DRŽAVINA (POSSESSIO)

Državina i svojinaUlpianus, D.41.2.12.1:Nihil commune habet proprietas cum possessione: 

(Ništa zajedničko nema svojina s državinom:) 

  

Оsnovne razlike Državina je faktička vlast Svojina je pravo Državina se štiti interdiktima Svojina se štiti tužbama (rei vindicatio,

actio negatoria)

Državina i svojina Ulpijan, D.43.17.1.2: ...treba odvajati državinu od svojine:

može biti, naime, da je neko držalac a da nije vlasnik, ili da je neko vlasnik, a nije držalac, ali može biti da je neko istovremeno i držalac i vlasnik.

 

Državina i svojina Paul, D.41.2.1: Nerva sin kaže da svojina nad stvarima ima

koren u prirodnoj državini i trag (porekla) je ostao u tome da one stvari koje se uhvate na zemlji, moru ili nebu odmah postaju (vlasništvo) onoga koji ih prvi stekne u državinu. Takođe, stvari zarobljene u ratu, ostrva nastala u moru i dragulji, kamenje, biseri pronađeni na obalama postaju vlasništo onoga ko ih prvi uzme u državinu.

Sticanje državine 41.2.3 Paulus libro 54 ad edictum: pr. Possideri autem possunt, quae sunt

corporalia. (Možemo posedovati samo telesne stvari) 1. Et apiscimur possessionem corpore et

animo, neque per se animo aut per se corpore.

Državinu stičemo fizički (corpore) i voljom (animo), a ne samo voljom ili samo fizički.

Elementi državineCorpusAnimus

Corpus originarno sticanje Zauzimanje (occupatio) Hvatanje divljih životinja, ptica, riba Zauzimanje stvari od neprijatelja u ratu Pronalaženje dragog kamenja, bisera, školjki na

obalama mora Zauzimanje ostrva u moru

Sticanje državine = sticanje svojine

Justinijanove Institucije, 2.12.2: Divlje životinje, kao i ptice i ribe, to jest sve životinje

koje se rađaju na zemlji, u moru i u vazduhu, čim ih neko uhvati, odmah po ius gentium-u postaju njegovo vlasništvo: jer ono što je pre bilo ničije, to po prirodnom razumu pripada onom ko ga okupira. Pri tome nije bitno da li je neko divlje životinje i ptice uhvatio na svom ili na tuđem zemljištu; međutim, onome koji dolazi na tuđe zemljlište da lovi ili hvata (ptice u mrežu), može vlasnik, ako mu je stalo do toga, zabraniti da tu ulazi...Šta god od toga uhvatiš, to se smatra dotle tvojim vlasništvom dokle god ga držiš pod svojim nadzorom: čim ono izmakne iz tvog nadzora pripada ponovo onome ko ga okupira. Smatra se da je (životinja) ponovo stekla prirodnu slobodu kada ti izmakne ispred očiju ili kad je je još vidiš, ali ju je teško progoniti.

Corpus derivativno sticanje Predaja stvari (traditio) Iz ruke u ruku Ne mora neposredno dodirom: (kada naredim

da novac ili neku drugu stvar doneseš meni na dohvat -Iavolenus, D.46.3.79)

ako naredim prodavcu da stvar koju sam kupio ostavi u mojoj kući....

ako mi prodavac s moje kule pokaže zemljište i izjavi da mi predaje slobodan posed... Celsus, D.41.2.18.2

Corpus putem drugih lica Paul, D.41.2.1.12: Ceterum animo nostro,

corpore etiam alieno possidemus, sicut diximus per colonum et servum....

Predaja robu, sinu ili kćeri Predaja zastupniku (prokuratoru) Paul, D.41.2.1.20: Per procuratorem

tutorem curatoremve possessio nobis adquiritur.

Državinu stičemo putem zastupnika, tutora, staratelja.

Gaius, D.41.2.9: Generaliter quisquis omnino nostro

nomine sit in possessione, veluti procurator hospes amicus, nos possidere videmur.

