{\rtf1{\fonttbl{\f2 Times New Roman Bold;}{\f3 Times New Roman;}{\f4 Times New Roman Bold;}{\f5 Times New Roman;}{\f6 Times New Roman Italic;}{\f7 Times New Roman Bold Italic;}{\f8 Times New Roman;}{\f9 Times New Roman Italic;}{\f1000000 Times New Roman;}}{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;}\viewkind1\viewscale100\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 Fridrih Ni\u269?e \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf3\f4\fs36 SUMRAK IDOLA \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 ILI KAKO SE FILOZOFIRA \u268?EKICEM \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 PREDGOVOR \par\pard\par\pard\ql Sa\u269?uvati vedrinu u sumornoj i prekomerno odgovornoj stvari nije mala ve\u353?tina:pa ipak, \u353?ta bi bilo nu\u382?nije od vedrog raspolo\u382?enja? Nijedna stvar ne\u263?e uspeti ukoliko u njoj \u382?ar nema udela. Suvi\u353?nost snage samo je dokaz snage. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prevrednovanje svih vrednosti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , taj upitnik tako crn, tako gorostasan da baca senku na onoga koji ga stavlja - takav sudbonosni zadatak primorava nas da svakog trenutka istr\u269?imo na sunce, kako bismo sa sebe stresli te\u353?ku, suvi\u353?e te\u353?kom postalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slu\u269?aj" sre\u263?an slu\u269?aj. Pre svega, rat. Rat je uvek bio velika razboritost umova, koji su se suvi\u353?e povukli u sebe i postali suvi\u353?e duboki; \u269?ak i zadobijena rana sadr\u382?i u sebi isceljuju\u263?u mo\u263?. Izreka, \u269?ije poreklo skrivam od u\u269?ene radoznalosti, bila je odavno moje omiljeno geslo: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Increscunt animi, virescit volnere virtus\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima jo\u353? po\u382?eljnije za mene, jeste \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 istra\u382?iti idole\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... Na svetu ima vi\u353?e idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je tako\u273?e i moje "zlo uho" ... Postavljati ovde pitanja \u269?eki\u263?em i, mo\u382?da, kao odgovor \u269?uti onaj \u269?uveni mukli ton, koji govori o naduvenoj utrobi - kakvo ushi\u263?enje za \u269?oveka koji ima u\u353?i i iza u\u353?iju - za mene starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora razglasiti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upravo ono \u353?to bi se \u382?elelo da ostane u tajnosti... Tako\u273?e i ovo delo - sam naslov to otkriva - pre svega je okrepljenje, sun\u269?ana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A mo\u382?da i novi rat? I da li \u263?e se tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 velika objava rata\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ; a \u353?to se ti\u269?e istra\u382?ivanja idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, ve\u263? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ve\u269?ni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 idoli, kojih se ovde doti\u269?em \u269?eki\u263?em, kao zvu\u269?nom vilju\u353?kom - nema starijih, osvedo\u269?enijih, nadmenijih idola.. A tako\u273?e ni praznijih... To ne spre\u269?ava da se u njih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najvi\u353?e veruje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ; a i ka\u382?e se, naro\u269?ito u najuzvi\u353?enijim slu\u269?ajevima, nikako idol... \par\pard\par\pard\ql Torino, 30. septembra 1888. godine na dan kad je zavr\u353?ena prva knjiga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prevrednovanje svih vrednosti \par\pard\par\pard\ql Fridrih Ni\u269?e \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 AFORIZMI I STRELICE \par\pard\par\pard\ql 1. Dokolica je izvor svake psihologije. Kako? Zar je psihologija - porok? 2. I najhrabriji me\u273?u nama retko ima hrabrosti za ono \u353?to zaista zna... \par\pard\par\pard\ql 3. Da bi \u382?iveo sam, \u269?ovek mora biti \u382?ivotinja ili bog - ka\u382?e Aristotel. Nedostaje tre\u263?i slu\u269?aj: valja biti i jedno i drugo - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 filozof\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 4. "Svaka istina je jednostruka" - Nije li to la\u382? dvostruka? \par\pard\par\pard\ql 5. Ja ho\u263?u, jednom zauvek, da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne znam\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mnogo. - Mudrost postavlja granice i spoznaji. \par\pard\par\pard\ql 6. U svojoj divljoj prirodi \u269?ovek se najbolje odmara od svoje neprirodnosti, od svoje duhovnosti... \par\pard\par\pard\ql 7. Kako? Zar je \u269?ovek samo bo\u382?ji proma\u353?aj? Ili je bog samo proma\u353?aj \u269?ovekov? 8. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Iz ratne \u353?kole \u382?ivota\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - Ono \u353?to me ne ubije, \u269?ini me ja\u269?im. 9. Pomozi sm sebi: onda \u263?e ti pomo\u263?i i svako. Princip ljubavi prema bli\u382?njem. \par\pard\par\pard\ql 10. Ne treba pokazivati malodu\u353?nost prema svojim postupcima! I ne valja odmah zatim be\u382?ati od njih! Gri\u382?a savesti je nedoli\u269?na. \par\pard\par\pard\ql 11. Mo\u382?e li magarac da bude tragi\u269?an? - Da \u269?ovek propadne pod teretom koji ne mo\u382?e ni nositi, ni zbaciti... Slu\u269?aj filozofa. \par\pard\par\pard\ql 12. Ako \u269?ovek ima svoje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 za\u353?to? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u \u382?ivotu, onda \u263?e se pomiriti gotovo sa svakim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kako?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ovek ne \u382?udi za sre\u263?om; to \u269?ini samo Englez. \par\pard\par\pard\ql 13. Mu\u353?karac je stvorio \u382?enu - ali od \u269?ega? Od rebra svog boga - od svog "ideala"... 14. \u352?ta? Ti tra\u382?i\u353?? \u381?eleo bi da se udesetostru\u269?i\u353?, ustostru\u269?i\u353??. Tra\u382?i\u353? pristalice? Tra\u382?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nule! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 15. Ljude \u263?e posle njihove smrti - mene, na primer - lo\u353?ije razumeti od savremenika, ali bolje poslu\u353?ati. Ta\u269?nije re\u269?eno: nas nikad ne\u263?e razumeti! - i otuda na\u353? autoritet... \par\pard\par\pard\ql 16. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Me\u273?u \u382?enama\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "Istina?"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 O, vi ne poznajte istinu! Zar ona nije zlo\u269?in protiv \u269?itavog na\u353?eg \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pudeurs\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ? \par\pard\par\pard\ql 17. To je umetnik kakve ja volim, skroman u svojim potrebama: on ho\u263?e, zapravo, samo dve stvari, svoj hleb i svoju umetnost - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 panem et Circen\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 18. Ko ne ume da udahne svoju volju u stvari, taj \u263?e u njih da unese bar \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 smisao\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : to jest, on smatra da se u njima ve\u263? nalazi volja(princip "verovanja"). \par\pard\par\pard\ql 19. Kako? Izabrali ste vrlinu i uzvi\u353?ena ose\u263?anja, a istovremeno kri\u353?om gledate na dobitke bezobzirnih ljudi? - Ali, izabrav\u353?i vrlinu, \u269?ovek se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odri\u269?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "dobitaka"... (antisemiti na ku\u263?na vrata). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 20. Savr\u353?ena \u382?ena se zanima literaturom kao \u353?to \u269?ini neki mali greh: radi poku\u353?aja, uzgred, osvr\u263?u\u263?i se da li to neko prime\u263?uje, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neko primeti... \par\pard\par\pard\ql 21. Staviti se samo u takve polo\u382?aje gde se ne sme imati prividnih vrlina, gde, nasuprot, kao akrobata na svom u\u382?etu, ili pada\u353? ili stoji\u353? - ili sre\u263?no pro\u273?e\u353?... \par\pard\par\pard\ql 22. "Zli ljudi nemaju pesme" - Kako to da Rusi imaju pesme? 23. "Nema\u269?ki duh": tek osamnaest godina \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 contradictio in adjecto\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql 24. Tra\u382?e\u263?i po\u269?etak, \u269?ovek postaje rak. Istori\u269?ar gleda unazad; kona\u269?no i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veruje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 unazad. \par\pard\par\pard\ql 25. Zadovoljstvo \u353?titi \u269?ak i od prehlade. Da li se ikad prehladila \u382?ena koja je umela dobro da se obu\u269?e? - Pretpostavljam da je bila jedva obu\u269?ena. \par\pard\par\pard\ql 26. Ne verujem nijednom sistemati\u269?aru, i sklanjam im se s puta. Volja za sistemom je nedostatak \u269?estitosti. \par\pard\par\pard\ql 27. \u381?enu smatraju dubokom - za\u353?to? Zato \u353?to se u nje nikada ne mo\u382?e dosegnuti dno. \u352?tavi\u353?e, \u382?ena nije ni plitka. \par\pard\par\pard\ql 28. Kad \u382?ena ima mu\u353?ke vrline, onda od nje treba be\u382?ati; a kad nema mu\u353?ke vrline, onda ona be\u382?i sama. \par\pard\par\pard\ql 29. "Kako je nekad savest morala da grize! Kako je imala dobre zube! - A danas?" \u352?ta nedostaje? - Pitanje jednog zubnog lekara. \par\pard\par\pard\ql 30. Ljudi retko po\u269?ine samo jednu nepromi\u353?ljenost. U prvoj nepromi\u353?ljenosti \u269?ine uvek suvi\u353?e mnogo. Upravo zbog toga \u263?e po\u269?initi jo\u353? jednu, drugu - a ovog puta \u269?ine suvi\u353?e malo... \par\pard\par\pard\ql 31. Crv, kog su nagazili, po\u269?inje da se izvija. To je razumno. On time smanjuje verovatnost da ga ponovo nagaze.Na jeziku morala: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 poniznost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql 32. Postoji mr\u382?nja prema la\u382?i i licemerstvu, koja proisti\u269?e iz osetljivosti na pitanja \u269?asti; postoji ista takva mr\u382?nja, koja proisti\u269?e iz pla\u353?ljivosti, jer je la\u382? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zabranjena\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bo\u382?jom zapove\u353?\u263?u. Suvi\u353?e pla\u353?ljiv da bi lagao... \par\pard\par\pard\ql 33. Kako je malo potrebno za sre\u263?u! Zvuk gajdi. - Bez muzike bi \u382?ivot bio zabluda. Nemac zami\u353?lja sebi \u269?ak boga kako peva pesmu. \par\pard\par\pard\ql 34. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 On on peut penser et ecrire qu' assis\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (G. Flober). Uhvatio sam te, nihilisto! Istrajnost je upravo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 greh\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 protiv svetog duha.Samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izre\u269?ene\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 misli imaju vrednost. \par\pard\par\pard\ql 35. Ima slu\u269?ajeva kad smo kao konji, mi psiholozi, i postajemo uznemireni: vidimo svoju sopstvenu senku kako se pred nama nji\u353?e gore-dole Psiholog treba da ne obra\u263?a na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sebe \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pa\u382?nju, kako bi uop\u353?te video. \par\pard\par\pard\ql 36. Da li mi, imoralisti, nanosimo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?tetu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrlini? - Isto tako malo kao anarhisti vladarima. Tek \u353?to su na njih po\u269?eli da pucaju, oni ponovo sigurno sede na svom prestolu. Moral: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 treba pucati na moral\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 37. Ti tr\u269?i\u353? napred? \u268?ini\u353? li to kao pastir? Ili kao izuzetak? U tre\u263?em slu\u269?aju bio bi begunac... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prvo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 38. Jesi li stvaran? Ili samo glumac? Zastupnik? Ili sm zastupljeni? - Na kraju krajeva, mo\u382?da si samo podra\u382?avani glumac... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Drugo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 39. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Govori razo\u269?arani\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - Tra\u382?io sam velike ljude, a nalazio uvek samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 majmune\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njihovog ideala. \par\pard\par\pard\ql 40. Jesi li jedan od onih koji posmatra kao gledalac? Ili koji u\u269?estvuje? - Ili koji ne obra\u263?a pa\u382?nju, dr\u382?i se po strani.?... