Fin. Institucije

8/12/2019 Fin. Institucije

1/16

UVOD

Finansijski sistemkao jedan od najvanijih segmenata ekonomskog sistema , moe dase definie kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa .

Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstavaizmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

!"#D$% $&'%$%U($)# $&'%$%U($O&*+&$ $&V#'%$%O"$ #"-*&'!# $"/#

FINANSIJSKEINSTITUCIJE

D#PO-$% D#PO-$% O'$0U"*V*)U1#!O/P*&$)#

P#&-$O&$ O&DOV$

$&V#'%$($O&$ O&DOV$

D$+#"'!O2"O!#"'!# !U1#

$&V#'%$($O *&!#*&!#

3%#D$O&$(#

$&*&'$)'!#!O/P*&$)#


2/16

$&*&'$)'!# $&'%$%U($)# !*O $"/# $ PO'"#D&$($

4. Finansijske institucije kao firme . inansijskeinstitucije su preduze5a imozemo ih smatrati proizvoa6ima razli6itih o7lika zajmovai novca koji su ljudivoljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat napla5ivanja kamate odzajmoprimca , po tarifi koja je ve5a od kamate koja se pla5a zajmodavcu ./aksimiranje profita se se postie u ta6ki kada je ostvarena najve5a razlikaizmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova .inansijska preduze5a naginju da7udu velika zato to je ekonomija o7ima veoma 7itna pri proizvodnji finansijskihproizvoda .

8. Finansijske institucije kao posrednici .One posreduju izmeu dve strane ,pri6emu jednu stranu 6ine zajmodavci9tedie2''Us: ,a drugu zajmoprimci9potroa6i2D'Us:."azlikujemo tri na6ina na kojise novac prenosi na firme;

direktni transferi< tedie mogu direktno kupiti akcije ili o7veznice tako tonovac konvertuju u =OV firme .

indirektni transferi 9kroz firmu za 7ankarske investicije:2firme za investicije imajuza ulogu da spoje tedie i firme . One najpre kupuju =OV firme a onda ihprodaju tediama .

indirektni transferi 9kroz finansijskog posrednika:2finansijsko posrednitvo je

proces u kome se tedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije $naizmeni6no pozajmljuju ili investiraju.

DIREKTNI TRANSFERI

&OV*(

=OV

INDIREKTNI TRANSFERI

9preko firme za 7ankarsko investiranje:

&OV*( &OV*(

=OV =OV

INDIREKTNI TRANSFERI9preko finansijskog posrednika:

&OV*( &OV*(

=OV =OV $&'%$%U($)* $"/$

8

3%#D$3# $+$3%#D )#D$&$(#2

''Us

$"/# $+$$&V#'%$($O)#D$&$(#2D'Us

3%#D$3# $+$3%#D )#D$&$(#2

''Us

$&V#'%$($O&O*&!*"'%VO

$"/# $+$ $&V#'%$($O)#D$&$(# 2D'Us

3%#D$3# $+$ 3%#D)#D$&$(#2''Us

$&*&'$)'!# $&'%$%U($)# $"/# $+$$&V#'%$($O

)#D$&$(#2D'Us


3/16

roces !tednja"in#estiranje od indi#idua$ni% !tedi!a"!tedni% jedinica&do pos$o#ni%firmi "in#esticioni% jedinica

KREIRANJE AKTI'E I ASI'E FINANSIJSKI( INSTITUCIJA

inansijski posrednik ima minimalne zakonom utvrene transakcione trokovepozajmljivanja i uzimanja zajma .Oni preuzimaju i rukovode rizikom mnogo efikasnije $jevtinije to 7i to 7ilo mogu5e individualno.

a)direktno po*ajm$ji#anje

-*)/OD*V*( -*)/OP"$/*(

*!%$V* P*'$V* *!%$V* P*'$V*

8>>.>>>? 8>>.>>>?+,,.,,,? +,,.,,,?

-)po*ajm$ji#anje preko posrednika

-*)/OD*V*( PO'"#D&$! -*)/OP"$/*(

*!%$V* P*'$V* *!%$V* P*'$V* *!%$V* P*'$V*

@>.>>>?

