Daglas Nort

7/31/2019 Daglas Nort

http://slidepdf.com/reader/full/daglas-nort 1/18

Uspon zapadnog sveta predstavljao je uspon relativno zaostalog dela sveta douspostavljanja svetske hegemonije izme| u X i XVIII veka. Njegovo ostvarenjeuklju~ivalo je su{tinske ekonomske, politi~ke i vojne promene. Ovaj kratki ~la-nak prevashodno se bavi ekonomskim pitanjima, iako ni razvoj politi~kih doga-| aja ne mo`e, i ne treba, da bude prenebregnut.1

Ekonomisti su uzroke ekonomskog rasta videli nekad u tehnologiji, nekad uljudskom kapitalu (obrazovanju i ve{tinama ljudskih bi}a), nekad u ekonomijiobima (opadaju}i tro{kovi kao posledica rasta velikih tr i{ta). Iako je jasno da su

to sve neposredni uzroci pove}anja produktivnosti, a time i rasta, oni nisu i jedi-ni. Kada bi to bili, rast bi odavno postao univerzalna pojava, po{to se ~ini da je`elja za pobolj{anjem blagostanja univerzalna ljudska osobina i sve {to bi dru{tvatrebalo da urade jeste samo da investiraju u tehnologije ili ve{tine i znanja koji biproizveli takve eljene rezultate. Me| utim, tokom istorije (pa ~ak i u velikom de-lu savremenog sveta) dru{tva nisu uspela da izvr{e „prave“ investicije.

Dru{tva ne vr{e nu`ne investicije zato {to im insti tucionalne i organizacionestrukture ne daju odgovaraju}i podsticaj. Neuspesi ljudske organizacije ne stoje

E c o n o m i c A n n a l s n o 1 6 1 ,

A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

215

Daglas C. North

USPON ZAPADNOG SVETA

EKONOMISTI NOBELOVCI/NOBEL PRIZEWINNERS IN ECONOMICS

1 Ovaj esej je preuzet iz {ire studije pod nazivom "The Paradox of the West" in Origins of Modern Freedom in the West , ed. R. Davis, Stanford: The University Press, 1995.



u pozadini samo ekonomske zaostalosti, nego i one dru{tvene, intelektualne i

politi~ke. Tako nas traganje za efikasnom ekonomskom organizacijom dovodido politi~ke organizacije, po{to dru{tveno ure| enje odre| uje i primenjuje eko-nomska pravila igre. Upravo u kompleksnoj (i jo{ ne sasvim shva}enoj) interak-ciji izme| u ekonomije i dru{tvenog ure| enja treba tra iti razloge koji su dovelido uspona Zapada. Vra}aju}i se jedan milenijum u pro{lost u potrazi za koreni-ma ekonomskog rasta, moramo da obratimo pa`nju i na institucionalni okvir iintelektualni kontekst iz kojih su nikla shvatanja koja su upravljala ljudskim po-stupcima. A najva`nije od svega jeste da istra imo dinamiku promena koja jeomogu}ila Zapadu da uspostavi svetsku hegemoniju.

I. PO ETNI USLOVI

Po{to istorija govori o tome kako ju~era{nji izbor uti~e na dana{nju odluku,bilo koja polazna ta~ka ne samo da je proizvoljna ve} predstavlja i nepo{tovanjesu{tinskog kontinuiteta istorije. Ako prvi pogled bacimo na severozapadnuEvropu od pre jednog milenijuma, ~inimo to zbunjeno gledaju}i preko svoga ra-mena u uzroke koji su doveli do toga da taj krajolik izgleda ba{ tako kako izgleda.

Rimsko carstvo nestalo je u haoti~nim uslovima koji su vladali u V veku na{eere. Manje-vi{e proizvoljna istorijska hronologija sme{ta kraj feudalizma otprilike

jedan milenijum kasnije, u 1500. godinu. Izme| u ta dva datuma zapadna Evropa jepostepeno izranjala iz anarhije koja je usledila nakon kolapsa rimskog poretka i na-

jezde germanskih plemena na zapadnu Evropu, i razvijala politi~ku i ekonomskustrukturu koja je postavila scenu za budu} i razvoj doga| aja. Ova evolucija je u osno-vi bila uslovljena nasle| em gr~ko-rimske civilizacije, koja se odràla (naro~ito u ju-`noj Evropi) i modifikovala mnoge institucionalne okvire koji su se pojavili izme| uVI i X veka i na kraju im dala kona~an oblik. ini se da je vlastelinski posed bio di-rektan naslednik rimskog letnjikovca, a zavisni coloni prete~e kmetova iz feudalnogsveta. I ropstvo je nastavilo svoje postojanje u Srednjem veku. Odràlo se i rimsko

pravo i slu` ilo kao osnova za razvoj svojinskih prava gde god je zavladao red.Crkva je u Srednji vek prenela kulturno nasle| e klasi~nog sveta. Ona je bila

usamljena riznica znanja (manastiri su ~esto bili najefikasniji poljoprivredni cen-tri srednjovekovne Evrope). Ako je Crkva i bila glavni posednik materijalnog bo-gatstva, po{to je prodavala spasenje du{e za blago i zemlju, ipak su je obele avali iasketizam, pustinja{tvo i revnosni misionari. [ to je najva nije, ona je pruàlaunificiranu strukturu verovanja, jedan ideolo{ki referentni okvir koji je obliko-vao shvatanja u srednjovekovnom svetu. Ovaj zajedni~ki referentni okvir slu io

je kao osnov za stalnu evoluciju shvatanja koja }e se na}i u osnovi odluka kojima

se oblikuje budu}nost dru{tvenih poredaka i ekonomija.

E k o n o m s

k i a n a l i b r 1 6 1 , a p r i l 2 0 0 4 . - j u n 2 0 0 4 .

216

Daglas C. North



zemlje na feudal~evu, seljakovu i zajedni~ku. Ve}ina seljaka bila je u kmetskom

odnosu prema vlastelinskom posedu, to jest, morali su da rade na njemu (dva ilitri dana nedeljno) i da pla}aju da`bine feudalnom gospodaru poseda. Bil i su pod jurisdikcijom feudalnog gospodara, morali da traè pravdu pred njegovim su-dom, a njihovo kretanje i ekonomske transakcije bili su ograni~eni.2

Tradicionalna organizacija vlastelinskog poseda pruàla je slab podsticaj zaekonomski rast. Izolovanost vlastelinskog poseda onemogu}avala je specijaliza-ciju i podelu rada i usporavala {irenje tehnologije kada bi se ova razvila. Podstica-

ji usa| eni u obi~aje koji su vladali na vlastelinskom posedu nisu bil i dovoljni zaubrzan razvoj ve{tina i znanja ili tehnolo{ke promene. Jesu se pojavili te{ki plu-govi s to~kovima, plu`nom daskom i noèm, konjski amovi i potkovice, iako jedo prelaska sa volova na konje do{lo posle IX veka, a i tada veoma sporo.3 Tako jei do prelaska sa dvonjivog na tronjivi sistem rotacije useva dolazilo vrlo postepe-no. Me| utim, broj stanovnika je rastao, barem od X veka nadalje, najverovatnijekao posledica relativnog pobolj{anja reda i mira do kog je do{lo nakon okon~a-nja upada Vikinga, Ma| ara i Muslimana. I upravo taj porast broja stanovnika (ikasniji pad) odigra}e glavnu ulogu u promeni organizacije vlastelinskog poseda.