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Tre\u263?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 41. Ho\u263?e\u353? li da ide\u353? zajedno sa mnom? ili da ide\u353? preda mnom? Ili sm za sebe.. Valja znati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263?e\u353?, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263?e\u353? - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u268?etvrto\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitanje savesti \par\pard\par\pard\ql 42. To su bile stepenice za mene, ja sam se po njima popeo - zbog toga sam morao da pre\u273?em preko njih dalje. Ali, one su mislile da sam hteo da sednem na njih da se odmorim... \par\pard\par\pard\ql 43. \u352?ta ima u tome \u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ostajem u pravu! Suvi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sam\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u pravu. - A ko se danas najbolje smeje, taj \u263?e se tako\u273?e smejati i poslednji. \par\pard\par\pard\ql 44. Formula moje sre\u263?e: jedno Da, jedno Ne, prava linija, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 cilj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql SOKRATOV PROBLEM \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql O \u382?ivotu su najmudriji\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ljudi svih vremena sudili jednako: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on ne vredi ni\u353?ta... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Iz njihovih usta smo uvek i svuda slu\u353?ali jedan isti glas - glas pun sumnje, pun sete, pun umora od \u382?ivota, pun odolevanja \u382?ivotu. Sam Sokrat je na samrti rekao: "\u381?iveti - to zna\u269?i dugo biti bolestan: dugujem petla iscelitelju Eskulapu". \u268?ak je i Sokratu dodijao. - \u352?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dokazuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to? Na \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ukazuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to? - U stara vremena bi se reklo ( - o, to su govorili i dovoljno glasno, i pre svih, na\u353?i pesimisti!): Ovde u svakom slu\u269?aju ne\u353?to mora da bude istinito! \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Consensus sapientium \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dokazuje istinu". - Da li \u263?emo i danas tako govoriti? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Smemo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 li to? "Ovde u svakom slu\u269?aju ne\u353?to mora biti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "- odgovaramo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - ove najmudrije svih vremena valja najpre pogledati izbliza! Mo\u382?da su svi oni bili nesigurni na nogama? stari? gegali se? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ne izgleda li, mo\u382?da, mudrost na Zemlji kao gavran kojega odu\u353?evljava neznatan zadah strvine?... \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql Meni samom je ovo neodavanje po\u353?tovanja. to da su veliki mudraci \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nazadni tipovi, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najpre palo na pamet pri razmatranju slu\u269?aja\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 gde mu se najsna\u382?nije suprotstavlja u\u269?ena i neu\u269?ena predrasuda: prepoznao sam Sokrata i Platona kao simptome propasti, kao oru\u273?e gr\u269?kog raspada, kao pseudogr\u269?ke, kao antigr\u269?ke \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 (Ro\u273?enje tragedije, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 1872). Pomenuti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 consensus sapientium\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - koji shvatah sve bolje i bolje - dokazuje najmanje od svega da su oni imali pravo u tome u \u269?emu su se slagali: on pre dokazuje da su se sami oni, ti najmudriji, slagali u ne\u269?emu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 fiziolo\u353?ki, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kako bi se na isti na\u269?in negativno odnosili prema \u382?ivotu - i da bi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 morali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako da se odnose prema njemu. Sudovi o vrednosti \u382?ivota, za ili protiv, ne mogu nikad \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kona\u269?no da budu istiniti: oni imaju vrednost samo kao simptomi,oni dolaze u obzir samo kao simptomi - sami po sebi, takvi sudovi su gluposti. Prema njima valja obavezno ispru\u382?iti svoje prste, i poku\u353?ati shvatiti ovu \u269?udesnu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 finese, da se vrednost \u382?ivota ne mo\u382?e utvrditi. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u381?iv \u269?ovek ne mo\u382?e zato \u353?to je stranka, \u269?ak predmet spora, a ne sudija. Mrtav \u269?ovek ne mo\u382?e iz jednog drugog razloga. - Sa stanovi\u353?ta filozofa videti problem u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrednosti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota ispoljava se \u269?ak kao zamerka njemu samom, kao upitnik na njegovu mudrost, kao nerazboritost. - Kako? A svi ovi veliki mudraci - zar oni nisu bili samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zar nisu bili \u269?ak ni mudri? - Ali, vra\u263?am se na Sokratov problem. \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Sokrat je po svom poreklu pripadao najni\u382?im slojevima naroda: Sokrat je bio prost narod. Poznato nam je,\u269?ak se i vidi kako je bio ru\u382?an. Ali ru\u382?no\u263?a, koja je sama po sebi zamerka, slu\u382?i kod Grka gotovo kao opovrgavanje. Da li je Sokrat uop\u353?te bio Grk? Ru\u382?no\u263?a je prili\u269?no \u269?esto izraz ukr\u353?tenog razvoja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 inhibiranog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tim ukr\u353?tanjem. U drugom slu\u269?aju, ona se javlja kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 silazni razvoj. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Antropolozi me\u273?u kriminalistima nam govore da je tipi\u269?an zlo\u269?inac ru\u382?an \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum in fronte, monstrum in animo. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, zlo\u269?inac je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dcadent. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da li je Sokrat bio tipi\u269?an zlo\u269?inac? - U najmanju ruku, tome ne bi protivre\u269?io onaj \u269??uveni sud fiziognomista, koji je tako ubedljivo zvu\u269?ao Sokratovim prijateljima. Jedan stranac, koji se razumeo u crte lica, prolaze\u263?i kroz Atinu,rekao je Sokratu u lice da je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da krije u sebi sve r\u273?ave poroke i pohote. A Sokrat je samo odgovorio: "Vi me poznajete, gospodine!" \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql Na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dcadence \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ukazuje kod Sokrata ne samo poznata razuzdanost i anarhija u instinktima: upravo na to ukazuje i superfetacija logi\u269?nog i ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zloba rahiti\u269?ara \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja ga karakteri\u353?e. Ne zaboravimo i one halucinacije sluha, koje su interpretirane na religiozan na\u269?in, kao "Sokratov demon" Sve je u njemu preuveli\u269?ano, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 buffo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , karikatura, sve se istovremeno odlikuje skriveno\u353?\u263?u, zadnjom mi\u353?lju, podzemljem. - Poku\u353?avam da shvatim iz kakve idiosinkrazije proisti\u269?e ona sokratska jedna\u269?ina um = vrlina = sre\u263?a: ona najbizarnija od svih postoje\u263?ih jedna\u269?ina kojoj posebno protivure\u269?e svi instinkti drevnih Helena. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql S pojavom Sokratovom gr\u269?ki ukus se menja korist dijalektike: \u353?ta se tu, u stvari, doga\u273?ja? Pre svega. time se pobe\u273?uje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aristokratski \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ukus; prost narod s dijalektikom izbija na povr\u353?inu. Pre Sokrata izbegavani su dijalekti\u269?ki maniri: oni su, smatrani r\u273?avim manirima, on su kompromitovali. Upozoravali su omladinu da ih se kloni. Tako\u273?e, nisu imali poverenja u svako takvo navo\u273?enje svojih argumenata. Pristojne stvari, kao i pristojni ljudi, ne nose svoje argumente tako otvoreno u ruci. Nepristojno je pokazivati svih pet prstiju. Ono \u353?to se najpre mora dokazati, ima malo vrednosti. Svuda gde autoritet spada jo\u353? u dobre obi\u269?aje, gde se ne "obrazla\u382?e nego se nare\u273?uje, dijalekti\u269?ar je neka vrsta lakrdija\u353?a: ismejavaju ga, ne odnose se ozbiljno prema njemu - Sokrat je bio lakrdija\u353?, koji je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pobu\u273?ivao ozbiljan odnos \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema sebi: \u353?ta se, upravo, tu dogodilo? \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Dijalektiku izabiraju samo onda kad nema nikakvog drugog sredstva. Poznato je da se njome pobu\u273?uje nepoverenje, da ona malo ube\u273?uje. Ni\u353?ta se tako lako ne bri\u353?e kao dijalekti\u269?ki efekt: to dokazuje iskustvo svakog skupa na kojem se govori. Ona mo\u382?e da bude \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neophodna samoodbrana \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u rukama ljudi, koji vi\u353?e nemaju nikakvo drugo oru\u382?je. Mora se silom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iznuditi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 priznanje svog prava: pre toga, ona se nikako ne mo\u382?e upotrebiti. Prema tome, Jevreji su bili dijalekti\u269?ari; to je bila i prepredena lija. Kako? A zar je to i Sokrat bio? \par\pard\par\pard\ql 7. \par\pard\par\pard\ql Da li je Sokratova ironija izraz revolta? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ressentiment \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prostog naroda? U\u382?iva li on, kao potla\u269?eni, svoj sopstveni ferocitet u ubodima no\u382?a silogizma? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Sveti li se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on uglednim ljudima koje fascinira? - Kao dijalekti\u269?ar, \u269?ovek ima u rukama nepo\u353?tedno oru\u382?je; s njim \u269?ovek mo\u382?e da postane tiranin; pobe\u273?uju\u263?i, \u269?ovek se kompromituje. Dijalekti\u269?ar prepu\u353?ta svom protivniku dokazivanje da nije idiot: on ga dovodi do besa, istovremeno ga \u269?ini bespomo\u263?nim. Dijalekti\u269?ar \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 depotencira \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 intelekt svog protivnika. - Kako? Je li dijalektika kod Sokrata samo oblik osvete? \par\pard\par\pard\ql 8. \par\pard\par\pard\ql Dao sam na znanje \u269?ime bi Sokrat mogao da odbija: utoliko vi\u353?e valja objasniti tu okolnost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je fascinirao. \u352?to je otkrio novi vid \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 agona, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to je bio prvi u\u269?itelj borila\u269?kih ve\u353?tina za ugledne krugove Atine, to je jedno. Fascinirao je razdra\u382?uju?i agonalne instinkte Helena - on je uneo novu varijantu u borbu izme\u273?u mladih boraca i mladi\u263?a. Sokrat je bio, tako\u273?e, i veliki \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 eroti\u269?ar. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 9. \par\pard\par\pard\ql Ali, Sokrat je odgonetnuo jo\u353? vi\u353?e. Video je mnogo \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iza le\u273?