Dveri kuće mrtvih

PreveoDejan kuprešanin

pripovest iz Malaške knjige Palih

iv v

Copyright © Ste ven erik son 2000.Cover illustration copyright © Ste ve Stonema pe na cr tao Nil Go u vertranslation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGuNA

Naslov originala

Ste ven erik sonDe ad ho u se Ga tesA ta le of the ma la zan Bo ok of the Fal len

Ovaj ro man po sve ću jem dvo ji ci džentlme na: Dej vi du To ma su Mla đem, ko ji mi je u En gle skoj po že­leo do bro do šli cu i upo znao me sa iz ve snim agen tom; i Pa tri ku Vol šu, agen tu sa ko jim me je po to nji upo znao. Po ka za li ste mno go ve re u me ne to kom ovih go di na, i ja vam se obo ji ci za hva lju jem.

vi vii

viii ix

x xi

xii xiii

Naj i skre ni je se za hva lju jem sle de ćim oso ba ma za nji ho vu po dr šku: oso blju kafićâ Ro u ge i Dor king (sa mo vi do li vaj te ka fu…); oso blju Psi o na, či ji je ču de sni mo del Se ri es 5 pru žio dom pr voj ver zi ji ovog ro ma na; De ri lu i eki pi u Café Ho se te; i na rav no, tu je Tran sworld sa Saj mo nom tej lo rom i osta li ma.

mo joj po ro di ci i pri ja te lji ma: hva la vam na po dr šci i na to me što ste ve ro va li u me ne; šta god po stig nem, bez vas ne zna či mno go.

ta ko đe se za hva lju jem Sti ve nu i ro su Do nald so nu za nji ho ve le pe re či, Džej msu Bar kli ju, Šo nu ra se lu i Ari jel. Na kra ju, ve li ku za hval ni cu upu ću jem onim či ta o ci ma ko ji su svo je ko men ta re pi sa li na ra znim in ter net stra ni ca ma – pi sa nje je usa mlje nič ki po sao, a vi ste tu sa mo ću sma nji li.

Zahvalnica

xiv xv

ma pe vi Dra ma tis Per so nae xvii

Pro log 1

knji ga pr va – Ra­ra­ku 19

knji ga dru ga – Vi­hor 175

knji ga tre ća – La­nac­pa­sa 377

knji ga če tvr ta – Dve­ri­Ku}e­Mr­tvih 533

epi log 832

Glo sar 835

O autoru 843

Sadr`aj

xvi xvii

Na­Sta­zi­ru­keIka ri jum, Dža gut me šo vi te kr vi i lu ta li caMa po, trel, ika ri ju mov sa put nikIs ka ral Pust, vr hov ni sve šte nik Sen keRi lan da ras, Be li ša kal, mno štunMe sremb, sa mu zetGri len, mno štunMo go ra, mno štun

Ma­la­ziFe li sin, naj mla đa kći po ro di ce Pa ranHe bo rik La ko ru ki, prog na ni isto ri čar i biv ši Fe ne rov sve šte nikBo den, sa put nik Fe li sin i he bo ri kaSvi rac, De ve ti od red, Spa lji va či mo sto vaKro kus, po se ti lac iz Da ru dži sta naAp sa lar, De ve ti od red, Spa lji va či mo sto vaKa lam, ka plar De ve tog od re da, Spa lji va či mo sto vaDuj ker, car ski isto ri čarKulp, voj ni mag, Sed ma ar mi ja

DRaMatiS­peRSoNae

Stiven eriksonxviii Dveri Kuće Mrtvih xix

Cr­ve­na­se­či­vaBa ri ja Se tral (Do sin Pa li)Me sker Se tral, nje gov brat (Do sin Pa li)Te ne Ba ral ta (er li tan)Aralt Ar pat (er li tan)Lo sta ra Jil (er li tan)

ple­mić­ć}i­u­Lan­cu­pa­sa­(Ma­la­zi)Net pa raLe ne stroPu lik Alartu mlit

Sled­be­ni­ci­apo­ka­lip­seŠa’ik, vo đa bu neLi o man, ka pe tan u Apo ka lip si pu sti nje ra ra kuTo bla kaj, te lo hra ni telj i rat nik u Apo ka lip si pu sti nje ra ra kuFe bril, mag i Ša’ikin sta ri ji sa vet nikKor bo lo Dom, pre be gli pe sni ca na če lu Odan ske ar mi jeKa mist Ri lo, vr hov ni mag Odan ske ar mi jeL’orik, mag u Apo ka lip si pu sti nje ra ra kuBi di tal, mag u Apo ka lip si pu sti nje ra ra kuMe bra, uho da u er li ta nu

osta­liSalk Elan, po mor ski put nikŠan, ku ja Sen keZu bac, Pas Sen keSle pa, ku ja Sen keBa ran, Pas Sen keRud, Pas Sen ke

Ma lik Rel, glav ni sa vet nik vr hov ne pe sni ce Se dam gra do vaSo vark, ko man dant stra že u lo go ru ota ta ral skog rud ni ka, Lo ba njaPe la, voj nik u Lo ba njiPor mkval, vr hov na pe sni ca Se dam gra do va u Are nuBli stig, ko man dant aren ske stra žeTo per, za po ved nik kan džeSmi raj, ka pe tan Si jal ške mor na rič ke pe ša di jeKe ned, ka pe tan u Sed moj ar mi jiSul mar, ka pe tan u Sed moj ar mi jiSpi sak, mla đi vod nik u Sed moj ar mi jiMe ljač, mi nerŠe pr tlja, mi nerGe sler, mla đi vod nik Obal ske stra žeOluj ni, voj nik Obal ske stra žeIsti na, re grut Obal ske stra žeĆo ra, stre lacBi ser, kan džaKa pe tan Ke neb, iz be gli caSelv, ke ne bo va su pru gaMi na la, Sel vi na se straKe sen, pr vi sin ke ne bov i Sel vinVa neb, dru gi sin ke ne bov i Sel vinKa pe tan, vla snik i za po ved nik tr go vač kog bro da Za kr paKri vu lja, vi kan ski sto čar ski pasBu bac, ma li hen gi ški ple mić ki pas

Vi­kan­ciKol tejn, pe sni ca, Sed ma ar mi jaTe mul, mla di ko plja nikSor mo E’nat, ve štacNil, ve štacNe ter, ve šti caBult, ko man dant ve te ran i kol tej nov ujak

Stiven eriksonxx 1

Šta je to na mo droj mr lji ob zor jaŠto ne mo gu da po kri jemDla nom svo jim?

Spa lji va či mo sto vatok mla đi

Mo bi, lju bi macHen tos Ilm, ko sto ča ti lja t’lan ima saLe ga na Brid, t’lan imasOlar Etil, ko sto ča tac t’lan ima saKi mlok, ta no ski du hodBe net, vo đa zlo či na caErp, ni štav ni slu gaRod, pod jed na ko ni štav ni slu gaEpt, ep to rij ski de monPa nek, de teKar po lan De me sand, tr go vacBu la, krč ma ri caKo ti ljon, za štit nik ubi caSe no dvor, vla dar ve li ke ku će Sen ke Re lok, slu ga

prolog

2 3

N a ka zna hr pa mu va vu kla se niz Ave ni ju du ša i ušla u krug pre su de. uza vre le cr ne gu ke su se pre si ja va le i bez um no pu ze ći se li le se po tom te lu. Po vre me no bi ne ki ja ro sni

gru men ot pao i u do di ru sa kal dr mom se ras pao na če sti ce ko je bi se tad raz le te le.

Čas že đi se pri mi cao svom kra ju, a sve šte nik se, slep, gluv i nem, i da lje te tu rao. u čast svog bo ga, na da na šnji dan, slu ga ku ku lje, go spo­da ra Smr ti, za jed no sa osta li ma ski nuo se do go le ko že i na ma zao kr vlju po gu blje nih ubi ca, ko ju je uzeo iz jed ne od ogrom nih am fo ra po re đa nih duž zi da u bro du hra ma. Brat stvo je za tim u po vor ci kre­nu lo na uli ce un te da po zdra ve bož je du ho ve i uži va u smrt nom ple su ko ji ozna ča va po sled nji dan vre me na tru le ži.

Stra ža ri su sta ja li po ivi ci kru ga te su se raz ma kli da pro pu ste sve šte ni ka. Po tom su se još vi še po me ri li ka ko bi pro pu sti li ko vi tlac zu ja vog obla ka ko ji ga je pra tio. Ne bo nad un tom i da lje je bi lo vi še si vo no pla vo jer su mu ve što su zo rom do le te le u pre sto ni cu ma la­škog car stva sa da po la ko od la zi le pre ko za li va ka sla nim mo čva ra ma i pod vod nim ostr vljem iza spru da. ku ga je do la zi la u vre me tru le ži, a ono je u po sled njih de set go di na na stu pi lo tri pu ta, što je ne ču ve no.

Zu ja nje je pro ži ma lo oko li nu kru ga, a va zduh je i da lje bio is tač­kan kao da je šlju nak le teo na sve stra ne. iz ne ke uli ce da lje od njih

1163. go di na sna Spa lje neDe ve ta go di na vla da vi ne ca ri ce La sinGo di na čist ke

Stiven erikson4 Dveri Kuće Mrtvih 5

kru pan mu ška rac s nje ne le ve stra ne bez re či usta de po vu kav ši la nac za so bom. Fe li sin se trg nu la kad je čo vek pre klo pio ru ke pre ko svo jih go lih gru di izbrazdanih ožilj ci ma. Na sta vio je da ćut ke zu ri u sve šte ni ka ko ji im se pri bli ža vao.

„Šta ho će on od me ne?“, ša pa tom upi ta Fe li sin. „Šta sam to uči ni la da za slu žim pa žnju ku ku lji nog sve šte ni ka?“

Ču če ći, čo vek se za nji hao una zad, za di gao gla vu i po gle dao u ka sno po po dnev no sun ce. „kra lji ce sno va, ču jem li ja to sa mo ži vu mla dost da pro go va ra sa tih je drih, slat kih usa na? ili je to sa mo uobi­ča je ni stav onih ple me ni te kr vi da se či ta va va se lje na oko njih vr ti? Od go vo ri mi, mo lim te, ću dlji va kra lji ce!“

Fe li sin se na mr šti. „Bo lje sam se ose ća la dok sam mi sli la da spa­vaš – ili da si mr tav.“

„mr tvi ne ču če, ma la, oni se pru že ko li ko su du gi. ku ku ljin sve­šte nik ne do la zi po te be, već po me ne.“

ta da se okre nu la ka nje mu. La nac me đu nji ma je za zvec kao. Čo vek je vi še li čio na ža bu upa lih oči ju no na ljud sko bi će. Bio je će lav, li ce mu je bi lo iša ra no te to va ža ma sit nih, cr nih, če tvr ta stih sim bo la ko ji su se gu bi li u ce lom obra scu što mu je po put svit ka pre kri vao iz bo ra­nu ko žu. Bio je sko ro pot pu no nag, imao je sa mo pre ča gu iz ble de le cr ve ne bo je. mu ve su še ta le svu da po nje mu. Ni ka ko ga ni su na pu šta le već su na sta vi le svoj ples i Fe li sin shva ti da one ne pra te ku ku lji ne su mor ne rit mo ve. Čo vek je bio sav is te to vi ran – li ce ve pra gle da lo je sa nje go vog li ca, za mr še ni la vi rint za pi sa u ob li ku ko vr dža vog kr zna vi ju gao mu je niz ru ke, pre la zio pre ko go lih bu ti na i ce va ni ca, a na ko ži sto pa la de talj no be hu is cr ta ni pap ci. Do ovog tre nut ka Fe li sin je bi la pre za o ku plje na so bom, pre vi še oba mr la od šo ka da bi obra ti la pa žnju na oko va ne sa pat ni ke oko nje. Ovaj čo vek je sve šte nik Fe ne ra, ve pra le ta, a mu ve kao da su sve to već zna le i u do volj noj me ri raz u me le da pro me ne svo je mah ni to kre ta nje. S iz o pa če nom za di vlje no šću je po sma tra la ka ko su se oku plja le kod pa tr lja ka na kra ju sve šte ni ko vih zglo bo va. tki vo sta rih oži lja ka bi lo je je di no me sto ko je ne pri pa da Fe ne ru, a sta ze ko je su ku ku lji ni šti će ni ci oda bra li na pu tu do pa tr lja­ka ni su ni jed nom do di ri va li li ni ju te to va že. mu ve su ple sa le u rit mu iz be ga va nja i upr kos sve mu bi le su volj ne za ples.

za čuo se la vež psa, što je zvu ča lo kao da je ži vo ti nja bi la na do mak smr ti, ali ipak ne do volj no bli zu. Ne da le ko od sre di šnje fon ta ne u kru gu ne či ja na pu šte na ma zga ne dav no se sru ši la i još je od sut no tr za la no gom. mu ve su se uvu kle kroz sva ki otvor na njoj te je sa da bi la na du ve na od ga so va. Ži vo ti nja tvr do gla vog so ja već vi še od sa ta umi re. Dok je sve šte nik tro mo pro la zio kraj nje i ne po gle dav ši je, mu ve su u ob li ku le te će za ve se na pu sti le ma zgu da bi se pri dru ži le oni ma ko je su ga već za o gr nu le.

Sa me sta gde je sa osta li ma če ka la, Fe li sin je shva ti la da ku ku ljin sve šte nik ide pra vo ka njoj. Nje go ve oči bi le su kao de set hi lja da oči­ju, a ona je bi la si gur na da su sve upe re ne u nju. Pa ipak, na ra sta ju ća zeb nja u njoj ni je mo gla da raz mr da utr nu lost što je po put će be ta gu ši la njen um. Bi la je sve sna sve ve ćeg stra ha, ali ta svest vi še je li či la na pu ko se ća nje na strah, ne go na stvar nu bo ja zan unu tar nje.

Pr vog vre me na tru le ži ko je je pre ži ve la je dva se se ća, ali dru go joj je ostalo u pam će nju. Pre tri go di ne ovaj dan pro ve la je bez bed na na po ro dič nom ima nju, u ku ći za man da lje nih i plat nom za pu še nih pro zo ra. kan di la be hu po re đa na is pred vra ta i na vi so kim zi do vi ma dvo ri šta po či jim vr ho vi ma be še po su ta sr ča, a iz njih je ku ljao i oči šti pao dim li sta is tar la. Po sled nji dan vre me na i Čas že đi za Fe li sin pred sta vlja ju do ba ga đe nja pre ma ne če mu ne ja snom, ne če mu živ ci­ra ju ćem i ne la god nom, ali ni šta vi še od to ga. ta da ni je raz mi šlja la o bez broj bez dom nih grad skih pro sja ka i ži vo ti nja lu ta li ca, ni ti o ubo gim sta nov ni ci ma ko ji su na kon sve ga bi li pri si lja va ni da da ni ma či ste uli ce.

