{\rtf1{\fonttbl{\f2 Times New Roman Bold;}{\f3 Times New Roman;}{\f4 Times New Roman Bold;}{\f5 Times New Roman;}{\f6 Times New Roman Italic;}{\f7 Times New Roman Italic;}{\f8 Times New Roman Bold;}{\f9 Times New Roman Bold Italic;}{\f1000000 Times New Roman;}}{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;}\viewkind1\viewscale100\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 Fridrih Ni\u269?e \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf3\f4\fs36 S ONE STRANE DOBRA I ZLA \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 PREDIGRA FILOZOFIJE BUDU\u262?NOSTI \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 PREDGOVOR \par\pard\par\pard\ql Pretpostavimo da je istina \u382?ena \u8212? kako? Zar se ne sumnja s razlogom da su se svi filozofi ukoliko su bili dogmati\u269?ari, slabo razumevali u \u382?ene? Da su grozna ozbiljnost i nespretna nametljivost s kojima su oni dosad obi\u269?no prilazili istini bile nezgrapno i nepodobno sredstvo upravo za pridobijanje \u382?ene? Izvesno je da se istina nije dala osvojiti \u8212? pa svaka vrsta dogmatike stoji danas beznadno smrknuta i obeshrabrena. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ako\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uop\u353?te jo\u353? stoji! Ima, naime, podrugljivaca koji tvrde da je ona pala, da svaka dogmatika le\u382?i na tlu, jo\u353? vi\u353?e \u8212? da je svaka dogmatika na umoru. Ozbiljno govore\u263?i ima dobrih razloga za nadu da je svekoliko dogmatisanje u filozofiji, ma kako se pravilo sve\u269?anim, kona\u269?nim i neprikosnovenim, bilo samo bezazlena detinjarija i po\u269?etni\u353?tvo; i mo\u382?da je vrlo blizu vreme kad \u263?e se opet, ko zna po koji put, shvatiti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je zapravo bilo dovoljno da se polo\u382?i kamentemeljac za tako uzvi\u353?ene i bezuslovne filozofske gra\u273?evine koje su dogmati\u269?ari dosad podizali \u8212? neka narodna praznoverica od pamtiveka (kao ona o du\u353?i koja u vidu praznoverice o subjektu i misaonom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ni danas jo\u353? nije prestala da stvara pometnju), mo\u382?da neka igra re\u269?i, neka zabluda kojoj je kumovala gramatika, ili neko veoma smelo uop\u353?tavanje vrlo uskih, vrlo li\u269?nih, vrlo ljudskih, odvi\u353?e ljudskih \u269?injenica. Mo\u382?da je filozofija dogmati\u269?ara bila samo obe\u263?anje za naredne milenijume: kao \u353?to je u jo\u353? ranije vreme bila astrologija za \u269?ije je usluge utro\u353?eno rada, novca, o\u353?troumnosti i strpljenja mo\u382?da vi\u353?e nego ranije za bilo koju stvarnu nauku \u8212? njoj i njenim "nadzemaljskim" pretenzijama imamo zahvaliti za monumentalni stil gra\u273?evinarstva u Aziji i Egiptu. Izgleda da sve velike stvari, da bi se s ve\u269?nim zahtevima urezale u srce \u269?ove\u269?anstvu, moraju najpre pro\u263?i svetom kao \u269?udovi\u353?ne i grozne nakaze: jedna od njih bila je dogmatska filozofija, na primer vedanta-u\u269?enje u Aziji, platonizam u Evropi. Ne budimo nezahvalni prema njoj i pored toga \u353?to se mora priznati da je dosad najgora, najmu\u269?nija i najopasnija od svih zabluda bila zabluda dogmati\u269?ara: naime, Platonova izmi\u353?ljotina o \u269?istom duhu i o dobru po sebi. Ali sada kad je ona savladana, kad je Evropa odahnula od ove more i u najmanju ruku mo\u382?e da u\u382?iva u jednom zdravijem snu, sad smo mi\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 , \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?iji je prvi zadatak budnost,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 naslednici sve one snage koja se razvila u borbi protiv ove zablude. Istina se, nesumnjivo, morala postaviti na glavu i ono \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 perspektivisti\u269?ko,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 osnovni uslov svakog \u382?ivota, pore\u263?i da bi se o duhu i o dobru govorilo onako kako je to \u269?inio Platon; \u269?ak bi se smelo, poput lekara, upitati: "Otkud takva boljka na najlep\u353?em izdanku anti\u269?kog sveta, na Platonu? Da ga nije pokvario opaki Sokrat? Da Sokrat ipak nije kvario omladinu? Da nije zaslu\u382?io svoju kukutu?" \u8212? Ali borba protiv Platona, ili da ka\u382?emo to razumljivije, i za "narod", borba protiv hiljadugodi\u353?njeg hri\u353?\u263?ansko-crkvenog pritiska \u8212? jer hri\u353?\u263?anstvo je platonizam za "narod" \u8212? urodila je u Evropi divnim naponom duha kakvog na zemlji jo\u353? nije bilo: tako zategnutim lukom mo\u382?e se strela sad odapeti i na najudaljenije ciljeve. Istina, evropski \u269?ovek ose\u263?a taj napon kao nepodno\u353?ljivo stanje; ve\u263? dvaput je u velikom stilu u\u269?injen poku\u353?aj da se luk popusti: jednom pomo\u263?u jezuitizma, drugi put pomo\u263?u demokratske prosve\u263?enosti: ova je slobodom \u353?tampe i \u269?itanjem novina mogla zaista posti\u263?i da duh sebe vi\u353?e ne ose\u263?a tako olako kao "muku"! (Nemci su prona\u353?li barut \u8212? svaka \u269?ast! Ali oni su to opet izravnali \u8212? prona\u353?li su \u353?tampu.) A mi, po\u353?to nismo ni jezuiti ni demokrati, \u269?ak nismo \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dovoljno ni Nemci, mi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dobri Evropljani\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i slobodni, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veoma\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 slobodni duhovi \u8212? mi je jo\u353? i danas imamo, svu tu muku duha i svu napetost njegovog luka! A mo\u382?da i strelu, zadatak, ko zna? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Cilj... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 Sils-Marija, Gornji Engadin, u junu 1885. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 O PREDRASUDAMA FILOZOFA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Volja za istinom koja \u263?e nas navesti jo\u353? na mnoge smele poduhvate, ona \u269?uvena istinoljubivost o kojoj su svi filozofi dosad govorili s po\u353?tovanjem: kakva nam sve pitanja ova volja za istinom nije ve\u263? postavljala! Kakva \u269?udna, te\u353?ka, zagonetna pitanja! To je ve\u263? duga pri\u269?a \u8212? pa ipak se \u269?ini kao da je tek po\u269?ela. Pa kakvo \u269?udo onda ako smo na kraju evo i nepoverljivi, gubimo strpljenje, nestrpljivo se osvr\u263?emo? Da se i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kod ove Sfinge malo pou\u269?imo kako se postavljaju pitanja? A \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ko\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je to zapravo \u353?to nam tu postavlja pitanja? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u352?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je to u nama \u353?to ho\u263?e "ka istini"? U stvari, podugo smo se zadr\u382?ali pred pitanjem o uzroku ove volje, dok najzad nismo sasvim stali pred jednim jo\u353? temeljnijim pitanjem. Upitali smo se o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrednosti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ove volje. Pretpostavimo da ho\u263?emo istinu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 za\u353?to ne radije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neistinu? I neizvesnost? \u268?ak i neznanje? Problem o vrednosti istine stupio je pred nas \u8212? ili smo to mi stupili pred taj problem? Ko je od nas ovde Edip? I Sfinga? To je susret, kako se \u269?ini, pitanja i upitnika. A treba li poverovati da \u263?e nam se na kraju u\u269?initi da problem nije dosad jo\u353? nikad ni postavljen \u8212? kao da smo ga\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi prvi put videli, uo\u269?ili, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 usudili se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na to? Jer to je veoma smeo poduhvat, mo\u382?da \u269?ak smelijeg i nema. \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql "Kako bi ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moglo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nastati iz svoje suprotnosti? Na primer, istina iz zablude? Ili volja za istinom iz volje za obmanom? Ili nesebi\u269?an \u269?in iz koristoljubivosti? Ili \u269?isto sun\u269?ano posmatranje mudraca iz pohlepnosti? Takvo nastajanje je nemogu\u263?no; ko o tome sanja, budala je, \u269?ak i ne\u353?to gore; stvari najvi\u353?e vrednosti moraju imati drugo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sopstveno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poreklo \u8212? iz ovog prolaznog, zavodljivog, varljivog malog sveta, iz ovog spleta ludila i po\u382?ude, one se ne mogu izvesti! \u352?tavi\u353?e, u krilu bi\u263?a, u neprolaznom, u skrivenom bogu, u ,stvari po sebi' \u8212? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mora le\u382?ati njihov koren, tu i nigde drugde!" Ovakav na\u269?in su\u273?enja \u269?ini tipi\u269?nu predrasudu po kojoj se uvek mogu prepoznati metafizi\u269?ari svih vremena; ta vrsta ocenjivanja stoji iza svih njihovih logi\u269?kih postupaka; iz te njihove \u8222?vere" proisti\u269?u njihova nastojanja oko "znanja", oko onog ne\u269?ega \u269?emu se na kraju sve\u269?ano daje naziv "istina". Osnovna vera metafizi\u269?ara je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vera u suprotnosti vrednosti.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 A ni najopreznijima me\u273?u njima nije palo na um da ve\u263? ovde na pragu, gde je bilo najpotrebnije, posumljaju: \u269?ak i kad su se hvalili onim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "deomnibus dubitandum"*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Sme se, naime, sumnjati najpre da li uop\u353?te ima suprotnosti, a zatim da one narodske ocene i vrednosne suprotnosti na koje su metafizi\u269?ari udarili svoj pe\u269?at nisu mo\u382?da samo povr\u353?ne ocene, samo privremene perspektive, pored toga mo\u382?da jo\u353? samo iz jednog ugla, mo\u382?da odozdo navi\u353?e, kao iz \u382?ablje perspektive, da se poslu\u382?imo izrazom uobi\u269?ajenim kod slikara? Pri svakoj vrednosti koja se mo\u382?e pridati istinitom, pravom, nesebi\u269?nom: bilo bi mogu\u263?no da se prividu, volji za obmanom, koristoljubivosti i pohlepi pripi\u353?e za ceo \u382?ivot vi\u353?a i osnovnija vrednost. Bilo bi \u269?ak mogu\u263?no i to da se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ono\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to \u269?ini vrednost onih dobrih i cenjenih stvari sastoji ba\u353? u tome da je na neki na\u269?in srodno, povezano, \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 spleteno, mo\u382?da \u269?ak su\u353?tinski jednako s onim lo\u353?im, prividno suprotnim stvarima. Mo\u382?da! Ali ko bi se jo\u353? baktao takvim opasnim Mo\u382?da! Za to se mora sa\u269?ekati da stigne nov rod filozofa, takav koji \u263?e imati neki druk\u269?iji, suprotan ukus i druk\u269?iju sklonost nego dosada\u353?nji \u8212? filozofi tog opasnog Mo\u382?da u svakom pogledu. I najozbiljnije govore\u263?i: ja vidim da takvi novi filozofi dolaze. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *U sve treba sumnjati. \u8212? (Sve napomene u ovoj knjizi su prevodio\u269?eve i redaktorove.) \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 3. \par\pard\par\pard\ql Po\u353?to sam dovoljno dugo gledao filozofima izme\u273?u redova i pratio ih od re\u269?i do re\u269?i velim sebi: najve\u263?i deo svesnog mi\u353?ljenja jo\u353? se mora svrstati u instinktivnu delatnost, \u269?ak i kad je re\u269? o filozofskom mi\u353?ljenju; moram druk\u269?ije misliti o tome kao \u353?to druk\u269?ije mislimo u pogledu nasle\u273?ivanja i onog \u353?to je "uro\u273?eno". Kao \u353?to akt ro\u273?enja malo zna\u269?i u celom procesu i razvoju nasle\u273?ivanja, isto tako je "svest", u bilo kom presudnom smislu, malo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 suprotstsvljena\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 instinktivnom \u8212? najve\u263?i deo svesnog mi\u353?ljenja jednog filozofa, skriveno vode i na odre\u273?eni kolosek sateruju njegovi instinkti. Isto tako, iza svekolike logike i njene prividne samostalnosti u kretanju stoje vrednosne ocene, jasnije re\u269?eno, fiziolo\u353?ki zahtevi za odr\u382?anje odre\u273?enog na\u269?ina \u382?ivota. Na primer, da odre\u273?eno vi\u353?e vredi od neodre\u273?enog, daje privid manje vredan od "istine": takve ocene bi, pri svoj njihovoj regulativnoj va\u382?nosti za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nas,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mogle ipak da budu samo ocene na prvi pogled, neka vrsta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 niaiserie\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 * koja mo\u382?e biti neophodna upravo za odr\u382?anje bi\u263?a kakva smo mi. Pod pretpostavkom, naime, da nije ba\u353? \u269?ovek "mera stvari"... