zatim na njihove

roditelje. Preletio sam ĉitav popis striĉeva i tetaka i roĊaka, pokušavajući drţati

na umu što je Van Dieren kazao, naime, da se ĉesto taj sindrom teško otkriva:

ljudi naizgled normalno funkcioniraju, u krajnjem sluĉaju donekle su povuĉeni,

kazao je. U društvenom okruţenju oni su ili najglasniji ili pak uopće ništa ne

govore.

Na kraju sam nijeĉno zaklimao glavom. Nikoga se nisam mogao sjetiti.

»Ali pitali ste me o mojoj obitelji«, rekao sam. »Znaĉi li to da je stvar

nasljedna?«

»Ponekad da, ponekad ne. Uvijek nastojimo uzeti u obzir povijesti obitelji.

Imate li djece?«

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da potpuno uronim u posljedice. Do te

toĉke razmišljao sam samo o tome odakle su potekli moji geni. Sada sam prvi

put pomislio na Michela.

»Gospodine Lohman?«

»Samo trenutak.«

116

Razmišljao sam o Michelu kojemu su bile gotovo ĉetiri godine. O podu u

njegovoj spavaćoj sobi, o razbacanim modelima automobila. Prvi put u ţivotu

razmišljao sam o naĉinu kako se igrao s tim automobilima. Sljedećeg sam se

trenutka upitao hoću li ikada više biti kadar gledati na to imalo drukĉije.

A što je s vrtićem? Zar ništa nisu zapazili u vrtiću? Pretresao sam misli,

pokušavajući se sjetiti je li ikada išta bilo reĉeno, neka usputna opaska o

Michelovu udaljavanju od skupine ili o pokazivanju nekakva drugog ponašanja

koje odstupa — ali ništa nisam otkrio.

»Zar vam toliko treba da utvrdite imate li djece?« upitao je psiholog sa

smiješkom.

»Ne«, rekao sam. »Samo sam...«

»Moţda razmišljate o tome da ih imate.«

Sve do danas siguran sam da nisam ni trepnuo kad sam odgovorio.

»To je toĉno«, rekao sam. »Biste li me od toga odvratili? U mojem

sluĉaju?«

Van Dieren je naslonio lakat na stol i sklopio ruke ispod brade. »Ne. To

jest: u današnje je vrijeme sasvim moguće otkriti takve nedostatke prije roĊenja.

S pomoću testa trudnoće ili amniocenteze. Naravno, morate biti svjesni u što se

upuštate. Prekid trudnoće nije sitnica.«

Nekoliko mi je stvari tada prostrujalo kroz mozak. Iznosio sam ih na

svjetlo, jednu po jednu. Samo tako sam se mogao s njima nositi, uzimajući jednu

po jednu. Nisam lagao psihologu kad sam kazao kako smo razmišljali o tome da

imamo djece. Samo sam propustio reći da jedno već imamo. To je doista bio

zahtjevan porod. Prvih nekoliko godina nakon Michelova roĊenja, Claire je

odbijala svaki razgovor o novoj trudnoći, ali poslije se ĉešće nametala ta tema.

Oboje smo shvaćali da se moramo brzo odluĉiti, inaĉe bi dobna razlika izmeĊu

Michela i mlaĊeg brata ili sestre bila prevelika — ako već nije bila.

»Tako bi test poput toga mogao pokazati je li dijete naslijedilo poremećaj«,

upitao sam. Usta su mi bila suša nego prije nekoliko minuta, primijetio sam, i

morao sam vrškom jezika ovlaţiti usne da bih mogao normalno govoriti.

»No, tu bih se vjerojatno morao ispraviti. Upravo sam rekao da bi se bolest

mogla otkriti ĉak u amniotiĉkoj tekućini, ali nije baš tako. U najboljem sluĉaju,

to je sasvim obratno. Amniocenteza moţe pokazati da nešto nije u redu, ali o

ĉemu se toĉno radi, to nam moţe reći samo daljnje testiranje.«

To je već postalo bolest, zapazio sam. Poĉeli smo s nedostatkom i zatim,

preko poremećaja i sindroma, završili smo s bolešću.

»Ali u svakom sluĉaju, to je dovoljan razlog za pobaĉaj«, rekao sam. »Ĉak

i bez daljnjeg testiranja?«

»Slušajte. S Downovim sindromom, primjerice, ili s onim što nazivaju

spina bifida, moţemo vidjeti jasne znakove u amniotiĉkoj tekućini. U takvim

sluĉajevima mi uvijek savjetujemo roditeljima da prekinu trudnoću. S ovom

117

bolesti, ipak, nalazimo se u sivoj zoni. Ali mi uvijek upozorimo roditelje. U

svakidašnjoj praksi, većina ih ne ţeli preuzeti rizik.«

Van Dieren se poĉeo sluţiti rijeĉju »mi«. Kao da predstavlja ĉitavu

lijeĉniĉku profesiju. A bio je samo obiĉni stari psiholog. I to školski psiholog.

To je bio najniţi mogući poloţaj na totemskom stupu.

Je li se Claire ikada podvrgnula testu amniotiĉke tekućine ? Bilo je glupo

što to nisam znao. Išao sam s njom gotovo svaki put: na prvi ultrazvuk, na prve

prenatalne vjeţbe (samo na prvu, Bogu hvala, jer je njoj bilo ĉak smješnije nego

meni da se od muţa oĉekuje da stenje i otpuhuje skupa sa ţenom), na prvi posjet

primalji što je istodobno bio i posljednji. »Ne ţelim da me prepipavaju babice!«

rekla je tada.

Ali Claire je i sama otišla u bolnicu nekoliko puta. Nije imalo smisla gubiti

pola radnog dana za rutinski posjet njezinu ginekologu u bolnici, rekla je tada.

Spremao sam se upitati Van Dierena podvrgavaju li se sve ţene testiranju

amniotiĉke tekućine, ili samo visoko riziĉne skupine, ali sam smjesta progutao

pitanje.

»Je li bilo testova amniotiĉke tekućine prije trideset ili ĉetrdeset godina?«

upitao sam umjesto toga.

Školski psiholog malo je razmislio. »Ne bih rekao. Ne, kad ste već to

spomenuli. Zapravo, stopostotno sam siguran. To je definitivno nešto što u ono

vrijeme nisu radili, ne.«

Pogledali smo jedan drugoga, u tom trenutku — i ja sam bio stopostotno

siguran da smo Van Dieren i ja pomislili na istu stvar.

»Drugim rijeĉima, neadekvatno stanje medicinske znanosti prije ĉetrdeset

godina jedini je razlog što danas sjedim suĉelice vama?« rekao sam. »Što sam

uopće ovdje«, dodao sam; suvišan je bio taj dodatak, ali bilo mi je drago ĉuti ga

iz vlastitih usta.

»Ako tako na to gledate«, rekao je on. »Da je taj test bio moguć u ono

vrijeme, nije nemoguće zamisliti da bi se vaši roditelji radije odluĉili da budu

sigurni nego da poslije poţale.«

118

32.

UZIMAO SAM pilule. Prvih nekoliko dana ništa se nije dogaĊalo. Ali tako mi je

bilo unaprijed reĉeno — da će djelovanje biti zamjetljivo tek nakon dva-tri

tjedna. Ipak sam se lecnuo što me je Claire od samoga poĉetka poĉela drukĉije

gledati. »Kako se osjećaš?« pitala me je, po nekoliko puta na dan. »Dobro«, bio

je moj odrješit odgovor. I doista je bio istinit, osjećao sam se sasvim dobro,

uţivao sam u promjeni, prije svega uţivao sam u ĉinjenici što više nisam morao

svaki dan stajati pred razredom: sva ona lica zagledana u mene, ĉitav sat, i zatim

druga lica koja su dolazila na sljedeći sat; ako nikada niste stajali pred razredom,

ne znate kako je to.

Nakon malo manje od tjedan dana, ranije nego što se pretpostavljalo,

ljekarija je poĉinjala djelovati. Nisam oĉekivao da će tako biti. Strahovao sam

od toga, naroĉito sam strahovao da neću opaziti kad se to dogodi. Promjena

osobnosti, to je bio moj najveći strah — mislio sam da će utjecati na moju

osobnost, da ću postati podnošljiviji onima oko mene, izgubljen za sama sebe.

Ĉitao sam informativne letke, oni su ukljuĉivali apsolutno alarmantne

nuspojave. »Muĉnina«, »suha koţa« i »smanjen apetit« spadali su meĊu one s

kojima se moţe ţivjeti, ali ondje se takoĊer govorilo o »osjećaju straha«,

»preveliku znojenju« i »gubitku pamćenja«.

»Ovo je doista moćno sredstvo«, rekao sam Claire. »Uzimat ću ga, nemam

izbora, ali ţelim da mi obećaš kako ćeš me upozoriti ako išta poĊe ukrivo. Ako

poĉnem zaboravljati stvari ili ĉudno se ponašati, moraš mi reći. Tada ću

prestati.«

Ali pokazalo se da su moji strahovi bili neutemeljeni. To se dogodilo

jednog nedjeljnog poslijepodneva, oko pet dana poslije prvoga gutanja pilula;

leţao sam na kauĉu u dnevnoj sobi s velikim, debelim subotnjim novinama u

krilu. Kroz klizna vrata gledao sam u vrt, gdje je upravo bilo poĉelo kišiti. Bio je

to jedan od onih dana s pahuljastim bijelim oblacima i krpama plavetnila izmeĊu

njih, snaţno je puhao vjetar. Trebao bih odmah spomenuti da su me tijekom

posljednjih nekoliko mjeseci vlastita kuća, vlastita dnevna soba, i skupa s njima

nadasve moja vlastita prisutnost u toj kući i toj dnevnoj sobi, ĉesto plašile. Strah

nije bio izravno povezan s postojanjem toliko mnogo drugih ljudi u sliĉnim

kućama i dnevnim sobama. Posebice uveĉer, poslije smraĉenja, kad je većina

ljudi bila »doma«, taj bi me strah brzo obuzeo. S mjesta gdje sam leţao na kauĉu

mogao sam vidjeti, kroz grmlje i drveće, svjetlo u drugim prozorima na

suprotnoj strani ulice. Rijetko sam viĊao ljude, ali oni osvijetljeni prozori

odavali su njihovu nazoĉnost — upravo kao što je moj osvijetljeni prozor

odavao moju nazoĉnost. Ne ţelim ostaviti pogrešan dojam, nisam se bojao

119

samih ljudi, ljudi kao vrste. Ne patim od napadaja panike u velikim gomilama,

nisam ni nedruštveni gost na zabavama, samotnjak s kojim nitko ne ţeli govoriti,

ĉiji govor tijela ne objavljuje ništa glasnije od ţelje da ga puste na miru. Ne,

nešto je drugo bilo posrijedi. To je moralo imati veze s privremenim stanjem

svih onih ljudi u njihovim dnevnim sobama, u njihovim kućama, u njihovim

stambenim blokovima, u njihovim uredno posloţenim ĉetvrtima gdje svaka ulica

izravno vodi do druge, gdje je svaki trg ulicama spojen sa sljedećim trgom.

Tako sam katkada uveĉer leţao na kauĉu u našoj dnevnoj sobi i razmišljao

o stvarima. Nešto je u meni šaptalo da moram prestati razmišljati, da nadasve ne

bih smio ići predaleko u razmišljanju. Ali to nikada nije upalilo, uvijek sam

razmišljao o stvarima do kraja, do njihovih krajnjih posljedica. Upravo u ovom

ĉasu, razmišljao sam, ima posvuda ljudi koji leţe na kauĉima u dnevnim sobama

kao što je ova. Poslije će poći spavati, malo će se vrpoljiti i prevrtati, ili jedno

drugome reći nešto lijepo, ili ostati tvrdoglavo šutljivi jer su se netom bili

posvadili i nijedno od njih ne ţeli prvo priznati da je bilo u krivu. Zatim se gasi

svjetlo. Razmišljao sam o vremenu, o protjecanju vremena, da budem toĉniji,

koliko prostrana, koliko beskrajna, koliko duga i mraĉna i prazna moţe biti

jedna ura. Tko god tako razmišlja, taj nema potrebe razmišljati o beskonaĉnosti

prostora. Razmišljao sam o pukoj koliĉini ljudi, o njihovim brojevima, ĉak i bez

izraza kao što su prenaseljenost, ili oneĉišćenje, ili pitanje hoće li u budućnosti

biti dovoljno jela za svakoga, nego strogo o samoj koliĉini. O tome sluţe li tri

milijuna ili šest milijarda ikakvoj zadanoj svrsi. Kad sam napokon stigao do te

toĉke, pojavili bi se prvi osjećaji nelagode. Nije rijeĉ o tome da ima previše

ljudi, nipošto per se, pomislio bih u sebi, ali ima ih uţasno mnogo. Pomislio bih

na uĉenike u svojem razredu. Svi su oni morali nešto uĉiniti: morali su krenuti u

ţivot, morali su prolaziti kroz ţivot. Premda i samo jedna ura moţe biti tako

duga. Morali su nalaziti poslove i tvoriti parove. Doći će djeca, i ta će djeca

sjediti na satovima povijesti u školi, iako im više neću ja predavati. Tada bi me

poĉinjala hvatati panika. Izvana, ne biste bogzna što primijetili, osim što bi

novine i dalje leţale neproĉitane na mojem krilu. »Hoćeš li pivo?« upitala bi

Claire, ulazeći upravo tada u sobu s ĉašom crnog vina u ruci. Tada sam morao

reći »moţe«, a da joj prizvuk u mojem glasu ne pruţi razloga za zabrinutost.

Bojao sam se da će mi glas zazvuĉati poput glasa ĉovjeka koji se netom

probudio, koji je tek ustao iz kreveta i još ništa nije rekao. Ili da će to

jednostavno biti ĉudan glas, donekle neprepoznatljiv kao moj, neki zastrašujući

glas. Claire bi podignula obrve i upitala: »Nešto se dogodilo?« Ja bih to

zanijekao, naravno, odmahnuo bih glavom, ali previše silovito, što bi me odalo,

kad bih ĉudnim, zastrašujućim, kreštavim glasom koji uopće ne bi sliĉio na moj

glas, kazao: »Ne, sve je u redu. Što bi se moglo dogoditi?«

A zatim? Zatim bi Claire sjela kraj mene na kauĉ, uzela bi me za ruku,

mogla bi takoĊer poloţiti dlan na moje ĉelo, kao što ĉinite s djetetom kad mu

provjeravate temperaturu. I evo dolazi. Znao sam da su sada širom otvorena

vrata prema normalnom stanju: Claire će me ponovno upitati zar se doista ništa

120

nije dogodilo, a ja ću opet odmahnuti glavom (ovaj put manje silovito). Ona će

isprva nastaviti sa zabrinutim izrazom na licu, ali uskoro će se osloboditi brige:

reagiram normalno, uostalom, glas mi je prestao kreštati i mirno odgovaram na

njezina pitanja. Ne, samo sam se nekako bio zanio u misli. O ĉemu? Više se i ne

sjećam. Daj, znaš li koliko već dugo sjediš ovdje s tim novinama u krilu? Sat i

pol, moţda dva! Razmišljao sam o vrtu, da bismo moţda trebali sagraditi malu

šupu, ondje straga. Paul... Hm? Nitko ne razmišlja sat i pol o vrtu. Ne, naravno,

ne razmišlja, hoću reći, o vrtu sam razmišljao posljednjih petnaestak minuta. Ali

što je bilo prije toga?

Toga nedjeljnog poslijepodneva, meĊutim, tjedan dana poslije moga

sastanka sa školskim psihologom, gledao sam u vrt prvi put nakon duga

vremena a da ni o ĉemu nisam razmišljao. Ĉuo sam Claire u kuhinji. Pjevušila je

tiho uz nešto na radiju, pjesmu koju nisam poznavao, ali u njoj su se stalno

ponavljale rijeĉi »ruţe po danu«.

»Ĉemu se smiješ?« rekla je kad je malo poslije ušla u sobu s dvije šalice

kave.

»Oh, samo se tako smijem«, rekao sam.

»Što ti to znaĉi: samo se tako smijem? Trebao bi se vidjeti. Izgledaš kao

jedan od onih preporoĊenih kršćana. Velika gruda sreće.«

Pogledao sam je, osjetio toplinu, ali na ugodan naĉin, kao toplinu jorgana

od paperja. »Samo sam razmišljao...« rekao sam, ali sam se brzo zaustavio.

Namjeravao sam poĉeti o drugom djetetu. Nismo se doticali toga predmeta

posljednjih nekoliko mjeseci. Razmišljao sam o dobnoj razlici, koja bi u

najboljem sluĉaju iznosila gotovo pet godina. Bilo je sada ili nikada. Ipak,

postojao je glas koji mi je govorio da sada nije vrijeme, moţda za nekoliko dana,

ali ne toga nedjeljnog poslijepodneva kad je ljekarija tek poĉela obavljati svoj

posao.

»Razmišljao sam da bismo moţda trebali sagraditi malu šupu na kraju

vrta«, rekao sam.

121

33.

GLEDAJUĆI NA TO unatrag, ona je nedjelja takoĊer bila vrhunac. Novost ţivljenja

ţivota bez opreznih misli brzo se izlizala. Ţivot je bivao postojaniji, prigušeniji,

poput zabave gdje moţete vidjeti kako svatko govori i gestikulira, ali ne moţete

ĉuti što itko posebno kaţe. Nije više bilo valova s vrhovima i dolovima. Nešto je

nedostajalo. Katkada slušate o ljudima koji su izgubili osjet mirisa i okusa:

takvim ljudima ništa ne znaĉi tanjur najukusnije hrane. Tako sam ja ponekad

gledao na ţivot, kao na toplo jelo koje se sve više hladi. Znao sam da moram

jesti, inaĉe bih umro, ali bio sam izgubio apetit.

Nekoliko tjedana poslije toga posljednji sam put pokušao dosegnuti

euforiju onoga prvog nedjeljnog poslijepodneva. Michel je tek bio pošao na

spavanje. Claire i ja leţali smo skupa na kauĉu i gledali program o osuĊenicima

na smrt u Sjedinjenim Drţavama. Imamo širok kauĉ, s malo namještanja mogli

smo oboje udobno leći. Kako smo leţali jedno kraj drugoga, nisam je morao

gledati u oĉi.

»Upravo sam razmišljao«, rekao sam. »Ako bismo sada imali drugo dijete,

Michel bi imao pet godina kad bi se ono rodilo.«

»I ja sam razmišljala o istoj stvari, nedavno«, rekla je Claire. »To zapravo

nije dobra ideja. Trebali bismo biti sretni s ovim što imamo.«

Osjećao sam toplinu svoje ţene, ruka mi je bila ispod njezinih ramena,

mogao sam je na trenutak privući k sebi. Pomislio sam na razgovor sa školskim

psihologom.

Jesi li ikada doista imala test amniotiĉke tekućine?

Mogao sam je to upitati, najprirodnije što je moguće. Nedostatak je bio u

tome što joj ne bih mogao vidjeti oĉi u ĉasu kad bih je upitao. Nedostatak, a ne

prednost.

Onda sam razmišljao o našoj sreći. O našoj sretnoj obitelji. Naša sretna

obitelj trebala bi biti sretna s onim što ima.

»Hoćemo li kamo poći sljedećeg vikenda?« rekao sam. »Unajmiti neki

bungalov ili tako nešto? Znaš, samo nas troje?«

122

34.

I ZATIM? Zatim se Claire razboljela. Claire, koja nikada nije bila bolesna, u

najmanju ruku nikada nije imala ništa više od curenja iz nosa, koja u svakom

sluĉaju nikada nije provela dan u postelji zbog gripe, nikada nije završila u

bolnici. Od danas do sutra: nije bilo niĉega što nas je moglo pripremiti za njezin

odlazak u bolnicu, nije bilo vremena da se, kako kaţu, o svemu dogovorimo.

Ujutro je rekla da se osjeća pomalo »kilavo«, ali svejedno je izišla iz kuće,

poljubila me je na rastanku, u usta, zatim je sjela na bicikl. Toga sam je

popodneva opet vidio, ali sada s ĉitavim nizom cjevĉica za infuziju na ruci, a

iznad glave joj je ĉujno otkucavao monitor. Pokušala se nasmiješiti, ali to je

oĉito bilo naporno. U hodniku je stajao kirurg koji mi je dao znak da mu priĊem.

Trebao je sa mnom nasamo govoriti.

Neću kazati što je zadesilo Claire, ne ovdje, to smatram privatnom stvari.

Nikoga se ne tiĉe od kakve ste bolesti patili, u svakom sluĉaju ona odluĉuje ţeli

li o tome govoriti, a ne ja. Recimo samo da bolest nije predstavljala ţivotnu

opasnost, barem ne na onom stupnju. Tu su rijeĉ nekoliko puta upotrijebili

prijatelji i ĉlanovi obitelji i znanci i kolege kad su telefonirali. »Predstavlja li to

ţivotnu opasnost?« pitali su. Izgovarali su to lagano sotto voće, ali mogli ste u

njihovim rijeĉima smjesta ĉuti ţeĊ za senzacijom — ĉim ljudi dobiju priliku da

se pribliţe smrti, kad ih se ona osobno ne tiĉe, nikada to ne propuštaju. TakoĊer

se dobro sjećam kako sam osjećao poriv da na to pitanje odgovorim potvrdno:

»Da, to predstavlja ţivotnu opasnost«. Ţelio sam ĉuti tišinu koja će zavladati na

drugom kraju ţice nakon takva odgovora.

Tako, ne zalazeći u pojedinosti oko Clairine bolesti, ovdje samo ţelim

izvijestiti što mi je kazao kirurg u hodniku, pošto mi je rekao da slijedi

operacija. »Ne, ovo nije sitnica«, rekao je i ostavio mi kratku stanku da se

pomirim s tom novosti. »Cijeli vam se ţivot promijeni od danas do sutra. Ali mi

ĉinimo sve što moţemo.« Posljednja je reĉenica bila izgovorena gotovo veselim

tonom, tonom koji se sudarao s izrazom na njegovu licu.

A poslije toga? Poslije toga sve je pošlo naopako. Ili toĉnije: sve što je

moglo poći naopako, pošlo je naopako. Druga je operacija slijedila za prvom,

zatim treća. Sve više i više monitora gomilalo se oko njezina kreveta, cjevĉice

su izlazile iz njezina tijela i vraćale se u nj na drugim mjestima. Cjevĉice i

monitori od kojih se oĉekivalo da je odrţavaju na ţivotu, ali nakon onoga prvog

dana kirurg se okanio svoga veselog tona. I dalje je govorio da oni ĉine sve što

mogu, ali do tada je Claire bila izgubila gotovo dvadeset kilograma, nije se više

mogla ni pridignuti da se nasloni na jastuke.