Bio je to isti grad, ali u sa svim dru ga či jem sve tu.Fe li sin se pi ta la da li će stra ža ri uop šte pri ći sve šte ni ku dok se ovaj

pri bli ža vao žr tva ma Čist ke. Ona je, kao i osta li što sto je u re du, sa da ca ri či no vla sni štvo – La si ni na od go vor nost – a sve šte ni ko va pu ta nja je mo gla da se pro tu ma či kao na su mič na i ne sve sna, ne iz be žni su dar pre kao slu ča jan ne go na me ran, ma da je Fe li sin du bo ko u se bi zna la da ni je ta ko. Da li će stra ža ri u oklo pi ma is tu pi ti i po ku ša ti da od ve du sve šte ni ka u stra nu i bez bed no ga spro ve du kroz krug?

„Ne ve ru jem“, re če joj čo vek ko ji je ču čao s nje ne de sne stra ne. Nje go ve po lu za tvo re ne i du bo ko usa đe ne oči kao da su ra do zna lo sev nu le. „vi deo sam ka ko gle daš čas u stra ža re, čas u sve šte ni ka.“

Stiven erikson6 Dveri Kuće Mrtvih 7

osta li u re du ci ma li ne bi li se oslo bo di li. Gvo zde ne al ke u zi do vi ma su se za te gle, ali iz dr ža le se za jed no s lan ci ma. Još ču va ra je po hi ta lo i red se na no vo po vu kao i pri mi rio.

„e, ovo nam“, drh ta vo pro mr mlja te to vi ra ni čo vek, „ni je bi lo po treb no.“

Pro šao je či tav sat u ko jem su taj no vi tost, iz ne na đe nje i užas ku ku lji­nog sve šte ni ka uto nu li u Fe li sin i sat ka li tek je dan do dat ni sloj, naj no­vi ji, ali ne i po sled nji, u ovo me što se pre tva ra lo u bes kraj ni ko šmar. Sled be nik ku ku lje… ko jeg ni je ni bi lo. Zu ja nje kri la ša ca ko je je tvo ri lo re či. Fe li sin je u se bi ni za la pi ta nja: „Da li je to za pra vo bio ku ku lja? Da li je Go spo dar smr ti do šao me đu smrt ni ke? Za što je stao pred ne ka da šnjeg sve šte ni ka Fe ne ra i ko ja je po ru ka onog ot kro ve nja?“

Pi ta nja su ipak po če la da ble de u nje nom umu, ustu pa ju ći me sto oba mr lo sti, a i hlad ni očaj opet je bio tu. Ca ri ca je iz vr ši la čist ku plem stva, a ku će i po ro di ce li ši la bo gat stva, na kon če ga je usle di la za jed nič ka op tu žba i pre su da za iz da ju i na kra ju su za vr ši li u oko­vi ma. Što se ti če biv šeg sve šte ni ka s nje ne de sne i ogrom nog čo ve ka di vljeg iz gle da, ko ji joj je li čio na obič nog raz boj ni ka, s nje ne le ve stra ne, ni je dan od njih ni je ple mić ke kr vi.

Bla go se na sme ja la i ti me obo ji cu iz ne na di la.„Da li ti se ku ku lji na taj na ot kri la, de voj ko?“, upi ta je biv ši sve šte nik.„Ni je.“„Šta ti je on da ta ko za bav no?“Za vr te la je gla vom i u se bi od go vo ri la: „Oče ki va la sam da ću se

na ći u bo ljem dru štvu. i ka ko vam se on da či ni ova na o pa ka mi sao? upra vo su ta kvo op ho đe nje se lja ci žu de li da uklo ne, isto to go ri vo ca ri ca je ko ri sti la da ras pa li…“

„De te!“Glas je pri pa dao sta ri ci, i da lje ohol, ali s da škom očaj nič ke če žnje.

Fe li sin je na krat ko za žmu ri la, po tom se us pra vi la i po gle da la niz red, u mr ša vu sta ri cu ko ja je sta ja la iza raz boj ni ka. Že na je no si la is ce pa nu i umr lja nu noć nu ha lji nu. i to umr lja nu ple mić kom kr vlju. „Go spo Gej sen.“

Fe ne rov sve šte nik bio je oko van za član ke i sta jao po sled nji u re du. Svi osta li ima li su uske gvo zde ne oko ve oko zglo bo va. Nje go va sto pa la bi la su kr va va, a mu ve su zu ja le iz nad i oko njih, ali ni su sle ta le. Spa zi la je ka ko mu se oči otvo ri še u tre nut ku kad ga je pre kri la ne či ja sen ka.

ku ku ljin sve šte nik je sti gao. La nac je zve čao dok se čo vek s Fe li­si ni ne le ve stra ne po vla čio ko li ko su mu oko vi do pu šta li. Le đi ma je ose ti la to plo tu zi da. Na ci gla ma su bi li osli ka ni ve le lep ni pri zo ri Car stva, a bi le su glat ke na do dir pod tan kim plat nom nje ne rop ske tu ni ke. Pom no je po sma tra la ne mu pri li ku u obla ku od mu va ka ko sa mo sto ji pred Fe ne ro vim sve šte ni kom. Ni je mo gla da vi di ni tra čak ko že, ni šta od čo ve ka, mu ve su ga pot pu no pre kri le i pod nji ma je ži veo u ta mi, gde ga ni to plo ta od sun ca ni je tra ži la. Oblak oko nje ga sa da se ra ši rio. Fe li sin ustuk nu kad ose ti ne bro je ne hlad ne no ži ce in se ka ta ka ko joj do di ru ju no ge i hi tro joj se pe nju uz bu ti ne. Za teg­nu la je rub svo je tu ni ke i čvr sto spo ji la no ge.

Sve šte nik Fe ne ra se ogla sio, a li ce mu se raz vu klo u ni ma lo ve seo kez: „Čas že đi je do bra no pro šao, sled be ni če. vra ti se u svoj hram.“

ku ku ljin slu ga ni je od go vo rio, ali zu ja nje kao da se me njalo sve dok Fe li sin ni je ose ti la ka ko joj u ko sti ma ti tra mu zi ka kri la ša ca.

Sve šte ni ko ve upa le oči se su zi še i on pro me ni ton: „A, eto. Ne ka da sam za i sta bio Fe ne rov slu ga, ali već go di na ma ni sam i Fe ne rov do dir se ne mo že ožu lja ti s mo je ko že. ipak, iako ve pru le ta ni sam mio, či ni mi se da si mu ti još ma nje drag.“

Fe li sin ose ti ne ki drh taj u du ši kad se zu ja nje na mah iz me ni i po če da ob li ku je njoj ra zu mlji ve re či. „Taj nu… sa da… po ka žem…“

„Pa, haj de“, za gr me ne ka da šnji slu ga Fe ne ra, „po ka ži mi.“mo žda je ta da gnev ni Fe ner uda rio svo jom ru kom – Fe li sin je ovaj

tre nu tak za pam ti la i če sto raz mi šlja la o to me – ili je mo žda taj na bi la u iz ru gi va nju be smrt ni ka, ša la da le ko van nje ne mo ći raz u me va nja, ali u tom tre nu na ra sta ju ća pli ma uža sa u njoj pot pu no se oslo bo di i oba mr lost nje ne du še sa go re ka da se mu ve raz le te še i ra zi đo še u svim prav ci ma i pod so bom ot kri še… ni kog.

Biv ši Fe ne rov sve šte nik ustuk nu i is ko la či oči kao da ga je ne ko uda rio. Ši rom kru ga še sto ri ca ču va ra je po vi ka la. Bi li su to ne mu šti kri ci iz bi je ni iz plu ća. Lan ci buč no tr znu še i za te go še se dok su se

Stiven erikson8 Dveri Kuće Mrtvih 9

usle dio je muk ko ji se ote gao i pri bli žio ti ši ni što je vla da la pre one bu ji ce br blja nja, ali on da biv ši sve šte nik pro či sti gr lo, plju nu i pro gun đa: „Ne ma svr he tra ži ti spas od že ne ko ja sa mo iz vr ša va na re­đe nja, go spo, bez ob zi ra na to što je ona de voj či na se stra…“

Fe li sin se trg nu i za tim se za gle da u biv šeg sve šte ni ka. „ho ćeš da ka žeš…“

„Ni šta on ne će da ka že“, za brun da gr malj. „Ba ta li to što ti je u kr vi, to što bi tre ba lo da bu de tu po tvom mi šlje nju. Ovo je ca ri či no ma slo. mo žda mi sliš da je ovo ne što lič no, mo žda pro sto mo raš da mi sliš da je ta ko s ob zi rom na ono šta si…“

„Ono šta sam?“, gru bo se na sme ja Fe li sin. „A ko joj ti po ro di ci pri pa daš?“

raz boj nik se is ke zi. „Po ro di ci Sra ma. Pa šta on da? Ni ta tvo ja ne iz gle da ni šta bo lje.“

„ta ko sam i mi sli la“, re če Fe li sin i s te ško ćom za ne ma ri isti ni tost nje go ve po sled nje opa ske. Po tom po pre ko po gle da stra ža re. „Šta se de ša va? Za što sa mo se di mo ov de?“

raš či nje ni sve šte nik po no vo plju nu. „Pro šao je Čas že đi. tre ba da do ve du u red onu ru lju na po lju.“ Po gle dao je go re ka njoj. „Se lja ke tre ba na hu ška ti. mi smo pr vi, de voj ko, i mo ra se da ti va ljan pri mer. Ono što će ov de u un ti da se de si, ima da pro dr ma sva kog ple mi ća u Car stvu.“

„Be smi sli ce!“, brec nu se go spa Gej sen. „va lja no će po stu pa ti s na ma. Ca ri ca mo ra da do bro po stu pa s na ma…“

Zlo či nac pro či sti gr lo – Fe li sin shva ti da je to tre ba lo da pre sta vlja pod smeh – i re če: „Da je glu post zlo čin, go spo đo, uhap si li bi te be još odav no. Gr malj je u pra vu. Ne će mno go nas pre ži ve ti put do bro do­va za ro blje. Ova po vor ka niz Ave ni ju ko lo na da ima da bu de po du ži po kolj. Ali za pam ti“, do dao je i za čki ljio pre ma ču va ri ma, „ma to ri Bo den ne će do zvo li ti da ga ras trg ne ne ka ta mo ru lja se lja ka…“

Fe li sin ose ti istin ski strah ka ko joj ku lja u sto ma ku. Su zdr ža la se da ne za drh ti. „imaš li ne što pro tiv da osta nem u tvo joj sen ci, Bo de ne?“

Čo vek po gle da do le u nju. „Pre vi še si ugo je na za moj ukus.“ Okre­nuo se i po tom do dao: „Ali ra di šta ho ćeš.“

Sta ri ca pru ži drh ta vu ru ku. „ta ko je! Su pru ga go spo da ra hil ra ka! Ja sam go spa Gej sen…“ re či su zvu ča le kao da je za bo ra vi la ko je. Na mr šti la se pod raz ma za nom šmin kom ko ja joj je pre kri va la bo re, a po gled za kr va vlje nih oči ju ni je ski da la sa Fe li sin. „Po zna jem te“, sik ta la je. „Po ro di ca Pa ran. Naj mla đa kći. Fe li sin!“

Fe li sin pro že je za. Okre nu la se i pri ko va la po gled pra vo na pred ka dvo ri štu, gde su ču va ri sta ja li na slo nje ni na ko plja, do da va li jedan dru gom fla še pi va i te ra li još po ko ju pre o sta lu mu vu. Za lip sa lu ma zgu su do te ra na ko la. Če tvo ri ca pe pe lom umr lja nih mu ška ra ca si šlo je sa njih no se ći ko nop ce i ku ke. iz van zi do va oko kru ga uz di za­le su se un ti ne ku po le i ši lja ti vr ho vi. Fe li sin je če znu la za se no vi tim uli ca ma iz me đu njih, žu de la za uljulj ka nim ži vo tom od pre ne de lju da na, za oštrim na red ba ma Se bri dok je ja ha la svo ju omi lje nu ko bi lu. tu bi po di gla po gled, dok je usme ra va la ko bi lu u zah te van i pre ci zan okret, i ugle da la niz olov nog dr ve ća ze le nih kro šnji, ko ji je raz dva jao ja hač ke sta ze od po ro dič nih vi no gra da.

raz boj nik po red nje je pro gun đao: „ku ku lji nih mu sto pa la, kuč ka je, va la, du ho vi ta.“

„ko ja kuč ka?“, za pi ta la se Fe li sin u se bi, ali je us pe la da za dr ži rav no du šan iz raz li ca iako su je is tr gli iz pri jat nih uspo me na.

Biv ši sve šte nik se pro me ško ljio. „Zar zbog se strin ske čar ke?“ Za stao je i po tom opo ro do dao: „ma lo je pre te ra la.“

Onaj zlo či nac opet za gun đa i nag nu se na pred ta ko da je nje go va sen ka pre kri la Fe li sin. „te be su raš či ni li, a? Ne li či na ca ri cu da hra­mo vi ma či ni uslu ge.“

„i ni je. Ja sam ve ru odav no iz gu bio. Si gu ran sam da bi ca ri ca vi še vo le la da sam ostao u ma na sti ru.“

„Baš je bri ga“, po dru glji vo re če raz boj nik vra tiv ši se u pre đa šnji po lo žaj.

Go spa Gej sen je da lje br blja la: „mo raš s njom da pri čaš, Fe li sin! Za mo li je! imam imuć ne pri ja te lje…“

Gun đa nje zlo čin ca je pre šlo u la vež: „eno, da lje niz red, ba bo, ta mo ćeš na ći svo je imuć ne pri ja te lje!“

Fe li sin sa mo od mah nu gla vom i po mi sli: „Da pri čam s njom? Pro šli su me se ci. Ni smo raz go va ra le ni kad je otac umro.“

Stiven erikson10 Dveri Kuće Mrtvih 11

Lju di u re du na glo se us ko me ša še. Ču va ri su se us pra vi li i okre­nu li ka Za pad noj ka pi ji kru ga. Fe li sin pre ble de ugle dav ši se stru, sa da vr hov nu za po ved ni cu ta vo re, na sled ni cu Lorn, ko ja je po gi nu la u Da ru dži sta nu, ka ko ja še svog pa stu va iz pa ran skih šta la, šta vi še. Po red nje je ja ha la uvek pri sut na t’jan tar, pre le pa de voj ka či ja je du ga, buj na žu to sme đa ko sa ob ja šnja va la po re klo nje nog ime na. Ni ko ni je znao oda kle je do šla, ali sa da je ta vo ri na lič na po moć ni ca. iza njih dve, na ko nji ma je stu pa lo dva de set ofi ci ra, a za nji ma če ta te ške ko nji ce. voj ni ci su iz gle da li neo bič no, sva ka ko su u pi ta nju do šlja ci.