4>>.>>>? 8>>.>>>? 8>>.>>>? 8>>.>>>? A>.>>>? 8>.>>>?+,,.,,,/A) +,,.,,,/0) +,,.,,,/C) +,,.,,,/D)UKUNA AKTI'A /A10)23,,.,,,UKUNA ASI'A /C1D)23,,.,,,

Pri direktnom pozajmljivanju sredstava ,aktiva i pasiva iznose po 8>>.>>> evra ,ali uzu6e5e finansijske institucije 9posrednika: kreira se ukupna zajedni6ka aktiva i pasiva odB>>.>>> evra.

!reiranje aktive koja je primamljiva za zajmodavce dovodi do kreiranja aktive koja je

$ik#idna. +ikvidna aktiva je ona koja se moe7rzo pretvoriti u novac , jevtinije $ zapoznatu valutnu vrednost.+ikvidnost ima tri dimenzije.

A

DI4EN5IJE 6IK'IDN7STI

'RE4E RI5IK TR78AK

je 7rzina kojom se nekaaktiva moe zamenitinovcem.

mogu5nost da aktiva moeizgu7iti vrrednost,ili daemisar ne ispuni o7avezu uodreenom roku.

nov6ani i ostali o7licitrokova koji se stvarajutokom razmene.


4/16

Posrednici zadovoljavaju uajmodavca $ zajmoprimca po principu roka p$a9anja.%opodrazumeva da oni prihvataju depozite sa datim krajnjim rokom 5tj.depozite za kojeimaju o7avezu povra5aja zajmodavcima u dogovorenom roku , iako ih transformiu uzajmove sa sasvim druga6ijim krajnjim rokom.

DRU8T'ENE INSTITUCIIJE I STRUKTURA ASI'E I AKTI'E

AKTI'A od ukupne#rednosti

: ASI'A od ukupne#rednosti

:

=ipoteke naimovinu

8>>.C>> E Depoziti $ =OV 4E@.@>> A

Ostale vrednosti poosnovu sredstava

F.>> A O7aveze trgovinena veliko

B@.>>> 4

Ostale pozajmice B.A>> 8 Ostalo 8@.>>> 4>+ikvidna sredstva AC.>> 4@

Ostalo B.B>> 8

Ukupno +;> Ukupno +;>

EK7N74IJA 70I4A&RI5IK&TRANSAKCI7NI TR78K7'I I 7TRF76I7RA'N7TE=A FINANSIJSKI( INSTITUCIJA

4. Ekonomija ra*mere /o-ima)./ogu5nost finansijskih institucija da o7ez7edepoeljni tok transformacije sredstava uz poeljni stepen likvidnosti podrazumevao7jedinjavanje sredstava vie investitora ,kako 7i se mogli iskoristitiefekti ,ekonomije ra*mere. inansijski posrednici su veoma stru6ni za realizacijueksperti*e ,koja omogu5ava svim klijentima kvalitetne usluge,kao to su;do7ijanje 7esplatnih informacioja, kori5enje teku5ih ra6una,.Pored ovih prednostio7ez7euju visok stepen likvidnosti usluga 6ime klijenti lake o7avljajutransakcije.

8. Ri*ik.Druga funkcija koju posrednici rade u stvaranju likvidnosti je rizik odtransformacije ili , ta6nije , smanjenja rizika."izik moze zna6iti neizvravanje

nov6anih o7aveza $a#ni ri*ik) " kada zajmodavac rasporeuje aktivudruga6ije nego to je o6ekivano

do%odo#ni ri*ik ?mogu5nost da aktiva pla5a 9o7ez7euje: zaradu9dohodak: koji se razlikuje od onogta to je stvarno 7ili o6ekivano.

inansijski posrednici smanjuju rizik po dva principa; a:unoenje raznolikosti ili diversifikacije

7:uspeno upravljanje fondovima

@.Transakcijski to!ko#i.Doprinosi koji popsrednici omogu5avaju kroz likvidnostuti6e na smanjivanje transakcijskih trokova.Opadanjem o7ima kupovinetrokovi pojedina6nih akcija dramati6no rastu.