Gradovi koji su nastajali bili su centri brzih ekonomskih - i politi~kih - pro-mena zahvaljuju}i pobolj{anom uspostavljanju reda u {irim podru~jima. Bilo da

je re~ o brojnim gradovima-republikama u severnoj i srednjoj I tali ji il i o urba-

nim centrima koji su nikli u Niskim Zemljama u X veku, svi su oni bili izvori di-nami~nih promena koje su nastale zahvaljuju} i mogu}nostima {i renja trgovine uSredozemlju i li u dolinama reka [ elde i Meze i veza kako sa ju`nom Evropom ta-ko i sa priobalnim podru~jima Balti~kog i Severnog mora.

Pre 1300. godine trgovinom su se prvenstveno bavili putuju}i trgovci. Onisu, radi uzajamne za{tite ~esto, formirali udruènja, od kojih su neka ~ak zahte-vala od trgovaca da budu adekvatno naoruàni dok putuju u karavanima, {toukazuje na to da problemi reda i mira nisu bili u potpunosti re{eni. Zna~aj putu-

ju}ih trgovaca - i sajmova - po~eo je da opada posle 1300. godine.4 Razvoj trgovi-

ne ubrzao je razvoj gradova, a jo{ vi{e ga je ubrzalo naseljavanje trgovaca u njima.Ograni~enja koja su nametali geografski poloàj i visoki tro{kovi kopnenog tran-sporta diktirali su lokacije gradova: u dnu zaliva (Bri ), na mestu gde drum pre-lazi reku (Mastriht), blizu u{}a dveju reka (Gent), ili na saobra}ajnoj raskrsnici(Brisel).

E k o n o m s


218

Daglas C. North

2 Charles Previte-Orton, The Shorter Cambridge Medieval History , Vol. 1, Cambridge, 1960: pp.

442-45.

3 Joel Mokyr,The Lever of Riches , New York, 1990, chap. 3.

4 Richard Bean, “War and the Birth of the Nation State”, JEH 33, 1973: 203-21.



2. UZROCI INSTITUCIONALNIH PROMENA

^ ini se da je period od X do XVI veka u severozapadnoj Evropi bio kaleido-skop beskona~nog ratovanja na svakom nivou, po~ev od stalnih krvavih sukobalokalnih magnata, do bitaka relativno ve}ih razmera tokom Stogodi{njeg rata, ukojima su Englezi do nogu potukli Francuze kod Kresija, Poatjea i Azenkura, aFrancuzi im vratili istom merom kod Forminjija i Kastijona. To je bilo i razdo-blje radikalnih demografskih promena, kada je broj stanovnika najpre porastaoizme| u X i XIV veka, a potom ponovo po~eo da pada po~etkom XIV i nastaviotim smerom u narednih 150 godina pre nego {to je do{lo do ponovnog oporavka.

Promene u vojnoj tehnologiji, od efikasnih dugih lukova, koje su Englezi ko-ristili i pobe| ivali, do efikasne artiljerije u pobedama Francuza (da ne pominje-mo efikasnost kopljani~ke falange koja je razbila te{ko naoru`ane francuske vite-zove u bici kod Kurtrea 1302. godine), dovele su do su{tinskih promena ne samou prirodi ratovanja nego i u veli~ini odr`ivih politi~kih jedinki .5 Ratovanje je po-stalo skuplje, kako zbog tro{kova obuke disciplinovanih jedinica, tako i zbog po-ve}anih kapitalnih tro{kova opreme potrebne za odbranu i napad. Bez obzira nato da li je posledica ovoga bilo opasno anga ovanje ve{tih pla}enika il i za~etakprofesionalne staja}e vojske francuskog vladara Karla VII, politi~kim jedinkama

je bilo potrebno vi{e sredstava za opstanak nego {to ih se moglo dobiti od suvere-

na „koji je iveo od svojih“ tradicionalnih feudalnih prihoda. Me| utim, ako su sefiskalne potrebe suverena uve}ale, uve}ali su se i potencijalni resursi za stvaranjedodatnih prihoda u ekonomijama. Uspostavljanje reda i mira u {irim podru~ji-ma, pomenuto u prethodnom odeljku, imalo je za posledicu duboke promenepopulacije, rasta trgovine, {irenja tr i{ta i sveop{ti razvoj nov~anih ekonomija.

Pad broja stanovnika u XIV veku doveo je do strmoglavog pada broja sta-novnika u gradovima, pogotovo zbog epidemija buboni~ke i plu}ne kuge. Nepo-sredna posledica ovih epidemija bio je apsolutni pad obima trgovine i robne raz-mene, a time i prihoda koji su vlastelini mogli da oporezuju ili prisvoje. Me| u-

tim, pad trgovine nije bio srazmeran padu broja stanovnika. Osnovna institucio-nalna pravila i zakoni i dalje su postojali, obezbe| uju}i osnovni okvir koji }e po-slu iti kao temelj za rast kada broj stanovnika ponovo po~ne da raste. Pad brojastanovnika imao je mnogo fundamentalniji uticaj na organizaciju agrara, po{to

je doveo do promene odnosa zemlja-~ovek, {to je dovelo do pomanjkanja radnesnage i pove}ane konkurencije me| u zemljoposednicima, {to je na kraju dovelodo promena u organizaciji vlastelinskih poseda i poljoprivrede uop{te.

Prihod koji je bio neophodan vladarima u fiskalnoj oskudici mogao je da bu-de konfiskovan, mogao je da bude uzajmljen (naro~ito od firentinskih bankara),


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

219

Uspon zapadnog sveta

5 Richard Bean, “War and the Birth of the Nationa State,” JEH 33, 1973: 203-21



ili su ga konstituentne ekonomske grupe mogle trampiti za usluge koje je pruào

suveren. Isprobani su svi ovi metodi. Konfiskacija je ubijala koku koja je leglazlatna jaja. Na kraju su firentinski (i drugi) bankari propali zbog otpisa dugova -ali ne pre nego {to su finansijski podràli monarhe u skupim ratovima i neki ban-kari ostvarili pozama{ne profite od krunskih monopola i drugih privilegija kojesu im davali vladari. Tre}i metod, razmena usluga za prihod - posebno davanje isprovo| enje svojinskih prava - doveo je do velikog broja strukturnih promena,od za{tite stranih trgovaca, preko uklju~enja cehovskih i trgova~kih pravila u za-konske kodekse i njihovog sprovo| enja od strane dràve, do uspostavljanja en-gleskog Parlamenta, francuskogEtats Generaux i {panskog Kortesa.

3. INSTITUCIONALNE PROMENE

Ove vojne i demografsko-ekonomske promene imale su veoma velik uticajna institucionalne i organizacione promene. Ekonomske promene u poljoprivre-di predstavljale su otklon od samodovoljnog vlastelinskog poseda sa zavisnomradnom snagom (kmetovima, robovima i slobodnim seljacima) prema tr i{noorijentisanoj poljoprivredi ({to je bilo naro~ito izra eno u blizini naselja i grado-va), sa zemljoposednicima i seljacima vezanima manje obi~ajnim pravom, a vi{enovonastaju}om strukturom svojinskih prava.