„Da šak iro ni je“, pro mr mlja he bo rik po sma tra ju ći ko nja ni ke.Bo den is tu ri gla vu i plju nu. „Cr ve na se či va, bez o se ćaj na ko pi lad.“isto ri čar ra do zna lo po gle da čo ve ka. „Je si li se na pu to vao po slom,

Bo de ne? Ce nim da si vi deo va lo bra ne Are na, a?“mu ška rac se ne la god no pro me ško lji te sleg nu ra me ni ma. „Bio

sam na po ko joj pa lu bi u svo je vre me, gr ma lju. Osim to ga“, do da de, „o nji ma se već ne de lju da na i vi še pri ča po gra du.“

Fe li sin pri me ti po kret me đu ljud stvom Cr ve nih se či va, ko ji su ste gli dr ške svo jih oruž ja. Ši lja ti šle mo vi se kao je dan okre nu še ka za po ved ni ci i ona po mi sli: „Se stro ta vo re, zar te je to li ko du bo ko po vre dio ne sta nak na šeg bra ta? Za ko li ki ga to ne u speh kri viš da ti je po treb na ova kva na dok na da? A da tvo ja oda nost bu de pot pu na, bi ra la si ko ju ćeš od nas dve, me ne i maj ke, uze ti za sim bo lič nu žr tvu. Zar ne shva taš da je ku ku lja sta jao iza oba iz bo ra? Ba rem je maj ka sa da sa svo jim vo lje nim mu žem…“ Gle da la je ka ko je ta vo re br zo osmo tri la svo ju gar du i za tim ne što re kla t’jan tar, ko ja po tom po te ra svog ko nja ka is toč noj ka pi ji.

Bo den još jed nom pro či sti gr lo. „Živ ni te ma lo. Sat bez kon ca sa mo što ni je po čeo.“

Jed no je op tu ži ti ca ri cu da je ubi ca, ali pred vi de ti njen sle de ći ko rak ne što je sa svim dru go. „Da su sa mo sa slu ša li mo je upo zo re nje“, po mi­sli he bo rik i tr že se kad se po vor ka za ge ga i oko vi mu su gru bo use­ko še u član ke.

Biv ši sve šte nik se nag nu bli že njoj. „kad ma lo bo lje raz mi slim, de voj ko, to va še su par ni štvo pre va zi la zi čar ke i pac ke. iz gle da da tvo ja se stra ho će da bu de si gur na da…“

„Ona je vr hov na za po ved ni ca ta vo re“, pre ki de ga Fe li sin. „i vi še mi ni je se stra. Od re kla se svo je po ro di ce na ca ri čin po ziv.“

„Pa ipak, ne što mi go vo ri da je ovo lič no.“Fe li sin se smrk nu. „ka ko ti mo žeš da znaš išta o to me?“Čo vek se na klo ni, bla go i pod sme šlji vo. „Ne ka da lu pež, za tim sve­

šte nik, a sa da isto ri čar. Do bro sam upo znat sa ška klji vim po lo ža jem u ko jem se plem stvo tre nut no na la zi.“

Fe li sin po la ko razrogači oči i opso va se be zbog glu po sti. Čak se i Bo den, ko ji je sva ka ko to na čuo, sa gnuo da bo lje po gle da. „he bo rik“, re če. „he bo rik La ko ru ki.“

he bo rik po di že ru ke. „La ga ne kao i uvek.“„vi ste na pi sa li onu pre ra đe nu isto ri ju“, re če Fe li sin. „Po či ni li

iz da ju…“he bo rik po di že svo je gu ste obr ve glu me ći iz ne na đe nost. „Da le ko

bi lo! to je pu ko fi lo zof sko ra zi la že nje u mi šlje nju, ni šta vi še! Be hu to Duj ke ro ve re či na su đe nju – u mo ju od bra nu, Fe ner ga bla go slo vio.“

„Ali ca ri ca ni je slu ša la“, re če Bo den is ke ziv ši se. „ipak, je si je na zvao ubi com i još si se dr znuo da ka žeš ka ko je lo še od ra di la po sao!“

„vi dim da si na šao pri me rak za bra nje nog spi sa.“Bo den za trep ta.„u sva kom slu ča ju“, he bo rik na sta vi da pri ča Fe li sin, „na ga đam

da je tvo ja se stra za po ved ni ca smi sli la da u jed nom ko ma du stig neš do bro do va za ro blje. Ne sta nak va šeg bra ta na Dže na ba ki su smrt no vam je po go dio oca… ta ko sam ba rem čuo“, do da de uz za je dljiv osme jak. „Ali gla si ne o iz da ji za pra vo su po kre nu le tvo ju se stri cu, zar ne? Spi ra nje lja ge s po ro dič nog ime na i to me slič no…“

„to ima smi sla, he bo ri če“, re če Fe li sin i sa ma pri me tiv ši gor či nu u sop stve nom gla su, ali vi še ni je ma ri la. „ta vo re i ja ima mo raz li či ta gle di šta, a sa da vi di te is hod.“

„Gle di šta u ve zi sa čim tač no?“Ni je mu od go vo ri la.

Stiven erikson12 Dveri Kuće Mrtvih 13

če tvr ti ma laz­gra da. Na ve ći ni li ca u po vor ci oko va nih mo gla je da se pro či ta po tre se nost. uglav nom su to bi la li ca onih u spa va ći ca ma i pi dža ma ma, pr lja vim i ga ra vim od tam ni ca, što je nji ho ve vla sni ke do dat no li ša va lo čak i dru štve nog oklo pa uobi ča je ne ode će. raz ba­ru še ne ko se, za pa nje na li ca, ne si gur no dr ža nje… u su šti ni, sve što je ru lja iz van kru ga žu de la da vi di i da na mr tvo ime pre tu če…

„Do bro do šli na uli ce!“, po mi slio je he bo rik u se bi dok su ču va ri po kre ta li po vor ku. Za po ved ni ca je pra vih le đa se de la na ko nju i gle­da la pred se be, u da lji nu, a usko li ce bi lo joj je to li ko is pi je no da su sa mo li ni je osta le od nje ga: tan ke cr te oči ju, obr ve pra ve i usta sko ro bez usa na. „ku ku lje mu, ni je baš mno go le pa, zar ne?“, po mi sli on. Sva je le po ta pri pa la nje noj mla đoj se stri, ovoj de voj ci što se te tu ra is pred nje ga.

he bo rik zna ti želj no upre po gled u za po ved ni cu ta vo re, u na me ri da na đe ne što, mo žda tek ne znat ni tra čak pa ko snog za do volj stva u nje nom po gle du dok je po sma tra la po vor ku i oči sa mo na tren za u­sta vi la na se stri. Ali ta je stan ka bi la sve što je po ka za la, tek po tvr da da ju je pre po zna la i ni šta vi še. Po gled joj je na sta vio da lje.

Ču va ri su otvo ri li is toč nu ka pi ju uda lje nu dve sto ti nak ko ra ka oda tle, bli zu če la oko va ne ko lo ne. Gra ja se pro lo mi kroz taj drev ni luč ni pro laz. Bio je to ta las zvu ka ko ji je istom me rom oša mu tio i voj ni ke i za tvo re ni ke i od zva njao od vi so kih zi do va pe nju ći se u vi si­ne kroz me tež pre pla še nih go lu bo va ko ji se raz le te še sa stre ha. Le pet kri la je do plo vio po put ka kvog uljud nog apla u za, ma da se he bo ri ku či ni lo da je on je di ni u tom tre nut ku ce nio ovaj pod sme šlji vi do pri­nos bo go va. us peo je da se tek ma lo na klo ni ka ko bi im ba rem na taj na čin uka zao po što va nje.

ta da po mi sli: „Nek ku ku lja za dr ži svo je pro kle te taj ne. evo ti, Fe ne­re, ma to ri krm ku, nâ ti, tu se ni kad ni sam mo gao po če ša ti. Ali sa mo gle daj, po sma traj pa žlji vo šta će se de si ti s tvo jim za blu de lim si nom.“

Deo Fe li si nog uma dr žao se pri seb no sti, gr če vi to i su ro vo se ste gao su o čen sa vr tlo gom. voj ni ci su se u tri re da po re đa li duž Ave ni je ko lo na de, ali ru lja je, upr kos to me, uvek na no vo na la zi la pro ce pe u

Ci vi li zo va ni lju di su se tru di li da is tak nu sla be tač ke sop stve ne psi he – iz nu re nost i ose ćaj nost bi le su od li ke fi ni jeg od go ja. Nji ma je bi lo la ko, bi li su bez bed ni i u to me je za pra vo bi la su šti na: pri kaz uljulj ka nog ras ko ša pe kla je gr la si ro ma šnih vi še no bi lo ko ji pri kaz bo gat stva.

he bo rik je sve to iz neo u svo joj ras pra vi i sad je mo gao s gor­či nom da oda pri zna nje ca ri ci La sin, kao i nje noj pro du že noj ru ci, za po ved ni ci ta vo re. Pre te ra na okrut nost po noć nih hap še nja u vi du raz va lji va nja vra ta i iz vla če nja či ta vih po ro di ca iz po ste lja uz kuk­nja vu po slu ge na ne la je pr vi sloj šo ka. Oša mu će ni od ne do stat ka sna i ba če ni u lan ce, bi li su pri si lje ni da sta nu pred pi ja nog su di ju i po ro tu sa sta vlje nu od pro sja ka na br zi nu po ku plje nih s uli ce. Bio je to pa ko stan čin i oči to iz ru gi va nje prav de, što je ogo li lo i po sled nja oče ki va nja ra zum nog po na ša nja, raz go li ti lo i sa mu ci vi li za ci ju i za so bom osta vi lo sa mo ha os di vlja štva.

„Šok se ta lo žio sloj po sloj ka ko se u te sla be tač ke pro ba da lo. ta vo re je po zna va la svoj soj, zna la je za sve sla bo sti i ne mi lo srd no je to is ko ri šća va la. Šta to čo ve ka te ra na na ta kvu okrut nost?“, i da lje se pi tao he bo rik.

kad su ču li po je di no sti, si ro ti nja je po ku lja la na uli ce, na sav glas uz vi ku ju ći hva le svo joj ca ri ci. usle di li su pa žlji vo pod stak nu ti ne re di, pljač ke i po ko lji svu da po Ple mić koj obla sti. Po hva ta na je ne ko li ci na oda bra nih vel mo ža ko ji ni su bi li uhap še ni – ta man do volj no da se uto li ru lji na žeđ za kr vlju i da im se gnev i mr žnja usme re. Po sle je na stu pi lo po nov no us po sta vlja nje re da, tek da či tav grad ne bi buk nuo.

Ca ri ca ni je mno go gre ši la. is ko ri sti la je pri li ku da oku pi i op ko li ne za do volj ne i neo pre de lje ne uče nja ke te da steg ne pe sni cu voj nog pri su stva u pre sto ni ci, pri tom po zi va ju ći na po tre bu za još tru pa i re gru ta da bi se grad za šti tio od iz daj nič kih na me ra ple mić ke kla se. Za ple nje nom imo vi nom pla ti la je osna ži va nje voj ske − iz van re dan po tez ko ji se, čak i ako je bio oče ki van, po put ta la sa ši rio si li nom car skog pro gla sa širom ce log Car stva i pro u zro ko vao bu ji ce su ro vog gne va u sva kom gra du.

he bo rik joj se s gor či nom di vio. Sa da je imao stal nu po tre bu da plju je, a to ni je ra dio još od svo jih dav na šnjih lu pe ških da na u miš joj

Stiven erikson14 Dveri Kuće Mrtvih 15

Jak na let ih po ne se; ni je mo gla da od re di da li ih vu ku ili gu ra ju i utom joj se pred oči ma po ja vi he bo ri ko vo li ce. is plju va vao je kr va vu ko žu. Od jed nom se pro stor oko Bo de na raš či stio. Sa gnuo se i psov ke su pro sto ku lja le sa nje go vih na gnje če nih usa na. De sno uvo mu je bi lo ot ki nu to s de lom ko se, ko že i me sa. kost lo ba nje mu se vla žno pre­si ja va la. Oko nje ga su le ža la smr ska na te la, a tek po ne ko se mr da lo. kod no gu mu se na la zi la go spa Gej sen. Dr že ći je za ko su, Bo den ju je po di gao da joj po gle da li ce. iz gle da lo je kao da je za tren sve sta lo i či tav svet se okre nuo ka nji ma.

Bo den is ke zi zu be i za sme ja se. „Ja ni sam cmi zdra vi ple mić“, ur lao je i po gle dao oku plje nu ru lju. „Šta ho će te? ho će te krv plem ki nje?“

Sve ti na je vri šta la i pru ža la ru ke k nje mu. Bo den se opet sme jao. „On da nas pu sti te da pro đe mo, ču je te li?“ us pra vio se i po di gao go spu Gej sen za ko su.

Fe li sin ni je mo gla da vi di da li je sta ri ca bi la pri sve sti. Oči su joj bi le za tvo re ne, a li ce spo koj no – sko ro mla da lač ko – pod raz ma za nom pr ljav šti nom i mo dri ca ma. mo žda je bi la mr tva. Fe li sin se mo li la da je ta ko. Ne što se spre ma lo, ne što što će ovaj ko šmar zgu snu ti u jed nu je di nu sli ku. Na pe tost je vi si la u va zdu hu.

„evo vam je!“, vik nu Bo den. Dru gom ru kom je uhva tio go spi nu bra du i za vr nuo joj vrat, ko ji je od mah pu kao. te lo joj se u tr za ji ma oklem be si lo. Bo den joj je lan cem oba vio vrat, za te gao ga i kre nuo da te ste ri še. krv šik nu i od lan ca na či ni ne ka kav upe tlja ni šal.

Fe li sin je uža snu to zu ri la.„Smi luj se, Fe ne re“, iz u sti he bo rik.Za te če na sve ti na utih nu. Čak se i nji ho va žeđ za kr vlju po vu kla

i sku či la. Po ja vio se voj nik bez šle ma na gla vi. Nje go vo mla do li ce bi lo je ble do, a oči pri ko va ne na Bo de na. Sa mo je stao. iza nje ga su se vi de li od sja ji ši lja tih šle mo va i ši ro ki ma če vi Cr ve nih se či va ka ko se va ju nad go mi lom dok su se po la ko pro bi ja li na ko nji ma.

Je di no se la nac kre tao. Je di no je Bo den di sao u frk ta ji ma. Ako su se ne gde, u ne kom dru gom me stu, ne re di na sta vi li, iz gle da lo je kao da su hi lja da ma ki lo me ta ra uda lje ni.