(Uopšteno, kogod u naše ime drži stvar, kao na primer zastupnik, gost, prijatelj, mi se smatramo držaocem).

Gaj, Institucije 4.153: Smatra se da imamo državinu ne samo kada

sami držimo, nego i ako je neko u naše ime bude držao, čak i kada nije podređen našoj vlasti, kakav je položaj kolona ili zakupca stana. A i kada stvar damo u ostavu, na poslugu ili povodom službenosti besplatnog stanovanja (habitatio), smatra se kao da je sami držimo. Zato se obično kaže da se zadržava državina preko bilo koga koji u naše ime drži stvar.

Putem roba ili sina s pekulijumom D.41.2.1.5 Paulus libro 54 ad edictum

Slično, stičemo državinu putem roba ili sina koji je u (našoj) vlasti, i takođe nad onim stvarima koje oni imaju u pekulijumu, čak i kad za to ne znamo, kako smatraju Sabin, Kasije i Julijan, jer se smatra da poseduju našom voljom kada smo im dopustili da imaju pekulijum.

Sticanje državine putem odbeglog roba Paul, D.41.2.1.14: Per servum, qui in fuga sit, nihil posse

nos possidere nerva filius ait, licet respondeatur, quamdiu ab alio non possideatur, a nobis eum possideri ideoque interim etiam usucapi. Sed utilitatis causa receptum est, ut impleatur usucapio, quamdiu nemo nactus sit eius possessionem. Possessionem autem per eum adquiri, sicut per eos, quos in provincia habemus, Cassii et Iuliani sententia est.

(Nerva sin kaže da ništa ne možemo posedovati putem odbeglog roba.....

Mišljenje Kasija i Julijana je, međutim, da preko njega stičemo državinu, kao putem onih robova koje imamo u provinciji.

sposobnost Paul, D.41.2.1.9. Ceterum et ille, per quem

volumus possidere, talis esse debet, ut habeat intellectum possidendi:

(Uostalom, onaj putem koga želimo posedovati, mora biti takav da ima sposobnost razumevanja državine).

10. Et ideo si furiosum servum miseris, ut possideas, nequaquam videris adprehendisse possessionem.

(Ako pošaljem duševno bolesnog roba kako bi preuzeo (stvar) u državinu, nikako se neće smatrati da si ti stekao državinu).

Državina i poslovna sposobnost Paulus, D.41.2.1.3: Duševni bolesnik i maloletnik bez tutorova

odobrenja ne mogu započeti državinu jer nemaju volju držanja (affectio) makar da stvar drže svojim telom. To je isto onako kao kad bi neko stavio nešto u ruku osobi koja spava. Ipak, maloletnik može s tutorivim odobrenjem započeti držanje. Međutim, Ofilije i Nerva sin smatraju da maloletnik može i bez tutorova odobrenja započeti držanje jer je to faktičko, a ne pravno pitanje. To se mišljenje može prihvatiti ako je maloletnik u tim godinama da može shvatiti o čemu se radi.

Infans D.41.2.32 Paulus libro 15 ad Sabinum 2. Infans possidere recte potest, si tutore

auctore coepit, nam iudicium infantis suppletur auctoritate tutoris:.... Item infans peculiari nomine per servum possidere potest.

(Dete može ispravno posedovati ako stekne državinu uz odobrenje tutora....Takođe, dete može posedovati preko roba kojeg ima u pekulijumu).

Gubitak državine 41.2.8 Paulus libro 65 ad edictum Kao što se nikakva državina ne može

steći osim fizičk (corpore) i voljom (animo), tako se ne može izgubiti, osim ako oba elementa izgubimo suprotnim postupanjem).

Paul, D.41.2.3.6:  Kod gubitka državine mora se imati u vidu

volja onoga ko ima državinu (affectio=animus): tako ako si na zemljištu, a ne želiš da ga imaš u državini, odmah gubiš državinu. Naime, državina se može izgubiti, iako se ne može steći, samom voljom.