123

Drago mi je bilo što Michel nije vidio majku u takvu stanju. Ja sam isprva

glumio ţivahnost i predlagao da je skupa poĊemo vidjeti za vrijeme posjeta, ali

on je glumio da me ne ĉuje. Na sam onaj dan, kad je njegova majka izišla kroz

vrata i nije se uveĉer vratila, naglašavao sam priĉu o nekakvoj proslavi, o

jedinstvenosti situacije, kao što je spavanje u kući nekih prijatelja ili izlet u

prirodu. Izišli smo zajedno na veĉeru u kafić-restoran za obiĉne ljude, tada su

mu glavno jelo bila svinjska rebarca s prţenim krumpirom, i tada sam mu

objasnio što se dogodilo — najbolje što sam mogao. Objašnjavao sam mu i

istodobno se udaljavao od priĉe. Ispuštao sam neke stvari, najviše vlastite

strahove. Poslije veĉere posudili smo film u videoteci, bilo mu je dopušteno da

ostane dulje nego obiĉno, iako je sutradan trebao ići u vrtić (tada već nije bio u

vrtiću, bio je u prvom razredu predškolskog odgoja). »Mama dolazi kasnije?«

upitao je kad sam ga poljubio za laku noć. »Ostavit ću pritvorena vrata«,

odgovorio sam. »Ja ću gledati televiziju, tako me moţeš ĉuti.«

Nikoga nisam nazvao prve veĉeri. Claire me je nagnala da joj to obećam.

»Nema razloga da se diţe graja«, rekla je. »Moţda će se pokazati da sve to nije

ništa i da se mogu vratiti doma za dva-tri dana.« Do toga sam ĉasa već bio

govorio s kirurgom u hodniku. »U redu«, rekao sam. »Nema razloga za graju.«

Sljedećeg poslijepodneva, nakon škole, Michel nije pitao za majku.

Zatraţio je od mene da mu skinem pomoćne kotaĉiće s bicikla. Bio sam to već

uĉinio prije nekoliko mjeseci, ali tada, nakon nekoliko teturavih pokušaja,

završio je voţnju u niskoj ogradi oko parka. »Jesi li siguran?« upitao sam. Bio je

krasan svibanjski dan i on se odvezao, ne posrnuvši nijedanput, sve do ugla i

zatim natrag. Kad je prošao pokraj mene, pustio je ruĉice upravljaĉa i dignuo

ruke u zrak.

»Već sutra me ţele operirati«, rekla mi je Claire te veĉeri. »Ali što će toĉno

uĉiniti? Jesu li ti išta kazali?« upitala je.

»Jesam li ti rekao kako me je Michel danas natjerao da mu skinem

pomoćne kotaĉiće s bicikla?« rekao sam.

Claire je sklopila oĉi na trenutak, glava joj je poĉivala duboko meĊu

jastucima, kao da je bila teţa nego obiĉno. »Kako je on?« upitala je tiho. »Je li

mu strašno bez mene?«

»Toliko ţeli doći da te vidi«, lagao sam. »Ali ja mislim da bi bolje bilo

malo priĉekati.«

Neću spomenuti ime bolnice gdje se nalazila Claire. Bila je blizu naše

kuće, mogao sam onamo stići biciklom, ili autom ako je bilo ruţno vrijeme, u

jednom i drugom sluĉaju nije mi trebalo više od deset minuta. Tijekom vremena

za posjet Michel je ostajao kod susjede koja je takoĊer imala djecu; ponekad bi

došla naša baby-sitter, petnaestogodišnja djevojka iza ugla. Ne da mi se ići u

pojedinosti o svemu onome što je krenulo naopako u bolnici, ţelim samo hitno

dati savjet onima koji imalo cijene ţivot — svoj ţivot ili ţivot ĉlanova obitelji i

dragih osoba — da im se nikada ne prepuste. To je istodobno i moja nedoumica:

124

nikoga se ne tiĉe u kojoj je bolnici bila Claire, ali u isto vrijeme ţelim svakoga

upozoriti da se drţi što dalje od nje.

»Kako izlaziš na kraj?« upitala je Claire jednog poslijepodneva, mislim da

je to bilo poslije druge ili treće operacije. Glas joj je bio tako slabašan da sam

gotovo naslonio uho na njezine usne. — »Zar ti nije potrebna nikakva pomoć?«

Na rijeĉ »pomoć« poĉeo mi se trzati mišić ili ţivac ispod lijevoga oka. Ne,

nisam ţelio nikakvu pomoć, mogao sam se dobro snalaziti. Ili bih moţda trebao

kazati: ostao sam zapanjen, prije svega, koliko sam bio sposoban voditi

kućanstvo. Michel je odlazio u školu na vrijeme, opranih zubi i ĉiste odjeće.

Više-manje ĉiste odjeće, manje sam bio kritiĉan prema nekoliko mrlja na

njegovim hlaĉama nego što bi bila Claire, ali ja sam mu samo otac. Nikada mu

nisam nastojao biti »otac i majka«, kako je to jednom neki blesavac od

samohranog roditelja u dţemperu kućne izrade kazao u nekom usranom

programu što sam ga gledao na televiziji poslijepodne. Bio sam zauzet, ali

zauzet na dobar naĉin. Posljednja stvar koja mi je trebala bili su ljudi koji bi mi,

s najboljim namjerama ili bez njih, uzeli posao iz ruku tako da bih imao više

vremena za druge stvari; bio sam zahvalan što sam imao ispunjen svaki trenutak.

Katkada bih uveĉer sjeo u kuhinji s pivom, pošto bih poljubio Michela za laku

noć — perilica za suĊe zujala je i grgoljala, neproĉitane novine leţale su preda

mnom na stolu, i tada bih se odjednom osjetio ushićeno, ne znam kako bih se

drukĉije izrazio. Bivao je to osjećaj laganosti, prije svega, krajnje laganosti: da

je netko tada napućio usne i puhnuo u mene, bio bih bez sumnje poletio u zrak,

odlebdio do stropa, kao paperje iz jastuka. Da, tako je bilo: besteţinsko stanje,

namjerno ne upotrebljavam rijeĉi kao što je sreća, ili ĉak zadovoljstvo. Ponekad

sam ĉuo kako roditelji Michelovih drugova uzdišu da im, poslije naporna dana,

doista treba »jedan trenutak samo za sebe«. Djeca su napokon u krevetu, i tada

dolazi taj ĉarobni trenutak, nikada ni minutu ranije. Uvijek sam mislio kako je to

ĉudno, jer je za mene taj trenutak poĉinjao mnogo ranije. Kad bi Michel došao iz

škole, primjerice, i sve bi bilo kako treba biti. Moj glas, prije svega, pitajući ga

što ţeli za sendviĉ, takoĊer je zvuĉao kako je trebao zvuĉati. Smoĉnica je bivala

puna, ujutro sam kupovao sve što treba, vodio sam raĉuna i o sebi, pogledao bih

se u zrcalu prije izlaska iz kuće: brinuo sam se da mi odjeća bude ĉista, da

budem obrijan, da mi kosa ne izgleda kao kosa nekoga tko se nikada ne

promatra u zrcalu. Ljudi u supermarketu ne bi primijetili ništa neobiĉno, nisam

bio razvedeni otac koji zaudara po alkoholu, niti otac koji ne zna postupati kako

treba. Jasno se sjećam cilja koji sam postavio ispred sebe: htio sam odrţavati

privid normalnosti. Koliko god je bilo moguće, sve je za Michela moralo ostati

isto dok se ne vrati njegova majka. Topao obrok svakog dana, za poĉetak. Ali ni

u drugim aspektima naše privremene obitelji s jednim roditeljem nije smjelo biti

previše vidljivih promjena. Normalno nisam imao obiĉaj brijati se svakog dana,

nije mi smetalo hodati naokolo s ĉekinjama. Ni Claire nikada nije smatrala da je

to vaţno, ali tijekom onih tjedana brijao sam se svakog jutra. Osjećao sam da

moj sin ima pravo sjediti za stolom sa svjeţe obrijanim ocem koji miriše po

125

ĉistoći. Svjeţe obrijan otac koji miriše po ĉistoći neće ga navesti da pomisli na

ruţne stvari, u svakom sluĉaju neće ga potaknuti da posumnja u privremeni

karakter naše obitelji s jednim roditeljem. Ne, na mojoj vanjštini nije bilo niĉega

što bi netko zapazio, ostao sam jednim stupom trojstva, drugi je stup privremeno

(privremeno! privremeno! privremeno!) leţao u bolnici, bio sam pilot

zrakoplova tromotorca kojemu je jedan motor zakazao: nije bilo razloga za

paniku, to nije pogibeljno prizemljenje, pilot ima iza sebe tisuće satova leta, on

će bez oštećenja spustiti zrakoplov na zemlju.

126

35.

JEDNE VEĈERI pojavili su se Serge i Babette. Claire se idućeg dana trebala

podvrgnuti još jednoj operaciji. Dobro se toga sjećam, te sam veĉeri bio

pripremio pastu alla carbonara, iskreno govoreći jedino jelo koja sam ikada

svladao do nasitnije pojedinosti. Skupa sa svinjskim rebarcima iz kafića-

restorana, to je bilo Michelovo najdraţe jelo, pa sam ga prireĊivao svakog dana

tijekom tjedana kad je Claire bila u bolnici.

Upravo sam se spremao iznijeti jelo na stol kad se oglasilo zvonce. Serge i

Babette nisu zatraţili dopuštenje da uĊu; prije nego što sam se snašao, već su

bili u dnevnoj sobi. Vidio sam kako se Babette na osobit naĉin osvrće po sobi,

zatim po cijeloj kući. Tijekom tih tjedana nismo jeli u kuhinji, kao obiĉno;

postavljao sam pladnjeve u dnevnoj sobi, ispred televizora. Babette je pogledala

pladnjeve i pribor za jelo, zatim televizor koji je već bio upaljen, jer je tjedni

sportski pregled trebao poĉeti za nekoliko minuta. Zatim je pogledala mene,

osobitim pogledom, ne znam kako bih to drukĉije opisao.

Zbog toga osobitog pogleda, kako se još mogu prisjetiti, osjećao sam se

kao da nešto moram objašnjavati. Promrmljao sam nešto o sveĉanom izgledu

obroka koji dijelimo, o tome kako ima prigoda, uostalom, u kojima sam se

udaljavao od normalnog stanja stvari, kućanstvo nije moralo biti kopija naĉina

kako ga je Claire vodila, sve dok nije bilo vidljivih znakova pogoršanja.

Vjerujem da sam pri tom objašnjavanju koristio izraze »muško kućanstvo«, ĉak i

»osjećaj praznika«.

To je bilo priliĉno glupo; osvrćući se sada na to, vidim da sam zasluţivao

udarac nogom u straţnjicu. Nikomu nisam bio duţan objašnjenje. Ali do tada se

Babette već bila popela uza stubište i stajala na vratima Michelove sobe. Michel

je sjedio na podu usred igraĉaka, bio je zabavljen slaganjem tisuća domina,

oponašajući Svjetski dan domina, ali kad je ugledao strinu, skoĉio je na noge i

pojurio u njezine ispruţene ruke.

Malo previše oduševljeno, ako mene pitate. On je jako volio svoju strinu, to

je istina, ali naĉin kako je ovio obje ruke oko njezinih bedara — ĉinilo se kao da

ih nikada neće pustiti — ipak je ostavljao dojam da mu jako nedostaje što nema

ţene u kući. Majke. Babette ga je zagrlila i prošla prstima kroz njegovu kosu. U

meĊuvremenu osvrtala se po sobi, a s njom sam se i ja osvrtao.

Prostor na podu nije bio sav pokriven ploĉicama domina. Posvuda su bile

igraĉke, razbacane po cijeloj sobi, moţda se moglo reći da nije bilo mjesta gdje

biste stali nogom. Kazati da je Michelova soba bila neuredna bilo bi nedovoljno,

to sam vidio, sada kad sam sve promatrao Babettinim oĉima. Bila je to

127

eksplozija igraĉaka, naravno, ali to nije bilo sve. Dvije stolice, kauĉ i Michelov

krevet bili su prekriveni odjećom, ĉistom i prljavom odjećom, a na njegovu

radnom stoliću i stolcu kraj kreveta bili su tanjuri s mrvicama i dopola prazne

ĉaše mlijeka i limenka gaziranog soka. Moţda je najgora od svega bila ogrizina

jabuke koja uopće nije leţala na tanjuru nego na Ajaxovu nogometnom dresu s

Kluivertovim imenom. Ogrizina jabuke, kao sve ogrizine jabuke izloţene suncu

i zraku više od nekoliko minuta, bila je tamnosmeĊa. Sjetio sam se kako sam

toga poslijepodneva dao Michelu jabuku i ĉašu gaziranog soka, ali sada niste

mogli reći da je ta ogrizina jabuke bila ondje tek sat-dva — kao sve ogrizine

jabuka je izgledala kao da je danima leţala na onom dresu i trunula.

TakoĊer se sjećam kako sam toga jutra kazao Michelu da ćemo tijekom

dana skupa poĉistiti njegovu sobu. Ali zbog raznih razloga, odnosno,

zahvaljujući utješnoj misli kako ima dovoljno vremena da se to poslije poĉisti,

ništa se nije uĉinilo.

Dok je stajala ondje, drţeći i dalje moga sina i milujući ga jednom rukom

po leĊima, pogledao sam u Babettine oĉi i ponovno vidio onaj osobiti pogled.

Poĉistit ću to! dolazilo mi je da joj viknem. Da si došla sutra, mogla bi jesti s

poda u ovoj sobi. Ali nisam viknuo, samo sam je pogledao i slegnuo ramenima.

Popriliĉan je nered, govorila su moja ramena, ali koga je briga? Ovoga ĉasa ima

vaţnijih stvari da se o njima razmišlja nego što je neka neuredna ili poĉišćena

soba.

Ponovno, ona potreba da objašnjavam! Ne ţelim objašnjavati, nikakva

objašnjenja nisu potrebna, govorio sam u sebi. Upali su bez najave. Preokrenimo

tu stvar, pomislio sam za se, preokrenimo tu stvar i zamislimo što bi se dogodilo

da sam se ja iznenada pojavio na vratima svoga brata i snahe, dok bi Babette

brijala noge, primjerice, ili dok bi Serge obrezivao nokte na noţnim prstima. I ja

bih tada vidio nešto što je uistinu privatno, što normalno nije za tuĊe oĉi. Nisam

ih trebao pustiti unutra, pomislio sam tada. Trebao sam reći da je nezgodan

trenutak.

Silazeći niza stubište, pošto je Babette obećala Michelu da će se poslije,

kad on završi slaganje, vratiti i gledati kako se ruše ploĉice domina, i pošto sam

mu ja rekao da je veĉera uskoro gotova, da ćemo skupa jesti za jednu minutu,

prošli smo pokraj kupaonice i spavaće sobe, Clairine i moje spavaće sobe.

Babette je brzo zirnula u jednu i drugu prostoriju, jedva je pokušala prikriti te

poglede, posebice na prepunu košaru s prljavim rubljem i na krevet prekriven

novinama. Toga puta nije pogledala u mene, iako je to moţda bilo bolnije i veće

poniţenje nego onaj osobiti pogled. Bio sam veoma jasan kad sam kazao

Michelu, i samo Michelu, da ćemo jesti za jednu minutu, htio sam mu odaslati

nedvojben znak da moj brat i njegova supruga neće biti pozvani da jedu s nama.

Došli su u nezgodan trenutak, i bio je krajnji ĉas da odu.

Dolje, u blagovaonici, Serge je stajao pred televizorom s rukama u

dţepovima, tjedni sportski pregled već je bio poĉeo. Više negoli išta drugo —

128

više nego drzak naĉin kako je moj brat stajao ondje, s rukama u dţepovima, s

nogama duboko utisnutim u tepih, kao da je to njegova dnevna soba a ne moja;

više nego osobiti pogledi moje snahe na Michelovu sobu, na našu sobu, na

košaru za rublje — snimka sportskih vijesti, skupine nogometaša koji optrĉavaju

igralište po najţarĉem suncu, govorila mi je sada kako se moj plan za veĉer

raspada u komadiće, ne, kako se već raspao u komadiće. Moja veĉer s Michelom

pred televizorom, s tanjurima paste alla carbonara na krilu, normalna veĉer, bez

njegove majke, naravno, bez moje ţene, ali svejedno sveĉana veĉer.

»Serge...« Babette je pristupila mojem bratu i spustila mu ruku na rame.

»Daaa«, rekao je Serge, okrenuo se i pogledao me ne vadeći ruke iz

dţepova. »Paul...« poĉeo je. Zaustavio se i bespomoćno pogledao svoju ţenu.

Babette je duboko uzdahnula. Zatim me je uzela za ruku i zadrţala je meĊu

svojim ljupkim, dugaĉkim i elegantnim prstima. U njezinim oĉima nije više bilo

onoga osobitog pogleda. Njezino zurenje sada je bilo prijateljsko, ali odluĉno,

kao da više nisam bio zaĉetnik totalnog kaosa u kući, nego i sam jedna prepuna

košara za rublje ili nepospremljen krevet, košara za rublje koju će ona smjesta

iskrenuti u perilicu, krevet koji će ona u tren oka srediti, urednije nego što je

ikada prije bio: krevet u hotelu, u kraljevskom apartmanu.

»Paul«, rekla je. »Znamo kako je ovo teško za tebe. Za tebe i Michela. Dok

je Claire u bolnici i sve ostalo. Svi se nadamo najboljem, naravno, ali u ovom

ĉasu nitko ne zna koliko to moţe potrajati. I zbog toga smo mislili da bi, za tebe,

ali isto tako za Michela, najbolje bilo da se on preseli k nama na neko vrijeme.«

Osjetio sam nešto, neki gnjev uţaren do usijanosti, neki ledeno studen val

panike. Što god je to bilo, vjerojatno se moglo proĉitati na mojem licu, jer mi je

Babette njeţno stisnula ruku i kazala: »Polako, Paul. Ovdje smo samo zato da

pomognemo.«

»To je toĉno«, rekao je Serge. Zakoraknuo je naprijed, na trenutak je

izgledalo kao da će me prihvatiti za mišicu druge ruke, ili spustiti ruku na moje

rame, ali odluĉio je da to ne uĉini.

»Imaš dovoljno brige zbog Claire«, rekla je Babette sa smiješkom, dok je

poĉinjala povlaĉiti prst preko moje nadlanice. »Ako bi Michel mogao doći k

nama na neko vrijeme, ti bi se opustio. A to bi bio odmor i za Michela. On

pokazuje da je hrabar, djeca mogu neke stvari prešućivati, ali ona doista sve

primjećuju.«

Nekoliko sam puta duboko udahnuo, sad je najvaţnije bilo da mi ne zadrhti

glas.

»Volio bih vas pozvati da veĉeras jedete s nama«, rekao sam, »ali bojim se

da nisam raĉunao s posjetiteljima.«

Babettin se prst zaustavio na mojoj nadlanici, smiješak se zamrznuo na

njezinu licu, ali ĉinilo se kao da se prekinula veza s osjećajem iza njega — ako

je ikada bilo ikakva osjećaja iza njega. »Nismo planirali s vama jesti, Paul«,

129

rekla je. »Samo smo mislili, kad se Claire sutra podvrgava operaciji i sve ostalo,

da bi za Michela najbolje bilo da veĉeras poĊe s nama...«

»Upravo sam se spremao sjesti i veĉerati sa svojim sinom«, rekao sam.

»Vaš je posjet došao u nezgodan trenutak. Stoga bih volio zamoliti vas dvoje da

sada jednostavno odete.«

»Paul...« Babette mi je stisnula ruku, sad je smiješak išĉeznuo, na njegovu

je mjestu bilo nešto ispunjeno preklinjanjem, izraz lica koji joj uopće nije

pristajao.

»Paul«, ponovio je moj brat poput jeke. »Siguran sam da shvaćaš kako ovo

nisu najidealnije okolnosti za dijete od ĉetiri godine.«

Istrgnuo sam ruku iz Babettina stiska. »Što si rekao?« upitao sam. Glas mi

nije nimalo zadrhtao, zvuĉao je smireno — previše smireno, vjerojatno.

»Paul!« Babette je zvuĉala uznemireno, moţda je vidjela nešto što ja nisam

mogao vidjeti. Moţda je smatrala da mogu uĉiniti nešto nepromišljeno, uĉiniti

nešto Sergeu, ali ja mu nikada ne bih pruţio to zadovoljstvo. Istina je, onaj

hladni val panike bio je definitivno prepustio mjesto gnjevu uţarenom do

usijanosti, ali stisnuta šaka kojom bih tako rado tresnuo njegovo plemenito lice,

onako ispunjeno brigom za mene i moga sina, bio bi odluĉujući dokaz da više ne

mogu vladati svojim emocijama. A osoba koja ne moţe vladati svojim

emocijama nije najprikladnija osoba za (privremeno) voĊenje obitelji s jednim

roditeljem. Tijekom posljednje minute ĉuo sam svoje ime ponovljeno — koliko

ĉesto? — pet puta. Znao sam iz iskustva, kad ljudi stalno ponavljaju vaše ime,

oni od vas nešto ţele, obiĉno se ne radi o tome da vam ţele nešto dati. »Serge

samo pokušava reći da je sve to moţda mrvicu previše za tebe, Paul« — šesti

put — »mi znamo, više nego itko drugi, da ĉiniš sve što moţeš da bi Michelu

stvari izgledale normalno. Ali stvari nisu normalne. Situacija nije normalna. Ti

trebaš biti s Claire, i sa svojim sinom. U ovakvoj situaciji ne moţe se oĉekivati

da itko vodi normalno kućanstvo« — podignula je ruku, prstima je drhtavo

pokazala na kat — »upravo sada, za Michela, njegov je otac najvaţnija stvar

koju ima. Njegova je majka bolesna. On ne smije steći dojam da njegov otac ne

moţe više upravljati stvarima.«

Upravo sam bio poĉeo ureĊivati kuću, htio sam reći. Da je vas dvoje došlo

sat kasnije... Ali nisam to rekao. Nisam ţelio da me prisile na obranu. Michel i ja

ureĊujemo kuću kad nas je dovraga volja.

»Doista vas moram zamoliti da sada odete«, rekao sam. »Michel i ja

spremali smo se jesti prije petnaest minuta. Meni je jako vaţna redovitost u

takvim stvarima. U ovoj situaciji«, dodao sam.

Babette je uzdahnula, naĉas sam pomislio da će opet kazati »Paul...«, ali

prebacila je pogled s mene na Sergea i zatim ga opet vratila na mene. S televizije

je stigla muziĉka tema koja je najavljivala da su završene tjedne sportske vijesti,

i odjednom me je svladala velika tuga. Moj brat i snaha svratili su u nezgodan

ĉas, da zabadaju nos u naĉin kako vodim kućanstvo, ali sada se dogodilo nešto

130

što se nikada više nije moglo popraviti. Izgleda kao besmislica, i jest besmislica,

ali jednostavan zakljuĉak da te veĉeri ja sa svojim sinom neću gledati tjedne

sportske vijesti gotovo mi je suzama ispunila oĉi. Pomislio sam na Claire u

njezinoj bolniĉkoj sobi. Posljednjih nekoliko dana, srećom, dobila je sobu za

sebe, prije toga morala ju je dijeliti s nekom nadutom starom kravom koja je

ispuštala gromoglasne prdeţe, tijekom cijelog posjeta morali smo se praviti da

ništa ne ĉujemo, ali nakon nekoliko dana Claire je toliko bila bolesna od toga da

je poĉela prskati dezodoransom okolni zrak svaki put kad bi ţena prdnula. Zbog

toga ste se osjećali kao da vam se smije i plaĉe, u isto vrijeme, ali nakon posjeta

toga dana otišao sam do glavne sestre i zahtijevao da Claire dobije sobu za sebe.

Nova je soba gledala u boĉno krilo bolnice, kad bi se smraĉilo i upalila svjetla,

mogli ste vidjeti pacijente u tom krilu kako leţe u krevetima, pridiţući se na

jastucima da bi poĉeli veĉernji obrok. Bili smo se dogovorili da noćas, uoĉi

sutrašnje operacije, ne dolazim u posjet, nego da ostanem doma s Michelom.