Rast naselja i gradova vezan za sve ra{ireniju nacionalnu i internacionalnu tr-govinu bio je omogu}en pojavom nekoliko institucionalnih i organizacionih novi-na. Razvoj menice i tehnika prenosivosti i eskontovanja vukao je za sobom i razvojcentara u kojima su se takve transakcije mogle obavljati - sajmovi u [ ampanji i dru-gde, banke i, na kraju, finansijske ku}e specijalizovane za eskontovanje. Pomorskoosiguranje razvilo se od sporadi~nih pojedina~nih ugovora koji su se odnosili nadelimi~no pokrivanje tro{kova izazvanih gubitkom robe do standardizovanih{tampanih ugovora koje su nudile specijalizovane firme. Pomorsko osiguranje bilo

je jedan od na~ina da se podele rizici. Drugi je bila poslovna organizacija koja je

omogu}avala bilo diversifikaciju portfelja, bilo agregaciju nekoliko investitora, ka-kve su bile komenda, regulisana kompanija i na kraju deoni~arsko dru{tvo.6

Mehanizmi prisilne primene ugovora imaju svoj za~etak jo{ u internim ko-deksima bratstava cehovskih trgovaca, koji su primenjivani pod pretnjom izop-{tenja iz ceha. Ovi kodeksi su evoluirali u trgova~ko pravo, koje se pro{iriloevropskim trgovinskim prostorom, a vremenom se integrisalo u obi~ajno i rim-sko pravo, da bi na kraju dràva preuzela nadzor nad njihovom primenom.7

E k o n o m s


220

Daglas C. North

6 Douglass C. North, “Institut ions, Transactions Costs and the Rise of Merchant Empires,” in

The Political Economy of Merchant Empires , ed. J. Tracy, Cambridge, 1991: pp. 22-40.

7 Paul Milgrom, Douglass C. North, and Barry Weingast, “The Role of Institutions in the

Revival of Trade: The Law Merchant, Private Judges, and the Champagne Fairs,” Economics

and Politics 2 , 1990: 1-24.



Ovo poslednje je bilo prelomno. Strukturu ekonomskih institucija omogu}io

je razvoj dràva, koje su na kraju obezbedile zakonski okvir i njegovu primenu.Takav okvir predstavlja nuàn okvir za bezli~nu razmenu koja je neophodna zaekonomski rast. Bio je to dugotrajan proces prelaska (pojedinih) dràva od iznu-de nalik mafija{koj do prodaje “za{tite i pravde” za novac. Ovaj po~etni zamahpredstavljao je o~ajni~ko traganje za dodatnim prihodom. Ali, kao {to je ranijenavedeno, to traganje je moglo da poprimi razli~ite oblike - konfiskacija imovineili dobijanje otpisa dugova s jedne strane ili trgovina svojinskim pravima i njiho-va primena radi sticanja prihoda s druge.

Radikalno druga~iji rezultati proistekli su iz divergentnih politika vladarakoji su se suo~avali sa fiskalnom krizom, ali ono {to je predstavljalo zajedni~kukonstantu bilo je postepeno nastajanje nacionalne dràve, bilo u kontekstu eko-nomskog rasta, koji je bio karakteristi~an za Holandiju, ili stagnacije, kao {to jeona koja je proistekla iz {panske politike.

Da bi se razumeo uspeh Holandije, mora se baciti pogled unazad na nastanakbogatih gradova u Niskim Zemljama kao {to su Bri`, Gan i Lije , na njihove unu-tra{nje sukobe i njihov odnos prema burgundskoj i habzbur{koj vladavini. Ve} jeveoma rano prosperitet ovih gradova, bilo da je bio zasnovan na trgovini vune-nim tkaninama ili metalima, omogu}io stvaranje jednog urbanog, trì{no orijen-tisanog regiona, jedinstvenog u vreme prevashodno ruralnih dru{tava. Unutra-

{nji sukobi u gradovima odra avali su stalne tenzije koje su vladale izme| u patri-cija i zanatlija i stalni sukob oko nastojanja da se stvore lokalni monopoli, koji su,ako su bili uspe{ni, vodili do iscrplj ivanja upravo onih izvora produktivnosti ko-

ji su bili glavna odsko~na daska za njihov rast. Glavna posledica dolaska Burgun-daca na vlast bilo je obeshrabrivanje restriktivne prakse. Godine 1463, Filip Do-bri stvorio je jedno predstavni~ko telo, Etats Generaux , koje je donosilo zakone iimalo ovla{}enja da izglasava poreze za vladara (iako je svaka pokrajina imalasvoj Etat i poslanici u Etats Generaux dobijali ograni~ena ovla{}enja). Ova skup-{tina je ohrabrivala rast trgovine. I sami burgundski (kasnije i habzbur{ki) vlada-

ri, uprkos estokom protivljenju, aktivno su obeshrabrivali monopolske privile-gije koje su bi le usa| ene u cehovska i trgovinska ograni~enja, kao na primer uBri u i Gentu, gradovima koji su se bavili trgovinom tkaninama.

Vladare su podràvali novi industri jski centri koji su nastali zahvaljuju}i po-voljnim podsticajima sadrànim u propisima i svojinskom pravu. Burgundci iHabzsburzi imali su veliku korist od ovakvog nivoa prosperiteta koji im je dono-sio poreski prihod takvih razmera da su Niske Zemlje postale krunski draguljHabzbur{ke imperije. Kasnije su sve ve}i poreski nameti Filipa II doveli do pobu-ne, plja~ke Antverpena, uspe{nog otcepljenja sedam severnih pokrajina i uspona

Amsterdama do prevlasti u trgovini. I upravo je u Holandiji, posebno u Amster-damu, za~et savremeni ekonomski rast.


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

221




Uporedimo ovu kratku pri~u o ekonomskom rastu sa situacijom u [ paniji.

Ferdinand i Izabela ujedinili su Kastilju i Aragon da bi stvorili nacionalnu dràvunakon vekova borbe s Mavrima i neprekidnih unutra{njih ratova izme| u feudal-nih magnata. Kada je 1516. godine Karlo V do{ao na presto, po~elo je razdoblje{panske hegemonije u Evropi. Ona je bila obele ena prosperitetom pra}enim sveve}im fiskalnim prihodima od Aragona, Napulja, Milana i naro~ito Niskih Ze-malja. Uz pove}ane prihode i{li su i pove}ani rashodi, po{to je Karlo V drào naj-ve}u i najopremljeniju vojsku u Evropi. Me| utim, odràvanje i {irenje carstvapostajalo je sve skuplje, pa kada su se Niske Zemlje pobunile protiv Filipa II, na-slednika Karla V, to je za posledicu imalo ne samo gubitak najva`nijeg izvora pri-hoda nego je dovelo i do dodatnih tro{kova zbog rata sa sedam tamo{njih pokra-

jina. Fiskalna kriza se jo{ vi{e produbila kada je blago iz Novog Sveta po~elo svemanje da priti~e. O~ajni~ko traganje za prihodom dovelo je do odobravanja lo-kalnih monopola u zamenu za prihod, do konfiskacija i do sve vi{ih poreskih sto-pa. Posledice su, naravno, bile opadanje trgovine i bankrot dràve 1557, 1575,1596, 1607, 1627. i 1647. godine.