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *Gluposti. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 4. \par\pard\par\pard\ql La\u382?nost jednog suda nije za nas jo\u353? nikakav prigovor protiv suda; u tome na\u353? novi jezik zvu\u269?i mo\u382?da naj\u269?udnije. Pitanje je koliko on doprinosi podsticanju i odr\u382?anju \u382?ivota, odr\u382?anju vrste, mo\u382?da \u269?ak negovanju vrste; i mi smo u na\u269?elu skloni tvrdnji da su nam najpogre\u353?niji sudovi (u kakve spadaju sinteti\u269?ki sudovi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a priori)\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najpotrebniji, da bez prihvatanja logi\u269?kih fikcija, bez merenja stvarnosti prema \u269?isto izmi\u353?ljenom svetu bezuslovnog, samom sebi jednakom, bez stalnog krivotvorenja sveta uz pomo\u263? broja, \u269?ovek ne bi mogao \u382?iveti \u8212? da bi odricanje od la\u382?nih sudova bilo odricanje od \u382?ivota, poricanje \u382?ivota. Neistinu priznati kao uslov \u382?ivota, to odista zna\u269?i opasno suprotstavljanje uobi\u269?ajenom ose\u263?anju vrednosti; a filozofija koja se na to odva\u382?i, stavlja se ve\u263? samim tim s one strane dobra i zla. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql Ono \u353?to \u269?oveka izaziva da na sve filozofe gleda pola nepoverljivo pola podrugljivo nije to \u353?to ve\u263? nebrojeno puta otkriva koliko su nevini \u8212? kako se \u269?esto i lako zale\u263?u , i gre\u353?e, kratko re\u269?eno, njihove detinjarije i detinjastost \u8212? nego to \u353?to ne postupaju dovoljno po\u353?teno, \u353?to svi skupa di\u382?u veliku i \u269?ednu buku \u269?im se ma i izdaleka pokrene pitanje istinoljubivosti. Svi se postavljaju tako kao da su sopstvena mi\u353?ljenja otkrili i do njih do\u353?li samorazvojem neke hladne, \u269?iste, bo\u382?anski nezainteresovane dijalektike (za razliku od misti\u269?ara svake vrste koji su po\u353?teniji od njih, i budalastiji \u8212? oni govore o "inspiraciji"): dok u stvari naknadno tra\u382?enim razlozima brane neki unapred zauzet stav, neku pomisao, "nadahnu\u263?e", ve\u263?inom neku intimnu \u382?elju, pre\u269?i\u353?\u263?enu i prikazanu u apstraktnom ruhu; svi su oni advokati koji ne bi hteli da se tako zovu, i to ve\u263?inom \u269?ak prevejani zagovornici svojih predrasuda koje nazivaju \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "istinama", i\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veoma\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 daleko su od hrabrosti savesti koja bi to, ba\u353? to priznala, veoma daleko od dobrog ukusa hrabrosti koja to ne skriva, bilo da je re\u269? o tome da se neprijatelj ili prijatelj upozori, bilo da se iz obesti i zbog nje same podsmehne. Koliko kruto toliko i smerno licemerje staroga Kanta s kojim nas on mami na dijalekti\u269?ke zaobilazne puteljke \u353?to vode, ta\u269?nije zavode, ka njegovom "kategori\u269?kom imperativu" \u8212? taj prizor mo\u382?e samo da izazove osmeh kod nas razma\u382?enih koji ne nalazimo nikakvo zadovoljstvo u lovu na sitna lukavstva starih moralista i propovednika morala. Ili \u269?ak onaj hokus-pokus u matemati\u269?kom obliku kojim je Spinoza svoju filozofiju \u8212? "ljubav prema \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svojoj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mudrosti" zapravo, kad se re\u269? ta\u269?no i valjano protuma\u269?i \u8212? sapeo u oklop i maskirao je da bi time unapred obeshrabrio napada\u269?a koji bi se usudio da baci pogled na ovu neosvojivu devicu i Paladu Atenu \u8212? koliko sopstvene boja\u382?ljivosti i nesigurnosti odaje ova maskarada jednog usamljenog bolesnika! \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Malo-pomalo postalo mi je jasno \u353?ta je svaka velika filozofija dosad bila: naime, ispovest njenog osniva\u269?a i neka vrsta nehoti\u269?nih i nezabele\u382?enih uspomena, kao i to da su moralne (ili nemoralne) namere svake filozofije \u269?inile pravu \u382?ivu klicu iz koje je svaki put izrasla cela biljka. U stvari, radi obja\u353?njenja kako je zapravo do\u353?lo i do najapstraktnijih metafizi\u269?kih stavova nekog filozofa, dobro je (i pametno) da najpre sebi postavimo pitanje: na koji moral njegova filozofija (odnosno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ) smera? Prema tome, ja ne verujem da je "nagon za saznanjem" otac filozofije, nego da se tu, kao i drugde, neki drugi nagon poslu\u382?io saznanjem (i neznanjem!) samo kao oru\u273?em. A ko na osnovne nagone \u269?oveka pogleda sa stanovi\u353?ta koliko su oni upravo ovde mogli da imaju udela kao duhovi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 koji nadahnjuju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (ili demoni i vilenjaci), na\u263?i \u263?e da su svi oni jednom ve\u263? pokretali filozofiju \u8212? i da je svaki od njih i te kako nastojao da upravo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sebe \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prika\u382?e kao poslednju svrhu postojanja i kao legitimnog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 gospodara\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svih ostalih nagona. Jer svaki nagon bi hteo da vlada, i kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 takav\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on poku\u353?ava da filozofira. Istina, mo\u382?da kod u\u269?enih, kod pravih ljudi od nauke, stvar u tom pogledu stoji druk\u269?ije \u8212? "bolje", ako se ho\u263?e \u8212? mo\u382?da kod njih odista postoji ne\u353?to kao nagon za saznanjem, neki mali nezavisan mehanizam koji, dobro navijen, nezadr\u382?ivo deluje u tom pravcu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bez\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bitnog sudelovanja svih ostalih nagona nau\u269?nika. Stoga pravi "interes" nau\u269?nika le\u382?i obi\u269?no na sasvim drugoj strani, mo\u382?da u porodici, ili sticanju novca, ili u politici; a mo\u382?da je \u269?ak i svejedno da li \u263?e njegova mala ma\u353?ina biti postavljena na ovo ili ono mesto nauke i da li \u263?e se "nadobudni" mladi radnik razviti u dobrog filologa ili u stru\u269?njaka za gljive ili hemi\u269?ara \u8212? ni po \u269?emu se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne vidi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da \u263?e on postati ovo ili ono. Kod filozofa, naprotiv, nema ni\u269?eg bezli\u269?nog; i naro\u269?ito njegov moral daje odlu\u269?no i odlu\u269?uju\u263?e svedo\u269?anstvo o tome \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ko je on,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to jest u kakvom odnosu stoje jedan prema drugom najdublji nagoni njegove prirode. \par\pard\par\pard\ql 7. \par\pard\par\pard\ql Kako zlobni mogu da budu filozofi! Ne znam ni\u353?ta otrovnije od \u353?ale koju je Epikur dozvolio sebi na ra\u269?un Platona i platonovaca: nazvao ih je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Dionysiokolakes.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Doslovno i u prvom redu to zna\u269?i "Dionisove ulizice", dakle pribor i udvorice tiranina; ali uza sve to kao da ho\u263?e da se ka\u382?e "sve su to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 glumci,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nema tu ni\u269?ega pravog" (jer \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Dionysokolaks\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je bio popularan naziv za glumca). A ovo poslednje je zapravo zloba koju je Epikur uperio protiv Platona: njemu je bio mrzak suvereni manir kojim je Platon zajedno sa svojim u\u269?enicima umeo da se nametne javnosti \u8212? u \u353?ta se Epikur nije razumevao! On, stari u\u269?itelj sa Sama koji je usamljen sedeo u svom vrti\u263?u u Atini i pisao tri stotine knjiga, ko zna? Mo\u382?da iz besa i zavisti prema Platonu? Trebalo je da pro\u273?e punih sto godina da bi Gr\u269?ka prokljuvila ko je bio taj ba\u353?tenski bog Epikur. Da li je prokljuvila? \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 8. \par\pard\par\pard\ql U svakoj filozofiji postoji jedna ta\u269?ka gde "uverenje" filozofa stupa na scenu: ili, da ka\u382?emo to jezikom jedne stare misterije: \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 adventavit asinus \par\pard\par\pard\ql pulcher et fortissimus. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * Stigao je magarac, lep i najizdr\u382?ljiviji. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 9. \par\pard\par\pard\ql "U skladu s prirodom" ho\u263?ete da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u382?ivite? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 O, vi plemeniti stoi\u269?ari, kakvo zavaravanje re\u269?ima! Zamislite jedno bi\u263?e kao \u353?to je priroda, rasipni\u269?ko bez mere, ravnodu\u353?no bez mere, bez namera i obzira, bez samilosti i pravi\u269?nosti, plodno i pusto i neizvesno u isti mah, zamislite samu indiferentnost kao mo\u263? \u8212? kako biste \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mogli\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?iveti u skladu s tom indiferentno\u353?\u263?u? \u381?ivot \u8212? zar to nije upravo htenje da se bude druk\u269?iji od ove prirode? Zar \u382?ivot nije procenjivanje, davanje prvenstva, htenje da se bude nepravedan, ograni\u269?en, razli\u269?it? A recimo da va\u353? imperativ "\u382?iveti u skladu s prirodom" zna\u269?i u osnovi isto \u353?to i "\u382?iveti u skladu sa \u382?ivotom" \u8212? zar biste mogli \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 druk\u269?ije?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Za\u353?to stvarati na\u269?elo od ne\u269?ega \u353?to vi ve\u263? jeste i \u353?to morate biti? Stvar zapravo stoji sasvim druk\u269?ije: time \u353?to s ushi\u263?enjem tvrdi te da kanon svoga zakona \u269?itate\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz prirode, vi ho\u263?ete ne\u353?to suprotno, vi \u269?udni glumdi i samoobmanjiva\u269?i! Va\u353?a gordost \u382?eli da propi\u353?e i prisajedini va\u353? moral, va\u353? ideal prirodi, \u269?ak i prirodi, vi zahtevate da ona bude \u8212? priroda "u skladu sa stoom" i hteli biste da sve \u353?to postoji podesite tako da postoji prema va\u353?oj sopstvenoj slici \u8212? kao neko \u269?udovi\u353?no ve\u269?ito preuzno\u353?enje i uop\u353?tavanje stoicizma! Sa svom svojom ljubavlju prema istini, vi tako dugo, tako uporno, kruto kao da ste hipnotisani, prisiljavate sebe da prirodu vidite \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pogre\u353?no,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 naime stoi\u269?ki, dok najzad ne stignete dotle da je druk\u269?ije i ne mo\u382?ete videti, i neka bezdana oholost vam na kraju uliva luda\u269?ku nadu da se, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zato\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to se vi razumete u tiranisanje \u8212? stoicizam je samotiranisanje \u8212? i priroda mo\u382?e tiranisati: ta zar stoi\u269?ar nije \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 deo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prirode?... Ali to je stara ve\u269?na povest: ono \u353?to se tada dogodilo sa stoi\u269?arima doga\u273?a se jo\u353? i danas \u269?im jedna filozofija po\u269?ne da veruje sama u sebe. Ona uvek stvara svet prema svojoj slici, ona druk\u269?ije ne mo\u382?e; filozofija je sam ovaj tiranski nagon, najduhovnija volja za mo\u263?, za "stvaranje sveta", za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa prima.