Sve je bilo normalno koliko je moglo biti. Ali sada sam razmišljao o Claire, o

svojoj ţeni samoj u sobi, o mraku što pada i o pogledu na osvijetljene prozore i

druge pacijente, i pitao sam se jesmo li postupili kako treba, moţda sam trebao

pozvati onu djevojku da bude s Michelom kako bih veĉeras, izmeĊu svih drugih

veĉeri, mogao biti sa svojom ţenom.

Odluĉio sam je pozvati ĉim budem mogao, kasnije. Kasnije, pošto Serge i

Babette odu i Michel poĊe na spavanje. Uistinu je bilo vrijeme da se tornjaju,

kako bismo Michel i ja napokon mogli poĉeti našu zajedniĉku veĉeru, našu

veĉer, koja je sada ionako bila upropaštena.

I onda, iznenada, sinula mi je nova misao. Vrlo muĉna misao. Misao zbog

koje se budite u znoju, jorgan leţi na podu, jastuk je namoĉen vašim

isparenjima, srce vam ţestoko tuĉe — ali kroz prozor spavaće sobe dopire

svjetlo, to se nije uistinu dogodilo, sve je bilo samo san.

»Jeste li vi danas posjetili Claire, sluĉajno?« upitao sam — bio sam

poprimio prijateljski i nehajan, veseo ton; po svaku cijenu morao sam pred

njima skrivati vrstu stanja u kojem sam se nalazio.

Serge i Babette su me pogledali, izrazi na njihovim licima kazivali su mi da

je moje pitanje došlo kao iznenaĊenje. Ali to ništa nije znaĉilo, moţda ih je

iznenadila nagla promjena moga raspoloţenja; nekoliko trenutaka prije toga,

uostalom, nareĊivao sam im da odu.

»Nismo«, rekla je Babette. »Hoću reći...« Njezine oĉi su traţile potporu

moga brata. »Ali razgovala sam s njom, danas poslijepodne.«

To se dakle doista dogodilo. Dogodilo se doista nešto nezamislivo. To nije

bio san. Ideja da odavde odvedu Michela potekla je od moje ţene. Ona je toga

poslijepodneva razgovarala s Babette preko telefona, i tada se rodila ideja.

Moţda nije sama Claire, na ţalost je Babette iznijela ideju, ali Claire, oslabjela

moţda zbog svoga stanja, samo je okonĉala stalnu temu, pristala. A da nije

najprije sa mnom o tome govorila.

131

U tom sluĉaju nalazim se u teţem poloţaju nego što sam predmnijevao,

pomislio sam. Ako moja ţena misli da je dobra ideja donositi vaţne odluke o

našem sinu bez savjetovanja sa mnom, vjerojatno sam joj dao razloga da tako

misli.

Morao sam pospremiti Michelovu sobu, pomislio sam. Morao sam

isprazniti košaru za rublje, perilica je morala raditi kad su Serge i Babette

pozvonili, morao sam novine s kreveta spremiti u plastiĉne vreće, a plastiĉne su

vreće trebale biti poredane u hodniku, pokraj ulaznih vrata, kao da sam se

upravo spremao iznijeti ih i staviti kraj kante za smeće.

Ali bilo je prekasno za to. Shvatio sam da bi vjerojatno bilo prekasno za

bilo što, jer Serge i Babette su došli s gotovim planom; ĉak da smo Michel i ja

sjedili za stolom u trodijelnim odijelima, s damastnim stolnjakom i srebrnim

priborom za jelo, oni bi došli s nekom drugom isprikom da odvedu moga sina.

A jeste li vas dvije, danas poslijepodne, moţda razgovarale o Michelu? To

pitanje zapravo nisam postavio, ostavio sam ga takoreći da lebdi u zraku.

Dopustio sam da zavlada tišina koja je pruţila priliku Babette da doda dijelove

koji su nedostajali.

»Zašto Michel nikada ne ide s tobom u bolnicu?« upitala je Babette.

»Što?« rekao sam.

»Zašto Michel nikada ne ide posjetiti svoju majku? Koliko je dugo Claire

ondje? To nije normalno, sin koji ne ţeli vidjeti svoju majku.«

»Razgovarali smo Claire i ja o tome. Ona nije htjela da on dolazi, u

poĉetku. Nije htjela da je Michel vidi u onom stanju.«

»To je bilo u poĉetku. Ali poslije. Poslije se morao naći trenutak, je li tako?

Ţelim reći da Claire više ne razumije što se dogaĊa. Ona misli da ju je njezino

dijete već zaboravilo.«

»Ne budi smiješna. Michel nije zaboravio svoju majku, naravno. On je...«

Htio sam reći da »on uvijek o njoj govori«, ali to jednostavno nije bila istina.

»On jednostavno ne ţeli da je vidi«, nastavio sam. »On ne ţeli poći u bolnicu.

Ĉesto ga znam upitati. >Hoćemo li sutra poći u bolnicu da vidimo mamu?<

kaţem. I on tada poĉne sumnjiĉavo izgledati. >Moţda...< kaţe, a kad ga

ponovno upitam, sljedećeg dana, on odmahuje glavom. >Moţda sutra<, kaţe.

Hoću reći, ne mogu ga prisiliti, zar ne? Ne, ne radi se o tome: ja ga ne ţelim

prisiliti. Ne ţelim to u ovoj situaciji. Neću ga odvlaĉiti u bolnicu protiv njegove

volje. Mislim da bi to za njega znaĉilo ruţne uspomene, kasnije. Siguran sam da

on ima svojih razloga. Ĉetiri su mu godine, moţda sam zna najbolji naĉin kako

da se sa svim time nosi. Ako ţeli potisnuti ĉinjenicu da je njegova majka u

bolnici, u ovom ĉasu, neka mu bude. Tako ja zakljuĉujem. Meni se ĉini da je to

vrlo zrelo razmišljanje. I zreli ljudi sve potiskuju.«

Babette je šmrcnula nekoliko puta i podignula obrve.

132

»Zar to nije...?« rekla je. U istom ĉasu i ja sam osjetio miris. Ĉim sam se

okrenuo i potrĉao prema kuhinji, mogao sam vidjeti kako dim zastire hodnik.

»Bogamu!« Dok sam zatvarao plin ispod paste i otvarao vrata što vode u

vrt, osjetio sam da mi suze naviru na oĉi. »Bogamu! Bogamu! Bogamu!«

Razmahivao sam rukama, ali dim se samo povijao oko stola i nije izlazio.

Vlaţnih oĉiju zurio sam u posudu. Uzeo sam drvenu ţlicu s pulta i pokušao

promiješati tvrdu, crnu smjesu.

»Paul...«

Njih dvoje je stajalo na vratima. Serge s jednom nogom u kuhinji, Babette s

rukom na njegovu ramenu.

»Oh, pogledajte to!« uzviknuo sam. »Pogledajte to, dajte!«

Udario sam drvenom ţlicom po pultu. Borio sam se protiv navale suza, ali

nisam im se uspijevao oduprijeti.

»Paul...« Moj brat je sada i drugu nogu spustio na kuhinjski pod, vidio sam

njegovu ispruţenu ruku, ustuknuo sam u stranu.

»Paul«, rekao je. »Sve to ima mnogo smisla. Najprije tvoj posao, a sada

Claire. Nema razloga da to sam sebi ne priznaš.«

Koliko se sjećam, ĉulo se glasno šištanje kad sam zgrabio uţarene ruĉke na

posudi i koţa na mojim prstima poĉela se prţiti. Nisam osjetio bol, barem ne u

tom ĉasu.

Babette je vrisnula. Serge se pokušao odmaknuti, ali donji rub posude

udario ga je ravno u lice. Zateturao je natrag, i kad sam ga drugi put udario,

nekako se srušio na Babette. Ĉuo se praskav zvuk, i pojavila se krv: poprskala je

bijele ploĉice na kuhinjskom zidu i lonĉiće na polici za mirodije pokraj pećnice.

»Tata.«

Ali tada se Serge svalio na kuhinjski pod, podruĉje oko njegovih usta i nosa

pretvorilo se u kašastu, krvavu zbrku. Ja sam se već nagnuo, s posudom u zraku:

bio sam spreman opet njome udariti po najkašastijem, najkrvavijem dijelu

njegova lica.

Michel je stajao na vratima, nije gledao strica na podu, gledao je mene.

»Michel«, rekao sam. Pokušao sam se nasmiješiti, ispustio sam posudu.

»Michel«, rekao sam ponovno.

133

Desert

134

36.

»KUPINE SU IZ NAŠEG VRTA«, rekao je nadkonobar. »Parfait torta je napravljena

od ĉokoladne kreme koja je pripremljena u kući, a ovo su oljušteni bademi,

pomiješani s grubo mljevenim orasima.«

Njegov mali prst ciljao je na nekoliko nepravilnosti u smeĊem preljevu,

preljevu koji je po mojem mišljenju bio pretanak — u svakom sluĉaju tanji od

onoga što ĉovjek zamišlja kao parfait — i slijevao se izmeĊu kupina na dno

zdjelice.

Vidio sam kako je Babette gledala u svoju zdjelicu. Isprva samo s

razoĉaranjem — s razoĉaranjem koje je tijekom nadkonobarova objašnjavanja

prepustilo mjesto nepatvorenom gaĊenju.

»Ja to ne ţelim«, rekla je kad je on završio.

»Oprostite?« rekao je nadkonobar.

»Ja to ne ţelim. Molim vas da to odnesete natrag.«

Pomislio sam naĉas da će odgurnuti zdjelicu, ali ona se naprotiv nagnula

natrag na stolici, kao da se htjela povući na najveću moguću udaljenost od

ispranoga deserta.

»Ali to je ono što ste naruĉili.«

Po prvi put otkad je nadkonobar stavio deserte ispred nas ona je podignula

glavu i pogledala ga. »Znam da je to ono što sam naruĉila. Ali to više ne ţelim.

Ţelim da to odnesete odavde.«

Serge je poĉeo petljati s ubrusom, pritisnuo je jedan njegov kut na kut

svojih usana i obrisao nešto nepostojeće; u meĊuvremenu pokušavao je uloviti

pogled svoje ţene. Serge je za sebe bio izabrao dame blanche — sladoled s

voćnim sirupom i ĉokoladom. Moţda ga je Babettino ponašanje uznemirilo;

ipak je vjerojatnije bilo da nije mogao podnijeti još jedno odgaĊanje. Morao je

sada pojesti svoj desert. Moj brat je uvijek birao najobiĉnije deserte na

jelovniku. Sladoled od vanilije sa šlagom, palaĉinke sa sirupom, i to je bilo sve.

Katkada sam pomišljao da to ima veze s razinom šećera u njegovoj krvi, s istom

razinom šećera u krvi zbog koje je postajao gladan i ţedan usred pustoši u

najnezgodnijim trenutcima. Ali to je takoĊer moralo imati veze s njegovim

nedostatkom imaginacije; što se toga ticalo, desert dame blanche bio je na istoj

razini kao turnedo. Zapravo, iznenadio sam se videći takav jednostavan desert

na jelovniku u tom restoranu.

»Ovo su najukusnije kupine što ćete ih ikada okusiti«, rekao je nadkonobar.

135

»Bogamu, ĉovjeĉe, uzmite zdjelicu i tornjajte se s njom odavde!« rekao

sam u sebi. To je bilo još nešto. Na svakom normalnom mjestu — trebalo bi

moţda reći: u svakom restoranu koji zasluţuje to ime bilo gdje u Europi, izuzev

Nizozemske — konobari i nadkonobari ni ne pokušavaju ući u raspravu, drţeći

se pravila: »Gost nije zadovoljan? Natrag u kuhinju!« Naravno, posvuda imate

teških gostiju, razmaţenog ološa koji ţeli toĉku-po-toĉku opis svakog jela na

jelovniku, bez obzira na stvarno nepoznavanje hrane. »Koja je razlika izmeĊu

rezanaca i špageta?« upitat će vedro. Kad je rijeĉ o takvim ljudima, konobar ima

potpuno pravo raspaliti ih šakom ravno u njihova ljubopitljiva, razmaţena usta,

snaţno udariti ĉlancima po sjekutićima, lomeći ih do korijena. Trebalo bi

mijenjati zakon tako da restoransko osoblje moţe tvrditi da je to uĉinjeno u

samoobrani. Ali obiĉno je situacija obratna. Ljudi su se bojali išta kazati.

Ispriĉavali su se tisuću puta, ĉak i kad bi samo zatraţili sol. TamnosmeĊ zeleni

grašak što ima okus sladića, pirjano meso što se slijepilo skupa sa ţivcima i

komadima hrskavice, sendviĉ od sira sa starim kruhom i zelenim mrljama na

siru — nizozemski gost sve to zubima samelje u kašu i proguta. A kad konobar

proĊe kraj njih i upita uţivaju li u jelu, oni prelaze jezikom preko vlakana i

plijesni što su im zapeli izmeĊu zubi i potvrdno kimaju.

Vratili smo se na prijašnji raspored sjedenja, Babette je bila meni slijeva,

suĉelice Sergeu, a Claire ravno ispred mene. Trebao sam samo podignuti oĉi s

tanjura i pogledati je. Ona mi je uzvratila pogled i nabrala obrve.

»Oh, to uopće nije vaţno«, rekao je Serge. »Ja mogu izići na kraj i s tim

kupinama.« Protrljao se po trbuhu i nacerio, prvo nadkonobaru, zatim svojoj

ţeni.

Nastala je puna sekunda tišine. Sekunda tijekom koje sam spustio pogled

na tanjur; na trenutak mi se uĉinilo kako je mudro da ni u koga ne gledam, pa

sam gledao u svoj tanjur: toĉnije, u tri klinasta komada sira koja su još leţala

netaknuta. Nadkonobarov mezimac je prolebdio iznad svakog komada po redu,

slušao sam imena koja su uz njih išla ne dopuštajući sebi da ijedno od njih

zapamtim. Tanjur je bio upola manji od onih na kojima su bila posluţena

predjela i glavna jela, ali svejedno je praznina najviše upadala u oĉi. Ti maleni

klinovi bili su rasporeĊeni tako da su šiljkom pokazivali jedni na druge,

vjerojatno radi toga da bi cijela stvar izgledala nešto više nego što je uistinu bila.

Naruĉio sam sir jer ne volim slatke deserte: nikada ih nisam volio, ĉak ni

kao dijete, ali dok sam zurio u tanjur — ponajviše u njegov prazni dio —

odjednom me je svladao teţak umor koji sam cijele veĉeri nastojao odagnati.

Najdraţe bi mi bilo poći doma. S Claire, ili moţda ĉak i sam. Da, platio bih

kraljevsku otkupninu da mi je bilo moguće izvaliti se kod kuće na kauĉ. Bolje

mogu razmišljati u vodoravnom poloţaju, bio bih kadar razmisliti o veĉerašnjim

dogaĊajima, staviti toĉku na »i«, kako se kaţe.

»Ti ostani izvan ovoga!« rekla je Babette Sergeu. »Moţda bismo trebali

pozvati Tonija da doĊe ovamo, ako je tako teško naruĉiti drugi desert.«

136

Razumio sam da je Tonio ĉovjek u bijeloj dolĉevitki, vlasnik restorana koji

ih je osobno pozdravio na ulazu, jer mu je bilo tako drago da meĊu svojim

gostima ima ljude kao što su Lohmanovi.

»To neće biti potrebno«, brzo je rekao nadkonobar. »Mogu sam razgovarati

s Toniom, i siguran sam da će kuhinja biti u stanju da vam ponudi alternativni

desert.«

»Draga...« rekao je Serge, ali oĉevidno nije imao pojma što bi sljedeće

kazao, jer se samo ponovno nacerio nadkonobaru i napravio bespomoćnu

kretnju objema rukama u zraku, s otvorenim dlanovima, kao da kaţe: Ţene! Tko

će ih shvatiti?

»Što ti znaĉi ta glupa nacerenost?« upitala je Babette.

Serge je spustio ruke, bilo je nekakva preklinjanja u naĉinu kako je gledao

u Babette. »Draga...« opet je rekao.

I Michel je uvijek mrzio slatke deserte, shvatio sam odjednom. Kao dijete,

dok su ga konobari pokušavali pridobiti nudeći mu sladoled ili lilihip, uvijek je

odluĉno odmahivao glavom. Nikada nismo pokušali utjecati na njega, dopustili

bismo mu da uzme bilo koji desert, tako da nas ne biste mogli pokuditi zbog

njegova odgoja. To je bilo nasljedno. Da, to je bila jedina prava rijeĉ. Ako je

postojala nasljednost, ako je išta bilo nasljedno, to je morala biti zajedniĉka

odbojnost prema slatkim desertima.

Naposljetku je nadkonobar uzeo zdjelicu kupina sa stola. »Odmah se

vraćam«, promrmljao je i ţurno otišao.

»Kriste, kakav govnar!« rekla je Babette; ljutito je prešla rukom preko

stolnjaka, preko mjesta gdje je maloĉas bila zdjelica, kao da je pokušala obrisati

svaki trag koji je mogao ondje ostati iza zdjelice s kupinama.

»Babette, molim te«, preklinjao ju je Serge, ali u njegovu je glasu sada bilo

istinske ljutnje.

»Jesi li vidjela izraz na njegovu licu?« rekla je Babette poseţući preko stola

da dodirne Clairinu ruku. »Jesi li vidjela kako je brzo uzmaknuo kad je ĉuo

vlasnikovo ime? Njegov gospodar, ha-ha!«

I Claire se nasmijala, ali ne od srca, to sam vidio.

»Babette!« upao je Serge. »Molim te! Mislim da si pretjerala. Hoću reći,

ĉesto dolazimo ovamo, nikada nismo...«

»Oh, je li to ono ĉega se bojiš?« prekinula ga je Babette. »Da sljedeći put

iznenada nećeš dobiti stol?«

Serge je pogledao prema meni, ali ja sam brzo skrenuo pogledom. Što moj

brat zna o nasljednosti? U redu, moţda kad je rijeĉ o njegovoj djeci, o njegovoj

krvi i mesu. Ali što je s Beauom? Kada jednostavno morate dopustiti da je nešto

oĉevidno naslijeĊeno od nekoga drugog? Od bioloških roditelja koji su ostali u

Africi? Do koje se mjere Serge, sa svoje strane, moţe distancirati od postupaka

svoga posvojenog sina?

137

»Ja se niĉega ne bojim«, rekao je Serge. »Samo me zaprepašćuje kad se o

nekome izraţavaš s takvim pokroviteljskim prizvukom u glasu. To je toĉno ona

vrsta ljudi kakvi nikada nismo ţeljeli biti. Taj ĉovjek samo radi svoj posao.«

»Tko je zapoĉeo s pokroviteljskim prizvukom?« rekla je Babette. »Ha? Tko

je zapoĉeo?« Glas joj se pojaĉao za nekoliko decibela. Osvrnuo sam se naokolo;

za susjednim stolovima sve su glave bile okrenute u našem smjeru. To je bilo

iznimno zanimljivo, naravno, jedna ţena povisuje glas za stolom budućega

premijera.

Ĉinilo se da je i Serge svjestan nadvite opasnosti. Nagnuo se preko stola.

»Babette, molim te«, rekao je tiho. »Prestanimo. Idemo o tome govoriti poslije.«

U svim kućnim prepirkama — kao u svim tuĉnjavama i oruţanim

sukobima, uostalom — doĊe trenutak kad jedna ili obje strane mogu naĉiniti

korak natrag i sprijeĉiti da se situacija dalje ne pogoršava. To je bio taj trenutak.

Upitao sam se naĉas ĉemu sam se ponadao. Naša je uloga bila da se umiješamo

— kao ĉlanovi obitelji i društvo za stolom — da kaţemo rijeĉi koje će omogućiti

da se stvari sagledaju izdaljega i tako navesti suĉeljene strane da se pomire.

Ali jesam li ja bio spreman to uĉiniti, da budem iskren? Jesmo li mi bili

spremni to uĉiniti ? Pogledao sam Claire, a istodobno je Claire pogledala mene.

U titranju oko njezinih usana stranci ne bi prepoznali smiješak, ali to je zapravo

bio smiješak. Morao se otkriti u podrhtavanju kutova njezinih usta, što je bilo

nevidljivo golom oku. Dobro sam poznavao to nevidljivo podrhtavanje. I znao

sam što znaĉi: ni Claire nije osjećala nikakvu potrebu da presuĊuje. Nimalo više

nego ja. Nismo ţeljeli ništa uĉiniti da se umiješamo. Naprotiv, uĉinili bismo sve

što je bilo u našoj moći da se stvar pogorša. Jer to nam je najviše odgovaralo u

tom ĉasu.

Namignuo sam svojoj ţeni. I ona je namignula meni.

»Babette, molim te...« Ovaj put to nije bio Serge, bila je Babette osobno.

Oponašala ga je, pretjerano usiljenim glasom, kao da je bio slinavo dijete koje

cmizdri zbog sladoleda. On nema razloga cmizdriti, pomislio sam za se,

gledajući u dame blanche na stolu ispred njega. Već je dobio svoj sladoled.

Gotovo sam prasnuo u smijeh. Claire je to morala proĉitati na mojem licu, jer je

odmahnula glavom kad mi je ponovno namignula. Da se nisi usudio sada

nasmijati! govorile su njezine oĉi. To će sve upropastiti. Tada će na nas pasti

krivica i zabava će prestati.

»Ti si takva kukavica!« vrisnula je Babette. »Trebao bi me podrţati

umjesto što misliš na vlastitu sliku, na to kako bi ta slika mogla izgledati. Što bi

drugi ljudi mogli misliti o ĉinjenici da se tvojoj ţeni desert neizrecivo gadi. Što

bi tvoj mali prijatelj mogao misliti o tebi. Tonio! Tony ili Anton vjerojatno je za

njega previše obiĉno! Vjerojatno previše zvuĉi kao juha od zelenoga kelja ili

smrvljena graška!« Bacila je ubrus na stol — prejako, jer je udario u njezinu

ĉašu s vinom koja se prevrnula. »Nikada više ne ţelim doći u ovaj restoran!«

rekla je Babette. Prestala je vrištati, ali njezin glas je i dalje dopirao barem do

138

ĉetiri susjedna stola. Gosti su bili odloţili noţeve i vilice. Njihovo zurenje već je

bilo manje prikriveno. Bilo im je gotovo nemoguće ne zuriti. »Ţelim poći

doma«, rekla je Babette, sada malo tiše, glas joj se već bio gotovo spustio do

normalne jaĉine.

»Babette«, rekla je Claire, drţeći je za ruku. »Draga...«

Claire se ukljuĉila u savršen ĉas. Nacerio sam se — diveći se svojoj ţeni.

Crno se vino razlilo po stolnjaku, većina ga je tekla prema Sergeu. Moj brat je

ustao sa stolice, u prvi mah sam pomislio kako se boji da mu vino ne pokapa

hlaĉe, ali on je odgurnuo stolicu i ustao.

»Ja sam bolestan i umoran od ovoga«, rekao je.

Svih troje smo ga pogledali. Uzeo je ubrus s krila i metnuo ga na stol.

