Globalno Zagrevanje i Kjoto Protokol

8/8/2019 Globalno Zagrevanje i Kjoto Protokol

1/45

Greti 1

GLOBALNOGLOBALNO

ZAGREVANJE I KJOTOZAGREVANJE I KJOTO

PROTOKOLPROTOKOLProf.Prof. drdr

IvanIvan GrGretieti,,

Univerzitet u BeograduUniverzitet u Beogradu

Hemijski fakultetHemijski fakultet

grzeticgrzetic@@chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu

&& www.chem.bg.ac.yuwww.chem.bg.ac.yu

BeleBeleke za predavanjake za predavanja::

httphttp://://helixhelix..chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu/~/~grzeticgrzetic/predavanja//predavanja/
http://www.chem.bg.ac.yu/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/mailto:[email protected]:[email protected]://www.chem.bg.ac.yu/http://www.chem.bg.ac.yu/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://www.chem.bg.ac.yu/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


2/45

GrGretieti 22

SdrSdrajaj

UvodUvod

KjotoKjoto

protokolprotokol

OObavezebaveze zemaljazemalja lanicalanica KjKjotooto protokolaprotokola

MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

AtmosferaAtmosfera

Spektar zraSpektar zraenja sa Suncaenja sa Sunca

UV i IR zraUV i IR zraenjeenje

Sudbina zraSudbina zraenja sa Suncaenja sa Sunca

Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraenja (COenja (CO22

, CH, CH44

, H, H22

O, NO, N22

O)O)

Trendovi promene koncentracije gasova staklene baTrendovi promene koncentracije gasova staklene batete

ZadrZadravanje IR zraavanje IR zraenja na Zemljienja na Zemlji

PosledicaPosledica --

globalno zagrevanjeglobalno zagrevanje

Izvori gasova staklene baIzvori gasova staklene ba

tete

PotePotekokoe okoe oko KjotoKjoto

protokolaprotokola


3/45

GrGretieti 33

UvodUvod

Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,usledusled cegacega

nastaje efekat staklene banastaje efekat staklene bate, zte, zahtevale su akcijuahtevale su akciju

zemalja na meunarodnom nivou buduzemalja na meunarodnom nivou budui da se emitovani gasovii da se emitovani gasoviire po celoj atmosferi, ali i zbogire po celoj atmosferi, ali i zbog injeniceinjenice to je kontrola emisijeto je kontrola emisijegasova vrlo skup poduhvat, te je zajednigasova vrlo skup poduhvat, te je zajednika akcija naka akcija nameunarodnom nivou mnogo ekonomimeunarodnom nivou mnogo ekonominija. Prvi korak bio jenija. Prvi korak bio je

usvajanje, 9. maja 1992. godine,usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije UjedinjenihOkvirne konvencije Ujedinjenihnacija o promeni klimenacija o promeni klime. Ovom konvencijom je. Ovom konvencijom je utvrdenutvrden

sistem zasistem za

razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene barazmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bate,te,dok je redok je reavanje pitanjaavanje pitanja nacinanacina

ograniograniavanja emisije tih gasovaavanja emisije tih gasova

odloodloeno za nekieno za nekibuducibuduci trenutak.trenutak.

NaNaa zemlja jea zemlja je ratifikovalaratifikovala Okvirnu konvencija UN o promeniOkvirnu konvencija UN o promeniklime (Mklime (Meunarodni ugovorieunarodni ugovori 2/97). Slede2/97). Sledei korak bi bioi korak bi bio

ratifikovanjeratifikovanje

KjotoKjoto

protokola uz ovu konvencijuprotokola uz ovu konvenciju

to joto jo

nismonismo

uradili.uradili.


4/45

GrGretieti 44

UvodUvod

KjotoKjoto

protokolprotokol

jeje usvojenusvojen

nana

tretreojoj

KonferencijiKonferenciji lanicalanica OkvirneOkvirne konvencijekonvencije UNUNoopromenipromeni klimeklime,, kojakoja jeje odrodranaana uu decembrudecembru 1997.god. u1997.god. u KjotuKjotu, u, u JapanuJapanu.. ProtokolProtokol jeje stupiostupio nana snagusnagu 16.02.2005.god. Do16.02.2005.god. Do sadasada jeje KjotoKjoto protokolprotokol

ratifikovaloratifikovalo

144144 zemaljazemalja

ukljuukljuujuujuii

EU.EU.


