EVROPSKA KOMPANIJA U PRAVU EU - doiserbia.nb.rs · kompanijsko pravo, prekogranična spajanja,...

400

Tatjana JEVREMOVIĆ PETROVIĆ 1 UDK: 347.238.2(061.1)Biblid 0025-8555,59(2007)

Vol. LIX, br. 2-3, pp. 400-432Izvorni naučni rad

Avgust 2007.

EVROPSKA KOMPANIJA U PRAVU EU

ABSTRACT

After many years of efforts, discussions and proposals the EuropeanCouncil adopted in October 2001 the Statute for a European Company. Theauthor in this article analyses most important provisions of the Statuteconcerning formation and structure of the European company, cross-bordermergers, transfer of company’s seat, participation of workers, right ofestablishment. Some remarks concerning functioning of European companywithin the national company laws have been given, also.

Ključne reči: Evropska kompanija, Statut Evropske kompanije, evropskokompanijsko pravo, prekogranična spajanja, promena sedišta, učestvovanjeradnika u upravljanju, pravo na nastanjivanje.

Key words: European company, Statute for a European Company, europeancompany law, cross-border mergers, transfer of company’s seat, participationof workers, right of establishment.

UVOD

Posle višegodišnjih napora i rasprava u Evropskoj uniji i nekolikoneprihvaćenih predloga, decembra 2000. godine na sastanku Evropskogsaveta u Nici došlo do političkog rešenja problema pitanja učestvovanja

radnika u upravljanju, čime je otklonjena poslednja prepreka da oktobra 2001.godine Evropski savet usvoji tekst Uredbe o Statutu Evropske kompanije.Ovome je prethodila i rasprava na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu marta2000. godine kada je postavljen cilj da se u Evropi ostvari najkompetitivnija

1 Tatjana Jevremović Petrović, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku iprivredu, Beograd.

401

MP 2-3, 2007 – Evropska kompanija u pravu EU(str. 400-432)

globalna ekonomija do 2010. godine.2 Kao deo programa za ostvarenje tog ciljasačinjeni su brojni predlozi u sferi kompanijskog i prava finansijskih usluga.Pritom se vodilo računa o konkurentskim tržištima, pre svega SAD, ali iglobalizaciji jeftinih ekonomija u razvoju. Postavljen je i cilj ostvarenjejedinstvenog tržišta kapitala do 2005. godine kroz Plan za finansijske usluge(Financial Services Action Plan, 1999), a predlozi regulative za Evropskukompaniju, Desete, Trinaeste i Četrnaeste Direktive bile su deo tog plana.3

Tokom nekoliko godina nakon ovog Plana ispunjeni su ciljevi u oblastikompanijskog statusnog prava skoro u potpunosti i doneti su svi predviđenidokumenti (Uredba o Statutu Evropske kompanije i Direktiva o položajuzaposlenih, Direktiva o prekograničnim spajanjima društava kapitala i Direktivao ponudi za preuzimanje), osim Direktive koja je trebalo da regulišeprekograničnu promenu sedišta društava.4

U oblasti kompanijskog prava donošenje Uredbe o Evropskoj kompaniji(SE)5 predstavljaju izuzetan uspeh i novu, gotovo revolucionarnu fazu u oblastikompanijskog prava EU, koja omogućava drugačiji način organizovanja ifunkcionisanja društava na jedinstvenom tržištu. To je praćeno i nekim drugimodredbama, već usvojenim ili u fazi usvajanja, ali i jednim potpuno novimodnosom prema osnovnim pravima i u vezi sa tumačenjem Ugovora oosnivanju EZ. Tako se pravo na nastanjivanje iz članova 43 i 48 Ugovora oosnivanju EZ sada tumači tako da su kompanije (društva) u mogućnosti da sekreću nesmetano na teritoriji cele Zajednice, podrazumevajući pod tim kako

2 Videti naročito tačke 1, 2, 20 i 21 Zaključaka iz Lisabona, tekst dostupan na internetstrani: http://www.consilium.europa.eu. 24/05/07

3 “Financial Services: Implementing the Framework for Financial Markets: Action Plan”,European Commission, COM (1999) 232. Tekst dostupan na internet strani:http://www.europa.eu. 24/05/07

4 Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a Europeancompany (SE), OJ L 294 of 10.11.2001, Council Directive 2001/86/EC of 8 October 2001supplementing the Statute for a European company with regard to the involvement ofemployees, OJ L 294 of 10.11.2001, Directive 2005/56/EC of the European Parliamentand of the Council of 26 October 2005 on cross-border mergers of limited liabilitycompanies, OJ L 310, 25.11.2005, European Parliament and Council Directive2004/25/EC of 21 April 2004 on takover bids, OJ L 142 of 30.04.2004. Tekstovi dostupnina internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07

5 U tekstu će se koristiti termini kompanija i društvo kao sinonimi pošto se oba izraza narazličitim zvaničnim jezicima EU upotrebljavaju da označe istovetne pravne subjekte.Skraćenica za Evropsku kompaniju SE (od Societas Europaea, latinski izraz) preuzeta jeiz Uredbe.

402

MP 2-3, 2007 – Evropska kompanija kao nova forma društva u pravu EU(str. 400-432)

promenu sedišta, tako i prekogranična spajanja.6 Na taj način liberalnotumačenje prava na nastanjivanje, uz već usvojene dokumente koji razrađujuovo pravo (Direktiva o prekograničnim spajanjima društava kapitala), kao iregulativa vezana za Evropsku kompaniju predstavljaju celinu u jednoj novojrazvojnoj fazi kompanijskog prava EU.7

ISTORIJAT

Ideja o stvaranju evropske forme kompanije se javila još nakon Drugogsvetskog rata, da bi kasnije naročito bila razvijena u okviru EU. Sam početakideje se vezuje naročito za holandskog profesora Sandersa, koji je svojimuvodnim predavanjem na Roterdamskom fakultetu postavio osnov ovojbudućoj formi društva. Profesor Sanders je pod okriljem Evropske komisijeizradio i tekst prvog predloga ove forme društva, koji će kasnije postati osnovaza predloge Uredbe o Statutu SE. Prvi zvanični predlog u okviru EU je Komisijaobjavila 1970. godine. Taj Predlog je modifikovan novim Predlogom iz 1975.godine. Rad na regulativi Evropske kompanije je obustavljen 1982. godine, inastavljen tek nakon donošenje Evropskog jedinstvenog akta 1986. godine.Evropska komisija je u značajnoj meri modifikovala ranije Predloge, i zamenilaih novim 1989. godine, a kasnije je on, nakon procedure unutar organa EUizmenjen 1991. godine. Posle Predloga iz 1991. je usledilo nekolikonezvaničnih izmena koje nisu bile podnošene na uvid drugim organimaZajednice. Naročiti podsticaj u pokušaju novog rešenja ovog pitanja dat je 1997.godine, kada je Evropska komisija pokušala da novim programom u oblastikompanijskog prava reguliše nekoliko spornih pitanja, među kojima i Evropskukompaniju. Tako je došlo do novog pokušaja u vezi sa rešenjem pitanjaparticipacije radnika u upravljanju tzv. Izveštajem grupe Davinjon, koji,međutim, nije usvojen. Konačno rešenje problema usledilo je na sastankuEvropskog saveta u Nici, 7. i 8. decembra 2000. godine, kada je usvojen

6 Videti praksu Evropskog suda pravde u slučaju Centros (Case C-212/97), koja predstavljaprvi u nizu slučajeva prekograničnih kretanja koji pokreće pitanje smisla i domašaja pravana nastanjivanje, a nastavlja se presudama u slučajevima Überseering (Case C-208/00),Inspire Art Ltd. (Case C-167/01), kao i Sevic (Case C-411/03). Tekst dostupan na internetstrani: http://www.europa.eu. 24/05/07.

7 Directive 2005/56/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005on cross-border mergers of limited liability companies, OJ L 310, 25.11.2005. Tekstdostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07. Direktiva o prekograničnojpromeni registrovanog sedišta još uvek je u fazi sastavljanja i do sada nije bilo njenihzvaničnih predloga.

403


politički kompromis o učestvovanju radnika u upravljanju, koji je predstavljaoi konačno rešenje ovog pitanja, definisano 20. decembra 2000. godine naspecijalnom sastanku Saveta.8 Evropska komisija je iznela nešto izmenjenPredlog Statuta SE, zajedno sa dogovorenom Direktivom o položaju radnika uSE. Iako sa protivljenjem Evropskog Parlamenta, oba dokumenta su usvojenazvanično oktobra 2001. godine, čime je ovo pitanje definitivno rešeno.

SVRHA I PREDNOSTI SE

Stvaranje Evropske kompanije ranije je bilo motivisano suprotstavljanjujakoj konkurenciji američkih društava koja su izazvala strah u evropskimzemljama. Zbog toga se insistiralo na stvaranju SE, koje bi, kao formakoncentracije, moglo da odgovori na takvu konkurenciju. Zalaganje za SE biloje posledica i nekoliko (neuspelih) spajanja na evropskom tlu, koja bi bilamnogo lakše izvodljiva putem SE.9 Cilj Evropske komisije bio je da sedruštvima, čija aktivnost nije ograničena samo na obavljanje isključivodomaćih aktivnosti, omogući putem SE instrument koji će im dozvoliti da sereorganizuju i time postanu konkurentni bez ograničavanja tržišta i preprekaza ekonomsku integraciju.10 Stoga konkurencija i pokretljivost na tržištupredstavljaju najznačajnija dva razloga za stvaranje SE.

Nakon usvajanja Uredbe o Statutu SE pre svega je ostvarena mobilnostdruštava uz nepotrebnost ispunjenja komplikovanih i skupih procedura. Stogase može govoriti o nekoliko prednosti koje SE donosi.11

Pre svega, radi se o mogućnosti restrukturisanja društva preko granice uvidu prekograničnog spajanja. Ona je u velikom broju pozitivnih pravazemalja-članica do skoro bila nemoguća, ili vezana za nepremostive teškoće.Na taj način društva se prilagođavaju privrednoj realnosti jedinstvenog tržištabez ispunjavanja strogih i komplikovanih uslova nacionalnih prava, kao i beztroškova (naročito vezanih za likvidaciju i ponovno konstituisanje u drugojzemlji).

8 Tačka 24 Zaključaka iz Nice, tekst dostupan na internet strani: http://www.consilium.europa.eu. 24/05/07 Videti i: Blanquet, Françoise, “Enfin la sociétéeuropéenne – la SE”, Revue de droit de l’Union Européenne, 1/2001, p. 77.

9 Göke, Christian, Die Europäische Aktiengesellschaft im Verhältnis zum deutschen unditalienischen Recht, Verlag Shaker, Aachen, 1995, pp. 76-7.

