Boja u Digitalnom Univerzumu

7/28/2019 Boja u Digitalnom Univerzumu

1/32

#131mart 2007

S P E C I J A L N I D O D A T A K

Bojau digitalnom univerzumu

Milan eti


2/32


3/32

3m a r t 2 0 0 7 PC

Boja u digitalnom univerzumu

Boja je sastavni deo naeg ivota isvakodnevnog opaanja. Teko jezamisliti ivot bez boje, i najrazliitiji vido-

vi ovekovog vizuelnog izraavanja uglav-nom podrazumevaju upotrebu boja. I naj-raniji likovni radovi peinskih ljudi su usebi sadrali boju crtei iz peine u Alta-miri su uraeni kombinacijom crnih i crve-nih pigmenata.

Primena boje u vizuelnom stvarala-tvu je jo od praistorijskih vremena bilaograniena tehnologijom. Bilo je potrebnopronai odgovara-

juu podlogu (me-dij) na koju bi seboja nanosila, a za-tim otkriti koji emetod vezivanjapigmenta za po-dlogu obezbedi-ti trajnost crtea.Sa napretkom ci-vilizacije otkriva-ni su sve brojniji isavreniji metodiza nanoenje bojena medij, a uporedo je napredovala i tehno-logija proizvodnje medija. Klasine slikar-ske tehnike danas se kreu od uljanih bojana specijalno prepariranom platnu, preko

akvarela do raznih tehnika rada na papir-noj podlozi (boje, votane boje i sl.), a tu sui brojne grafike tehnike koje omoguavajuumnoavanje umetnikih dela u veem bro-

ju praktino identinih kopija. Kod svih po-menutih tehnika i tehnologija bila je neop-hodna velika vetina umetnika kako bi seproizvele odreene boje i da bi se verno re-produkovali likovi iz prirode. Umetnik je,

dakle, kreirao lik na mediju i tehnika slika-nja je bila neodvojiva od imaginacije. Pri

tom je zanatska vetina stvaraoca esto de-finisala nain umetnikog izraavanja.

Razvoj tamparske tehnologije i poja-va fotografije su u potpunosti izmenili pris-tup reprodukovanju slika iz prirode. Po pr-

vi put je u 19. veku postalo mogue da seprizori iz prirode zabelee i verno reprodu-kuju na fotografijama ili u tampi. U 20.veku je omogueno i prikazivanje boja uovim tehnikama. Meutim, i dalje su posto-

jala brojna ogranienja u pogledu reprodu-kovanja boja i njihove vernosti u poreenju

sa originalom.

Kako je tampar-ska industrija postalavrlo vaan deo naecivilizacije, velike su-me novca koje su seu njoj obrtale su omo-guile finansiranjeozbiljnog naunograzvoja u ovoj oblas-ti. Zahvaljujui ovimnaunim istraivanji-ma dolo se, izmeuostalog, i do sazna-

nja o prirodi fenomena boje koja su forma-lizovana tridesetih godina prolog veka.Nakon toga, praktine pretpostavke za ra-zvoj digitalne fotografije i primene boja u

digitalnoj formi su ostvarene tokom posle-dnjih desetak godina.Digitalna fotografija i digitalna obra-

da slike su ponovo okrenule naglavakesvet kolornog izraavanja. U digitalnomuniverzumu sve je postalo mogue. Teorij-ski limiti prilikom prikazivanja boja i ma-nipulacije slikama prestali su da postoje udigitalnom svetu jedina ogranienja sa-

da predstavljaju snaga raunara i imagina-cija autora.

Detalj peinski crtea iz peine u Altamiri,panija. Pri kreiranju oi crtea korienisu crni, uti i creni pigmenti.