Fe li sin je po sma tra la ka ko se že ni na gla va ci ma na pred­na zad; pri­zor je bio ru glo ži vo ta. Se ti la se go spe Gej sen, nad me ne i go spod stve ne

tom na ko stre še nom ni zu. Fe li sin je po sta la sve sna da sa mo po sma tra, bez o se ćaj no, čak i ka da su je gre ba li, pe sni ca ma uda ra li, dok su joj je tu đa za ma glje na li ca pri bli ža va la i plju va la je. A dok se pri seb nost u njoj odr ža va la, ta ko su je i dve čvr ste ru ke ob uj mi le. Bi le su to ru ke bez ša ka, za gno je nih kra je va u ožilj ci ma, i gu ra le su je na pred, bez pre stan ka je gur ka le. Sve šte ni ka ni ko ni je di rao. Ni ko se ni je usu dio. is pred je bio Bo den, uža sni ji i od sa me ru lje.

ubi jao je bez ika kvog na po ra. Pre zri vo je ba cao te la, ur lao, iza zi­vao i do zi vao. Čak su i po gle di voj ni ka pod ši lja tim šle mo vi ma bi li upe re ni u nje ga, gla ve su okre ta li u stra nu na nje go ve uvre de, ša ke sa mo ste za li oko ko pa lja ili dr ša ka ma če va.

ve što na ci lja na ci gla slo mi la mu je nos, ka me ni ce su se od bi ja le od nje ga, nje go va ro bov ska tu ni ka bi la je sva u ri ta ma i na to plje na kr vlju i plju vač kom. A Bo den, na sme ja ni Bo den, šče pao bi sva kog ko bi mu is tu pio nadohvat ruke. Ne sreć ni ka bi is kri vio, sa vi jao i lo mio. Za stao bi sa mo kad bi se ne gde na pred ne što do go di lo, kao što je pro boj kroz re do ve voj ni ka ili kad bi go spa Gej sen po sr nu la. ta da bi je ni ma lo ne žno zgra bio za nad lak ti ce i sko ro je ba cio na pred, sve vre me psu ju ći.

Dok je Bo den kroz ru lju se jao užas, oko nje ga se ši rio ta las stra ha. Na pa da ča je bi va lo sve ma nje, ali ba ra ža ka me ni ca ni je po su sta la; ne ke su po ga đa le me tu, ali ve ći na ih je pro ma ši va la.

Po vor ka kroz grad se na sta vi la. Sve je bol no od zva nja lo u Fe li si ni­nim uši ma. iako su joj zvu ci bi li pri gu še ni, sve je ja sno vi de la. Po gle­dom je tra ži la i pre če sto na la zi la pri zo re ko je ni ka da ne će za bo ra vi ti.

ka pi je su bi le na vi di ku kad se naj sil ni ji pro boj de sio. iz gle da lo je kao da su se voj ni ci is to pi li i pli ma su ro ve gla di je po ku lja la na uli cu i pro gu ta la za ro blje ni ke.

he bo rik sna žno gur nu Fe li sin i ona utom je dva na ču nje go ve re či: „evo, to je to.“

Bo den je ur lao. te la su se go mi la la, ru ke su ih gra bi le, nok ti ih gre ba li. i po sled nje ri te su po ki da li sa Fe li sin. Ne či ja ša ka ju je zgra­bi la za ko su, di vljač ki po vu kla i iz vi la joj gla vu u po ku ša ju da ogo li kič me ne pr šlje no ve. Za ču la je vri sak i shva ti la da je po te kao iz nje nog gr la. Ži vo tinj sko re ža nje za ču se iza nje i Fe li sin ose ti ka ko joj ona ša ka gr če vi to ste že ko su, a za tim je ne sta de. Još vri sa ka joj is pu ni uši.

Stiven erikson16 Dveri Kuće Mrtvih 17

On za čki lji kad nje ne re či i glas, ne ka ko, ka ko god, do pre še do nje ga.he bo rik se us pra vi. Po sma trao ju je ozbilj nog iz ra za li ca. Fe li sin

se okre nu la od njih, de lom iz pr ko sa, de lom zbog sra mo te.ko ji tren ka sni je, po što su iz po vor ke uklo ni li mr tve, voj ni ci su ih

po ve li da lje. Po te ra li su ih kroz ka pi ju na is toč ni drum, ka pri sta ni štu ko je su me šta ni na zva li ubo go. On de ih je če ka la vr hov na za po ved­ni ca ta vo re sa svo jom svi tom i aren skim bro do vi ma za ro blje.

Ze mljo rad ni ci i se lja ci su se na re đa li ivi com dru ma, ne po ka zu ju ći ni tra čak onog bez u mlja ko je je ob u ze lo nji ho ve ro đa ke unu tar gra da. Fe li sin je na nji ho vim li ci ma vi de la ne ja snu tu gu, ne ka kvu strast iz ne­dre nu mno štvom oži lja ka. Ni je mo gla da shva ti ka ko je ona na sta la, ali zna la je da nje no ne zna nje pred sta vlja raz li ku iz me đu nje i njih. ta ko đe je zna la da je ovim mo dri ca ma, ogre bo ti na ma i bes po moć­nom na go šću po čeo njen na uk o ži vo tu.

že ne ob da re ne le po tom ko ja je pre va zi la zi la nje ne go di ne, koja je žudela da je drugi uvažavaju. Da li je ima la iz bo ra? Za pra vo, bi lo ih je mno go, ali ni šta od to ga vi še ni je va žno. i da je bi la ne žna, lju ba zna ba ka, to sad ne bi bi lo bit no, ne bi pro me ni lo ovaj tren uža sa od ko jeg tr ne um.

Gla va se odvo ji la uz zvuk na lik je ca ju. Bo de no vi zu bi su se si ja li dok je zu rio u go mi lu. „Po go di li smo se“, vik nu im pro mu klim gla­som. „evo vam ono što ste hte li, evo ne što za uspo me nu na ovaj dan.“ u ko vi tla cu ko se i kr vi, ba cio je gla vu go spe Gej sen u ru lju. vri sci su se ogla si li kad je ova pa la ne gde u go mi lu.

Po ja vi lo se još voj ni ka u prat nji Cr ve nih se či va. Po la ko su se kre ta li i od gu ri va li za ne me lu pu bli ku. mir se po no vo us po sta vljao svu da duž po vor ke, osim u ovom de lu gde je bi la po treb na pri me na ne mi lo srd ne si le. kad su pod udar ci ma ma če va lju di po če li da gi nu, osta tak se raz be žao.

iz are ne je iza šlo oko tri sta za ro blje ni ka. Fe li sin je po gle da la duž po vor ke u ono što je osta lo od njih. Ne ki oko vi su ste za li sa mo po dlak­ti ce, ne ki su bi li pot pu no pra zni. Na no ga ma je osta lo ma nje od sto za ro blje ni ka. mno gi su se pre vi ja li na po plo ča nom pu tu i urlali od bo la. Osta li se ni su ni po me ra li.

Bo den se za gle dao u naj bli žu sku pi nu voj ni ka. „ma lo ste oka sni li, ti kve me tal ne.“

he bo rik te ško ot plju nu, li ce mu se is kri vi u gri ma su i iz bu lji se u raz boj ni ka. „Zar si mi slio da ćeš ta ko se bi obez be di ti pro laz, Bo de­ne? Da im daš ono što že le? Ali bi lo ti je uza lud, zar ne? voj ni ci su pri sti za li. mo gla je da pre ži vi…“

Bo den se uspo re no okre tao, li ce mu je svo bi lo kr va vo. „A zbog če ga, sve šte ni če?“

„tom li si se mi šlju te šio? Da će iona ko umre ti u za to če ni štvu?“Bo den is ke zi zu be i po la ko iz go vo ri: „Pro sto mr zim da se po ga­

đam s ba ra ba ma.“Fe li sin je po sma tra la me tar lan ca iz me đu nje i Bo de na. hi lja de je

mi sli mo glo da na sta ne, za sva ku al ku po seb no, o ono me što je ne ka da bi la, o ono me što je ona sa da, o za tvo ru ko ji je ot kri la, unu tar i iz van se be, sve sku plje no u ja sno se ća nje, ali sve što je po mi sli la, sve što je re kla, bi lo je sle de će: „vi še se ne po ga đaj, Bo de ne.“

18 19

prva­knji­ga

Raraku

20 21

pr­vo­po­gla­vljei svi po đo še da tragosta ve pro la ska svogna sta zi,da na mi ri šu su veve tro ve svo jom za si će nomžud njom za uz vi še njem.

Sta za ru kume sremb

1164. go di na sna Spa lje neDe se ta go di na vla da vi ne ca ri ce La sinŠe sta od se dam go di na Dridž ne, ili ti Apo ka lip se

K o vi tlac pra ši ne ju rio je pre ko ko tli ne, upu tiv ši se du blje u bes­pu će pu sti nje u Pan’pot sun skom oda nu. iako je bio uda ljen ma nje od dve hi lja de ko ra ka, de lo va lo je kao da se ko vi tlac

stvo rio ni iz če ga.Sa svog vi so kog se di šta na me si ve trom iši ba nih ru bo va, ma po

Žgo lja ga je pra tio svo jim ne u mor nim oči ma bo je pe ska, du bo ko usa đe nim u iz ra zi to ko šča to, ble do li ce. u če ki nja voj ru ci dr žao je kri šku kak tu sa emrag i ni je se oba zi rao na otrov ne bo dlje kad ga je za gri zao. So ko vi su mu cu ri li niz bra du i bo ji li je u pla vo. Žva kao je la ga no, za mi šlje no.

Po red nje ga, ika ri jum je ba cio oblu tak pre ko li ti ce i ovaj od zve ke ta na svom pu tu do ka me ni tog pod nož ja. Na se bi je imao tro šnu odo ru du ho ho da, či ja je na ran dža sta bo ja iz ble de la i pod ne pre sta nim uda­rom sun ca po sta la pra šnja vor đa sta, a pod njom mu je ko ža po tam­ne la do ma sli na sto ze le ne, kao da je krv nje go vog oca od go vo ri la na

Gde kro čih, tu on pli va še,sna žnim ru ka ma za ma hi va šepo pe sku ši ro ko.te upi tah čo ve ka tog:„ko jim mo ri ma pli vaš?“Na to mi on od go vo ri:„vi deh školj ke i što šta jošna po du ove pu sti nje,te pli vam po se ća nju ze mlje ove i ti mepo štu oda jem nje nim da ni ma pro šlim.“„Da li je put dug?“, upi tah još.„Ne bih znao“, re če mi,„jer ću se ja uda vi ti mno go preneg’ što bih sti gao do kra ja.“

Go vor Lu deti nis Bjul

Stiven erikson22 Dveri Kuće Mrtvih 23

je pre šao pre ko sop stve nog te la i utvr dio sta nje dro nja ve ode će pod na sla ga ma pr ljav šti ne. uz dah nuo je. „ka žu da se ta mo ne gde na la zi bu nar…“

„i da se Ša’iki na ar mi ja ulo go ri la oko nje ga.“ma po za ste nja.ika ri jum se ta ko đe is te zao, na no vo pri me ću ju ći ogrom no te lo svog

sa put ni ka, ve li kog čak i za tre la, nje go va ši ro ka ra me na pre kri ve na gu stom cr nom ko som, sna žne mi ši će nje go vih du gih ru ku i hi lja du go di na što su mu po put di vo ko ze ska ku ta le iza oči ju. „mo žeš li da ga pra tiš?“

„Ako ho ćeš.“ika ri jum raz vu če li ce u gri ma su. „ko li ko se već po zna je mo,

pri ja te lju?“ma po ga oštro po gle da te sleg nu ra me ni ma. „Du go. Za što pi taš?“„Po gla su ti pre po zna jem da okle vaš. Da li su te uz ne mi ri li na ši

iz gle di?“„uz ne mi ra va me sva ki mo gu ći okr šaj s de mo ni ma, ika ri ju me.

Sra me žljiv po put ze ca je trel ma po.“„Zna ti že lja mi ne dâ mi ra.“„Znam.“Ne za do volj ni, obo ji ca se okre nu še na zad ka ma lom kam pu šću­

ću re nom iz me đu dve ste ne, ko je je ve tar ob li ko vao u vi so ke tor nje ve. Ni je im se žu ri lo. ika ri jum je seo na rav nu ste nu i na sta vio da pod­ma zu je svoj du gi luk, pa ze ći da se rog ne isu ši. kad je bio za do vo ljan sta njem oruž ja, latio se svog du gač kog jed no se klog ma ča. isu kao je drev no se či vo iz ka ni ja od šta vlje ne ko že i oja ča ne bron zom, a po tom po sta vio na u lje ni bru sni ka men na na zu blje nu oštri cu.

ma po je sklo pio ša tor od ko ža, pre sa vio ga na su mi ce i str pao ga u ove ću ko žnu tor bu. Na red je do šlo po su đe, a po tom po ste lji na. Za te gao je uzi ce, za ba cio tor bu pre ko ra me na i po gle dao ka me stu gde ga je ika ri jum če kao sa po no vo umo ta nim lu kom pri čvr šće nim na le đi ma.

ika ri jum klim nu gla vom i njih dvo ji ca, po lu krv ni Dža gut i pu no­krv ni trel, kre nu še sta zom na do le ka ko tli ni.

drev ni po ziv ove pu sto ši. Sa nje go ve du ge, uple te ne cr ne ko se mr ki znoj ka pao je na iz ble de le ste ne.

ma po je iz va dio is kri vlje nu bo dlju iz pro re za me đu se ku ti ći ma. „Bo ja ti cu ri“, pri me tio je i po gle dao kri šku kak tu sa tren pre ne go što je opet za gri zao.

ika ri jum sleg nu ra me ni ma. „vi še ni je va žno. Ne ov de.“„Ni mo ju sle pu ba bu ne bi pre va rio tim pre ru ša va njem. u er li ta nu

su nas mno gi gle da li is pod oka. Ose ćao sam te po gle de po po tilj ku i da nju i no ću. ta no nja ni su, na kra ju kra je va, ma hom ni ski i kri vo no­gi.“ ma po od vra ti po gled sa obla ka pra ši ne i osmo tri svog pri ja te lja. „Sle de ći put“, pro gun đao je, „mo gao bi da ka žeš da si pri pad nik ne kog ple me na u ko jem su svi vi še od dva me tra vi so ki.“

ika ri ju mo vo iz bo ra no, ogru be lo li ce se is kri vi u ne ka kav osmeh, ili tek u na go ve štaj ta ko ne čeg, i od mah po tom se opu sti u uobi ča je no mi ran iz raz. „Oni ko ji su u Se dam gra do va ču li za nas, si gur no zna ju ko smo. Oni ko ji ni su ču li, mo gu sa mo da bu du sum nji ča vi, ali vi še od to ga ne će uči ni ti.“ Za čki ljio je zbog ble šta vi la i klim nuo gla vom ka stu bu pra ši ne. „Šta vi diš, ma po?“

„Pljo sna ta gla va, du ga čak vrat i po svu da dla ke. Da je sa mo to u pi ta nju, sad bih opi si vao bi lo kog od svo jih stri če va.“

„Ali ima još.“„Jed na no ga na pred i dve po za di.“raz mi šlja ju ći, ika ri jum se po tap ka po hr ba tu no sa i re če: „Da kle,

ni je tvoj stric. mo žda ep to ri jac?“ma po po la ko klim nu gla vom. „Oku plja nje je za me sec da na. Pret­

po sta vljam da je Se no dvor na nju šio šta se spre ma pa je ot po slao ne ko li ko iz vi đa ča…“

„A ovaj?“ma po se is ke zi i po ka za ogrom ne oč nja ke. „Pre da le ko je od ma­

kao. Sad je Ša’ikin lju bi mac.“ Sli stio je kak tus, obri sao ši ro ke dla­no ve i ustao iz čuč nja. Cim nuo se is te žu ći le đa. Pret hod ne no ći mu se pod pro stir kom u pe sku neo bja šnji vo na šao či tav splet ko re nja i sad su mu mi ši ći na obe stra ne kič me po pri mi li ob lik sva kog čvo ra i za vi jut ka tih ko sti ju bez sta bla. Pro tr ljao je oči. Br zim po gle dom

Stiven erikson24 Dveri Kuće Mrtvih 25

Čim su ušli u dvo ri šte, ika ri jum je od mah pri šao dvo me tar skom stu bu da ga pro u či. kad se na ka šljao, ma po je znao da je nje gov pri­ja telj na šao ono što je tra žio.