Ulpijan, D.41.2.17: Razlika između svojine i državine je u tome da

vlasništvo ostaje i onda kada vlasnik to ne želi, državina međutim prestaje kada neko odluči da ne želi posedovati.

9. Ako predam stvar drugome, gubim državinu. Jer je ustanovljeno da posedujemo sve dok svojom voljom (stvar)ne napustimo ili kada budemo silom izbačeni.

11. Zimske i letnje pašnjake posedujemo voljom, premda ih za određeno vreme (faktički) napuštamo.

41.2.17 Ulpianus libro 76 ad edictum

Ako je neko silom izbačen iz poseda, on se smatra još uvek držaocem jer on ima mogućnost da povrati državinu interdiktom de vi.

Maloletnik, duševni bolesnik i gubitak državine Ulpijan, D.41.2.29: Sigurno je da i bez tutorovog odobrenja

maloletnik može izgubiti državinu, ali samo tako da fizički prestane posedovati, a ne može to učiniti samom voljom, jer maloletnik može izgubiti samo ono što je faktičko stanje. Druga je situacija ako bi on hteo voljom da izgubi državinu: on to, naime, ne može.

Procul, D.41.2.27: Ako osoba koja posed pašnjaka zadržava voljom

duševno oboli, ona ne može, dok joj bolest traje, izgubiti državinu na pašnjaku, jer duševni bolesnik ne može voljom prekinuti državinu.

Zadatak:

Marko je Petru ukrao konja i dao na poslugu svom bratu Gaju.

Ko je od njih vlasnik, ko držalac, a ko detentor?

POSSESSIO BONA FIDEPOSSESSIO MALA FIDE D.41.2.3.22 Paulus libro quinquagensimo quarto ad edictum: Vel

etiam potest dividi possessionis genus in duas species, ut possideatur aut bona fide aut non bona fide.

(Isto tako se vrste državine mogu podeliti na dve grupe, jer se može posedovati u dobroj veri i bez dobre vere).

D.41.3.38 Gaius libro secundo rerum cottidianarum sive aureorum: Quam rem ipse quidem non potest usucapere, quia intelligit alienam se possidere et ob id mala fide possidet. sed si alii bona fide accipienti tradiderit, poterit is usucapere quia neque vi possessum neque furtivum possidet.

(Zbog toga on (mala fide possessor) ne može održajem steći stvar, jer zna da poseduje tuđu stvar, pa je zato poseduje mala fide, ali ako bi on tu stvar predao nekome drugome ko je u dobroj veri, taj bi je mogao steći održajem jer on ne poseduje stvar silom otetu ili ukradenu).

ZOSO

  § 72/2. Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju

drži nije njegova. /3. Savesnost državine se pretpostavlja. § 38/1. Savestan držalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji još nisu ubrani. /2. Savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti

odgovara za pogoršanje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog držanja.

/3. Savestan držalac ima pravo na naknadu nužnih troškova za održavanje stvari. /4. Savestan držalac može tražiti naknadu korisnih troškova u meri u kojoj je

vrednost stvari povećana. /5. Nužne i korisne troškove iz stava 3. i 4. ovog člana vlasnik stvari dužan je da

naknadi savesnog držaocu u meri u kojoj ti troškovi nisu obuhvaćeni koristima koje je on dobio od stvari.

/6. Savestan držalac ima pravo na naknadu troškova koje je učinio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari samo ukoliko je vrednost stvari povećana.

Ako se ono što je učinjeno radi zadovoljstva ili ulepavanja stvari može od nje odvojiti bez njenog oštećenja, savestan držalac ima pravo da to odvoji i zadrži za sebe.

/7. Savestan držalac ima pravo da zadrži stvar dok mu se ne naknadi iznos nužnih i korisnih troškova koje je imao u vezi sa održavanjem stvari.