5/45

GrGretieti 55

KjotoKjoto protokolprotokol -- lanicelanice
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/Kyoto_Protocol_participation_map_2005.png


6/45

GrGretieti 66

KjotoKjoto protokolprotokol

PromoviPromovie, podstie, podstie istrae istraivanje i razvoj i poveivanje i razvoj i poveanuanu

upotrebu, novih iupotrebu, novih i obnovljivihobnovljivih vidova energije,vidova energije,

PromoviPromovie i podstie i podstie tehnologije za kontrolu emisijee tehnologije za kontrolu emisijeugljen dioksida i naprednih iugljen dioksida i naprednih i inovativnihinovativnih

ekoloekolokiki

zdravih tehnologijazdravih tehnologija

PromoviPromovie odre odrive oblike poljoprivrede u svetluive oblike poljoprivrede u svetlurazmatranja klimatskih promena;razmatranja klimatskih promena;

ograniograniava ili smanjuje emisiju gasova staklene baava ili smanjuje emisiju gasova staklene batetekoje ne kontrolikoje ne kontrolie Montrealski Protokole Montrealski Protokol


7/45

GrGretieti 77

KjotoKjoto protokolprotokol

NajvaNajvaniji uspeh ovog protokola je biloniji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanjeutvrdivanje

obavezeobaveze ogranicenjaogranicenja i smanjivanje emisijei smanjivanje emisije estestgasova koji stvaraju efekat staklene bagasova koji stvaraju efekat staklene bate:te:

UgljenUgljen--dioksida (COdioksida (CO22

),),

Metana (CHMetana (CH44

),),

AzotoksidaAzotoksida

(N(N22

O),O),

HlorofluorougljovodonikaHlorofluorougljovodonika (HFC)(HFC)

PerfluorougljenikaPerfluorougljenika (PFC) i(PFC) i

SumporheksafluoridaSumporheksafluorida (SF(SF66 ))


8/45

GrGretieti 88

HALOGENIZOVAN UGLJENIKHALOGENIZOVAN UGLJENIK

HalogenizovanHalogenizovan

ugljenik bitan za efekatugljenik bitan za efekat

staklene bastaklene bate obuhvatate obuhvataperfluorougljenikeperfluorougljenike ((perfluorocarbonsperfluorocarbons --PFC) koji vode glavnoPFC) koji vode glavnoporeklo iz procesa proizvodnje aluminijuma iporeklo iz procesa proizvodnje aluminijuma ifluorougljovodonikefluorougljovodonike ((hydrofluorocarbonshydrofluorocarbons -- HFC) koji se danas koriste kao zamena zaHFC) koji se danas koriste kao zamena zahlorofluorougljenikehlorofluorougljenike (CFC) koji imaju(CFC) koji imajunegativan efekat na ozonski omotanegativan efekat na ozonski omota..


9/45

GrGretieti 99

PerfluorougljeniciPerfluorougljenici (PFC)(PFC)

PFC (CFPFC (CF44

, C, C22

FF66

, i C, i C33

FF88

) s) se koriste u sistemima zae koriste u sistemima zarashlaivanje kao i preparati za garashlaivanje kao i preparati za gaenje poenje poara. Naara. Na alost,alost,

pokazalo se da su to gasovi sa veoma izrapokazalo se da su to gasovi sa veoma izraenimenim efektimaefektimastaklene bastaklene batete. Njihovo vreme. Njihovo vreme ivota u atmosferi se penje i doivota u atmosferi se penje i do50.000 godina,50.000 godina, to je duto je due ode od ivotnog veka bilo kog drugogivotnog veka bilo kog drugog

poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskogpoznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskogprotokola). Istraprotokola). Istraivanja obavljena 2003. godine su pokazala daivanja obavljena 2003. godine su pokazala da je najrasprostranjeniji PFC je najrasprostranjeniji PFC tetrafluorometantetrafluorometan