B


5/16

3.ortfo$io ra#notea finansijski% institucija.)o jedna karakteristika finansijskihinstitucija svih vrsta je potre7a da urade svoj portfolio aktive $ pasive tako damaksimiraju neke ciljeve ,uslovno predpostavljamo ati#na se$ekcija. %o je pro7lem koji se javlja na tritima na kojima prodavaczna vie o =OV koje se prodaje nego kupci. -ato svaki kupac rizikuje da mu seproda =OV loeg kvaliteta. Drugim re6ima, selekcija =OV koje se prodaju moe7iti negativna sa stanovita nedovoljne informisanosti kupaca. %rite automo7ilaje primer negativne selekcije.

KAK7 47RA6NI (A5ARD UTIE NA 7DA0IR I54EU DU=NIKI( I'6ASNIKI( U7'7RAG RINCIA6 ? AENT R706E4

/oralni hazard je pro7lem asimetri6nih informacija koje se javljaju kada je finansijskatransakcija zavrena, kada prodavac =OV moe da prikrije informacije i upusti se uaktivnosti koje kupac =OV smatra nedopustivim.

a: Moralni hazardu vlasni6kim odnosima;principal agent problem. Vlasni6kiugovori kao to su o7i6ne akcije podrazumevaju pravo u6e5a u raspodeli profita iimovini firme, srazmerno uloenom kapitalu. %i ugovori su predmet pose7nog tipamoralnog hazarda koji se zoveprincipal agent problem. &a primer, u mnogim firmama

@


6/16

menaderi su vlasnici samo malog dela kompanije za koju rade tako da oni zapravopredstavljaju agente vlasnika kompanije, tj.akcionara, odnosno principala koji su vlasnicive5eg dela akcija kompanija. %a razlika izmeu vlasnitva i kontrole podrazumevamoralni hazard. Pro7lem principal < agent ne 7i uopte postojao da su vlasnicikompanije imali potpune informacije o namerama menadera i da su mogli spre6iti7espotre7ne trokove ili prevare.

7: Mogunosti reavanja principal agent problema. )edan od na6ina kako

akcionari mogu reiti svoj pro7lem moralnog hazarda jeste da se uklju6e u prikupljanjeinformacija, tj.monitoring ili pra5enje aktivnosti kompanija. %o se moe vrlo jednostavnoostvariti 6estom revizijom i kontrolom kompanije i pra5enjem rada menadera.

c: Moralni hazard u dunikim ugovorima. Duni6ki ugovor ima uzanse kojim sezajmoprimac o7avezuje da pla5a fiksne iznose u periodi6nim intervalima. !adakompanija ostvaruje visoke profite zajmodavcu se ispunjavaju o7aveze i on nemapotre7u da se interesuje za profit. *li ako menaderi sprovode aktivnosti koje im donoseli6nu korist, a da se ne pove5a profita7ilnost, zajmodavac ne5e reagovati dokle goddo7ija svoje uplate uredno. %ek kada kompanija nije u stanju da izmiri svoje o7aveze,zajmodavac mora proveriti stanje profita koje kompanija ostvaruje, i tako ostvari pravona svoj udeo.

d: Sredstva koja pomau u reavanju problema moralnog hazarda./ogu5nosti reavanja pro7lema u duni6kim ugovorima su;2 neto vrednost; predstavlja razliku izmeu imovine i o7aveza. *ko zajmorimci vierizikuju, tre7alo 7i da imaju ve5u neto vrednost, da 7i iz7egli velike gu7itke.2 monitoring i sprovoenje restriktivnih klauzula. Da 7iste 7ili sigurni da se vaa sredstvainvestiraju u siguran projekat potre7no je u duni6ki ugovor uvesti klauzule kojeograni6avaju aktivnosti kompanija kao to su; klauzule koje za7ranjuju nepoeljnoponaanje, klauzule kojima se podsti6e poeljno ponaanje, klauzule kojima se koleteralodrava vrednim, klauzule u vezi sa davanjem informacija.2 finansijsko posredovanjepokuava osujetiti moralni hazard, ali je nemogu5e uraditiklauzule koje ga u potpunosti isklju6uju.