„A ovaj?“, upi ta trel i spu sti svoj ko žni džak.ika ri jum mu pri đe bri šu ći pra ši nu s dla no va. „Do le, bli zu tla, na la­

ze se tra go vi ma lih ru ku s kan dža ma – tra ga či su na tra gu.“„mo žda su to tra go vi pa co va? ili vi še njih?“„mno štu ni“, ika ri jum mu po tvrd no klim nu.„Pi tam se ko bi to mo gao bi ti.“„Naj ve ro vat ni je Gri len.“„Aham, ne zgod no.“ika ri jum je po sma trao pu stu rav ni cu ko ja se pro sti ra la na za pad.

„Bi će ih još. i sa mu ze tih i mno štu na. Bi će onih ko ji su bli zu uz vi še nja i onih ko ji to ni su, a ipak tra ga ju za Sta zom.“

ma po uz dah nu osmo triv ši sta rog pri ja te lja. Je dva pri met ni užas se pro me ško lji u nje mu i po kre nu mu nit mi sli. „mno štu ni i sa mu­ze ti“, po mi sli, „dvoj no pro klet stvo pre o bli ča va nja i gro zni ca ko joj ne ma le ka. Oku plja nje… i to ov de, na ovo me me stu.“ Po tom bla go upi ta svog sa put ni ka: „Da li je mu dro, ika ri ju me? u po tra zi za tvo­jim več nim ci ljem upa da mo u to naj ne zgod ni je oku plja nje. Ako se ka pi ja otvo ri, na pu tu do pro la za isprečiće nam se go mi la kr vo žed nih spo do ba br zo ple tih u svom ve ro va nju da će im upra vo ka pi ja po da­ri ti uz vi še nje.“

„Ako ta kav pro laz po sto ji“, re če ika ri jum oči ju i da lje upr tih ka ob zor ju, „on da ću mo žda i ja na ći svo je od go vo re.“

„Od go vo ri ni su bla go slov, pri ja te lju. ve ruj mi. mo lim te“, po mi­sli trel, ne usu đu ju ći se da iz go vo ri te re či na glas. Na me sto to ga, on promeni te mu: „Još mi ni si ob ja snio šta na me ra vaš da ura diš kad ih na po kon pro na đeš.“

ika ri jum se okre nu ka nje mu uz blag osmeh. „Ja sam sa mom se bi kob, ma po. Ži vim ve ko vi ma, a ko li ko za pra vo znam o sop stve noj pro­šlo sti? ku da su se de la mo ja se ća nja? ka ko da su dim o sop stve nom ži vo tu bez tog zna nja?“

„Ne ki bi tvo ju kob tu ma či li kao dar“, re če ma po i pre ko li ca mu pre đe sen ka tu ge.

* * *

iz nad njih su bli sta ve zve zde vi si le i to li ko oba sja va le is pu ca lo tlo ko tli ne da se ono pre tvo ri lo u sre bro. krv ne mu ve su po be gle s ne stan kom dnev ne vre li ne, pre pu šta ju ći noć u ru ke po vre me nog ro ja mo lja ca ka ba na ca i po ko jeg gu šte ra ri za na na lik ši šmi šu ko ji se nji ma hra ni.

ma po i ika ri jum su za sta li da se od mo re u dvo ri štu iz me đu ne ka­kvih ru še vi na. Sta ri, isu še ni am bar bio je okru žen, u ge o me trij skom obra scu, zi do vi ma od ćer pi ča skroz iz lo ka nih do vi si ne ce va ni ca. Pe sak ko ji je ve tar na neo pre ko po plo ča nog dvo ri šta bio je mek i kao da se pre si ja vao u ma po o vim oči ma, a vi ju ga vo žbu nje se kr žlja vim ko re njem dr ža lo za ivi ce.

Pan’pot sun ski odan i sve ta pu sti nja ra ra ku, ko ja se na slo ni la na nje ga sa za pa da, bi li su dom bez broj nim osta ci ma dav no iz u mr lih ci vi li za ci ja. Na svo jim pu to va nji ma ma po i ika ri jum su na i la zi li na vi so ke te lo ve − za tu ba sta br da iz gra đe na od vi še slo je va gra do va − gru bo po re đa ne u ni zu ko ji je do sti zao du ži nu od pe de set li ga iz me­đu pla ni na i pu sti nje, što je bio ja san po ka za telj da je ne ka da bo gat i na pre dan na rod ži veo ov de gde je sad su va, ve trom ši ba na pu stoš. iz sve te pu sti nje iz ni kla je le gen da o Dridž ni Ot kro ve nja. ma po se pi tao da li je ne sre ća ko ja be še za de si la sta ro se de o ce ovog pod ruč ja na ne ki na čin do pri ne la mi tu o vre me nu ka da će na stu pi ti ra za ra nje i smrt. S iz u zet kom po vre me nog na pu šte nog ima nja, po put ovog u ko jem se sa da od ma ra ju, mno ge su ru še vi ne po ka zi va le zna ke na sil­nog za vr šet ka po sto ja nja.

ma po se na sme ši kad mu mi sli kre nu še po zna tom sta zom. „Ne mo gu nam sve pro šlo sti bi ti ja sne“, po mi sli, „ni ti smo ov de i sa da bli ži ci lju ne go što smo ra ni je bi li. A ne mam raz lo ga da sum njam u sop stve ne re či.“ Okre nuo je le đa i ta kvim mi sli ma.

u sre di štu dvo ri šta sta jao je usa mlje ni stub od ru ži ča stog mer me­ra, či ja je jed na stra na bi la sva u žle bo vi ma i ru pa ma. ve tro vi ro đe ni u ra ra ku ne pre sta no su du va li s te stra ne, na svom pu tu ka Pan’pot­sun skim br di ma. Na dru goj stra ni stu ba još su se za dr ža li za vo ji ti obra sci ko je su ukle sa li već odav no po koj ni umet ni ci.

Stiven erikson26 Dveri Kuće Mrtvih 27

ri lan da ras se ogla sio u nji ho vim umo vi ma. Glas je bio is pre ki dan i ne si gu ran usled ne u po tre be. „Na ku šnji sam da se nad mu dru je mo, N’Tre le, pre ne go što te ubi jem.“

„mo žda ti se ne is pla ti“, la ko od go vo ri ma po. „S ob zi rom na dru štvo u ko jem sam, ni sam do sto jan kao što ni si ni ti, ri lan da ra se.“

Sve tlo pla ve oči vu ka pred vod ni ka po gle da še ika ri ju ma.„Ne mam mno go do set ki za nad mu dri va nja“, bla go re če po lu krv ni

Dža gut ne haj nim gla som: „A i str plje nje me iz da je.“„Glu po od te be. Je di no te do vi tlji vost mo že spa sti. Re ci mi, strel če,

da li pre pu štaš svoj ži vot lu kav stvi ma svog sa put ni ka?“ika ri jum od mah nu gla vom. „Na rav no da ne. Ja de lim nje go vo

mi šlje nje o se bi.“ri lan da ras je de lo vao zbu nje no. „On da je to što vas dvo ji ca pu tu­

je te za jed no pi ta nje pri nu de. Sa put ni ci bez po ve re nja, bez ve re u dru­go ga. Mo ra da su ulo zi vi so ki.“

„ma po, po sta je mi do sad no“, re če ika ri jum.Šest vu ko va se isto vre me no uko čiše i ne znat no se pre nu še. „Ma­

po Žgo lja i Ika ri jum. A, ta ko zna či. Znaj te da s va ma ne že lim da se su ko bim.“

„Pa me ti su, da kle, iz jed na če ne“, re če ma po, i li cem mu se ra ši ri kez ko ji već tren ka sni je pot pu no ne sta de. „Lo vi na dru gom me stu, ri lan da ra se, pre ne go što ika ri jum uči ni uslu gu tri ču.“ iz go vo riv ši to, on na sta vi u se bi: „i pre ne go što odre šiš ono za šta sam se za kleo da ću spre či ti.“ Po tom na glas upi ta stvo ra: „Da li me raz u meš?“

„Na še sta ze se… sa ži ma ju“, re če mno štun, „na tra gu de mo na Sen ke.“

„vi še ne pri pa da Sen ki“, od go vo ri ma po. „Ša’ikin je. Sve ta pu sti­nja vi še ne spa va.“

„Či ni se da je ta ko. Da li nam za bra nju ješ lov?“ma po po gle da ika ri ju ma, ko ji je spu stio luk i sleg nuo ra me ni ma:

„Ako že liš da če lju sti opro baš na ep to rij cu, to je tvoj iz bor. Na ša ra do zna lost je pro la zna.“

„U tom slu ča ju na še će če lju sti za i sta za vr ši ti na gr lu de mo na.“„ho ćeš da ti Ša’ik bu de ne pri ja telj?“, upi ta ma po.Pred vod nik za ba ci gla vu. „To ime mi ni šta ne zna či.“

„Ja ne. Ovo oku plja nje vi dim kao pri li ku. mo glo bi da mi pru ži od go vo re. A da bih ih do bio, na dam se da ne ću mo ra ti da isu čem oruž je, što ću sva ka ko uči ni ti ako bu dem mo rao.“

trel po no vo uz dah nu i usta de iz čuč nja. „mo žda ćeš vr lo usko ro do ći u to is ku še nje, dru že.“ Okre nuo se ka ju go za pa du. „Šest pu stinj­skih vu ko va nam je na tra gu.“

ika ri jum od mo ta svoj luk sa či njen od ro ga i hi trim, ne pre ki nu tim po kre tom za ka či te ti vu. „Pu stinj ski vu ko vi ni kad ne lo ve lju de.“

„ta ko je“, slo ži se ma po. Još je dan sat ostao je do iz la ska me se ca. Po sma trao je ika ri ju ma ka ko po la že šest du gih stre la ka me nog vr ha i po tom za čki lji u tmi nu. hlad ni strah mu se uz ve rao po po tilj ku. vu ko vi još ni su vi dlji vi, ali ipak ih ose ća. „Še sto ro ih je, ali su jed no. mno štun“, re če i na sta vi u se bi: „Bi lo bi nam bo lje da je sa mu zet. Okre ta ti se ka jed noj zve ri sa mo po se bi je ne pri jat no, a ka mo li ka vi še njih…“

ika ri jum se na mr šti. „On da, je dan ko ji po se du je moć da se pre­met ne u šest vu ko va. Da li znaš ko bi to mo gao bi ti?“

„Na ga đam“, ti ho će ma po.uću ta li su i če ka li.Ni tri de set ko ra ka od njih iz ta me se po ja vi lo šest za ga si tih ob lič­

ja, kao da ih je sa ma tmi na stvo ri la. Na dva de set ko ra ka raz da lji ne dva vu ka su se odvo ji la, sva ki na svo ju stra nu, i na pra vi la po lu krug ka ma pou i ika ri ju mu. Bo gat mi ris mno štu na is pu nio je mir ni noć ni va zduh. Jed na gip ka zver po ju ri na pred i sta de kad ika ri jum za teg­nu luk.

„Ne šest“, mr mljao je ika ri jum, „već je dan.“„Znam ga“, re če ma po. „Šte ta što on ne zna nas. Ni je si gu ran, ali

je uzeo ob lič je za pro li va nje kr vi. Ove no ći ri lan da ras lo vi u pu sti nji. Pi tam se da li lo vi nas ili ne kog dru gog.“

ika ri jum sleg nu ra me ni ma. „ko će pro zbo ri ti pr vi, ma po?“„Ja ću“, od go vo ri trel i ko rak nu na pred. Ovo zah te va lu kav stvo

i oštro um nost. i jed na gre ška bi bi la kob na. Pro go vo rio je du bo kim i pre pre de nim gla som: „Zar ni smo da le ko od ku će? tvoj brat trič je mi slio da te je ubio. Gde be še ta pro va li ja? u Dal ho nu? ili be še u Li hen gu? ta da si bio mno štun ša ka la, ako se do bro se ćam.“

Stiven erikson28 Dveri Kuće Mrtvih 29

ma lik rel je na pu ćio me sna te usne i po la ko iz dah nuo. „isto ri­ča ru“, re če bla go, a nje gov dže dor sko­fa lar ski na gla sak sa struj nim pri zvu kom je dva se na zi rao. „Po ča stvo van sam va šim pri su stvom. Zna ti že ljan čak. Po da le ko ste od aren skog dvo ra, zar ne?“ Na sme šio se ne pri ka zu ju ći svo je u ze le no obo je ne zu be. „mo žda zbog oba zri­vo sti iz ne dre ne iz uda lje nih čist ki?“

„re či su mu kao šu šta nje ta la sa“, po mi sli Duj ker, „bez o blič na glu ma i pod mu klo str plje nje bo ga me la. Ovo mi je če tvr ti raz go vor s re lom. O, ka ko mi je mr zak ovaj stvor!“ utom pro či sti gr lo i re če: „Ca ri ca se ne oba zi re mno go na me ne, dži sta le…“

me ki smeh ma li ka re la bio je na lik če gr ta nju zmij skog re pa. „Za ne ma re ni isto ri čar ili za ne ma ri va nje isto ri je? Ču jem li to tra čak gor či ne u tom od ba če nom, ili još go re – za ne ma re nom sa ve tu? Bu di­te spo koj ni, ne oba zi re mo se na pre stu pe u un ti nim tor nje vi ma.“

„mi lo mi je da to ču jem“, Duj ker pro mr mlja pi ta ju ći se ko su sve šte ni ko vi iz vo ri. „u hi sa ru osta jem zbog is tra ži va nja“, po ja sni mu posle ne ko li ko tre nu ta ka. „Pre se dan pre ba ci va nja za tvo re ni ka u ota ta ral ske rud ni ke na ostr vu na stao je još za vre me ca ra iako je on ta kvu sud bi nu uglav nom na me nji vao ma go vi ma.“

„ma go vi ma? A ta ko.“Duj ker klim nu gla vom. „to je ste učin ko vi to, ali i kraj nje ne pred­

vi di vo. Po seb na svoj stva ota ta ra la, kao ru de ko ja gu ši ma gi ju, osta ju za go net ka. Pa ipak, lu di lo je ob u ze lo ve ći nu za to če nih ma go va i ne zna se da li je to po sle di ca iz lo že no sti pra ši ni ru de ili odva ja nja od nji ho vih bo ga za.“

„Zar ima ma go va u na red nom to va ru ro bo va?“„ima ih ne ko li ko.“„On da će va še pi ta nje usko ro iz na ći od go vor.“„usko ro“, slo ži se Duj ker.Pri sta ni šte u ob li ku slo va t sa da je po sta lo vr tlog ra to bor nih vi ka­

na, upla še nih luč kih rad ni ka i bor be nih ko nja pre ke na ra vi. kor don hi sar ske stra že je za tvo rio usko gr lo na kra ju do ka, oda kle se ovaj otva ra u kal dr mi sa ni po lu krug. Pri pad ni ci stra že po re klom iz Se dam gra do va zgra bi še svo je okru gle šti to ve, isu ka še sa blje te za ma ha še

Dvo ji ca put ni ka su po sma tra li vu ko ve ka ko od la ze tap ka ju ći i ne sta ju u tmi ni ma gi je. ma po po ka za zu be i po tom uz dah nu, a ika­ri jum klim nu gla vom i iz go vo ri nji ho vu za jed nič ku mi sao: „usko ro će ti zna či ti.“

vi kan ski ko nja ni ci su kli ca li dok su svo je ple ća te ko nje vo di li niz pri laz. Pri zor pri sta ni šta car ske lu ke hi sa ra bio je ha o ti čan. Sve je vr ve lo od jo gu na stih pri pad ni ka plemenâ, mu ška ra ca i že na, a me tal ni vr ho vi ko pa lja sve tlu ca li su im iz nad cr nih uple te nih ko sa i ši lja tih šle mo va. Sa svog po lo ža ja na ku li iz nad ula za u lu ku, Duj ker je krajnje sum nji ča vo po sma trao di vljač ku dru ži nu stra na ca, dok je ne mir u nje mu na ra stao.