(CF(CF44

) ima) ima

potencijal stvaranja efekata staklene bapotencijal stvaranja efekata staklene bate koji je 6.500 putate koji je 6.500 puta

vevei od COi od CO22

, dok se potencijal, dok se potencijal heksafluoroetanaheksafluoroetana (C(C22 FF66 ))pokazao za 9.200 puta vepokazao za 9.200 puta veim od COim od CO22

. Ove osobine PFC su ve. Ove osobine PFC su ve

naterale mnoge razvijene zemlje da ih senaterale mnoge razvijene zemlje da ih se odreknuodreknu, odnosno, odnosnote sobine su ihte sobine su ih uvrstileuvrstile

uu KjotoKjoto

protokol.protokol.


10/45

GrGretieti 1010

UgUgljendioksidljendioksid COCO22

Na globalnom nivou CONa globalnom nivou CO22 najvinajvie doprinosi efektue doprinosi efektu

staklene bastaklene ba

te, nekih 64%.te, nekih 64%.

Koncentracija COKoncentracija CO22 se povese poveala u poslednjih 200ala u poslednjih 200godina za 30%.godina za 30%.

Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnihOsnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnihgoriva.goriva.

VEK KONCENTRACIJA

XIX 0,0250 %

XX 0,0355 %XXI 0,0500 %

Koncentracija CO2 u vazduhu kroz vekove


11/45

GrGretieti 1111

Metan CHMetan CH44

Metan je sledeMetan je sledei gas koji doprinosi efektui gas koji doprinosi efektu

staklene bastaklene bate, nekih 20%.te, nekih 20%.

Koncentracija metana se poveKoncentracija metana se povealaala yaya nekihnekih145% u poslednjih 200 godina.145% u poslednjih 200 godina.

Osnovni izvori metana je u procesu varenjaOsnovni izvori metana je u procesu varenja

prepreivara (goveda, ovaca, koza i divljaci kaoivara (goveda, ovaca, koza i divljaci kaosrne i jeleni), zatim uzgajanje pirinsrne i jeleni), zatim uzgajanje pirina, prirodnia, prirodnigas i komunalne deponije.gas i komunalne deponije.


12/45

GrGretieti 1212

AAZZOTOVI OKSIDIOTOVI OKSIDI

Azotovi oksidiAzotovi oksidi NONOxx

(N(N22

0, NO, NO0, NO, NO22

))

AAzzotoviotovi

oksidioksidi

najvenajveimim

delomdelom

vodevode

porekloporeklo

iizz antropogenihantropogenih

aktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. Uaktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. Uznatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kaoznatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kaoumskih iumskih i stepskihstepskih

popoara.ara.

KoncentraciajKoncentraciaj

NONOxx

u poslednjih 200 godina je porasla zau poslednjih 200 godina je porasla za

punih 15%.punih 15%.

ovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenuovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenuprirodnih, a kasnije veprirodnih, a kasnije vetatakih ubrivakih ubriva. Tome doprinose jo. Tome doprinose jo

uzgajanjeuzgajanje mahunarkimahunarki ((leguninozaleguninoza), procesi fermentacije), procesi fermentacije

fekalija i procesi u zemljifekalija i procesi u zemljitu.tu. to se tito se tie procesa u zemljie procesa u zemljitutuovi su joovi su jo

uvek neispitani dovoljno, pa se ne zna tauvek neispitani dovoljno, pa se ne zna tano koji suno koji su

to procesi koji najvito procesi koji najvie doprinose emisiji azotovih oksida.e doprinose emisiji azotovih oksida.


13/45

GrGretieti 1313

SFSF66

& CCl& CCl44

SumporSumporheksafluoridheksafluorid

SFSF66

ima ogromanima ogroman

potencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SFpotencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SF66 ima potencijal globalnog zagrevanja kolikoima potencijal globalnog zagrevanja kolikoima 23 tone COima 23 tone CO

22 tikomtikom 100 godina.100 godina.

UgljenterahloridUgljenterahlorid

CClCCl

44

ima potencijalima potencijal

globalnog zagrevanja koji je 1800 veglobalnog zagrevanja koji je 1800 vei odi odCOCO22

..