Asimetrine informacije I mogunosti njihovog reavanja.

Problem asimetrinih informacija i mogunost njihovog reavanjaroblem asimetrinih informacija !ogunost reavanja problema

Ne>ati#na se$ekcija

Privatno prikupljanje informacijaVladine regulativne mere radi pove5anjainformacijainansijsko posredovanje!olateral i neto vrednost

4ora$ni %a*ard u #$asniHkim odnosima9principal 2 agent pro7lem:

Prikupljanje informacija 2 monitoringVladine regulativne mere radi pove5anja

informacijainansijsko posredovanjeDuni6ki ugovori

4ora$ni %a*ard u duniHkim u>o#orima

&eto vrednostPla5anje i sprovoenje restriktivnihklauzulainansijsko posredovanje

F


7/16

'RSTE FINANSIJSKI( INSTITUCIJA

inansijski posrednici su institucije koje sakupljaju tednju pojedinaca,korporacija, vlade i iz inostranstva i prosleuju sredstva firmama, vladi, stanovnitvu iinostranstvu koji koriste taj novac da finansiraju svoje investicije u postrojenja, opremu,razvoj, potronju itd.

ategorija finansijskih institucija Primarni izvori finansiranja

!epozitne institucije"omercijalne banke #tednja graana#tedno$zajmovne asocijacije #tednja graana#tedionice #tednja graana"reditni sindikati #tednja graana

"govorno#tedne organizacije%siguravajue kompanije &'ivotno i ne'ivotno osiguranje( remije plaene na poliseenzioni fondovi &privatni i javni( )oprinosi zaposlenih

$irme koje trguju hartijama od vrednostiInvesticioni &zajedniki( i fondovi &novca* obveznica i akcija( #tednja graana

Investiciono bankarstvo )ruge finansijske institucije+rokersko $ dilerske kue )ruge finansijske institucije

$inansijske posednike kompanije,inansijske kompanije )ruge finansijske institucije-ipotekarne institucije )ruge finansijske institucije

rste finansijskih institucija

%!epozitne institucijeprimaju depozite ili tedne uloge od pojedinaca ili ''Us,a zatim ta sredstva preusmeravaju na preduze5a, pojedince, vlade i druge D'Us.

Depozitne institucije su komercijalne 7anke i institucije koje se 7ave tednjom.!omercijalne 7anke igraju veoma vanu ulogu u finansijskom posredovanjuprikupljanjem depozita od pojedinaca radi pozajmljivanja preduzecima $ pojedincima.U tom smisluje potre7no 7lie definisati;

a:&ktivnosti banaka na finansijskim tritima. anke o7avljaju veomazna6ajan 7roj aktivnosti na finansijskim tritima. %e aktivnosti mogu se svrstati u trigrupe;

rikupljanje sredstavau osnovi podrazumeva razli6ite vrste depozita, kao tosu depoziti po vienju, po osnovu teku5ih $ iro ra6una, tednih $ sli6no. Oni seprikupljaju od svih su7jekata. $zvori sredstava se mogu podeliti na kreditne9razne vrste pozajmica: $ sopstvene izvore 9akcijski kapital $ akumulirani nivodo7iti :.

lasiranje sredstavase vri prevashodno u razli6ite vrste kredita, investicije urealnu aktivu ili razli6ite finansijske instrumente. anke mogu da odo7ravaju


8/16

razli6ite vrste kredita; krediti za nekretnine, komercijalni $ industrijski krediti,krediti stanovnitvu za trajna do7ra, lizing, krediti za poljoprivredu.

ru'anje usluga od strane investicionog bankarstvase prevashodno odnosena emisiju =OV za privredne su7jekte. 'pektar ovih su7jekata o7uhvata;konsalting, pripremu prospekata za javnu ponudu =OV, pokroviteljstvo uemisiji =OV, plasman =OV, davanje garancije ili jemstva $ sli6no.