Vidio sam da se sladoled u njegovoj dame blanche poĉinjao otapati, tanki curak

vanilije tekao je preko ruba ĉaše (vaze? pehara? — kako nazivate ono u ĉemu

serviraju dame blanche?) i stiglo do njezina podnoţja. »Odlazim naĉas«, rekao

je. »Izlazim u vrt.«

Zakoraĉio je u stranu, dalje od stola, zatim opet zakoraĉio natrag. »Ţao mi

je«, rekao je, gledajući najprije u Claire a zatim u mene. »Ţao mi je što se ovo

dogodilo. Nadam se da moţemo, kad se vratim, smireno govoriti o stvarima o

kojima moramo govoriti.«

Zapravo sam oĉekivao da će Babette ponovno zavrištati. Nešto kao: »Tako,

otiĊi! Samo otiĊi! Jednostavno iziĊi odavde!« Ali ništa nije rekla — što sam,

iskreno govoreći, osjetio da je posvema loše. Time bi skandal postao potpuniji:

slavni politiĉar pognute glave napušta restoran, dok njegova supruga za njim

viĉe da je govnar, ili kukavica — ĉak ako se to nikada ne bi pojavilo u

novinama, priĉa bi se proširila kao divlji poţar, od usta do usta, desetci, stotine,

tko zna, moţda i tisuće potencijalnih glasaĉa otkrile bi kako i obiĉan ĉovjek

Serge Lohman ima obiĉnih braĉnih problema. Kao i svatko drugi. Kao i mi.

Moţete se ĉak upitati bi li njega sukob izmeĊu muţa i ţene, ako bi procurio

u javnost, uistinu stajao glasova, shvatio sam tada, ili bi zapravo privukao više

glasaĉa. Zbog kućne bi svaĊe postao ĉovjeĉniji, njegov nesretni brak više bi ga

pribliţio biraĉkom tijelu. Pogledao sam dame blanche. Drugi potoĉić sladoleda

sad je tekao preko podnoţja ĉaše i slijevao se na stolnjak.

»Zemaljska kugla doista se zagrijava«, rekao sam pokazujući na bratov

desert; najbolja je stvar, pomislio sam, reći nešto bezazleno. »Vidite? Nije to tek

pomodna uzreĉica. To je stvarno istina.«

»Paul...«

Claire me je pogledala i zakolutala oĉima prema Babette. Prateći pogled

svoje ţene, vidio sam da je Babette poĉela plakati: isprva gotovo neĉujno, vidjeli

ste samo podrhtavanje njezinih leĊa i ramena, ali vrlo brzo su se mogli ĉuti prvi

jecaji.

139

Ljudi za nekim stolovima opet su prestali jesti. Ĉovjek u crvenoj košulji

nagnuo se prema starijoj ţeni (svojoj majci?) i nešto šapnuo: Nemoj sada

gledati, ali ona ţena plaĉe — moralo je biti nešto poput toga — to je supruga

Sergea Lohmana...

U meĊuvremenu, Serge još nije bio otišao; stajao je ondje s rukama na

naslonu stolice, kao da se nije mogao odluĉiti, dok njegova ţena tako plaĉe, bi li

s rijeĉi prešao na djelo.

»Serge, sjedni«, rekla je Claire ne pogledavši ga, ĉak i ne podignuvši glavu.

»Paul.« Claire me je uhvatila za ruku i potegnula je; trebalo mi je vremena

prije nego što sam shvatio što ţeli: htjela je da ustanem, da promijenimo mjesta

kako bi mogla sjesti do Babette.

Ustali smo u isto vrijeme. Dok smo se mimoilazili, Claire me je opet

zgrabila za ruku; njezini su se prsti ĉvrsto omotali oko moga zapešća i lagano

me je trznula. Lica su nam bila nekoliko centimetara daleko, nisam mnogo viši

od svoje ţene, trebao sam samo spustiti glavu da bih lice zagnjurio u njezinu

kosu — nešto što sam osjećao da mi je u tom trenutku potrebnije negoli išta

drugo.

»Imamo problem«, promrmljala je Claire.

Ništa nisam kazao, samo sam lagano kimnuo.

»S tvojim bratom«, rekla je Claire.

Ĉekao sam da vidim hoće li još što reći, ali na njoj se vidjelo da osjeća

kako smo dovoljno dugo sjedili za stolom; zaobišla me je i sjela na moju stolicu,

pokraj uplakane Babette.

»Kako stvari ovdje stoje?«

Okrenuo sam se i pogledao u lice ĉovjeka s bijelom dolĉevitkom. Tonio!

Serge je vratio natrag stolicu i još bio zauzet ponovnim sjedanjem, stoga je

vlasnik restorana vjerojatno odluĉio da se najprije obrati meni. Bilo što bilo,

nisam samo zbog razlike u našim visinama — bio je za ĉitavu glavu niţi od

mene — osjećao da taj ĉovjek puţe; stajao je lagano nagnut, sa sklopljenim

rukama ispred sebe, s glavom okrenutom u stranu, zbog ĉega me je gledao

iskosa i odozdol, niţe nego što je bilo nuţno.

»Ĉujem da je bilo problema oko izbora deserta«, rekao je. »Htjeli bismo

vam ponuditi alternativni desert po vašem izboru.«

»Desert vaše kuće?« upitao sam.

»Oprostite?«

Vlasnik restorana bio je gotovo ćelav, nešto sijede kose oko ušiju bilo je

briţno poĉešljano, njegova malo previše preplanula glava stršala je iz bijelog

ovratnika kao kornjaĉa iz oklopa.

Ranije mi je bilo palo na pamet, kad su Serge i Babette ulazili, da me je

podsjetio na nešto ili na nekoga, i sad sam odjednom znao što je to bilo. Prije

140

mnogo godina, nekoliko kuća dalje od nas, ţivio je ĉovjek jednaka puzava

izgleda. Bio je moţda još manji nego »Tonio«, i nije imao ţene. Jedne je veĉeri

Michel, koji je tada imao oko osam godina, došao kući s hrpom gramofonskih

ploĉa i upitao imamo li još negdje gramofon.

»Gdje si dobio te ploĉe?« upitao sam.

»Od gospodina Breedvelda«, rekao je Michel. »On ih ima barem petsto,

ĉovjeĉe! Ove mogu zadrţati.«

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da ime »Breedveld« poveţem sa sitnim,

neoţenjenim ĉovjekom koji je ţivio nekoliko kuća dalje. Odlazili su u njegovu

kuću cijelo vrijeme, rekao mi je Michel, ĉitava skupina malih djeĉaka iz

susjedstva, da slušaju stare albume gospodina Breedvelda.

Sjećam se vrlo dobro kako mi je u sljepooĉnicama poĉelo bubnjati, najprije

od straha, zatim od bijesa. Nastojeći zadrţati glas najnormalnije što sam mogao,

upitao sam Michela što je gospodin Breedveld radio dok su djeĉaci slušali ploĉe.

»Oh, znaš. Posjedamo na kauĉ. On uvijek ima kikirikija i ĉipsa i Coca-

Cole.«

Te veĉeri, kad se smraĉilo, pozvonio sam na vratima gospodina

Breedvelda. Nisam upitao smijem li ući, gurnuo sam ga u stranu i prošao ravno

u njegovu dnevnu sobu. Zastori su, primijetio sam, već bili navuĉeni.

Gospodin Breedveld se preselio poslije nekoliko tjedana. Na posljednjoj

slici u mojem pamćenju iz toga vremena djeca iz susjedstva pretraţuju kutije

razbijenih LP-a da vide je li ostala koja neoštećena. Gospodin Breedveld je bio

iznio kutije na rub ploĉnika ispred svoje kuće dan prije nego što se odselio.

Pogledao sam »Tonija« i jednom rukom ĉvrsto stegnuo naslon stolice.

»Gubite se odavde, perverznjaĉe jedan!« rekao sam. »Gubite se, prije nego

što stvari potpuno ne izmaknu kontroli.«

141

37.

SERGE JE proĉistio grlo, poloţio laktove na stol i od prstiju naĉinio šator iznad

dame blanche.

»Sada već svi znamo što se dogodilo«, kazao je. »Svih ĉetvero smo

upoznati s ĉinjenicama.« Pogledao je Claire, zatim Babette, koja je prestala

plakati ali i dalje je kutom svoga ubrusa pritiskivala obraz — toĉno ispod oka,

iza obojene leće svojih naoĉala. »Paul?« Okrenuo je glavu i pogledao mene: u

oĉima mu se vidjela zabrinutost, ali ja sam se pitao je li to zabrinutost ĉovjeka ili

zabrinutost politiĉara Sergea Lohmana.

»Da, što je?« rekao sam.

»Smatram da si i ti svjestan svih ĉinjenica?«

Svih ĉinjenica. Nisam odolio da se ne nasmiješim; zatim sam pogledao

Claire i izbrisao smiješak s lica. »Da, naravno«, rekao sam. »Iako ovisi o tome

što podrazumijevaš pod ĉinjenicama.«

»Na to ću prijeći poslije. Vaţno je kako ćemo s tim postupiti. Kako ćemo

sa svime tim izići u javnost.«

Isprva nisam bio siguran da sam ga ispravno ĉuo. Opet sam pogledao

Claire. Imamo problem, to je ona rekla. Ovo je taj problem, govorile su sada

njezine oĉi.

»Ĉekaj malo«, rekao sam.

»Paul.« Serge je spustio ruku na moju podlakticu. »Dopusti mi da završim.

Onda će doći red na tebe. Kad ja budem gotov.«

Gosti za susjednim stolovima vratili su se svojem jelu, ali bila je nekakva

guţva oko otvorene kuhinje. Vidio sam tri konobarice kako stoje oko »Tonija« i

nadkonobara, nijedanput nisu pogledali u našem smjeru, ali bio bih se okladio u

svoj tanjur sira da su govorili o nama — o meni, ispravio sam se.

»Danas smo poslijepodne Babette i ja govorili s Rickom«, rekao je Serge.

»Stekli smo dojam da Rick zbog svega toga jako pati. On misli da je strašno to

što su njih dvojica uĉinila. Zbog toga je budan ĉitavu noć, doslovce budan.

Izgleda rastreseno. To djeluje na njegova akademska postignuća.«

Htio sam nešto reći, ali obuzdao sam se. Bilo je neĉega u Sergeovu tonu:

kao da je, ĉak i na tom ranom stupnju, pokušavao usporediti dvojicu naših

mladića u korist svoga sina. Rick ne moţe spavati. Rick izgleda rastreseno. Rick

misli da je to strašno. Osjećao sam se kao da Claire i ja moramo braniti Michela

— ali što smo trebali kazati? Da i Michel misli kako je to strašno? Da spava ĉak

manje nego Rick?

142

To jednostavno nije bila istina, shvatio sam. Michel je imao na umu i druge

stvari osim spaljene beskućnice u bankomat kabini. I što je znaĉilo ono jadanje o

akademskim postignućima? Bilo je previše ogavno da se išta kaţe, ako ste bolje

razmislili.

Ako Claire nešto kaţe, ja ću je podrţati, odluĉio sam. Ako Claire kaţe da je

nedoliĉno, u svjetlu onoga što se dogodilo, govoriti o akademskim

postignućima, pridruţit ću joj se i kazati da mi ţelimo izostaviti iz toga

Michelove rezultate u školi.

Je li to djelovalo na Michelove rezultate u školi? upitao sam se sljedećeg

trenutka. Nisam imao taj dojam. Što se toga ticalo, on je ĉvršće stajao na zemlji

nego njegov roĊak.

»Što više, od samoga poĉetka nastojao sam na to gledati odijeljeno od moje

politiĉke budućnosti«, nastavio je Serge. »Što ne znaĉi da nikada nisam o tome

razmišljao.«

Kako su stvari izgledale, Babette je ponovno bila poĉela plakati.

Bezglasno. Potajno sam imao osjećaj da sudjelujem u neĉemu u ĉemu radije ne

bih sudjelovao. To me je navodilo da pomislim na Billa i Hillary Clinton. Na

Oprah Winfrey.

Hoće li se to tako odvijati ? Je li ovo generalna proba tiskovne konferencije

na kojoj će Serge Lohman objaviti da je mladić iz kamere u emisiji Opsporing

Verzocht njegov sin, ali da se ipak nada kako će zadrţati povjerenje koje su

glasaĉi pokazali prema njemu? Nije mogao biti toliko naivan, zar ne?

»Meni je najvaţnija stvar Rickova budućnost«, rekao je Serge. »Naravno,

veoma je moguće da se cijela ta stvar nikada neće riješiti. Ali biste li mogli s tim

ţivjeti? Moţe li Rick s tim ţivjeti? Moţemo li mi s tim ţivjeti?« Pogledao je

najprije u Claire, zatim u mene. »Moţete li vas dvoje s tim ţivjeti?« upitao je.

»Ja ne mogu«, dodao je zatim, ne ĉekajući da odgovorimo. »Mogu samo

zamisliti sebe kako stojim na stubištu palaĉe, s kraljicom i svim ministrima.

Znajući to, u svakom trenutku, na svakoj tiskovnoj konferenciji, neki novinar

moţe dignuti ruku i upitati: >Gospodine Lohman, ima li imalo istine u

glasinama da je vaš sin bio upleten u ono umorstvo beskućnice?<«

»Umorstvo?« uskliknula je Claire. »Tako je to već umorstvo, je li? Odakle

ti to odjedanput?«

Zavladala je kratka tišina; rijeĉ »umorstvo« morala se ĉuti ĉetiri stola

daleko. Serge je pogledao preko ramena, zatim natrag prema Claire.

»Ţao mi je«, rekla je ona. »To je bilo preglasno. Ali ne radi se o tome.

Nazvati to >umorstvom<, smatram da to ide korak predaleko. Što to govorim?

Deset koraka predaleko!«

S divljenjem sam pogledao svoju ţenu. Od gnjeva je bivala ljepša. Naroĉito

njezine oĉi, taj pogled je posramljivao muškarce. Druge muškarce.

143

»Kako bi onda ti to nazvala, Claire?« Serge je podignuo ţlicu za desert i

miješao rastaljeni sladoled. Bila je to ţlica s dugaĉkim drškom, ali svejedno je

uspio zamoĉiti prste u led i šlag.

»Nesretan sluĉaj«, rekla je Claire. »Nesretan niz dogaĊaja. Nitko pri

zdravoj pameti ne bi ni uopće poĉeo tvrditi kako su oni izišli te veĉeri s

namjerom da umore jednu beskućnicu.«

»Ali to pokazuje sigurnosna kamera. To je ono što je ĉitava Nizozemska

vidjela. Hoću reći, nemoj to nazivati umorstvom, nazovi to ubojstvom iz nehaja

što se mene tiĉe, ali ona ţena nikada nije podignula prst protiv njih. Ona ţena je

dobila lampu i stolicu i naposljetku kantu za benzin u lice.«

»Što je radila u onoj bankomat kabini?«

»To nije vaţno, zar ne? Posvuda ima beskućnika. Na ţalost. Spavaju gdje

god im je malo toplije. Ondje je vjerojatno bilo toplo i suho.«

»Ali ona je leţala ljudima na putu, Serge. Hoću reći, mogla je otići i spavati

u hodniku tvoje kuće. I ondje je vjerojatno toplo i suho.«

»Pokušajmo se drţati predmeta«, rekla je Babette. »Ja doista ne mislim...«

»Mi se drţimo predmeta, draga.« Claire je spustila ruku na Babettinu

podlakticu. »Nadam se da ćeš mi oprostiti, ali kad ĉujem da Serge tako govori,

zvuĉi kao da tu imamo posla s nekom jadnom ptiĉicom, s goluţdravcem koji je

ispao iz gnijezda. Mi govorimo o odrasloj osobi. O odrasloj ţeni koja, pri

potpuno zdravoj pameti, ide spavati u bankomat kabini. Nemojte me krivo

razumjeti: ne pokušavam sebe zamisliti na tuĊem mjestu. Ne mislim na mjestu

one beskućnice, nego na mjestu Michela i Ricka. Oni ne piju, ne uzimaju droge.

Ţele samo podignuti malo novca. Ali netko leţi u bankomat kabini, smrdi kao

sam pakao. Zar onda nije vaša prva reakcija: Oh, bljak, goni se odavde, gubi

se?«

»Ali mogli su otići drugamo po svoj novac, je li tako?«

»Drugamo?« Claire se poĉela smijati. »Drugamo? Da, naravno. Uvijek se

moţeš ukloniti s puta da izbjegneš stvari. Hoću reći, što bi ti uĉinio, Serge?

Otvoriš ulazna vrata svoje kuće i moraš prekoraĉiti usnulog skitnicu. Što bi

uĉinio? Bi li se samo okrenuo i vratio unutra? Ili, recimo, da je netko ondje

stajao i pišao po tvojim vratima? Bi li samo zatvorio vrata? Bi li se spakirao i

preselio u drugu kuću?«

»Claire...« rekla je Babette.

»U redu, dobro«, rekao je Serge. »Vidim na što ciljaš. Nisam to pokušavao

reći. Naravno, ne bismo se smjeli udaljavati od problema ili teških situacija. Ali

moţete, zapravo morate, pokušavati naći rješenje problema. »Ako...« — tu je

naĉas zastao — »... oduzmete ţivot nekoj osobi bez stalna prebivališta, to vas

nimalo ne pribliţava rješenju problema.«

»Isuse, Serge!« rekla je Claire. »Ja ne govorim o rješenju problema

beskućnika. Ja govorim o jednoj takvoj osobi. Ali više nego o toj jednoj

144

beskućnici, trebali bismo govoriti o Ricku i Michelu. Ne ţelim poricati što se

dogodilo. Ne ţelim reći da u tome nema nikakve krivice. Ali moramo na to

gledati racionalno. To je nesretan sluĉaj. Nesretan sluĉaj koji moţe silno utjecati

na ţivot naše djece, na njihovu budućnost.«

Serge je uzdahnuo i oslonio ruke na stol, s obiju strana deserta; pokušavao

je pogledom uspostaviti vezu s Babette, to sam vidio, ali ona je imala torbicu na

krilu i nešto traţila — ili se pravila da traţi.

»Toĉno«, rekao je. »Ta budućnost. Toĉno o tome sam ţelio govoriti.

Nemoj me krivo razumjeti, Claire, ja sam jednako zabrinut za budućnost naših

mladića kao ti. Jedino se radi o tome što ja ne vjerujem da oni mogu s tim

ţivjeti, s takvom tajnom. Na duge staze, to će ih rastrgati. Rick je, u svakom

sluĉaju, već rastrgnut«, ponovno je uzdahnuo. »I ja sam rastrgnut.«

Ponovno sam imao osjećaj da svjedoĉim neĉemu što samo neizravno ima

ikakve veze sa stvarnosti. Barem s našom stvarnosti, sa stvarnosti dvaju braĉnih

parova — dvojice braće i njihovih ţena — koji su skupa izišli na veĉeru da

govore o problemima svoje djece.

»Ja sam stvorio odluku o budućnosti svoga sina«, rekao je Serge. »Poslije,

kad sve ovo bude iza nas, ţelim da bude sposoban nastaviti svoj ţivot. Dopustite

mi da naglasim kako sam tu odluku donio na svoju ruku. Moja ţena...

Babette...« Babette je bila izvukla iz torbice paket cigareta Marlboro Lights,

neotvoren paket, i sada je trgala celofanski omot. »Babette se ne slaţe sa mnom.

Ali odluku sam donio. Za nju je ĉula tek danas poslijepodne.«

Duboko je udahnuo. Zatim nas je pogledao, jedno po jedno. Tek tada sam

vidio kako vlaga blista u njegovim oĉima.

»U najboljem interesu moga djeteta, i takoĊer u najboljem interesu ove

zemlje, povući ću svoju kandidaturu«, rekao je.

Babette je bila stavila cigaretu izmeĊu usana, ali sada ju je uklonila.

Pogledala je Claire i mene.

»Draga Claire«, rekla je. »Dragi Paul... vas dvoje imate nešto kazati.

Molim vas, recite mu da ne moţe to uĉiniti. Recite mu da je šenuo pameću.«

145

38.

»NE MOŢEŠ to uĉiniti«, rekla je Claire.

»Ne moţe, zar ne?« rekla je Babette. »Vidiš, Serge? Što ti misliš, Paul? Zar

i ti ne misliš da je to smiješna ideja? Nema razloga da se to uĉini, je li tako?«

Meni se osobno ĉinilo kako je izvrsna ideja da moj brat okonĉa politiĉku

karijeru, toĉno ovdje i sada, to bi bilo najbolje za svakoga: za sve nas, za zemlju

— zemlja bi bila pošteĊena ĉetverogodišnje administracije Sergea Lohmana,

ĉetiriju skupih godina. Pomislio sam na nešto nezamislivo, na stvari koje sam

uglavnom uspijevao potisnuti: Serge Lohman stoji pokraj kraljice na stubištu

kraljevske palaĉe, pozira za sluţbenu fotografiju s novoizabranim kabinetom;

sjedi s Georgeom Bushom u udobnom naslonjaĉu ispred kamina; s Putinom na

brodu na Volgi... »Nakon završetka Europskog samita, premijer Lohman

razmijenio je zdravicu za uspjeh s francuskim predsjednikom...« Prije svega,

posredno sam osjećao nelagodnost, nepodnošljivu pomisao da bi predsjednici

vlada po cijelom svijetu bili upoznati sa šupljom liĉnosti moga brata. Kako bi

on, ĉak u Bijeloj kući ili Elizejskoj palaĉi, poţderao svoj turnedo u tri zalogaja

zato što bi on morao tada jesti. Šefovi drţava razmjenjivali bi poglede. »On je iz

Nizozemske«, rekli bi — ili bi to moţda sami za sebe mislili, što bi bilo još

gore. Taj posredni stid bio je konstanta. Naš stid za naše premijere bio je jedini

osjećaj koji je stvarao bešavni spoj izmeĊu jedne nizozemske administracije i

sljedeće.

»Moţda bi trebao uzeti malo vremena i o svemu opet pomno razmisliti«,

rekao sam Babette i slegnuo ramenima. Najuţasnija slika od sviju bila je slika

Sergea kako sjedi za našim stolom kod kuće — negdje u donedavno bliskoj

budućnosti, ali sada u budućnosti koja je, Bogu hvala, brzo izbljeĊivala —

kazujući nam priĉe o svojim susretima sa svjetskim vladarima. Bile bi to hrome

priĉe, prepune otrcanih pojedinosti. Claire i ja mogli bismo ih lako prozreti. Ali

Michel? Htio on to ili ne htio, našega bi sina fascinirale anegdote, krajiĉci

koprene koje bi moj brat podizao da otkrije svoju ĉast i slavu, pogledi iza kulisa

na meĊunarodne poslove kojima bi opravdavao svoju nazoĉnost za našim

stolom. »Zbog ĉega zanovijetaš, Paul? Tvoj sin nalazi da je ovo zanimljivo, to

vidiš, zar ne?«

Moj sin. Michel. Razmišljao sam o budućnosti, ne prestajući pitati se hoće

li je biti.

»O svemu pomno razmisliti«, rekla je Babette. »To je toĉno to. Kad bi

samo mogao ponekad stati i o svemu pomno razmisliti!«

146

»Ja ne mislim tako«, rekla je Claire. »Mislim da Serge jednostavno nije

slobodan da o tome odluĉi na svoju ruku.«

»Ja sam njegova ţena!« rekla je Babette i opet poĉela jecati.