14/45

GrGretieti 1414

OBAVEZE ZEMALJAOBAVEZE ZEMALJA LANICALANICA

KYOTO PROTOKOLAKYOTO PROTOKOLA

ObavezeObaveze razvijenihrazvijenihzemaljazemalja ugovornicaugovornica KjotoKjotoprotokolaprotokola

ProtokolProtokol imaima zaza ciljcilj dada kvantifikujekvantifikuje obavezeobaveze ii utvrdiutvrdi dinamikudinamiku smanjenjasmanjenja nacionalnihnacionalnih

emisijaemisija

gasovagasova

sasa

efektomefektom

staklenestaklene

babatete

zaza

svakusvaku

drdravuavu

laniculanicu

KonvencijeKonvencije

kojakoja

sese nalazinalazi

nana

listilisti uu

AneksuAneksu

11

KonvencijeKonvencije

((svesve

industrijskeindustrijske

zemljezemlje

ii

zemljezemlje

uu

tranzicijitranziciji).). OvimOvim

ProtokolomProtokolom

sese industrijskeindustrijske

zemljezemlje

svetasveta

obavezujuobavezuju dada

svojesvoje

emisijeemisije

gasovagasova

sasa

efektomefektom

staklenestaklene

babatete

smanjesmanje

uuprosekuproseku

zaza

5,2% u5,2% u odnosuodnosu

nana

referentnureferentnu

1990.god., i1990.god., i

to uto uperioduperiodu odod 2008. do 2012.god.2008. do 2012.god. SveSve zemljezemlje kojekoje imajuimaju obavezuobavezu kvantifikovanogkvantifikovanog

smanjenjasmanjenja

emisijaemisija

navedenenavedene

susu

uu

AneksuAneksu

BB KjotoKjoto

protokolaprotokola..


15/45

GrGretieti 1515

OBAVEZE ZEMALJAOBAVEZE ZEMALJA LANICALANICA

KYOTO PROTOKOLAKYOTO PROTOKOLA

ObavezeObavezezemaljazemalja uu razvojurazvoju-- ugovornicaugovornica KjotoKjotoprotokolaprotokola

ZaZa zemljezemlje uu razvojurazvoju,, meumeu kojimakojima je ije i SrbijaSrbija,, ovajovaj ProtokolProtokol

nijenije

predvideopredvideo

nikakvenikakve

novenove

obavezeobaveze

uu

odnosuodnosu nana oneone kojekoje susu predvienepredviene KonvencijomKonvencijom,, tjtj..nijenije predvideopredvideo obavezuobavezu kvantifikovanogkvantifikovanog smanjivanjasmanjivanja emisijaemisija gasovagasova sasa efektomefektom staklenestaklene babatete,, aliali jejeostavljenaostavljena mogumogunostnost

dada

svakasvaka

odod

njihnjih

uubilobilo

komkom

trenutkutrenutku takvutakvu obavezuobavezu preuzmepreuzme, u, u skladuskladu sasa svojimsvojim mogumogunostimanostima,, ukljuukljuivanjemivanjem uu AneksAneks 11 KonvencijeKonvencije ii AneksAneks

BB ProtokolaProtokola..


16/45

GrGretieti 1616

PROGNOZEPROGNOZE

Prognoze ekspertskog tima UN i SvetskePrognoze ekspertskog tima UN i Svetskemeteorolometeoroloke organizacije suke organizacije su

susu

da moda moe doe doi doi do

porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Premaporasta temperature od 1 do 6 stepeni. Premanajgorem scenariju, ako ninajgorem scenariju, ako nita ne promenimo i neta ne promenimo i nepopotujemotujemo KjotoKjoto

protokol, porast temperatureprotokol, porast temperature e bitie biti

oko 6 stepeni. Ako se strogo primenjujeoko 6 stepeni. Ako se strogo primenjuje KjotoKjoto protokol i najveprotokol i najveom moguom moguom brzinom pree saom brzinom pree safosilnih goriva nafosilnih goriva na obnovljiveobnovljive izvore energijeizvore energije(klimatske resurse(klimatske resurse

sunce, vetar,sunce, vetar,biomasabiomasa), kojih ima), kojih ima

sasvim dovoljno, tako da mosasvim dovoljno, tako da moemo da zaboravimo naemo da zaboravimo nafosilnafosilna goriva i nuklearne elektrane, porastgoriva i nuklearne elektrane, porasttemperaturetemperature e biti mnogo manji.e biti mnogo manji.