7: Preuzimanje rizikaje za 7anke 7itno pose7no sa stanovita aktivnosti na

finansijskom tritu , jer mogu da ugroze posredni6ku ulogu 7anaka ,kao tosu;opadanje zna6aja komercijalnog 7ankarstva $ rast univerzalnog7ankarstva,pove5anje $ irenje konkurentnosti usluga na unutranjem $ spoljanjemtritu, konvergencija u finansijskom sektoru koja podrazumeva ulazak 7anaka napodru6je osiguranja, penzija, investicija, konsaltinga, ali $ ulazak drugih finansijskihinstitucija u 7ankarstvo, velika koncentracija finansijske mo5i, tehni6ko < tehnolokeinovacije, rast likvidnosti, rizik kamatne stope $td.

c:omercijalno' investiciono ( univerzalno bankarstvo. !omercijalno7ankarstvo prima depozite u zamenu za =OV, a zatim prikupljena sredstva pozajmljujefirmama. $nvesticiono 7ankarstvo tediama prodaje svoje =OV, ili vri pretprodaju =OVkoji je firma ve5 pustila u opticaj.

INDIREKTNI TRANSFERI /7S67'NE) K74ERCIJA6NE 0ANKE

&OV*( &OV*(

P"#&O'$V$ /#&$(**&!*"'!$ (Ds $"/#

INDIREKTNI TRANSFERI IN'ESTICI7NE 0ANKE

&OV*( &OV*(

OV#-&$(# OV#-&$(#*&!* $"/$

"omercijalno bankarstvo i investiciono bankarstvo u funkciji posrednikih aktivnosti

"niverzalne banke svoju delatnost zasnivaju na funkcijama o7ez7eivanja pla5anja ,prikupljanja $ kreiranja depozita ,kreditiranja i sveukupnih aktivnosti sa =OV.omercijalne bankezasnivaju svoje delatnosti na pla5anju ,prikupljanju kreiranjudepozita ,o7ez7eivanju o7aveznih nov6anih rezervi ,kreditiranja,u novije vreme,investiranju ,trgovini $ prodaji =OV.

(nvesticione bankeo7avljaju veliki 7roj poslova , kao to su ;organizacija emisije=OV,otkup i distri7ucija =OV , trgovina =OV , rekonstruisanje i promena vlasni6kestrukture preduze5a , konsalting usluge , itd.)tedne institucijeakumuliraju tednju graana i omogu5avaju kreditiranje naj6e5epojedinaca.

E

8TEDI8ESSUs

K74ERCIJA6NA0ANKA

7S67'NAFIR4A DSUs

8TEDI8ESSUs

N7'ACIN'ESTICI7NE

0ANKE

7S67'NAFIR4ADSUs


9/16

)tedionice i kreditni sindikatidaju potroa6ke i hipotekarne zajmove pojedincima,kojima su oni potre7ni za kupovinu stvari 9automo7il , ku5a:.

%U>o#orno"!tedne or>ani*acije u o7likuosiguravaju5ih drutavai penzionih fondovaigraju vanu ulogu u prikupljanju premija i doprinosa .

RA'E RA'E 5AJ47'E I KUUJU (7'DE75ITE

KUUJUAKCIJE

KUUJU (7'

6AAJURE4IJE

KU7'INA DU7'NI( I '6ASNIKI($&'%"U/#&*%*

ST'ARAJUD7RIN7SE

/loga finansijskih institucija u usmeravanju tednje prema poslovnim firmama.

a*+siguravajue kompanije o7ez7euju finansijsku zatitu pojedincima i preduze5imapreko ivotnog osiguranja , osiguranja imovine , osiguranja od odgovornosti izdravstvene nesigurnosti .b*Penzioni fondoviprimaju doprinose od zaposlenih i poslodavaca i investiraju prihodeu korist svojih radnika.'vrha ovih fondova je o7ez7eivanje dohotka u periodupenzionisanja. /ogu 7iti privatni i dravni.

%Firme koje tr>uju %artijama od #rednosti. $maju nekoliko finansijskih funkcija .a*(nvesticione kompanijesvoje aktivnosti sprovode preko investicionih kompanija9zajedni6kih fondova : , investicionih 7anaka $ 7rokerskih firmi .One prodaju akcije u

svojim firmama pojedincima i drugima i $nvestiraju o7jedinjene prihode u korporacijske idravne =OV. /ogu 7iti u o7liku otvorenog $ zatvorenog fonda .b*,ajedniki fondovi trita novca9//: investira u kratkoro6ne =OV ,sa malimrizikom od neizvrenog pla5anja .