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svojih uglednih Atinjana; shvatio je da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njegov \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 slu\u269?aj, njegova idiosinkrazija slu\u269?aja nije vi\u353?e bila nikakav izuzetan slu\u269?aj. Ista takva degeneracija se pripremala svuda u potaji: staroj Atini je do\u353?ao kraj. - I Sokrat je shvatio da ceo svet ima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 potrebu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za njim - za njegovim sredstvima, njegovim le\u269?enjem, za njegovom li\u269?nom ve\u353?tinom samoodr\u382?anja.. Svuda su se instinkti nalazili u anarhiji; svuda su ljudi bili na pet koraka od ekscesa: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum in animo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je bio sveop\u353?ta opasnost. "Instinkti ho\u263?e da postanu tiranin; valja izumeti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protivtiranina, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji je ja\u269?i..." Kad je onaj fiziognomist otkrio Sokratu ko je, nazivaju\u263?i ga jazbinom svih r\u273?avih pohota, veliki ironi\u269?ar je izustio samo jo\u353? jednu re\u269? koja daje klju\u269? za razumevanje njega samoga. "To je istina", re\u269?e on, "ali postao sam gospodar nad svima". Kako je Sokrat postao gospodar nad \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sobom? - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Njegov slu\u269?aj je, u su\u353?tini, bio samo ekstreman slu\u269?aj, koji je najvi\u353?e padao u o\u269?i u tome \u353?to je tada po\u269?elo da postaje op\u353?ta nevolja: \u353?to niko vi\u353?e nije bio gospodar nad sobom, \u353?to su se instinkti okrenuli jedan \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 drugog. On je fascinirao kao taj ekstremni slu\u269?aj njegova ru\u382?no\u263?a, koja je pobu\u273?ivala u\u382?as, govorila je o njemu svakome oku: on je fascinirao, \u353?to je razumljivo samo po sebi, jo\u353? sna\u382?nije od samog odgovora, od samog re\u353?enja, od verovatno\u263?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 isceljenja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovog slu\u269?aja. \par\pard\par\pard\ql 10. \par\pard\par\pard\ql Ako je neophodno da se od \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uma \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stvori tiranin, kao \u353?to je to u\u269?inio Sokrat, onda svakako nije postojala opasnost da ne\u353?to drugo stvori tiranina. U umnosti su tada otkrili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 spasiteljicu, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ni Sokrat, ni njegovi "bolesnici" nisu bili voljni da budu umni - to je bilo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 de rigueur, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je bilo njihovo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 poslednje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sredstvo. Fanatizam, s kojim se \u269?itavo gr\u269?ko umovanje baca na razumnost, odaje o\u269?ajno stanje: \u269?ovek se nalazio u opasnosti, imao je samo jedan izbor: ili da propadne, ili da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 apsurdno uman... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Moralizam gr\u269?ke filozofije po\u269?ev od Platona uslovljen je patolo\u353?ki; isto tako i njen sud o dijalektici. Um = vrlina = sre\u263?a, to jednostavno zna\u269?i: treba \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 podra\u382?avati Sokrata i protiv mra\u269?nih po\u382?uda zapaliti ve\u269?nu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svetlost - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svetlost uma. Treba biti razborit, bistar, jasan po svaku cenu: svaki ustupak instinktima, neizvesnom, vodi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nadole... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 11. \par\pard\par\pard\ql Dao sam do znanja \u269?ime je fascinirao Sokrat: izgledao je kao lekar. kao spasitelj. Da li treba jo\u353? ukazivati na zabludu koja je bila u njegovoj veri u "umnost po svaku cenu"? - To je samoobmana od strane filozofa i moralista, kao da oni time ve\u263? izlaze iz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao da joj objavljuju rat. Izlazak iz nje je izvan njihove mo\u263?i: to \u353?to je oni izabiraju kao sredstvo, kao spasenje, samo je ponovo izraz te \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 menjaju \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njen izraz, oni ne odstranjuju nju samu Sokrat je bio nesporazum; ceo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moral popravljanja, pa i hri\u353?\u263?anski, bio je nesporazum... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Najble\u353?tavija svetlost umnosti po svaku cenu, \u382?ivot svetao, hladan, razborit, svestan, bez instinkta, koji se suprotstavlja instinktima, bio je samo bolest, neka druga bolest - a nipo\u353?to vra\u263?anje "vrlini", "zdravlju", sre\u263?i... Protiv instinkata se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 boriti - to je formula za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dokle god je \u382?ivot \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u usponu, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sre\u263?a je ravna instinktu. \par\pard\par\pard\ql 12. \par\pard\par\pard\ql Da li je to i sam razumeo, taj najmudriji od svih samonadmudriva\u269?a? Nije li on to sebi rekao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u mudrosti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoje hrabrosti koja ne preza od smrti?... Sokrat je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 hteo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da umre: - ne Atena, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je dao sebi \u269?a\u353?u s otrovom, on je naterao Atenu da mu je da...,Sokrat nije lekar, tiho je rekao sebi: "Jedino je smrt ovde lekar.. Sam Sokrat je bio samo dugo bolestan..." \par\pard\par\pard\ql "UM" U FILOZOFIJI \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Pitate me \u353?ta je sve idiosinkrazija u filozofa?.. Na primer, odsustvo istorijskog smisla u njih, njihova mr\u382?nja prema samoj predstavi postojanja, njihov egipticizam. Oni zami\u353?ljaju da nekoj stvari ukazuju \u269?ast ako je li\u353?e istoricizma, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sub\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 specie\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aeterni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , ako od nje na\u269?ine mumiju. Sve \u269?ime su se filozofi tokom hiljadu godina slu\u382?ili, bile su mumije pojmova; iz njihovih ruku nije iza\u353?lo ni\u353?ta stvarno \u382?ivo. Kad obo\u382?avaju, oni ubijaju, oni balsamuju, ova gospoda idolopoklonici - oni postaju opasni po \u382?ivot svega kad obo\u382?avaju Smrt, \u382?ivot, starost, isto tako kao ra\u273?anje i rastenje, za njih predstavljaju zamerke - \u269?ak i opovrgavanja. \u352?to jeste, to ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postaje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , \u353?to postaje, to nije... I sada svi oni, \u269?ak s nekim o\u269?ajanjem, veruju u bivstvuju\u263?e. Ali, po\u353?to ga ne mogu dohvatiti, tra\u382?e razloge za\u353?to im se ono uskra\u263?uje. Mora da je neka iluzija, obmana u tome \u353?to ne opa\u382?amo bivstvuju\u263?e: gde se krije varalica? - "Na\u353?li smo ga, kli\u269?u oni radosno"to je \u269?ulnost! Ova \u269?ula, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 koja su i ina\u269?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tako nemoralna\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , obmanjuju nas o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svetu. Moral: osloboditi se obmana \u269?ula, postojanja, istorije, la\u382?i - istorija nije ni\u353?ta drugo do vera u \u269?ula, vera u la\u382?. Moral: negirati sve \u353?to veruje \u269?ulima"sve ostalo \u269?ove\u269?anstvo: sve je to "masa naroda . Biti filozof, biti mumija, predstavljati monotono-teizam grobarskom mimikom! - I, pre svega, dalje s telom, tom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 idee fixe\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ula dostojnom sa\u382?aljenja! obuzeto svim gre\u353?kama logike koje postoje, \u269?ak i nemogu\u263?e osporeno, premda je dovoljno drsko da se pona\u353?a kao ne\u353?to stvarno!" \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\qj S dubokim po\u353?tovanjem izuzimam \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Heraklitovo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ime. Ako su drugi filozofi odbacili svedo\u269?enje \u269?ula, jer su kazivali o mno\u353?tvu i promenama, onda je on odbacio njihovo svedo\u269?enje, zato \u353?to su pokazivala kao da \u263?e stvari ovladati stalno\u353?\u263?u i jedinstvom. Heraklit \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je, tako\u273?e, bio nepravedan prema \u269?ulima. Ona ne la\u382?u ni tako kako su smatrali Elejci, ni tako kako je on smatrao - ona uo\u353?te ne la\u382?u. Pogotovo to \u353?to mi \u269?inimo od njihovog svedo\u269?anstva, unosi u njega la\u382?, na primer, la\u382? jedinstva, la\u382? stvarnosti, supstance, stalnosti... "Um" je uzrok toga \u353?to izopa\u269?avamo svedo\u269?anstva \u269?ula. Ukoliko \u269?ula pokazuju postajanje, nestajanje, promenu, onda ne la\u382?u... Ali, Heraklit \u263?e uvek biti u pravu u tome da je bi\u263?e prazna fikcija. "Nestvarni" svet je jedini: "pravom svetu" su samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pridodati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , la\u382?i... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql I kakva fina opservaciona oru\u273?a imamo svojim \u269?ulima! Na primer, nos o kojem jo\u353? nijedan filozof nije govorio s po\u353?tovanjem i zahvalno\u353?\u263?u, predstavlja, me\u273?utim, najdelikatniji instrument koji nam stoji na raspolaganju: o mo\u382?e da konstatuje minimalne razlike kretanja koje ne konstatuje \u269?ak ni spektroskop. Mi dan vladamo naukom u toj meri da smo se odlu\u269?ili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prihvatimo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svedo\u269?enje \u269?ula - po\u353?to smo nau\u269?ili da ih jo\u353? izo\u353?travamo, naoru\u382?avamo, da razmi\u353?ljaju do kraja. Ostalo je nedono\u353?\u269?e i jo\u353?-ne nauka: ho\u263?u re\u263?i,metafizika, teologija, psihologija, teorija saznanja. Ili formalna nauka, nauka o znakovima: kao logika i ona primenjena logika, matematika. U njima se uop\u353?te ne javlja stvarnost, \u269?ak ni kao problem; isto tako kao i pitanje, kakvu vrednost uop\u353?te ima takva kon vencija o znakovima, kao \u353?to je logika. \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql Druga idiosinkrazija filozofa nije manje opasna: ona se sastoji u zamenjivanju poslednjeg i prvog. Oni stavljaju na po\u269?etak \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kao \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 takav ono \u353?to dolazi na kraju - na \u382?alost! jer ono uop\u353?te ne bi trebalo da se pojavi! - "najvi\u353?e pojmove", to jest, najop\u353?tije, najispraznije pojmove, poslednji da\u353?ak realiteta koji isparava. To je opet samo izraz njihovog na\u269?ina po\u353?tovanja: ono \u353?to je vi\u353?e ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sme\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da nastane od onoga \u353?to je ni\u382?e, ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sme \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uop\u353?te \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nastati.. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Moral: sve \u353?to je prvorazredno mora da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Postajanje od ne\u269?ega drugog smatra se zamerkom, sumnjivom vredno\u353?\u263?u. Sve najvi\u353?e vrednosti su prvorazredne, svi najvi\u353?i pojmovi, bivstvuju\u263?e, ono \u353?to je bezuslovno, dobro, istinito, savr\u353?eno - sve to ne mo\u382?e da nastane, pa prema tome \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, sve to ne mo\u382?e ni da se razlikuje jedno od drugoga, ne mo\u382?e da bude u protivre\u269?nosti sa sobom. Zato oni i imaju svoj besmisleni pojam "boga". Ono \u353?to je poslednje, najtananije, najpraznije stavlja se kao prvo, kao uzrok sam po sebi, kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ens\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 realissimum... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 I da bi \u269?ove\u269?anstvo moralo ozbiljno da se odnosi prema mentalnim patnjama bolesnih nauka! - A ono je za to skupo platilo! . \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql - Uporedimo, najzad, i to koliko druga\u269?ije \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (ka\u382?em mi iz u\u269?tivosti...) gledamo na problem zablude i prividnosti.Nekad su smatrali promenu, izmenu, postajanje uop\u353?te, dokazom prividnosti, znakom toga da tu mora da bude ne\u269?ega \u353?to nas dovodi u zabludu. Naprotiv, danas vidimo isto toliko koliko nas primorava predrasuda uma da primenimo jedinstvo, identitet, stalnost, supstancu, uzrok, stvarnost, bi\u263?e, to nas na izvestan na\u269?in upli\u263?e u zabludu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 primorava \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da budemo u zabludi; ma kako da smo, na osnovu stroge provere prora\u269?una, uvereni u to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovde radi o zabludi. Stvar s tim stoji isto tako kao i s kretanjem velikog sazve\u382?