»Ja ni tako ne mislim, Babette«, rekla je Claire i pogledala Sergea. »Mislim

da smo svi mi u to upleteni. Svi smo u tome zajedno. Svih ĉetvero.«

»Zbog toga sam htio da se sastanemo«, rekao je Serge. »Da bismo se svi

zajedno mogli dogovoriti kako ćemo to uĉiniti.«

»Kako ćemo uĉiniti — što?« rekla je Claire.

»Kako ćemo to iznijeti u javnost. Na naĉin koji će našoj djeci dati poštene

izglede.«

»Ali ti im ne daješ nikakve izglede, Serge. Sve što ti planiraš iznijeti u

javnost tiĉe se tvoga povlaĉenja iz politike. Da više ne ţeliš biti predsjednik

vlade. Jer ti ne moţeš s tim ţivjeti, to je ono što si kazao.«

»A moţeš li ti s tim ţivjeti?«

»Ne radi se o tome mogu li ja s tim ţivjeti. Radi se o Michelu. Michel mora

biti sposoban s tim ţivjeti.«

»A moţe li biti sposoban?«

»Serge, ne budi glup. Ti donosiš odluku. S tom odlukom odluĉuješ i o

budućnosti našeg sina. To ovisi o tebi. Iako se pitam jesi li svjestan kakvu ćeš

štetu prouzroĉiti. Ali tvoja će odluka usput uništiti budućnost moga sina.«

Moga sina. Claire je rekla moga sina, mogla je zirnuti prema meni, radi

podrške, ĉak i radi pogleda razumijevanja, zatim se mogla ispraviti i kazati

našeg sina — ali nije to uĉinila, nije ĉak ni pogledala prema meni, oĉi su joj

stalno bile uprte u Sergea.

»Oh, daj, Claire«, rekao je moj brat. »Budućnost je već uništena. Što god se

dogodilo. Sada to više nema nikakve veze s onim što odluĉimo ili ne odluĉimo.«

»Ne, Serge. Ta budućnost će biti uništena samo ako ti popustiš svojem

porivu da glumiš plemenita politiĉara. Samo zbog toga što ti ne moţeš s neĉim

ţivjeti, pretpostavljaš da se to primjenjuje i na moga sina. Moţda ćeš biti

sposoban da to nadoknadiš Ricku, nadam se radi tebe da ćeš svojem sinu moći

objasniti što se spremaš uĉiniti njegovu ţivotu, ali molim te da Michela izostaviš

iz toga.«

»Kako mogu Michela izostaviti iz toga, Claire? Kako se od mene oĉekuje

da to uĉinim? Najprije mi to objasni. Hoću reći, oba su bila ondje, ako sam

dobro zapamtio. Ili pak i to pokušavaš zanijekati?« Umuknuo je naĉas, kao da

ga je šokirala vlastita, nedovršena misao. »Pokušavaš li to uĉiniti?« upitao je.

»Serge, pokušaj biti realan. Ništa se ne dogaĊa. Nitko nije uhićen. Ne

postoji ĉak ni sumnja. Mi smo jedini koji znamo što se dogodilo. To jednostavno

nije dovoljno da se opravda ţrtvovanje budućnosti dvaju petnaestogodišnjih

mladića. I ja sada uopće ne govorim o tvojoj budućnosti. Ti moraš uĉiniti ono

147

što misliš da moraš uĉiniti. Ali ne smiješ u to uvlaĉiti druge ljude. Posebice ne

smiješ uvlaĉiti vlastito dijete. Da i ne govorimo o mojemu. Ti to prikazuješ kao

ĉin ĉistog samoţrtvovanja: Serge Lohman, ambiciozni politiĉar, naš sljedeći

premijer, odustaje od politiĉke karijere jer ne moţe ţivjeti s takvom tajnom. U

stvari, on ne misli na tajnu, on misli na skandal. Sve to skupa izgleda plemenito,

ali u biti je sasvim egocentriĉno.«

»Claire«, rekla je Babette.

»Ĉekaj malo, ĉekaj malo«, rekao je Serge, ušutkujući rukom svoju suprugu.

»Dopusti da završim, još nisam gotov.« Opet se obratio Claire. »Je li

egocentriĉno dati tvojem sinu poštene izglede? Je li egocentriĉno od oca ako se

odriĉe vlastite budućnosti radi budućnosti svoga sina? Moraš mi u najmanju

ruku objasniti što je egocentriĉno u tome.«

»A od ĉega se takva budućnost sastoji? Što se od njega oĉekuje da uĉini s

budućnosti u kojoj ga njegov otac izvodi pred sud? Kako će njegov otac

objasniti samom sebi da se taj isti otac pobrinuo da njegov sin završi u zatvoru?«

»Ali to je moţda samo na dvije-tri godine. To je sve što u ovoj zemlji

dobiješ za ubojstvo iz nehaja. Ne poriĉem da to neće biti teško, ali za dvije-tri

godine oni će odsluţiti kaznu i mogu pokušati oprezno nastaviti ţivot i krenuti

dalje. Hoću reći, što drugo predlaţeš, Claire?«

»Ništa.«

»Ništa.« Serge je ponovio tu rijeĉ kao neutralan zakljuĉak, ne kao pitanje.

»Takve su stvari prolazne«, rekla je Claire. »Moţeš vidjeti da se to već

dogaĊa. Ljudi kaţu da je to sramota. Ali naposljetku — ţele jednostavno

nastaviti ţivot. Za dva-tri mjeseca, nitko više neće o tome govoriti.«

»Ja govorim o neĉem drugom, Claire. Ja primjećujem... mi primjećujemo

da to poĉinje razdirati Ricka. Ljudi to mogu zaboraviti, ali on neće.«

»Ali moţemo im pomoći da to zaborave, Serge. Samo kaţem da se ti ne bi

smio prenagliti s takvim odlukama. Za nekoliko mjeseci, moţda ĉak za nekoliko

tjedana, sve se moţe promijeniti. Tada moţemo o tome raspravljati na miru. Mi.

Nas ĉetvero. S Rickom. S Michelom.«

S Beauom, htio sam dodati, ali sam se suzdrţao.

»Bojim se da to neće ići«, rekao je Serge. U tišini koja je nastupila mogli

smo ĉuti samo Babettino tiho jecanje. »Sutra će se odrţati tiskovna

konferencija«, nastavio je Serge. »Sutra u podne. Bit će to prijenos uţivo. S tim

će poĉeti vijesti u podne.« Pogledao je na sat. »Oh, zar je već ovako kasno?«

rekao je, naizgled ne mareći hoće li to zazvuĉati prirodno ili ne. »Moram...

Imam još jedan sastanak«, rekao je. »Uskoro. Za pola sata.«

»Sastanak?« rekla je Claire. »Ali moramo... S kim se sastaješ?«

»Šef kampanje ţeli potvrditi mjesto za moju tiskovnu konferenciju i prije

toga pretresti neke stvari. Ĉinilo mi se kako nije dobra ideja da nešto sliĉno

148

ovomu uĉinimo u Haagu, ovakvu tiskovnu konferenciju. Tako uistinu nikada

nisam postupio. Pa sam pomislio na nešto manje formalno...«

»Gdje?« rekla je Claire. »Ne ovdje, nadam se?«

»Ne. Znaš onaj kafić gdje posluţuju jela, preko puta, kamo si nas odvela

prije nekoliko mjeseci? Ondje smo i jeli. To je...« ovdje se pravio kao da traţi

ime kafića, zatim ga je spomenuo. »Kad sam pokušao razmisliti o prikladnu

mjestu, odjednom mi je to palo na pamet. Obiĉan kafić. Obiĉni ljudi. Ondje

mogu biti ono što jesam, više nego u nekom frigidnom press centru. Predlagao

sam Paulu da noćas ondje popijemo pivo prije dolaska ovamo, ali njemu se nije

išlo.«

149

39.

»MOGU LI vam predloţiti kavu?«

Nadkonobar se niotkuda pojavio kraj našeg stola, ruke su mu bile na leĊima

i lagano se naginjao; oĉi mu je nakratko privukla Sergeova urušena dame

blanche, zatim nas je ispitivaĉki pogledao, sve po redu.

Moţda sam pogriješio, ali mislio sam da primjećujem neku ţustrinu u

nadkonobarovim kretnjama i izrazu lica. Tako se stvari ĉesto odvijaju u ovakvim

restoranima: ĉim završite jelo i više ne postoji realna mogućnost da naruĉite još

jednu bocu vina, moţete se jednostavno gubiti odande.

Ĉak ako ćete za sedam mjeseci biti novi premijer, pomislio sam. Postoji

vrijeme dolaska i vrijeme odlaska.

Serge je opet provjerio koliko je sati.

»Pa, mislim...« Pogledao je najprije Babette, zatim Claire. »Zašto ne bismo

naruĉili kave u kafiću?« rekao je.

Bivši, ispravio sam se. Bivši premijer. Ili ne... kako nazivate onoga tko

nikada nije bio premijer, ali svejedno odluĉi da se neće natjecati? Bivši

kandidat?

Prefiks »bivši« u svakom sluĉaju nije dobro zvuĉao. Bivši nogometaši i

bivši biciklisti znaju kako to izgleda. Dvojbeno je bilo hoće li moj brat, poslije

sutrašnje tiskovne konferencije, biti kadar rezervirati stol u ovom restoranu. Za

isti dan. Ĉinilo se vjerojatnijim da će bivšeg kandidata staviti na listu ĉekanja, u

najmanju ruku na tri mjeseca.

»Biste li nam onda donijeli raĉun?« rekao je Serge. Moţda sam nešto

propustio, ali nisam se mogao sjetiti da je priĉekao da vidi misle li takoĊer

Babette i Claire kako je bolja ideja premjestiti se u kafić.

»Ja bih kavu«, rekao sam. »Espresso«, dodao sam. »I nešto što ide uz to.«

Na trenutak sam se zamislio, bio sam umjeren cijele veĉeri, jednostavno nisam u

tom trenu znao jesam li raspoloţen za piće.

»I ja ću uzeti espresso«, rekla je Claire. »I lozovaĉu.«

Moja ţena. Osjetio sam toplinu, ţao mi je bilo što nisam sjedio kraj nje da

je sada dodirnem. »Lozovaĉu i za mene«, rekao sam.

»A vi, gospodine?« Ĉinilo se isprva da je nadkonobar zbunjen, pa je

pogledao moga brata.

Ali Serge je odmahnuo glavom. »Samo raĉun«, rekao je. »Moja ţena i ja...

mi moramo...« Bacio je pogled na suprugu, paniĉan pogled, mogao sam to

150

vidjeti i iz ovoga kuta. Ne bih se bio iznenadio da je Babette tada takoĊer

naruĉila espresso.

Ali Babette je bila prestala šmrcati, dodirivala je ubrusom nos. »Za mene

ništa, hvala«, rekla je ne pogledavši nadkonobara.

»To će dakle biti dva espressa i dvije lozovaĉe«, rekao je on. »Koju biste

lozovaĉu ţeljeli? Imamo ih sedam vrsta, od starih odleţalih u drvenim baĉvama

do mladih...«

»Obiĉnu vrstu«, prekinula ga je Claire. »Bistru.«

Nadkonobar se naklonio jedva vidljivo golim okom. »Mladu lozovaĉu za

gospoĊu«, rekao je. »A što biste vi ţeljeli, gospodine?«

»Isto«, rekao sam.

»I raĉun«, ponovio je Serge.

Kad je nadkonobar odjurio, Babette se obratila meni i pokušala se

nasmiješiti. »A ti, Paul? Od tebe nismo ĉuli ni rijeĉi. Što ti misliš?«

»Ja mislim da je smiješno što je Serge izabrao naš kafić za to«, rekao sam.

Smiješak, ili barem pokušaj smiješka, išĉeznuo je s Babettina lica.

»Paul, molim te«, rekao je Serge. Pogledao je Claire.

»Daaa, mislim da je to smiješno«, rekao sam. »Vodili smo vas u taj kafić.

To je mjesto kamo Claire i ja idemo cijelo vrijeme, na dnevni specijalitet. Ne

moţeš onamo samo ući i odrţati tiskovnu konferenciju.«

»Paul«, rekao je Serge. »Ne znam shvaćaš li koliko je vaţno...«

»Pusti ga da završi«, rekla je Babette.

»Završio sam«, rekao sam. »Tko ne razumije nešto takvo, ne mogu mu to

objasniti.«

»Mislili smo takoĊer da je to fin kafić«, rekla je Babette. »Ona nam je

veĉer ostala u ugodnoj uspomeni.«

»Svinjska rebarca!« rekao je Serge.

Priĉekao sam da vidim hoće li još što doći nakon toga, ali oni su šutjeli.

»Toĉno«, rekao sam. »Ugodna uspomena. Koju ćemo vrstu uspomena imati

Claire i ja nakon ovoga?«

»Paul, ne budi smiješan«, rekao je Serge. »Ovdje govorimo o budućnosti

naše djece. Da i ne spominjem svoju vlastitu budućnost.«

»Ali on je u pravu«, rekla je Claire.

»Oh ne, molim te«, rekao je Serge.

»Ne, nikakvih >molim te< «, rekla je Claire. »Rijeĉ je o tome da ti na

leţeran naĉin prisvajaš sve što je naše. To Paul kaţe. Ti govoriš o budućnosti

naše djece. Ali tebe oni zapravo ne zanimaju, Serge. Ti si nametnuo tu

budućnost. Jednako leţerno kao što izabereš kafić kao pozadinu za svoju

151

tiskovnu konferenciju. Samo zato što će zbog toga izgledati autentiĉnije. Ne

pada ti ni na pamet pitati nas što mi o tome mislimo.«

»O ĉemu ti govoriš?!« rekla je Babette. »Govoriš o toj tiskovnoj

konferenciji kao da će se odrţati. Oĉekivala sam nešto više od vas dvoje, nadala

sam se da ćete ga barem pokušati odgovoriti od te ludosti. Osobito od tebe,

Claire. Poslije onoga što si mi kazala u vrtu.«

»Je li to sve o ĉemu se ovdje radi?« rekao je Serge. »O vašem kafiću?

Mislio sam da je to javni lokal, otvoren svima i svakomu. Molim vas, oprostite.«

Serge je izvadio mobitel iz dţepa i pogledao ekran. »Oprostite. Ovo moram

preuzeti.« Prinio je mobitel k uhu, odgurnuo stolicu od stola i poĉeo ustajati.

»Halo, ovdje Serge Lohman... Halo.«

»Jebem ti!« Babette je bacila ubrus na stolnjak. »Jebem ti!« rekla je

ponovno.

Serge se bio udaljio nekoliko koraka od našeg stola, bio je prignut u pasu,

drugo je uho zaĉepio s dva prsta. »Ne, nije to«, mogao sam razabrati. »Sloţenije

je od toga.« Zatim se odšetao pokraj drugih stolova, uputivši se prema zahodima

kraj ulaza.

Claire je izvadila svoj mobitel iz torbice. »Moram provjeriti s Michelom«,

rekla je gledajući u mene. »Koliko je sati? Ne ţelim ga probuditi.«

Nikada ne nosim sat. Otkad su me bili stavili u stanje mirovanja,

pokušavao sam ţivjeti prema poloţaju sunca, rotaciji zemlje, intenzitetu dnevne

svjetlosti.

Claire je znala da sam prestao nositi sat.

»Nisam siguran«, rekao sam. Osjetio sam nešto, treperenje na zatiljku zbog

naĉina kako me je ţena uporno gledala — uporno zurila u mene, na to je više

sliĉio njezin pogled — imao sam osjećaj da sam uvuĉen u nešto, iako u taj ĉas

nisam imao pojma u što sam uvuĉen.

To je bolje nego ne biti ni u što uvuĉen, pomislio sam. Bolje od onoga Tvoj

otac ne zna ništa o ovome.

Claire je skrenula pogled.

»Što je?« upitala je Babette.

»Znaš li koliko je sati?« upitala je Claire.

Babette je izvadila iz torbice mobitel i pogledala ekran. Zatim je rekla

koliko je sati. Nije vratila mobitel u torbicu, metnula ga je na stol ispred sebe.

Nije kazala: Ali moţeš i sama vidjeti koliko je sati na svojem mobitelu, zar ne?

»Jadno naše srce, bio je sam kod kuće cijelu veĉer«, rekla je Claire. »Ima

gotovo šesnaest godina, pokušava se ponašati odraslo, ali još...«

»Za neke stvari ipak nisu premladi«, rekla je Babette.

Claire je šutjela jedan trenutak, prešla je vrškom jezika po donjoj usni:

uvijek to ĉini kad se poĉne ljutiti. »Ponekad mislim da upravo u tome

152

griješimo«, rekla je. »Moţda to ne uzimamo dovoljno ozbiljno, Babette. Koliko

su još mladi. Izvanjskom svijetu oni su odjednom odrasli, jer su poĉinili nešto

što mi, kao odrasli, smatramo zloĉinom. Ali osjećam da su oni ondje reagirali

više kao djeca. Upravo to sam pokušavala kazati Sergeu. Da nemamo pravo

zanemariti njihovo djetinjstvo, samo zbog toga što je to, prema našim normama,

kao odraslih, zloĉin za koji moraš ispaštati cijeli ostatak svog ţivota.«

Babette je duboko udahnula. »Bojim se da imaš pravo, Claire. Nešto je

nestalo, nešto... njegova spontanost. Uvijek je bio tako... no, vi znate kakav je

bio Rick. Ali Ricka više nema. Posljednjih nekoliko tjedana nije izlazio iz sobe.

Za stolom, jedva izgovori koju rijeĉ. Ima nešto u naĉinu kako gleda, nešto

bijedno, kao da je cijelo vrijeme zabrinut. Nikada nije bio takav, zabrinut.«

»Ali doista je vaţno kako se s tim nosite. Kako se vas dvoje s tim nosite.

Hoću reći, moţda je zabrinut zbog toga što misli da vi od njega oĉekujete da

bude takav.«

Babette je šutjela: poloţila je ruku na stol, ispruţenih prstiju, i odgurnula

mobitel dva-tri centimetra od sebe. »Ne znam, Claire. Njegov otac... Mislim da

njegov otac od njega oĉekuje da bude zabrinut, više nego ja, iako moţda nije

potpuno pošteno od mene što to kaţem. Ali Rick i ovako ĉesto ima teškoća,

zbog toga tko mu je otac. U školi. S prijateljima. Hoću reći, njemu je samo

petnaest godina, on je još vrlo mnogo neĉiji sin. Ali uz to je sin nekoga ĉije lice

svatko vidi na televiziji, cijelo vrijeme. On je katkada zabrinut zbog svojih

prijateljstava. Misli da su ljudi ljubazni s njim samo zbog slavna oca. Ili obratno:

da uĉitelji ponekad prema njemu nepošteno postupaju jer s tim imaju problema.

Jasno se toga sjećam, kad je prešao u više razrede osnovne škole, jedanput mi je

rekao: >Mama, ĉini mi se da mogu sve poĉeti iznova!< Bio je tako sretan. Ali

nakon tjedan dana svatko je u školi već znao tko je on.«

»A uskoro će cijela škola još nešto znati. To ovisi o Sergeu.«

»To mu ja stalno govorim. Da je Rick već toliko mnogo pretrpio zbog toga

tko je njegov otac, više nego što moţe biti dobro za njega. A sad ga Serge ţeli

povući u taj nered. Nikada se iz toga neće izvući.«

Pomislio sam na Beaua, na posvojenog afriĉkog sina koji u Babettinim

oĉima ne moţe uĉiniti ništa krivo.

»Mi smo kod Michela primijetili da još ima, no, to što nazivaš

spontanošću«, rekla je Claire. »Naravno, on nema slavna oca, ali ipak... To ga ne

muĉi toliko. Katkada se ĉak zabrinem zbog toga, jer se ne bi reklo da je potpuno

svjestan što bi sve to moglo znaĉiti za njegovu budućnost. U tom smislu on

doista reagira više kao dijete. Bezbriţno dijete, a ne zabrinuta odrasla osoba,

sazrela prije vremena. To je bila stvarna dilema za Paula i mene. Kako bismo ga

naveli da postane svjestan svoje odgovornosti a da, u isto vrijeme, ne naškodimo

njegovoj djetinjastoj nevinosti.«

Pogledao sam svoju ţenu. Za Paula i mene... Prije koliko vremena smo

Claire i ja još mislili da jedno od nas ništa ne zna? Prije jednog sata? Petnaest

153

minuta? Pogledao sam Sergeovu nedodirnutu dame blanche: upravo kao s

pomoću godova nekog stabla ili ugljika 14, moralo je biti moguće izmjeriti

protjecanje vremena prema otapanju sladoleda od vanilije.

Pogledao sam u Clairine oĉi, u oĉi ţene koja je za mene predstavljala sreću.

Bez moje supruge ja bih bio nigdje, ĉujete kako ponekad kaţu sentimentalni

muškarci, ĉesto se sami nazivaju > bespomoćnima <. I doista, oni samo ţele

kazati kako su njihove supruge postojale tijekom ĉitava ţivota da ĉiste iza njih i

stalno im donose šalice kave u svako doba dana. Ne bih išao toliko daleko, bez

Claire ja ne bih bio nigdje, ali bio bih negdje drugdje. »Claire i ja stalno

govorimo jedno drugomu da Michel treba biti sposoban nastaviti svoj ţivot. Ne

ţelimo ga rijeĉima natjerati da osjeća kompleks krivnje. Hoću reći, na neki je

naĉin kriv zbog neĉega, ali to ne znaĉi da osoba bez stalnog prebivališta, koja

leţi na putu u bankomat kabini, treba odjednom postati oliĉenjem nevinosti. To

je pravorijek do kojega ćemo uskoro stići ako ga prepustimo preteţitom osjećaju

pravednosti oko nas. I evo što cijelo vrijeme takoĊer ĉujemo oko nas: što se

dogaĊa s našom neuraĉunljivom mladeţi; a nikada ni rijeĉi o neuraĉunljivim

skitnicama i beskućnicima koji zabrljaju gdje god im se svidi. Ne, oni ţele dati

primjer, samo ĉekajte da vidite; neizravno, sudci su zabrinuti zbog vlastite djece,

ni oni ih moţda ne mogu više nadzirati. Ne ţelimo predati Michela nekoj rulji

koja samo traţi krv, koja bi linĉovala, koja vapije da se ponovno uvede smrtna

kazna. Michel nam je previše dragocjen da bismo ga prepustili takvoj vrsti

primitivne reakcije. Štoviše, on je i sam previše inteligentan za to. On je visoko

iznad toga.«

Tijekom cijeloga moga kratkog govora Claire me je drţala na oku, pogled i

smiješak koji mi je pruţala bili su dijelovi naše sreće. Bila je to sreća koja moţe

mnogo toga nadţivjeti, tako da stranci nisu mogli lako stati izmeĊu nas.

»Oh, gotovo sam zaboravila!« rekla je, podiţući sada mobitel. »Htjela sam

telefonirati Michelu. Što si rekla, koliko je sati?« upitala je Babette dok je

pritiskivala prvu tipku — ali gledala je u mene dok je to govorila.

Ponovno je Babette provjerila ekran na svojem mobitelu i rekla Claire

koliko je sati.

»Hej, srce!« rekla je Claire. »Kako si? Nije ti previše dosadno, zar ne?«

Pogledao sam lice svoje ţene. Uvijek je bilo neĉega u vezi s tim licem,

njezine su oĉi poĉinjale sjati kad bi preko telefona govorila s našim sinom. Ne,

ona se sada smiješila i veselo govorila — ali nije sjala.