C

K74ERCIJA6NE0ANKE

5AJEDNIKIF7ND7'I

7SIURA'AJUEK74ANIJE

EN5I7NIF7ND7'I

INDI'IDUA6NE8TEDI8E IIN'ESTIT7RI SSUs

IN'ESTICI7NE

0ANKE I0R7KERI

7S67'NE FIR4E

DSUs


10/16

c*(nvesticione bankeprodaju ili kupuju nove =OV putene u oopticaj od straneposlovnih firmi , jedinica ili institucionalnih investitora .d*-rokerske firmepomau pojedincima koji ele da kupe postoje5e =OV putene uiopticaj , ili koji ele da prodaju predhodno kupljene =OV.

%Finansijske komapnije su uglavnom usmerene nao7ez7eivanje zajmovapojedincima zarad kreditnih potre7a i kupovine trajnih do7ara i ku5a.

a*$inansijske kompanijeo7ez7eujudirektno zajmove potroa6ima ,preduze5ima ilipomo5 stanovnitu u do7ijanju pozajmica .-astupni6ke i potroa6ke finansijskekompanije pozajmljuju finansijska sredstva stanovnitvu , a komercijalne finansijskekompanije o7ez7euju zajmove preduze5ima koja ne mogu da ostvare pozajmice izkomercijalnih 7anaka.b*.ipotekarne institucije ili hipotekarna preduzea ,povezuju5i pozajmljiva6e iinstitucionlne investitore , pomau pojedincima u do7ijanju hipotekarnih zajmova .

0ANKARSK7 7S67'ANJE I URA'6JANJE FINANSIJSKI4INSTITUCIJA4A

ilans stanja 7anke je i lista izvora sredstava 9pasiva: i njihovog pla5anja 9aktiva:.asi#a

7anka dolazi do novca prodajom duni6kih instrumenata sredstva do kojih se na taj na6in doe koriste se za kupovinu aktive koja donosi

zaradu depoziti mogu 7iti transakcioni 9ra6uni u 7anci koji vlasniku omogu5avaju da

ispie 6ek u korist tre5eg lica : i netransakcioni 9osnovni izvor srdstava 7anke: 7anke dolaze do sredstava zaduivanjem kod (entralne 7anke 9eskontni

krediti:,federalnih hipotekarnih 7anaka ,drugih 7anaka i kompanija . poslednja stavka u pasivi je kapital 7anke.%o je neto vrednost 7anke ,koja je

jednaka razlici ukupne aktive i o7aveza .Akti#a sve 7anke deo svojih sredstava dre kao depozite na ra6unu (entralne 7anke

mnoge manje 7anke ostavljaju depozite u velikim 7ankama kako 7i im zauzvrat7ile pruene mnoge usluge 9naplata 6ekova , devizne transakcije i pomo5 prikupovini =OV:.Ovaj aspekt se naziva korespodentsko bankarstvo.

=OV 6ine vaan deo aktive 7anaka , kao i zajmovi .%u je jo i fizi6ki kapital koji7anka poseduje 9zgrada 7anke ,ra6unari ,ostala oprema:.

7SN7'E 0ANKARSK7 URA'6JANJA

anke ostvaruju profit prodajom duni6kih instrumenata odreenih karakteristika ,apotom ulaganjem do7ijenih sredstava u kupovinu onih koja imaju druga6ije

4>


11/16

karakteristike .Ovaj proces se naziva transformacija sredstava.!ada 7anka do7ijedodatne depozite ,ona ostvaruje i jednak izvor rezervi , kada gu7i depozite ,ona gu7i ijednak izvor rezervi.