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 * \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *Prvi uzrok. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 10. \par\pard\par\pard\ql Revnost i suptilnost, rekao bih \u269?ak lukavstvo, s kojima se danas svuda u Evropi prilazi problemu "stvarnog i prividnog sveta" daju \u269?oveku povoda da razmisli i oslu\u353?ne; i ko tu u pozadini \u269?uje samo "volju za istinom" i ni\u353?ta vi\u353?e, taj se sigurno ne mo\u382?e pohvaliti naro\u269?ito o\u353?trim sluhom. U pojedina\u269?nim i retkim slu\u269?ajevima mo\u382?da zaista ima udela takva volja za istinom, neka izuzetna i pustolovna odva\u382?nost, povre\u273?ena sujeta metafizi\u269?ara zbog izgubljenog polo\u382?aja, koja na kraju \u353?a\u269?icu "izvesnosti" jo\u353? pretpostavlja dobrom tovaru lepih mogu\u263?nosti; mo\u382?da ima \u269?ak i puritanskih fanatika savesti koji \u263?e radije dati i \u382?ivot za sigurno ni\u353?ta nego za neizvesno ne\u353?to. Ali to je nihilizam i znak o\u269?ajne, na smrt umorne du\u353?e, ma koliko se smelo prsila takva vrlina. Izgleda, me\u273?utim, da kod ja\u269?ih, \u382?ivotnijih, \u382?ivota jo\u353? \u382?ednih mislilaca, te stvari druk\u269?ije stoje: dok se opredeljuju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 privida i re\u269? "perspektivisti\u269?ko" izgovaraju ve\u263? s oholo\u353?\u263?u, dok na verodostojnost sopstvenog tela gledaju gotovo s jednakim nepoverenjem kao i na verodostojnost spoljnog utiska koji ka\u382?e "Zemlja \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 miruje", i tako na izgled dobro raspolo\u382?eni ispu\u353?taju iz ruke najsigurniji posed (jer u \u353?ta se sad pouzdanije veruje nego u svoje telo?), ko zna da oni u stvari ne \u382?ele ponovo da osvoje ne\u353?to \u353?to se nekad posedovalo jo\u353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sigurnije,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne\u353?to od starog imetka nekada\u353?nje vere, mo\u382?da "besmrtnu du\u353?u", mo\u382?da "starog boga", kratko re\u269?eno: ideje s kojima se mo\u382?e \u382?iveti bolje, naime sna\u382?nije i vedrije, nego s "modernim idejama"? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Nepoverenje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema tim modernim idejama je u tome \u353?to se ne veruje ni u \u353?ta \u353?to je sazdano ju\u269?e ili danas; mo\u382?da je tu ume\u353?ano i malo zasi\u263?enosti i prezira koji vi\u353?e ne podnose bris--brac* pojmova najrazli\u269?itijeg porekla, kakav je na dana\u353?njem tr\u382?i\u353?tu takozvani pozitivizam, neko gnu\u353?anje razma\u382?enijeg ukusa pred va\u353?arskim \u353?arenilom i izan\u273?alo\u353?\u263?u svih tih nazovi filozofa stvarnosti na kojima nema ni\u269?eg novog i pravog osim ovog \u353?arenila. U tome, kako mi se \u269?ini, treba dati za pravo ovim skepti\u269?kim antirealistima i mikroskopi\u269?arima saznanja: njihov instinkt koji ih tera iz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moderne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stvarnosti je neopovrgnut \u8212? \u353?ta nas se ti\u269?u njihovi skriveni putevi unazad! Kod njih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bitno to \u353?to oni ho\u263?e "nazad", nego to \u353?to ho\u263?e da \u8212? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odu.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Malo vi\u353?e snage, poleta, hrabrosti, ve\u353?tine: i oni bi hteli \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 napolje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u8212? a ne nazad! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * Starudiju. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 11. \par\pard\par\pard\ql \u268?ini\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi se da se sad svuda nastoji da se odvrati pogled sa pravog uticaja koji je Kant izvr\u353?io na nema\u269?ku filozofiju i da se naro\u269?ito mudro zaobi\u273?e vrednost koju je sam sebi pridavao. Kant se pre svega i najvi\u353?e ponosio svojom tablicom kategorija; s tom tablicom u rukama je rekao: "Ovo je najte\u382?e \u353?to je ikada moglo biti preduzeto u korist metafizike." Treba samo razumeti ovo "moglo biti"! On se ponosio time da je u \u269?oveku \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 otkrio\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jednu novu sposobnost, sposobnost sinteti\u269?kog su\u273?enja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a priori.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Pretpostavimo da se on u tome \u269?ak i prevario, ipak su razvoj i nagli procvat nema\u269?ke filozofije uslovljeni tom gordo\u353?\u263?u i nadmetanjem svih mla\u273?ih da otkriju ne\u353?to mo\u382?da jo\u353? vrednije \u8212? i u svakom slu\u269?aju "nove sposobnosti"! Ali, stanite: vreme je da razmislimo. Kako su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mogu\u263?ni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sinteti\u269?ki sudovi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a priori, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitao se Kant \u8212? i \u353?ta je zapravo odgovorio? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Pomo\u263?u jedne sposobnosti:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo, na \u382?alost, ne sa tri re\u269?i, nego tako zametno, va\u382?no i s takvim obiljem nema\u269?ke dubokoumnosti i naki\u263?enosti da se nije zapazila vesela \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 niaiserie allemande* \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja se u takvom odgovoru krije. Ljudi su bili izvan sebe zbog ove nove sposobnosti, a odu\u353?evljenje je dostiglo vrhunac kad je Kant uz to otkrio u \u269?oveku jo\u353? i moralnu sposobnost \u8212? jer Nemci su u to vreme bili jo\u353? moralni i jo\u353? ni najmanje "realno-politi\u269?ki" nastrojeni. Usledio je medeni mesec nema\u269?ke filozofije; svi mladi pitomci Tibingenske bogoslovije odmah su kri\u353?om pobegli odatle \u8212? u potragu za "sposobnostima". I \u353?ta se sve nije na\u353?lo \u8212? u ono nedu\u382?no, bogato, jo\u353? mladala\u269?ko doba nema\u269?kog duha kroz koji je jo\u353? svirala i pevala romantika, ta zla vila, u ono doba kad se jo\u353? nije umelo jasno razlikovati "na\u263?i" i "iznalaziti"! Pre svega sposobnost za "nat\u269?ulno": \u352?eling je to nazvao intelektualnim opa\u382?ajem i time ugodio najintimnijim \u382?eljama svojih duboko pobo\u382?nih Nemaca. Celom ovom neobuzdanom i zanesenja\u269?kom pokretu, koji je bio mladala\u269?ki ma koliko se smelo zaodevao sivim i stara\u269?kim pojmovima, ne mo\u382?e se naneti ve\u263?a nepravda nego da se on shvati ozbiljno i jo\u353? pretresa s moralnim negodovanjem; dobro, ostareli smo \u8212? snovi su se rasplinuli. Do\u353?lo je vreme da se protrlja \u269?elo, trlja se ono jo\u353? i danas. Sanjalo se: pre svih i najpre \u8212? stari Kant. "Pomo\u263?u jedne sposobnosti", on je rekao, ili bar zami\u353?ljao. Ali da li je to \u8212? odgovor? Obja\u353?njenje? Ili da nije, naprotiv, samo ponavljanje pitanja? A kako opijum uspavljuje? "Pomo\u263?u jedne sposobnosti", naime \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 virtus dormitiva \u8212? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 odgovara onaj Molijerov lekar, \par\pard\par\pard\ql quia est in eo virtus dormitiva, cujus est natura sensus assoupire.** \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Me\u273?utim, takvi odgovori spadaju u komediju, i najzad je do\u353?lo vreme da se Kantovo pitanje "Kako su mogu\u263?ni sinteti\u269?ki sudovi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a priori?"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zameni pitanjem "Za\u353?to je verovanje u takve sudove \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neophodno?" \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 naime, da se radi odr\u382?anja bi\u263?a na\u353?e vrste mora \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 verovati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u istinitost takvih sudova, zbog \u269?ega bi oni, naravno, jo\u353? uvek mogli da budu i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la\u382?ni sudovi!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ili, jasnije govore\u263?i, i grubo i temeljito: sinteti\u269?kn sudovi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a priori\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne bi uop\u353?te trebalo da "budu mogu\u263?ni": mi nemamo nikakvo pravo na njih, u na\u353?im ustima su to sve sami la\u382?ni sudovi. Nu\u382?na je u svakom slu\u269?aju vera u njihovu istinitost, kao vera na prvi pogled i u ono \u353?to je o\u269?igledno koja spada u perspektivisti\u269?ku optiku \u382?ivota. Da bismo podsetili jo\u353? i na ogromno dejstvo koje je imala "nema\u269?ka filozofija" \u8212? podrazumeva se, kako se nadam, njeno pravo na znake navoda \u8212? u celoj Evropi neka se ne posumnja da je u tome imala udela neka \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 virtus dormitiva:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 plemenite dokoli\u269?are, \u269?istunce, misti\u269?are, umetnike, tro\u269?etvrtinske hri\u353?\u263?ane i politi\u269?ke mra\u269?njake saih nacija obuzelo je ushi\u263?enje zato \u353?to su zahvaljuju\u263?i nema\u269?koj filozofiji dobili jedan protivotrov jo\u353? uvek nadmo\u263?nom senzualizmu koji se prelio\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz minulog veka u ovaj, kratko re\u269?eno \u8212? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "sensus assoupire"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ***\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * Nema\u269?ka nedotupavnost. \par\pard\par\pard\ql ** Jer sadr\u382?i uspavljuju\u263?u snagu \u269?ija je priroda uspavljivanje \u269?ula. *** \u268?ulo uspavanosti. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 12. \par\pard\par\pard\ql \u352?to se ti\u269?e materijalisti\u269?ke atomistike, ona spada u najpotpunije opovrgnute stvari koje postoje; mo\u382?da danas u Evropi me\u273?u u\u269?enim ljudima nije niko vi\u353?e toliko neuk da joj pridaje jo\u353? neki ozbiljan zna\u269?aj sem za prigodnu ku\u263?nu upotrebu (naime, kao sredstvu za skra\u263?eno izra\u382?avanje) \u8212? zahvaljuju\u263?i najpre onom Poljaku Bo\u353?kovi\u263?u* koji je, zajedno s Poljakom Kopernikom, bio dosad najve\u263?i i najuspe\u353?niji protivnik \u269?ulne izvesnosti. Naime, dok nas je Kopernik nagovorio da verujemo, protiv svih \u269?ula, da Zemlja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne miruje, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Bo\u353?kovi\u263? nas je u\u269?io da se odreknemo vere u poslednje \u353?to je od Zemlje jo\u353? "bilo postojano", vere u "tvar", "materiju", u ono \u353?to je jo\u353? ostalo od Zemlje, u \u269?esticu-atom: bio je to najve\u263?i trijumf nad \u269?ulima koji je dosad na zemlji postignut. Mora se, me\u273?utim, i\u263?i jo\u353? dalje i objaviti rat, bespo\u353?tedan rat do istrebljenja, i "atomisti\u269?koj potrebi" koja jo\u353? vodi neki opasan produ\u382?en \u382?ivot u oblasti gde niko ne sluti, sli\u269?no onoj \u269?uvenijoj "metafizi\u269?koj potrebi": mora se najpre dokraja ra\u353?\u269?istiti i s onom drugom i zlokobnijom atomistikom koju je najuspe\u353?nije i najdu\u382?e propovedalo hri\u353?\u263?anstvo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 atomistikom du\u353?e.