ZOVO – nesavesni držalac § 39/1. Nesavestan držalac dužan je predati vlasniku stvari sve

plodove. /2. Nesavestan držalac dužan je naknaditi vrednost obranih

plodova koje je potrošio, otuđio ili uništio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

/3. Nesavestan držalac dužan je nadoknadi štetu nastalu pogoršanjem ili propašću stvari, osim ako bi ta šteta nastala i kada bi se ta stvar nalazila kod vlasnika.

/4. Nesavesni držalac ima pravo na naknadu korisnih troškova koje bi imao vlasnik da se stvar nalazila kod njega.

/5. Nesavesni držalac ima pravo na naknadu korisnih troškova samo ako su korisni lično za vlasnika.

/6. Nesavestan držalac nema pravo na naknadu troškova koje je učinio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari, ali može da odnese stvar koju je ugradio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari kad se ona može odvojiti bez oštećenja stvari.

 

POSSESSIO VITIOSA / POSSESIO NON VITIOSA

  Ulpijan, D.41.2.6.1: (Ako neko odlazeći na sajam nije ostavio (na posedu)

nikoga drugog, pa u međuvremenu dok se on sa sajma ne vrati neko drugi zauzme posed, u tom slučaju, piše Labeon, treba smatrati da je taj drugi ušao u posed tajno (clam), jer onaj ko je otišao na sajam voljom zadržava posed. Ali ako on nije dozvolio vlasniku (ranijem držaocu) da se ponovo vrati u posed, treba uzeti da on posed drži više silom (vi), nego potajno (clam). 

Venulej, D.41.2.53: (I viciozna državina može biti od koristi, ako se radi o

trećim licima). 

Zadatak:

Sej je imao konja. Konja je ukrao lopov Gaj iz Sejeve štale. Dok je Gaj jahao ukradenog konja presreo ga je razbojnik Mevije i silom mu oteo konja.

1. Koja su lica viciozni dražaoci? 2. Da li Gaj može od pretora zatražiti

zaštitu? Obrazložite odgovor.

POSSESSIO EX IUSTA CAUSA Paul, D.41.2.3.21: Vrsta državine ima toliko koliko i osnova sticanja

onoga što nije naše, kao na primer na osnovu kupnje, poklona, legata, miraza, nasleđa, davanja u noksu, pro suo (kada nema nekog drugog pravnog osnova sticanja) kao što je u onim slučajevima kada nešto uzmemo što nastaje na zemlji ili u moru, ili (oduzmemo) od neprijatelja, ili što mi sami kao što i sama priroda čini, izradimo.

 Paul, D.41.2.11: Zakonito poseduje onaj ko poseduje na osnovu

pretorove dozvole.

Zadatak:

  Marko ima konja Pegaza. Marko je svoga

konja dao na poslugu Gaju. Konja Pegaza je iz Gajeve štale ukrao lopov Hektor. Hektor je konja Pegaza prodao na pijaci Kvintu.

1. Navedite koja su lica držaoci u pojedinim fazama ove priče, kako i kada su stekli državinu?

2. Koje od ovih lica je zakoniti držalac? Zašto? Od kakvog je to pravnog značenja za njega?

ZOSO 72/1 Državina je zakonita ako se zasniva

na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Interdikti Za sticanje državine (interdictum

quorum bonorum – nasledno pravo) Za zadržavanje (očuvanje) državine

– uti possidetis (za nepokretnosti) utrubi (za pokretne stvari)

Za povraćaj državine – utrubi (za pokretne stvari), unde vi, unde vi armata (za nepokretnosti)

Interdikti za očuvanje državine

Gaj, Institucije 4.148: Za očuvanje državine (retinendae possessionis) obično se daje interdikt kada se obe strane spore o svojini na nekoj stvari i prethodno se postavlja pitanje koji će od njih držati stvar a ko će da tuži. U tu svrhu se upotrebljavaju interdikti uti possidetis (kako držite) i utrubi (kojoj od obe stranke) 149. Inredikt uti possidetis daje se za državinu zemljišta ili zgrada, a utrubi za državinu pokertnih stvari. 150. Ako se podiže interdikt za zemljište ili zgrade, pretor daje prevagu onome koji u vreme podizanja interdikta ima državinu, a do nje nije došao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja u odnosu na svog protivnika. Ako se podiže za pokretne stvari, daje prevagu onome koji je imao državinu stvari tokom većeg dela te godine, a nije do nje došao silom, potajno ili zlupotrebom poverenja u odnosu na svog protivnika...