4/32

PC m a r t 2 0 0 7

PCSPECIJALNI DODATAK

S am koncept boje je povezan sanainom na koji ljudsko oko pri-ma svetlosne nadraaje. U mrenjai okase nalaze dve vrste fotoreceptora speci-

jalnih elija osetljivih na svetlost, koje naosnovu njihovog oblika nazivamo epiii tapii. tapii su mnogo osetljiviji, imaih oko 120 miliona, ali ne registruju boje ak ni u crvenom delu spektra. S drugestrane, epia ima samo oko 6 miliona alisu osetljivi na boje, mada je njihova sen-zitivnost i do 100 puta manja nego kodtapia. Inae, vidljivi spektar se nalazi uokvirnom rasponu talasnih duina od 400do 700 nanometara.Najkrae talasne dui-ne (one sa najveomenergijom) vidimokao ljubiaste boje anajdue kao crvene.Takoe, svaka od ra-

zliitih boja koje vidi-mo u prirodi ima svojkarakteristian spek-tralni potpis pa nepostoje, osim kod la-sera, isto monohromatske boje (one ko-

je u sebi sadre samo jednu talasnu dui-nu). ak i objekti koji imaju izraenu nekuod osnovnih boja, recimo crvenu, u sebi

obino imaju deo susednih delova spektra(kod crvene to je uta). Osim toga, ne ra-

di se o jednoj talasnoj duini crvene ve oodreenom opsegu talasnih duina inten-zitet nekih od njih je manji a drugih vei.Kombinovane zajedno, ove talasne duine

daju pomenuti potpis odreene boje, ko-ji se grafiki prikazuje kao dijagram raspo-dele (primere moete da vidite na slici).

Kada pogledamo ovu disproporcijuu broju epia i tapia, na prvi pogledizgleda da boja, sa biolokog stanovita, inije tako vana. tavie, veina ivotinja,ukljuujui tu i sisare, ne vidi boje. Sa evo-lutivnog stanovita, sposobnost razaznava-nja boja se pojavila zbog meovite ishrane

naih predaka. Za ra-zliku od biljojeda,probavni sistem lju-di (koji su svatoje-di) nije u stanju da seuspeno nosi sa svim

vrstama biljaka i nji-

hovih plodova. Naprimer, mnogo lak-e varimo zrele plo-dove od nezrelih, a ina osnovu boje moe-

mo da odredimo da li je meso svee ili jepokvareno. Zbog toga je kod nae vrste nas-tala sposobnost da razaznajemo boje, alinam je i dalje ostala sposobnost crno-be-

log vida. Ona je naroito primetna pri sla-bom svetlu, kada manje osetljivi epii ne

Meutim, pokazalo se da prilikom pre-noenja slika i fotografija iz digitalne sfereu svetlosne nadraaje koje nae ulo vidapretvara u slike i dalje postoje brojni pro-blemi, od kojih neki zadiru u fundamental-

ne fizike osobine svetla i boje, dok su dru-gi uzrokovani naom biologijom. Jednos-tavno, boja i slike u boji su sve rasprostra-njenije ali postizanje pune vernosti kopi-

je prirode i dalje ostaje neostvareni ideal.

Kako mi vidimo boju

Distribucija talasni duinakoje ide epii


5/32

m a r t 2 0 0 7 PC


daju dovoljannadraaj da bi-smo videli obo-

jenu sliku toje manje svetlato je slika kojuvidimo bezboj-nija tj. siva. Evo-lutivno-biolo-ki razlog ovedisproporcijelei u injenicida su nai pre-

ci jako dugo bi-li plen, prvenstveno nonih lovaca. Dakle,bilo je vrlo vana mogunost registrovanjanajsitnijih detalja ak i mraku, dok je kasni-

je razvijena sposobnost opaanja boja tra-ila manju rezoluciju jer je bilo vano sa-mo detektovati boju hrane. Zato ljudi nacrno-belim fotografijama vide daleko veibroj detalja nego na kolornim rezolucijacrno-belog vida je mnogo via nego kadaposmatramo slike u boji.

Kada govorimo o epiima, oni su ta-ko senzibilizovani da su neki od njih ose-tljivi na crveno, neki na zeleno svetlo, a naj-manji je broj elija osetljivih na plavu sve-tlost, kojih ima samo oko 2%. Ovo je jedinirazlog zbog koga se u svim ureajima koji

proizvode sliku emitovanjem svetlosti (mo-nitori, digitalni video projektori i sl.) ove triboje koriste kao osnovne. Svaki od ovakvihureaja ima posebne izvore svetla za sva-ku od osnovnih boja njima mi stimulie-mo ekvivalentne fotoreceptore u oku a kraj-nji efekat je senzacija boje. Crveni (64% odukupnog broja epia) i zeleni epii (oko32%) su rasporeeni na malom prostoru

na mrenjai koji se zove uta mrlja (ko-ja zauzima samo mali deo mrenjae), dok

se plavi uglav-nom nalazeizvan ovog regi-ona i pomeanisu sa tapiima,kojih praktinoi nema u u-toj mrlji. Plaviepii su mno-go osetljivijiod crvenih i ze-lenih (izmeuostalog i zbog

toga to plavosvetlo ima veu energiju, ali je to ipak ne-dovoljno da nadoknadi njihovu malobroj-nost). Prilikom gledanja centar za vid za-pravo nadoknauje ovaj nedostatak u tokuprocesiranja slike.