10 Blanquet, Françoise, “Enfin la société européenne ‘la SE’”, op. cit., p. 69.11 Ibid., pp. 74-75, 79-81.

404


Posle usvajanja Direktive o prekograničnim spajanjima društava kapitalaproblem ograničene pokretljivosti društava delimično je otklonjen, iako je idalje prisutan u vezi sa prekograničnom promenom sedišta društva, koja, niposle nove prakse Evropskog suda pravde u vezi sa tumačenjem članova 43 i48 Ugovora o osnivanju EZ u ovim pitanjima još uvek nije ostvariva bezteškoća. Neki autori, međutim, smatraju da su mogućnosti SE čak i u pogleduosnivanja i promene stvarnog sedišta ograničeni, naročito u odnosu nanacionalna društva, koja, uz najnovija tumačenja Evropskog suda pravdeprava na nastanjivanje iz Ugovora o osnivanju EZ mogu mnogo više da koristeslobodu obavljanja delatnosti i osnivanja prema svojim potrebama.12

Osim toga, dolazi do prevazilaženja psiholoških prepreka vezanih za izborpostojeće pravne strukture neke od zemalja-članica, odnosno podvrgavanjepod “strani” pravni sistem i primenu stranog prava.13 U situaciji u kojoj jejedno društvo poznato prema njegovom imenu i nacionalnoj pripadnosti itradiciji spajanje kojim bi dolazilo do promene nacionalne pripadnosti ipodvođenja pod strani pravni režim ne bi bilo dobro rešenje. Takva situacijanije u skladu sa ciljevima unutrašnjeg tržišta, te bi prikladno rešenje u ovakvojsituaciji bila transformacija nacionalnog u jedno evropsko društvo.14

Postojeća regulativa SE u stvarnosti predstavlja samo delimično proizvodosobenog pravnog režima, kreiranog pravom EU, jer je SE istovremenopodvrgnuta i pod nacionalno pravo prema svom registrovanom sedištu, štoznatno umanjuje »nezavisnost« od nacionalnog pravnog sistema. Doduše,Evropska kompanija je najviše »evropska« u meri koliko je to ovog trenutkamoguće, najviše nominalno, jer u svom imenu nosi oznaku „evropskekompanije”.

Jedna od prednosti SE je i olakšanje u upravljanju grupom, vođenomzajedničkom strategijom, kao i povećanje brzine i fleksibilnosti u procesudonošenja odluka. Osim toga, izbegava se komplikovani sistem filijala,regulisanih različitim nacionalnim pravima.

12 Kritiku tumačenja Evropskog suda pravde u slučajevima vezanim za pravo nanastanjivanje društava i odnos prema SE videti: Rickford, Jonathan, “CurrentDevelopments in European Law on the Restructuring of Companies: An Introduction”,European Business Law Review, 6/2004, pp. 1244 i dalje, naročito 1249-50.

13 Schwarz, Gűnter Christian, “Zum Statut der Europäischen Aktiengesellschaft”, ZIP —Zeitschrif für Wirtschaftsrecht, 42/2001, p. 1860.

14 Bayer, Walter, “Die Europäische Aktiengesellschaft und die Entwicklung deseuropäischen Gesellschaftsrechts”, RabelsZ, 35, 1971, p. 216.

405


Najzad, omogućavanje malim i srednjim firmi da ostvaruju prekograničnusaradnju bez potrebe da budu podvrgnuta pod (strani) sistem neke od zemalja-članica takođe je jedna od prednosti SE.15 Naime, SE omogućava svimdruštvima (malim, srednjim i velikim) da razvijaju aktivnosti unutar Unije.Ova prednost ograničena je osnivačkim kapitalom SE, koji nije postavljenpreviše visoko.

Pored pravnih prednosti SE koje se ogledaju u SE kao dodatnoj opciji,odnosno alternativi tehnikama koje predviđaju nacionalna prava u vezi sareorganizacijom društava, čemu svakako treba dodati i alternativu nedavnousvojenoj evropskoj regulativi o spajanjima, ističu se i fiskalne prednosti SE,kao i društvene i socijalne prednosti SE (omogućava participaciju radnika uupravljanju u određenim slučajevima).16

Cilj stvaranja SE u početku je bilo i kreiranje prava-modela kome bizemlje-članice trebalo da streme, kao i superiornog prava u kvalitetu i statusu,sa međudržavnim atributima koji bi bili vrlo privlačni i stoga imalikonkurentski uticaj na prava zemalja-članica. Pitanje je, međutim, šta je odsvega toga ostalo nakon usvajanja Statuta SE.17

Iako postoje brojni argumenti i razlozi postojanja Evropske kompanije,ona nije, međutim, od početka uživala podršku kako u državnim i poslovnimkrugovima, tako ni u teorijskim razmatranjima. Pritom treba primetiti da jesvrha postojanja naročito osporavana u anglosaksonskom okruženju, ili poduticajem ideja svojstvenih za ovaj sistem. Tako su mnogi kritikovali svrhu SE,ističući da, na primer, američko pravo ne poznaje „federalni tip društva”,zanemarujući, pritom, činjenicu da američka prava prihvataju teorijuinkorporacije koja omogućava društvima da nesmetano posluju na teritorijicele federalne države, bez obzira na mesto inkorporacije sa jedne, odnosnomesto obavljanja stvarne aktivnosti, sa druge strane.18

Najčešći argument protiv Evropske kompanije odnosi se na svrhu i smisaonjenog postojanja, i to naročito nakon donošenja Direktive o prekograničnimspajanjima, kao i u vezi sa činjenicom da Evropski sud pravde zauzima sveliberalnije shvatanje prava na nastanjivanje. Neki autori ističu da su se okolnosti

15 Blanquet, Françoise, “Enfin la société européenne ‘a SE’”, op. cit., p. 71, 74-5.16 Vallée, Thierry, La société anonyme européenne, Delmas, Paris, 1991, p. 9.17 Rickford, Jonathan, “Current Developments in European Law on the Restructuring of

Companies: An Introduction”, op. cit., p. 1237.18 Joris, Jean-Louis, “Will the European Company work?”, Internatioanl Financial Law

Review, February 2002, p. 22.

406


u vezi sa prvobitnim predlogom Statuta SE promenile u toj meri da je opravdanopostaviti pitanje potrebe postojanja SE.19 Od početnog predloga Statuta o SE itako oblikovanog „pravog evropskog” društva nije mnogo ostalo, koliko jednamešovita forma sa karakteristikama svakog nacionalnog prava ponaosob.20

Stoga često kritičari SE ukazuju na harmonizaciju kompanijskog prava kaodovoljan način kreiranja uslova za pokretljivost društava.21

Kakvi god bili teorijski argumenti, činjenica je da je usvajanjem Uredbe oStatutu SE otvorena mogućnost osnivanja ove forme društva koja nesumnjivomože imati prednosti, pre svega kao još jedan način reorganizacije ipokretljivosti društava, koja je do skoro bila gotovo potpuno onemogućena upraksi. Čak i pored postojanja drugih komunitarnih mera, činjenica je da SE imaveć istaknutu psihološku prednost kojom je ova forma društva „iznad”nacionalnog prava, iako to u praksi i nije u potpunosti. Činjenica je da je uposlednjih nekoliko godina od implementacije Uredbe u nacionalna pravaosnovan veliki broj Evropskih kompanija, što takođe svedoči o njenojopravdanosti. Treba međutim, prihvatiti i činjenicu da su neke odredbe Direktiveo prekograničnim spajanjima fleksibilnije, što omogućava konkurenciju u izboruforme i tipa reorganizacije koju svako društvo ima pravo na napravi. U odnosuna potpunu nemogućnost prekograničnog kretanja postojanje izbora svakako jeizuzetan pozitivan korak u razvoju kompanijskog prava EU.

NAJZNAČAJNIJE ODREDBE RANIJIH PREDLOGA

Prve ideje o SE predviđale su stvaranje jedinstvenog pravnog sistema koji bisamostalno i isključivo regulisao ovu formu društva. Predlozi iz 1970. i 1975.godine su u potpunosti regulisali SE, čineći je na taj način nezavisnom u odnosuna nacionalna prava zemalja-članica. Takvo regulisanje je predstavljalo stvaranjesvojevrsnog „Evropskog zakona o akcionarskom društvu”, jer je uređivalo svapitanja, počev od osnivanja do prestanka društva. U ovim redakcijama StatutaEvropska kompanija je bila potpuno nezavisna od nacionalnih prava i njihovihodredbi, te se za sva pitanja koja nije rešio Statut predviđala primena opštihpravnih pravila komunitarnog sistema. Osim toga, Predlozi su sadržali i

19 Hauschka, Christoph, Die Europäische Aktiengesellschaft zwischen Einheitlichkeitsanspruch und Nationalisierung des Statuts, Vortrag vor dem Europainstitut derUniversität des Saarlandes, Saarbrücken, 1992, pp. 3-4.

20 Hauschka, Christoph, Die Europäische Aktiengesellschaft zwischen Einheitlichkeitsanspruch und Nationalisierung des Statuts, op. cit., p. 13.

21 Ibid., p. 11.

407


jedinstvene odredbe o oporezivanju, koncernima i pravu konkurencije, kao iučestvovanju radnika u upravljanju. Ovaj predlog je u velikoj meri bio zasnovanna nemačkom pravu, naročito u vezi sa pitanjima grupa društava.22 Osim toga,on je predviđao obavezni dualistički sistem, a takođe i učešće zaposlenih uorganima društva.23 Bilo je predviđeno registrovanje SE u zajedničkomEvropskom registru i kontrola Evropskog suda pravde pre registrovanja, apostojala je uloga ovog organa i u rešavanju drugih sporova u vezi sa SE.

Većina odredbi koje nisu statusnog karaktera (oporezivanje, konkurencija igrupe društava) je izbačena u kasnijim verzijama Predloga, dok je pitanjeučestvovanja zaposlenih regulisano u okviru posebne direktive, koja je donetakao prateći dokument uz Statut o SE. Treba, međutim, imati u vidu da je dopromene načina regulisanja SE došlo pre svega usled objektivnih razloga, jer jeod trenutka sastavljanja prvog i narednih predloga došlo do značajnog razvojakompanijskog prava i drugih pitanja unutar EU, pa je njihovo unošenje u kasnijepredloge bilo potpuno suvišno. Tako se u Predlogu Statuta iz 1989. godine vidivrlo jak uticaj kako Treće direktive, tako i predloga Desete direktive.

Pravni osnov za Predloge iz 1970/5 je bio član 235 Ugovora o osnivanjuEZ (sadašnji član 308), da bi Predlozi iz 1989/91 počivali na članu 100a togUgovora (sadašnji član 95). Usvojena Uredba o SE ponovo je zasnovana načlanu 308 (raniji član 235) Ugovora o osnivanju EZ.

Osim toga, Predlozi iz 1989/91. sadrže supsidijarnu primenu nacionalnihprava ukoliko neko od pitanja nije regulisano Statutom o SE, što značiuvođenje nacionalne regulative u ovu materiju. Na taj način se prema mnogimmišljenjima više ne radi o evropskoj kompaniji koja je jedinstveno regulisanaevropskim pravom, već izvesnom mešovitom tipu društva koje više značionoliko različitih društava koliko je i zemalja-članica.

UREDBA O STATUTU EVROPSKE KOMPANIJE24

Regulisanje Evropske kompanije prilično je kompleksno. Iako će kasnijeo izvorima prava biti više reči, ovde ćemo samo napomenuti da Statut o

22 Bayer, Walter, “Die Europäische Aktiengesellschaft und die Entwicklung deseuropäischen Gesellschaftsrechts” op. cit., pp. 220 i dalje.