INTERDICTUM UTI POSSIDETIS / INTERDICTUM UTRUBI

151. U interdiktu utrubi ne računa se samo državina [onog ko se spori] nego i državina drugih, ukoliko je pravedno da se i ona priračuna, kao npr. državina onoga koga je nasledio, od koga je kupio ili dobio na osnovu poklona ili miraza. Tako da ćemo pobediti u tom interdiktu, ako naša državina, kojoj smo dodali valjanu državinu drugih, (po trajanju) prevazilazi državinu protivnika. Ako neko nema sopstvenu državinu, drugo vreme se ne dodaje niti se može dodati, jer ako nešto ne postoji ništa mu se ne može dodati.

152. Godina se računa unazad. Tako, ako si ti, primera radi, prvo držao stvar osam meseci, a ja zatim sedam, ja imam jači osnov, jer prva tri meseca kada si držao ne koriste ti, budući da je to državina koja se ubraja u drugu (prethodnu) godinu.

Zadatak:

  Primus je držao konja Pegaza dve godine.

U martu mesecu je konja prodao i predao Sekundusu. Pegaz u julu pobegne. Nađe ga Tercijus koji nije znao čiji je to konj. U decembru Sekundus spazi da Tercijus jaše Pegaza. Da li će moći interdiktom da ga povrati? Da li će to moći i ukoliko je Pegaza u martu ukrao, a ne kupio od Primusa? Zašto?

Interdikti za vraćanje državine (reciperandae possessionis) Gaj, Institucije, 4.154. Obično se interdikt za vraćanje

državine stavlja na raspolaganje onome, ko je silom lišen državine. Naime, interdikt koji počinje rečima “Ukoliko ti to silom oduzmeš”, kojim je onome ko je oduzeo naređivano da uspostavi državinu stvari [prethodnog držaoca, odnosno da vrati stvar], pod uslovom da je onaj kome je oduzeto, nije držao silom, potajno ili na osnovu prekarijuma. Jer onome ko je od mene oduzeo državinu silom, potajno ili na osnovu prekarijuma, mogu nekažnjeno oduzeti državinu. 155. Ponekad međutim ukoliko sam silom oduzeo onome, ko je od mene uzeo silom, potajno, ili na osnovu prekarijuma, prisiljen sam da njemu vratim državinu, kao kada sam mu oružanom silom oduzeo. Naime zbog brutalnosti delikta, u toj meri podležem tužbi da sam u svakom slučaju dužan da mu vratim državinu. Međutim, pod oružjem se podrazumevaju ne samo štitovi mačevi i kacige, već i toljage i kamenje.)

Ulpianus, D.41.2.17: pr. Si quis vi de possessione deiectus sit,

perinde haberi debet ac si possideret, cum interdicto de vi reciperandae possessionis facultatem habeat.

Ako je neko silom izbačen iz poseda, on se smatra još uvek držaocem jer on ima mogućnost da povrati državinu interdiktom de vi.