Tako dolazimo do kljune injenice ve-zane za nae ulo vida i za percepciju boja.Na mozak stalno procesira slike koje vidi-mo, dinamiki se prilagoavajui slici kojuoko prima. Moe se, dakle, rei da smo nes-posobni da vidimo potpuno statine slike mi ne moemo da zamrznemo kadar ipolako ga analiziramo. Ovo je verovatno ra-zlog zato umetnika dela, a naroito foto-grafije, kod nas izazivaju posebnu fascina-ciju. One nam daju mogunost preciznijeg

registrovanja detalja i njihovog kontinuira-nog posmatranja.Sve ove injenice jasno objanjavaju ra-

zliku izmeu crno-belih i fotografija u bo-ji. Prve istiu detalje, s obzirom da stimu-liu samo tapie (kojih ima daleko vie),dok druge imaju mnogo jai efekat na naeemocije, ali sakrivaju detalje. Crno-belefotografije (kao i prizori iz filmova) imaju

delimino smirujui efekat pa nije udoto bolje prolaze kod intelektualne pu-

Sema izgleda i funkcionisanja roa fotoosetljiielija, tapia i epia u ljudskom oku


6/32

PC m a r t 2 0 0 7


blike. Zato je tehnika fotografija i daljecrno-bela, osim kada se boja koristi kao in-formacija (npr. termalna fotografija).

Druga vana stvar vezana za na vizu-elni doivljaj je dinamika adaptacija u re-alnom vremenu koju vri na centar za vid.Radi se o tome da, u kontekstu sposobnostipreivljavanja i produenja vrste, za ljudskirod vernost reprodukcije boja oigledno ni-

je bila krucijalni faktor u razvoju ula vida.Za oveka je evidentno bilo najvanije danjegovo ulo vida u svakom trenutku pre-nese centralnom nervnom sistemu najveumoguu koliinu informacija. Da bi se topostiglo bilo je potrebno u realnom vreme-nu obraivati signale koji stiu kroz optikinerv. Cilj ove obrade je da se, koliko to mo-

gunosti oka dozvoljavaju, CNS-u predoito uravnoteenija slika. Ovo se postie di-namikim mapiranjem ulaza na opseg ko-

ji CNS moe dalje da procesira. Na primer,ako posmatramo sliku sa jako puno svetla,prvi korak u ovom procesu je da se zenicaoka skupi kako bi na ronjau pala dovolj-na ali ne prevelika koliina svetla. Zatim eu okviru prilagoavanja najtamnija nijan-

sa biti proglaena crnom a najsvetlija be-lom, dok e ostali tonovi i boje biti linear-

no rasporeeni unutar novonastalog opse-ga. Naravno, ovaj proces nije toliko jednos-tavan. Tako e na mozak, ako se na slicinalaze samo jako svetli tonovi, shvatitida tu nema crne boje, pa e opseg prizorakoji vidimo biti negde izmeu bele i sive.

Pri dekodiranju slike mozak koris-ti praktino celokupno do tada steeno is-kustvo u obradi slika i znanje steeno u po-smatranju ranijih prizora, uporeujui sa-draj slike sa onima koje je do tada video iprethodnim znanjem o boji nekih predme-ta. Kada recimo posmatramo jednu sce-nu osvetljenu klasinim sijalicama za vla-knom od volframa (koje daju ukasto sve-tlo) i ako se u njoj nalazi beli list papira, miemo njegovu boju registrovati kao belu,

iako bi merenje boje svetla pomou spek-trofotometra pokazalo da svetlo odbijenood tog lista definitivno nije belo ve sa pri-metnim utim tonom.