23 Blanquet, Françoise, “Enfin la société européenne ‘la SE’” op. cit., p. 69.24 Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European

company (SE), OJ L 294 of 10.11.2001. Tekst dostupan na internet strani:http://www.europa.eu. 24/05/07 U najnovijoj verziji Statuta se govori o „evropskom

408


Evropskoj kompaniji sadrži jedan broj odredbi koje se direktno primenjuju naovo društvo, i takva kakva su ta pravila moraju biti uneta u nacionalna prava.U pitanjima koja su harmonizovana komunitarnim pravom primenjuju seodredbe nacionalnih prava u koja su ova (harmonizovana) pravila uneta, i toprema mestu nalaženja registrovanog sedišta SE. Osim toga, u određenimpitanjima Uredba potpuno upućuje na nacionalna prava zemalja-članica, gderazlike u nacionalnim regulativama imaju poseban značaj i otvarajumogućnost različitih modifikacija osnovnog oblika Evropske kompanije.Uredba je ograničena na pitanja statusnog kompanijskog prava, a sva drugapitanja, naročito oporezivanje, konkurencija, intelektualna svojina iliinsolventnost regulišu se pravilima nacionalnih prava, odnosno drugimodredbama komunitarnog prava koja regulišu ova pitanja direktno. Vrloznačajno pitanje učestvovanja radnika u upravljanju u Evropskoj kompanijiregulisano je pratećom Direktivom uz ovu Uredbu.

1. Opšte odredbe (članovi 1-14)

Pojam SE – Uredba reguliše stvaranje posebne evropske formeakcionarskog društva koju naziva Societas Europaea, skraćeno SE. Već samoodređenje SE kao posebne evropske forme društva izazvalo je brojne kritikeveć u Evropskom parlamentu, a zatim i u teoriji i praksi, uzimajući u obzirznačajnu primenu nacionalnog prava zemalja članica.

Kapital Evropske kompanije izražen je u akcijama, i definisano je praviloograničene odgovornosti akcionara u granicama iznosa njihovih upisanihakcija. Kao i svako akcionarsko društvo i SE ima pravnu ličnost.

Kapital SE – Kapital SE se izražava u evrima, i to u najmanjem iznosu od120 000 eura upisanog kapitala. Ukoliko prava zemalja-članica zahtevaju većiupisani kapital za društva koja obavljaju određene aktivnosti, ta pravila će seprimenjivati i na SE koja imaju registrovano sedište u toj zemlji. Pravilavezana za kapital, njegovo održavanje i promene, kao i odredbe vezane zaakcije, obveznice i druge hartije od vrednosti se određuju prema odredbamamerodavnog nacionalnog prava koja se odnose na akcionarska društva.

društvu – europäischer Gesellschaft”, umesto ranijeg naziva „evropsko akcionarskodruštvo – europäischer Aktiengesellschaft”. Ova promena je, međutim, uneta samo unemačku verziju Statuta, a i u ovoj verziji je promena učinjena samo u naslovu ali ne iu daljem tekstu. Videti: Schwarz, Gűnter Christian, “Zum Statut der EuropäischenAktiengesellschaft”, op. cit., p. 1848.

409


Statut i osnivački akti SE – Uredba o SE govori o »statutima SE« i pod timpodrazumeva kako akt o osnivanju, tako i statut, ukoliko je on premanacionalnom pravu predviđen kao poseban dokument.

Sedište SE i njegova promena –Za razliku od ranijih predloga koji suregulisali samo statutarno sedište, sedište SE prema Uredbi mora da se nalazina teritoriji Unije i mora da se poklapa sa stvarnim sedištem.

Zemlja-članica može zahtevati da se za SE koje se registruje na njenojteritoriji u istom mestu nalaze i registrovano i stvarno sedište SE. Registrovano(i stvarno) sedište SE može se pod određenim uslovima premestiti u druguzemlju-članicu bez prestanka SE, odnosno stvaranja nove pravne ličnosti.Naime, uprava ili administrativni organ društva sastavlja predlog o promenisedišta društva, koji sadrži ime, registrovano sedište i broj SE i obuhvataodređene podatke kao što su novo predloženo sedište, statut, posledicepromene na učešće zaposlenih, prava predviđena radi zaštite određenih lica.

Uprava ili administrativni organ sastavlja i izveštaj u kome se objašnjavajui opravdavaju pravni i ekonomski aspekti promene sedišta, kao i implikacijekoje ova promena ima na akcionare, poverioce i zaposlene.

Akcionari i poverioci SE imaju pravo uvida i besplatnih kopija u predlogo promeni sedišta, izveštaj organa uprave ili administrativnog organa mesecdana pre nego što je zakazana generalna skupština na kojoj se odlučuje opromeni sedišta, i to u mestu registrovanog sedišta SE.

Zemlja-članica može za SE koja su registrovana na njenoj teritorijipredvideti pravila kojima se obezbeđuje adekvatna zaštita manjinskihakcionara koji se protive promeni sedišta. Pre izdavanja odgovarajućegsertifikata od strane nadležnog organa SE mora da obezbediti u pogledu svakeodgovornosti koja je nastala pre objavljivanja predloga o promeni sedištaadekvatnu zaštitu interesa poverilaca i imalaca drugih prava u odnosu premaSE (uključujući i potraživanja javnih organa) u skladu sa merodavnim pravomza SE pre promene sedišta.

U zemlji-članici u kojoj SE ima registrovano sedište će sud, notar ili druginadležni organ izdati sertifikat kojim se potvrđuje ispunjenje akata iformalnosti koje je neophodno ispuniti pre promene sedišta. Nova registracijane može se preduzeti dok se ne podnesu sertifikat i dokazi da su ispunjeneformalnosti vezane za registraciju u zemlji novog registrovanog sedišta.Promena registrovanog sedišta SE i izmene statuta koje tome slede proizvodedejstvo od datuma kada je SE registrovana u skladu sa pravilima o registracijiu registru zemlje novog registrovanog sedišta.

410


Kada je izvršena nova registracija SE, novi registar o tome obaveštavaraniji registar u kome sledi brisanje prijemom obaveštenja, ali ne pre toga.Nova registracija i brisanje stare se objavljuju u zainteresovanim zemljama-članicama u skladu sa pravilima o objavljivanju.

Nakon objavljivanja nove registracije SE treća lica se mogu pozivati nanovo registrovano sedište. Ona se, međutim, mogu pozivati i na ranijeregistrovano sedište sve dok brisanje SE iz ranijeg registra nije objavljeno,osim ukoliko SE dokaže da su treća lica znala za novo registrovano sedište.

Prava zemalja-članica mogu predvideti da, u slučaju kada je SE registrovanau toj zemlji, promena registrovanog sedišta koja dovodi do promenemerodavnog prava za statusna pitanja za društvo neće imati dejstvo ukoliko setome protivi bilo koji nadležni organ te zemlje-članice u roku od dva meseca oddonošenja odluke o promeni sedišta. Takvo protivljenje može biti zasnovanosamo na zaštiti javnih interesa. U slučaju da nadzor nad SE vrši neka odnacionalnih finansijskih vlasti na osnovu direktiva Unije pravo na protivljenjepromeni registrovanog sedišta se odnosi i na ove vlasti. Eventualna žalba predsudskim organima mora biti dozvoljena. Ova odredba značajno sužavamogućnost promene sedišta SE i često se kritikuje u pravnoj teoriji.

SE nema pravo da promeni registrovano sedište u slučaju da su protiv njepokrenuti postupci prestanka, likvidacije, insolventnosti ili obustavljanjaplaćanja, kao i drugi slični postupci.

Primena prava SE je regulisano sledećim pravnim izvorima (hijerarhijskiraspored):1. Uredbom o SE;2. u pitanjima u kojima to Uredba izričito predviđa odredbama Statuta,3. u pitanjima koja nisu regulisana Uredbom ili ukoliko su delimično

regulisana u tim nepokrivenim delovima primenjuju se: a) odredbe nacionalnih prava kojima se sprovode mere usvojene u okviru

EU a odnose se na SE, b) odredbe merodavnog prava (pravo zemlje-članice u kojoj SE ima

registrovano sedište) koje se primenjuju na akcionarska društva;c) odredbe njenog statuta, isto kao i za akcionarska društva koja su

osnovana u skladu sa merodavnim pravom.Pravne odredbe koje su zemlje-članice usvojile posebno za SE moraju biti u

skladu sa Direktivama koje se odnose na nacionalna akcionarska društva.Ukoliko SE obavlja aktivnost koja je regulisana posebnim odredbama

411


nacionalnih prava, te odredbe će se primeniti u potpunosti i na SE. SE će se usvakoj zemlji članici tretirati kao da se radi o akcionarskom društvu koje jeosnovano prema pravu zemlje-članice u kojoj ono ima svoje registrovano sedište.

Ime SE – U imenu SE će uvek biti naznačeno da se radi o ovoj formidruštva, upotreba ove skraćenice je rezervisana samo za ovaj oblik društva.

Registrovanje SE – Svaka SE mora se registrovati u zemlji članici u kojojse nalazi njeno registrovano sedište i to u registru koji je određen pravomzemlje-članice, u skladu sa odredbama Prve direktive kompanijskog prava.25

Registrovanje SE ne može se izvršiti sve dok nije postignut sporazum opoložaju zaposlenih na osnovu Direktive o položaju zaposlenih u SE.

Statuti SE ne smeju nijednog trenutka protivrečiti sporazumu oučestvovanju radnika, a u slučaju donošenja novog sporazuma koji protivrečipostojećim statutima neophodna je izmena statuta. U takvom slučaju pravozemlje-članice može predvideti da organ upravljanja ili administrativni organSE ima pravo da promeni statute bez neophodne odluke koja se donosi naskupštini akcionara.

Objavljivanje – Objavljivanje dokumenata i podataka koji se tiču SE apredviđeni su pravilima Uredbe vrše se na način koji je predviđen merodavnimpravom za SE u skladu sa Prvom direktivom kompanijskog prava.

Podaci o registrovanju ili brisanju registracije SE se objavljuju u službenomglasilu Unije nakon objavljivanja u skladu sa nacionalnim pravom u roku odmesec dana nakon tog objavljivanja. Objavljivanje podrazumeva ime, broj,datum i mesto registracije SE, datum i mesto objavljivanja i naziv glasila u komeje izvršeno objavljivanje, kao i registrovano sedište SE i njenu delatnost.Ukoliko dođe do promene sedišta SE prema pravilima Uredbe, taj podatak setakođe objavljuje, zajedno sa ostalim podacima vezanim za novu registraciju.

2. Osnivanje SE (članovi 15-37)

Do formiranja SE dolazi spajanjem akcionarskih društava, stvaranjem SEu vidu holdinga, formiranjem zavisnog društva ili transformisanjemnacionalnog društva u SE.

25 Videti član 3 Prve direktive kompanijskog prava (First Council Directive 68/151/EECof 9 March 1968 on co-ordination of safeguards which, for the protection of the interestsof members and others, are required by Member States of companies within themeaning of the second paragraph of Article 58 of the Treaty, with a view to making suchsafeguards equivalent throughout the Community, OJ L 65, 14.3.1968). Tekst dostupanna internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07.

412


Prava zemalja-članica mogu predvideti da u stvaranju SE mogu učestvovatii društva čije se stvarno sedište ne nalazi na teritoriji Unije, ali samo ukoliko jeosnovano prema pravu neke od zemalja-članica, u kojoj ima registrovanosedište, kao i ukoliko ima stvarnu i neprekinutu vezu sa ekonomijom te zemlječlanice. I samo SE može osnovati jedno ili više zavisnih društava u formi SE.

Osnivanje i registrovanje SE podvrgnuto je odredbama merodavnognacionalnog prava koje se primenjuje na akcionarska društva.