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Neka nam bude dopu\u353?teno da ovom re\u269?ju ozna\u269?imo onu veru koja vidi du\u353?u kao ne\u353?to neuni\u353?tivo, ve\u269?no, nedeljivo, kao monadu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 atomon: tu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 veru treba iz nauke izbaciti! Me\u273?u nama re\u269?eno, uop\u353?te nema potrebe da se pri tom odbaci i sama "du\u353?a" i da se odreknemo jedne od najstarijih i po\u353?tovanja najdostojnijih hipoteza, kako se to de\u353?ava nezgrapnim naturalistima koji ne mogu ni da se dotaknu du\u353?e a da je odmah i ne izgube. Me\u273?utim, put ka novim obradama i pobolj\u353?anjima hipoteze o du\u353?i je otvoren: pojmovi kao "smrtna du\u353?a" i "du\u353?a kao mno\u353?tvo subjekta", "du\u353?a kao dru\u353?tveni sklop nagona i afekata" ima\u263?e i dalje pravo gra\u273?anstva u nauci. I dok \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 novi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 psiholog priprema kraj tom praznoverju koje je sa gotovo tropskom bujno\u353?\u263?u cikljalo oko predstave o du\u353?i, on je nesumnjivo sam sebe, tako re\u263?i, gurnuo u novu pustinju i novo nepoverenje \u8212? mo\u382?e biti da je starijim psiholozima bilo u tom pogledu lagodnije i veselije \u8212? ali on se upravo samim tim na\u353?ao prinu\u273?en na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izmi\u353?ljanje \u8212? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i, ko zna, mo\u382?da na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nala\u382?enje. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * Ni\u269?eova oma\u353?ka. Re\u269? je o Ru\u273?eru Bo\u353?kovi\u263?u. \par\pard\par\pard\ql \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Trebalo bi da fiziolozi dobro razmisle kad nagon za samoodr\u382?anjem navode kao osnovni nagon organskog bi\u263?a. Svako \u382?ivo bi\u263?e \u382?eli pre svega da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ispolji\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoju snagu \u8212? sam \u382?ivot je volja za mo\u263? \u8212? a samoodr\u382?anje je samo jedna od posrednih i naj\u269?e\u353?\u263?ih posledica toga. Ukratko, ovde kao i svuda: opreznost pred \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izli\u353?nim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 teleolo\u353?kim na\u269?elima! \u8212? a jedno od njih je i nagon za samoodr\u382?anjem (za njega treba da zahvalimo Spinozinoj nedoslednosti). Tako naime zahteva metod \u269?ija su\u353?tina mora biti \u353?tedljivost u upotrebi na\u269?ela. \par\pard\par\pard\ql 14. \par\pard\par\pard\ql Ima sad valjda pet-\u353?est glava koje po\u269?inju da uvi\u273?aju da je i fizika samo jedno tuma\u269?enje i pode\u353?avanje sveta (prema nama! s dopu\u353?tenjem re\u269?eno), a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 obja\u353?njenje sveta: ali ukoliko se ona oslanja na veru u \u269?ula, ona va\u382?i kao ne\u353?to vi\u353?e i jo\u353? zadugo mora va\u382?iti kao ne\u353?to vi\u353?e, naime kao obja\u353?njenje. Na njenoj strani su o\u269?i i prsti, ona za sebe ima o\u269?iglednost i opipljivost: na jedno doba sa plebejskim ukusom, to deluje op\u269?injavaju\u263?i, uverljivo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ubedljivo \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ono se instinktivno dr\u382?i kanona istine ve\u269?no narodskog senzualizma. \u352?ta je jasno, \u353?ta "obja\u353?njeno"? Tek ono \u353?to se mo\u382?e videti i opipati \u8212? dotle treba prou\u269?avati svaki problem. Obrnuto: upravo u protivljenju \u269?ulnoj opa\u382?ajnosti sastojala se \u269?arolija platonskog na\u269?ina mi\u353?ljenja, koji je bio \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 otmen \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u269?in mi\u353?ljenja \u8212? mo\u382?da me\u273?u ljudima \u269?ija su \u269?ula bila \u269?ak o\u353?trija i sa ve\u263?im zahtevima od \u269?ula na\u353?ih savremenika, ali koji su umeli da likuju u tome \u353?to vladaju nad ovim \u269?ulima \u8212? i to pomo\u263?u blede hladne sive mre\u382?e pojmova koju su razapeli preko \u353?arenog haosa \u269?ula, preko prosta\u269?kih \u269?ula kako je govorio Platon. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 U\u382?ivanje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u ovom ovladavanju svetom i tuma\u269?enju sveta na Platonov na\u269?in, druk\u269?ije je od onog koje nam nude dana\u353?nji fizi\u269?ari, kao i darvinisti i antiteleolozi me\u273?u fiziolo\u353?kim radnicima s njihovim na\u269?elom "najmanje mogu\u263?ne snage" i najve\u263?e mogu\u263?ne gluposti. "Gde \u269?ovek nema ni\u353?ta vi\u353?e da vidi i da opipa, tamo on nema ni\u353?ta vi\u353?e ni da tra\u382?i" \u8212? to je svakako druk\u269?iji imperativ od platonskog, ali on ipak mo\u382?e biti pravi imperativ za krepak marljiv rod ma\u353?inista i graditelja mostova budu\u263?nosti koji treba da obavljaju samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 grube\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 radove. \par\pard\par\pard\ql 15. \par\pard\par\pard\ql Da bi se \u269?ovek mirne savesti bavio fiziologijom mora imati na umu da \u269?ulni organi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nisu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pojave u smislu idealisti\u269?ke filozofije: jer kao takvi ne bi nikad mogli biti uzroci! Dakle, senzualizam bar kao regulativna hipoteza, da ne ka\u382?emo kao heuristi\u269?ki princip. Kako? Pa drugi \u269?ak ka\u382?u da je spoljni svet delo na\u353?ih organa! Ali tada bi i na\u353?e telo kao deo tog spoljnog sveta bilo delo na\u353?ih organa! Tada bi i sami na\u353?i organi bili delo na\u353?ih organa! To je, kako mi se \u269?ini, jedna temeljita \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 reductio ad absurdum:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pod pretpostavkom da je pojam \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne\u353?to temeljito apsurdno. Sledstveno, spoljni svet \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 delo na\u353?ih organa? \par\pard\par\pard\ql 16. \par\pard\par\pard\ql Jo\u353? uvek ima naivnih samoposmatra\u269?a koji veruju da postoje "neposredne izvesnosti", na primer "ja mislim", ili, kakva je bila \u352?openhauerova praznoverica, "ja ho\u263?u": kao da saznanje ovde hvata svoj predmet tako re\u263?i u \u269?istom i ogoljenom vidu, kao "stvar po sebi", i da nema izopa\u269?avanja ni kod subjekta ni kod objekta. Ali da "neposredna izvesnost", kao i "apsolutno saznanje" i "stvar po sebi" uklju\u269?uju u sebe jednu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 contradictio in adjecto\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ponovi\u263?u sto puta; treba se ve\u263? jednom kona\u269?no osloboditi zavo\u273?enja re\u269?ima! Neka narod veruje da saznavanje zna\u269?i poznavanje-do-kraja, ali filozof mora sebi re\u263?i: "Kada ra\u353?\u269?lanim proces koji je izra\u382?en u stavu 'ja mislim', dobijam niz smelih tvrdnji \u269?ije je obrazlo\u382?enje te\u353?ko, mo\u382?da i nemogu\u263?no \u8212? na primer da sam to ba\u353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji misli, da uop\u353?te mora postojati neko ne\u353?to koje misli, da je mi\u353?ljenje delatnost, i u\u269?inak nekog bi\u263?a koje se zami\u353?lja kao uzrok, da postoji \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neko 'ja', najzad da je ve\u263? utvr\u273?eno \u353?ta treba ozna\u269?iti kao mi\u353?ljenje \u8212? da ja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 znam \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?ta je mi\u353?ljenje. Jer ako ja ve\u263? u sebi ne bih bio na\u269?isto s tim, kako bih mogao odpu\u269?iti da ono \u353?to se de\u353?ava nije mo\u382?da 'htenje' ili 'ose\u263?anje'? Ukratko re\u269?eno, ono 'ja mislim' pretpostavlja da ja svoje trenutno stanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upore\u273?ujem \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 s drugim stanjima koja kod sebe poznajem da bih utvrdio \u353?ta je ono: zbog\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovog osvrtanja na 'znanje' s neke druge strane, to stanje nipo\u353?to nije za mene neposredna 'izvesnost'." Umesto one "neposredne izvesnosti" u koju narod mo\u382?e u datom slu\u269?aju da veruje, filozof se tako suo\u269?ava s nizom pitanja metafizike, svojevrsnim intelektualnim pitanjima savesti koja glase: "Otkud mi pojam mi\u353?ljenje? Za\u353?to verujem u uzrok i posledicu? \u352?ta mi daje pravo da govorim o nekom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ak o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao uzroku, i kona\u269?no jo\u353? o nekom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao uzroku misli?" Ko se usudi da s pozivanjem na neku vrstu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 intuicije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 saznanja odmah odgovori na ona metafizi\u269?ka pitanja, kako to \u269?ini onaj koji ka\u382?e: "Ja mislim i znam da je bar to istinito, stvarno, izvesno" \u8212? toga \u263?e filozof danas do\u269?ekati s osmejkom i dva znaka pitanja. "Dragi gospodine", re\u263?i \u263?e mu mo\u382?da filozof, "verovatno je da se vi ne varate: ali za\u353?to je istina uop\u353?te toliko va\u382?na?" \par\pard\par\pard\ql 17. \par\pard\par\pard\ql \u352?to se ti\u269?e praznoverice logi\u269?ara, nikad mi ne\u263?e dosaditi da uvek iznova isti\u269?em jednu naoko sitnu \u269?injenicu koju ovi praznovernici nerado priznaju \u8212? naime, da misao dolazi kad "ona" ho\u263?e, a ne kad "ja" ho\u263?u; tako da je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 krivotvorenje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?injeni\u269?kog stanja kad se ka\u382?e: subjekt "ja" je uslov predikata "mislim". \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Misli\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 se: ali da je ovo "se" ba\u353? ono staro poznato "ja", to je, blago re\u269?eno, samo pretpostavka, tvrdnja, pre svega nikakva "neposredna izvesnost". Najzad, ve\u263? je i s ovim "misli se" suvi\u353?e u\u269?injeno: ve\u263? ovo "se" sadr\u382?i jedno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tuma\u269?enje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 procesa i ne spada u sam proces. Ovde se zaklju\u269?uje po gramati\u269?koj navici "mi\u353?ljenje je \u269?injenje, svako \u269?injenje ima svog u\u269?inioca, sledstveno \u8212?". Otprilike po istoj shemi je i starija atomistika uz "silu" koja dejstvuje tra\u382?ila onu \u269?esticu materije u kojoj se ta sila nalazi, iz koje dejstvuje, atom; stro\u382?e glave su se na kraju sna\u353?le i bez te "mrvice zemlje" i mo\u382?da \u263?e se jednog dana \u269?ak i logi\u269?ari navi\u263?i na to da izlaze nakraj bez onog malog "se" (u koje se pretvorilo po\u353?teno staro "ja"). \par\pard\par\pard\ql 18. \par\pard\par\pard\ql Odista nije najmanja dra\u382? neke teorije to \u353?to se ona mo\u382?e opovrgnuti: ona upravo time privla\u269?i pametnije glave. Izgleda da se ve\u263? sto puta opovrgnuta teorija o "slobodnoj volji" jo\u353? dr\u382?i samo zahvaljuju\u263?i ovoj dra\u382?i \u8212? uvek se na\u273?e neko ko se ose\u263?a dovoljno jak da je opovrgne. \par\pard\par\pard\ql 19. \par\pard\par\pard\ql Filozofi imaju obi\u269?aj da govore o volji kao da je ona ne\u353?to najpoznatije na svetu; \u352?openhauer nam je \u269?ak stavio do znanja da nam je jedino volja poznata, sasvim i potpuno poznata, poznata bez ostatka i dodatka. Ali meni se stalno \u269?ini da je \u352?openhauer i u ovom slu\u269?aju u\u269?inio upravo ono \u353?to filozofi obi\u269?no \u269?ine: da je on jednu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 narodsku predrasudu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 preuzeo i preuveli\u269?ao. \u268?ini mi se da je htenje pre svega ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 slo\u382?eno,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne\u353?to \u353?to je jedinstvo samo kao re\u269? \u8212? i upravo u toj jednoj re\u269?i sadr\u382?ana je narodska predrasuda koja je zagospodarila nikad dovoljnom oprezno\u353?