Vana posledica ovog procesa je da seboje sa prizora koje mi vidimo ne poduda-raju sa onima koje postoje u prirodi. Onoto nae ulo vida radi sa bojama je defini-tivno ulepavanje prirode. Testovi raeni

od strane proizvoaa fotoaparata pokazu-ju da, u veini situacija, fotografije snimlje-

Na leoj strani se nalazi scena sa ernim bojama a na desnoj predstaa onoga to oko idi


7/32

m a r t 2 0 0 7 PC


ne aparatom koji precizno belei boje kodpraktino svih posmatraa izazivaju uti-sak bledih, ispranih i slabih boja. To

je posledica injenice da je intenzitet bo-ja (svetla) koje u veini situacija dopiredo naeg oka prilino slab, jer je posledi-ca slabog svetla u prostoru u kome se na-lazimo. Tako, na primer, ako smo videli

jedan predmet pri jakom letnjem podnev-nom suncu (to moe da bude neiji odev-ni predmet) a zatim ga posmatramo po-novo posle est-sedam sati, precizan mer-ni ureaj e nam rei da do naeg oka do-

pire mnogo slabiji intenzitet boje tog pre-dmeta nego to je to bio sluaj u podne.

Uticaj razvlaenja dinamikog op-sega scene, kao i uticaj pamenja na mapi-ranje odreenih boja nam obezbeuje efe-kat ivahnih boja u skoro svakom trenut-ku. Boje nam ne deluju tako ivopisno je-dino pri vrlo slabom svetlu. Kada intenzi-tet svetla u sceni koju gledamo padne is-pod odreene vrednosti (za ovo ne posto-

ji apsolutna vrednost i ona zavisi od neko-liko faktora), do epia ne dolazi dovolj-na koliina svetla da bi izazvala nadraaj,pa na vid prelazi u noni reim radakada vidimo crno-belo. Postoji i prelaznireim, tipian za sumrak, u kome je kolor-na informacija prisutna ali potisnuta, pa

su boje koje vidimo blede (slabo zasiene)ali i dalje primetne.Dakle, ono to mi vidimo esto ne

predstavlja stvarnu sliku sveta ne tolikopo pitanju detalja u slici koju vidimo, ko-liko po pitanju percipiranih boja. injeni-ca je da na vizuelni doivljaj utie i naeseanje (vizuelno i ivotno iskustvo), to ta-koe moe da stvori razliku izmeu onoga

to vidimo i onoga to stvarno postoji u sce-ni koju gledamo. O tome najbolje svedoe

vizuelni trikovi koje moete da vidite nanaoj ilustraciji.

Prema tome, iako se veina ovean-stva u svakodnevnom ivotu najvie osla-nja upravo na ulo vida, ono zna da nasprevari, iako se sreom to ne deava takoesto. Mi emo, tokom daljeg objanjava-nja fenomena vezanih za boju i njeno ko-

rienje u digitalnom univerzumu, stalnoimati na umu injenicu da naa percepcija

Primeri optiki arki: ertikalne linije suzaprao iste nijanse zelene boje


8/32

PC m a r t 2 0 0 7


boje u velikoj meri zavisi od uslova u koji-ma posmatramo neku scenu.

Kolorni prostorNezavisno od pomenutih efekata koje

nae ulo vida izvodi sa svetlom koje do-pire do oka, jasno je da na na utisak o bo-

ji utiu praktino samo dva glavna fakto-ra obojenost i koliina svetla u svakomdetalju. Ovo nas dovodi do ideje o onometo se naziva kolorni prostor. Naime, oi-gledno je da na vid detektuje vie od pros-te talasne duine boje. epii detektuju pri-

sustvo i intenzitet odreenih delova spek-tra, a na osnovu signala dobijenih od njih,na centar za vid formira kolorni deo slike.Meutim, u ukupnoj senzaciji boje uestvu-

je i informacija koja dolazi od tapia. Kaoto je ve ranije pomenuto, oni su mnogoosetljiviji od epia, tako da mi mnogo lak-e uoavamo suptilne razlike izmeu dvenijanse koje se razlikuju samo po zatamnje-nju/osvetljenju (dok im jevrednost kolorne kompo-nente identina) nego dveboje sa istom koliinomsvetla koje imaju sasvimsline kolorne vrednosti.