»U redu, samo ćemo popiti kavu, bit ćemo doma za jedan sat otprilike.

Tako imaš vremena poĉistiti nered. Što si imao za veĉeru...?«

Slušala je, kimala, rekla da i ne nekoliko puta i zatim, nakon konaĉnoga

»bok, srce, volim te«, prekinula vezu.

Osvrćući se na to unatrag, ne znam je li to bilo zbog toga što njezino lice

nije sjalo, ili zbog toga što nijedanput nije spomenula da smo vidjeli sina u vrtu

154

restorana, ali ja sam iznenada postao siguran da smo upravo svjedoĉili sjajnom

trenutku glume.

Ali komu je ta gluma bila namijenjena? Meni? To mi nije izgledalo

vjerojatno. Babette? Ali s kojom svrhom? U dva navrata Claire je naglašeno

zamolila Babette da joj kaţe koliko je sati — kao da je htjela biti sigurna da to

Babette neće poslije zaboraviti.

Tvoj otac ne zna ništa o ovome.

I odjednom je njegov otac znao.

»Dva espressa su bila za...?« Bila je to jedna od konobarica u crnom.

Nosila je srebrni pladanj s dvije šalice kave i dvije patuljaste ĉašice lozovaĉe.

I upravo dok je ona stavljala šalice i ĉašice ispred nas, moja ţena je

napućila usne kao da oĉekuje poljubac.

Pogledala me je — i zatim poljubila zrak izmeĊu nas.

155

Digestiv

156

40.

TOLIKO JE PROŠLO vremena otkad je Michel bio napisao sastavak o smrtnoj

kazni. Sastavak za sat povijesti. Povod mu je bio dokumentarni film o ubojicama

koji su odsluţili kaznu, vratili se u društvo i ĉesto, gotovo sljedećeg dana,

poĉinili novo ubojstvo. Zagovornici i protivnici smrtne kazne izrekli su svoje

mišljenje. Bio je intervju s nekim ameriĉkim psihijatrom koji je tvrdio da neke

ljude nikada ne bi trebalo pustiti na slobodu. »Moramo prihvatiti ĉinjenicu da na

svijetu postoje stvarna ĉudovišta«, rekao je psihijatar. »Ĉudovišta koja nikada,

ni pod kakvim uvjetima, ne bi trebalo osloboditi.«

Nekoliko dana poslije toga vidio sam dvije-tri prve stranice Michelova

sastavka koji je leţao na njegovu radnom stolu. Za naslovnu ilustraciju skinuo je

sliku s interneta, fotografiju bolniĉkog kreveta na kojemu se, u nekoj ameriĉkoj

drţavi, davala smrtonosna injekcija.

»Ako mogu ĉime pomoći...« rekao sam; poslije još nekoliko dana pokazao

mi je prvu, grubu verziju.

»Od tebe zbilja ţelim doznati«, rekao je, »jesam li za ovo sposoban.«

»Jesi li sposoban — za što?«

»Ne znam. Ponekad mi padnu na pamet misli... Tada ne znam je li zbilja

dopušteno razmišljati o takvim stvarima.«

Proĉitao sam grubu verziju — jako me se dojmila. Za jednog

petnaestogodišnjaka Michel je imao svjeţ naĉin promatranja svih aspekata

zloĉina i kazne. Duboko je rašĉlanjivao nekoliko moralnih dilema sve do

njihovih krajnjih posljedica. Razumio sam što je htio reći kad je spomenuo

stvari o kojima se ne bi smjelo razmišljati.

»Vrlo dobro«, rekao sam vraćajući mu sastavak. »I ne bih se zabrinjavao da

sam na tvome mjestu. Dopušteno ti je razmišljati o ĉemu god ţeliš. Nema

razloga pritiskivati koĉnice na tom stupnju. Sve si napisao vrlo jasno. Neka

drugi najprije pokušaju naći rupe u tome, ako mogu.«

Otada mi je dopustio da proĉitam i sve sljedeće verzije. Raspravljali smo o

moralnim dilemama. Saĉuvao sam drage uspomene na to razdoblje: samo drage

uspomene.

Manje od tjedan dana nakon toga predao je sastavak, a mene su pozvali u

ravnateljev ured; odnosno, dobio sam telefonski poziv da se javim, navedenog

dana, u odreĊeno vrijeme, na razgovor o mojem sinu, o Michelu. Preko telefona

upitao sam ravnatelja postoji li nešto posebno što bih trebao znati. Iako sam

naslućivao da je posrijedi sastavak o smrtnoj kazni, htio sam to ĉuti iz

157

ravnateljevih usta. Ali on je odbacio pitanje: »Ima nekoliko sitnica o kojima bih

ţelio s vama govoriti, ali ne preko telefona«, rekao je.

Tijekom poslijepodneva ureĉenog dana javio sam se u njegov ured.

Ravnatelj me je pozvao da sjednem na stolicu suĉelice njegovu radnom stolu.

»Ţelim s vama govoriti o Michelu«, poĉeo izravno. Prekriţio sam noge,

suzbio poriv da kaţem >Naravno, o kome drugom?< i zauzeo poloţaj pozorna

slušatelja.

Na zidu iza njega bio je divovski poster za neku organizaciju humanitarne

pomoći, ne mogu se sjetiti je li to bio Oxfam Novib ili Unicef: vidjelo se

ispucalo, oĉito neplodno polje, u lijevom kutu dolje bilo je dijete u dronjcima,

pruţalo je mršavu ruĉicu.

Zbog postera sam još više bio na oprezu. Ravnatelj je vjerojatno bio protiv

globalnog zatopljenja i nepravde uopće. Moţda nije jeo meso sisavaca, i

vjerojatno je bio protiv Amerikanaca, ili u svakom sluĉaju protiv Busha — ovaj

posljednji stav davao je ljudima carte blanche da ni o ĉemu više ne razmišljaju.

Tko god je bio protiv Busha, njemu je srce bilo na mjestu, mogao se ponašati

kao prostaĉki govnar prema svima oko sebe.

»Do sada, uvijek smo bili priliĉno zadovoljni s Michelom«, rekao je

ravnatelj. Namirisao sam nešto posebno, nije to bilo ono što biste nazvali

slatkastim vonjem, više je sliĉilo na smrad smeća koje je odvojeno za odvoz —

ili, da budem toĉniji, odvojeno smeće koje obiĉno završava na dnu zelene kante.

Nisam se mogao oteti dojmu da je vonj dolazio od samog ravnatelja; moţda se

ne sluţi deodorantom, da bi poštedio ozonski sloj, ili pak njegova ţena pere

rublje tako da ĉuva okoliš — prijateljskim deterdţentom; kao što svatko zna,

takvi deterdţenti nakon nekog vremena pretvaraju bijelo rublje u sivo, ono

nikada više neće biti ĉisto.

»Ali nedavno, napisao je sastavak iz povijesti koji nas je priliĉno

uznemirio«, nastavio je ravnatelj. »Ili u najmanju ruku, sastavak je zapeo za oko

našem uĉitelju povijesti, gospodinu Halsemi, koji je potom došao k meni s

dotiĉnim sastavkom.«

Ravnatelj me je promatrao na trenutak, u njegovim je oĉima bilo nešto

tupo, bezizraţajno, pogled osrednje inteligencije koji pokazuje dosadu i

pogrešno pretpostavlja kako je »sve to već vidio«. »Doista«, rekao je, uzeo nešto

sa stola i poĉeo prelistavati. Smrtna kazna, vidio sam napisano poznatim bijelim

slovima na crnoj pozadini, a ispod toga slika bolniĉkoga kreveta.

»Tiĉe se najviše ovih odlomaka«, rekao je ravnatelj. »Evo: ... s obzirom na

neĉovjeĉnost koja je ukljuĉena u smrtnu kaznu kakvu prakticira drţava, ĉovjek

bi se mogao upitati ne bi li, za neke prijestupnike, bilo bolje ako bi oni... na

mnogo ranijem stupnju...«

»Ne morate dalje ĉitati naglas, znam što piše.«

158

Izgled ravnateljeva lica govorio je kako nije naviknut da ga prekidaju.

»Doista«, rekao je ponovno. »Dakle, vi ste upoznati sa sadrţajem?«

»Ne samo to, tu i tamo pomagao sam sinu. Poneki sitan savjet, ali lavlji dio

napisao je sam, naravno.«

»Ali oĉito niste vidjeli nikakvu potrebu da mu išta savjetujete što se tiĉe

dijela koji bih opisao kao >uzimanje zakona u vlastite ruke<?«

»Ne. Ali prosvjedujem protiv reĉenice >uzimanje zakona u vlastite ruke<.«

»A kako biste vi to nazvali? Ovo jasno govori o primjenjivanju smrtne

kazne prije nego što se odrţi suĊenje.«

»Ali govori takoĊer o neĉovjeĉnosti smrtne kazne. O hladnoj, kliniĉkoj

smrtnoj kazni kakvu izvršava drţava. S potkoţnom iglom ili elektriĉnom

stolicom. O svim onim jezovitim pojedinostima posljednjeg obroka kad je

osuĊeniku dopušteno da ga sam izabere. Vaše omiljeno jelo, posljednji put, bio

to kavijar sa šampanjcem ili dvostruki hamburger iz Burger Kinga.«

Suoĉavao sam se s dilemom s kojom se prije ili poslije suoĉi svaki roditelj:

ţelite obraniti dijete, naravno, istupite za svoje dijete, ali ne smijete to previše

ţestoko uĉiniti, te iznad svega ne previše rjeĉito — ne smijete nikoga stjerati u

kut. Odgojitelji, uĉitelji dopustit će vam da budete u pravu, ali poslije će se

osvetiti na vašem djetetu. Moţete nastupiti s boljim argumentima — nije teško

nastupiti s boljim argumentima nego što ih imaju odgojitelji, uĉitelji — ali na

kraju će za to platiti vaše dijete, njihova frustracija kad im se u nešto upre

prstom jest nešto što će se iskaliti na Ċaku.

»Svi mi tako na to gledamo«, rekao je ravnatelj. »Normalni ljudi zdrava

razuma vide smrtnu kaznu kao neĉovjeĉan ĉin. Ja ne govorim o tome, Michel je

to prikazao iznimno dobro. Ja samo govorim o dijelu u kojem pokušava

opravdati likvidiranje osumnjiĉenika, sluĉajno ili kako drukĉije, prije nego što

su se pojavili na sudu.«

»Ja sebe smatram normalnim i zdravim. I takoĊer smatram da je smrtna

kazna neĉovjeĉna. Ali na ţalost, mi takoĊer dijelimo ovaj svijet s neĉovjeĉnim

ljudima. Treba li tim neĉovjeĉnim ljudima dopustiti, nakon odbijanja nekoliko

godina na raĉun dobra ponašanja, da se opet ukljuĉe u društvo? Mislim da

Michel o tome govori.«

»Dakle, vama bi jednostavno bilo dopušteno da ih ustrijelite? Ili kako on to

postavlja?« Ponovno je prelistavao sastavak. »Bacati ih kroz prozor? Kroz

prozor na desetom katu policijske postaje, vjerujem. Teško da na taj naĉin, u

najmanju ruku, stvari potpadaju pod vladavinu zakona.«

»Ne, ali vi to sada vadite iz konteksta. To je najgora vrsta ljudskih bića,

Michel govori o ljudima koji siluju djecu, koji ih godinama drţe u zatoĉeništvu.

A postoje i drugi faktori koji jednako tako igraju ulogu. Za vrijeme suĊenja sav

se onaj glib mora ponovno procjeĊivati uime >poštena zakonita procesa<. Ali

tko zapravo oĉekuje da se to uĉini? Roditelji one djece? To je kljuĉna toĉka koju

159

sada nekako preskaĉete. Ne, civilizirani ljudi ne bacaju druge ljude kroz prozor.

Oni takoĊer ne dopuštaju da sluĉajno opali pištolj na putu od policijske postaje

do zatvora. Ali ovdje ne govorimo o civiliziranim ljudima. Svatko bi odahnuo

kad takvih ljudi ne bi više imao u blizini.«

»Da, o tome se radilo. Pucanj osumnjiĉeniku u glavu, navodno sluĉajno.

Straga u policijskom kombiju, sada se sjećam.« Ravnatelj je opet stavio sastavak

na stol. »Je li to bio jedan od onih vaših >sitnih savjeta<, gospodine Lohman? Ili

je vaš sin sam došao do svega toga?«

Zbog neĉega u njegovu glasu digla mi se kosa na zatiljku; istodobno osjetio

sam ţmarce u vršcima prstiju, ili da budem toĉniji: odrvenjeli su mi vršci prstiju.

Bio sam na oprezu. Htio sam Michelu iskazati svaku pohvalu za sastavak — bio

je u svakom sluĉaju inteligentniji od glupe hrpe gnojiva što mi je sjedila suĉelice

preko stola — ali s druge strane, morao sam ga zaštititi od tlaĉenja u budućnosti.

Mogli bi ga suspendirati, palo mi je na pamet, mogli bi ga izbaciti iz škole.

Michel se u školi osjećao kao kod kuće, ondje su mu bili prijatelji.

»Moram priznati da je moţda dopustio da ga ponese moje mišljenje o

takvim pitanjima«, rekao sam. »Po svoj prilici izrekao sam naglas vlastite ideje

o tome kako bi trebalo postupati s osumnjiĉenicima za odreĊene zloĉine.

Svjesno ili moţda nesvjesno, mogao sam mu nekako nametnuti te ideje.«

Ravnatelj me je ispitivaĉki pogledao, ako se neinteligentan pogled moţe

nazvati ispitivaĉkim. »Ali vi ste netom kazali da je vaš sin sam napisao lavlji dio

sastavka.«

»To je toĉno. Pod lavljim dijelom mislio sam uglavnom na odlomke u

kojima se govori da je neĉovjeĉna smrtna kazna koju izvršava drţava.«

Kad se suoĉite s niţim inteligencijama, najuĉinkovitija je strategija po

mojem mišljenju reći bezoĉnu laţ: s pomoću laţi, glupanima pruţate mogućnost

da se povuku ĉista obraza. I što je vaţnije: Jesam li se ja doista više sjećao koji

su dijelovi sastavka bili moja ideja, a koji Michelova? Mogao sam se sjetiti

jednog razgovora, razgovora za veĉerom, o ubojici na pokusnom otpustu, o

ubojici koji je bio samo nekoliko dana na slobodi i koji je vjerojatno već ubio

nekoga drugoga. »Nikada to ne bi smjeli dopustiti nekomu poput njega«, rekao

je tada Michel. »Nikada ne dopustiti da iziĊe, ili nikada ga više ne strpati u

zatvor?« upitao sam. Michelu je bilo petnaest godina, razgovarali smo s njim o

svaĉemu, sve ga je zanimalo: rat u Iraku, terorizam, Bliski istok — u školi su to

jedva spominjali, tvrdio je, sve su zaobilazili. »Što ti znaĉi ono >nikada ga više

ne strpati u zatvor<?« upitao je. »Pa, upravo to«, rekao sam. »Toĉno to što sam

kazao.«

Pogledao sam ravnatelja. Gvalja sluzi, koja vjeruje u globalno zatopljenje i

posvemašnje iskorjenjivanje svih ratova i nepravda; po svoj prilici takoĊer

pretplatnik na vjerovanje kako moţete izlijeĉiti silovatelje i serijske ubojice,

kako im nakon godina blebetanja sa psihijatrom moţete dopustiti da naprave

svoje prve klimave korake u stvarnom svijetu.

160

Ravnatelj, koji se do tada lagano naslanjao u svojoj stolici, sada se nagnuo

naprijed i poloţio obje ruke, otvorenih dlanova i raširenih prstiju, na svoj radni

stol.

»Ako ne griješim, vi ste i sami nekada radili u prosvjeti?« rekao je.

Nakostriješene dlake na zatiljku i ţmarci u prstima nisu me odali: kad niţe

inteligencije gube neku raspravu, hvataju se za druge slamke da bi se opravdale.

»Predavao sam samo nekoliko godina, da«, rekao sam.

»To je bilo u ( ... ), zar ne?« Spomenuo je ime škole, ime koje je u meni još

proizvodilo miješane osjećaje, poput imena bolesti od koje ste sluţbeno

izlijeĉeni, ali znate da se moţe svakog ĉasa opet pojaviti u nekom drugom dijelu

tijela.

»Da«, rekao sam.

»I bili ste stavljeni u stanje mirovanja.«

»Ne baš tako. Ja sam im predloţio da se neko vrijeme odmaram. Da ću se

vratiti poslije, kad se sve malo smiri.«

Ravnatelj je proĉistio grlo i pogledao na komad papira koji je leţao pred

njim. »Ali ĉinjenica je da se niste vratili. Ĉinjenica je da ste nezaposleni devet

godina.«

»U stanju mirovanja. Mogao bih se sutra vratiti na posao, negdje drugdje.«

»Ali prema mojim informacijama, informacijama koje su mi poslali iz ( ...

), to ovisi o psihijatrijskom izvješću. Moţete li se ili ne moţete vratiti na posao.

Ta odluka, drugim rijeĉima, ne ovisi o vama.«

Opet ime one škole! Osjetio sam da mi poĉinju drhtati mišići ispod lijevoga

oka, nije to bilo ništa, ali drugi bi to mogli protumaĉiti kao tik. Zbog toga sam se

ponašao kao da mi je nešto upalo u oko, trljao sam ga prstima, ali drhtanje kao

da se samo pogoršavalo.

»Oh, to uistinu ne znaĉi mnogo«, rekao sam. »Uvjeravam vas, meni nije

potreban potpis psihijatra da bih se bavio svojom profesijom.«

Ravnatelj je opet pogledao na komad papira. »To nije ono što ovdje piše...

Ovdje piše...«

»Mogu li pogledati to što imate pred nosom?« Glas mi je bio oštar,

zapovjedan, nije ostavljao prostora za nesporazum. Ipak, ravnatelj nije smjesta

uĉinio što sam rekao.

»Ako biste mi dopustili da završim«, rekao je. »Prije nekoliko tjedana

naletio sam sluĉajno na prijašnjeg kolegu koji sada radi u ( ... ). Ne sjećam se

toĉno kako smo došli do toga, vjerujem da smo razgovarali o pritiscima kojima

su uĉitelji izvrgnuti općenito. O tome kako prolupaju i doţive slom ţivaca.

Spomenuo je ime koje mi je bilo poznato. Isprva nisam znao zašto, ali onda sam

pomislio na Michela. I zatim na vas.«

161

»Nikada nisam prolupao. To je jednostavno izraz koji je sada u modi. I

apsolutno nikada nisam doţivio slom ţivaca.«

Sad je došao red na ravnatelja da trepne, vidio sam, i premda to nije bilo

nešto što biste nazvali tikom, koliko god naprezali maštu, ipak je to bio znak

iznenadne slabosti. Ili zapravo: znak straha. Nisam osobno bio svjestan toga, ali

moţda je bilo neĉega u mojem glasu — onih nekoliko posljednjih reĉenica

izgovorio sam polagano, u svakom sluĉaju sporije nego prije — neĉega što je

upalilo blješteća svjetla upozorenja u ravnateljevu mozgu.

»Ali ja nisam kazao da ste prolupali«, rekao je.

Zabubnjao je prstima po stolu. I ponovno je trepnuo oĉima! Da, nešto se

promijenilo, pedantan ton kojim mi je htio prodati svoje naklapanje o smrtnoj

kazni takoĊer je nestao.

Sada sam to mogao jasno namirisati, iznad svega miris gnojiva: strah. Kao

što pas moţe nanjušiti kad je netko uplašen, otkrio sam neodreĊen, kiselkast

vonj kojega prije nije bilo.

Mislim da sam u tom ĉasu poĉeo ustajati sa stolice, ne sjećam se toĉno,

negdje u tome postoji praznina, pukotina u vremenu. Ne sjećam se jesmo li što

drugo kazali. U svakom sluĉaju: odjednom sam se našao na nogama. Bio sam

ustao sa stolice i odozgor gledao ravnatelja.

Sve što se poslije dogodilo bilo je povezano s razlikom u visini, s

ĉinjenicom da je ravnatelj još sjedio a ja odozgor gledao u njega — nadvijao se

iznad njega, moglo je biti sliĉnije tomu. To je neka vrsta nepisanog zakona,

naĉin kako voda teĉe na niţu razinu ili, da se posluţim psećom analogijom,

sama ĉinjenica da je ravnatelj na svojoj stolici bio u nepovoljnu poloţaju, da se

takoreći našao u poloţaju ponizne ranjivosti. Psi ĉine istu stvar: godinama

dopuštaju da ih vlasnici hrane i tetoše, umiljati su kao janjad, uistinu su ljupke

ţivotinje, ali onda jednog dana vlasnik iznenada izgubi ravnoteţu, posrne i

padne. Za nekoliko sekunda psi su na njemu, zariju mu zube u vrat i izgrizu ga

do smrti, ponekad ga poslije toga ĉak potpuno razderu na komadiće. To je

instinkt: tko padne, taj je slab, tko leţi na tlu, taj je plijen.

»Inzistiram da mi to pokaţete«, rekao sam, tek radi formalnosti, upirući

prstom u komad papira što je leţao pred ravnateljem koji ga je pokrivao objema

rukama. Tek radi formalnosti, jer je već bilo prekasno da se kaţe išta suvislo.

»Gospodine Lohman«, rekao je on. Tada sam ga udario šakom u nos.

Odmah je potekla krv, mnogo krvi: šiknula mu je iz nosnica i poprskala njegovu

košulju i radni stol, zatim oblila prste kojima se pipao po nosu.

Dotle sam zaobišao stol i opet ga udario u lice, ovaj put niţe: ozlijedio sam

ĉlanke na njegovim zubima dok su se lomili. Vrištao je, vikao nešto

nerazumljivo, ali već sam ga bio izvukao iz stolice. Nesumnjivo će ravnateljevo

vrištanje upozoriti ljude, za trideset sekunda širom će se otvoriti vrata njegova

162

ureda, ali za trideset sekunda moţete uĉiniti mnogo štete, trideset sekunda mi se

ĉinilo dovoljnim.

»Prljava, ogavna, smrdljiva svinjo«, rekao sam prije nego što ću ga

istodobno udariti šakom u lice i koljenom u trbuh. Ali tada sam pogriješio,

nisam mislio da je ravnatelju moglo preostati imalo snage, mislio sam da ga

mogu mirno raskomadati prije nego što upadnu uĉitelji i okonĉaju predstavu.

S velikom je brzinom uzmahnuo glavom i udario me u bradu, zatim rukama

obgrlio moje potkoljenice i potegnuo — zbog toga sam izgubio ravnoteţu i pao

natraške. »Jebeno sranje!« povikao sam. Ravnatelj je potrĉao, ne prema vratima,

nego prema prozoru. Otvorio ga je prije nego što sam uspio ustati. »U pomoć!«

vrisnuo je kroz prozor. »U pomoć!«

Ali već sam bio na njemu. Zgrabio sam ga za kosu i povukao mu glavu

natrag, zatim sam je ĉvrsto pritisnuo na prozorski podboj. »Još nismo završili!«

viknuo sam mu na uho.

Bilo je mnogo ljudi na školskom dvorištu, većinom su to bili uĉenici,

valjda je bila stanka za ruĉak. Svi su gledali gore — u nas.