SE stiče pravnu ličnost danom upisa u registar. Ukoliko su u ime SE bilipreduzeti akti pre registracije, a SE posle registracije ne prihvati obaveze koje iztakvih akata proizlaze, za njih će biti neograničeno zajednički i solidarnoodgovorna ona lica koja su preduzela akte, ukoliko nešto drugo nije ugovoreno.

Osnivanje SE putem spajanja – SE može nastati spajanjem akcionarskihdruštava koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imajuregistrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva odtih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica (prekograničnospajanje). Spajanje mora biti izvedeno u skladu sa procedurom za spajanjekoja je predviđena članovima 3 i 4 Treće direktive kompanijskog prava.26 Uslučaju spajanja pripajanjem društvo sticalac dobija formu SE u trenutku kadaspajanje počne da proizvodi dejstvo, dok u slučaju spajanja novim osnivanjemnovoosnovano društvo postaje SE.

Za sva pitanja koja nisu regulisana Uredbom ili ukoliko su delimičnoregulisana u tim pitanjima za svako od društava koja učestvuju u postupkuspajanja primenjuju se odredbe prava zemlje-članice koja se inače primenjujuna spajanja akcionarskih društava u skladu sa odredbama Treće direktivekompanijskog prava.

Prava zemalja-članica mogu predvideti mogućnost da društvo koje jeregulisano njenim pravom ne uzme učešća u postupku stvaranja SE putemspajanja ukoliko se tome protivi bilo koji nadležni organ pre trenutkaizdavanja sertifikata, predviđeno pravilima Uredbe. Takvo protivljenje možebiti zasnovano samo na razlozima javnog interesa, a neophodna je mogućnostpokretanja odgovarajućeg postupka pred sudskim organima u ovom slučaju.Ovo pravo, kao i kod promene sedišta SE predstavlja značajno ograničenjepokretljivosti SE, i naročito se pokazuje neopravdanim u poređenju sa

26 Treća direktiva kompanijskog prava (Third Council Directive 78/855/EEC of 9 October1978 based on Article 54 (3) (g) of the Treaty concerning mergers of public limitedliability companies, OJ L 295, 20.10.1978.) Tekst dostupan na internet strani:http://www.europa.eu. 24/05/07.

413


Direktivom o prekograničnim spajanjima koja ne sadrži sličnu odredbu, čimese nacionalnim društvima omogućava fleksibilnija i šira mogućnostprekograničnog spajanja od SE, što nije prihvatljivo niti praktično rešenje.

Uprava ili administrativni organi društava koja učestvuju u spajanjusastavljaju ugovor o spajanju koji obuhvata određene podatke, kao što su podacio društvima koja učestvuju u spajanju, odnos zamenjenih akcija i njihovogprenosa, datum prenosa i posledice, prava za lica koja učestvuju u pripremi ikontroli spajanja, kao i za akcionare, zaposlene, novi statut SE. Određeni podacise zatim objavljuju za svako od društava koje učestvuje u spajanju unacionalnom glasilu zemlje pod čije pravo je društvo podvrgnuto.

Uredba predviđa da se, na zajednički zahtev društava može umestoimenovanja eksperata za svako od društava imenovati jedan ili više nezavisniheksperata prema odredbama Treće direktive kompanijskog prava, od stranesudske ili administrativne vlasti zemalja-članica jednog od društava kojaučestvuju u postupku spajanja ili predložene SE, i ta lica mogu ispitivatiugovor o spajanju i sastaviti jedinstveni izveštaj namenjen svim akcionarima.

Odluka o spajanju se donosi na generalnoj skupštini svakog od društavakoja učestvuju u spajanju. O učešću zaposlenih se odlučuje na osnovu pratećeDirektive uz ovu Uredbu, ali generalne skupštine svakog od društava moguzadržati rezervu da uslove registraciju SE izričitom ratifikacijom sporazumakoji će u vezi sa radnicima biti postignuti.

Pravo zemlje-članice koje se primenjuje za svako od društava kojaučestvuju u postupku spajanja će se primeniti kao da se radi o spajanjuakcionarskog društva, imajući u vidu prekograničnu prirodu spajanja, anaročito u vezi sa zaštitom interesa poverilaca, imalaca obveznica ili drugihhartija od vrednosti društava koja učestvuju u postupku spajanja.

Zemlja-članica može za društva koja učestvuju u spajanju, a podvrgnuta supod njeno pravo, da usvoji odredbe koje se odnose na odgovarajuću zaštitumanjinskih akcionara koji su se protivili spajanju.

Kontrola spajanja razdvojena je u dve faze. U prvoj fazi praćenje legalnostipostupka spajanja predviđeno je za svako od društava koja učestvuju uspajanju na osnovu i u skladu sa pravom koje reguliše spajanja akcionarskihdruštava. U svakoj zainteresovanoj zemlji-članici će sud, notar ili druginadležni organ izdati sertifikat kojim se potvrđuje ispunjenje akata iformalnosti koje se zahtevaju pre nego što do spajanja dođe.

Ukoliko pravo zemlje-članice čije se pravo primenjuje na društvo predviđaproceduru radi praćenja i promene odnosa zamene akcija, ili procedure kojom

414


se isplaćuju manjinski akcionari, takva procedura će se primeniti bezonemogućavanja sprečavanja registracije spajanja ukoliko druga društva kojaučestvuju u postupku spajanja, podvrgnuta pod pravo koje ne predviđaeksplicitno ovu proceduru, prihvate u trenutku potvrđivanja ugovora ospajanju mogućnost za akcionare tog društva pravo na ovakvu proceduru.

Legalnost spajanja se ispituje od strane suda, notara ili drugog nadležnogorgana zemlje-članice u kojoj se nalazi predloženo sedište SE. Svako oddruštava koja učestvuju u postupku spajanja će podneti nadležnom organusertifikat o ispunjenosti uslova u roku od šest meseci od izdavanja, zajedno sakopijom ugovora o spajanju koji je potvrđen u tom društvu.

Organ koji prati legalnost okončanja spajanja i formiranja SE naročito ćevoditi računa o činjenici da su društva koja učestvuju u spajanju potvrdilaugovor o spajanju pod istim uslovima i da je sporazum o učešću zaposlenihpostignut u skladu sa pratećom Direktivom. Ovaj organ će takođe proveriti dali je SE osnovana u skladu sa zahtevima prava zemlje-članice u kojoj ona imasvoje registrovano sedište.

Spajanje i simultano osnivanje SE proizvodi dejstvo trenutkomregistrovanja SE u skladu sa uslovima o registrovanju, ali ne pre okončanjaformalnosti vezanih za predviđenu dvostruku fazu kontrole spajanja, a zatimse objavljuje za svako od društava koja učestvuju u spajanju.

Posledice koje proizvodi spajanje nastupaju ipso jure i simultano i odnosese na:

a) univerzalni prenos celokupne imovine (aktive i pasive) pripojenog(pripojenih) ili društava koja se spajaju na društvo sticaoca, odnosnonovoosnovano SE;

b) akcionari pripojenog, odnosno spojenih društava postaju akcionari SE;c) pripojeno, odnosno spojena društva prestaju da postoje;d) društvo sticalac dobija formu SE.Ukoliko u slučaju spajanja akcionarskih društava prava zemalja-članica

zahtevaju ispunjenje nekih posebnih formalnosti pre prenosa nekih dobara,prava ili obaveza da bi taj prenos imao dejstvo prema trećima, te formalnostiće se zahtevati i biti ispunjene ili od strane društava koja se spajaju ili od straneSE nakon registracije.

Prava i obaveze društava koja učestvuju u spajanju u vezi sa uslovima iokolnostima vezanim za zapošljavanje definisana nacionalnim pravom,praksom ili individualnim ugovorima o radu ili radnim odnosima, a kojapostoje u trenutku registracije će biti preneta na SE nakon njene registracije.

415


Nakon registracije SE spajanje se ne može poništiti niti proglasiti nevažećim.Odsustvo predviđene kontrole spajanja može biti jedan od razloga zaprestanak SE.

U slučaju spajanja pripajanjem kada društvo sticalac drži sve akcije ilidruge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa na generalnoj skupštinidrugog društva neće se primenjivati pravila koja se odnose na neke odobaveznih podatka koje sadrži ugovor o spajanju, dejstva spajanja pripajanjemu odnosu na akcionare pripojenog društva koji postaju akcionari SE, kao niodredbe vezane za eksperte koji sastavljaju izveštaj. U ovom slučaju će se,međutim, primenjivati pravila Treće direktive kompanijskog prava o spajanjaakcionarskih društava, kao i odredbe nacionalnih prava svakog od društavakoje učestvuje u spajanju.

Ukoliko dođe do spajanja pripajanjem od strane društva koje drži 90% iliviše ali ne i sve akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa nageneralnoj skupštini drugog društva, izveštaji organa upravljanja iliadministracije, nezavisnih eksperata i dokumenti neophodni za kontrolulegalnosti će se zahtevati samo u obimu u kome nacionalno pravo kojereguliše ili pripojeno ili društvo sticaoca to zahteva.

U odnosu na prekogranična spajanja kako su ona predviđena Direktivomo prekograničnim spajanjima Statut o Evropskoj kompaniji ima uži domašaj,uzimajući u obzir društva na koja se odnose (kod SE to su samo akcionarskadruštva, dok se Direktiva odnosi na društva kapitala). Direktiva je pritomznačajno liberalnija i fleksibilnija i u drugim pitanjima. To se, na primer,odnosi na transakcije koje su predmet Direktive o prekograničnim spajanjima,materijalna pravila koja regulišu postupak spajanja, kao i odredbe o položajuzaposlenih i njihovom pravu na učestvovanje u upravljanju.27

Osnivanje SE putem osnivanja holdinga – Uredba predviđa mogućnoststvaranja holdinga od strane akcionarskih ili društava sa ograničenomodgovornošću koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica i imajuregistrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dva odtih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica, ili ukoliko najmanjedve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom druge državečlanice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici. Društva koja učestvujuu stvaranju holdinga u vidu SE nastavljaju da postoje.

27 Rickford, Jonathan, “The Proposed Tenth Company Law Directive on Cross BorderMergers and its Impact in the UK”, European Business Law Review 6/05, p. 1400.

416


I u slučaju osnivanja holdinga organi uprave ili administrativni organidruštava koje učestvuju u ovoj operaciji sastavljaju dokument o osnivanjuholding SE, i predviđena su ista pravila kao kod spajanja u vezi sa sadržajem iobjavljivanjem ovog dokumenta. Pored podataka kao kod spajanja određuje se iminimum proporcije akcija u svakom od društava koje učestvuje u postupkukoje akcionari moraju uneti radi stvaranja holding SE. Ta proporcija će biti akcijekoje daju više od 50% od stalnih prava glasa. Ista pravila predviđena su zapostavljanje ili potvrđivanje stručnjaka za svako od društava, odnosnomogućnost sastavljanja jedinstvenog izveštaja, kao i za sadržaj izveštaja.

Donošenje odluke na generalnoj skupštini predviđeno je za sva društvakoja učestvuju u ovoj operaciji, a ista pravila o položaju zaposlenih uuslovljavanju prava registracije holding SE ratifikacijom sporazuma vezanihza zaposlene predviđena su i ovde. Predviđene odredbe se shodno primenjujui na društva sa ograničenom odgovornošću.