\u273?a: tu zabluda kao kod postojanog advokata ima na\u353?e o\u269?i, a ovde na\u353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jezik. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Po svom postanku, jezik spada u vreme najrudimentarnijeg oblika psihologije: zapa\u353?\u263?emo u grubi feti\u353?izam kad postajemo svesni osnovnih pretpostavki metafizike jezika, srpski* re\u269?eno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uma. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 On svuda vidi tvorce i tvorenje: on veruje u volju kao uzrok uop\u353?te; on veruje u "Ja", u Ja kao bitak, u Ja kao supstancu, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 projektuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 veru u Ja-supstancu na sve stvari - on tek time \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvara \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pojam "stvar". Bitak se upli\u263?e misaono kao uzrok, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nadme\u263?e se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svuda; iz koncepcije "Ja" proizlazi tek, kao izvedena re\u269?, pojam "bitak"... U po\u269?etku postoji velika fatalna zabluda da je volja ne\u353?to \u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 deluje - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je volja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sposobnost... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Danas znamo da je ona samo re\u269?... Mnogo kasnije, u hiljadu puta prosve\u263?enijem svetu, u svest filozofa je neo\u269?ekivano prodrla \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sigurnost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ,subjektivna \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pouzdanost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u primeni kategorije uma: zaklju\u269?ili su da one ne mogu da proisteknu iz empirije - jer se \u269?itava empirija nalazi u protivre\u269?nosti s njima. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Odakle onda one poti\u269?u? - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 I u Indiji, kao i u Gr\u269?koj, u\u269?injena je ista gre\u353?ka: "mora da smo ve\u263? nekada \u382?iveli u nekom svetu ( - umesto u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nekom mnogo ni\u382?em: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to bi bila istina!), mora da smo bili bo\u382?anski, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jer \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 imamo um!".. U stvari, ni\u353?ta do sada nije imalo naivniju mo\u263? ube\u273?ivanja od zablude o bi\u263?u, kako su ga, na primer, formulisali Elejci: u korist ove zablude govori svaka re\u269?, svaka re\u269?enica koju izgovaramo! - Tako\u273?e su i protivnici Elejaca podlegali isku\u353?enju njihovog shvatanja bi\u263?a: izme\u273?u ostalih i Demokrit, kada je izmislio svoj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 atom... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Um" u jeziku, oh, kakav stari prevarant! Pla\u353?im se da se ne\u263?emo osloboditi boga, jer jo\u353? verujemo u gramatiku... \par\pard\par\pard\ql * Ni\u269?e pi\u353?e: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema\u269?ki \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upotrebljavamo izraz srpski iz logi\u269?nih razloga. U ovom slu\u269?aju, kao i na narednim stranicama. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Bi\u263?ete mi zahvalni ako ukratko izlo\u382?im su\u353?tinsko, tako novo shvatanje u \u269?etiri teze: time \u263?u olak\u353?ati razumevanje, time \u263?u izazvati prigovor. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prva teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Razlozi, na osnovu kojih je "ovaj" svet nazvan prividnim, dokazuju vi\u353?e njegov realitet - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 drugi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vid realiteta apsolutno se ne mo\u382?e dokazati. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Druga teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Obele\u382?ja, koja su dodeljena "pravom bi\u263?u" stvari, obele\u382?ja su nebi\u263?a, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ni\u269?ega, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "pravi svet" su izgradili od protivre\u269?nosti istinskom svetu: u stvari, prividan svet, ukoliko je samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralno-opti\u269?ka varka. \par\pard\par\pard Tre\u263?a teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Fantazirati o nekom "drugom" svetu umesto o ovom nema nikakvog smisla, pod pretpostavkom da nismo obuzeti instinktom klevetanja, poni\u382?avanja, osumnji\u269?enja \u382?ivota: u poslednjem slu\u269?aju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svetimo se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivotu fantasmagorijom nekog "drugog","boljeg" \u382?ivota. \par \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u268?etvrta teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Deliti svet na "pravi" i "prividan", bilo u duhu hri\u353?\u263?anstva bilo u duhu Kanta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 (lukavog hri\u353?\u263?anina, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na kraju krajeva - ), samo je sugestija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence-a, - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 simptom \u382?ivota koji ide \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 silaznom linijom . \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?to umetnik vi\u353?e ceni privid od realiteta, nije nikakva zamerka ovoj tezi. Jer, "privid" ozna\u269?ava ovde realitet \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jo\u353? jednom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo odabran, poja\u269?an, korigovan... Tragi\u269?ni umetnik \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nipo\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nije pesimist - on ka\u382?e upravo Da svemu zagonetnom, \u269?ak i stra\u353?nom, on je pro\u382?et \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dionizijskim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 duhom... \par\pard\par\pard\ql KAKO JE "PRAVI SVET" NAJZAD POSTAO BAJKA \par\pard\par\pard\ql ISTORIJA JEDNE ZABLUDE \par\pard\par\pard\ql 1. Pravi svet, dosti\u382?an za mudraca, pobo\u382?nog, punog vrlina - on \u382?ivi u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njemu, on je taj svet. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (Najstariji oblik ideje, relativno mudar, jednostavan, ubedljiv. Parafraza teze "ja", Platon, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jesam \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 istina). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. Pravi svet, nedosti\u382?an za sada, ali obe\u263?an mudracu, pobo\u382?nom, punom vrlina ("za gre\u353?nika koji se kaje" ). \par\pard\par\pard\ql (Napredak ideje: ona postaje finija, zamr\u353?enija, nedoku\u269?ivija - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ona pos?\u353?aje \u382?ena, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postaje hri\u353?\u263?anska...). \par\pard\par\pard\ql 3. Pravi svet, nedosti\u382?an, nedokaziv, koji se ne mo\u382?e obe\u263?ati, ali ve\u263? kao zamisliv, uteha, du\u382?nost, imperativ. \par\pard\par\pard\ql (Staro sunce u su\u353?tini, ali koje sija kroz maglu i skepsu; ideja postala uzvi\u353?ena, bleda, severna, kenigsber\u353?ka). \par\pard\par\pard\ql 4. Pravi svet - nedosti\u382?an? U svakom slu\u269?aju, nedostignut. A kao nedostignut i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nepoznat. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Prema tome, ni ute\u353?an, ni spa\u353?ljiv, ni obavezuju\u263?i: na \u353?ta nas mo\u382?e obavezati ne\u353?to nepoznato?... \par\pard\par\pard\ql (Sumorno jutro. Prvi zev uma. Kukurikanje pozitivizma). \par\pard\par\pard\ql 5. "Pravi svet - ideja koja ni\u269?emu vi\u353?e nekoristi, koja \u269?ak vi\u353?e i ne obavezuje - ideja koja je postala nekorisna, suvi\u353?na, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prema tome, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 opovrgnuta ideja: Likvidirajmo je! \par\pard\par\pard\ql (Svetao dan; doru\u269?ak, vra\u263?anje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bon sens-a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i vedrine; Platonova rumen od stida; paklena graja slobodnih umova). \par\pard\par\pard\ql 6. Ukinuli smo pravi svet: koji je svet preostao? Prividan mo\u382?da?... Ali, ne! \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zajedno s pravim svetom ukinuli smo i prividan! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (Podne; trenutak najkra\u263?e senke; kraj najdu\u382?e zablude; kulminaciona ta\u269?ka \u269?ove\u269?anstva; INCIPIT ZARATHUSTRA). \par\pard\par\pard\ql MORAL KAO PROTIVPRIRODA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Kod svih strasti postoji vreme kad su jednostavno kobne, kada gravitacijom gluposti povla\u269?e svoju \u382?rtvu nadole - i jedno kasnije, mnogo kasnije vreme, kad se sjedinjuju bra\u269?nim vezama s duhom, kad se "produhovljuju". Nekad su, zbog gluposti sadr\u382?ane u strasti, objavljivali rat samoj strasti: zaklinjali su se da \u263?e je uni\u353?titi - sva stara \u269?udovi\u353?ta morala slagala su se u tome da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "in faut tuer les passions". \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Naj\u269?uvenija formula za to nalazi se u Novom zavetu, u toj propovedi s Maslinove gore gde se, uzgred re\u269?eno, stvari nikako ne posmatraju s \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 visine. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Tamo se, na primer, govori \u353?to se ti\u269?e polnosti "ako te oko tvoje dovodi u isku\u353?enje, izvadi ga": na sre\u263?u, nijedan hri\u353?\u263?anin ne postupa po tom propisu. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Uni\u353?titi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 strasti i po\u382?ude samo da bismo predupredili njihovu glupost i neprijatne posledice te gluposti, izgleda nam danas, sa svoje strane, samo kao akutan oblik gluposti. Ne divimo se vi\u353?e zubnim lekarima koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vade \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zube da ne bi vi\u353?e boleli.. S druge strane, po\u353?teno re\u269?eno, mora se priznati da na ovom tlu, na kojem je poniklo hri\u353?\u263?anstvo, nipo\u353?to ne mo\u382?e biti mesta za koncepciju pojma \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "oduhovljenja strasti". \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Kao \u353?to je poznato, prva crkva se \u269?ak borila \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "intelektualaca", u korist "siroma\u353?nih duhom": kako se od nje mogao o\u269?ekivati inteligentan rat protiv strasti? - Crkva se bori protiv strasti \u353?kopljenjem u svakom smislu: njena praksa, njeno "le\u269?enje" je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kastratizam. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ona nikada ne pita: "kako se oduhovljava, \u269?ini lepom, \par\pard\par\pard\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 obogotvoruje po\u382?uda?" - ona je u svako doba delovala silom discipline na iskorenjivanje (\u269?ulnosti, ponositosti, vlastoljublja, gramzivosti, osvetoljubivosti). - Ali, podrivati koren strasti zna\u269?i podrivati koren \u382?ivota: praksa crkve je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 opasna po \u382?ivot... \par \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. \par\pard\par\pard\ql Isto sredstvo: kastraciju, istrebljenje, instinktivno \u263?e izabrati u borbi s nekom po\u382?udom oni koji su suvi\u353?e slabe volje, suvi\u353?e degenerisani da bi bili u stanju da se u njoj pridr\u382?avaju mere: one prirode kojima je nu\u382?na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la trappe, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 govore\u263?i alegori\u269?no (i bez alegorija - ), ma kakva bila kona\u269?na objava neprijateljstva, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ponor \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izme\u273?u sebe i strasti. Radikalna sredstva su neophodna samo degenerisanima. Slabost volje, ta\u269?nije re\u269?eno nesposobnost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 reagovati na nadra\u382?aj, predstavlja, sa svoje strane, samo drugi oblik degeneracije. Radikalno neprijateljstvo, smrtno neprijateljstvo protiv \u269?ulnosti ostaje simptom koji navodi na razmi\u353?ljanje: on daje pravo na pretpostavke o op\u353?tem stanju \u269?oveka, koji je ekscesivan do tog stepena. - Uostalom, to neprijateljstvo, ta mr\u382?nja dosti\u382?u samo onda svoj vrhunac kad takve prirode same nemaju dovoljno \u269?vrstine za radikalno le\u269?enje, za odricanje od svog "\u273?avola". Prelistajte \u269?itavu istoriju sve\u353?tenika i filozofa, ra\u269?unaju\u263?i tu i umetnike: najotvorenije re\u269?i protiv \u269?ula \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nisu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 rekli impotenti, pa \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 asketi, nego nemogu\u263?i asketi, takvi ljudi kojima bi bilo nu\u382?no da budu asketi... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Oduhovljenje \u269?ulnosti zove se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ljubav: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ona je veliki trijumf nad hri\u353?\u263?anstvom.. Drugi trijumf je na\u353?e oduhovljenje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neprijateljs\u353?va. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ono se sastoji u dubokom shvatanju vrednosti imati neprijatelje: jednom re\u269?ju, u tome da se postupa i zaklju\u269?uje suprotno od onoga kako se postupalo i zaklju\u269?ivalo nekada. Crkva je uvek htela uni\u353?tenje svojih neprijatelja: mi, mi moralisti i antihristi, vidimo svoju korist u tome \u353?to crkva postoji... Tako\u273?e, i u oblasti politike je neprijateljstvo sada postalo duhovnije, mnogo razumnije, mnogo razboritije, s mnogo vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 obzira. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Gotovo svaka stranka vidi interes svog samoodr\u382?anja u tome da protivna stranka ne izgubi snagu; isto to se mo\u382?e re\u263?i i o velikoj politici. Naro\u269?ito nova tvorevina, na primer, nova dr\u382?ava, ima potrebu vi\u353?e za neprijateljima nego za prijatel ima: samo u suprotnosti se ose\u263?a neophodnom, samo u suprotnosti ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postaje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neophodna.. Druga\u269?ije se ne odnosimo ni prema "unutra\u353?njem neprijatelju": i tu smo oduhovili neprijateljstvo, i tu smo shvatili njegovu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrednost. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ovek je\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 plodan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo po cenu da bude bogat suprotnostima; \u269?ovek ostaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mlad \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo pod pretpostavkom da se du\u353?a ne opusti, da ne \u382?udi za mirom... Ni\u353?ta nam nije postalo stranije od one davne po\u382?eljnosti, po\u382?eljnosti "mira du\u353?e", \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 hri\u353?\u263?anske \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po\u382?eljnosti; ni\u353?ta ne pobu\u273?uje u nama manje zavisti od moralne krave i masne sre\u263?e dobre savesti. Odri\u269?emo se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 velikog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota, ako se odri\u269?emo rata... U mnogim slu\u269?ajevima je. svakako, "mir du\u353?e" jednostavno nesporazum - ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 drugo, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to samo ne ume da se nazove \u269?asnije. Bez okoli\u353?enja i predrasuda, nave\u353?\u263?u nekoliko slu\u269?ajeva. "Mir du\u353?e" mo\u382?e da bude, na primer. blagi uticaj bogatog animaliteta na oblast moralnog (ili religioznog). Ili po\u269?etak umora, prva senka koju baca ve\u269?e, svaka vrsta ve\u269?eri. Ili znak da je vazduh vla\u382?an, da se pribli\u382?avaju ju\u382?ni vetrovi. Ili nesvesna zahvalnost na sre\u263?noj probavi (katkad nazvanoj "\u269?ovekoljubljem"). Ili umirenje ozdravljenika za kojega sve stvari dobijaju novi ukus i koji o\u269?ekuje... Ili stanje koje sledi posle sna\u382?nog zadovoljenja na\u353?e dominiraju\u263?e strasti, prijatan ose\u263?aj retke sitosti. Ili stara\u269?ka slabost na\u353?e volje, na\u353?ih \u382?udnji, na\u353?ih poroka. Ili lenjost koju je sujeta ubedila da se nagizdi u moralnom stilu Ili nastup izvesnosti, \u269?ak stravi\u269?ne izvesnosti, posle duge napetosti i mu\u269?enja neizvesno\u353?\u263?u. Ili izraz zrelosti i velike ve\u353?tine u delanju, stvaranju, delovanju, htenju, smireno disanje, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postignuta \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "sloboda volje".. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Sumrak idola: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ko zna? Mo\u382?da samo izvestan vid "mira du\u353?e" ... \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql Formulisa\u263?u jedan princip. Svaki naturalizam u moralu, to jest, svaki \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zdrav \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 moral, pot\u269?injava se instinktu \u382?ivota - bilo kakva zapovest \u382?ivota ispunjava se odre\u273?enim kanonom "treba" i "ne treba", time se na putu \u382?ivota otklanja bilo kakva prepreka i neprijateljstvo. \par\pard\par\pard\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Protivirirodni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 moral, to jest, gotovo svaki moral, koji su do danas podu\u269?avali, po\u353?tovali i propovedali, okre\u263?e se suprotno upravo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 instinkata \u382?ivota - on je \u269?as potajna, \u269?as javna drska \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 osuda \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tih instinkata. Govore\u263?i "bog vidi \u269?ovekovu du\u353?u", on govori "ne" najni\u382?im i najvi\u353?im po\u382?udama \u382?ivota i smatra boga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neirijateljem \u382?ivota... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Svetac, koji se dopao bogu, jeste idealni kastrat... \u381?ivot se svr\u353?ava tamo gde \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u269?inje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "carstvo bo\u382?je"... \par 5. \par\pard\par\pard\ql Ako pretpostavimo da je shva\u263?en zlo\u269?in takve pobune protiv \u382?ivota, koja je postala gotovo sakrosantna u hri\u353?\u263?anskom moralu, onda je zajedno s tim, na sre\u263?u, shva\u263?eno i ne\u353?to drugo: beskorisnost, iluzornost, apsurdnost, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la\u382?ljivost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jedne takve pobune. Osuda \u382?ivota od strane \u382?ivog bi\u263?a ostaje, na kraju krajeva, samo simptom odre\u273?enog na\u269?ina \u382?ivota: pitanje pravi\u269?nosti ili nepravi\u269?nosti time se uop\u353?te ne postavlja.. \u268?ovek bi trebalo da ima neki polo\u382?aj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izvan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota, i s druge strane da ga tako dobro poznaje kao neko, kao mnogi, kao svi koji su \u382?iveli, kako bi uop\u353?te smeo da se dotakne problema o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrednosti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota: dovoljno razloga da se shvati da je taj problem za nas nedostupan. Kad govorimo o vrednostima, govorimo pod uticajem inspiracije, pod uticajem optike \u382?ivota: sam \u382?ivot nas primorava da odre\u273?ujemo vrednosti, sam \u382?ivot odre\u273?uje vrednost putem nas, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kad \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 utvr\u273?ujemo vrednosti... Odatle sledi da je ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protivpriroda morala, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja shvata boga kao protivpojam i osudu \u382?ivota, samo sud vrednosti \u382?ivota - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kakvog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kakve \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrste \u382?ivota? - Ali, ja sam ve\u263? dao odgovor na to: \u382?ivota koji je na zalasku, oslabljenog, umornog, osu\u273?enog \u382?ivota. Moral, kao \u353?to je do sada bio shvatan - kao \u353?to ga je, najzad, jo\u353? i \u352?openhauer formulisao kao "negiranje volje za \u382?ivot - sam je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 instinkt decadencea, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji stvara od sebe imperativ: on ka\u382?e: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "propadni!" - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on je presuda osu\u273?enih... \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Razmotrimo, najzad, i kakva je naivnost uop\u353?te re\u269?i: "\u269?ovek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bi trebalo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 takav i takav!" \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Stvarnost nam pokazuje bogatstvo tipova koje ushi\u263?uje, rasko\u353? rasipnih igara i promene oblika: a neki siroti besposli\u269?ar moralist ka\u382?e na to: "ne", \u269?ovek bi trebalo da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 druga\u269?iji?... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 On \u269?ak zna kakav bi trebalo da bude, taj \u269?ankoliz i licemer; on sebe naslika na zidu, i ka\u382?e pri tome: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "ecce homo"!... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, \u269?ak i kad se moralist obra\u263?a samo pojedincu i ka\u382?e mu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "ti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 treba da bude\u353? takav i takav!" on ne prestaje da se pravi sme\u353?nim. Pojedinac je deli\u263? fatuma u svakom pogledu, zakon vi\u353?e, neophodnost vi\u353?e za sve \u353?to dolazi i \u353?to \u263?e biti. Govoriti mu "promeni se", zna\u269?i zahtevati da se sve promeni, \u269?ak i unazad... I, stvarno, bilo je konsekventnih moralista, oni su hteli da je \u269?ovek druga\u269?iji, naime pun vrlina, hteli su da u njemu vide svoju sliku, naime licemera: stoga su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 negirali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet!Ne malo bezumlje! Nimalo skroman na\u269?in neskromnosti... Moral, ukoliko osu\u273?uje, sam po sebi, a ne zbog namera, obzira, svrhe \u382?ivota, specifi\u269?na je zabluda, prema kojoj ne treba ose\u263?ati nikakvo sa\u382?eljenje, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 idiosinkrazija degenerisanih, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja je pri\u269?inila neizmerno mnogo \u353?tete!... Mi, drugi ljudi, mi imoralisti, nasuprot tome, otvorili smo svoje srce svakom razumevanju, shvatanju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odobravanju. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mi lako ne negiramo, mi tra\u382?imo svoju \u269?ast u tome da budemo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 oni koji potvr\u273?uju. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sve vi\u353?e se na\u353?e o\u269?i otvaraju za onu ekonomiju, kojoj je sve to jo\u353? potrebno i ume da se koristi time, \u353?to odbacuju sveto bezumlje sve\u353?tenika, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesnog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uma sve\u353?tenika, za tu ekonomiju u zakonu \u382?ivota, koja izvla\u269?i svoju korist \u269?ak i iz ogavne specije licemera, sve\u353?tenika, \u269?oveka punog vrline - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kakvu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 korist? Ali, sami mi, mi imoralisti, ovde smo odgovor na to... \par\pard\par\pard{\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ETIRI VELIKE ZABLUDE}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 1.}\cell{\trowd\trautofit1\intbl\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640\row}}\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda zamenjivinja uzroka i posledice - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Nema opasnije zablude od \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zamenjivanja posledice uzrokom. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ja je zovem iskvareno\u353?