Gotovo sam odmah u gomili uoĉio mladića s crnom kapom, bilo je neke

utjehe, nekog osokoljenja, u tome što sam vidio poznato lice usred svih onih

drugih lica. Stajao je u manjoj skupini, sa strane, blizu stepenica koje su vodile

do glavnog ulaza, skupa s nekoliko djevojaka i jednim mladićem na skuteru.

Mladiću u crnoj kapi marke Nike visio je par slušalica o vratu.

Mahnuo sam. Toga se jasno sjećam. Mahnuo sam Michelu, i pokušao sam

se nasmiješiti. Mahanje i smiješak trebali su mu pokazati kako je, otamo izvana,

vjerojatno sve izgledalo gore nego što je bilo. Htio sam mu reći kako sam s

ravnateljem imao raspravu o njegovu, Michelovu sastavku, ali u meĊuvremenu

je došlo do toga da je sve trebalo izvesti na ĉistac.

163

41.

»TO JE BIO PREMIJER«, rekao je Serge; sjeo je i spremio mobitel u dţep. »Htio je

znati o ĉemu će biti sutrašnja tiskovna konferencija.«

Svatko od nas troje mogao je u tom ĉasu upitati: »No? Što si mu kazao?«

Ali nitko za stolom nije ni rijeĉi progovorio. Katkada ljudi dopuste da zavlada

takva tišina: kad im se ne da izreći ono što je oĉito. Da je Serge ispriĉao vic, vic

koji poĉinje pitanjem (Zašto dva Kineza ne mogu poći u brijaĉnicu u isto

vrijeme?), vjerojatno bi uslijedila sliĉna tišina.

Moj brat je pogledao svoju dame blanche koja, vjerojatno zbog pristojnosti,

još nije bila odnijeta sa stola. »Kazao sam mu da ništa ne ţelim reći o tome, ne

još, ne veĉeras. On se nada da nije ništa ozbiljno. Kao što je moje povlaĉenje iz

utrke. Ovo su bile njegove doslovne rijeĉi: >Gorko bi me razoĉaralo, u

obostranom interesu, kad biste u ovom ĉasu bacili ruĉnik u ring, sedam mjeseci

prije izbora.<« Serge je pokušao oponašati premijerov izgovor, ali tako jadno da

je više izgledalo kao sirovo sroĉena verzija, kao loše nacrtana politiĉka

karikatura. »Rekao sam mu istinu, da još razgovaram sa svojom obitelji. Da

drţim nekoliko otvorenih opcija.«

Otkad je premijer bio tek izabran, nikada nisu prestajale šale: na raĉun

njegova izgleda, njegova drvena naĉina govora u javnosti, njegovih brojnih —

ĉesto gramatiĉkih — pogrešaka. Otada je ipak nastupilo razdoblje navikavanja.

Ĉovjek se navikne na to, kao na mrlju na zidnoj tapeti. Ĉini vam se da mrlja

jednostavno tamo pripada, i samo biste se mogli iznenaditi jednog dana kad je

ondje ne bi bilo.

»Oh, to je zanimljivo«, rekla je Claire. »Tako ti drţiš otvorene opcije.

Mislila sam da za tebe sve ide kao po koncu. Za sve nas.«

Serge je nastojao pogledom uspostaviti vezu sa svojom ţenom, ali ona se

pravila kao da je više zanima mobitel na stolu ispred nje. »Da, drţim otvorene

opcije«, rekao je s uzdahom. »Ţelim da to uĉinimo zajedno. Kao... kao obitelj.«

»Onako kako smo uvijek ĉinili«, rekao sam. Pomislio sam na zagorjelu

pastu alla carbonara, na posudu kojom sam ga tresnuo po licu kad je pokušao

odvesti moga sina, ali Sergeovo pamćenje oĉito nije bilo oštro kao moje, jer se

na njegovu licu doista pojavio smiješak.

»Da«, rekao je i pogledao na sat. »Moram... moramo sada poći, uistinu.

Babette... Zašto je potrebno toliko vremena za raĉun?«

Babette je ustala.

»Da, idemo«, rekla je. Okrenula se zatim prema Claire. »Idete li i vas

dvoje?«

164

Claire je podignula napola punu ĉašu lozovaĉe. »Samo idite, oboje. Doći

ćemo malo poslije.«

Serge je pruţio ruku ţeni. Pomislio sam da će ga Babette ignorirati, ali nije

to uĉinila. Ĉak je Sergeu ponudila podlakticu.

»Moţemo...« rekao je. Smiješio se, da, gotovo je blistao hvatajući ţenu za

lakat. »Poslije ćemo više govoriti o ovome. Moţemo još nešto popiti u kafiću,

pa ćemo tada nastaviti razgovor.«

»To je dobro, Serge«, rekla je Claire. »Samo idite, vas dvoje. Paul i ja samo

ćemo dovršiti lozovaĉu, zatim ćemo biti ondje.«

»Raĉun«, rekao je Serge. Potapšao se po dţepovima kaputa, kao da traţi

novĉanik ili kreditnu karticu.

»Ne brini se o tome«, rekla je Claire. »To je riješeno.«

I tada su zapravo otišli. Gledao sam ih kako koraĉaju prema izlazu, moj

brat je drţao suprugu za lakat. Tek nekoliko gostiju je podignulo pogled ili

okrenulo glavu dok su prolazili. Ĉinilo se da i tu teĉe proces navikavanja; ako

negdje dovoljno dugo sjedite, postajete lice sliĉno svima ostalima.

Kad su prolazili mimo kuhinje, k njima je pohitao ĉovjek s bijelom

dolĉevitkom: Tonio — ime u njegovoj putovnici moralo je biti Anton. Serge i

Babette su zastali. Rukovali su se. Dojurile su konobarice s kaputima.

»Jesu li već otišli?« upitala je Claire.

»Zamalo«, rekao sam.

Moja ţena je istrusila ostatak lozovaĉe. Poloţila je ruku na moju.

»Ti moraš nešto uĉiniti«, rekla je, pritisnuvši me lagano prstima.

»Imaš pravo«, rekao sam. »Moramo ga zaustaviti.«

Claire me je sada uzela za ruku.

»Ti ga moraš zaustaviti«, rekla je.

Pogledao sam je.

»Ja?« rekao sam, iako sam mogao oćutjeti da se nešto sprema: nešto ĉemu

ne bih bio sposoban reći ne.

»Ti moraš nešto njemu uĉiniti«, rekla je Claire.

Samo sam zurio u nju.

»Nešto što će ga sprijeĉiti da sutra ne odrţi tu tiskovnu konferenciju«, rekla

je Claire.

Upravo u tom ĉasu poĉeo je zvoniti neki mobitel, negdje u blizini. Najprije

nekoliko kratkih zvukova koji su postajali sve jaĉi i prerasli u melodiju.

Claire me je upitno pogledala. Ja sam joj uzvratio pogled. Oboje smo

odmahnuli glavom u isti ĉas.

165

Babettin telefon leţao je napola sakriven ispod njezina ubrusa. Automatski

sam najprije pogledao prema izlazu: Serge i Babette nisu više bili ondje. Pruţio

sam ruku, ali Claire je bila brţa od mene.

Pomaknula je poklopac i pogledala na ekran. Zatim je zatvorila poklopac.

Melodija se prekinula.

»Beau«, rekla je.

166

42.

»NJEGOVA MAJKA je sada previše zauzeta da bi mogla s njim govoriti«, rekla je

Claire, vraćajući mobitel na mjesto gdje je bio. Ĉak ga je gurnula pod ubrus.

Nisam odgovorio. Ĉekao sam. Ĉekao sam da vidim što će reći moja ţena.

Claire je duboko uzdahnula. »Znaš li da on...« Nije završila reĉenicu. »Oh,

Paul«, rekla je. »Paul...« Zaklimala je glavom i zabacila kosu. Vidio sam vlagu u

njezinim oĉima, nešto se blistalo, ne suze od tuge ili oĉaja, nego od gnjeva.

»Znam li ja da on... što?« rekao sam. Claire ništa ne zna o videima, govorio

sam sebi cijelu veĉer. I dalje sam se nadao da sam u pravu.

»Beau ih ucjenjuje«, rekla je Claire.

Osjetio sam hladan ubod u grudima. Rukama sam protrljao obraze, tako da

me ne odaju ako porumenim.

»Oh, daaa?« upitao sam. »Što to znaĉi?«

Claire je opet uzdahnula. Stegnula je šake i njima zabubnjala po stolu.

»Oh, Paul«, rekla je. »Tako sam strašno ţeljela da ostaneš izvan svega

ovoga. Nisam htjela da se dogodi... da se uznemiriš. Ali sada se sve promijenilo.

Ionako je prekasno.«

»Što to znaĉi, da ih ucjenjuje? Beau? Ĉime?«

Ispod ubrusa ĉuo se ton. Ovaj put samo jedan ton. Sad je bljeskalo malo

plavo svjetlo na Babettinu mobitelu: izgledalo je kao da je Beau ostavio poruku.

»Bio je ondje. Barem tako tvrdi. Kaţe da je namjeravao poći kući, ali onda

se predomislio i odluĉio da se vrati. Tada ih je vidio. Kad su izlazili iz kabine.

Tako kaţe.«

Išĉeznula je hladnoća iz mojih grudi. Oćutio sam nešto novo, osjećaj

gotovo nalik na sreću: moram biti oprezan da se ne poĉnem ceriti.

»A sada ţeli novac. Oh, licemjerni mali gad! Uvijek sam... I ti, je li tako?

Mislio si da je grozan, rekao si jedanput. Jasno se toga sjećam.«

»Ali ima li dokaz? Moţe li dokazati da ih je vidio? Moţe li dokazati da su

Michel i Rick ubacili onu kantu za benzin?«

Posljednje sam pitanje postavio da se jednom i zauvijek uvjerim: konaĉna

provjera. U mojoj su se glavi otvorila neka vrata. Škripanje. I kroz to škripanje

zasjala je svjetlost. Topla svjetlost. Iza vrata bila je soba sa sretnom obitelji.

»Ne, on nema dokaza«, rekla je Claire. »Ali moţda mu i ne trebaju. Ako bi

Beau otišao na policiju i pokazao na Michela i Ricka kao krivce... Slike iz one

167

sigurnosne kamere strašno su nejasne, ali ako ih moţeš usporediti sa ţivim

osobama... Ne znam.«

Tvoj otac ne zna ništa o ovome. Vas dvojica morate noćas to učiniti.

»Nisi dobila Michela, je li tako?« rekao sam. »Kad si ga maloprije zvala.

Kad si uporno pitala Babette koliko je sati.«

Smiješak se pojavio na Clairinu licu. Opet me je uhvatila za ruku i stegnula

je.

»Nazvala sam ga. Svi ste ĉuli da sam ga dobila na liniji. Govorila sam s

njim, Babette je nepristran svjedok koji me je ĉuo kako razgovaram sa sinom u

odreĊeni ĉas. Mogu provjeriti memoriju moga mobitela kako je onaj poziv

uspostavljen i koliko je trajao. Moramo samo izbrisati telefonsku sekretaricu kad

se vratimo kući — to je sve.«

Pogledao sam svoju ţenu. U mojem pogledu se moralo vidjeti divljenje.

Nisam ga morao hiniti. Doista sam joj se divio.

»I on je sada s Beauom«, rekao sam.

Kimnula je potvrdno. »I s Rickom. Nisu u Beauovoj kući. Dogovorili su se

da se naĊu drugdje. Negdje vani.«

»A o ĉemu će razgovarati s Beauom? Hoće li ga pokušati nagovoriti da se

predomisli?«

Moja je ţena sada spustila i drugu ruku na moju nadlanicu.

»Paul«, rekla je. »Već sam ti rekla kako te ţelim zadrţati izvan toga. Ali

sada se ne moţemo povući. Ti i ja. Rijeĉ je o budućnosti našeg sina. Rekla sam

Michelu da nastoji urazumiti Beaua. Te ako to ne upali, da uĉini što bude mislio

da je najbolje. Rekla sam mu da ne moram znati što je to. Sljedećeg tjedna

navršit će šesnaest godina. Ne mora ĉekati da mu sve kaţe majka. Dovoljno je

star i pametan da sam za sebe odluĉuje.«

Zurio sam u nju. Moţda je još bilo divljenja u mojim oĉima, ali ta se vrsta

divljenja razlikovala od one prije nekoliko minuta.

»Što god se dogodilo, bolje je ako ti i ja moţemo kazati da je Michel cijelu

veĉer bio kod kuće«, rekla je Claire. »Te ako Babette moţe to potvrditi.«

168

43.

DOZVAO sam nadkonobara.

»Mi još ĉekamo raĉun«, rekao sam.

»Gospodin Lohman se za to pobrinuo, gospodine.«

Moţda sam samo zamišljao, ali uĉinilo mi se da uţiva što mi to moţe reći.

Nešto je bilo ĉudno u njegovim oĉima, kao da me je njima samo ismijavao.

Claire je prekapala po torbici, izvukla mobitel, pogledala ga i opet

spremila.

»To je dovraga previše, zar ne?« rekla je kad je nadkonobar otišao. »On

svojata naš kafić. Našega sina. A sada i ovo. To što moţe preuzeti raĉun ne

znaĉi ama baš ništa.«

Claire me je uhvatila za desnu ruku, zatim za lijevu.

»Moraš ga samo ozlijediti«, rekla je. »On neće odrţati tiskovnu

konferenciju s oštećenim licem. Ili sa slomljenom rukom u povezu. To bi

znaĉilo previše objašnjavati, sve u isto vrijeme. Ĉak i za Sergea.«

Pogledao sam svoju ţenu u oĉi. Upravo je zatraţila da svome bratu slomim

ruku. Ili da mu ozlijedim lice. I sve to iz ljubavi, iz ljubavi za našeg sina. Za

Michela. Morao sam pomisliti na onu majku, prije mnogo godina u Njemaĉkoj,

koja je u sudnici ubila ubojicu svoga djeteta. Claire je bila majka takve vrste.

»Nisam uzeo lijekove«, rekao sam.

»Da.« Claire nije izgledala iznenaĊeno, jednim je vrškom prsta prešla

preko moje nadlanice.

»Hoću reći«, nastavio sam, »ne uzimam ih već dugo. Mjesecima.«

To je bila istina: uskoro nakon one epizode Opsporing Verzocht, prestao

sam ih uzimati. Osjećao sam da bih bio manje koristan svojem sinu kad bi mi

emocije bile otupljene, iz dana u dan. Emocije i refleksi. Ako sam ţelio pomoći

Michelu najviše što mogu, najprije sam se morao vratiti u prijašnje stanje.

»Znam«, rekla je Claire.

Pogledao sam je.

»Moţda misliš da to drugi ljudi ne primjećuju«, rekla je Claire. »No, drugi

ljudi, hoću reći... tvoja vlastita ţena. Tvoja vlastita ţena odmah primijeti. Bilo je

nešto... što se razlikovalo. Naĉin kako si me gledao, naĉin kako si mi se

smiješio. I onda je bio onaj put kad nisi mogao naći putovnicu. Sjećaš li se? Kad

si poĉeo nogama udarati u ladice na radnom stolu? Otada sam poĉela obraćati

pozornost. Nosio si lijekove sa sobom kad si izlazio i negdje si ih bacao. Zar ne?

169

Jedanput sam izvadila tvoje hlaĉe iz perilice, dţep je bio potpuno plav! Pilule

koje si zaboravio baciti.«

Claire se morala nasmijati — kratko se nasmijala, zatim je opet ozbiljno

izgledala.

»I ništa nisi rekla«, rekao sam.

»Isprva sam pomislila: što on to sprema? Ali odjedanput, vidjela sam opet

svoga starog Paula. I tada sam znala: htjela sam da mi se vrati moj stari Paul.

Ukljuĉujući i onoga Paula koji nogama razbija ladice svoga radnog stola, i

onoga iz drugog dogaĊaja, kad ti je skuter presjekao put na cesti. Kad si krenuo

za njim u potjeru...«

I onoga puta kad si tako prebio Michelova ravnatelja da je završio u

bolnici, pomislio sam da će Claire dodati. Ali nije dodala. Rekla je nešto drugo.

»To je bio Paul kojega sam voljela... kojega volim. To je Paul kojega

volim. Više nego išta ili ikoga drugog na svijetu.«

Vidio sam da nešto blista u kutovima njezinih oĉiju, i mene su sada

jednako pekle oĉi.

»Tebe, i Michela, naravno«, rekla je moja ţena. »Vas dvojica skupa, vi ste

sva moja sreća.«

»Daaa«, rekao sam; glas mi je zazvuĉao promuklo, u njemu je bilo malo

ciĉanja. Proĉistio sam grlo.

»Daaa«, rekao sam ponovno.

Sjedili smo tako suĉelice u tišini neko vrijeme, moja ţena mi je i dalje

stiskala ruke.

»Što si kazala Babette?« upitao sam.

»Što ţeliš reći?«

»U vrtu. Kad ste vas dvije pošle u šetnju. Babette je izgledala tako sretna

kad me je vidjela. >Dragi, slatki Paul...< nazvala me je. Što si joj kazala?«

Claire je duboko udahnula. »Kazala sam joj da ćeš sigurno nešto uĉiniti da

se sprijeĉi tiskovna konferencija.«

»I Babette je mislila da je to u redu?«

Ona ţeli da Serge pobijedi na izborima. Ali Babette se najviše uvrijedila

zbog toga što joj je to kazao tek u automobilu na putu ovamo. Tako da ne bi

imala dovoljno vremena da ga odgovori od te besmislice.«

»Ali ovdje za stolom, malo prije, rekla je...«

»Babette je pametna, Paul. To ne bi navelo Sergea da poslije išta posumnja.

Kad Babette postane prva dama, moţda će posluţivati juhu u prihvatilištu za

beskućnike. Ali postoji jedna osoba bez stalnog boravišta do koje joj je jednako

malo stalo koliko tebi ili meni.«

170

Istrgnuo sam ruke. To jest, istrgnuo sam ruke iz ruku moje ţene i svojim

rukama stisnuo njezine.

»To nije dobra ideja«, rekao sam.

»Paul...«

»Ne, slušaj. Ja sam ja. Ja sam ono što jesam. Nisam uzimao pilule. U ovom

ĉasu ti i ja smo jedini ljudi koji to znaju. Ali takve se stvari otkriju. Oni će

istraţivati i otkriti. Školski psiholog, moje stanje mirovanja, i zatim ravnatelj

Michelove škole... sve će biti na stolu, poput otvorene knjige. Da i ne

spominjem svoga brata. Moj brat će biti prvi koji će reći da ga nešto takvo uopće

ne iznenaĊuje kad dolazi od mene. Moţda to neće kazati naglas, ali njegov

mlaĊi brat već mu je ĉinio sliĉne stvari. Njegov mlaĊi brat koji pati od neĉega za

što su mu potrebni lijekovi. Pilule, koje zatim baca u zahod.«

Claire ništa nije rekla.

»On neće dopustiti da mu išta što ja uĉinim promijeni planove, Claire. To

bi bio pogrešan znak.«

Priĉekao sam trenutak, pokušavao sam ne trepnuti.

»Bio bi pogrešan znak kad bih to uĉinio«, rekao sam.

171

44.

OKO PET MINUTA poslije Clairina odlaska, ĉuo sam još jedan zvuk koji je dopro

ispod Babettina ubrusa.

Bili smo oboje ustali u isti trenutak. Moja ţena i ja. Zagrlio sam je i

pritisnuo uza se. Zagnjurio sam lice u njezinu kosu. Vrlo polagano, ne stvarajući

nikakva zvuka, disao sam na nos.

Zatim sam opet sjeo. Gledao sam kako moja ţena odlazi, iz vida mi je

nestala negdje oko stalka s knjigom rezervacija.

Uzeo sam Babettin telefon, otvorio poklopac i pogledao ekran.

»2 nove poruke.« Pritisnuo sam tipku Prikaţi. Prva je bila pisana poruka od

Beaua. Sadrţavala je samo jednu rijeĉ. Jednu rijeĉ, bez velikog slova i bez

toĉke: »mama«.

Pritisnuo sam tipku Izbriši.

Druga poruka je javljala da postoji poruka u govornoj pošti.

Babette je koristila razliĉitu mobilnu mreţu. Nisam znao koji broj trebam

uporabiti da bih se posluţio govornom poštom. Nasumce sam pogledao u

Kontakte i pod »G« našao Govornu poštu. Nisam mogao suspregnuti smiješak.

Nakon ţenskoga glasa koji je najavio da je ostavljena jedna nova poruka,

ĉuo sam Beauov glas.

Poĉeo sam slušati. Dok sam slušao, nakratko sam odjedanput sklopio oĉi,

pa ih opet otvorio. Zatvorio sam poklopac. Nisam vratio Babettin mobitel na stol

nego sam ga spremio u dţep.

»Vaš sin ne voli ovakve restorane?«

Toliko sam se preplašio da sam se naglo uspravio na stolici.

»Oh, oprostite«, rekao je nadkonobar. »Nisam vas namjeravao uplašiti. Ali

vidio sam kako ste razgovarali u vrtu sa sinom. Barem sam pretpostavio da je

ono bio vaš sin.«

U prvi ĉas, na trenutak, nisam imao pojma o ĉemu govori. Ali zatim sam

smjesta znao.

Ĉovjek koji je pušio. Ĉovjek koji je pušio izvan restorana. Nadkonobar je

veĉeras vidio Michela i mene, u vrtu.

Nisam osjetio nikakvu paniku — da budem iskren, nisam osjećao apsolutno

ništa.

Tek tada sam vidio da nadkonobar drţi tanjurić, tanjurić s raĉunom.

172

»Gospodin Lohman je zaboravio uzeti raĉun«, rekao je. »Tako sam

pomislio da ga vama dadem. Moţda ćete ga uskoro ponovno vidjeti.«

»Da«, rekao sam.

»Vidio sam vas kako ondje stojite sa sinom«, rekao je nadkonobar, »bilo je

neĉega u vašem drţanju. U drţanju obojice, trebao bih kazati, nešto identiĉno.

Nešto što se moţe vidjeti samo u oca i sina, pomislio sam.«

Pogledao sam u tanjurić, tanjurić s raĉunom. Što je ĉekao? Zašto nije

otišao, umjesto što naokolo trati vrijeme, blebećući o drţanju tijela?

»Da«, rekao sam ponovno; nisam time namjeravao potvrditi

nadkonobarove pretpostavke, samo sam na pristojan naĉin htio ispuniti tišinu.

Ionako mu ništa drugo nisam imao reći.

»I ja imam sina«, rekao je nadkonobar. »Tek mu je pet godina. Ali ipak se

ponekad iznenadim kad vidim koliko mnogo sliĉi na mene. Kako neke stvari

radi toĉno kao ja. Sitne kretnje. Ja se ĉesto dotaknem po kosi, na primjer, ovijam

je oko prstiju kad mi je dosadno, ili kad sam zbog neĉega zabrinut... Ja... ja

takoĊer imam kćer. Njoj su tri godine, ona je pljunuta majka. U svemu.«

Uzeo sam raĉun s tanjurića i pogledao iznos. Neću nabrajati sve stvari koje

biste mogli obaviti s tolikom svotom novca, niti govoriti o tome koliko bi dana

normalna osoba morala raditi da ga zaradi — kad ih kornjaĉa u bijeloj dolĉevitki

ne bi prisiljavala da provode tjedne perući suĊe u otvorenoj kuhinji. Neću

spomenuti ni samu svotu, vrstu iznosa od koje biste prasnuli u smijeh. Što sam

upravo uĉinio.