Akcionari društava koja učestvuju u ovom postupku imaju period od trimeseca da obaveste društva da li imaju nameru da svojim akcijamaučestvuju u osnivanju holding SE. Taj period započinje od dana kada jedokument o osnivanju holding SE definitivno formulisan. Holding SE seosniva samo ukoliko su u ovom roku akcionari društava koja učestvuju upostupku učestvovali najmanje onim učešćem akcija u svakom društvu,kako je to predviđeno i u skladu sa dokumentom o osnivanju, kao i ako suispunjeni ostali uslovi. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za osnivanje holdingSE ta činjenica biće objavljena za svako od društava koja učestvuju uosnivanju na način kako je to predviđeno nacionalnim pravom svakog oddruštava u smislu odredbi Prve direktive kompanijskog prava. Akcionaridruštava koja učestvuju u postupku koji se nisu izjasnili da li žele daučestvuju svojim akcijama u cilju osnivanja holding SE imaju još mesecdana posle roka od tri meseca da to učine.

Akcionari koji su učestvovali svojim hartijama od vrednosti u osnivanjuholding SE dobijaju akcije holding SE. Ovo holding SE ne može seregistrovati sve dok formalnosti vezane za ovu operaciju (izveštaj uprave istručnjaka, kao i donošenje odluke) nisu u potpunosti ispunjene.

Zemlja-članica može u vezi sa društvima koja učestvuju u postupku dausvoji odredbe koje su namenjene zaštiti manjinskih akcionara koji su seprotivili operaciji, poverilaca, kao i zaposlenih.

Osnivanje zavisnog društva u vidu SE – Uredba predviđa formiranjezavisnog društva kupovinom akcija od strane društva (u smislu člana 48, stav 2Ugovora o osnivanju EZ, kao i drugih formi koje su regulisane javnim ili

417


privatnim pravom) koja su osnovana prema pravu jedne od zemalja-članica iimaju registrovano i stvarno sedište na teritoriji Unije, ukoliko su najmanje dvaod tih društava regulisana pravima različitih zemalja-članica, ili ukolikonajmanje dve godine imaju zavisno društvo koje je regulisano pravom drugedržave članice ili filijalu koja se nalazi u drugoj zemlji članici. Na društva kojaučestvuju u ovoj operaciji će se primenjivati odredbe koje regulišu njihovoučešće u formiranju zavisnog društva u formi akcionarskog društva premanacionalnom pravu.

Promena već postojećeg akcionarskog društva u SE – Uredba jepredvidela da SE može nastati i kada se akcionarsko društvo koje je osnovanoprema pravu jedne od zemalja-članica i ima registrovano i stvarno sedište nateritoriji Unije transformiše u SE ukoliko je najmanje dve godine imalozavisno društvo koje je regulisano pravom druge države-članice. U slučajuovakve transformacije ne dolazi do prestanka društva ili nastanka nove pravneličnosti. Nije dozvoljeno da se uporedo sa transformacijom sprovede ipromena registrovanog sedišta u drugu zemlju-članicu, što predstavljaonemogućavanje izigravanja odredbi Uredbe.

U slučaju transformacije organ upravljanja ili administrativni organdruštva sastavlja nacrt, odnosno dokument o transferu kao kod spajanja, i onmora biti objavljen u skladu sa Prvom direktivom kompanijskog prava.Takođe je neophodno da jedan ili više nezavisnih eksperata, postavljenih iliimenovanih od strane sudske ili administrativne vlasti zemlje-članice u kojojse društvo pretvara u SE potvrdi, u skladu sa odredbama Druge direktivekompanijskog prava (77/91/EEC), da je neto imovina društva najmanjeekvivalentna njenom kapitalu plus rezervama koje ne smeju biti distribuiranepo zakonu ili statutu.

Dokument o transferu se potvrđuje na generalnoj skupštini društva zajednosa statutom SE, u skladu sa odredbama nacionalnog prava i Treće direktivekompanijskog prava. Zemlje-članice mogu usloviti promenu oblika u SEpozitivnim glasom kvalifikovane većine ili donošenjem jednoglasne odlukeunutar organa u kome je organizovano učestvovanje radnika u njegovom radu.Prava i obaveze društva koje se pretvara u SE u kome postoji neki od vidovaučestvovanja radnika u upravljanju u trenutku registracije će biti preneti u SE.

3. Struktura SE (članovi 38-60)

SE će imati sledeću strukturu: generalnu skupštinu akcionara i nadzorniorgan i organ upravljanja (sistem upravljanja putem dva organa – two-tier

418


system) ili administrativni organ (sistem upravljanja putem jednog organa –one-tier system) zavisno od forme koja je usvojena statutom.

Ukoliko pravo zemlje-članice ne sadrži odredbe o sistemu upravljanjaputem jednog ili dva organa u odnosu na akcionarska društva sa registrovanimsedištem na njenoj teritoriji, ona može usvojiti odgovarajuća pravila koja seodnose na SE.

Sistem upravljanja putem dva organa (two-tier system) – Organupravljanja zadužen je za upravljanje SE. Pravo zemlje-članice možepredvideti da su direktor ili direktori odgovorni za redovno upravljanje podistim uslovima kao i za akcionarska društva koja imaju registrovano sedište nateritoriji zemlje-članice.

Člana ili članove organa upravljanja postavlja i razrešava nadzorni organ.Zemlja-članica može zahtevati ili dozvoliti da statuti predvide da se član iličlanovi organa upravljanja postavljaju i razrešavaju od strane generalneskupštine pod istim uslovima kao i za akcionarska društva koja imajuregistrovano sedište na njenoj teritoriji.

Jedno lice ne može istovremeno biti član organa upravljanja i nadzornogorgana SE. Nadzorni organ može, međutim, imenovati jednog od svojih članovada deluje kao član organa upravljanja u slučaju da se javi upražnjeno mesto. Utoku tog perioda funkcije te osobe kao člana nadzornog organa bićesuspendovane. Pravo zemlje-članice može predvideti vremensko ograničenjeovakvog perioda.

Broj članova organa upravljanja i pravila za njegovo određivanje seodređuju statutom SE. Pravo zemlje-članice može, međutim, da odrediminimum i/ili maksimum članova ovog organa.

Nadzorni organ će imati obavezu nadzora rada organa upravljanja, ali on nemože vršiti funkciju upravljanja SE. Članove nadzornog organa postavljageneralna skupština, iako članove prvog nadzornog organa može imenovati istatut. Ovo pravilo nema uticaj na pravila vezana za učešće radnika uupravljanju. Broj članova nadzornog organa i pravila vezana za njegovoodređivanje se određuju statutom SE. Pravo zemlje-članice može, međutim, daodredi minimum i/ili maksimum članova nadzornog organa SE koje jeregistrovano na njenoj teritoriji.

Organ upravljanja podnosi izveštaj nadzornom organu najmanje jednom u trimeseca o razvoju i planovima za aktivnosti SE. Pored redovnih informacijaorgan upravljanja mora odmah obavestiti nadzorni organ o svim informacijamakoje mogu imati značajni uticaj na SE. Nadzorni organ (ili ako nacionalno pravo

419


to predvidi svako od članova nadzornog organa) može zahtevati od organaupravljanja da dostavi informacije bilo koje vrste koje su neophodne radisprovođenja nadzora u skladu sa ovlašćenjima ovog organa. Nadzorni organmože preduzeti ili organizovati ispitivanje neophodnih činjenica u tokusprovođenja svojih dužnosti. Svaki član nadzornog organa ima pravo da ispitujesve informacije koje su mu dostavljene.

Nadzorni organ bira predsedavajućeg iz svojih redova. Ukoliko je polačlanova postavljeno iz redova zaposlenih, samo član koji je imenovan od stranegeneralne skupštine akcionara može biti izabran za predsedavajućeg.

Sistem upravljanja putem jednog organa – one-tier system – Administrativniorgan upravlja SE. Pravo zemlje-članice može predviteti da direktor ili direktoribudu odgovorni za dnevno upravljanje pod istim uslovima kao i za akcionarskadruštva koja imaju svoje registrovano sedište na teritoriji te zemlje-članice.

Broj članova administrativnog organa ili pravila koja se odnose na njihovoodređivanje se predviđaju statutom SE. Zemlja-članica može, međutim, daodredi minimalni i, ukoliko je neophodno, maksimalni broj članova ovogorgana. Ovaj organ će u svakom slučaju imati najmanje tri člana ukoliko jeparticipacija radnika regulisana u skladu sa pratećom Direktivom.

Član ili članovi administrativnog organa se biraju na generalnoj skupštini,iako članovi prvog administrativnog organa mogu biti određeni i statutom, ali tone utiče na druga pravila vezana za funkcionisanje ovog organa, niti pravilavezana za učešće zaposlenih u upravljanju prema odredbama prateće Direktive.

Administrativni organ se sastaje najmanje jednom u tri meseca uintervalima koji se određuju statutom da bi se diskutovalo o progresu iplanovima za aktivnosti SE. Administrativni organ bira predsedavajućeg izsvojih redova. Ukoliko je pola članova postavljeno iz redova zaposlenih, samočlan koji je imenovan od strane generalne skupštine akcionara može bitiizabran za predsedavajućeg.

Zajednička pravila za sistem upravljanja putem jednog ili dva organa –Članovi organa društva se imenuju na period koji se određuje statutom i kojine može biti duži od šest godina. Član može biti ponovo postavljen jednom iliviše puta za period predviđen za člana pod uslovom drugih ograničenja kojamože definisati statut.

Statutom SE može se predvideti da član nekog od organa SE bude i fizičkolice koje predstavlja društvo, odnosno pravno lice, pod uslovom da merodavnopravo za SE koje se primenjuje na akcionarska društva ne predviđa nešto drugo.

420


Član nekog od organa SE ili predstavnik člana ukoliko je on pravno lice nemože biti lice koje je diskvalifikovano da obavlja dužnost u odgovarajućemorganu akcionarskog društva na osnovu prava zemlje-članice u kojoj se nalaziregistrovano sedište SE ili na osnovu sudske ili administrativne odluke doneteu toj zemlji-članici.

Statut SE može, u skladu sa pravom koje se primenjuje na akcionarskadruštva u zemlji-članici u kojoj SE ima svoje registrovano sedište, predvidetiposebne uslove vezane za sposobnost za članove koji predstavljaju akcionare.Ove odredbe nemaju uticaja na odredbe nacionalnih prava koje dozvoljavajumanjinskim akcionarima ili drugim licima ili vlastima da postave neke odčlanova organa društva.

Statut SE treba da odredi kategorije transakcija za koje je neophodnaautorizacija organa upravljanja od strane nadzornog organa u sistemuupravljanja putem dva organa, odnosno direktne odluke u slučajuadministrativnog organa u sistemu upravljanja putem jednog organa. Zemlje-članice mogu, međutim, odrediti da se i u sistemu upravljanja putem dva organaza neke kategorije odluka nadzornog organa zahteva posebna autorizacija.

Zemlja-članica može odrediti kategorije transakcija koje se moraju makarnavesti u statutu SE koje je registrovano na njenoj teritoriji.

Članovi organa SE imaće obavezu, čak i u slučaju da im prestane dužnost,da ne otkriju bilo koju informaciju u vezi sa SE čije objavljivanje možepovrediti interes društva, osim u slučaju kada je takvo objavljivanjeneophodno ili dozvoljeno prema odredbama nacionalnog prava koje seprimenjuje na akcionarska društva ili je u javnom interesu.