17/45

GrGretieti 1717

MehanizmiMehanizmi trgovinetrgovine emisijamaemisijama

OdredbamaOdredbama KjotoKjoto protokola datim uprotokola datim u lanovima 6, 12lanovima 6, 12i 1i 17 p7 predvieno je uvoenje mehanizama trgovineredvieno je uvoenje mehanizama trgovineemisijama,emisijama, ime je omoguime je omoguen izvestan stepenen izvestan stepenfleksibilnostifleksibilnosti za industrijske zemlje i zemlje uza industrijske zemlje i zemlje utranzicijitranziciji

u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnihu pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih

obaveza koje se odnose naobaveza koje se odnose na kvantifikovanokvantifikovano smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene basmanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate.te.


18/45

GrGretieti 1818


MMehanizamehanizam

zajednizajednikeke

implementacijeimplementacije::

dodo

2008.god.2008.god. industrijskiindustrijski razvijenerazvijene zemljezemlje imajuimaju mogumogunostnost dada rezultatrezultat smanjenjasmanjenja emisijaemisija ostvarenostvaren krozkroz projekteprojekte zajednizajednikeke realizacijerealizacije nana teritorijiteritoriji drugihdrugih zemaljazemalja iziz AneksaAneksa KonvencijeKonvencije,,pripipripiuu

ispunjavanjuispunjavanju

deladela

svojihsvojih

preuzetihpreuzetih obavezaobaveza..


19/45

GrGretieti 1919

MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

MehanizamMehanizam istog razvoja (CDMistog razvoja (CDM-- CleanClean DevelopmentDevelopment MechanismMechanism):): omoguomoguuje industrijski razvijenimuje industrijski razvijenimzemljama i drugim zemljama sa liste izzemljama i drugim zemljama sa liste iz AneksaAneksa

11

Konvencije da izvrKonvencije da izvre implementaciju projekata kojima see implementaciju projekata kojima seredukuju emisije gasova sa efektom staklene baredukuju emisije gasova sa efektom staklene bate ute uzemljama u razvoju, prizemljama u razvoju, pri emuemu sertifikovanesertifikovane iznoseiznoseredukcije emisija generisane takvim projektom moguredukcije emisija generisane takvim projektom mogupripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledupripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledusmanjenja emisija (smanjenja emisija (sertifikovanisertifikovani iznos se oduzima odiznos se oduzima odkvotekvote

industrijske zemlje kao investitoraindustrijske zemlje kao investitora istog razvoja iistog razvoja i

dodajedodaje kvotikvoti nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja jenacionalnih emisija zemlje u razvoju koja jeu CDM projektu primalacu CDM projektu primalac iste tehnologije,iste tehnologije, ime seime sezemlja u razvoju praktizemlja u razvoju praktino zaduno zaduuje dodatnimuje dodatnim kvotamakvotama emisija kojeemisija koje e u budue u budunosti morati da smanjuje).nosti morati da smanjuje).


20/45

GrGretieti 2020

MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

MMehanizamehanizam trgovinetrgovine emisijamaemisijama:: ovajovaj mehanizammehanizam mogumogu koristitikoristiti samosamo

zemljezemlje

kojekoje

susu

nana

listilisti

uu AneksuAneksu

11 KonvencijeKonvencije

((industrijskeindustrijske

zemljezemlje

ii zemljezemlje

uu tranzicijitranziciji),), nana

tajtaj

nanainin

toto

deodeo

svojihsvojih

dodeljenihdodeljenih

kolikoliinaina

emisijaemisija

kojekoje

mogumogu

emitovatiemitovati

uu tokutoku

obavezujuobavezujuegeg

periodaperioda,,

mogumogu transferisatitransferisati drugojdrugoj zemljizemlji sasa listeliste iziz AneksaAneksa 11 KonvencijeKonvencije..