Ove tako razli~ite pri~e o ekonomskom rastu i padu, sa odgovaraju} im aliobi~no manjim modifikacijama, beskona~no se ponavljaju kroz istorije i u savre-menom svetu. Do rasta je dolazilo kad god je ekonomija obezbe| ivala institucio-nalne podsticaje za preduzimanje aktivnosti usmerenih ka pove}anju proizvod-

nje, kakve su, na primer, preduzimali Holan| ani. Pad je bio posledica nedostatkapodsticaja za preduzimanje proizvodnih aktivnosti zbog centralizovane politi~kekontrole nad ekonomijom i zbog monopolskih privilegija. Me| utim, neuspesinadaleko prevazilaze uspehe. Ekonomski rast je bio izuzetak. Stagnacija i pad subili pravilo, odraàvaju}i stalnu tendenciju ka neuspehu ljudske organizacije. Iuspesi i neuspesi odraàvaju vi{e od institucionalnih/organizacionih obele jadru{tva. Oni podjednako odra avaju shvatanja, ideje, ideologije - verovanja kojaupravljaju ljudskim izborom i delima.

4. KULTURNA VEROVANJA I ORGANIZACIJA DRU[ TVA

Kakav je odnos izme| u verovanja i ljudskog stanja? U svojoj opravdano hva-ljenoj studiji “Protestantska etika i duh kapitalizma,”8 Maks Veber naglasak sta-vlja na verovanja. Nasuprot njemu, zagrièni neoklasi~ni ekonomist voli da veru-

je da ideje, ideologije - u stvari, verovanja uop{te - nemaju zna~aja, po{to ljudiidu za onim {to je u njihovom sopstvenom interesu. Ali, ovaj ekonomist pretpo-stavlja ne samo da sopstveni interes uvek upravlja izborom nego i da pojedinaczna {ta je u njegovom interesu, da se drì ispravne teorije i da otuda vr{i izbore

E k o n o m s


222

Daglas C. North

8 Max Weber, The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism , New York, 1958.



koji vode eljenim rezultatima. U stvari, me| utim, ljudi ìve u svetu neizvesnosti,

a modeli koje konstrui{u da bi tuma~ili svet oko sebe i koji odre| uju njihov izbor jesu modeli izvedeni iz njihovog subjektivnog - i naj~e{}e veoma ograni~enog -iskustva. Kao posledica toga uobli~ile su se razne dogme, mitovi, ideologije i ide-

je, i one i dalje oblikuju ljudske postupke. Ali, ako ideje imaju neki zna~aj, koji jeto zna~aj?

Pogledajmo Veberovu studiju. On se trudi da pokaè da je religijska etika usa-| ena u protestantizmu - a posebno kalvinizmu - sadràvala vrednosti koje su pod-sticale rast kapitalizma. Ali u kom smeru ide ova kauzalnost? I kako znamo davrednosti kapitalizma i njegov rast nisu potekli iz nekog drugog izvora?9 Veber na-lazi vezu izme| u religijskih gledi{ta i vrednosti i izme| u vrednosti i ekonomskogpona{anja, ali ne pokazuje kako bi iz toga proisti~u}e pona{anje dovelo do rastaposebnih institucija i organizacija koje su proizvele rastu}i ekonomski sistem.10

[ tavi{e, kontrareformacijski katolicizam je mo`da isto toliko podsticao istu vrstuindividualizma i discipline koje Veber pripisuje isklju~ivo protestantizmu.

Bi}e korisno razmotriti odnos izme| u bihevioristi~kih verovanja i razvojaposebnih institucionalnih i organizacionih struktura, po{to ovakav pristup omo-gu}uje da se taj razvoj objasni. Mnogi nau~nici odavno smatraju da individuali-sti~ko-bihevioristi~ka verovanja prirodno idu uz ekonomski rast. Kontroverznaknjiga Alana MekfarlejnaThe Origins of English Individualism 11 (“Poreklo engle-

skog individualizma”) sme{ta izvore engleskog individualizma u XIII vek ili ranije. U knjizi je prikazan jedan fluidan, individualisti~ki orijentisan skup stavovaprema porodici, organizaciji rada i socijalnoj strukturi seoske zajednice. Ti stavo-vi su se ogledali u skupu formalnih pravila koja su se odnosila na nasle| ivanjesvojine i pravni status èna.

Ne{to skorije, Avner Grajf12poredi | enovljanske trgovce sa trgovcima koji suusvojili kulturne i socijalne atribute islamskog dru{tva u trgovini na Mediteranuu XI i XII veku. On otkriva sistematske razlike u strukturi njihove organizacijekoje se mogu pripisati suprotstavljenim individualisti~ko-bihevioristi~kim i ko-

lektivisti~ko-bihevioristi~kim verovanjima. Trgovci iz islamskog sveta razvili sudru{tvene mre e komunikacija unutar grupe radi sprovo| enja kolektivne akcije,koje, iako efikasne u relativno malim homogenim etni~kim grupama, ne mogu E

c o n o m i c A n n a l s n o 1 6 1 ,

A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

223


9 R.H. Tawney, Religion and the Rise of Capitalism , New York, 1926.

10 James Coleman, Foundations of Social Theory , Cambridge, MA, 1990: p. 6.

11 Alan Macfarlane, The Origins of English Individualism , Oxford, 1978.

12 Avner Greif, “Reputation and Coali tion in Medieval Trade: Evidence on the Maghribi

Traders,” JEH 49 , 1989: 857-82, and “Cultural Beliefs as a Common Resource in an

Integrating World: An Example from the Theory and History of Collectivist and Individual

Societies,” in The Economics of Transnational Commons , ed. P. Dasgupta, K. G. Maler, and A.Vercelli (forthcoming).



da posluè svojoj svrsi prilikom bezli~ne razmene koja nastaje zbog pove}anja tr-

ì{ta i trgovaca iz razli~itih etni~kih grupa. Za razliku od njih, \ enovljani su raz-vili bilateralne mehanizme sprovo| enja dogovora koji su doveli do stvaranjaformalnih pravnih i politi~kih organizacija za nadzor dogovora i njihovo sprovo-| enje - jednu institucionalno-organizacionu stazu koja je vodila ka omogu}ava-nju mnogo kompleksnije trgovine i razmene. Grajf predlaè generalne postavkeovih razli~itih struktura verovanja u latinskom i mislimanskom svetu, a potompovezuje takve strukture verovanja na evropskoj sceni sa razvojem ekonomskihinstitucija i organizacija, {to je ukratko opisano u prethodnom odeljku III.

Ali, ako prihvatimo da je bilo razli~itih bihevioristi~kih verovanja u razli~i-tim dru{tvima i da su ona podstakla razvoj raznih oblika institucija i organizaci-

ja, {ta je proizvelo ta verovanja? Glavni kandidat su religije, po{to su one bile do-minantne strukture organizovanog verovanja u predmodernom svetu. Me| u-tim, ogromna literatura koja se bavi uticajem religijske dogme na ekonomsku ak-tivnost ne daje nam nikakav konkretan odgovor na ovo pitanje, po{to je mogu}eizdvojiti posebne aspekte gotovo bilo koje religije koji su u suprotnosti sa eko-nomskim rastom. Na primer, islamsko protivljenje tr` i{tu osiguranja13 i hri{}an-sko protivljenje pla}anju kamate.