Ukoliko drugačije nije predviđeno pravilima Uredbe ili statutom, zakvorum je predviđeno neophodno prisustvo ili predstavljenost najmanje polačlanova, dok je za donošenje odluke unutar organa SE neophodna većinačlanova koji su prisutni ili predstavljeni.

Ukoliko nešto drugo nije predviđeno statutom, predsednik svakog organaima pravo odlučujućeg glasa u slučaju podeljenih glasova. Ukoliko je polovinanadzornog organa sastavljena od predstavnika radnika drugačije pravilo nijedozvoljeno u statutu SE.

U slučaju učestvovanja radnika u skladu sa pratećom Direktivom zemlja-članica može predvideti da se za kvorum i donošenje odluka u nadzornomorganu u smislu derogiranja opšteg pravila primene pravila koja su primenjivau istim uslovima na akcionarska društva koja su regulisana pravom te zemlje-članice.

421


Članovi organa upravljanja, nadzornog ili administrativnog organa SE suodgovorni za gubitak ili štetu koju je pretrpelo SE na osnovu njihove povredepravnih, statutarnih ili drugih obaveza koje su svojstvene njihovim dužnostimaprema odredbama za akcionarska društva merodavnog prava zemlje-članice.

Generalna skupština – Na generalnoj skupštini odlučuje se o pitanjima kojasu u njenoj isključivoj nadležnosti na osnovu Uredbe ili merodavnog pravazemlje-članice u vezi sa usvajanjem odredbi Direktive o položaju radnika. Poredtoga, na generalnoj skupštini će se odlučivati o pitanjima za koja je nadležnageneralna skupština akcionarskog društva koje je regulisano merodavnimpravom zemlje-članice, bilo da je dato pravom te zemlje-članice ili statutom SEu skladu sa tim pravom.

Pored pravila formulisanih Uredbom, organizacija i vođenje generalneskupštine, uključujući i pravila vezana za proceduru glasanja se regulišumerodavnim pravom za SE koje se primenjuje na akcionarska društva u tojzemlji-članici.

Generalna skupština se u SE mora održati najmanje jednom godišnje, utoku šest meseci od kraja finansijske godine, ukoliko merodavno pravo za SEzemlje-članice koje se primenjuje na akcionarska društva ne zahteva češćazasedanja. Zemlja-članica može, međutim, da predvidi da se prvo zasedanjegeneralne skupštine može održati u bilo koje vreme u roku od 18 meseci odosnivanja SE. Generalnu skupštinu mogu sazvati u svako doba organiupravljanja, administrativni organ, nadzorni organ ili bilo koji drugi organ ilinadležna vlast u skladu sa merodavnim nacionalnim pravom za SE koje seprimenjuje na akcionarska društva.

Jedan ili više akcionara koji zajedno drže najmanje 10% upisanog kapitalaSE mogu zahtevati sazivanje generalne skupštine i sastavljanje dnevnog reda,a statut SE ili nacionalna prava mogu predvideti da je i manja proporcijadovoljna, ukoliko se primenjuje pod istim uslovima i na akcionarska društva.Zahtev za sazivanjem generalne skupštine sadrži i pitanja koja je neophodnostaviti na dnevni red. Ukoliko se bez obzira na zahtev ne održi generalnaskupština u dogledno vreme, u svakom slučaju u roku od dva meseca nadležnasudska ili administrativna vlast prema nalaženju registrovanog sedišta SEmože da naredi sazivanje generalne skupštine u određenom roku ili može daovlasti akcionare koji su zahtevali saziv ili njihove predstavnike da sazovugeneralnu skupštinu. Na ovo pravilo ne utiču nacionalne odredbe kojedozvoljavaju akcionarima da sami sazovu generalnu skupštinu.

Jedan ili više akcionara koji zajedno drže najmanje 10% upisanog kapitalaSE mogu zahtevati da se jedno ili više dodatnih pitanja stavi na dnevni red bilo

422


kog zasedanja generalne skupštine. Procedura i rokovi vezani za ovaj zahtevse određuju merodavnim nacionalnim pravom ili prema statutu SE. Navedenaproporcija može biti smanjena statutom ili merodavnim pravom zemlje-članice pod istim uslovima koji se primenjuju na akcionarska društva.

U slučajevima koji su predviđeni ovom Uredbom, odnosno ukoliko to nijeslučaj, merodavnim pravom koje se primenjuje na akcionarska društva, kadase zahteva značajnija većina, odluka generalne skupštine se donosi većinomglasova koji su valjano dati.

Za promenu statuta SE neophodno je donošenje većinske odluke nageneralnoj skupštini koja ne može biti manja od dve trećine glasalih, osimukoliko merodavno pravo koje se primenjuje na akcionarska društva zahteva ilidozvoljava značajniju većinu. Pravo zemlje-članice, može, međutim, u slučajuda je predstavljeno najmanje polovina upisanog kapitala zahtevati i samo prostuvećinu glasova. Promene statuta SE se objavljuju u skladu sa pravilima oobjavljivanju.

U slučaju da u SE postoje dve ili više klasa akcija, svaka odluka generalneskupštine se mora doneti posebnim glasanjem u okviru svih klasa akcionara načija prava utiče odluka. Ukoliko se za odluku na generalnoj skupštini zahtevadvotrećinska većina ili u slučaju da je predstavljeno najmanje polovina upisanogkapitala i samo prosta većina, ta većina se takođe zahteva i za posebno glasanjesvake klase akcionara na čija prava odluka može uticati.

4. Godišnji računi i konsolidovani računi (članovi 61-62)Opšte pravilo je da će se u pogledu pripreme godišnjih i, ukoliko je to

slučaj, konsolidovanih računa, uključujući i prateće godišnje izveštaje, kao injihovu kontrolu i objavljivanje primenjivati pravila koja se primenjuju naakcionarska društva prema merodavnom pravu za SE.

U slučaju da je SE kreditna ili druga finansijska institucija na nju seprimenjuju pravila merodavnog prava, koja su usvojena na osnovu pravilaDirektive 2000/12/EC koja se odnosi na otpočinjanje i obavljanje aktivnosti odstrane kreditnih institucija, a kada obavlja delatnost osiguranja primeniće seodredbe koje su usvojene na osnovu pravila Direktive 91/674/EEC.

5. Prestanak, likvidacija, insolventnost i prestanak plaćanja (članovi 63-66)

Primena pravila o prestanku društva i drugim postupcima – U pogleduprestanka društva, likvidacije, insolventnosti, prestanka plaćanja i sličnih

423


procedura na SE se primenjuju pravne odredbe koje bi se primenile naakcionarsko društvo, osnovano u skladu sa merodavnim pravom zemlje-članice,uključujući i odredbe koje se odnose na donošenje odluka od strane generalneskupštine.

Razlika između stvarnog i registrovanog sedišta društva – Ukoliko dođe dorazlike između stvarnog i registrovanog sedišta SE zemlja-članica u kojoj senalazi registrovano sedište mora preduzeti odgovarajuće mere kojima obavezujeSE da reguliše svoj položaj u određenom vremenskom roku, a u suprotnom ćepreduzeti mere za likvidaciju društva. Ova zemlja-članica će ustanoviti i pravnasredstva kojima se obezbeđuje poštovanje odredbi o poklapanju stvarnog iregistrovanog sedišta, a na taj način će se i sprovesti eventualna procedura kojaje predviđena u slučaju povrede ovog pravila. Ukoliko se ustanovi bilo od stranenadležnih organa ili zainteresovanih trećih lica da se stvarno sedište SE nalazi udrugoj zemlji-članici i time vređa pravilo o poklapanju stvarnog i registrovanogsedišta, nadležni organ te zemlje-članice će o tome odmah obavestiti zemlju-članicu u kojoj se nalazi registrovano sedište SE.

Objavljivanje – Pored pravila nacionalnih prava kojima se zahtevadodatno objavljivanje, pokretanje i okončanje postupka vezanog za prestanak,likvidaciju, insolventnost ili prestanak plaćanja, kao i eventualna odluka onastavku obavljanja delatnosti će se objaviti i prema pravilima o objavljivanjukoja su definisana ovom Uredbom.

Promena oblika SE – SE se može pretvoriti u akcionarsko društvo koje jeregulisano pravom države-članice u kojoj se nalazi njeno registrovano sedište,ali takva odluka se ne može doneti pre isteka roka od dve godine od registracijeili pre nego što su odobrena prva dva godišnja izveštaja. Promena oblika SE uakcionarsko društvo neće imati za posledicu prestanak društva niti osnivanjenove pravne ličnosti i sprovodi se po istom postupku kao i transformacijanacionalnog društva u SE, uključujući ulogu organa upravljanja, dokument opromeni oblika, izveštaj eksperta, kao i potvrdu na generalnoj skupštini.

6. Dodatne i tranzitne odredbe (član 67)

U pogledu zemalja-članica koje ne ulaze u treću fazu monetarne iekonomske unije (zajednička valuta – Euro) moguće je da SE koja imajuregistrovano sedište na njihovoj teritoriji budu podvrgnuta pod ista pravila kao iakcionarska društva u pogledu izražavanja njihovog kapitala ili pripreme iobjavljivanja godišnjeg, odnosno konsolidovanog računa. SE u svakom slučajumože svoj kapital ili račune da izrazi i u Eurima.

424


7. Završne odredbe (članovi 68-70)

Značajna je odredba kojim će Evropska komisija dostaviti izveštaj Savetui Parlamentu o primeni Uredbe i njenim eventualnim izmenama, naročito uvezi sa mogućnošću da se stvarno i registrovano sedište SE nalaze u različitimdržavama-članicama, kao i u smislu proširivanja pojma spajanja na drugeoblike društava, odnosno druga pitanja.

Uredba predviđa da će njene odredbe biti obavezujuće i direktnoprimenjive u svim zemljama-članicama. Odredbe Uredbe su stupile na snagu8. oktobra 2004. godine.

POLOŽAJ ZAPOSLENIH U SE

Položaj zaposlenih u SE predstavlja najviše diskutovano pitanje u vezi saovom formom društva. Tradicionalno se isticalo da problem vezan zausvajanje Uredbe predstavljaju politička pitanja, odnosno, konkretno pitanjepoložaja zaposlenih u SE i njenom upravljanju. Od samog početka javile su serazličite ideje vezane za rešenje ovog pitanja. Profesor Sanders je pre usvajanjaprvog Predloga SE zastupao stav da se problem saodlučivanja radnika uupravljanju mora rešiti primenom tzv. diferenciranog rešenja, koje bi značiloda se princip saodlučivanja primenjuje zavisno od toga u kom mestu se nalazisedište, odnosno mesto obavljanja aktivnosti (većina zaposlenih), te ukoliko jeto mesto u zemlji koja primenjuje princip saodlučivanja primeniće se pravilatoga prava o položaju radnika.28 Takav pristup u principu je preuzet i danas.Pored ovakvog rešenja, predlagano je da problem bude rešen i ad hocprimenom pravila o položaju zaposlenih u SE u svakom konkretnom slučaju,gde bi bilo neophodno uvođenje odgovarajuće kontrole u ovakve ad hocaranžmane prilikom osnivanja SE.29

Položaj zaposlenih u SE je direktno regulisao Predlog iz 1970/5, kaoobavezno učestvovanje radnika u nadzornom organu. Prema posebnojdirektivi uz Predlog iz 1989. bilo je predviđeno redovno informisanje ikonsultovanje pre donošenja definitivne odluke, dok je uz Predlog iz 1991.predviđen obavezan izbor modela participacije radnika između tri opcije:participacija radnika u nadzornom/upravnom organu (zasnovana na pravima

28 Sanders, Pieter, “Zusammenfassung von Kapitalgesellschaften über die Grenze”, in :Angleichung des Rechts der Wirtschaft in Europa, Internationaler Kongreß 18.-20. März1969, Köln, Carl Heymanns Verlag KG, Köln, Berlin, Bonn, München, 1971, pp. 316-8.