\u263?u uma. Uprkos tome, ova zabluda se ubraja me\u273?u najstarije i najskora\u353?njije navike \u269?ove\u269?anstva: ona je, \u269?ak, posve\u263?ena me\u273?u nama, ona ima ime "religija", "moral" . \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Svaka \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 teza koju formuli\u353?u religija i moral, sadr\u382?i ovu zabludu u sebi; sve\u353?tenici i zakonodavci morala vinovnici su ove iskvarenosti uma. - Nave\u353?\u263?u jedan primer. Svakome je poznata knjiga \u269?uvenog Kornara, u kojoj on preporu\u269?uje svoju mr\u353?avu dijetu kao recept za dug i sre\u263?an - a tako\u273?e i pun vrlina - \u382?ivot. Malo je knjiga na\u353?lo toliko \u269?italaca kao ova; ona se i danas \u353?tampa u Engleskoj godi\u353?nje u vi\u353?e hiljada primeraka. Ne sumnjam u to da je te\u353?ko koja knjiga (razume se, izuzimaju\u263?i Bibliju) pri\u269?inila toliko zla, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stra\u353?ila \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 toliko \u382?ivota kao ovaj toliko dobronamerni kuriozum. Razlog za to: zamenjivanje posledice uzrokom. \u268?estiti Italijan je u svojoj dijeti video \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uzrok \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svog dugog \u382?ivota: dok je glavni preduslov dugog \u382?ivota izvanredna cporoct metabolizma, mali utro\u353?ak, bio uzrok njegove mr\u353?ave dijete. Nije m\u318? ostavljeno na volju da jede malo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ili\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mnogo, njegova umerenost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bila "slobodna volja": on je obolevao kad je jeo vi\u353?e. Ali, ko nije \u353?aran, onda on ne \u269?ini samo dobro, nego mu je i nu\u382?no da jede \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uredno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Nau\u269?nik \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u353?ih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dana, pri brzom tro\u353?enju svoje nervne snage, uni\u353?tio bi sebe Kornarovim re\u382?imom. Crede experto. \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql Najop\u353?tija formula, koja \u269?ini osnovu svake religije i morala, glasi: "\u268?ini to i to, ne \u269?ini ono i ono - i bi\u263?e\u353? sre\u263?an! U drugom slu\u269?aju..." Svaki moral, svaka religija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 je \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 taj imperativ - ja ga nazivam velikim naslednim grehom uma, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 besmrtnim bezumljem. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 U mojim ustima se ta formula pretvara u svoj inverzni oblik - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prvi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 primer mog "prevrednovanja svih vrednosti" uspeo \u269?ovek, "sre\u263?nik", \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da izvr\u353?i neka dela, a instinktivno se pla\u353?i drugih dela; on unosi poredak, koji fiziolo\u353?ki predstavlja, u svoje odnose prema ljudima i stvarima. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 U \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 formuli: njegova vrlina je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 posledica \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegove sre\u263?e... Dug \u382?ivot, mnogobrojno potomstvo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nagrada za vrlinu, pre je sama vrlina ona usporenost metabolizma koja, izme\u273?u ostalog, ima kao posledicu tako\u273?e dug \u382?ivot, mnogobrojno potomstvo, jednom re\u269?ju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kornarizam. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Crkva i moral govore: "Svako pokolenje, svaki narod propa\u353?\u263?e od poroka i rasko\u353?i". Moj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 o\u382?ivljeni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 um ka\u382?e: ako neki narod, fiziolo\u353?ki degenerisan, propada, onda iz drugog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 proizilaze \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poroci i rasko\u353? (to jest, potreba za \u353?to ja\u269?im i \u269?e\u353?\u263?im nadra\u382?ajima, koji su poznati svakoj iscrpljenoj prirodi). Ovaj mladi \u269?ovek je rano postao bled, i vene. Njegovi prijatelji ka\u382?u: tome je kriva ta i ta bolest. Ja ka\u382?em \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je oboleo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nije mogao da se odupre bolesti, i da je to bila posledica oskudnog \u382?ivota, hereditarne iscrpljenosti. \u268?italac novina \u263?e re\u263?i: ova partija \u263?e se uni\u353?titi ovakvom gre\u353?kom. Moja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vi\u353?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 politika ka\u382?e: partija koja \u269?ini takve gre\u353?ke nalazi se na rubu propasti - ona vi\u353?e ne vlada sigurno\u353?\u263?u svog instinkta. Svaka gre\u353?ka je u svakom smislu posledica izopa\u269?enja instinkta, disgregacije volje: time se gotovo defini\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ono \u353?to je lo\u353?e. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sve \u353?to je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dobro \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jeste instinkt - i, stoga, lako, neophodno slobodno. Te\u353?ko\u263?a je prigovor, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bog se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tipi\u269?no razlikuje od heroja (mojim jezikom: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lake \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 noge su prvi atribut bo\u382?anstva). \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda la\u382?ne uzro\u269?nosti. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Uvek se verovalo da se zna \u353?ta je uzrok: ali, odakle nam to na\u353?e znanje, ta\u269?nije, na\u353?a vera da to znamo? Iz oblasti \u269?uvenih "unutra\u353?njih fakata", od kojih do sada nijedan nije pokazao svoju fakti\u269?nost. Mi smo sami sebe zami\u353?ljali u aktu volje; verovali smo da \u263?emo, u najmanju ruku, uzro\u269?nost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uhvatiti na delu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Isto tako se nije sumnjalo u to da se sva \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antecedentia \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dela, njegovi uzroci, moraju tra\u382?iti u svesti, i da \u263?e se oni tamo na\u263?i ako se potra\u382?e - kao "motivi": ina\u269?e ne bismo bili slobodni da ga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izvri~ilo, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne bismo bili odgovorni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 za \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njega. Najzad, ko bi osporavao da je misao prouzrokovana, da Ja prouzrokuje misao?... Od ova tri "unutra\u353?nja fakta", koji su, po svoj prilici, slu\u382?ili kao garancija za uzro\u269?nost, prvi i najubedljiviji je fakt \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 volje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kao uzroka; \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koncepcija svesti ("duha") kao uzroka, a jo\u353? kasnije \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koncepcija Ja ("subjekta") kao uzroka, rodile su se tek potom, po\u353?to je u pogledu volje uzro\u269?nost bila ustanovljena, kao data, kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 empirija... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Me\u273?utim, mi smo bolje promislili. Danas ne verujemo vi\u353?e nijednoj re\u269?i od svega toga."Unutra\u353?nji svet" je pun privi\u273?enja i varki: volja je jedno od njih. Volja ni\u353?ta vi\u353?e ne pokre\u263?e, prema tome, ni\u353?ta vi\u353?e ne obja\u353?njava - ona samo prati doga\u273?aje, nje mo\u382?e i da ne bude. Takozvani \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "motiv": \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 druga zabluda. Samo povr\u353?ni fenomen svesti, trabant \u269?ina, koji pre prikriva \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antecedentia \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nekog \u269?ina nego \u353?to ih predstavlja. \u268?ak i ono \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ja! \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ono je postalo bajka, fikcija, igra re\u269?i: ono je sasvim prestalo da misli, ose\u263?a i ho\u263?e!... \u352?ta iz toga sledi? Ne postoje nikakvi duhovni uzroci! Sva tobo\u382?nja empirija je zbog toga oti\u353?la do \u273?avola. Eto, to sledi iza toga! - A mi smo valjano zloupotrebili tu "empiriju", zatim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvorili\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet kao svet uzroka, kao svet volje, kao svet duhova. Na tome je radila najstarija i odavna psihologija, ona nije u\u269?inila ni\u353?ta drugo: svi su doga\u273?aji za nju bili radnja; svaka radnja posledica volje, svet je za nju postao mno\u353?tvo izvr\u353?ilaca dela, a izvr\u353?ilac dela ("subjekt" ) upleo se u svaki doga\u273?aj. \u268?ovek je iz sebe projektovao svoja tri "unutra\u353?nja fakta" To, u \u353?ta je naj\u269?vr\u353?\u263?e verovao, volju, duh, Ja - najpre je izvukao pojam "bi\u263?a" iz pojma Ja, shvatio je "stvari" kao ne\u353?to bivstvuju\u263?e prema svojoj slici, prema svom pojmu Ja kao uzroka. \u268?udno je to da je on kasnije uvek u stvarima nalazio samo ono \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?to je u njih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stavio? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - Sama stvar, ponavljam, pojam "stvari" je samo refleks verovanja u Ja kao uzrok... Pa \u269?ak i va\u353? atom, gospodo mehani\u269?ari i fizi\u269?ari, koliko je u va\u353?em atomu preostalo zablude, koliko rudimentarne psihologije! - A da ne govorimo o "stvari po sebi", o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 horrendum pudendum \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 metafizi\u269?ara! Zabludu o duhu kao uzroku me\u353?ati s realitetom! I u\u269?initi merilom realiteta! I nazvati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bogom! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 4. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda imaginarnih uzroka\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - Po\u273?imo od sna: nekom odre\u273?enom ose\u263?anju, na primer, usled udaljenog topovskog pucnja, naknadno se podme\u263?e uzrok (\u269?esto \u269?itav mali roman u kojem je glavno lice, upravo, onaj koji sanja). Me\u273?utim, ose\u263?anje se produ\u382?ava kao neka vrsta rezonancije: ono kao da o\u269?ekuje, dok mu instinkt uzroka ne dozvoli da stupi u prvi plan - sad ve\u263? ne kao slu\u269?aj, nego kao "smisao". Topovski pucanj nastaje na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kauzalan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u269?in, u prividno obratnom toku vremena. Ono kasnije, motivacija, najpre se do\u382?ivi, \u269?esto sa stotinu pojedinosti, koje proteknu brzinom munje, pucanj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sledi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \u352?ta se dogodilo? Predstave koje je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pobudilo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesno stanje, bile su pogre\u353?no shva\u263?ene kao njegov uzrok. - Fakti\u269?ki, mi \u269?inimo upravo to isto i na javi. Ve\u263?ina na\u353?ih op\u353?tih ose\u263?aja - sve vrste inhibicija, pritiska, napetosti, eksplozije u unakrsnoj igri organa, kao posebno, pak, stanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nervus sympathicus-a - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pobu\u273?uju na\u353? instinkt uzroka: ho\u263?emo da imamo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 razlog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za to \u353?to se ose\u263?amo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tako i tako - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to se ose\u263?amo r\u273?avo ili dobro. Nikad nam nije dovoljno da jednostavno samo ustanovimo \u269?injenicu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ose\u263?amo tako i tako: mi dopu\u353?tamo ovu \u269?injenicu, postajemo je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svesni - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kad \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 smo joj dali neku vrstu motivacije. - Se\u263?anje, koje u takvom slu\u269?aju po\u269?inje da deluje bez na\u353?eg znanja, dovodi do prethodnih stanja iste vrste i kauzalnih interpretacija, koje su s njim rasle - a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njihova uzro\u269?nost. Kona\u269?no, zahvaljuju\u263?i sje\u263?anju, javlja se i verovanje da su predstave, prate\u263?e pojave svesti, bile uzroci. Tako postaje izvesna \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 navika \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na odre\u273?enu interpretaciju uzroka koja, u stvari, ote\u382?ava \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 istra\u382?ivanje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uzroka, \u269?ak ga i isklju\u269?uje. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Psiholo\u353?ko obja\u353?njenje toga. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Svo\u273?enje ne\u269?ega nepoznatog na ne\u353?to poznato olak\u353?ava, umiruje, zadovoljava, osim toga daje ose\u263?aj mo\u263?i. Nepoznato donosi sobom opasnost, nemir, brigu, - prvi instinkt ide za tim da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 otkloni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ova mu\u269?na stanja. Prvi princip: ma kakvo obja\u353?njenje je bolje nego nikakvo. Po\u353?to se, u stvari radi samo o volji za osloba\u273?anjem od tegobnih predstava, to nismo tako strogi u pogledu izbora sredstava da ih se oslobodimo: prva predstava, kojom se nepoznato obja\u353?njava kao poznato, deluje tako povoljno da se "smatra \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 istinitom" Dokaz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zadovoljstva \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ("mo\u263?i") kao kriterijuma istine. - Prema tome, ose\u263?aj straha uslovljava i pobu\u273?uje instinkt uzroka. - "Za\u353?to?" treba, ako je samo mogu\u263?e, da pru\u382?i ne toliko uzrok radi samoga sebe, koliko neku \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrstu uzroka - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 umiruju\u263?i, osloba\u273?aju\u263?i, olak\u353?avaju\u263?i uzrok. Prva posledica ove potrebe je da se ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 poznato, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 do\u382?ivljeno, zapisano u se\u263?anju, odre\u273?uje kao uzrok Novo, nedo\u382?ivljeno, strano, isklju\u269?uje se kao uzrok. - Dakle, kao uzrok se ne tra\u382?i samo neki na\u269?in obja\u353?njenja, nego \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izabrani i prvenstveni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u269?in obja\u353?njenja, takvih kod kojih se najbr\u382?e, naj\u269?e\u353?\u263?e otklanja ose\u263?aj stranog, novog, nedo\u382?ivljenog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najobi\u269?nija \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 obja\u353?njenja. - Posledica: jedan na\u269?in utvr\u273?ivanja uzroka dobija sve vi\u353?e prevagu, koncentri\u353?e se u sistem, i najzad se javlja kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dominantan, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to jest, jednostavno isklju\u269?uju\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 druge \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uzroke i obja\u353?njenja. - Bankar odmah misli na "posao", hri\u353?\u263?anin na "greh", devojka na ljubav. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Cela oblast morala i religije mo\u382?e da se podvede pod ovaj pojam imaginarnih uzroka. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Obja\u353?njenje" \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neprijatnih op\u353?tih ose\u263?aja. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Oni su uslovljeni bi\u263?ima koja su nam neprijateljska izli duhovi: najpoznatiji slu\u269?aj - pogre\u353?no shvatanje histeri\u269?nih \u382?ena kao ve\u353?tica). Oni su uslovljeni delima koja ne zaslu\u382?uju odobravanje (ose\u263?aj "greha", "gre\u353?nosti", koji se podme\u263?e fiziolo\u353?koj slabosti - \u269?ovek uvek ima razloga da bude nezadovoljan sobom). Oni su uslovljeni kao kazne, kao otplata za ne\u353?to \u353?to nismo bili du\u382?ni da u\u269?inimo, \u353?to ne bi trebalo da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 budemo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (\u352?openhauer je na bestidan na\u269?in uop\u353?tio tezu prema kojoj je moral ono \u353?to upravo jeste, kao pravi trova\u269? i klevetnik \u382?ivota: "Svaki veliki bol, bilo telesan bilo duhovan, kazuje nam ono \u353?to zaslu\u382?ujemo: jer, on nas ne bi mogao zadesiti da ga nismo zaslu\u382?ili." (\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Svet kao volja i iredstava, II 666\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ). Oni su uslovljeni kao posledice nepromi\u353?ljenih postupaka s lo\u353?im zavr\u353?etkom ( - afekti, \u269?ula uzeta kao uzrok, kao "krivac" fiziolo\u353?ke nevolje protuma\u269?ene pomo\u263?u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 drugih \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nevolja kao "zaslu\u382?ene"). \par\pard\par\pard\ql - Obja\u353?njenje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prijatnih \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 op\u353?tih ose\u263?aja. Oni su uslovljeni uzdanjem u boga. Uslovljeni su sve\u353?\u263?u o dobrim delima (takozvana "\u269?ista savest", fiziolo\u353?ko stanje koje je ponekad toliko sli\u269?no uspe\u353?noj probavi kao dve kapi vode). Oni su uslovljeni sre\u263?nim ishodom poduhvata ( naivan pogre\u353?an zaklju\u269?ak: sre\u263?an ishod poduhvata nipo\u353?to ne\u263?e pru\u382?iti nekom hipohondru ili Paskalu prijatne op\u353?te ose\u263?aje). Oni su uslovljeni verom, ljubavlju, nadom - hri\u353?\u263?anskim vrlinama. - U stvari, sva ova tobo\u382?nja obja\u353?njenja su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 posledi\u269?na \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stanja, i istovremeno prevodi ose\u263?aja zadovoljstva ili nezadovoljstva na pogre\u353?an dijalekt: \u269?ovek se nalazi u stanju padanja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 osnovni fiziolo\u353?ki ose\u263?aj ponovo postaje jak i bogat; \u269?ovek se uzda u boga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ose\u263?aj obilja i snage daje \u269?oveku spokojstvo. Moral i religija potpuno spadaju u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 psihologiju zablude: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u svakom pojedina\u269?nom slu\u269?aju zamenjuje se uzrok s delovanjem; ili se istina zamenjuje s delovanjem onoga \u353?to se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veruje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je istinito; ili se stanje svesti zamenjuje uzro\u269?no\u353?\u263?u tog stanja. \par\pard\par\pard\ql 7. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda o slobodnoj volji. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mi danas nemamo vi\u353?e nikakvog sa\u382?aljenja prema pojmu "slobodna volja": suvi\u353?e dobro znamo \u353?ta je on - najodvratniji trik teologa koji uop\u353?te postoji, s ciljem da \u269?ove\u269?anstvo u\u269?ini "odgovornim" u svom smislu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 to jest, da ga u\u269?ini zavisnim od samih teologa... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ovde \u263?u dati samo psihologiju svakog \u269?injenja odgovornim. - Svuda gde se tra\u382?e odgovornosti, obi\u269?no je to instinkt \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 volje za ka\u382?njavanjem i su\u273?enjem \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji ih tra\u382?i. \u268?ovek je li\u353?io svoju nevinost postojanja ako se nekakvo takvo i takvo stanje svede na volju, na namere, na akte odgovornosti: doktrina o volji je uglavnom izmi\u353?ljena u cilju ka\u382?njavanja, to jest, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 volje da se prona\u273?e krivac \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Cela stara psihologija, psihologija volje, zasniva se na hipotezi da su njeni tvorci, sve\u353?tenici, na \u269?elu starih zajednica, hteli da postignu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da izri\u269?u kazne - ili da za boga postignu pravo na to... Ljudi su zami\u353?ljeni kao "slobodni" kako bi moglo da im se sudi, da se ka\u382?njavaju - kako bi mogli da se progla\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se krivim: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema tome, svako delo bi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da se smatra namernim, a poreklo svakoga dela da se nalazi u svesti ( \u269?ime je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najprincipijelnije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 falsifikovanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 in\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 psychologicis \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bilo proizvedeno u princip same \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 psihologije...). Danas, kad smo zapo\u269?eli \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 obrnuto \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kretanje, kad posebno mi, imoralisti, poku\u353?avamo svim silama da ponovoekstrahujemo iz sveta pojam krivice i pojam zlo\u269?ina, i da o\u269?istimo od njih psihologiju, istoriju, prirodu, dru\u353?tvene institucije i sankcije, u na\u353?im o\u269?ima nema radikalnijih protivnika od teologa, koji nastavljaju da zara\u382?avaju pojmom "moralnog ure\u273?enja sveta" nevinost postojanja "kaznom i krivicom". Hri\u353?\u263?anstvo je metafizika d\u382?elata... \par\pard\par\pard\ql 8. \par\pard\par\pard\ql \u352?ta samo mo\u382?e da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u353?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 doktrina? - Da niko ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 daje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?oveku njegove osobine, ni bog, ni dru\u353?tvo. ni njegovi roditelji i preci, ni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on sam \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ( - besmislica predstave koja je ovde poslednja otklonjena ima svoje mesto u Kantovom u\u269?enju kao "inteligibilna sloboda", a mo\u382?da ve\u263? i u Platonovom u\u269?enju). \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Niko \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nije za to odgovoran \u353?to on uop\u353?te postoji, \u353?to je tako i tako stvoren, \u353?to se nalazi u takvim okolnostima, u takvoj sredini. Fatalnost njegovog bi\u263?a ne mo\u382?e da se oslobodi iz fatalnosti svega onoga \u353?ta je bilo i \u353?ta \u263?e biti. On \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posledica sopstvene namere, volje, svrhe, s njim se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poku\u353?ava da dostigne "ideal \u269?oveka", ili "ideal sre\u263?e", ili "ideal moralnosti" - apsurdno je hteti da se njegovo bi\u263?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u ma koju svrhu. Mi smo izumeli pojam "svrha": u stvarnosti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svrhe... \u268?ovek je neophodan, on je deli\u263? sudbine, pripada celini, bivstvuje u celini - ne postoji ni\u353?ta \u353?to bi moglo da sudi, meri, upore\u273?uje, osu\u273?uje na\u353?e bi\u263?e, jer bi to zna\u269?ilo suditi, meriti, upore\u273?ivati, osu\u273?ivati celinu... Ali, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema ni\u269?ega osim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 celine! - Da vi\u353?e niko ne bude odgovoran, da se na\u269?in bi\u263?a ne svodi na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa prima, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da svet, ni kao senzorijum ni kao "duh", nije jedinstvo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upravo to i jeste veliko oslobo\u273?enje - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo time se i uspostavlja ponovo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nevinost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postojanja... Pojam "boga" je do sada bio najve\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prigovor \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postojanju... Mi pori\u269?emo boga, mi pori\u269?emo odgovornost u bogu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 time \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upravo spa\u353?avamo svet. \par\pard\par\pard\ql "POPRAVLJA\u268?I" \u268?OVE\u268?ANSTVA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Poznat je moj zahtev upu\u263?en filozofima da se stave s \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 one strane \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dobra i zla - da imaju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pod \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sobom iluziju moralnog suda. Ovaj zahtev proisti\u269?e iz saznanja koje sam ja formulisao prvi put: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da uop\u353?te ne postoje nikakvi moralni fakti. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Moralnom sudu je zajedni\u269?ko to s religioznim \u353?to veruje u realitete kojih nema. Moral je samo tuma\u269?enje izvesnih fenomena, ta\u269?nije re\u269?eno, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pogre\u353?no \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tuma\u269?enje. Moralni sud, kao i religiozni, pripada izvesnom stepenu neznanja u kojem nedostaje \u269?ak i sam pojam realnog, razlikovanje realnog i imaginarnog: tako da "istina" na tom stepenu ozna\u269?ava samo takve stvari koje danas nazivamo "uobraziljama" Utoliko moralni sud ne treba nikad shvatiti doslovno: kao takav, on uvek sadr\u382?i samo apsurdnost. Ali, on ostaje neprocenjiv kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 semiotika:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on otkriva, bar upu\u263?enom \u269?oveku, najvrednije realitete kulture i du\u353?evnosti, koje nisu dovoljno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 znali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bi sami sebe "razumeli". Moral je samo govor pomo\u263?u znakova, samo simptomatologija: treba ve\u263? znati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 o \u269?emu se radi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , kako bi se iz njega izvukla korist. \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql Prvi primer, i sasvim privremen. Uvek je postojala \u382?elja da se ljudi "popravljaju": to se, pre svega, zvalo moral. Ali se iza iste re\u269?i kriju najraznovrsnije tendencije. Kako \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ukro\u263?enje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zveri\u269?oveka, tako i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odgajanje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 odre\u273?ene vrste \u269?oveka naziva se "popravljanjem": tek ovi zoolo\u353?ki \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 termini \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izra\u382?avaju realitete - naravno, takve realitete o kojima tipi\u269?ni "popravlja\u269?", sve\u353?tenik, ni\u353?ta ne zna - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\u263?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ni\u353?ta da zna... Nazivati ukro\u263?enje \u382?ivotinje njenim "popravljanjem", zvu\u269?i \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u na\u353?im u\u353?ima gotovo kao \u353?ala. Ko zna \u353?ta se doga\u273?a u mena\u382?erijama, posumnja\u263?e u to da se zver tamo "pobolj\u353?ava". Nju \u269?ine nemo\u263?nijom, manje \u353?tetnom, ona postaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesna \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivotinja zahvaljuju\u263?i depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi. - Ne stoji druga\u269?ije stvar ni s ukro\u263?enim \u269?ovekom kojega je "popravio" sve\u353?tenik. U ranom srednjem veku, kad je crkva stvarno bila pre svega mena\u382?erija, svuda su podizali hajke na najdivnije egzemplare "plavokosih bestija" - ,"popravljeni" su, na primer, ugledni Germani. Ali, kako je izgledao posle toga takav "popravljeni" German, koji je zaveden u manastir? Kao karikatura \u269?oveka, kao nakaza: on je postao "gre\u353?nik", sedeo je u kavezu, zatvorili su ga me\u273?u same stra\u353?ne pojmove... I, eto, le\u382?ao je tamo bolestan, jadan, ogor\u269?en na samoga sebe; pun mr\u382?nje prema pobudama za \u382?ivot, pun podozrenja prema svemu \u353?to je jo\u353? bilo sna\u382?no i sre\u263?no. Jednom re\u269?ju, "hri\u353?\u263?anin"... Fiziolo\u353?ki re\u269?eno: u borbi sa zveri, naru\u353?avanje njenoga zdravlja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mo\u382?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude jedino sredstvo da se ona oslabi. To je shvatila crkva: ona je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upropa\u353?tavala \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?oveka, ona ga je slabila - ali ona je izra\u382?avala pretenziju na to da ga je "popravila"... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Uzmimo drugi slu\u269?aj takozvanog morala, slu\u269?aj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odgajanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesne rase i vrste. Najveli\u269?anstveniji primer za to pru\u382?a indijski moral, sankcionisan do religije kao "Manuov zakonik". Ovde je postavljen zadatak da se istovremeno odgoje ne manje od \u269?etiri rase: sve\u353?teni\u269?ka, ratni\u269?ka, trgova\u269?ka i zemljoradni\u269?ka, najzad, rasa slugu, \u353?udra. Jasno je da se ovde vi\u353?e ne nalazimo me\u273?u ukrotiteljima zveri: sto puta bla\u382?a i umnija vrsta \u269?oveka je pretpostavka da se samo koncipira plan takvog odgajanja. \u268?ovek odahne prelaze\u263?i iz hri\u353?\u263?anske atmosfere bolnica i tamnica u ovaj zdraviji, vi\u353?i, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?iri \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet. Kako je bedan Novi zavet u pore\u273?enju s Manu, kako odvratno zaudara! - Ali, i ovoj organizaciji je bilo neophodno da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zastra\u353?uju\u263?a - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovoga puta ne u borbi sa zveri, nego s pojmom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njene \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 suprotnosti, s nerasnim \u269?ovekom, s \u269?ovekom melezom, \u269?andalom. Pa opet, ona nije imala drugog sredstva da ga u\u269?ini bezopasnim, slabim, nego da ga u\u269?ini \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesnim - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je bila borba s "velikim mno\u353?tvom". Mo\u382?da nema ni\u269?ega protivre\u269?nijeg na\u353?em ose\u263?anju od ovih preventivnih mera indijskog morala. Tre\u263?i edikt, na primer (Avadana-\u352?astra 1), onaj "o ne\u269?istom povr\u263?u", utvr\u273?uje da je jedina hrana, koja je dozvoljena \u269?andalima, beli i crni luk, uzimaju\u263?i u obzir da Sveto pismo zabranjuje da im se daju \u382?itarice ili plodovi, koji sadr\u382?e \u382?itarice, ili da im se daje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 voda \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili vatra. Isti edikt utvr\u273?uje da vodu, koja im je potrebna, ne mogu uzimati ni iz reka, ni s izvora, ni iz ribnjaka, nego iz prilaza mo\u269?varama i iz udubljenja nastalih od \u382?ivotinjskih stopala. Isto tako im se zabranjuje da peru svoje rublje i da se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 umivaju, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po\u353?to vodu, koja im je data iz milosti, smeju da koriste samo da utole \u382?e\u273?. Najzad, zabrana \u382?enama \u353?udra da pru\u382?e pomo\u263? \u382?enama \u269?andala pri poro\u273?aju, isto tako da ove poslednje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 poma\u382?u pri tom jedna drugoj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ...\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Rezultat takvih sanitarno-policijskih propisa nije izostao: smrtonosne epidemije, gadne polne bolesti, a u vezi s time, opet, primena "zakona no\u382?a", koji nala\u382?e da se mu\u353?ka deca obrezuju, a \u382?enskoj deci odstranjuju male stidne usne. - Sam Manu ka\u382?e: "\u268?andale su plod preljube, incesta i prestupa ( - to\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nu\u382?na \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posledica pojma odgajanja). Kao ode\u263?a treba da im slu\u382?e samo prnje s mrtvih, kao posu\u273?e razbijeni lonci, kao ukras staro gvo\u382?\u273?e, za bogoslu\u382?enje samo zli duhovi, oni su du\u382?ni da bez odmora lutaju od jednog do drugog mesta. Zabranjeno im je da pi\u353?u sleva nadesno, i da se pri pisanju slu\u382?e desnom rukom: kori\u353?\u263?enje desne ruke i pisanje sleva nadesno namenjeno je samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ljudima punim vrlina, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ljudima dobre rase". \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\qc Ove zapovesti su dovoljno pou\u269?ne: u njima imamo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 arijsku \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 humanost u savr\u353?eno \u269?istom, savr\u353?eno iskonskom obliku - saznajemo da je pojam "\u269?ista krv" suprotnost nevinog pojma. S druge strane, postaje jasno u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kojem \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 narodu se ovekove\u269?ila mr\u382?nja, mr\u382?nja \u269?andala protiv ove "humanosti", gde je postala religija, gde je postala \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 genije... S \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 te ta\u269?ke gledi\u353?ta, jevan\u273?elja su dokument prvog reda; jo\u353? vi\u353?e, Henokova knjiga. - Hri\u353?\u263?anstvo, koje je jevrejskog korena i \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 razumljivo samo kao biljka s tog tla, predstavlja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pokret \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji je protiv svakog morala odgajanja rasa, privilegija: ono je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antiarijska \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 religija par\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 excellence, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 hri\u353?\u263?anstvo prevrednovanja svih arijskih vrednosti, pobeda vrednosti \u269?andala, propoved jevan\u273?elja siroma\u353?nima, ljudima niskog porekla, op\u353?ti ustanak svih poga\u382?enih, bednih, proma\u353?enih, dospelih na stranputicu protiv "rase" - besmrtna osveta \u269?andala kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 religija ljubavi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql Moral \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odgajanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i moral \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ukro\u263?ivanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema sredstvima za postizanje svojih ciljeva u potpunosti su dostojni jedan drugoga: imamo pravo da kao najvi\u353?i princip ustanovimo da za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvaranje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 morala treba bezuslovno imati volju za suprotnost. Eto, to je veliki, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 strahovit \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 problem, kojim sam se najdu\u382?e bavio: psihologija "popravljanja" \u269?ove\u269?anstva: mali, i u su\u353?tini, skroman fakt, fakt takozvane \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pia fraus, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 omogu\u263?io mi je prvi pristup ovom problemu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pia fraus, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nasle\u273?e svih filozofa i sve\u353?tenika, koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 su \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "popravljali" \u269?ove\u269?anstvo. Ni Manu, ni Platon, ni Konfucije, ni jevrejski i hri\u353?\u263?anski u\u269?itelji nisu nikad sumnjali u svoje pravo na la\u382?. Oni nisu sumnjali ni u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sasvim druga prava... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Formuli\u353?u\u263?i to, moglo bi se re\u263?i: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sva \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sredstva kojima je do sada \u269?ove\u269?anstvo trebalo u\u269?initi moralnim, bila su iz osnova \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nemoralna. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?TA NEDOSTAJE NEMCIMA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Danas me\u273?u Nemcima nije dovoljno imati duha: valja jo\u353? izraziti pretenziju na njega, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dozvoliti\