Me| utim, pa`nju ne treba obratiti na posebne norme, nego na proces stica-nja znanja kroz koji odre| ena struktura verovanja - u ovom slu~aju religija - evo-

luira. Proces sticanja znanja je funkcija 1) na~ina na koji data struktura verovanjafiltrira informacije ste~ene iskustvom i 2) razli~itih iskustava kroz koja prolazepojedinci u razli~itim dru{tvima u razli~ito vreme. Tako se moè tvrditi da je hri-{}anski religijski okvir u Srednjem veku obezbe| ivao pogodan filter za sticanjeznanja koje je dovelo do prilago| avanja povoljnog za ekonomski rast, odnosno,da je specifi~ni geografsko-ekonomsko-institucionalni kontekst srednjovekov-nog zapadnog sveta, opisan u odeljku III, doveo do sticanja jedinstvenih iskusta-va koja su bila odgovorna za prilago| avanje koje je iz njih proisteklo. U stvari, tu

je bila re~ o tome da je kombinacija oba ova elementa dovela do prilago| avanja

struktura verovanja koja su onda dovela do ekonomskog rasta i politi~kih i gra-| anskih sloboda. Uprkos nekim dobro poznatim ilustracijama koje ukazuju nasuprotno, struktura verovanja usa| ena u hri{}anskoj dogmi lako je evoluirala upravcu koji ju je u~inio blagonaklonom prema ekonomskom rastu. I ErnstBenc14 i Lin Vajt15 tvrde da je hri{}ansko verovanje postepeno evoluiralo gledi{te

E k o n o m s


224

Daglas C. North

13 Timur Kuran, “The Economic System in Contemporary Islamic Thought,” International

Journal of Middle East Studies 18 , 1986: 135-64.14 Ernst Benz, Evolution and Christian Hope: Man’s Concept of the Future from the Early Fathers to

Teilhard de Chardin , Garden City, 1966.

15 Lynn White, Medieval Religion and Technology , Berkeley, 1978.



da priroda treba da slu i ljudskom rodu i da se stoga svet moè i mora kontroli-

sati radi ekonomskih ciljeva. Ovakav stav predstavlja osnovni preduslov za teh-nolo{ki napredak. Ali upravo su jedinstveni institucionalni uslovi u delovimasrednjovekovne, odnosno rane moderne Evrope, doneli onu vrstu iskustva koja

je posluìla kao katalizator za prihvatanje takvih shvatanja. Iz te perspektive, Ve-berova protestantska etika jeste deo pri~e o ovom prilago| avanju, ali je ipak“nizvodno” od prvobitnih izvora.

5. USPON ZAPADNOG SVETA

Sada smo spremni da istra imo misteriju jedinstvene evolucije zapadneEvrope. Jo{ ima praznina u na{em razumevanju i zagonetki koje treba re{i ti. [ ta-vi{e, jedan potpuniji prikaz bi vi{e pa nje posvetio ceni ekonomskog rasta. Bilo jegubitnika - mnogo njih na tom putu - ~ije se stanje pogor{alo tokom opisanihpromena. Ali, uop{te uzev, materijalno stanje ljudskih bi}a i sigurnost osoba isvojine popravil i su se u mnogim gra| anskim, poli ti~kim, religijskim i ekonom-skim aktivnostima.

Ako u sredi{te svoga istra ivanja stavimo institucionalno-organizacionustrukturu dru{tva, moèmo da istra imo me| usobnu povezanost ekonomskog ipoliti~kog organizovanja u kontekstu promena do kojih su dovele promene

shvatanja u~esnika ili sile van njih. Neuspeh najboljih kandidata, Kine i Islama,ukazuje na pravac na{eg istra ivanja. Centralizovana politi~ka kontrola ograni-~ava mogu}nosti, alternative kojima se pribegava u kontekstu neizvesnosti o du-goro~nim posledicama politi~kih i ekonomskih odluka. Upravo je izostanak sve-obuhvatnog politi~kog i ekonomskog reda stvorio okruènje povoljno za eko-nomski rast, a potom i za ljudske slobode. U tom konkurentskom, decentralizo-vanom okruènju pribegavalo se mnogim alternativama. Neke su funkcionisale,kao na primer u Holandiji i Engleskoj, neke su propale, kao {to je slu~aj sa [ pani-

jom i Portugalom, a neke, kao u Francuskoj, na{le su se izme| u ove dve krajno-

sti. Ali ono {to je klju~no za ovu pri~u jeste raznolikost mogu}nosti koje su seotvarale i pove}ana verovatno}a (za razliku od jedne jedine politike) da }e nekoostvariti ekonomski rast. ^ ak i relativni neuspesi u zapadnoj Evropi odigrali subitnu ulogu u evropskom razvoju i bili uspe{niji od velikih carstava zbog pritisa-ka konkurencije.

Ovo poslednje zasluùje posebnu pa`nju. Upravo su dinami~ke posledicekonkurencije me| u iscepkanim politi~kim telima dovele do stvaranja izuzetnokreativnog okruènja. Evropa je bila politi~ki iscepkana, ali je bila integrisana potome {to je imala i zajedni~ku strukturu verovanja izvedenu iz hri{}anstva i in-

formacione i transportne veze koje su omogu}avale da se ono {to se negde dogo-


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

225




di na polju nauke, tehnologije i umetnosti brzo pro{iri po celoj Evropi. Tretirati

Holandiju i Englesku kao uspe{ne izolovano od podsticaja koje su primali odostatka Evrope (i u manjoj meri od Islama i Kine) zna~ilo bi prevideti najzna~aj-niji deo obja{njenja razloga njihovog uspeha. Italijanski gradovi-dràve, Portu-gal, nema~ke dràvice - svi su oni zaostajali za Holandijom i Engleskom. Ali,bankarstvo, umetnost, inovacije u navigaciji i {tamparstvo samo su neki od o~i-glednih doprinosa koje su ove prve dale evropskom napretku.

Zahvaljuju}i naknadnoj pameti, moèmo li biti precizniji? Izostanak sveop-{teg reda u Evropi u ranom Srednjem veku zna~io je da je centar odlu~ivanja biou gradu ili u feudalnoj hijerarhiji. Odlu~ivanje je bilo uslovljeno kulturnim na-sle| em koje je oblikovalo po~etna shvatanja u~esnika. Po~nimo s ulogom gradana evropskom kontinentu.

Gradovi u srednjovekovnoj zapadnoj Evropi su se razlikovali - od italijanskihgradova-dràva, preko gradova-utvr| enja podignutih u strahu od spoljne agresi-

je, do lokalnih adimnistrativnih gradova. Ali u svim ovim slu~ajevima klju~ni ~i-nilac u njihovom razvoju bio je stepen autonomije u odnosu na spoljni autoritet.Upravo je relativna sloboda evropskih gradova od takvog autoriteta bila onaj po-~etni faktor razlike u odnosu na druge gradove. Kako su se javljale prilike za eko-nomski razvoj, uz relativno ja~anje reda i mira, a time i uz smanjenje tro{kova tr-govinskih transakcija, gradovi su imali mogu}nost da iskoriste te nove prilike -

bilo da je re~ o trgovini na Mediteranu, kojom su se bavil i Mleci i \ enovljani, bi-lo o trgovini vunom i metalima izme| u gradova u Niskim Zemljama i severoza-padne Evrope. [ irenje trgovine dovelo je do pojave nove interesne grupe, trgo-va~ke, rame uz rame sa tradicionalnim grupama - plemstvom, Krunom i klerom.Gradovi su ~esto bili u stanju da steknu neke slobode uprkos protivljenju plem-stva i sve{tenstva. Sloboda da se do| e i ode, da se kupuje i prodaje po svom naho-| enju, bila je isto toliko bitna za ekonomski rast koliko i sigurnost svojine. Prote-stantska Reformacija, koja je nastala u kontekstu represije, donela je sa sobom

jednu novu slobodu o kojoj je trebalo voditi ra~una - slobodu savesti, slobodu

veroispovesti - a ekonomska sloboda, verska sloboda i predstavni~ka vlast postalisu usko povezani.