29 Ibid., p. 318.

425


Nemačke, Holandije i Luksemburga), stvaranje posebnog organa kojipredstavlja zaposlene (prema pravima Francuske i Belgije), drugi modelizabran dogovorom između onih koji upravljaju i predstavnika radnika (premapravima Velike Britanije, Irske i Italije).30

Novi predlog u vezi sa položajem zaposlenih je usledio kao rezultat radagrupe stručnjaka, nazvan Projektom grupe Davinjon. Ovaj projekat je predviđao1/5 radnika u organima nadzora ili upravljanja (ili najmanje 2 člana), ali jeovakvo rešenje bilo premalo za Nemačku, dok je za ostale zemlje bilo previše.31

1. Direktiva o položaju zaposlenih u SE32

Direktiva o položaju zaposlenih doneta je kao prateći dokument uz Uredbuo Statutu SE i ima socijalni cilj, koji se naročito odnosi na definisanje iobezbeđenje položaja zaposlenih, odnosno njihovog prava na upravljanje uslučaju stvaranje SE, koja redovno podrazumeva i promenu merodavnogprava koje se primenjuje na neko ili sva društva. Njene odredbe su, pritom,isključivo vezane za odredbe o SE i ne mogu se odnositi na druge oblikeupravljanja radnika u nacionalnim tipovima društava.

Osnovna ideja od koje se krenulo u definisanju odredbi Direktive su, presvega, obaveza informisanja i eventualnog konsultovanja zaposlenih usvakom slučaju stvaranja SE. Pored toga, pravilo je da u slučaju postojanjuprava učešća u okviru jednog ili više društava koja učestvuju u stvaranju SEta prava treba da budu očuvana i preneta na SE, ukoliko same strane kojeučestvuju u ovom postupku ne odrede drugačije.

Postupak pregovaranja - Direktiva predviđa da se od trenutka sačinjavanjaplana reorganizacije od strane organa uprave ili administrativnog organapreduzimaju neophodne mere radi obaveštavanja i započinjanja pregovora sapredstavnicima zaposlenih iz društva o njihovom učešću u SE. Formiranjepregovaračkog tela i njegove aktivnosti – U svrhu omogućavanja pregovaranjapredviđa se stvaranje posebnog pregovaračkog tela, u kome su predstavljenizaposleni iz društava koja učestvuju u postupku stvaranja SE. Članovi ovog tela

30 Blanquet, Françoise, “Enfin la société européenne ‘la SE’” op. cit., p. 72.31 Ibid., pp. 75-6.32 Council Directive 2001/86/EC of 8 October 2001 supplementing the Statute for a

European company with regard to the involvement of employees, OJ L 294 of10.11.2001. Tekst dostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07.

426


biraju se srazmerno broju zaposlenih u društvima, prema pravilima i postupkukoji se određuje pravom zemalja-članica.

Specijalno pregovaračko telo i nadležni organi društava određujupismenim sporazumom aranžmane koji se tiču učešća zaposlenih unutar SE.

Za donošenje odluka unutar specijalnog pregovaračkog tela neophodna jeapsolutna većina svih njegovih članova, ali je neohpodno da ta većina ujednopredstavlja i apsolutnu većinu svih zaposlenih. Ukoliko se, međutim, kaorezultat pregovora smanjuju prava na učestvovanje, tada je neophodnadvotrećinska većina članova pregovaračkog tela koja predstavlja najmanje dvetrećine zaposlenih.

Pregovaračko telo može odlučiti dvotrećinskom većinom glasova da neotpočinje pregovore ili prekine već započete, i da se osloni na pravila vezanaza informisanje i konsultovanje zaposlenih koja su važeća u zemlji-članici ukojoj SE ima zaposlene.

Direktiva je predvidela sadržaj dogovora, način njegovog postizanja,trajanje i prestanak. Predviđeno je da pregovori počinju odmah po formiranjuposebnog pregovaračkog tela i mogu trajati šest meseci nakon toga, ali stranemogu zajednički odlučiti da produže ovaj rok do godinu dana. Na postupakpregovaranja se primenjuje pravo one zemlje-članice u kojoj treba da se nalaziregistrovano sedište SE, osim ukoliko drugačije nije predviđeno Direktivom.

Standardna pravila – Zemlje-članice moraju predvideti standardna pravila oučešću zaposlenih koja moraju zadovoljiti određene uslove. Ta pravila će seprimenjivati od dana registracije SE ukoliko se strane o tome dogovore iliukoliko istekne rok za pregovore, a nadležan organ svakog od društava kojeučestvuju u ovom postupku odluči da prihvati primenu standardnih pravila uodnosu na SE ili ukoliko specijalno pregovaračko telo odluči da ne stupa upregovore, odnosno prekine već započete pregovore. Standardna pravila koja suodređena nacionalnim pravom zemlje-članice registracije će se primenjivatisamo ukoliko je SE nastala transformacijom društva u kome su se primenjivalapravila o učešću zaposlenih u upravljanju; spajanjem u slučaju da su seprimenjivala pravila o učešću u odnosu na najmanje 25% ukupno zaposlenih usvim društvima koja učestvuju, odnosno u slučaju manjeg broja ukoliko toodluči pregovaračko telo; u slučaju osnivanja SE putem holdinga i zavisnogdruštva u slučaju da su se primenjivala pravila o učešću u odnosu na najmanje50% ukupno zaposlenih u svim društvima koja učestvuju, odnosno u slučajumanjeg broja ukoliko to odluči pregovaračko telo. Ukoliko je ranije postojaloviše različitih formi učestvovanja pregovaračko telo odlučuje koja od tih formiće postojati u SE.

427


Predviđene su i odredbe koje regulišu informisanje i poverljivost informacijau vezi sa pregovorima o položaju zaposlenih, i eventualne uslove za njihovo(ne)objavljivanje i pokretanje sudskog postupka, obaveštavanje zaposlenih izaštita predstavnika zaposlenih.

U Aneksu Direktive date su odredbe Standardnih pravila koje se odnose nasastav predstavničkih tela zaposlenih, standardna pravila za informisanje ikonsultovanje, kao i standardna pravila za učestvovanje.

2. Nacionalna (nemačko) prava nakon donošenja pravila o položaju zaposlenih u SE i moguća konkurencija pravnih sistema zemalja-članica EU

Nakon regulisanja položaja zaposlenih u Evropskoj kompaniji mnogo segovori o nemačkom pravu, na koje su ova pravila najviše uticala, i koje jetradicionalno zemlja sa najvišim stepenom učešća radnika u upravljanju. Naime,nemačka je tradicionalno usvajala dvodomni sistem upravljanja društvom kojise ogledao u postojanju upravnog odbora (Vorstand) i nadzornog odbora(Aufsichtsrat). Funkcija nadzornog odbora se svodi na nadzornu ulogu udruštvu, a kao najznačajnije ovlašćenje nadzornog odbora ističe se izbor članovaupravnog odbora. Nakon toga upravljačku politiku samostalno vodi upravniodbor koji predstavlja nezavistan i najznačajniji organ u društvu. Učestvovanjeradnika u upravljanju u nemačkom pravu se ispoljava kroz njihov izbor unadzorni organ i to prema sledećoj šemi: ukoliko društvo ima 500 ili višezaposlenih zaposleni čine — nadzornog odbora; ukoliko u društvu ima preko2000 zaposlenih, oni čine polovinu nadzornog odbora (ali su i u tom slučaju »umanjini«, uzimajući u obzir da predsednik nadzornog odbora, koga birajuakcionari, ima odlučujući glas).33 Nakon regulisanja prekograničnihrestruktuisanja unutar EU u pravnoj doktrini došlo je do preispitivanjaregulisanja učestvovanja radnika u upravljanju. Naime, problem nastajeprimenom odredbi koje predviđaju mogućnost dogovora u vezi saučestvovanjem radnika u upravljanju, što je, pritom, prema nekim mišljenjima,vrlo dobro i fleksibilno rešenje, jer podrazumeva da se postiže dogovor opoložaju zaposlenih, a u slučaju njegovog neuspeha primenjuje se princip „pre iposle”, te dolazi do obavezne primene postojećeg sistema saodlučivanja.34 U

33 O učestvovanju radnika u upravljanju u nemačkom pravu nakon nove regulative unutarEU o prekograničnom restrukturisanju društava vidi: Teichmann, Christoph“Restructuring companies in Europe: a German perspective”, European Business LawReview, 6/04. pp. 1331 i dalje.

34 Ibid., p. 1334.

428


svakom slučaju regulisanje učestvovanja radnika u upravljanju kroz Evropskukompaniju je novina za sve zemlje-članice, a naročito za tradicionalna shvatanjazastupljena u Nemačkoj. Ističe se da ova nova pravila ne odgovaraju nemačkimdruštvima i da ih stavljaju u lošiji položaj u odnosu na društva iz drugih zemalja,jer su nemačka društva opterećena teretom saodlučivanja, te stoga nisu poželjnipartneri u evenutalnim prekograničnim integracijama.35 Naše je mišljenje,međutim, da su takva shvatanja ipak krajnosti, što se može potvrditi i putempodataka o do sada osnovanim Evropskim kompanijama.

Kasnije će biti više reči o tome, ali ćemo ovde samo istaći da je najveći brojdo sada osnovanih SE upravo u Nemačkoj, što potvrđuje da ovaj oblik društvanije nepoželjan niti nedovoljno prilagođen postojećoj praksi u Nemačkoj,uključujući i pitanja vezana za učestvovanje radnika u upravljanju. Pitanje je,međutim, da li će pravila o SE dovesti do izigravanja nekih pravila nacionalnih,pa i nemačkog prava, naročito u vezi sa učestvovanjem radnika u upravljanju itakozvanog “Delaware efekta”, odnosno konkurencije pravnih sistemaEvropske unije. Do sada to nije bio slučaj, ali je pitanje šta će se dešavati ubudućnosti. Verovatno će presudno biti u kojoj meri postojeće razlike međunacionalnim pravima zaista pružaju koristi ili druge uslove u odnosu naposlovanje društava, i da li ima smisla i svrhe izbegavati domaće zarad primenenacionalnog prava druge zemlje-članice. Mislimo, međutim, da su krupnepromene koje su vezane ne samo za osnivanje SE, već i omogućavanje drugihoblika prekograničnih kretanja, a naročito nova tumačenja prava nanastanjivanje već dovela do izuzetne liberalizacije u vezi sa pokretljivošćudruštava, tako da je sada verovatno neophodna faza prilagođavanja na te noveideje i praksu i prihvatanje novog koncepta pokretljivosti, koji je naročito težaku tradicionalnim pravnim sredinama, kakva je Nemačka.

Stoga uporedo sa odbijanjem i kritikom u novije vreme u Nemačkoj dolazii do novih predloga u vezi sa modernizovanjem regulative učestvovanja radnikau upravljanju, pa je jedna od vodećih ideja stvaranje posebnog tela zaposlenih(Konsultationsrat) koje bi se redovno sastajalo sa upravnim odborom. Na tajnačin bi se zadržale prednosti učestvovanja zaposlenih u poslovima društva,kroz očuvanje njihovih konstruktivnih predloga, dok bi se izbegle manesaodlučivanja.36 Pravno, time se položaj zaposlenih bitno menja, te od članovaorgana društva oni postaju obični predstavnici zaposlenih.