/enader ima tri zadatka2odravanje likvidnosti $ odliv depozita2upravljanje aktivom

2upravljanje pasivom

4ENAD=4ENT I STRUKTURA 7RTF76I7 (7'

4enadment portfo$io (7'. Portfolio =OV predstavlja sposo7nost investitora dadiversifikuju nesistemski rizik , dranjem vie portfolia sastavljenih od ve5eg 7roja

razli6itih akcija.(ilj svake kompanije 9a to zna6i $ 7anke: i akcionara je minimiziranjerizika sa kojim se suo6avaju u odnosu na o6ekivani prinos koji oni primaju.Procedurekoje se primenjuju u menadmentu aktive i pasive o7uhvataju upravljanje ;marom ,likvidno5u ,kapitalom , fizi6kim kapitalom , porezima i van7ilansnim operacijama .

Struktura portfo$ija (7'.anke konstituiu portfolio =OV da 7i odravale sekundarnerezerve likvidnosti ostvarivale prinose u o7liku kamate , kapitalne do7iti i dividende.Ovdeje re6 o investicionom bankarstvu.Upravljanje portfoliom =OV podrazumeva ;2utvrivanje optih kriterijuma ciljeva2elementarne projekcije kretanja privrede i kamatnih stopa2definisanje strukture portfolija

&ktiva PasivaI ni#o Upravljanje pasivomUpravljanje aktivom upravljanje kapitalomII ni#o /pose-ni deo) Upravljanje rezervama gotovine u aktivi Upravljanje rezervama gotovine u pasivi

Upravljanje likvidno5u Upravljanje optom ili kreditnompasivomUpravljanje potrfolio ulaganjima Upravljanje dugoro6nim kreditimaUpravljanje kreditimaUpravljanje fiksnim ulaganjima Upravljanje kapitalomIII ni#o/-i$ans stanja -i$ans uspe%a )rofit /)2ukupni pri%od /TR)"ukupni tro!ko#i/TC)

44


12/16

2odreivanje strategije i procedura upravljanja portfoliom2delegiranje upravljanja portfolijom , uz zadravanje instrumentarija kontrole

Akti#a asi#aPrimarne rezerve i efektiva @ Depoziti po vienju C'ekundarne rezerve 9kratkoro6ne =OV: 8@ &etransakcioni depoziti 9 oro6eni: B8!rediti;komercijalni , privredni ,potroa6ki i dr. @F Druga pasiva 9nedepozitna zaduenja: 4B

Ulaganja9dugoro6ne =OV: E Pozajmice 8Eiksna aktiva 9fizi6ki kapital: F !apital 7anke UkupnoG L,,UkupnoG L,,

Struktura -i$ansa -anke

anka , u okviru sekundarnih rezervi , u aktivi dri kratkoro6ne finansijskeinstrumente ,6ime o7ez7euje likvidnost. U okviru stavke ulaganja formira portfoliodugoro6nih =OV. Pasiva se formira putem emitovanja =OV 9o7veznice , (Ds, repo i sl.:

u okviru druge pasive , dok kapitalnu osnovu 6ine emitovane akcije 7anke ili drugifinansijski instrumenti ./pravljanje pasivom zna6i dranje =OV do dospe5a , aupravljanje aktivom podrazumeva oslo7aanje od =OV iz portfolia ,saglasno procenimenadmenta i novih ulaganja u portfolio.Osnovni parametar profita7ilnosti jeprinos/prihod* na aktivu' koji prua informacije o efikasnosti upravljanja 7ankom , zato toukazuje na to ,koliki se profit do7ija u proseku po jednom dolaruGevruGdinaru aktive .

neto profit posle poreza"O*H

aktiva

$pak , vlasnika akcija 7anke najvie zanima koliko 7anka zarauje od investiranja , a ovainformacija se do7ija izra6unavanjemprinosa /prihoda* na akcijski kapital;

neto profit posle poreza "O#H

akcijski kapital

Odnos izmeu prinosa od aktive $ prinosa od akcijskog kapitala odreen je tzv.akcijskim multiplikatorom0

aktiva

#/Hakcijski kapital

$z 6ega sledi da je

"O#H"O*I#/

U pogledu prinosa od akcija , to je manji kapital 7anke , vii je prinos za njene vlasnike.