[ irenje trgovine od XI do XIV veka dovelo je ne samo do porasta broja urba-nih naselja nego i do razvoja trgova~kih mre a koje su povezivale trgovinu u se-verozapdnoj Evropi sa trgovinom na Mediteranu. Organizacioni okvir sajmova,cehova, obi~ajnog trgova~kog prava i organizacija koje su olak{avale upotrebumenice - ukratko opisan ranije - zahtevao je institucionalni okvir u kome vladapoliti~ki i ekonomski red. Red je iziskivao i stvaranje okvira koji sadr i pravilaigre u gradu, a jednako tako i postavljanje pravila i njihovu primenu koja bi

omogu}avala razmenu i preko politi~kih granica.

E k o n o m s


226

Daglas C. North



Politi~ki/ekonomski red u gradovima u Niskim Zemljama re~ito je opisao

Anri Piren u svom delu Early Democracies in the Low Countries 16

(“Rana demo-kratija u Niskim Zemljama”). Piren govori o stvaranju institucionalne infra-strukture demokratskog poretka u bujaju}im gradskim ekonomijama, koju supostepeno podrivala cehovska ograni~enja i sukob izme| u patricija i nièg gra-| anstva oko prevlasti u zajednici. Me| utim, prema Pirenu, “demokrati ju u gra-dovima u Srednjem veku ~inili su, i jedino su i mogli ~initi, privilegovani ~lanovi.Ovi nisu znali, niti su mogli znati, za ideal slobode i jednakosti dostupnih svi-ma.”17 Za Pirena je ova demokratija bila pragmati~na i neiskvarena intelektual-nim prenemaganjima o demokratiji i jednakosti, pa stoga nije nalik modernojdemokratiji.

To je mo`da ta~no, ali ono {to Piren opisuje bio je integralni deo procesa su-{tinskih promena. Tokom cele istorije, poli ti~ko preraspore| ivanje i neminovniunutra{nji sukobi deo su procesa ekonomskog {irenja - sukob koji nije bio samounutra{nji, u gradu i me| u interesnim grupama koje su u njemu nastajale, nego ispoljni, u odnosu grada i kne eva i vladara. Da ponovimo jednu od tema ovogpoglavlja: promena je prevashodno bila postepen proces, zidanje na prethodnominstitucionalnom okviru i modifikovanje istog, i bila je ograni~ena preovla| uju-}om strukturom verovanja. Upravo taj proces postepene evolucije instuticija iorganizacija Piren opisuje u svom prikazu na~ina na koji su razli~ite politi~ke i

ekonomske organizacije evoluirale i uticale jedna na drugu. Nije re~ o neminov-nom trijumfu demokratije koji se odigrava, nego o borbi za kontrolu u zajednici.A {to se ti~e toga da su u strukture verovanja bila usa| ena moderna shvatanja de-mokratije i jednakosti, to svakako nije bio deo onovremenih shvatanja, ni u gra-du ni na selu.

Engleska je evoluirala idu} i putem ekonomskog rasta i sloboda razli~itim odonog kojim se i{lo na kontinentu. Njen ostrvski poloàj u~inio ju je manje ranji-vom prema stranim osvaja~ima, a staja}u vojsku izli{nom. A i struktura verova-nja je bila razli~ita, kao {to jasno kaè Mekfarlejn. Normansko osvajanje - izuze-

tak u odnosu na britansku neranjivost prema stranim osvaja~ima - proizvelo jecentralizovaniju feudalnu strukturu nego bilo gde na kontinentu. Ali, kao {to po-tvr| ujeMagna Carta (Velika povelja sloboda), Kruna nije smela da pogazi tradi-cionalne slobode magnata, koji su diktirali odredbe sadràne u Povelji, ili grado-va, stranih trgovaca i slobodnjaka. I engleske politi~ke institucije razlikovale su seu nekoliko va`nih ta~aka u odnosu na kom{ije sa kontinenta. Najva`nija je bilo

jedinstvo engleskog parlamenta. Postojao je jedan jedini parlament za celu ze-mlju - nije bilo lokalnih skup{tina kao u Francuskoj, [ paniji i Holandiji. Isto tako


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

227


16 Henri Pirenne, Early Democracies in the Low Countries , New York, 1963.17 Ibid.: 168.



nije bilo podela na gradove, kler i plemstvo. Meitlend isti~e: “Primetna je ~injeni-

ca da su vrlo rano, mo`da jo{ od samog po~etka, gra| ani i njihovi poslanici sede-li zajedno s vitezovima.”18

I na kontinentu i u Engleskoj, promena statusa kmetova, i besplatnog rada,na vlastelinskim imanjima svakako nije bila posledica promene shvatanja o nji-hovom inferiornom statusu, nego je postepena evolucija duèg najma zemlji{ta,ni ih da`bina i prelazak na lenski zemlji{ni posed (na zapadu) odraàvala pro-menu u relativnom pomanjakanju radne snage uzrokovanu smanjenjem brojastanovnika u XIV veku, alternativnim mogu}nostima koje su pruàli gradovi i iztoga proisti~u}om konkurencijom za radna mesta.

U kombinaciji sa razvojem trì{ta, gradova i trgovine do kojeg je dovelo rela-tivno pobolj{anje reda i mira i demografske promene, moramo uzeti u obzir i fi-skalne krize u koje su zapadali plemi}i. Takve krize su nastajale kao posledicastalnog ratovanja me| u konkurentskim politi~kim jedinkama i rastu}ih tro{kovaratovanja. One su odigrale klju~nu ulogu u politi~ko-ekonomskim promenamakoje su se odigrale. Izme| u 1200. i 1500. godine mnoge politi~ke jedinke u za-padnoj Evropi pro{le su kroz beskrajne sukobe, saveze i ratove i postepeno prera-sle u nacionalne dràve, iako veli~ina politi~ke jedinke nije bila toliko va`na zanjeno pre ivljavanje koliko sposobnost da se pove}a prihod od poreza. Bilo jeuobi~ajeno da vladar dobije taj prihod u naturi, pa se u nekim slu~ajevima dvor

selio iz jednog dela zemlje u drugi kako bi se roba i usluge konzumirale u naturi.S razvojem nov~ane ekonomije kao posledice ekonomske ekspanzije izme| u XI iXIV veka, prihodi su prerasli u nov~ane, da bi u XIV i XV veku opali zbog padavrednosti zemlji{ne rente usled smanjenja broja stanovnika.