Učestvovanje radnika u upravljanju problematično je i u vezi sajednodomnim sistemom upravljanja u društvu, što je jedna od dve moguće

35 Ibid., p. 1334.36 Ibid., pp. 1335-6.

429


opcije u Evropskoj kompaniji. Nemački zakonodavac pokušao je dasaodlučivanje u ovom slučaju primeni na jedinstveni organ upravljanja, štopritom bitno protivreči cilju koji su Statut Evropske kompanije i Direktiva opoložaju zaposlenih predvideli: očuvanje i smisao prava zaposlenih koja su oniimali do restruktuisanja. Može se stoga zaključiti da su nove mogućnostirestruktuisanja, kao i nova praksa Evropskog suda pravde otvorili samo dodatnapitanja i probleme u nemačkom pravu.37 Pritom, unošenje nacionalnih odredbiu pravila o učestvovanju radnika u upravljanju dovelo je i do značajnih posledicau konkurenciji zakonodavstava zemalja-članica i primeni prava zemlje-članice oučestvovanju radnika u upravljanju van njenih granica.38

3. SE u praksi

Uredba o statutu SE implementirana je u svim pravima zemalja-članicaizuzev Bugarske i Rumunije. Uglavnom su nacionalna prava unela njeneodredbe u roku, ili sa neznatnim zakašnjenjem. Interesantno je, međutim,pogledati kako je od unošenja ovih odredbi u nacionalna prava došlo do stvarnogosnivanja SE. Pre svega, može se reći da je SE vrlo atraktivna forma. Naime, dodanas je osnovano 70 Evropskih kompanija, od kojih je samo jedna likvidirana,a dve transformisane.39 Pritom je izvesno da će se taj broj povećati, sudeći ponajavljenim i pripremljenim osnivanjima SE, kao i dosadašnjem trendu. To presvega znači da SE za mnoga društva predstavlja atraktivnu formu. Oblasti kojimase bave društva koja su osnovala SE su različite, ali je uočljiv pretežan brojdruštava koja se bave finansijskim uslugama, dodajući tome i osiguranje ibankarstvo (čak 20 SE). Takođe je primetan veliki broj društava koja suosnovana od strane specijalizovanih društava kao SE ali bez definisanog cilja,aktivnosti i zaposlenih, i namenjene su prodaji zainteresovanim licima ukolikobrzo žele da otpočnu bavljenje određenim aktivnostima – tzv. shelf SE (ima ih11), iako je moguće da se ovaj broj neće više drastično povećavati nakon što jeprošao prvi talas osnivanja SE. Ostala SE bave se pružanjem usluga u vezi sanekretninama, prodajom, medicinskim inženjeringom, elektronikom,konsultantskim uslugama, transportom, izvođenjem građevinskih usluga,informacionim tehnologijama, trgovinom, metalnom, naftnom i prehrambenom

37 Ibid., pp. 1340-1.38 Rickford, Jonathan, “Current Developments in European Law on the Restructuring of

Companies: An Introduction”, op. cit., p. 1242.39 Podaci o već postojećim, kao i budućim SE počev od 18. 03. 2007, dostupni su na

internet sajtu: www.seeurope-network.org 24/05/07.

430


industrijom i zdravstvom. Interesantno je primetiti i da je 23 društva iz Nemačke,10 iz Holandije, 8 iz Austrije, 7 iz Belgije, 4 iz Švedske, 3 iz Velike Britanije (štoje interesantan podatak, jer se britanski autori uglavnom negativno izjašnjavaju uvezi sa SE i njenom primenom u ovoj zemlji), po 2 iz Luksemburga, Mađarske,Francuske, Slovačke i Norveške i jedno iz Lihtenštajna, Finske, Letonije,Estonije i Kipra.

U vezi sa nemačkim društvima treba primetiti da se radi o jednakozastupljenim kako jednodomnom, tako i dvodomnom sistemu upravljanja, i daje prisutna i predstavljenost zaposlenih u organima pojedinih SE. Stoga izdosadašnjih podataka nije moguće izvući bilo kakav zaključak koji bi ukazivaona „trend” izigravanja zakona, brojno osnivanje u pojedinim zemljama ili štaslično što se do sada smatralo potencijalnom opasnošću nakon usvajanja SE.Ipak, još uvek je rano predvideti i izostanak takve pojave, tako da treba pratitibuduća dešavanja i podatke u vezi sa SE radi mogućih novih zbivanja.

4. SE i domaće pravo

Može se uopšteno reći da domaće pravo ne poznaje većinu pravila koja sudefinisana Statutom o Evropskoj kompaniji. To je normalno jer se u odnosu naovaj akt ne može govoriti o harmonizaciji sa evropskim pravom. Naime,harmonizacija domaćeg prava se mora posmatrati kao usvajanje određenihpravila predviđenih drugim aktima EU, pre svega Direktivama radimodernizacije domaćeg prava i njene ujednačenosti sa drugim evropskimpravima, između ostalog iz političkih, pravnih, ali i praktičnih razloga; ali ne i uUredbama kojima su stvorene osobene evropske pravne forme društava. Taprimena je jedino moguća i isključivo rezervisana za članice EU. Pravila Statutao Evropskoj kompaniji biće interesantna za nas tek ukoliko i kada bismo postaličlanica EU, kada bi se stvorila obaveza usvajanja odredbi Uredbi u celosti, i onebi bile direktno primenjive. Do tada ova pravila imaju smisao samo u vezi samogućim rešenjima problematičnih pitanja koja inače nisu regulisana ukomunitarnom pravu, ili su na drugi način zanimljiva u njihovom rešavanju krozEvropsku kompaniju. To se pre svega odnosi na prekogranične reorganizacije,prekograničnu promenu sedišta kao i regulisanje strukture akcionarskog društva.

ZAKLJUČAK

Kao što je do sada istaknuto, donošenje Statuta o Evropskoj kompaniji imaizuzetan značaj u celokupnom kompanijskom pravu EU. Ono je usledilo kaodeo nove razvojne faze u oblasti kompanijskog prava, i pored drugih usvojenih

431


akata u vezi sa prekograničnim kretanjima prati izuzetan liberalizam utumačenju osnovnih prava garantovanih Ugovorom o osnivanju EZ. Kaoposledicu ima promenu do sada tradicionalnog stava kojim su društva ipaknacionalne tvorevine, ne samo u trenutku osnivanja, već i kasnije tokomfunkcionisanja. Takav pristup više nije aktuelan. Društva su sada toliko»evropska« ne samo time što mogu da se osnuju u formi SE kao specifičnojevropskoj formi, nego stoga što nacionalne granice zaista u praksi sve više gubesvoj značaj. Ovo je početak jednog novog perioda u EU i ostaje da se vidi kakoće se stvari razvijati i u kom pravcu će krenuti novi problemi, odnosno koja supitanja ostala otvorena.

LITERATURA

1. Bayer, Walter “Die Europäische Aktiengesellschaft und die Entwicklung deseuropäischen Gesellschaftsrechts”, RabelsZ, 35, 1971, (pp. 201-25)

2. Blanquet, Françoise “Enfin la société européenne – la SE”, Revue de droit del’Union Européenne, 1/2001 (pp. 65-109)

3. Göke, Christian Die Europäische Aktiengesellschaft im Verhältnis zum deutschenund italienischen Recht, Verlag Shaker, Aachen, 1995.

4. Hauschka, Christoph Die Europäische Aktiengesellschaft zwischenEinheitlichkeitsanspruch und Nationalisierung des Statuts, Vortrag vor demEuropainstitut der Universität des Saarlandes, Saarbrücken, 1992.

5. Joris, Jean-Louis “Will the European Company work?”, Internatioanl FinancialLaw Review, February 2002.

6. Rickford, Jonathan “Current Developments in European Law on theRestructuring of Companies: An Introduction”, European Business Law Review,6/2004. (pp. 1225-1258)

7. Rickford, Jonathan “The Proposed Tenth Company Law Directive on CrossBorder Mergers and its Impact in the UK”, European Business Law Review, 6/05(pp. 1393-1414)

8. Sanders, Pieter “Zusammenfassung von Kapitalgesellschaften über die Grenze”,in: Angleichung des Rechts der Wirtschaft in Europa, Internationaler Kongreß18.-20. März 1969, Köln, Carl Heymanns Verlag KG, Köln, Berlin, Bonn,München, 1971 (pp. 311-20)

9. Schwarz, Gűnter Christian “Zum Statut der Europäischen Aktiengesellschaft”,ZIP — Zeitschrif für Wirtschaftsrecht, 42/2001, (pp. 1847-61)

10. Teichmann, Christoph “Restructuring companies in Europe: a Germanperspective”, European Business Law Review, 6/04. (pp. 1325-1341).

11. Vallée, Thierry, La société anonyme européenne, Delmas, Paris, 1991.

432


APSTRAKT

Posle višegodišnjih napora, rasprava i predloga Evropski savet je oktobra 2001.godine usvojio Statut Evropske kompanije. Autorka u ovom radu analizira najvažnijeodredbe Statuta koji se odnose na osnivanje i strukturu Evropske kompanije,prekogranična spajanja, promena sedišta, učestvovanje radnika u upravljanju, pravona nastanjivanje. Data su i tumačenja o funkcionisanju Evropske kompanije u sklopunacionalnog kompanijskog prava.

Tatjana JEVREMOVIĆ PETROVIĆ

EUROPEAN COMPANY IN EU LAW

SUMMARY

After many years of efforts, discussions and proposals the Statute for a Europeancompany was adopted in October 2001. It enables establishment of a new, Europeantype of company. Although it was earlier provided that a European company should beindependent from national law it is a mixture of new rules defined by the Regulation onthe Statute for a European company with the rules that have already been adopted at theEU level, which harmonise national company laws as well as by national laws thatthemselves define limited companies with a number of different characteristics. AEuropean company is established by merger, formation of a holding company or a jointsubsidiary, or conversion of a public limited company into European company. For thefirst time, there is an option for cross-border merger and transfer of registered officeswithin EU, while preserving its legal personality. This is of great significance. AEuropean company can be managed under a two- or single-tier system of management,depending on the form that has been provided by the Statute.

Together with the Regulation on the Statute for a European Company theDirective complementing the Statute for a European company with regard to theinvolvement of employees in the European company was adopted, and it resultedfrom a political compromise between different national positions. The basic ruleprovided by the Directive involves the “before and after” principle, or the sense andpreservation of rights of employees they enjoyed till the restructuring of theircompany, this including possible negotiations with their representatives.

The adoption of the Regulation on the Statute for a European company hasresulted in the change of the traditional view taken so far that companies are nationalcreations, not only at the moment they are established but also later during theiroperation. Such an approach is outdated. Companies are so much “European” notonly by the fact they can be established in a specific European form, but also for thereason that national borders are becoming less and less important in practice.

EVROPSKA KOMPANIJA U PRAVU EU - doiserbia.nb.rs · kompanijsko pravo, prekogranična spajanja,...

Documents

Transcript of EVROPSKA KOMPANIJA U PRAVU EU - doiserbia.nb.rs · kompanijsko pravo, prekogranična spajanja,...