Kako bi se zemljamaKako bi se zemljama lanicamalanicama KjotoKjoto

protokola olakprotokola olakalo prihvatanjealo prihvatanje

odredabaodredaba

sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi,sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi,

protokol dozvoljava koriprotokol dozvoljava korienje i ovog "fleksibilnog mehanizmaenje i ovog "fleksibilnog mehanizma

--

trgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije kojetrgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije koje emituju manje gasova staklene baemituju manje gasova staklene bate od predvienete od predviene kvotekvote mogu damogu da

prodaju emisione kredite zemljama veprodaju emisione kredite zemljama veim zagaivaim zagaivaima.ima.

To znaTo znai da kompanije koje uspei da kompanije koje uspeno redukuju emisije u veno redukuju emisije u veoj merioj meri

od traod traene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu daene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu datrguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili ntrguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili nisuisuu stanju da ostvare postavljene zahteve.u stanju da ostvare postavljene zahteve. Koncept je sa odreenimKoncept je sa odreenimuspehom primenjen za smanjivanje emisija uzrouspehom primenjen za smanjivanje emisija uzronika smoga i kiselihnika smoga i kiselih

kikia.a.


21/45

GrGretieti 2121


Srbija iako ima rezervi u emisiji gasovimaSrbija iako ima rezervi u emisiji gasovimastaklene bastaklene bate do sada nije prodavala svojete do sada nije prodavala svoje

kvotekvote ni jednoj razvijenoj zemlji.ni jednoj razvijenoj zemlji.


22/45

GrGretieti 2222

AtmosferaAtmosfera


23/45

GrGretieti 2323

PromenaPromena

temperaturetemperaturesa visinomsa visinom

AtmosferaAtmosfera


24/45

GrGretieti 2424

Promena pritiskaPromena pritiska

sa visinomsa visinom

Vazduh jeVazduh je stistiljivljiv,,zato je gustinazato je gustina

vazduha na 0 mvazduha na 0 mnadmorskenadmorske

visinevisine

1,2 kg/m1,2 kg/m33, dok je, dok jena 5000 mna 5000 m

nadmorskenadmorske visinevisinenjegova gustinanjegova gustinasvega 0,7 kg/msvega 0,7 kg/m3.3.

AtmosferaAtmosfera


25/45

GrGretieti 2525

SASTAV ATMOSFERESASTAV ATMOSFERE

GasoviGasovi KoncentracijaKoncentracija

AzotAzot

(N(N22

)) 78.08%78.08% zapreminskihzapreminskih

((iliili

780,800780,800 ppmvppmv))

KiseonikKiseonik

(O(O22

)) 20.95%20.95% zapreminskihzapreminskih

((iliili

209,500209,500 ppmvppmv))

Argon (Argon (ArAr)) 0.93%0.93% zapreminskihzapreminskih

((iliili

9,3009,300 ppmvppmv))

VodenaVodena

parapara

(H(H22

O)O) 0 to 1 or 2%0 to 1 or 2% zapreminskihzapreminskih

((iliili

do 20,000do 20,000 ppmvppmv))

UgljenUgljen

dioksiddioksid

(CO(CO22

)) 365365 ppmvppmv

VodonikVodonik

(H(H22

)) 500500 ppbvppbv

HelijumHelijum

(He)(He) 524524 ppbvppbv

Neon (Ne)Neon (Ne) 18181818 ppmvppmv

OzonOzon

(O(O33

) u) u troposferitroposferi 0.02 do 0.10.02 do 0.1 ppmvppmv

Ozone (OOzone (O33

) u) u stratosferistratosferi 0.1 do 100.1 do 10 ppmvppmv

Metane(CHMetane(CH44

)) 1.71.7 ppmvppmv

AzotAzot

oksidoksid

(N(N22

O)O) 0.310.31 ppmvppmv

Freon CFCFreon CFC--12 (CF12 (CF22

ClCl22

)) 0.50.5 ppbvppbv

Freon CFCFreon CFC--11 (CFCl11 (CFCl33)) 0.30.3 ppbvppbv


26/45

GrGretieti 2626

ELEKTROMAGNETNIELEKTROMAGNETNI

SPEKTARSPEKTARPodelaPodela::