Godina dana ratovanja imala je za posledicu ~ak ~etvorostruko uve}anje tro-{kova vladanja - a ratovi su bili odoma}ena pojava. Sve niì prihodi, a sve ve}i fi-skalni tro{kovi postavljali su sve te u di lemu pred evropske kne eve. Obi~aj i tra-dicija postavili su granice do kojih su oni mogli da ubiru da`bine od ni eg plem-stva, a, kao {to potvr| uje Magna Carta , kralj koji bi prekora~io tu granicu pri-

hva}enog obi~aja ulazio je u rizik da izbije pobuna. Poneki kraljevi vazali bili suisto toliko mo}ni kao i on, a udruèni bil i su mu nadmo}ni. [ tavi{e, vazali su seponekad udru ivali sa stranim vladarima da bi zbacili svoga kralja. Tako je pove-}ano oporezivanje vazala moglo dovesti Krunu u opasnost.

Dok je stepen njihove slobode varirao, jedna od mogu}nosti koju su vladariimali na raspolaganju bila je dodela povlastica - svojinskih prava - u zamenu zaprihod. Kako je trgovina nadrasla granice grada ili vlastelinskog imanja, trgovcisu otkrili da vi{a vlast, koja ima mehanizme prinude, moè da smanji tro{koveza{tite, pa su bili voljni da pla}aju vladarima u zamenu za za{titu.

E k o n o m s


228

Daglas C. North

18 Frederic W. Maitland,The Consti tutional History of England , Cambridge, 1963: p. 175.



Da bi spre~ili gubitak prihoda (zbog izbegavanja pla}anja poreza), vladari su

davali pravo otu| enja zemlje ili pravo na nasle| ivanje i time ustanovili ~vr{}a iefikasnija svojinska prava. Gradovima su davane trgovinske povlastice u zamenuza godi{nji porez, strani trgovci su dobijali zakonska prava i bivali izuzimani odcehovskih ograni~enja u zamenu za pla}anje poreza Kruni.

Stalna konkurencija me| u nastaju} im nacionalnim dràvama bila je velikiuzrok promena, a istovremeno je ograni~avala broj opcija koje su stajale na ras-polaganju vladarima unutar njihovih dràva. Upravo je konkurencija nateralaKrunu da razmeni prava i povlastice za prihode, uklju~uju}i - ono {to je najva-`nije od svega - davanje prava “predstavni~kim” telima (engleskom Parlamentu,francuskom Etats Generaux , {panskom Kortesu) da imaju kontrolu nad pore-skim stopama i/ili odre| enim povlasticama koje su davane u zamenu za prihod.Isto tako je konkurencija me| u dràvama nudila alternativu podanicima - drà-ve u koje su mogli pobe}i ili poslati svoje pokretno bogatstvo i tako ograni~iti op-cije svome vladaru.

Me| utim, u ovom trenutku se pri~a ra~va. Neka tela su zadràla i oja~ala svojstatus i tako obezbedila osnovu za ja~anje predstavni~ke vlasti, a druga su oslabi-la ili zakr`ljala. Ono {to je odigralo odlu~uju}u ulogu bila je rastu}a snaga cenka-nja izme| u vladara i podanika. U pitanju su bila tri momenta: 1) veli~ina poten-cijalne koristi koju su podanici mogli da izvuku iz toga {to }e dràva na sebe pre-

uzeti odgovornost za za{titu svojine, 2) dostupnost zamene za trenutnog vladara- to jest, sposobnost rivala (u politi~koj jedinki i van nje) trenutnog vladara dapreuzme vlast i pru i iste (ili bolje) usluge, 3) struktura ekonomije koja je odre-| ivala dobit i tro{kove dràve od raznih vrsta nameta.

Na primer, u Niskim Zemljama, produktivne gradske ekonomije imale suveliku korist od politi~kog reda i za{tite svojinskih prava koju su pruàli prvoBurgundci, a potom Karlo V. Struktura ekonomije izgra| ene oko izvozno ori jen-tisane trgovine obezbedila je sredstva za lako ubiranje poreza na trgovinu, ali neu toj meri da se ugrozi komparativna prednost trgova~kog stale a. Me| utim,

zahtevi koje je postavljao Filip II doveli su do uverenja da }e ekonomija nastavitida napreduje samo sa samostalno{}u. Otpor je pokrenut s ovla{}enjem Etats Generaux , koji je 1581. godine doneo “Zakon o odricanju” vernosti Filipu II idao suverenitet samim pokrajinama.

Na kraju je sedam severnih pokrajina uspelo da stekne nezavisnost, a rezulti-raju}a ekonomsko-politi~ka struktura Amsterdama i Holandije ne samo da jepredstavljala efikasnu ekonomsku organizaciju nego je imala i mnoga osnovnaobele ja politi~kih i gra| anskih sloboda. Vlast te nove nezavisne zemlje - Ujedi-njenih Pokrajina - le ala je u svakoj pokrajini, a jednoglasna vladavina zna~ila je

da poslanici iz svih pokrajina (od kojih je svaka bila izborna jedinica) u Etats


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

229




Generaux moraju istovetno da glasaju. Koliko god da je taj proces bio zametan, ta

politi~ka struktura je pre ivela. Dru{tvena zajednica je ne samo razvijala elemen-te politi~kog predstavljanja i pravila demokratskog odlu~ivanja nego u istoj meripodràvala i verske slobode (jednako va an izvor trvenja sa {panskom Krunom).De facto politika Ujedinjenih Pokrajina bila je politika tolerancije u sferi religije,politika koja je ohrabrivala imigraciju verskih disidenata iz raznih delova Evrope,od kojih su mnogi doprineli rastu holandske ekonomije.

U Engleskoj, kao i na kontinentu, tradicionalni prihodi ubirani od feudalacapredstavljali su sve manji deo ukupnih dràvnih prihoda. Spoljna trgovina Engle-ske donosila je sve ve}i deo dràvnog prihoda, uklju~uju}i poreze na vino, me{o-vitu robu i vunenu tkaninu, me| utim ono {to je predstavljalo ki~mu pove}anihprihoda Krune u XIII veku bio je izvoz vune. U svom ve} klasi~nom delu o trgovi-ni vunom,19 Ajlin Pauer opisuje razmenu izme| u tri grupe uklju~ene u tu trgovi-nu: proizvo| a~e vune predstavljene u Parlamentu, trgovce tom robom i Krunu.Jednim sporazumom trgovci su dobili monopol nad izvozom vune i skladi{tem uKaleu, Parlament je dobio pravo da odre| uje porez, a Kruna je dobila prihod. Vi-lijam Stabs je na slede}i na~in opisao ovu razmenu: “Priznavanje prava Parlamen-tu da donosi zakone, da ispituje zloupotrebe i da ima udela u kreiranju nacionalnepolitike, prakti~no je kupljeno novcem datim Edvardu I i Edvardu III.” 20