48


13/16

*ktivno upravljanje portfoliom definie rokove dospe5a =OV.'tuktura dospe5a jepredodreena stratekim coljevima ,okruenjem $ kretanjem kamatnih stopa .Postoji trimetoda utvrivanja strukture ;

cikli6ni metod segmentirani metod stohaisti6ki metod

*dekvatno upravljanje portfoliom =OV doprinosi efikasnosti upravljanja aktivom $pasivom .Da 7i se o7ez7edilo efikasno upravljanje portfoliom =OV i poeljne pozicijeu 7ilansu , 7anke primenjuju proceduru transformacija kredita u hartije od vrednosti ,poznate pod nazivom sekjuritizacija.

SEKJURITI5ACIJA I FIDUCIJARNI /TRAST) 7S67'I NAFINANSIJSK74 TR=I8TU

Sekjuritizacija ili dezintermedijacijapredstavlja direktno finansiranje potre7akompanija na tritu kapitala kori5enjem finansijskih instrumenata kao to sukratkoro6ne =OV , akcepti , emitovanje o7veznica umesto uzimanja kredita odkomercijalnih 7anaka.!od 7anaka je to prodaja kreditnih potraivanja radi kreiranja=OV , odnosno transformacija kredita ili nelikvidne aktive 9hipotekarni krediti , krediti

za kupovinu automo7ila i potraivanja po karticama : u utrive =OV i njihovu prodajuna tritu.

$'P+*%* UPU%&$(* $D"U0$= =$PO%#!*"&$=

D#"$V*%*

P+*1*&)# *!($)* #/$'$)* *!($)*

#/$%OV*&)#UPU%&$(*

*!($)#

P+*1*&)#

O%P+*%* !"#D$%*

4A

ARANCIJADR=A'E

7SIURANJA

IN'ESTIT7RI IN'ESTICI7NA0ANKA

TRAST K7JISR7'7DI

SEKJURITI5ACIJU

7RANI5AT7R(I7TEKARN7KREDITA

DU=NIK


14/16

roces sekjuritizacije

$iducijarne poslove o7avlja 7anka u ime i za ra6un komitenta , sa o7elejemdo7rog i potenog doma5ina


15/16

8. 4enadment kamatno> ri*ika. %o je rizik koji oscilira u o7ez7eenju cena iliponovnog ulaganja sredstava ,to je uslovljeno promenama na tritu kamatnihstopa.&aj7itniji je odnos aktive i pasive sa stanovita promenljive i fiksne kamatnestope. *ko 7anka ima vie o7aveza sa promenljivom kamatnom stopom negoaktive ,porast kamatne stope 5e smanjiti profit 7anke ,dok 5e pad kamatne stopepove5ati profit 7anke .

A. Ri*ik $ik#idnosti2p$atene sposo-nosti.&astupa kada jedna finansijska

institucija ne moe da sakupi dovoljan priliv sveeg novca da 7i pokrila potre7eodliva sveeg novca .+ikvidnost je kriti6na za finansijske institucije ;27ankama i tedioniocama je potre7na likvidnost da 7i 7ile spremne da ispla5ujudepozite $ druge o7aveze sa dospe5em za naplatu ,

2penzionim fondovima , za isplatu penzija po ugovoru2kompanijama ivotnog osiguranja da 7i vrile isplate u slu6aju smrti , i sl.

B.Ri*ici de#i*ni% pos$o#a.%o je rizik promene u zaradama ili vrednosti jedne finansijske institucije , koji proizilazi iz oscilacija deviznih kurseva .Posledice ovih

oscilacija su potencijalne zarade .;. o$itiHki ri*ik &je rizik oscilacija u vrednosti finansijskih institucija ,koji proizilazi iz

delovanja domicilne valute i drugih stranih valuta koje diktirau stanje na tritu

transakcija.*ko vlada menja pravila sa kojima se suo6avaju finansijske institucije ,n njihove zarade trpe odreene posledice .Pro7lemi su dramati6niji na

meunarodnom planu .Vlada moe da otpie o7aveze spoljnih dugova ali se to . retko deava.Da 7i napredovali i 7ili uspeni nea internacionalnom planu ,

menaderi moraju da znaju kako da odmere $ da se nose sa ovim rizicima.

4@


16/16

Fin. Institucije

Documents

Transcript of Fin. Institucije