\u263?u filozofa. Budimo ve\u263? jednom oprezniji, budimo "nefilozofi\u269?ni" \u8212? recimo: u svakom htenju je, prvo, mno\u353?tvo ose\u263?anja, naime ose\u263?anje stanja od koga se udaljavamo, ose\u263?anje stanja kome te\u382?imo, ose\u263?anje samog ovog "od" i "ka"; drugo, jo\u353? jedno prate\u263?e ose\u263?anje u mi\u353?i\u263?ima koje se po nekoj vrsti navike budi \u269?im mi "ho\u263?emo", to jest i pre nego \u353?to pokrenemo "ruke i noge". Dakle, kao \u353?to ose\u263?anje, i to \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ose\u263?anje svake vrste, treba priznati kao sastavni deo volje, tako je, na drugom mestu, i s mi\u353?ljenjem: u svakom voljnom aktu postoji misao koja zapoveda. Nema mesta verovanju da bi se ova misao mogla odvojiti od "htenja" i da bi tada jo\u353? preostala volja! Tre\u263?e, volja nije samo skup ose\u263?anja i mi\u353?ljenja nego, pre svega, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 afekat:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i to onaj afekat zapovedanja. Ono \u353?to se zove "sloboda volje", u su\u353?tini je afekat nadmo\u263?nosti u odnosu prema onome koji se mora pokoravati: "Ja sam slobodan, 'on' se mora pokoravati" \u8212? ova svest se krije u svakoj volji, a isto tako i ona napetost pa\u382?nje, onaj usredsre\u273?en pogled koji fiksira isklju\u269?ivo jedno, ona bezuslovna ocena "sada je potrebno ovo i ni\u353?ta drugo", ona unutra\u353?nja izvesnost o tome da poslu\u353?nost ne\u263?e izostati, i \u353?ta jo\u353? sve ne dolazi tu uz stanje onoga koji nare\u273?uje. \u268?ovek koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ho\u263?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nare\u273?uje onom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\u269?em\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u sebi \u353?to se pokorava, ili onom za \u353?ta on veruje da se pokorava. A sad neka se obrati pa\u382?nja na ono \u353?to je naj\u269?udnije kod volje, kod ove tako mnogostruke stvari za koju narod ima samo jednu re\u269?: ukoliko smo mi u datom slu\u269?aju u isti mah i oni koji nare\u273?uju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 i\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oni koji se pokoravaju, i kao oni koji se pokoravaju poznajemo ose\u263?anja prinude, navaljivanja, pritiska, otpora, kretanja, koja se obi\u269?no javljaju odmah nakon voljnog akta; ukoliko, s druge strane, imamo naviku da prelazimo preko ovog dvojstva i da sami sebe obmanjujemo pomo\u263?u sinteti\u269?kog pojma "ja", htenju se priklju\u269?uje jo\u353? \u269?itav niz pogre\u353?nih zaklju\u269?aka\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i, sledstveno, pogre\u353?nih vrednosnih ocena same volje tako da je onaj koji ho\u263?e, \u269?vrsto uveren da je htenje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dovoljno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za delovanje. Po\u353?to se u najve\u263?em broju slu\u269?ajeva samo ho\u263?e, tamo gde bi se smelo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 o\u269?ekivati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i dejstvo zapovesti, dakle pokoravanje, odnosno delovanje, privid se pretvara u ose\u263?anje da je tu posredi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nu\u382?nost u\u269?inka;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ukratko, onaj koji ho\u263?e \u8212? veruje,\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sa prili\u269?nim stepenom sigurnosti, da su volja i delovanje na neki na\u269?in jedno; on samoj volji pripisuje jo\u353? i uspeh, provo\u273?enje volje, i pri tom u\u382?iva u poja\u269?anju onog ose\u263?anja mo\u263?i koje svaki uspeh donosi sobom. "Sloboda volje", to je re\u269? za slo\u382?eno stanje zadovoljstva onoga koji ho\u263?e, koji nare\u273?uje i ujedno se postavlja kao jedno sa izvr\u353?iocem, koji kao takav u\u269?estvuje u trijumfu nad otporima, aln u sebi prosu\u273?uje da je ba\u353? njegova volja ono \u353?to zapravo savla\u273?uje otpor. Onaj koji ho\u263?e pripaja tako kao zapovednik ose\u263?anja zadovoljstva izvr\u353?nih, uspe\u353?nih oru\u273?a, uslu\u382?nih "pod-volja" ili pod-du\u353?a, jer na\u353?e telo je samo dru\u353?tveni sklop mnogih du\u353?a, svome ose\u263?anju zadovoljstva. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 L'effet c'est moi:* \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovde se de\u353?ava ono \u353?to se de\u353?ava u svakoj dobro sazdanoj i sre\u263?noj zajednici, naime da se vladaju\u263?a klasa identifikuje s uspesima zajednice. Pri svakom htenju, posredi je nesumnjivo zapovedanje i pokoravanje na temelju, kako rekosmo, jednog dru\u353?tvenog sklopa mnogih "du\u353?a". Zbog toga filozof treba da ima pravo da htenje po sebi shvati ve\u263? sa stanovi\u353?ta morala, naime morala u smislu u\u269?enja o odnosima vlasti pod kojima nastaje fenomen "\u382?ivota". \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * U\u269?inak \u8212? to sam ja. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 20. \par\pard\par\pard\ql Da pojedini filozofski pojmovi nisu ni\u353?ta proizvoljno, ni\u353?ta samoniklo, nego da izrastaju u odnosu i srodstvu jedan s drugim, da oni, ma kako se, prividno, u istoriji mi\u353?ljenja javljali iznenada i proizvoljno, ipak pripadaju nekakvom sistemu kao i svi \u269?lanovi faune u nekom delu sveta, to se najzad ogleda i u sigurnosti s kojom najrazli\u269?itiji filozofi uvek popunjavaju izvesnu osnovnu shemu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mogu\u263?nih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 filozofija. Pod nekom nevidljivom prinudom, oni uvek iznova prolaze jo\u353? jednom istim kru\u382?nim putem. Ma koliko se sa svojom kriti\u269?kom ili sistematskom voljom ose\u263?ali nezavisni jedan od drugoga, ne\u353?to u njima ih vodi, ne\u353?to ih goni odre\u273?enim redom jednog za drugim, i to je upravo ona uro\u273?ena sistematika i srodnost pojmova. Njihovo mi\u353?ljenje je u stvari mnogo malje otkrivanje nego ponovno prepoznavanje, prise\u263?anje, povratak, vra\u263?anje ku\u263?i u ono daleko prastaro sveukupno gazdinstvo du\u353?e u kome su oni pojmovi nekad ponikli; utoliko je filozofiranje neka vrsta atavizma najvi\u353?eg ranga. \u268?udesna porodi\u269?na sli\u269?nost svega indijskog, gr\u269?kog, nema\u269?kog filozofiranja obja\u353?njava se \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prili\u269?no jednostavno. Upravo tamo gde postoji srodnost jezika, uop\u353?te se ne mo\u382?e izbe\u263?i da zahvaljuju\u263?a zajedni\u269?koj filozofiji gramatike \u8212? mislim zahvaljuju\u263?i nesvesnoj vladavini i vo\u273?stvu istih gramati\u269?kih funkcija \u8212? od samog po\u269?etka bude sve pripremljeno za jednovrstan razvitak i redosled filozofskih sistema, isto onako kao \u353?to za neke druge mogu\u263?nosti tuma\u269?enja sveta kao da je put zatvoren. Vrlo je verovatno da \u263?e filozofi uralsko-altajskog jezi\u269?kog podru\u269?ja (u kojem je pojam subjekta najmanje razvijen) gledati "na svet" druk\u269?ije i da \u263?e se na\u263?i na druk\u269?ijim stazama nego Indogermani ili muslimani: sputanost odre\u273?enim gramati\u269?kim funkcijama je u samoj osnovi sputanost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 fiziolo\u353?kim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrednosnim sudovima i rasnim uslovima. \u8212? Toliko protiv Lokove povr\u353?nosti u odnosu na poreklo ideja. \par\pard\par\pard\ql 21. \par\pard\par\pard\ql Ono \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 * je najdivnija protivre\u269?nost koja je dosad izmi\u353?ljena, neka vrsta logi\u269?kog silovanja i izopa\u269?enosti; ali je preterana gordost dovela \u269?oveka do toga da se duboko i strahovito zaplete upravo u tu besmislicu. Te\u382?nja za "slobodom volje", u onom metafizi\u269?kom najvi\u353?em smislu kakav, na \u382?alost, jo\u353? uvek vlada u glavama poluobrazovanih, te\u382?nja da se za sopstvene postupke preuzme potpuna i poslednja odgovornost, a da se od toga rasterete bog, svet, preci, slu\u269?aj i dru\u353?tvo, nije u stvari nimalo slabija od one da \u269?ovek bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i da s jednom vi\u353?e nego minhauzenovskom drsko\u353?\u263?u uhvati sam sebe za kosu i tako izvu\u269?e iz mo\u269?vare ni\u353?tavila u postojanje. Pretpostavimo da neko do dna prozre bedno siroma\u353?tvo ovog \u269?uvenog pojma "slobodna volja" i izbri\u353?e ga iz svoje glave, ja ga onda molim da sa svojom "prosve\u263?eno\u353?\u263?u" po\u273?e korak dalje i da\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz glave izbri\u353?e i preokretanje one besmislice "slobodna volja": mislim "neslobodnu volju" koja se svodi na zloupotrebu uzroka i posledice. "Uzrok" i "posledicu" ne treba pogre\u353?no \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postvarivati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kako to \u269?ine prirodnjaci (i oni koji sli\u269?no njima danas u filozofiji slede naturalizam) prema vladaju\u263?oj mehanicisti\u269?koj gluposti koja pu\u353?ta uzrok da toliko pritiska i udara dok ne po\u269?ne da "dejstvuje"; "uzrokom" i "posledicom" treba se slu\u382?iti samo kao \u269?istim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pojmovima,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to jest kao konvencionalnim fikcijama za ozna\u269?avanje, sporazumevanje, a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za obja\u353?njavanje. U pojmu "po sebi" nema ni\u353?ta od "uzro\u269?nih veza", "nu\u382?nosti", "psiholo\u353?ke neslobode", tu "posledica" \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sledi "uzroku", tu ne vlada nikakav "zakon". \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sami smo ti koji su izmislili uzroke, sledovanje, uzajamnost, relativnost, prinudu, broj, zakon, slobodu, razlog, svrhu; i kad mi taj svet znakova u ma\u353?ti unesemo, upletemo u stvari kao ono "po sebi", onda jo\u353? jednom postupamo kako smo uvek postupali, naime \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mitolo\u353?ki.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Neslobodna volja" je mitologija: u stvarnom \u382?ivotu ima samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jakih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 slabih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 volja. Kad neki mislilac ve\u263? u svakoj "uzro\u269?noj vezi" i "psiholo\u353?koj nu\u382?nosti" namiri\u353?e ne\u353?to od prinude, nu\u382?de, obaveznog pot\u269?injavanja, pritiska, neslobode, to je gotovo uvek simptom o onome \u353?to njemu samom nedostaje: izdajni\u269?ki je tako ose\u263?ati \u8212? li\u269?nost se izdaje. I uop\u353?te, ako sam dobro zapazio, "nesloboda volje" kao problem se shvata sa dve sasvim suprotne strane, ali uvek na duboko \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 li\u269?an\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u269?in: jedni ne\u263?e ni po koju cenu da se odreknu svoje "odgovornosti", vere u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sebe,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 li\u269?nog prava na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sopstvenu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zaslugu (tu spadaju sujetne rase); drugi, naprotiv, ne\u263?e ni za \u353?ta da odgovaraju, ni za \u353?ta da budu krivi i gledaju, iz nekog unutra\u353?njeg samoprezira, kako bi mogli da se denu bilo kuda. Ovi poslednji su, kad pi\u353?u knjige, obi\u269?no na strani zlo\u269?inaca; neka vrsta socijalisti\u269?kog sa\u382?aljenja je njihova najomiljenija maska. I stvarno se fatalizam ljudi slabe volje neobi\u269?no ulep\u353?ava kad ume da se predstavi kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "la religion de la souffrance humaine":\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ** to je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njegov\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "dobar ukus". \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * Uzrok samog sebe, ono \u353?to u samom sebi nosi razlog svoga postojanja. \par\pard\par\pard\ql ** Religija ljudske patnje. \par\pard\par\pard\ql \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Neka mi se kao starom filologu koji ne mo\u382?e da se oslobodi zlobe ne zameri \u353?to upirem prstom na r\u273?ave ve\u353?tine tuma\u269?enja, ali ona "zakonitost prirode" o kojoj vi fizi\u269?ari govorite s toliko gordosti \u8212? kao da ona postoji samo zahvaljuju\u263?i va\u353?em tuma\u269?enju i r\u273?avoj "filologiji" \u8212? nije \u269?injeni\u269?ko stanje, nije "tekst", nego, naprotiv, samo jedno naivno-ljudsko doterivanje i iskrivljivaae smisla kojim spremno izlazite u susret demokratskim instinktima moderne du\u353?e! "Svuda jednakost pred zakonom \u8212? priroda u tome ne postupa ni druk\u269?ije ni bolje od nas": jedna uljudna zadnja misao u kojoj se jo\u353? jednom u preru\u353?enom vidu skriva neprijateljstvo gomile protiv svega povla\u353?