Sa Tudorima je engleska Kruna bila na vrhuncu svoje mo}i, ali nikada nije

tra ila za sebe isklju~ivu kontrolu nad porezima kakvu su imale francuska i {pan-ska Kruna. Konfiskacija manastirske zemlje i imanja koju je izvr{io Henrik VIIIotu| ila je od njega mnoge plemi}e i ve}inu klera, pa je stoga “Henriku bio prekopotreban Donji dom Parlamenta, oko kog se on neumorno trudio.”21 Stjuarti sunasledili ono {to su posejali Tudori, a narastaju} i sukob Krune i Parlamenta ve}

je dobro poznata pri~a. Dva aspekta ovog sukoba zavre| uju pa nju u ovoj anali-zi. Jedan je sve u~estalije shvatanje obi~ajnog zakona kao vrhunskog zakona ze-mlje - gledi{te koje je najizrazitije podràvao Ser Edvard Kouk - a drugi je vezastvorena izme| u monopola i negiranje slobode, izra ena u vlasti Krune da odo-

brava monopolske privilegije. Kao {to ka e Dejvid Saks: “Ideja slobode izrasla jena krilima protivljenja teoriji o mo}i dràve koja se konkretno ispoljavala krozstvaranje ekonomskih monopola. To {to su negativne posledice monopola bile ustalnom sredi{tu pa`nje pomoglo je da se odrì sna na intelektualna veza izme| uza{tite ljudskih prava i odràvanja op{teg dobra.”22

E k o n o m s


230

Daglas C. North

19 Eileen Power, The Wool Trade in English Medieval History , New York, 1965.

20 William Stubbs, The Consti tutional History of England , Oxford, 1896, vol. 3: p. 599.

21 G.R. Elton,The Tudor Revolution in England , Cambridge, 1953: p. 4.

22 David Sacks, “Parl iament, Liberty and the Commonwealth,” in Parliament and Liberty from

the Reign of Elizabeth to the English Civil War , ed. J.H. Hexter, Stanford, 1992: p. 86.



Za razliku od engleske, {panska Kruna je izrasla u apsolutisti~ku monarhi-

ju. Nacionalna dràva koja je nastala za vreme Ferdinanda i Izabele spoji la jedva veoma razli~ita regiona, Aragon i Kastilju. Ovaj prvi (sa~injen od Valensije,Aragona i Katalonije) bio je oslobo| en od Arapa u drugoj polovini XIII veka ipostao je centar trgovine. Kortes je odra avao interese trgovaca i igrao zna~aj-nu ulogu u javnim poslovima. I da je Aragon odlu~ivao o budu}nosti [ panije,njena istorija bi bila sasvim druga~ija. Ali Kastilja, koja je bila ili u ratu protivMavara ili razdirana unutra{nj im sukobima, nije imala takvo nasle| e jakih tr-gova~kih grupa. Kortes je bio relativno manje efikasan, pa je Izabela uspela dastekne kontrolu nad neposlu{nim magnatima, a tako i nad crkvenom politi-kom. To je dovelo do nastanka centralizovane monarhije i prate}e birokratije, iupravo je Kastilja odredila evoluciju institucija u [ paniji (a samim tim i u La-tinskoj Americi).

Razdoblje {panske hegemonije omogu}io je prihod od Habzbur{kog carstva iblago iz Novog sveta, ali kako je prihod iz ovih izvora opadao, Kruna je moralada pribegne o~ajni~kim sredstvima kao {to su porez i konfiskacija, koji su ukrat-ko opisani gore - sa katastrofalnim posledicama. Ekonomski monopoli i centrali-zovana politi~ka kontrola i{li su ruku pod ruku. Staza kojom je [ panija putovalapokazala se dugotrajnom i vodila u trovekovnu ekonomsku stagnaciju i politi~kunestabilnost koje su okon~ane tek posle Frankove smrti sredinom XX veka. Po-

vrh toga, {pansko nasle| e je u Novi svet, u Latinsku Ameriku, prenelo skup insti-tucija i organizacija koj niti su dovele do odr` ivog ekonomskog rasta niti do odr-ìvih politi~kih i gra| anskih sloboda.

Divergentna evolucija Holandije i Engleske na jednoj strani i [ panije - i Fran-cuske - na drugoj moè se bez razmi{ljanja pripisati razli~itoj snazi cenkanja po-danika i vladara i tri izvora snage cenkanja ({ta podanici dobijaju kada dràvauzme na sebe za{titu imovine, dostupnost zamene za trenutnog vladara, eko-nomska struktura koja je odre| ivala prihod od razli~itih poreza). Isto tako moè-mo da uo~imo odre| eni geografsko-ekonomsko-institucionalni obrazac koji je

doveo do ovako divergentnih uslova. Snaga cenkanja mo`da jeste najneposredni- ji izvor promena, ali nije dovoljna i bili bismo u zabludi ako bismo zanemarilinjoj komplementarnu ulogu koju je igrala struktura verovanja. Zapadna Evropa

je imala po~etnu zajedni~ku strukturu verovanja latinskog hri{}anstva. Ali ta po-~etna struktura verovanja razli~ito je evoluirala u delovima Evrope zbog razli~i-tih iskustava. U Holandiji i Engleskoj ova iskustva su pogodovala evoluciji struk-ture verovanja u pravcima koji su doveli do modernog shvatanja slobode. Za raz-liku od toga, {panska iskustva ne samo da su poja~ala tradicionalnu vite{ku aver-ziju prema ekonomskoj aktivnosti nego su poja~ala i verovanja svojstvena sred-

njovekovnom hijerarhi jskom poretku.


A p r i l 2 0 0 4 - J u n e 2 0 0

4

231




Evoluciju strukture verovanja u Engleskoj najsaètije prikazuje kontrast koji

H. Hekster pravi izme| u srednjovekovnih sloboda u Engleskoj 1500. godine -“promenljiv korpus posebnih tvrdnji pod za{titom zakona za one koji su ih izno-sili” - i “Peticije o pravima” koju je Parlament doneo 1628. godine - peticije kojase bavi “slobodom na nivou njenih temelja. Njeno dono{enje ozna~ava prvi od-lu~an korak u pravcu moderne slobode, slobode kakvu znamo u na{em svetu.” 23

Pristup srednjovekovnim slobodama bio je odre| en hijerahijskom struktu-rom dru{tva. Robovi, sebri, kmetovi i drugi zavisni pojedinci - svima njima je bioonemogu}en pristup slobodi. Nasuprot tome, Peticija o pravima utvrdila je zasve Engleze skup prava koja su za{ti}ena zakonom - zakonom koji je doneo Par-lament. Promena u shvatanju prava pojedinca - od srednjovekovnih shvatanjatog statusa do shvatanja izraènog u XVII veku da je Englez ro| en slobodan - od-ra ava evoluciju strukture verovanja izme| u 1500. i 1628. godine. Pozitivnakombinacija strukture verovanja i odre| enih uslova koji su postojali u Holandijii Engleskoj dovela je do institucionalne evolucije ekonomije i dràve. To je tako-| e dovelo do intelektualnih promena koje su iznedrile ne samo protestantsku re-voluciju nego jednu evoluiraju}u strukturu verovanja koja je podsticala pona{a-nje koje je pogodovalo i ekonomskom rastu i evolucij i sloboda. A suprotne okol-nosti koje su vladale u [ paniji i (u manjoj meri) Francuskoj oblikovale su evolu-ciju strukture verovanja na na~in koji je jo{ vi{e oja~ao njihovu postoje}u institu-

cionalnu strukturu i ugu{io i ekonomski rast i politi~ke/gra| anske slobode.

Prevela: mr Nade da Sila{ki

E k o n o m s


232

Daglas C. North

23 J.H. Hexter, Ibid.: p. 2.

Daglas Nort

Documents

Transcript of Daglas Nort