INTERDICTUM UNDE VI / INTERDICTUM UNDE VI ARMATA

  D.43.16.1, Ulpijan 69. knjiga o ediktu: Pretor kaže: “Ukoliko ti to

[stvar] silom oduzmeš, ili neko iz tvoje kuće silom nešto oduzme, odobriću suđenje u roku od godinu [interdikt] uzimajući u obzir šta je on imao kod sebe tada, a posle tog roka uzimajući u obzir šta je od njega silom oduzeto. 1.Ovaj interdikt je ustanovljen u korist onog kome je stvar oduzeta: jer je pošteno da se pomogne onom kome je silom oduzeto: kome stoji na raspolaganju ovaj interdikt za vraćanje državine. ... 3. Ovaj interdikt se ne odnosi na sve oblike sile, već na one, kojima se oduzima državina. Međutim, ovaj interdikt se odnosi samo na brutalnu silu, i to na samo onu kojom je oduzeto zemljište, a mislim i zemljište na kome nije ništa izgradjeno. Na ostalo ne odnosi. ... 23. Međutim, ovaj interdikt ne pripada onom ko nije držao u trenutku kada je stvar oduzeta, jer se ne može oduzeti onom ko nije držalac. ... 27. Kasije je pisao da je na osnovu prirodnog zakona dozvoljeno silom odbiti silu. Kako smatra, to je naročito dozvoljeno u slučajevima kada se odbija oružje oružjem...

Zadatak:

  Gaj i njegovi robovi su u februaru mesecu

zauzeli zapušten Mevijev vinograd, dok je on bio na putu u Siriju. Kada se u oktobru Mevije vratio bio je iznenadjen ponašanjem svog suseda Gaja. Odlučio je da zahteva vraćanje vinograda putem interdikta. Kome će pretor dodeliti državinu vinograda? Da li će rešenje biti isto ukoliko su Gaj i njegovi robovi oružjem uzeli vinograd i tom prilikom isterali iz njega Mevijeve robove?

Interdikti i rei vindicatio 41.2.12 Ulpianus libro 70 ad edictum: 1. Nihil commune habet proprietas cum

possessione: et ideo non denegatur ei interdictum uti possidetis, qui coepit rem vindicare: non enim videtur possessioni renuntiasse, qui rem vindicavit.

(Ništa zajedničko nema svojina s državinom: zato se ne može odbiti interdikt “uti possidetis” onome ko je podigao svojinsku tužbu (rei vindicatio): jer se ne može smatrati da se odrekao državine onaj ko vindicira stvar).

Posledice Ulpijan, D.41.2.35: Ishod spora oko državine je taj da sudija

najpre proglasi koja od stranaka je držalac: rezultat bi bio da onaj koji je izgubio državinsku zaštitu, dobija ulogu tužioca u slučaju spora o svojini.

Teorija

Državina (posed, possessio) nije pravo, već faktička vlast na stvari.

Vrste državine (prema kasnijoj teoriji) svojinska državina - animus rem sibi habendi vlasnik; savesni držalac (onaj ko nije vlasnik, a misli da jeste); nesavesni držalac (onaj ko nije vlasnik i to zna, a stvar drži za sebe,

npr. lopov); uzukapioni držalac (onaj ko će protekom roka steći stvar uzukapijom). izvedena državina - Izvedeni držaoci nemaju nameru da

stvar imaju za sebe, već je drže za drugog. To su: založni poverilac kod pignusa; prekarista (onaj ko je stvar dobio na molbu od vlasnika, a vlasnik je

može kad god hoće uzeti natrag); sekvestar (onaj ko čuva stvar dok se u sporu ne odluči kome ona

pripada). detencija - Detentori su: titular prava službenosti, zakupac,

poslugoprimac, ostavoprimac, vršilac posla kod ugovora o delu, nalogoprimac i nezvani vršilac tuđeg posla.

Pravne posledice državine Dok svojinska državina proizvodi pravne

posledice i po civilnom i po pretorskom pravu, izvedena državina proizvodi posledice samo po pretorskom pravu. Detencija nema pravnih posledica ni po jednom ni po drugom pravnom sistemu.

Posledice državine po civilnom pravu

pod određenim uslovima, sticanjem državine se može steći svojina (npr. occupatio, traditio);

pod određenim uslovima državina može vremenom da dovede do sticanja svojine (održaj, usucapio).

Držalac je pasivno legitimisan (tj. tuženi) u sporu po rei vindicatio – beati possidentes

Posledica državine po pretorskom pravu interdiktna zaštita