\u263?enog i samosvojnog, kao i drugi i finiji ateizam. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "Ni dieu, ni matre"* \u8212? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to biste i vi hteli, i zato "\u382?iveo prirodni zakon"! \u8212? zar ne? Ali, kako rekosmo, to je tuma\u269?enje, a ne tekst; a mogao bi se neko javiti ko bi, sa suprotnom namerom i ve\u353?tinom tuma\u269?enja, bio u stanju da iz iste prirode i povodom istih pojava izvu\u269?e upravo tiranskobezobzirno i neumitno sprovo\u273?enje zahteva za mo\u263?i \u8212? tuma\u269? koji bi vam bezizuzetnost i bezuslovnost u svakoj "volji za mo\u263?" predo\u269?io tako da bi vam se gotovo svaka re\u269?, pa \u269?ak i re\u269? "tiranija", na kraju u\u269?inila neupotrebljiva, ili ve\u263? kao ble\u273?a i ubla\u382?avaju\u263?a metafora, kao suvi\u353?e ljudska; i koji bi ipak zavr\u353?io time da o ovom svetu tvrdi isto \u353?to i vi tvrdite, naime da on ima jedan "nu\u382?an" i "prora\u269?unljiv" tok, ali \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zato \u353?to u njemu vladaju zakoni, nego zato \u353?to zakoni apsolutno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nedostaju,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pa svaka mo\u263? u svakom trenutku povla\u269?i svoje poslednje konsekvence. Pretpostavimo da je i ovo samo tuma\u269?enje \u8212? a vi \u263?ete biti dovoljno revnosni da tome prigovorite \u8212? onda utoliko bolje. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 Ni boga, ni gospodara. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 23. \par\pard\par\pard\ql Celokupna psihologija se dosad dr\u382?ala moralnih predrasuda i strahovanja, dalje u dubinu se nije usu\u273?ivala. Da se ona shvati kao morfologija i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u\u269?enje o razvoju volje za mo\u263?i, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kako je ja shvatam, na to jo\u353? niko nije ni pomislio: ukoliko je, naime, dopu\u353?teno da se u onome \u353?to se dosad pisalo vidi simptom onoga \u353?to se dosad pre\u263?utkivalo. Snaga moralnih predrasuda je duboko prodrla u najduhovniji, u prividno najhladniji i najbezuslovniji svet \u8212? i, \u353?to se samo po sebi razume, nanose\u263?i \u353?tetu, ometaju\u263?i, zaslepljuju\u263?i, iskrivljuju\u263?i. Jedna prava fizio-psihologija ima da se bori sa nesvesnim otporima u srcu istra\u382?iva\u269?a, ona ima "srce" protiv sebe: ve\u263? u\u269?enje o uzajamnoj uslovljenosti "dobrih" i "r\u273?avih" nagona zadaje, kao tananija nemoralnost, muke i glavobolje jo\u353? sna\u382?noj i sr\u269?anoj savesti, a jo\u353? vi\u353?e u\u269?enje da se svi dobri nagoni mogu izvesti iz r\u273?avih. Ali pretpostavimo da neko shvati \u269?ak i afekte mr\u382?nje, zavisti, gram\u382?ljivosti, vlastoljublja kao uslove \u382?ivota, kao ne\u353?to \u353?to u sveukupnom gazdinstvu \u382?ivljenja na\u269?elno i su\u353?tinski mora postojati, pa i dalje razvijati ako \u382?ivot treba da se digne na ve\u263?u visinu \u8212? taj od takve usmerenosti svoga suda pati kao od neke morske bolesti. Pa ipak ni ta hipoteza jo\u353? nije najmu\u269?nija i naj\u269?udnija u ovom ogromnom skoro jo\u353? novom carstvu opasnih saznanja \u8212? i, u stvari, ima stotinu dobrih razloga da se od njega dr\u382?i podalje svak ko to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mo\u382?e!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Na drugoj strani, ako se sa svojim brodom jednom ovako zaluta, onda smelo napred! Zube dobro stisnuti! O\u269?i otvoriti! Ruku \u269?vrsto na kormilo! \u8212? plovimo pravo preko morala \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dalje; \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 odva\u382?uju\u263?i se na tu vo\u382?nju i preduzimaju\u263?i je u tom pravcu, mo\u382?da pri tom zgnje\u269?imo, zdrobimo na\u353? sopstveni ostatak moralnosti \u8212? ali \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tu mo\u382?emo! Jo\u353? nikad se smelim putnicima i pustolovima nije otvorio \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dublji svet\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uvida: pa \u263?e i psiholog koji na taj na\u269?in "prinosi \u382?rtvu" \u8212? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sacrifizio del intelletto,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 * naprotiv! \u8212? smeti zato bar da zahteva da psihologija opet bude priznata za kraljicu nauka kojoj ostale nauke treba da slu\u382?e i da je pripreme. Jer psihologija je sad ponovo put ka osnovnim problemima. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * \u381?rtvovanje razuma. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 SLOBODNI DUH \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 24. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 O sancta simplicitas!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 * U kakvom \u269?udnom upro\u353?\u263?avanju i krivotvorenju \u382?ivi \u269?ovek! On se ne mo\u382?e dovoljno na\u269?uditi kad mu se jednom ipak otvore o\u269?i za ovo \u269?udo! Kako smo sve oko sebe u\u269?inili svetlim i slobodnim, lakim i prostim! Kako smo samo znali da svojim \u269?ulima damo propusnicu za sve povr\u353?no, svome mi\u353?ljenju bo\u382?ansku \u382?udnju za hrabrim skokovima i proma\u353?ajima! Kako smo od samog po\u269?etka umeli da sa\u269?uvamo svoje neznanje da bismo u\u382?ivali u jedva shvatljivoj slobodi, nepodozrivosti, nesmotrenosti, krepkosti, vedrini \u382?ivota, da bismo u samom \u382?ivotu u\u382?ivali! I tek na ovom, sada \u269?vrstom i granitnom temelju neznanja mogla se dosad uzdizati nauka, volja za znanjem na temelju jedne mnogo ja\u269?e volje, volje za neznanjem, za onim \u353?to je neizvesno, \u353?to je neistinito! Ne kao njena suprotnost, nego kao njeno istan\u269?avanje! Neka, naime, i\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jezik,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovde kao i drugde, nije u stanju da se oslobodi svoje nezgrapnosti i neka nastavi da pri\u269?a o suprotnostima tamo gde postoje samo stepeni i razli\u269?iti stupnjeviti prelazi; neka, isto tako, ustaljeno pritvorstvo morala koje nam je kona\u269?no pre\u353?lo u "krv i meso", \u269?ak i re\u269?i izokre\u263?e u ustima nama koji znamo: ovde i tamo, mi to razumemo i smejemo se tome kako upravo i najbolja nauka ho\u263?e najbolje da nas zadr\u382?i u ovom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upro\u353?\u263?enom,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 skroz-naskroz ve\u353?ta\u269?kom, pesmom ulep\u353?anom i patvorenom svetu, kako ona nevoljno-voljno voli zabludu, jer ona, \u382?iva \u8212? voli \u382?ivot! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * O sveta bezazlenosti! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 25. \par\pard\par\pard\ql Posle ovog tako veselog uvoda ne bi trebalo pre\u269?uti i jednu ozbiljnu re\u269?: ona se obra\u263?a najozbiljnijima. Budete oprezni, vi filozofi i prijatelji saznanja, i \u269?uvajte se mu\u269?eni\u353?tva! Stradanja "zbog istine"! \u268?ak i sopstvene odbrane! Ono va\u353?oj savesti potkopava svu nevinost i tananu neutralnost, \u269?ini vas jogunastim nasuprot svim prigovorima i izazovima, ono vas zaglupljuje, po\u382?ivin\u269?uje i ostrvljuje ako na kraju u borbi s opasno\u353?\u263?u, klevetom, sumnji\u269?enjem, progonstvom i jo\u353? te\u382?im posledicama neprijateljstva budete morali istupiti i kao branioci istine na zemlji \u8212? kao da je "istina" tako bezazlena i trapava osoba da su joj potrebni branioci! I to upravo vi, vitezi najtu\u382?nijeg lika, draga gospodo besposli\u269?ari i tka\u269?i duhovne pau\u269?ine! Najzad, znate vi vrlo dobro da ni\u353?ta ne sme zavisiti od toga da li \u263?ete ba\u353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 biti u pravu, kao i to da dosad jo\u353? nijedan filozof nije bio u pravu, i da bi mnogo vi\u353?e istinoljubivosti moglo biti u svakom malom znaku pitanja koji stavljate iza va\u353?ih omiljenih re\u269?i i u\u269?enja (ponekad i iza vas samih) nego u svim sve\u269?anim pozama i preimu\u263?stvima pred tu\u382?iocima i sudovima! Radije se uklonite! Sakrijte se! I zadr\u382?ite svoje maske i svoju ugla\u273?enost da vas ne pobrkaju! Ili da vas se malo pla\u353?e! I ne zaboravite mi vrt, vrt sa zlatnom ogradom! I okru\u382?ite se ljudima koji su kao vrt \u8212? ili kao muzika na vodi, u ve\u269?ernjim \u269?asovima, kad dan ve\u263? prelazi u se\u263?anje: birajte \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dobru\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 usamljenost, slobodnu svojevoljnu laku usamljenost koja vam tako\u273?e daje pravo da sami u bilo kom smislu ostanete jo\u353? dobri! Kako svaki dug rat koji se ne mo\u382?e voditi otvorenom upotrebom sile \u269?ini \u269?oveka otrovnim, lukavim, r\u273?avim! Kako ga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 li\u269?nim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ini dugo strahovanje, dugo motrenje na neprijatelje, na mogu\u263?ne neprijatelje! Ti izgnanici iz dru\u353?tva, ti dugo gonjeni i kinjeni \u8212? kao i prinudni usamljenici poput Spinoze ili \u272?ordana Bruna \u8212? na kraju uvek postaju, makar i pod najduhovnijom maskaradom, mo\u382?da da sami to i ne znaju, prepredeni osvetnici i trova\u269?i (neka se samo otkopaju temelji Spinozine etike i teologije!), da i ne govorimo o budala\u353?tini moralnog negodovanja koje je kod filozofa sasvim pouzdan znak da ga je napustio filozofski humor. Mu\u269?eni\u353?tvo filozofa, njegovo "\u382?rtvovanje za istinu", isteruje na videlo ono \u353?to je u \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njemu bilo agitatorsko i gluma\u269?ko; i ako je on dosad posmatran samo s artisti\u269?kom radoznalo\u353?\u263?u, onda u odnosu na mnoge filozofe mo\u382?e svakako biti razumljiva opasna \u382?elja da se oni jednom vide i u njihovoj izopa\u269?enosti (izopa\u269?eni u "mu\u269?enike", u galamd\u382?ije s pozornice i govornice). Samo, kad se tako ne\u353?to \u382?eli mora se biti na\u269?isto s tim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u263?e pri tom mo\u263?i da se vidi: \u8212? samo satirska igra, samo farsa na kraju predstave, samo trajan dokaz zato da je duga, prava tragedija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zavr\u353?ena\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pod pretpostavkom da je svaka filozofija u nastajanju bila jedna duga tragedija. \par\pard\par\pard\ql 26. \par\pard\par\pard\ql Svaki odabraniji \u269?ovek instinktivno \u382?udi za svojim domom i spokojstvom gde \u263?