Po red car skog isto ri ča ra sta jao je pred stav nik vr hov ne pe sni­ce, ma lik rel, od ma ra ju ći svo je de be le i me ke ru ke pre klo plje ne na tr bu hu. ten mu je bio bo je na u lje ne ži vo tinj ske ko že i mi ri sao je na aren ske par fe me. ma lik rel uop šte ni je iz gle dao kao glav ni sa vet nik za po ved ni ka ma la ške ar mi je Se dam gra do va. Pri su stvo sve šte ni ka dži sta la Drev nog bo ga mo ra, me la, ka ko bi zva nič no po že leo do bro­do šli cu vr hov ne pe sni ce no voj pe sni ci Sed me ar mi je, bi lo je upra vo ono što se i či ni lo – pro ra ču na ta uvre da. ma da, is pra vi smer no se be Duj ker, taj čo vek po red nje ga se za vr lo krat ko vre me us peo na le stvi­ci mo ći me đu car skim sil ni ci ma ovog kon ti nen ta. hi lja de je gla si na kru ži lo me đu voj ni ci ma o la ska vom sve šte ni ku bla gog gla sa i o to me ka kvim je to oruž jem pre tio vr hov noj pe sni ci Por mkva lu. Ni jed na gla si na ni je bi la vi še od ša pa ta jer je put ma li ka re la do Por mkva lo vog ra me na bio pri ča o za go net nim ne sre ća ma ko je su za de si le sva ko ga ko mu se na šao na pu tu, i to ne sre ća ma sa kob nim is ho dom.

Po li tič ka ka lju ga me đu ma la škim oku pa to ri ma u Se dam gra do va bi la je ne ja sna ko li ko i po ten ci jal no smr to no sna. Duj ker je sum njao da će no va pe sni ca raz u me ti išta od pri kri ve nih is ka za pre zi ra po što ni je ob da ren ci vi li zo va nom is tan ča no šću svoj stve noj krot kim gra đa­ni ma Car stva. isto ri čar je di no ni je znao da do ku či ko li ko će kol tejn iz kla na vra ne op sta ti na svom no vom po lo ža ju.

Stiven erikson30 Dveri Kuće Mrtvih 31

svoj ski na mu čio dok ga ni je pod jar mio – kao što to ne ki od vas zna ju iz pr ve ru ke. A po svom obi ča ju, car je za do bio kol tej no vu oda nost…“

„ka ko?“, pra snu kulp.„Ni ko ne zna.“ Duj ker se na sme ši. „Car je ret ko iz no sio po je di no­

sti o svo jim do stig nu ći ma. u sva kom slu ča ju, po što ca ri ca La sin ni je bi la na klo nje na oda bra nim za po ved ni ci ma svog pret hod ni ka, kol tejn je ostao da tru li kod ne kih ba ru šti na u kvon ta li ju. On da su se pri li ke pro me ni le. vr hov na za po ved ni ca Lorn je stra da la u Da ru dži sta nu, vr hov na pe sni ca Du đek je sa ce lo kup nom svo jom voj skom po stao od met nik i ob u sta vio ce lo ku pan Dže na ba kij ski po hod, ov de u Se dam gra do va se pri bli ža va go di na Dridž ne, za ko ju su pro re kli da će bi ti go di na bu na i usta na ka. La sin su po treb ni spo sob ni za po ved ni ci pre ne go što joj sve is kli zne iz ru ku. No va vr hov na za po ved ni ca ta vo re je još ne is ku sna i ta ko…“

„kol tejn“, ka pe tan klim nu, a gri ma sa mu se pro du bi. „Po slat je ova mo da pre u zme ko man du nad Sed mom i ugu ši po bu nu…“

„Na kra ju kra je va“, re če Duj ker rav nim gla som, „ko je po god ni ji da se po sta ra za usta nak od rat ni ka ko ji je i sam pred vo dio bu nu?“

„Ne znat ni su mu iz gle di ako do po bu ne do đe,“, re če ma lik rel oči ju upr tih u pri zor is pod njih.

Duj ker ugle da na gli od ble sak sa pet ili šest sa blji, po sle če ga se vi kan ci po vu ko še i isu ka še du ge no že ve. iz gle da lo je kao da su na šli ne kog vo đu, vi so kog rat ni ka su ro vog iz gle da, sa amaj li ja ma u du gim ple te ni ca ma. taj je sa da ur lao i ohra bri vao ih vi tla ju ći sop stve nim oruž jem iz nad gla ve. „ku ku lje mu!“, opso va isto ri čar. „Gde se iz gu­bio kol tejn?“

ka pe tan pra snu u smeh. „Onaj vi so ki što vi tla du gim no žem.“Duj ker is ko la či oči. „Zar je taj lu dak kol tejn?“, po mi sli. „No va

pe sni ca Sed me?“„kol’ko vi dim, ni je se ni ma lo pro me nio“, na sta vi ka pe tan. „Ako

ho ćeš da bu deš po gla var svih kla no va, bo lje bi ti bi lo da si pr ga vi ji od svih njih za jed no. Šta mi sliš za što se tol’ko do pao ma to rom ca ru?“

„Za šti ti nas, Be ru“, pro šap ta uža snu ti Duj ker.već sle de ćeg tre na kol tej nov ur lik na mah ućut ka če tu vi ka na ca.

Oruž ja su se opet na šla u ka ni ja ma, lu ko vi su spu šte ni i stre le vra će ne

ši ro kim kri vim se či vi ma pre te ći vi kan ci ma, ko ji su ih u od go vor iza zi va li do vi ku ju ći.

Dvo ji ca mu ška ra ca po pe še se na pa ra pet. Duj ker im klim nu gla­vom u po zdrav. ma lik rel ni je iz vo leo da pri me ti ni jed nog od njih – na iz gled gru bog ka pe ta na i je di nog pre ži ve log voj nog ma ga iz Sed me, po što su očevidno obo ji ca bi li na pre ni skom dru štve nom po lo ža ju da bi ih sve šte nik po ča stvo vao svo jom pa žnjom.

„e pa, kul pe“, Duj ker se obra ti zde pa stom, se do ko som ča rob nja­ku, „iz gle da da si do šao u pra vi čas.“

kul po vo usko pre pla nu lo li ce se is kri vi u ki se lu gri ma su. „Po peo sam se da sa ču vam ži vu gla vu, Duj ke re. Ne bih baš vo leo da kol tej nu po slu žim kao iz u bi jan te pih ko jim će ga zi ti do do de lje nog mu gar ni­zo na. to su nje go vi lju di, na kra ju kra je va. rekô bih da mu ne slu ži na čast to što ni pr stom ni je mrd nuo da smi ri ove uza vre le ne re de.“

ka pe tan se sa mo na ka šlja u znak sa gla sno sti. „kod gr la će sta ti“, za re ža. „Po la ov da šnjih ofi ci ra su krv pr vi put vi de li kad smo vo je va li pro tiv tog ko pi la na kol tej na, a evo ga sad do la zi da pre u zme ko man­du. ku ku lji nih mu ču klje va“, re če i plju nu, „ni ko ne će pu sti ti su zu ako hi sar ska stra ža po se če i kol tej na i sva kog vi kan skog di vlja ka tu u pri sta ni štu. Ne tre ba ju oni Sed moj.“

„isti na“, obra ti se Duj ke ru ma lik rel, ko jem su oči bi le po kri ve ne, „spa va iza bun tov nič ke pret nje. kon ti nent ovaj je gne zdo gu je otrov­ni ce. kol tejn je neo bi čan iz bor…“

„i ni je to li ko neo bi čan“, re če Duj ker i sleg nu ra me ni ma. vra­tio se po sma tra nju pri zo ra u pod nož ju. vi kan ci ko ji su bi li naj bli ži hi sar skoj stra ži po če še da se še pu re na pred­na zad pred oklop nim od re dom. De ša va nja sa mo što ni su pre ra sla u pra vu bit ku − usko gr lo će po sta ti kla ni ca. kad je me đu vi kan skim voj ni ci ma ugle dao za pe te lu ko ve od ro go va, isto ri čar ose ti ledene gr če ve u sto ma ku. Još jed na sku pi na stra ža ra na čič ka na ko plji ma po ja vi la se iz ave ni je zde sna od glav ne ko lo na de.

„mo žeš li da ob ja sniš?“, upi ta kulp.Duj ker se okre nuo i iz ne na dio ugle dav ši svu tro ji cu ka ko zu re u

nje ga. Se tio se svo je po sled nje iz ja ve i opet sleg nuo ra me ni ma. „kol­tejn je uje di nio vi kan ske kla no ve u ustan ku pro tiv Car stva. Car se

Stiven erikson32 Dveri Kuće Mrtvih 33

„Je l’ ti bo lje?“, upi ta kro kus s pram ca. Pre pla nu lo mla da lač ko li ce bi lo mu je iz bo ra no zbog is kre ne bri ge.

Sta ri di ver zant po že le da ga mlat ne po tom li cu, ali ume sto to ga ipak sa mo za ste nja i još vi še se zgu ri uz ogra du bro di ća.

ka la mov smeh od jek nu kod kor mi la. „Svi rac i vo da ne mo gu da se usa gla se, mom če. Po gle daj ga, ze le ni ji je od onog tvog kri la tog maj mu na, ku ku lja ga od neo.“

Svi rac ose ti na obra zu sa o se ćaj no nju ška nje. Otvo rio je za kr­va vlje no oko i ugle dao ma le no sme žu ra no li ce pred so bom. „Be ži, mo bi“, za kre štao je. Lju bi mac ko ji je ne ka da slu žio kro ku so vom uja ku ma mo tu umi lja vao se mi ne ru kao da je mač ka ili pas lu ta li ca. Na rav no, ka lam bi re kao da je za pra vo bi lo obr nu to. „La že“, pro­šap tao je Svi rac. „ka lam je do bar u to me…“, ka za i na sta vi u se bi, „kao kad nas je ono mad sve sme stio u ru tu Džel bi na ce lu ne de lju zbog vr lo ne iz ve snog do la ska skrej skog tr gov ca. ’Obez be di će mo nam ugod no pu to va nje, a Svir če?’ Ni je bi lo kao pro kle to pre la že nje oke­a na, o ne, a i to je na vod no tre ba lo bi ti ugod no. Či ta va sed mi ca u ru tu Džel bi − to ni je grad, već sep tič ka ja ma od na ran dža ste ope ke, za ga đe na gu šte ri ma − i šta bi na kra ju? Osam dža ka ta za ovu pre po­lo vlje nu ba čvu s ru pa ma u ko ri tu za pu še nim kr pa ma.“

Po sto ja no po di za nje i spu šta nje bro di ća lju lju ška lo je Svir ca sa ti­ma. mi sli su mu se ma hom usred sre di le na ovo du go i za stra šu ju će pu to va nje ko je ih je čak dov de do ve lo, a po tom bi od lu ta le i usred sre­di le se na du go i za stra šu ju će pu to va nje ko je ih tek oče ku je. „Ni kad ne će mo oda bra ti lak ši na čin, zar ne?“, upi tao je sam se be.

Naj vi še bi vo leo da sva mo ra usah nu. „Lju di ima ju sto pa la, a ne pe ra ja“, mi slio je. „A po vrh to ga, na ka ni li smo se da pre đe mo do kop na s dru ge stra ne – do bu ba ma za ga đe ne pu sto ši bez i ka pi vo de, gde se ži te lji osme hu ju sa mo kad se spre ma ju da ubi ju.“

Sav ze len i is pu njen drh ta vi com, dan mu se odu žio.raz mi šljao je o pri ja te lji ma ko je je osta vio na Dže na ba ki su i po že­

leo da sad ko ra ča po red njih. „u ver skom ra tu. Ne za bo ra vi to, Svir če. ver ski ra to vi ni su ni ma lo za bav ni“, pod se tio se. u ta kvim okol no­sti ma ne po sto ji ra zum no ob ja šnje nje ko je bi bla go na klo no gle da lo

u to bol ce. Pri mi ri li su se čak i ko nji što su se do ma lo pre ri ta li i gri zli, a sad su us pra vi li gla ve i na ču lji li uši. Pro stor oko kol tej na se raš či stio i on okre nu le đa stra ža ri ma. vi so ki rat nik je mah nuo ru kom i ova če tvo ri ca na pa ra pe tu su ćut ke po sma tra la ka ko su svi ko nji od jed­nom, s pot pu nom ured no šću, ose dla ni. Ni je ni mi nut pro šao, a ko nja­ni ci su se po pe li u se dla i po ve li ko nje u zbi je nu pa rad nu for ma ci ju, ko ja bi se mo gla me ri ti i sa elit nim je di ni ca ma Car stva.