RadioRadio talasitalasi

MikrotalasiMikrotalasi

InfracrvenoInfracrveno

zzraraenjeenje

VidljivaVidljiva svetlostsvetlost

UltraljubiUltraljubiastoasto

zrazraenjeenje

RendgenskoRendgenskozrazraenjeenje

Gama zraGama zraenjeenje


27/45

GrGretieti 2727

Spektar zraSpektar zraenjaenja sa Suncasa Sunca

NajveNajvei deo radijacije sai deo radijacije sasunca koncentrisan je nasunca koncentrisan je na

vidljivi deovidljivi deo spektraspektra. Uska. Uskaenergetska traka od 400energetska traka od 400do 700do 700 nmnm

predstavljapredstavlja

43% od ukupne radijacije43% od ukupne radijacijekoja stikoja stie sa Sunca nae sa Sunca naZemlju. Talasne duZemlju. Talasne duineinekrakrae ode od vidljvidljiivogvog

spektraspektra

(


28/45

GrGretieti 2828

Koje zraKoje zraenje Zemlja emitujeenje Zemlja emituje

Sunce emituje energiju na viim talasnim duinama nego Zemlja.


29/45

GrGretieti 2929

UVUV zrazraenjeenje

U ovu oblast spadaU ovu oblast spada

ultravioletnoultravioletnozrazraenjeenje (UV)(UV) kojekojese deli na talasnose deli na talasno

podrupodruje:je: od 200 do 280od 200 do 280nmnm i naziva sei naziva seUVUV--C zraC zraenje,enje,

od 280 do 320od 280 do 320nmnm egzistira UVegzistira UV--B zraB zraenje, aenje, a od 320od 320--400400 nmnm UVUV--A zraA zraenje.enje.

Slika:

Raspodela ozona sa visinom.

Stepen prodiranja UV zraenja do zemlje. Na povrinu Zemlje stie94% od UV-A, 6% od UV-B i 0% od UV-C zraenja.


30/45

GrGretieti 3030

IR zraIR zraenjaenja

Infracrveno zraInfracrveno zraenje se deli na:enje se deli na:

Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10m)m) Srednju infracrvenu oblast (10Srednju infracrvenu oblast (10m do 2,5m do 2,5m )m ) Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)


31/45

GrGretieti 3131

Sudbina zraSudbina zraenja sa Suncaenja sa Sunca

Vidljiva svetlost seVidljiva svetlost sena razlina razliite naite naineineodbija, apsorbuje naodbija, apsorbuje naZemlji.Zemlji.

AkumuliranaAkumuliranaenergija poreklom saenergija poreklom saSunca na Zemlji seSunca na Zemlji sepotompotom reemitujereemituje u

uobliku nevidljivogobliku nevidljivoginfracrvenoginfracrvenogzrazraenja.enja.


32/45

GrGretieti 3232

Apsorpcija zraApsorpcija zraenjaenja

Po

-

primarno zraenje

b

absorbujui sloj

P

proputeno zraenje


33/45

GrGretieti 3333

COCO22

: Apsorpcija IR zra: Apsorpcija IR zraenjaenja

Talasna

duina Frekvencija Talasni

broj

u cm-1 Energija

u kJ/mol

100m - 1m3*1012Hz -3*1014Hz

100 - 10000 1 - 100
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0


34/45

GrGretieti 3434

CHCH44 : Apsorpcija IR zra: Apsorpcija IR zraenjaenja

4000

cm1

= 2500 nm; 1000 cm1

= 10000 nm; 100 cm1

= 100000 nm


35/45

GrGretieti 3535

NN22 O: Apsorpcija IR zraO: Apsorpcija IR zraenjaenja


36/45

GrGretieti 3636

Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraenjaenja

Talasna

duina Frekvencija Talasni

broj

u cm

-1

Energija

u kJ/mol

100m - 1m3*1012Hz -3*1014Hz

100 - 10000 1 - 100
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0


37/45

GrGretieti 3737

Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraenjaenja

GasoviGasovi KoncentracijaKoncentracija

VodenaVodena

parapara

(H(H22

O)O) 0 to 1 or 2%0 to 1 or 2% zapreminskihzapreminskih

((iliili

do 20,000do 20,000 ppmvppmv))