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u263?i spas\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od gomile, mno\u353?tva, ve\u263?ine, gde \u263?e smeti da zaboravi pravilo "\u269?ovek" kao njegov izuzetak \u8212? izuzev onaj slu\u269?aj kad ga, kao \u382?eljnog saznalja u \u353?irem i izuzetnom smislu, neki jo\u353? ja\u269?i instinkt goni ba\u353? na to pravilo. Ko u op\u353?tenju s ljudima ni u kojoj prilici ne zatreperi u svim bojama nevolje, ko ne pobledi i ne pozeleni od ga\u273?enja, dosade, saose\u263?anja, crnih misli i usamljenosti, taj sigurno nije \u269?ovek istan\u269?anijeg ukusa; ali pretpostavimo da on sav taj teret i nezadovoljstvo ne uzima dobrovoljno na sebe, da ih stalno izbegava i ostaje, kako rekosmo, miran i gord u svojoj tvr\u273?avi, onda je jedno sigurno: taj nije stvoren, nije predodre\u273?en za saznanje. Jer kao takav, on bi jednog dana morao sebi da ka\u382?e: "Do \u273?avola s tim mojim dobrim ukusom! Ta pravilo je interesantnije od izuzetka, od mene, izuzetka!" \u8212? i uputio bi se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dole,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pre svega "unutra". Prou\u269?avanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prose\u269?nog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?oveka, dugo, ozbiljno, i za tu svrhu mnogo preru\u353?avanja, samosavla\u273?ivanja, prisnosti, lo\u353?e opho\u273?enje \u8212? svako opho\u273?enje je lo\u353?e izuzev onog sa sebi ravnim \u8212? to je nu\u382?an sastavni deo \u382?ivota svakog filozofa, mo\u382?da najneprijatniji, najmrskiji, razo\u269?aranjima najbogatiji deo. Ali ako on ima sre\u263?e, kako to sre\u263?niku saznanja i prili\u269?i, on \u263?e nai\u263?i na ljude koji \u263?e skratiti i olak\u353?ati njegov zadatak \u8212? mislim na takozvane cinike, to jest takve koji \u382?ivotinju, prostotu, "pravilo" po sebi, jednostavno priznaju i pri tom jo\u353? imaju onaj stepen duhovnosti i prohteva da moraju govorita o sebi i o sebi ravnima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pred svedocima:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ponekad se \u269?ak valjaju u knjigama kao na sopstvenom \u273?ubretu. Cinizam je jedini na\u269?in na koji se obi\u269?ne du\u353?e doti\u269?u onog \u353?to je \u269?estito; i vi\u353?i \u269?ovek mora pri svakom grubljem i istan\u269?anijem cinizmu otvoriti u\u353?i i svaki put po\u382?eleti sebi sre\u263?u ako se upravo pred njim oglasi lakrdija\u353? bez srama ili nau\u269?ni satir. Ima \u269?ak slu\u269?ajeva gde se ga\u273?enje me\u353?a sa o\u269?aravanjem: naime, tamo gde je, nekim hirom prirode, s takvim neuvi\u273?avnim jarcem i majmunom povezan genije, kao \u353?to je slu\u269?aj s opatom Galijanijem, najdubljim, najpronicljivijim, a mo\u382?da i najprljavijim \u269?ovekom svoga stole\u263?a \u8212? on je bio mnogo dublji od Voltera i, prema tome, u dobroj meri i \u263?utljiviji. Me\u273?utim, \u269?e\u353?\u263?e se de\u353?ava da je u\u269?ena glava, kako je ve\u263? nagove\u353?teno, nasa\u273?ena na majmunsko telo, tanan, izuzetan um povezan sa prostom du\u353?om \u8212? \u353?to naro\u269?ito me\u273?u lekarima i fiziolozima morala nije redak slu\u269?aj. I gde god neko bez gor\u269?ine, \u269?ak bezazleno, govori o \u269?oveku kao o jednom trbuhu sa dvojakim potrebama i jednoj glavi s jednom; gde god neko uvek vidi, tra\u382?i i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ho\u263?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da vidi samo glad, polni prohtev i ta\u353?tinu, kao da su to pravi i jedini pokreta\u269?i ljudskog delanja; ukratko, gde se o \u269?oveku govori "ru\u382?no" \u8212? ali ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zlobno \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tamo ljubitelj saznanja treba dobro i pa\u382?ljivo da oslu\u353?ne; uop\u353?te, treba dobro da otvori u\u353?i tamo gde se govori bez negodovanja. Jer onaj ko negoduje i ko stalno sopstvenim zubima kida i rastr\u382?e sebe (ili, umesto toga, svet, ili boga, ili dru\u353?tvo) mo\u382?e, dodu\u353?e moralno posmatraju\u263?i, stajati vi\u353?e od nasmejanog i samozadovoljnog satira, ali u svakom drugom pogledu on predstavlja obi\u269?niji, ravnodu\u353?niji, manje pou\u269?an slu\u269?aj. A niko ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la\u382?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako mnogo kao onaj ko negoduje. \par\pard\par\pard\ql \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Te\u353?ko je biti shva\u263?en: naro\u269?ito ako se misli i \u382?ivi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 gangasrotogati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ,* me\u273?u ljudima koji svi druk\u269?ije misle i \u382?ive, naime \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kurmagati,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ** ili, u najboljem slu\u269?aju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mandeikagati,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onako "kako hoda \u382?aba",*** a ja evo i sam \u269?inim sve da bih bio te\u353?ko shva\u263?en \u8212? pa treba biti od sveg srca zahvalan ve\u263? i za dobru volju ka izvesnoj tananosti u tuma\u269?enju. A \u353?to se ti\u269?e "dobrih prijatelja" koji su uvek suvi\u353?e komotni i upravo kao prijatelji veruju da imaju pravo na komotnost: dobro je da im se od samog po\u269?etka ostavi slobodan prostor i igrali\u353?te nesporazuma \u8212? tako im se \u269?ovek mo\u382?e jo\u353? i nasmejati \u8212? ili ih sasvim odstraniti, te dobre prijatelje, pa im se opet nasmejati! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 * "Kao \u353?to te\u269?e Gang" \u8212? oznaka za tempo izvo\u273?enja u muzici; odgovara na\u353?em \ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 presto. \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 ** "Kao \u353?to hoda kornja\u269?a", tj. \ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 lento. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *** Tj. \ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 staccato. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 28. \par\pard\par\pard\ql Ono \u353?to je najte\u382?e prevesti s jednog jezika na drugi jeste \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tempo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegovog stila koji svoj osnov ima u karakteru rase ili, vi\u353?e fiziolo\u353?ki re\u269?eno, u prose\u269?nom tempu njene "razmene materija". Ima po\u353?teno ra\u273?enih prevoda koji su kao nenamerno vulgarizovanje originala gotovo falsifikati jedino stoga \u353?to nije mogao da bude preveden i njegov smeo i \u382?ivahan tempo kojim se sve \u353?to je opasno u stvarima i re\u269?ima zaobilazi i preska\u269?e. Nemac je u svom jeziku gotovo nesposoban za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 presto:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dakle, kako se s pravom mo\u382?e zaklju\u269?iti, i za mnoge najljupkije i najsmelije nijanse slobodne, slobodarske misli. Koliko su mu, u utrobi i savesti, strani lakrdija\u353? i satir, toliko su mu Aristofan i Petronije neprevodljivi. Kod Nemaca je u preobilnoj raznovrsnosti razvijeno sve ono \u353?to je dostojanstveno, gusto-te\u269?no, sve\u269?ano nezgrapno, svi te\u353?ki i dosadni rodovi stila \u8212? neka mi se oprosti \u269?injenica da \u269?ak ni Geteova proza, sa svojom me\u353?avinom krutosti i gizdavosti, ne \u269?ini nikakav izuzetak, kao ogledalo "starog dobrog vremena" kome ona pripada i kao izraz nema\u269?kog ukusa u vreme kad je jo\u353? postojao neki "nema\u269?ki ukus": koji je bio rokoko-ukus, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 in moribus et artibus.* \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Lesing \u269?ini izuzetak zahvaljuju\u263?i svojoj gluma\u269?koj prirodi koja je mnogo razumevala i u mnogo \u269?emu se razumevala: on, koji nije uzalud bio prevodilac Bejla i koji se rado pribli\u382?avao Didrou i Volteru i jo\u353? radije se uvla\u269?io me\u273?u rimske komediografe: Lesing je i u tempu voleo slobodarstvo, bekstvo iz Nema\u269?ke. Ali kako bi mogao nema\u269?ki jezik, pa bilo to \u269?ak i u prozi jednog Lesinga, dosti\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tempo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Makijavelija, kod koga se u njegovom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Principe\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ose\u263?a suv pre\u269?i\u353?\u263?en vazduh Firence i koji ne mo\u382?e da se uzdr\u382?i da najozbiljniju stvar ne izlo\u382?i u najneobuzdanijem \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 allegrissimo:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mo\u382?da ne bez obesnog ose\u263?anja umetnika o tome u kakav se kontrast upu\u353?ta \u8212? misao duga, te\u353?ka, tvrda, opasna, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tempo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 galopa i najboljeg, najnesta\u353?nijeg raspolo\u382?enja. Ko bi se kona\u269?no usudio da na nema\u269?ki prevede Petronija koji je, vi\u353?e od bilo kog muzi\u269?ara dosad, bio majstor za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 presto,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u dosetkama, mislima, re\u269?ima \u8212? \u353?ta smetaju, najzad, sve mo\u269?vare bolesnog, zlog sveta, pa i "starog sveta", ako \u269?ovek kao on ima noge vetra, koji sve le\u269?i time \u353?to sve nateruje u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 trk!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 A \u353?to se ti\u269?e Aristofana, onog ozaruju\u263?eg, komplementarnog duha, zbog koga se celom gr\u269?kom svetu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 opra\u353?ta \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to je bio tu, pod pretpostavkom da se do samog dna shvatilo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tu sve treba da se oprosti, da se ozari, ne bih znao ni\u353?ta drugo \u353?to bi me vi\u353?e navelo na duboko razmi\u353?ljanje o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Platonovoj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tajanstvenosti i njegovoj zagonetnoj prirodi od one sre\u263?no sa\u269?uvane pojedinosti: da pod uzglavljem njegove samrtne postelje nije na\u273?ena nikakva "biblija", ni\u353?ta egipatsko, pitagorejsko, platonsko \u8212? nego Aristofan. Kako bi i Platon izdr\u382?ao \u382?ivot \u8212? gr\u269?ki \u382?ivot kome je rekao ne \u8212? bez Aristofana! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 *\ul0\nosupersub\cf7\f8\fs20 \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 U obi\u269?ajima i umetnostima \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 29. \par\pard\par\pard\ql Malo je onih kojima je stalo da budu nezavisni:\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je privilegija jakih. A ko to poku\u353?a, makar i s najve\u263?im pravom, ali da to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne mora,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on time pokazuje da je verovatno ne samo jak nego i smeo do obesti. On stupa u jedan lavirint, on hiljadostruko umno\u382?ava opasnosti koje ve\u263? sam \u382?ivot donosi sobom; me\u273?u njima nije najmanja ona da niko ne vidi kako i kuda se gubi, usamljuje i kako ga neko minotaurovsko \u269?udovi\u353?te savesti rastr\u382?e na komade. Ako jedan od takvih propada, to se de\u353?ava tako daleko od razumevanja ljudi da oni to ne ose\u263?aju i ne saose\u263?aju: \u8212? a on ne mo\u382?e vi\u353?e nazad! Ne mo\u382?e vi\u353?e nazad ni sa\u382?aljenju ljudi! \par\pard\par\pard\ql 30. \par\pard\par\pard\ql Na\u353?i najdublji uvidi moraju \u8212? i treba! \u8212? da zvu\u269?e kao gluposti, pod odre\u273?enim uslovima i kao zlo\u269?ini, kad na nedopu\u353?ten na\u269?in do\u273?u do u\u353?iju onih koji\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za to nisu pripremljeni i predodre\u273?eni. Egzoteri\u269?no i ezoteri\u269?no, kako se nekad me\u273?u filozofima razlikovalo, kod Indusa kao kod Grka, Persijanaca i muslimana, ukratko svagde gde se verovalo u hijerarhiju a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u jednakost i jednaka prava \u8212? ne odvajaju se jedno od drugog toliko time \u353?to egzoteri\u269?ar napolju stoji i spolja, ne iznutra, gleda, ocenjuje, meri i sudi, koliko onim \u353?to je bitnije, \u353?to on na stvari gleda odozdo, a ezoteri\u269?ar \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odozgo!