„Ovo je“, ogla si se Duj ker, „sa vr še no ura đe no.“ma li ku re lu se ote bla gi uz dah. „Di vljač ki oda bran tre nu tak, zver­

ska po tre ba za iza zi va njem, po tom pre zir – ja sna po ru ka stra ža ri ma. ili svi ma na ma?“

„kol tejn je ste gu ja“, re če ka pe tan, „ako ste to hte li da ka že te. Ako se u vr hov noj ko man di u Are nu no se mi šlju da će ga nad i gra ti, gad­no će se iz ne na di ti.“

„ve li ko du šan sa vet“, pri zna de mu rel.Po ka pe ta no vom iz ra zu li ca re klo bi se da je upra vo pro gu tao

ne što oštro; utom Duj ker shva ti da se čo vek iz la nuo za bo ra viv ši na sve šte ni ko vu vi so ku po zi ci ju u vr hov noj ko man di.

kulp pro či sti gr lo. „Odr ža va ih u for ma ci ji, iz gle da da će od la zak do ka sar ne ipak bi ti mi ran.“

„Pri zna jem“, re če Duj ker uvi je no, „da je dva če kam da upo znam no vu pe sni cu Sed me.“

rel klim nu gla vom ne po me ra ju ći ote če ne oči sa pri zo ra pod nji­ma i re če: „Sva ka ko.“

Po što je na pu stio ostr va Ska ra i na sta vio da lje ka ju gu, ri bar ski bro dić je za plo vio ka kan su skom mo ru. tro u gla sta je dra su mu se škri pu ta­vo na pi nja la. uko li ko ve tar na sta vi da du va ovom ja či nom, do mo ći će se oba le er li ta na za če ti ri sa ta. Svi rac se još vi še na tmu ri i po mi sli: „er li tan ska oba la, Se dam gra do va. mr zim ovaj pro kle ti kon ti nent. Za mr zeo sam ga još kad sam ga pr vi put vi deo, a sa da ga mr zim još vi še.“ Nag nuo se nad ogra du i plju vač ku, gor ku kao žuč, plju nuo u to ple ze le ne ta la se.

Stiven erikson34 Dveri Kuće Mrtvih 35

hva talj ka ma vi deo se tam no ze le ni oklop iz de ljen na de lo ve, od ko jih je sva ki ot kri vao du ge ro žna te udo ve.

„Osam des’ me ta ra?“, za frk ta Svi rac. „Je di no ako su ga pre po lo vi li!“ka lam sta de po red kor mi la. „Spre mi je dra, kro ku se. mo ra će mo

da po žu ri mo. ka za pa du.“Svi rac od gur nu ci ku ta vog mo bi ja s kri la pa otvo ri ra nac i sta de

da pre tu ra po nje mu ka ko bi lak še oslo bo dio sa mo strel. „ka la me, uko li ko od lu či da smo uku sni ji plen…“

„Znam“, pro ce di ubi ca.Svi rac hi tro sklo pi ogrom no gvo zde no oruž je, a on da po di že

po gled i ugle da Ap sa la ri ne razrogače ne oči. Sva je pre ble de la. Svi­rac joj na mig nu. „imam jed no iz ne na đenj ce za nje ga uko li ko nas na pad ne, ma la.“

klim nu la je gla vom. „Se ti la sam se kad…“Den ra bi ih je vi deo. Od u stav ši od ja ta ri ba, hi tao je ka nji ma kri­

vu da vo se ku ći ta la se.„Ova zver ni je obič na“, pro mr mlja ka lam. „Ose ćaš li isto što i

ja, Svir če?“„Bo gat mi ris, opor“, po mi sli Svi rac, a on da vik nu: „ku ku lji nog

mi da ha, pa to je sa mu zet!“„mo lim? Šta?“, upi ta kro kus.„Pre o bra žaj nik“, po ja sni ka lam.hra pa vi glas od jek nu u Svir če voj gla vi, a iz ra zi na li ci ma nje go vih

sa put ni ka po sve do či še mu da su ga i oni ču li: „Smrt ni ci, ne ma te sre će jer će te bi ti sve do ci mog pro la ska.“

mi ner za gun đa. Stvo re nje ni je zvu ča lo ni ma lo sa ža lji vo.Na sta vi lo je: „Iako svi mo ra te umre ti, po što va ću me so va še dok

ga je dem.“„Le po od te be“, pro mr mlja Svi rac na me šta ju ći čvr stu stre li cu

u usek na sa mo stre lu. Za me nio je gvo zde ni vrh gli ne nom ku glom ve li či ne ja bu ke.

„I još je dan će ri bar ski bro dić ne sta ti“, po dru gi vao se Sa mu zet. „Avaj!“Svi rac po ju ri do kr me i čuč nu po red ka la ma. Sme stiv ši ša ku na

kor mi lo, ubi ca se utom us pra vi da se su ko bi s den ra bi jem. „Sa mu ze ti! idi svo jim pu tem – ni ma lo nam ne sme ta što ćeš pro ći!“

na pre da ju. upr kos to me, od red mu je bio sve što je imao svih ovih go di na. Ose tio se kao da su ga otrg nu li od sop stve ne sen ke. „Sa mo je ka lam ostao iz sta re dru ži ne, a on ze mlju pred na ma na zi va do mom. i osme hu je se pre ubi ja nja. i šta li su on i Br zi Ben smi sli li, a da mi još ni su ot kri li?“

„ima još onih le te ćih ri ba“, pro go vo ri Ap sa lar gla som ko ji je bio mek ko li ko i njen do dir kad ga je uhva ti la za ra me. „Na sto ti ne njih!“

„Ne što ve li ko ih ju ri iz du bi ne“, re če ka lam.Svi rac se ste nju ći us pra vi u se de ći po lo žaj. mo bi je ot krio svo je

na me re ko je su se kri le iza ce lo dnev nog ula gi va nja ti me što je do pu­zao di ver zan tu u kri lo, sklup čao se i sklo pio oči. Svi rac se uhva ti za ogra du i pri dru ži se pri ja te lji ma u osma tra nju ja ta ri ba na ne kih sto­ti nak me ta ra od de snog bo ka bro di ća. mleč no be le ri be, du ge ko li ko i ru ke od ra slog mu škar ca, iz ra nja le su iz ta la sa i po što bi ot plo vi le de se tak me ta ra, na no vo za ra nja le. Le te će ri be u kan su skom mo ru lo ve po put aj ku la − nji ho va ja ta mo gu da raz je du ki ta do ko sti ju za sa mo ne ko li ko mi nu ta. Svo ju spo sob nost le te nja ko ri ste ta ko što se od ra ze na ki to va le đa kad on iz ro ni po va zduh. „me lo vog mi ime na, šta bi uop šte mo glo da lo vi njih?“

ka lam se na mr šti. „Ne bi tre ba lo da ov de u kan su ima iče ga. Na rav no, u tra ga če vom po no ru ima den ra bi ja.“

„Den ra bi ja?! O, to me je umi ri lo, ka la me. O, da, sad sam sa svim spo ko jan!“

„Je l’ to ne ka vr sta mor ske zmi je?“, upi ta kro kus.„Za mi sli sto no gu od osam des’ me ta ra“, od go vo ri Svi rac. „Ob mo­

ta se oko ki to va i bro do va ko ji li če na njih, iz bi je im sav va zduh iz plu ća pod de be lom ko žom, a po tom po to ne po put ka me na vu ku ći plen sa so bom.“

„ve o ma se ret ko sre ću“, re če ka lam, „i ni kad ih ni je bi lo u plit­kim vo da ma.“

„Do sa da“, na do ve za se kro kus uz ne mi re nim gla som.Den ra bi iz ro ni iz vo de usred ja ta le te ćih ri ba i za no se ći gla vom

le vo­de sno sta de ogrom nim če lju sti ma na čič ka nim oštrim zu bi ma da hva ta po dva de se tak ri ba od jed nom. Gla va stvo re nja bi la je pri lič­no ši ro ka, čak de se tak ra spo na ru ku. Pod mno go broj nim oko šta lim

Stiven erikson36 Dveri Kuće Mrtvih 37

Svi su uću ta li, ali je kro ku sov iz raz li ca di ver zan tu go vo rio da ovaj ne će za bo ra vi ti tu te mu.

ve tar je bio po sto jan i no sio ih je br zo ka ju gu. ma nje od tri sa ta je pro šlo kad je Ap sa lar iz ja vi la da vi di kop no, a če tr de set mi nu ta ka sni je ka lam ih je usme rio da plo ve upo re do sa er li tan skom oba lom, odr­ža va ju ći raz da lji nu na po la li ge. Na sta vi li su ka za pa du pra te ći li ni ju gre be na pod ke dro vi ma, a dan je la ga no za mi rao.

„Či ni mi se da vi dim ko nja ni ke“, re če Ap sa lar.Svi rac po di že po gled i pri dru ži se osta li ma u pro ma tra nju ko lo ne

ja ha ča ko ji su išli obal skom sta zom duž gre be na.„vi dim ukup no še sto ro“, re če ka lam. „Dru gi ja hač…“„No si za sta vu Car stva“, za vr ši Svi rac, a li ce mu se is kri vi kao da je

ose tio ne ki gro zan ukus u usti ma. „Gla snik i ko plja ni ci u prat nji…“„idu u er li tan“, do da de ka lam.i da lje se de ći, Svi rac se okre nu da po gle da ka pla ro ve tam ne oči.

„Ne vo lja?“, upi ta sa mo po gle dom.„mo žda“, bio je pre ćut ni od go vor.raz me na mi sli je bi la pot pu no ne ma, a po sle di ca je mno gih go di na

vo je va nja ra me uz ra me.kro kus upi ta: „Da l’ ne što ni je u re du? ka la me? Svir če?“„te ško je re ći“, pro mr mlja Svi rac. „mom čić ni je ni ma lo na i van“,

po mi sli i na glas na sta vi: „vi de li su nas, ali šta su za pra vo vi de li? Če tvo ro ri ba ra u bar ci, skrej sku po ro di cu ko ja pu tu je ka lu ci ra di ma lo ci vi li za ci je.“

„ima jed no se lo tik ju žno od li ni je dr ve ća“, re če ka lam. „Dr ži oči ši rom otvo re ne, kro ku se, tra ži mo ušće po to ka i pla žu bez na pla vi ne. ku će će bi ti na čič ka ne u za ve tri ni gre be na ka unu tra šnjo sti. Svir če, ka ko me slu ži pam će nje?“

„Pri lič no do bro za do mo ro ca, što i je si. ko li ko je uda ljen grad?“„De set ča so va ho da.“„to li ko bli zu?“„to li ko bli zu.“Svi rac je uću tao. Car ski gla snik i nje go va prat nja ko nja ni ka okre­

nu še na jug, ka er li ta nu, a za so bom osta vi še gre ben i iz gu bi še im se iz

„Sa mi lo sno ću vas ubi ti.“ Jur nuv ši pre ko pu či ne po put bro da sa za ši lje nim ko ri tom, stvo re nje grk nu pra vo u zad nji deo bro di ća i raz ja pi če lju sti.

„upo zo ri li smo te“, pro go vo ri Svi rac i po di gav ši sa mo strel, na ci lja i za pu ca. Stre li ca je ule te la pra vo u ši rom otvo re na usta. Br zo po put mu nje, den ra bi za gri ze vrh stre li ce tan kim za ši lje nim zu bi ma, ko ji za se ko še i stre lu i gli ne nu ku glu, zbog če ga se kroz va zduh ra ši ri me ša­vi na ba rut nog pra ha. istog tre nut ka od jek nu pra sak, ko ji sa mu ze tom raz ne se ce lu gla vu.

ko ma di gla ve i si vog me sa raz le te še se na sve stra ne po vo di. Za pa lji va sme sa je uz ši šta nje pa re na sta vi la da di vlje pa li sve sa čim bi do šla u do dir. udar je od ba cio bez gla vo te lo na da lji nu od če ti ri du ži ne jar bo la i uz po sled nje utih nu le od je ke eks plo zi je ono za tim po to nu i ne sta de iz vi do kru ga. Dim se po stran ce di zao nad ta la si ma.

„Oda brao si po gre šne ri ba re“, ogla si se Svi rac i spu sti oruž je.ka lam se po no vo sme sti za kor mi lo i vra ti plo vi lo na kurs, ka

ju gu. Neo bi čan mir is pu ni va zduh. Svi rac je ra sta vio svoj sa mo strel i po no vo ga spa ko vao u na u lje no plat no, a on da za u zeo svo je me sto na sre di ni bro di ća. mo bi se po no vo do vu kao u nje go vo kri lo. Svi rac uz dah nu i po če ša ga iza uva. „Da kle, ka la me?“

„Ni sam si gu ran“, pri zna de ovaj. „Šta je jed nog sa mu ze tog do ve lo u kan su sko mo re? Za što ni je hteo da iko sa zna za nje gov do la zak?“

„Da je Br zi Ben ov de…“„Ali ni je ov de, Svir če. Ovu za go net ku mo ra mo mi da re ši mo i

na daj mo se da ne će mo na le te ti na još ko ju.“„mi sliš li da ovo ima ne ke ve ze sa…“ka lam se na mr šti. „Ne.“„Sa či me da l’ ima ve ze?“, zah te vao je kro kus ob ja šnje nje. „O

če mu vi to?“„Sa mo raz mi šlja mo“, re če Svi rac. „Sa mu zet je išao na jug. kao i mi.“„i?“Svi rac sleg nu ra me ni ma. „i… ni šta. Sa mo to.“ Opet plju nu pre ko

ogra de i stu šti se na zad. „Od sveg uz bu đe nja sam za bo ra vio na mor­sku bo lest. Sad je uz bu đe nje spla snu lo, ku ku lje mu.“

Stiven erikson38 Dveri Kuće Mrtvih 39

„uz vod no u po to ku“, mu mlao je Svi rac vu ku ći nok tom po bra­di u po tra zi za va škom. tren ka sni je ju je iš če pr kao i od sut no ba cio pre ko ogra de. „De set sa ti pe ške“, na sta vio je da sa nja ri, „i eto nas u er li ta nu, on da ku pa nje i bri ja nje i če šlja nje pa kan su ska cu ra, a po sle sam ce lu noć slo bo dan.“

kro kus ga je gur nuo. „Da l’ si uz bu đen, Svir če?“„Nemaš poj ma ko li ko.“„Bio si ov de za vre me osva ja nja, zar ne? Još u vre me kad se ka lam

bo rio za dru gu stra nu – za Se dam sve tih Fa la’da na – a t’lan ima si vo je va li za ca ra i…“

„Do sta“, Svi rac od mah nu ru kom. „Ne mo raš da me pod se ćaš, a ni ka la ma. Svi su ra to vi gad ni, al’ taj je bio gad ni ji od ve ći ne.“

„Da l’ je isti na da si bio u če ti ko ja je Br zog Be na ju ri la pre ko sve te pu sti nje ra ra ku i da je ka lam bio vaš vo dič i da su on i Br zi za pra­vo smi sli li da vas sve iz da ju, ali da je vran već i to bio pred vi deo…“