»Nadam se da ste proveli ugodnu veĉer«, rekao je nadkonobar — ali ni

dalje nije odlazio. Vršcima prstiju prešao je preko ruba praznog tanjurića,

gurnuo ga nekoliko centimetara preko stolnjaka, podignuo ga i opet spustio.

173

45.

»CLAIRE?«

Po drugi put te veĉeri otvorio sam vrata ţenskog zahoda i zovnuo je po

imenu. Ali nije bilo odgovora. Odnekud izvana ĉuo sam zvuk policijske sirene.

»Claire?« Zovnuo sam ponovno. Krenuo sam nekoliko koraka naprijed, dok

nisam prošao kraj vaze sa sunovratima i primijetio da su svi pregradci prazni.

Ĉuo sam drugu sirenu dok sam prolazio kraj garderobe i stalka prema izlazu i

zatim izišao. Kroz drveće sam sada mogao vidjeti blješteća svjetla ispred kafića

za obiĉne ljude.

Normalna bi reakcija bila da brţe hodam, da poĉnem trĉati — ali nisam to

uĉinio. Istina je da sam osjetio nešto mraĉno i teško na mjestu gdje je trebalo biti

moje srce, ali ta teţina bila je smirena teţina. Mraĉna slutnja u mojim grudima

takoĊer je bila potpuno povezana s osjećajem neizbjeţnosti.

Moja ţena, pomislio sam.

Ponovno sam osjetio snaţan poriv da potrĉim. Da bez daha stignem do

kafića — kamo mi gotovo sigurno ne bi dopustili ući.

Moja ţena! promucao sam. Moja ţena je ondje!

I upravo zbog toga prizora što se oslikavao u oku moga duha usporio sam

korake. Stigao sam do pošljunĉane staze koja je vodila do mosta. Tada već

nisam koraĉao polagano ni u kakvu prirodnom smislu, to sam mogao reći po

zvuku što su ga moji potplati stvarali na šljunku, po stankama izmeĊu koraka —

hodao sam kao u usporenom filmu.

Poloţio sam ruku na ogradu i stao. Blješteća svjetla odraţavala su se na

tamnoj površini ispod mojih nogu. Kroz otvore izmeĊu stabala na daljem kraju

pruţao mi se sada jasan pogled na kafić. Ispred stolova na otvorenom bila su tri

policijska Volkswagena i jedna ambulantna kola.

Jedna ambulantna kola. Ne dvoja.

Bilo je ugodno osjećati takvu smirenost, biti sposoban vidjeti sve stvari na

taj naĉin — gotovo neovisno jedne od drugih — i stvarati vlastite zakljuĉke.

Osjećao sam se onako kako sam se prije osjećao u trenutcima krize (Clairin

odlazak u bolnicu; neuspio pokušaj Sergea i Babette da mi odvedu sina; snimka

iz sigurnosne kamere): onda sam osjećao, i sada sam opet osjetio, da iz svoje

smirenosti mogu prijeći u akciju.

Spremno i djelotvorno.

Osvrnuo sam se natrag na ulaz u restoran, gdje se sada okupilo nekoliko

konobarica, oĉito su ih privukle sirene i blješteća svjetla. Pomislio sam kako

174

ondje vidim i nadkonobara, barem sam vidio ĉovjeka u odijelu kako pali

cigaretu.

Odande me vjerojatno nisu mogli vidjeti, pomislio sam na trenutak, ali tada

sam shvatio kako sam prije nekoliko sati doista vidio Michela gdje dolazi na

biciklu preko toga istog mosta.

Morao sam krenuti dalje. Nisam više mogao stajati na mjestu. Nisam se

smio izvrgnuti opasnosti da jedna od tih konobarica posvjedoĉi kako je vidjela

nekog ĉovjeka na mostu. »Tako ĉudno. Samo je stajao ondje. Mislite li da bi to

moglo biti vaţno?«

Izvadio sam Babettin mobitel iz dţepa i zadrţao ga nad vodom. Na zvuk

pljuskanja doplivala je jedna patka. Tada sam se odmaknuo od ograde i poĉeo se

kretati. Ne više kao u usporenom filmu, nego najnormalnijim hodom što sam

mogao: ni presporo, ni prebrzo. Na daljem kraju mosta prešao sam biciklistiĉku

stazu, pogledao lijevo, i otišao do tramvajske postaje. Neki su se promatraĉi već

bili okupili, nije bilo stvarne gomile u to doba, ne više od dvadeset gledatelja. S

lijeve strane kafića bila je pokrajnja uliĉica. Krenuo sam prema uliĉici.

Jedva sam bio stigao do ruba ploĉnika, kad su se vrata na kafiću širom

otvorila, doslovce su se razjapila s dva glasna treska. Izišla su nosila, nosila na

kotaĉima, gurala su ih i potezala na oba kraja po dva bolniĉara. Jedan je bolniĉar

na straţnjem kraju drţao plastiĉnu vrećicu s intravenoznom tekućinom. Iza

njega je išla Babette, nije više nosila naoĉale i rupĉićem je pritiskivala oĉi.

Glava osobe na nosilima bila je jedina stvar koja je virila ispod zelene

plahte. Znao sam to cijelo vrijeme, doista, ali ipak sam ispustio uzdah olakšanja.

Glava je bila pokrivena oblozima i gazom. Krvavim oblozima i gazom.

Bolniĉari su gurnuli nosila kroz straţnja vrata ambulantnih kola koja su već

bila otvorena i ĉekala ih. Popeli su se: dvojica sprijeda, dvojica straga, skupa s

Babette. Vrata su se zatvorila i ambulantna kola su odjurila ispred kafića i

skrenula desno, prema središtu grada.

Upaljena je sirena, što je bio dobar znak.

Ili ne, ovisno tome kako ste na to gledali.

Ali nisam imao mnogo vremena razmišljati o bliskoj budućnosti, jer su se

okretna vrata opet otvorila.

Izišla je Claire izmeĊu dvaju uniformiranih policajaca, nije imala lisice na

rukama, nisu je zapravo ni drţali. Gledala je oko sebe, promatrala je lica u maloj

gomili, traţila je neko poznato lice.

Zatim ga je našla.

Pogledao sam je i ona je pogledala mene. Zakoraĉio sam naprijed, ili je

barem moje tijelo odalo ĉinjenicu da sam htio zakoraĉiti naprijed.

U tom je trenutku Claire zaklimala glavom.

175

Nemoj, govorila je. Bila je već gotovo kraj jednih policijskih kola, treći je

policajac drţao otvorena straţnja vrata. Brzo sam pogledao da vidim je li itko u

gomili mogao primijetiti prema komu je Claire zaklimala glavom, ali nitko nije

gledao ni u što drugo osim u ţenu koju su vodili prema patrolnim kolima.

Kad je stigla do ophodnje, Claire je naĉas zastala. Potraţila je i opet našla

moje oĉi. Naĉinila je kretnju glavom, neupućenu je promatraĉu to moglo

izgledati kao da se jednostavno izmiĉe da se ne bi sudarila s vratima, ali meni je

Clairina glava bjelodano pokazivala odreĊeni smjer.

Prema neĉemu odmah iza nje i sa strane, prema uliĉici, najkraćem putu do

naše kuće.

Kući, kazala je moja ţena. Idi kući.

Nisam ĉekao da se odvezu policijska kola. Okrenuo sam se i otišao.

176

Napojnica

177

46.

KAKVU VRSTU napojnice trebate ostaviti u restoranu gdje vas raĉun natjera da

puknete od smijeha? Mogao sam se sjetiti kako smo o tome prije govorili, ne

samo sa Sergeom i Babette, nego i s drugim prijateljima s kojima smo jeli u

nizozemskim restoranima. Recimo da poslije veĉere uĉetvero od vas zatraţe da

platite ĉetiri stotine eura — pazite, ne kaţem da je naša veĉera stajala ĉetiri

stotine eura — i raĉunate na to da dadete napojnicu od deset do petnaest posto.

Logiĉna je posljedica da se od vas oĉekuje da ostavite iznos ne manji od

ĉetrdeset i ne veći od šezdeset eura.

Napojnica od šezdeset eura — tu sam nemoćan, to me nagoni na

smijuckanje. Morao sam biti oprezan u takvim trenutcima, kad nisam bivao

oprezan, opet bih prasnuo u smijeh. U priliĉno nervozan smijeh, kao što se ljudi

smiju na pogrebu, ili u crkvi gdje se od vas oĉekuje da budete tihi.

Ali naši se prijatelji nikada nisu smijali. »Ti ljudi moraju ţivjeti od

napojnica, zar ne?« rekao je jedanput dobar prijatelj za vrijeme objeda u sliĉnu

restoranu.

Prije naše veĉere, izjutra sam podignuo petsto eura iz bankomata. Bio sam

se zakleo platiti cijeli raĉun, ukljuĉujući napojnicu. Brzo bih to uĉinio, poloţio

bih deset novĉanica od pedeset eura na tanjurić prije nego što bi moj brat imao

vremena izvući kreditnu karticu.

Na kraju veĉeri, kad sam svejedno stavio preostalih ĉetiristo i pedeset eura

na tanjurić, nadkonobar je isprva pomislio da sam se zabunio. Spremao se nešto

reći. Tko zna, moţda je namjeravao kazati da je stopostotna napojnica uistinu

previše, ali ja sam ga preduhitrio.

»To je za vas«, rekao sam. »Ako mi obećate da me nikada niste vidjeli u

vrtu sa sinom. Nikada. Ni sada. Ni za tjedan dana. Niti nakon ĉitave godine.«

SERGE je izgubio izbore. Isprva je bilo ponešto glasaĉke sućuti prema kandidatu

s natuĉenim licem. Ĉaša za bijelo vino — ĉaša za bijelo vino prelomljena pri

dnu noţice, trebao bih zapravo kazati — ostavlja neobiĉne rane. Naĉin kako one

zacjeljuju posebno je neobiĉan, ostavljajući mnogo izraslina i bijelih krpica gdje

se staro lice nikada ne oporavi. Tijekom prva dva mjeseca triput su ga operirali.

Nakon konaĉne operacije neko je vrijeme nosio bradu. Gledajući sada unatrag,

mislim da je brada oznaĉila prekretnicu. Stajao je tako u vjetrovci, na uliĉnoj

trţnici, na gradilištu, pred tvorniĉkim ulazima, pruţajući letke — s bradom.

Serge Lohman je poĉeo tonuti u anketama. Ono što se prije nekoliko

mjeseci ĉinilo obavljenim poslom, sada se pretvorilo u slobodni pad. Mjesec

178

dana prije izbora Serge je obrijao bradu. Bio je to konaĉni ĉin oĉaja. Biraĉi su

vidjeli lice s oţiljcima. Ali vidjeli su i ĉiste površine. Pravo je ĉudo, i u nekom

smislu nepošteno, što sve oštećeno lice moţe nekomu uĉiniti. Vidite prazne

krpice i neodoljivo se upitate što je ondje prije bilo.

Ipak, brada je definitivno bila završni udarac. Bolje reĉeno; najprije brada,

zatim njezino brijanje. Odjednom je sve bilo prekasno. Serge Lohman ne zna što

ţeli, to su zakljuĉivali biraĉi, i glasovali su za ono što im je već bilo poznato. Za

mrlju na zidnoj tapeti.

SERGE nikada nije podignuo optuţnicu, naravno. Podignuti optuţnicu protiv

šogorice, bratove ţene, doista bi dalo pogrešan znak.

»Mislim da sada razumije«, rekla je Claire u kafiću nekoliko tjedana

poslije. »I sam je bio rekao kako ţeli da se to riješi u obitelji. Mislim da sada

razumije kako neke stvari jednostavno moraju ostati unutar obitelji.«

Bilo što bilo, Serge i Babette imali su druge stvari na pameti. Stvari kao što

je nestanak njihova posvojenog sina, Beaua. Uistinu su se potrudili. Oglasi u

novinama i ĉasopisima, posteri po cijeloj zemlji i pojava u televizijskoj emisiji

Nestali.

Za vrijeme emisije ponavljala se poruka koju je Beau ostavio na govornoj

pošti svoje majke prije nego što je nestao. Babettin mobitel nikada nije

pronaĊen, ali poruka je bila saĉuvana, iako je sada poprimila drukĉiji

nagovještaj negoli one veĉeri.

»Mama, što god se dogodilo... Ţelim da znaš da te volim...«

Mogli biste reći da su prevrnuli nebo i zemlju da naĊu Beaua, ali postojale

su i sumnje. Jedno od mišljenja u tjednicima najprije je sugeriralo da su Beauu

dodijali posvojitelji, da se vratio u rodnu zemlju. »Ĉesto, za vrijeme >teških

godina<«, pisao je ĉasopis, »posvojena djeca poĊu potraţiti svoje biološke

roditelje. Ili barem postanu znatiţeljni glede mjesta gdje su se rodili.«

Jedne su novine posvetile tomu sluĉaju ĉlanak preko ĉitave stranice: u

njemu je prvi put javno postavljeno pitanje bi li biološki roditelji uloţili više

napora u potrazi za svojim djetetom nego što su uĉinili posvojitelji. Izneseni su

primjeri posvojitelja koji su se naposljetku distancirali od djece s problemima.

Nevolje koje prate odgajanje takve djece ĉesto su posljedica raznih ĉimbenika.

Nesposobnost da se naĊe prikladan kutak u stranoj kulturi spomenuta je na

prvom mjestu, zatim su slijedili biološki aspekti: »nedostatci« koje su ta djeca

naslijedila od prirodnih roditelja. I, u sluĉaju posvojenja u starijoj dobi, stvari

koje su se moţda dogodile djetetu prije nego što je primljeno u novu obitelj.

Pomislio sam na ono vrijeme u Francuskoj, na zabavu u vrtu moga brata.

Kad su francuski seljaci ulovili Beaua kako krade njihovu kokoš i kad je Serge

rekao da njegova djeca nikada ne bi takvo što uĉinila. Njegova djeca, rekao je,

ne praveći nikakve razlike.

179

Ponovno sam se sjetio prihvatilišta za ţivotinje. Ni ondje nemate pojma što

se dogodilo psu ili maĉki prije nego što ih ponesete sa sobom kući — jesu li

moţda bili pretuĉeni i danima leţali zakljuĉani u mraĉnom podrumu. U tom

sluĉaju to nije osobito vaţno. Ako se pokaţe da se pas ili maĉka ne mogu

pripitomiti, jednostavno ih vratite.

Na kraju ĉlanka pisac se pitao bi li biološki roditelji bili manje skloni

distanciranju od djeteta koje je nepokorno ili nekako drukĉije opterećeno.

Znao sam odgovor, ali dao sam ĉlanak Claire da ga prije proĉita.

»Što misliš?« upitao sam je kad je završila. Sjedili smo za kuhinjskim

stolićem, nad ostatcima doruĉka. Sunce je obasjavalo naš vrt i kuhinjski pult.

Michel je bio otišao na nogometni trening.

»Ĉesto sam se pitala bi li Beau pokušao ucijeniti brata i roĊaka da je uistinu

bio dijelom njihove obitelji«, rekla je Claire. »Naravno, prirodna braća i sestre

katkada se potuku, katkada ĉak odbijaju da se više viĊaju. Ali ipak... kad se doĊe

do kraja, do pitanja ţivota i smrti, oni ostaju jedni uz druge.«

Claire se poĉela smijati.

»Što je?« upitao sam.

»Ne, samo sam iznenada ĉula sebe kako govorim«, rekla je, smijući se i

dalje. »O braći i sestrama. I slušala komu to govorim.«

»Daaa«, rekao sam. I ja sam se sada smijao.

Zatim, malo poslije, ništa nismo govorili. Samo smo se od vremena do

vremena meĊusobno pogledali. Kao muţ i ţena. Kao dva dijela sretne obitelji,

pomislio sam. Neke stvari su se dogodile, naravno, ali u posljednje vrijeme sve

ĉešće me je sve to podsjećalo na brodolom. Sretna obitelj moţe preţivjeti

brodolom. Ne pokušavam reći da će obitelj poslije toga biti sretnija, ali u

svakom sluĉaju neće biti nesretnija.

Claire i ja. Claire i Michel i ja. Nešto smo dijelili. Nešto ĉega prije nije

bilo. U redu, nismo dijelili istu stvar, ali moţda to nije nuţno. Ne morate jedni o

drugima znati sve. Tajne ne staju na put sreći.

Pomišljao sam na onu noć, poslije naše veĉere. Bio sam neko vrijeme sam

u kući prije nego što se Michel vratio. U našoj dnevnoj sobi postoji starinska

komoda u kojoj Claire drţi svoje stvari. Ĉim sam otvorio prvu ladicu, imao sam

osjećaj da ĉinim nešto zbog ĉega ću poslije poţaliti.

Nisam prestajao misliti na vrijeme kad je Claire bila u bolnici. U jednom

ĉasu obavljali su neko unutarnje ispitivanje dok sam bio ondje. Sjedio sam na

stolici kraj njezina kreveta i drţao je za ruku. Lijeĉnik me je pozvao da gledam

na monitor dok su nešto uvlaĉili u moju ţenu — cijev, kateter, kameru.

Pogledao sam na trenutak prije nego što sam odvratio oĉi. Nije se radilo o tome

da nisam mogao podnijeti slike, nešto drugo bilo je posrijedi. Nemam prava

gledati, pomislio sam.

180

Već sam htio odustati od potrage kad sam našao što sam traţio. U gornjoj

ladici bio je par starih sunĉanih naoĉala, te kapice i naušnice koje više nije

nosila. Ali sljedeća je ladica bila puna papira: ĉlanska iskaznica teniskoga kluba,

polica osiguranja za njezin bicikl, istekla dozvola za parkiranje i omotnica s

prozirnim prozorom i nazivom bolnice u donjem lijevom kutu.

Bio je to naziv bolnice gdje je poslije Claire operirana, ali takoĊer bolnice u

kojoj se Michel rodio.

»Test amniotiĉke tekućine«, bilo je tiskano na vrhu lista papira koji sam

izvadio iz omotnice. Toĉno ispod toga bile su dvije kućice, u jednoj rijeĉ

»djeĉak«, u drugoj »djevojĉica«.

Kućica s rijeĉju »djeĉak« bila je zaokruţena.

Claire je znala da ćemo imati djeĉaka, to je bila prva stvar koja mi je pala

na pamet. Ali to mi nikada nije kazala. Štoviše: stalno smo smišljali ţenska

imena sve do dana kad su je uhvatili trudovi. Nikada se nije postavljalo pitanje

muškog imena koje je bilo »Michel« godinama prije nego što je Claire zanijela.

Ali u sluĉaju djevojĉice, i dalje smo se kolebali samo izmeĊu imena »Laura« i

»Julia«.

Na formularu je bio ĉitav stupac rukom ispisanih brojeva. Nekoliko puta

sam vidio i rijeĉ »dobro«.

Pri samom dnu, pod naslovom »Pojedinosti«, bila je ĉetvorina veliĉine

5x10 centimetara. Ta je ĉetvorina bila potpuno ispunjena istim gotovo

neĉitljivim rukopisom kojim su bili ispisani brojevi i zaokruţena kućica na kojoj

je pisalo »djeĉak«.

Poĉeo sam ĉitati. I opet sam smjesta prestao.

Ovaj put to nije zbog toga što sam osjetio da nemam prava. Ne, radilo se o

neĉem drugom. Trebam li to znati? Ţelim li to znati ? Hoćemo li zbog toga biti

sretniji kao obitelj ?

Ispod ĉetvorine s rukom ispisanim izvješćem bile su dvije manje kućice.

»Odluka: lijeĉnik/bolnica« bilo je tiskano ispod jedne od njih, a »Odluka:

roditelji« ispod druge.

Kućica s potpisom »Odluka: roditelji« bila je zaokruţena.

Odluka: roditelji. Nije pisalo »Odluka: roditelj« ili »Odluka: majka«. Pisalo

je »Odluka: roditelji«.

Te dvije rijeĉi odsada ću zauvijek nositi sa sobom, mislio sam dok sam

vraćao formular u omotnicu i nju gurnuo ispod istekle dozvole za parkiranje.

»Odluka: roditelji«, rekao sam glasno dok sam zatvarao ladicu.

Kad se rodio, svi su, ukljuĉujući Clairine roditelje i druge ĉlanove njihove

najbliţe rodbine, kazali da je Michel pljunuta moja slika. »Kopija!« klicali su

posjetitelji sobe za oporavak ĉim bismo Michela podignuli iz krevetca.

181

I Claire se morala tomu smijati. Sliĉnost je bila prevelika da bi se mogla

zanijekati. Poslije su se stvari donekle promijenile: dok je rastao, mogli ste na

njemu, uz odreĊen napor i s dozom dobre volje, otkriti i neke majĉine crte.

Posebno oĉi, i nešto u onom malenom prostoru izmeĊu nosa i gornje usne.

Kopija. Pošto sam zatvorio ladicu, prišao sam telefonskoj sekretarici i

poslušao poruke.

»Hej, srce!« ĉuo sam kako kaţe glas moje ţene. »Kako si? Nije ti previše

dosadno, zar ne?« U tišini koja je potom slijedila mogao sam jasno razabrati

zvukove iz restorana: ţamor ljudskih bića, stavljanje jednog tanjura na drugi. »U

redu, samo ćemo popiti kavu, bit ćemo doma za jedan sat otprilike. Tako imaš

vremena poĉistiti nered. Što si imao za veĉeru...?«

Opet tišina. »Da...« Tišina. »Ne...« Tišina. »Tako je.«

Bio sam upoznat s izbornikom na našem kućnom telefonu. Ako pritisnete

brojku tri, poruka će biti izbrisana. Moj palac već je leţao na brojci tri.

»Bok, srce, volim te.«

Pritisnuo sam je.

Pola sata poslije toga vratio se Michel. Poljubio me u obraz i upitao gdje je

mama. Rekao sam mu da će doći malo kasnije, da ću mu uskoro sve objasniti.

Koţa na ĉlancima Michelove lijeve ruke bila je oguljena, primijetio sam, bio je

ljevak kao i ja, na nadlanici mu je bio curak osušene krvi. Tek tada sam ga

pogledao od glave do pete. Vidio sam krv i na njegovoj lijevoj obrvi, bilo je

osušena blata na njegovoj jakni i ĉak više blata na bijelim tenisicama.

Upitao sam ga kako je prošlo.

I rekao mi je. Rekao mi je da su Ljudi u crnom III. skinuti s YouTubea.

Još smo stajali u hodniku. U odreĊenom trenutku, na sredini svoje priĉe,

Michel je zastao i pogledao me.

»Tata!« rekao je.

»Što? Što je?«

»Sada opet to ĉiniš!«

»Što?«

»Smiješ se! To si uĉinio i onda kad sam ti prvi put govorio o bankomatu.

Sjećaš li se? Gore u mojoj sobi? Kad sam ti spomenuo stolnu lampu, ti si se

poĉeo smijati, i kad sam stigao do kante za benzin, ti si se još smijao.«

Pogledao me je. Uzvratio sam mu pogled. Gledao sam u oĉi svoga sina.

»I sada se opet smiješ«, rekao je. »Ţeliš li da nastavim? Jesi li siguran da

ţeliš ĉuti sve?«

Ništa nisam kazao. Samo sam gledao.

Tada je Michel zakoraĉio naprijed, obujmio me rukama i zagrlio me.

»Dobri stari tata«, rekao je.