UgljenUgljen

dioksiddioksid

(CO(CO22

)) 365365 ppmvppmv

Metane(CHMetane(CH44

)) 1.71.7 ppmvppmv

AzotAzot

oksidoksid

(N(N22

O)O) 0.310.31 ppmvppmv

Freon CFCFreon CFC--12 (CF12 (CF22

ClCl22

)) 0.50.5 ppbvppbv

Freon CFCFreon CFC--11 (CFCl11 (CFCl33

)) 0.30.3 ppbvppbv

Apsorpcija IR zraenja u prisustvu ugljendioksida je posebno

znaajna jer je ovaj gas, kao tei od vazduha, koncentrovan pripovrini Zemlje tako da je u tim delovima atmosfere apsorpcijanajvea. To znai da su efekti staklene bate u prizemnim

delovima troposfere najvei.


38/45

GrGretieti 3838

Apsorpcija zraApsorpcija zraenja sa Suncaenja sa SuncaUV VIS IR near IR far

4000

cm1

= 2,5 m

1000 cm1

= 10 m

100 cm1

= 100 m


39/45

GrGretieti 3939

Gasovi stakleneGasovi staklene

babatete

PromenaPromenakoncentracijekoncentracije

gasovagasovastaklene bastaklene batete

tokomtokomposlednjih 150poslednjih 150godinagodina


40/45

GrGretieti 4040

Trendovi promene koncentracije gasova stakleneTrendovi promene koncentracije gasova staklene

babate u poslednjih nekoliko godinate u poslednjih nekoliko godina


41/45

GrGretieti 4141

ZadrZadravanje IR zraavanje IR zraenja na Zemljienja na Zemlji


42/45

GrGretieti 4242

PosledicaPosledica --

globalno zagrevanjeglobalno zagrevanje
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Instrumental_Temperature_Record.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/Image:Instrumental_Temperature_Record.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/Image:Instrumental_Temperature_Record.png


43/45

GrGretieti 4343

GLEGLEERI KOJI NESTAJUERI KOJI NESTAJU


44/45

GrGretieti 4444

Izvori gasova staklene baIzvori gasova staklene batete


45/45

POTEPOTEKOKOE OKO KJOTOE OKO KJOTO

PROTOKOLAPROTOKOLA

SADSAD ieie

najvenajvei na svetu proizvoai na svetu proizvoa

gasova staklene bagasova staklene bate (vite (viee

od jedne treod jedne treine emisija zemaljaine emisija zemalja AneksaAneksa

I u 1990. godini KrajemI u 1990. godini Krajem

1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene ba1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bateteu SAD seu SAD sepovecalapovecala

za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990.za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990.

godini i procenjuje se povegodini i procenjuje se poveanje od 10% do 2008.anje od 10% do 2008.

PovePoveanje emisije ovih gasova vaanje emisije ovih gasova vai i za druge industrijskii i za druge industrijski

razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se morazvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se moeezakljuzakljuiti da, iako je primena ovog protokola i neophodna iiti da, iako je primena ovog protokola i neophodna ipravnopravno obavezujuobavezujuaa, izvr, izvravanje meunarodnih obaveza i daljeavanje meunarodnih obaveza i daljeostaje sveopostaje sveopti problem, posebno kada ono podrazumeva veliketi problem, posebno kada ono podrazumeva velike

ekonomske troekonomske trokove za drkove za drave potpisniceave potpisnice rere

je o milijardamaje o milijardamadolara.dolara.

Jedna od fatalnih posledicaJedna od fatalnih posledica neprimenjivanjaneprimenjivanja

ovog protokola jeovog protokola je

globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.

Globalno Zagrevanje i Kjoto Protokol

Documents

Transcript of Globalno Zagrevanje i Kjoto Protokol