Svi rac se okre nuo i is pod oka po gle dao ka la ma. „Sa mo jed na noć pro ve de na u ru tu Džel bi uz vrč fa la rij skog ru ma i ovaj kli nja već zna vi še od bi lo ko jeg ži vog car skog isto ri ča ra.“ Osvr nuo se na zad pre ma kro ku su. „Čuj, sin ko, bo lje da za bo ra viš sve što ti je pi ja ni kli pan is pri čao te ve če ri. Pro šlost nam je već i ova ko za pe ta ma, ne ma svr he olak ša va ti joj trud.“

kro kus pro vu če pr ste kroz du gu cr nu ko su. „e pa, on da“, re če mir no, „ako je to li ko opa sno u Se dam gra do va, za što ni smo pro sto ot plo vi li pra vo do kvon ta li ja, ta mo gde je Ap sa lar ži ve la, pa da na đe mo nje nog oca? Za što se to li ko šu nja mo svu da, a pri tom još i na po gre šnom kon ti nen tu?“

„Ni je to ta ko jed no stav no“, za re ža ka lam.„Za što? mi slio sam da je to po vod za ovo pu te še stvi je.“ kro kus

pru ži ru ke i uhva ti Ap sa la rin dlan, ali svoj ne po ko le bljiv po gled ni je od vra tio od ka la ma i Svir ca. „Obo ji ca ste re kli da joj to li ko du gu je­te. Ni je vam bi lo pra vo i hte li ste to da is pra vi te. Ali sad mi se či ni da je to bio sa mo je dan od raz lo ga, i mi slim da ste vas dvo ji ca još ne što smi sli li. vra ća nje Ap sa lar u njen dom bi lo je sa mo iz go vor da se vra ti te u va še Car stvo iako ste zva nič no prog na ni. A šta god da ste na me ra va li, to je pod ra zu me va lo do la zak ova mo, u Se dam gra do va,

vi do kru ga. Nameravali su da taj no uplo ve pra vo u drev nu, pre tr pa nu lu ku sve tog gra da. vr lo je ve ro vat no da je gla snik no sio ve sti ko je ni su ima le ni ka kve ve ze sa nji ma. Ni čim se ni su oda li otkad su iz Dže na ba­ki sa sti gli u car sko pri sta ni šte ka ra ka rang. Do šli su mo rant skim Pla vim tr gov cem, ko jem su pla ti li za pre voz put ni ka. kop no su iz ka ra ka ran ga pre ko tal gaj skih pla ni na i on da niz br do do ru tu Džel be pre šli idu ći ta no skim ho do ča snič kim pu tem, ko ji se če sto ko ri sti. A sed mi cu u ru tu Džel bi pro ve li su ne u pa dlji vo, je di no što je ka lam no ću od la zio do ke ja da im obez be di pre laz pre ko Ota ta ral skog mo ra na kon ti nent.

u naj go rem slu ča ju, iz ve štaj bi mo gao da do pre do ne kog zva nič­ni ka, ko zna gde, da su ne ka dvo ji ca, naj ve ro vat ni je de zer te ri, u prat nji jed nog Dže na ba kij ca i jed ne že ne, sti gli na ma la ško tlo. te ško da su to ve sti ko je bi pro tre sle car sko osi nje gne zdo čak do er li ta na. Da kle, naj ve ro vat ni je je to ka lam sa mo uobi ča je no sum nji čav.

„vi dim ušće po to ka“, re če kro kus po ka zu ju ći na oba lu.Svi rac opet po gle da ka la ma. usle di la je još jed na ne ma raz me na

iz me đu njih dvo ji ce: „Ne pri ja telj sko tlo, ko li ko će mo ni sko pu za ti?“„Ska kav ci da nas s vi si ne gle da ju, Svir če.“„ku ku lji nog mu da ha“, po mi sli i po no vo po gle da na oba lu.

„mr zim Se dam gra do va“, pro ša pu ta. u nje go vom kri lu mo bi je zev­nuo i ot krio usta na čič ka na igli ča stim zu bi ma. Svi rac pre ble de. „ušu­škaj se kad god ti bu de zgod no, ma li“, re če stre sav ši se.

ka lam na kri vi kor mi lo. kro kus je spu štao je dro, u če mu se za vre­me dvo me seč nog pu to va nja pre ko tra ga če vog po no ra iz ve štio to li ko da je bar ka la ga no uplo vilo u ve tar, a da se otr ca no je dro ni je go to vo ni za vi jo ri lo. Pro me ško ljiv ši se na se di štu, Ap sa lar pru ži ru ke da se is te gli i osmehnu Svir cu. mi ner se na mr štio i skre nuo po gled gun đa­ju ći u se bi: „Spa lje na me pro dr ma la, mo ram da pa zim da mi vi li ca ne pad ne sva ki put kad to ura di. Ne ka da je bi la sa svim dru ga či ja že na. ubi ca, bož ji nož. ra di la je sva šta… Osim to ga, sad je sa kro ku som. kli nac ima svu sre ću ovog sve ta, a sve one kur ve u ka ra ka ran gu su iz gle da le kao bo gi nja ve se stre iz ne ke mno go broj ne bo gi nja ve po ro­di ce, a i sve one bo gi nja ve be be na nji ho vim ku ko vi ma…“ Stre sao se. „O, Svir če, pre du go si na mo ru, va la baš pre du go!“

„Ne vi dim čam ce“, re če kro kus.

Stiven erikson40 Dveri Kuće Mrtvih 41

„Ne raz u mem šta ho ćeš da ka žeš“, re če kro kus. „Na ko ga ste kre­nu li? Na ca ri cu? ka ko?“

„ho će da ka že“, uba ci se Ap sa lar i da lje se sme še ći onim sme škom ko ji joj je ne ka da pri pa dao, ne ka da dav no, ka da je bi la… ne ko dru gi, „da će po ku ša ti da je ubi ju.“

„Šta?“, kro kus po sko či i za ma lo se pre tu ri pre ko ogra de. „vas dvo­ji ca? ti i bo le šlji vi mi ner sa slo mlje nom vi o li nom na le đi ma? mi sli li ste da će mo vam mi po mo ći u tom lu dač kom, sa mo u bi lač kom…“

„Se ćam se“, iz ne na da re če Ap sa lar za čki ljiv ši ka ka la mu.kro kus se okre nu ka njoj. „Če ga se se ćaš?“„ka la ma. Ne ka da je bio Bo dež Fa la’da na, a kan dža mu je da la

ko man du nad ru kom. ka lam je ne pre va zi đe ni ubi ca, kro ku se. A Br zi Ben je…“

„tri hi lja de li ga uda ljen od nas!“, vi ču ći do vr ši kro kus. „ku ku lje mu, on je sa mo voj ni mag! Sa mo to li ko, bed ni ma li voj ni mag!“

„Ne baš sa svim“, re če Svi rac. „A to što je to li ko da le ko, va la, baš ni šta ne zna či, sin ko. Br zi Ben je naš pod ma za ni dlan u ru pi.“

„vaš šta u če mu?“„Pod ma za ni dlan, znaš, kao u igri cr ve nih ru ka vi ca. kao što sva ki

mu dri koc kar uvek va ra, ta ko je uvek zgod ni je da le po na ma žeš dla­no ve ma šću kad se iz do sa de igraš cr ve nih ru ka vi ca, ako znaš na šta mi slim. A što se ’ru pe’ ti če, to ti je bo gaz Br zo ga Be na, i to onaj ko jim će on do ći da pri po mog ne ka la mu u tren oka, bez ob zi ra kol’ko je da le ko. i ta ko, kro ku se, sve si čuo: ka lam će po ku ša ti, ali pre to ga ima još što šta da se is pla ni ra i pri pre mi. A po če će mo ov de u Se dam gra do va. ho ćeš da Da ru dži stan za na vek bu de slo bo dan grad? On da ca ri ca mo ra da umre.“

kro kus po la ko po no vo se de. „Ali za što ste oda bra li Se dam gra­do va? Zar ni je ca ri ca u kvon ta li ju?“

„Za to što“, uz vra ti ka lam dok je usme ra vao ri bar ski bro dić u ušće, a ne sno sna vre li na kop na ih utom sve ob uj mi la, „za to što su, mom če, Se dam gra do va na sa mo ko rak od po bu ne.“

„Šta to on da zna či?“ubi ca is ke zi zu be. „Ceo kon ti nent će se po bu ni ti.“

i šu nja nje u stra hu od sva če ga, ska ka nje na sva ki po kret sen ke kao da nas go ni či ta va ma la ška voj ska.“ Za stao je, du bo ko udah nuo i za tim na sta vio: „ima mo pra vo da zna mo isti nu jer nas iz la že te opa sno sti, a mi ne zna mo ka kvoj, ni ti zbog če ga, ni ti bi lo šta. Za to pri čaj te. Sa da.“

Svi rac se le đi ma na slo nio na ogra du. Po gle dao je ka la ma i iz vio obr vu: „Da kle, ka pla re? vi od lu ču je te.“

„haj de mo re dom, Svir če“, re če ka lam.„Ca ri ca že li Da ru dži stan“, mi ner po gle da u kro ku so ve mir ne oči.

„Sla že mo se?“mla dić je okle vao za tren, a za tim po tvrd no klim nuo.Svi rac na sta vi: „Ono što ca ri ca po že li, ona to obič no pre ili ka sni je

do bi je. Na zo vi mo to pre se da nom. e sad, već je jed nom po ku ša la da osvo ji tvoj grad, je l’ ta ko, kro ku se? ta da ju je to ko šta lo za po ved ni ce Lorn, dva ju car skih de mo na i oda no sti vr hov ne pe sni ce Du đe ka, a da i ne spo mi nje mo gu bi tak Spa lji va ča mo sto va. Ovo je već do volj no da se sva ko štrec ne.“

„Sve je to baj no, ali ka kve ve ze ima sa…“„Ne pre ki daj me. ka plar re če da idem re dom. kre nuo sam ko rak

po ko rak. Je si l’ me do sad is pra tio? Div no. Da ru dži stan joj je uma kao jed nom, ali sle de ći put ona na me ra va da igra na si gur no. Pod pret­po stav kom da do tog sle de ćeg pu ta i do đe.“

„Pa“, mr štio se kro kus, „za što ga ne bi bi lo? ma lo pre si re kao da ona uvek do bi je ono što po že li.“

„A da li si ti odan svom gra du, kro ku se?“„Na rav no…“„Zna či li to da bi uči nio sve što je u tvo joj mo ći da spre čiš ca ri cu

u nje nim na u mi ma da ga osvo ji?“„Pa, da, ali…“„ka pla re?“, Svi rac se okre nuo pre ma ka la mu.Po sma tra ju ći ta la se, kr šni tam no pu ti čo vek uz dah nu te klim nu

gla vom za se be. Po gle dao je kro ku sa. „to je to, mom če. vre me je. kre nu li smo na nju.“

Li ce da ru skog mla di ća osta de bez iz ra žaj no, ali Svi rac spa zi da je Ap sa lar raz ro ga či la oči i ka ko sva bo ja ne sta je iz nje nog li ca. Ona na glo se de i po tom se ma lo na sme ši, od če ga Svir ca pro že je za.

Stiven erikson42 43

Dru­go­po­gla­vljeDo da na da na šnjeg la ko je za ne ma ri ti či nje ni cu da je u Aren­skoj vr hov noj ko man di bu ja lo iz daj stvo, raz dor, su par ni štvo i zlo ba… tvrd nja da (Aren ska vr hov na ko man da) ni je zna la za skri ve ne stru je u unu tra šnjo sti Car stva u naj bo ljem slu ča ju je na iv na, a u naj go rem je do kraj nje me re za je dlji va…

Ša’ik i bu naku la ran

C r ven ka sto žuć ka sti oti sak ša ke na zi du ras tva rao se na ki ši i pu štao tra go ve kao ko re nje niz žbu ku iz me đu pe če nih ci ga la od bla ta. Duj ker se zgu rio na plju sku ne u o bi ča je nom

za to do ba go di ne i po sma trao ka ko oti sak po la ko ne sta je. Po ža lio je što dan ni je bio suv, što ni je na i šao na znak pre ne go što ga je ki ša uklo ni la jer bi ta da mo gao da ba rem pret po sta vi či ja je to ša ka osta vi la svoj oti sak, tu, na spo lja šnjim zi di na ma sta re Fa la’d pa la te u sa mom sr cu hi sa ra.

u broj nim kul tu ra ma Se dam gra do va sve je vr ve lo od sim bo la, taj nog pik to graf skog je zi ka pri kri ve nih po ru ka ko je su ima le ogro man zna čaj za me šta ne. ta kvi sim bo li tvo ri li su slo žen di ja log ko ji ni je­dan ma la ža nin ni je raz u me vao. to kom svog vi še me seč nog bo rav ka ov de, Duj ker je po la ko po čeo da shva ta ko li ka opa snost vre ba iza ta kvog ne zna nja. ka ko se go di na Dridž ne pri bli ža va la, ti sim bo li kao da su pro cve ta li u ha o tič nom obi lju te je sva ki zid u sva kom gra du po stao svi tak is pi san taj nom ši from. ve tar, sun ce i ki ša obez be đi va li su ne po sto ja nost i bri sa li ta blu pri pre ma ju ći je za sle de ću raz me nu.

„iz gle da da ovih da na ima ju što šta da ka žu.“Duj ker se stre sao od ta kvih zlo kob nih mi sli, po ku šav ši ta ko da

opu sti na pet vrat i ra me na. Nje go va upo zo re nja vr hov noj ko man di iz gle da da na i la ze sa mo na glu ve zi do ve. Po sto jao je obra zac u ovim

Svi rac se okre nuo i osmo trio smr dlji vo ši blje tik uz oba lu. „A to je“, po mi sli on dok mu je ne ka kva je za ste za la utro bu, „deo pla na ko ji naj vi še mr zim − da jur ca mo za ne kom lu dom za mi sli Br zog Be na u vre me kad će ce la ze mlja buk nu ti.“

ko ji mi nut ka sni je za o kre nu li su oko oku ke i utom se po ja vi se lo. Bi le su to sa mo ko li be od pru ća i žbu ke ra štr ka ne u iz lo mlje nom po lu kru gu okre nu tom ka la kim čam ci ma na ni za nim na pe šča noj pla ži. ka lam cim nu kor mi lo i ri bar ski ča mac za plo vi ka ža lu. Čim je ko bi li ca za gre bla dno, Svi rac pre sko či ogra du i do če ka se na su vom. mo bi se sad pro bu dio i svim če ti ri ma no ga ma se čvr sto pri dr ža vao za pred nju stra nu Svir če ve tu ni ke. Svi rac se la ga no us pra vi ne obra ća ju ći pa žnju na kre šta vo stvo re nje. „e pa“, uz dah nuo je kad su se o ski psi me šan ci ogla si li nji hov do la zak, „po če lo je.“