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ima du\u353?evnih visina sa kojih gledana, \u269?ah i tragedija prestaje da deluje tragi\u269?no; i ako se sav bol sveta uzme skupa, ko bi se usudio da odlu\u269?i da li \u263?e pogled na njega nu\u382?no zavesti i prinuditi na sa\u382?aljenje i tako na udvajanje bola?... Ono \u353?to vi\u353?oj vrsti ljudi slu\u382?i za hranu i okrepljenje mora znatno druk\u269?ijoj i ni\u382?oj vrsti biti gotovo otrov. Mo\u382?da bi vrline obi\u269?nog \u269?oveka zna\u269?ile kod nekog filozofa porok i slabost; moglo bi biti da neki \u269?ovek vi\u353?e vrste, u slu\u269?aju da se izopa\u269?i i propadne, tek time do\u273?e u posed svojstava zbog kojih bi u tom donjem svetu u koji je potonuo morao biti po\u353?tovan kao svetac. Ima knjiga koje za du\u353?u i zdravlje imaju obrnutu vrednost u zavisnosti od toga da li se njima slu\u382?i neka ni\u382?a du\u353?a, manja \u382?ivotna snaga, ili vi\u353?a i ja\u269?a: u prvom slu\u269?aju one su opasne, nagrizaju\u263?e, razorne knjige, u drugom heroldski pozivi koji najhrabrije podsti\u269?u na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njihovu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 hrabrost. Iz knjiga za ceo svet, uvek se \u353?iri neki vonj: njima je svojstven zadah sitnih ljudi. Tamo gde puk jede i pije, \u269?ak i tamo gde izra\u382?ava svoje po\u353?tovanje, obi\u269?no smrdi. Ako je neko \u382?eljan \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?istog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vazduha, neka ne ide u crkvu. \par\pard\par\pard\ql 31. \par\pard\par\pard\ql U mladosti se po\u353?tuje i mrzi jo\u353? bez onog smisla za nijanse koji \u269?ini najve\u263?u dobit u \u382?ivotu, pa se, naravno, mora te\u353?ko otkajati ako se takvi ljudi i stvari presretnu jednim kratkim "da" ili "ne". Sve je upravljeno na to da se najgori od svih ukusa, ukus za bezuslovno, surovo ismeje i zloupotrebi dok \u269?ovek ne nau\u269?i da u svoja ose\u263?anja unese i malo ve\u353?tine i da se radije odva\u382?i da ne\u353?to jo\u353? poku\u353?a s tom ve\u353?tinom, kako to \u269?ine pravi umetnici \u382?ivota. Srditost i strahopo\u353?tovanje, svojstveni mladosti, kao da ne\u263?e da miruju dok ljude i stvari ne iskrive toliko da se mogu i\u382?ivljavati na njima: \u8212? mladost je ve\u263? po sebi sklona iskrivljavanju i obmanjivanju. Docnije, kad se mlada du\u353?a, izmu\u269?ena silnim razo\u269?aranjima, na kraju sumnji\u269?ava okrene sama sebi, jo\u353? uvek usijana i divlja, i u svojoj sumnji\u269?avosti i gri\u382?i savesti: kako li sad tek besni, kako se u nestrpljivosti kida, kako se sveti za svoje dugo samoobmanjivanje, kao da je to bilo samovoljno slepilo! Na ovom prelasku, \u269?ovek sam sebe ka\u382?njava nepoverenjem prema sopstvenom ose\u263?anju; svoje odu\u353?evljenje gu\u353?i sumnjom, ve\u263? se i dobra savest ose\u263?a kao opasnost, tako re\u263?i kao samoprikrivanje i malaksalost istan\u269?anije \u269?estitosti; i, pre svega, \u269?ovek se opredeljuje, i to na\u269?elno, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "mladosti". Deset godina kasnije, on shvata da je i to sve jo\u353? \u8212? bila mladost! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 32. \par\pard\par\pard\ql U najdu\u382?em periodu ljudske istorije \u8212? nazivamo\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ga praistorijsko vreme \u8212? vrednost ili nevrednost jednog postupka izvo\u273?ena je iz njegovih posledica: pri tom je sam postupak uziman u obzir isto tako malo kao i njegovo poreklo, nego otprilike onako kao \u353?to u Kini jo\u353? i danas pohvala ili sramota prelaze s deteta natrag na roditelje, tako je povratno dejstvo uspeha ili neuspeha navodilo ljude da o nekom postupku misle dobro ili r\u273?avo. Nazovimo taj period \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 predmoralni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 period \u269?ove\u269?anstva: imperativ "upoznaj samog sebe!" nije tada jo\u353? bio poznat. U poslednjih deset milenijuma, naprotiv, na nekoliko velikih delova zemlje se korak po korak stiglo dotle da o vrednosti postupka ne odlu\u269?uju vi\u353?e posledice nego njegovo poreklo: jedan veliki doga\u273?aj kao celina, znatno izo\u353?travanje pogleda i merila, nesvestan naknadni uticaj vladavine aristokratskih vrednosti i vere u "poreklo" \u8212? znamenje jednog perioda koji se mo\u382?e u u\u382?em smislu ozna\u269?iti kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralni period:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 time je u\u269?injen prvi poku\u353?aj samosaznanja. Umesto posledica, poreklo: kakvo preokretanje perspektive! I nesumnjivo preokretanje postignuto tek posle dugih borbi i kolebanja! Zaista, upravo time je zavladala jedna kobna nova praznoverica, jedna svojevrsna uskost tuma\u269?enja: poreklo postupka tuma\u269?eno je u najodre\u273?enijem smislu kao poreklo iz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 namere;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postignuta je saglasnost u verovanju da vrednost jednog postupka le\u382?i u vrednosti njegove namere. Namera kao potpuno poreklo i predistorija jednog postupka: pod tom predrasudom se u ovom svetu gotovo do najnovijeg vremena moralno hvalilo, kudilo, sudilo, pa i filozofiralo. A da nismo danas stigli dotle da se jo\u353? jednom moramo odlu\u269?iti za preokretanje i temeljito pomeranje vrednosti zahvaljuju\u263?i jo\u353? jednom samoosve\u353?\u263?ivanju i produbljivanju \u269?oveka? Da mo\u382?da ne stojimo na pragu jednog perioda koji bi trebalo ozna\u269?iti negativno, ponajpre kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 van-moralan:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 danas kad se bar me\u273?u nama imoralistima javlja sumlja da odlu\u269?uju\u263?a vrednost jednog postupka le\u382?i upravo u onome \u353?to je u njemu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne-namerno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i da sva njegova namernost, sve \u353?to se od njega mo\u382?e videti, znati, postati "svesno" pripada jo\u353? njegovoj povr\u353?ini i ko\u382?i \u8212? koja, kao svaka ko\u382?a, ne\u353?to odaje, ali jo\u353? vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 skriva? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ukratko, mi verujemo da je namera samo znak i simptom koji tek treba protuma\u269?iti, uz to znak koji mo\u382?e ukazivati na mnogo \u353?ta, pa, prema tome, sam za sebe ne zna\u269?i gotovo ni\u353?ta \u8212? da je moral, u dosada\u353?njem smislu, to jest moral namere, bio predrasuda, ne\u353?to prenagljeno, mo\u382?da ne\u353?to privremeno, ne\u353?to kao astrologaja i alhemija, ali u svakom slu\u269?aju ne\u353?to \u353?to se mora prevazi\u263?i. Prevazila\u382?enje morala, u izvesnom smislu \u269?ak samoprevazila\u382?enje morala, mo\u382?da je to naziv za onaj dugotrajni nevidljivi rad koji je zadr\u382?an za najtananije i naj\u269?estitije, pa i najzlobnije savesti dana\u353?njice, kao \u382?ive probne kamene du\u353?e. \par\pard\par\pard\ql 33. \par\pard\par\pard\ql Drugog izlaza nema: ose\u263?anja predanosti, \u382?rtvovanja za bli\u382?njega, sav moral samoodricanja moraju se bespo\u353?tedno staviti pod pitalje i izvesti pred sud: isto onako kao i estetika "nezainteresovanog posmatranja" s kojom u\u353?kopljavanje umetnosti prili\u269?no zavodni\u269?ki poku\u353?ava danas da obezbedi sebi mirnu savest. Isuvi\u353?e \u269?arolija i \u353?e\u263?era ima u onim ose\u263?anjima "za druge", "\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za sebe", da \u269?ovek tu ne bi morao da bude dvostruko nepoverljiv i da upita: "da nisu to mo\u382?da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ,zavo\u273?enja?'"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?to se ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dopadaju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onome ko ih ima, i onome koji u\u382?iva njihove plodove, pa i onome ko je samo posmatra\u269? \u8212? to jo\u353? nije nikakav argument \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 za\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njih, ve\u263?, naprotiv, upozorenje. Budimo dakle oprezni! \par\pard\par\pard\ql 34. \par\pard\par\pard\ql Na koje god stanovi\u353?te filozofije \u269?ovek danas\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stao, sa svakog mesta posmatrano, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pogre\u353?nost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sveta u kome verujemo da \u382?ivimo je najizvesnije i najpouzdanije \u353?to na\u353?e oko mo\u382?e da vidi \u8212? ima mnogo razloga koji nas mogu navesti na pretpostavku o varljivom \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 principu u "su\u353?tini stvari". Ali ko samo na\u353?e mi\u353?ljenje, to jest "duh" \u269?ini odgovornim za pogre\u353?nost sveta \u8212? \u269?astan izlaz kojim ide svaki svestan ili nesvestan \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 advocatus dei\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 20 \u8212?\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ko smatra da je ovaj svet, zajedno s prostorom, vremenom, oblikom, kretanjem pogre\u353?no \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 shva\u263?en,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 taj bi u najmanju ruku imao dobar povod da i prema svakom mi\u353?ljenju gaji na kraju nepoverenje; ta zar nas ono nije dosad ve\u263? bezbroj puta izigralo? I kakvo jamstvo imamo da ono ne\u263?e i dalje \u269?initi ono \u353?to je uvek \u269?inilo? Sasvim ozbiljno: nevinost mislilaca ima u sebi ne\u269?eg dirljivog i ne\u269?eg \u353?to uliva strahopo\u353?tovanje i \u353?to\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 im dopu\u353?ta da se i danas jo\u353? pojave pred sve\u353?\u263?u s molbom da im \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u353?teno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 odgovori, na primer, da li je ona "realna", i za\u353?to se ona zapravo toliko tu\u273?i od spoljnog sveta, kao i na jo\u353? mnoga sli\u269?na pitanja. Vera u "neposredne izvesnosti" je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralna\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 naivnost koja nama filozofima \u269?ini \u269?ast: ali treba ve\u263? jednom prestati s tim da budemo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "samo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 moralni" ljudi! Nezavisno od morala, ona vera je glupost koja nam ba\u353? ne slu\u382?i na \u269?ast! Mo\u382?e tamo u gra\u273?anskom svetu ono uvek spremno nepoverenje va\u382?iti kao znak "lo\u353?eg karaktera" i spadati u slabu pamet; ovde me\u273?u nama, izvan gra\u273?anskog sveta i njegovih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?ta bi nas spre\u269?avalo da budemo nepametni i da ka\u382?emo: filozof najzad ima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na "lo\u353? karakter" kao bi\u263?e koje su dosad na ovom svetu uvek pravili budalom \u8212? njegova je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 du\u382?nost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 danas da bude nepoverljiv, da iz svakog ponora sumnje gleda sa najzlobnijom podozrivo\u353?\u263?u, Neka mi se oprosti \u353?ala s ovim mra\u269?nim licem i obrtom: jer sam i sam ve\u263? davno nau\u269?io da o obmanjivanju i obmanutosti druk\u269?ije mislim i da ga druk\u269?ije cenim i dr\u382?im u pripravnosti bar nekoliko udaraca u rebra za slepi bes s kojim se vajni filozofi bore da ne budu obmanuti. Za\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Nije to ni\u353?ta drugo nego obi\u269?na moralna predrasuda da istina vi\u353?e vredi od privida; to je \u269?ak najslabije dokazana pretpostavka od svih koj