Ako bismo posmatra-li samo talasnu duinu sve-

tlosti, njena grafika repre-zentacija bi bila jedna li-nija. Intenzitet, koji naeulo vida paralelno detek-tuje, dodaje jo jednu osuprikazu vidljivog spektra, pretvarajui ga upovrinu. Na kraju, osvetljenost tj. koliina(belog) svetla u boji definie treu osu. Nataj nain dobijamo sve boje vidljivog spek-

tra zatvorene u jednom trodimenzional-nom objektu nepravilnog oblika.

Nauni pristup definisanju pojma bo-je i prirode svetla poeo je sa Isakom Nju-tnom, ali su stvarni efekti postignuti poet-kom ovoga veka. Konano, Commission Internationale de lclairage (Meunarodnakomisija za osvetljenost) je 1931. u Lon-donu konkretizovala i spojila dotadanjanauna saznanja iz ove oblasti u jedan stan-dard. Radom ove komisije su uglavnomobjedinjeni rezultati koje su objavila dvo-jica naunika: David Wright1928. i JohnGuild1931. godine. Oni su obavili serijeeksperimenata (ukljuujui merenja u koji-

ma su uestvovale stotine dobrovoljaca) ka-ko bi definisali opseg vidljivog spektra.

Na osnovu rada ove komisije defini-san je CIE RGB kolorni prostor, iz kojeg jenastao CIE XYZ kolorni prostor. Iako XYZprostor nije u potpunosti preslikavao ka-rakteristike ljudskog ula vida, Y koordina-ta je reprezentovala koliinu svetla, dok jeXZ ravan definisala obojenost i zasienost.

CIE XY dijagram (pogledajtedijagrame) predstavlja dvo-dimenzionalnu reprezentaci-ju XYZ kolornog prostora, inajee se koristi u publika-cijama i udbenicima.

Naravno, postoje progra-mi koji omoguavaju da se

kolorni prostori predstave utri dimenzije, i vrlo su kori-sni u interaktivnom radu i uprocesu analiziranja kolornihosobina tampaa. Od 1976.

godine, CIE je promovisao novi kolorniprostor, CIE L*a*b* u koji su uvrtena no-

vosteena saznanja o prirodi svetlosti. Onje linearniji (iz oka posmatraa) od ostalih

modela kolornih prostora, a i matematikeoperacije u njemu su preciznije.

CIE XZ kolorni dijagram


9/32

m a r t 2 0 0 7 PC


Kolorni prostor se,osim na pomenuti nainzasnovan na ljudskomulu vida, moe definisa-ti i korienjem velikogbroja kombinacija para-metara koje opisuju ose.Najee se koriste sa-mo osnovne boje: crve-na, zelena i plava (tako-zvani RGB kolorni pros-tor). Ovaj prostor se es-to koristi da bi se defini-

sale kolorne mogunos-ti ureaja kao to su mo-nitori i video projektori, jer postoji punakorelacija sa nainom na koji ti ureaji ge-neriu sliku. Boje koje mogu da prikauklasine tamparske maine se definiu uCMYK (Cyan,Magenta, Yellow, Black) ko-lornom prostoru, jer je on definisan osnov-nim bojama koje se koriste u procesu kla-sine tampe na tamparskim mainama.U ovom sluaju se radi o etvorodimenzi-onalnom kolornom prostoru, za koji nijemogue napraviti normalnu grafiku repre-zentaciju, mada su boje koje postoje u nje-mu praktino iste one koje postoje u RGBili CIE XZY kolornim prostorima.

Vano je napome-

nuti da je kod svih digi-talnih ureaja (tu sutin-ski spadaju i klasinetamparske maine jerse matrice tj. ploe kre-iraju digitalnim putem)kolorni prostor diskre-tan a ne kontinualan.To znai da, ako se sva-

ka od osnovnih boja ukompjuteru (recimo

u RGB kolornom pros-toru) definie sa 8 bita(256 vrednosti), imamoukupno 2563 kombina-cija tj. razliitih nijansikoje moemo da defini-emo. To znai da nijemogue prikazati nitaizmeu dve susednenijanse iz ovog kolornogprostora. Dobra stvar jeto prosean posmatrau veini sluajeva i nije

u stanju da primeti razli-ku izmeu boja koje mo-

gu da se definiu sa tri bajta i meunijansikoje bi postojale kada bi koristili vie bitaza definisanje boja.

Osim ovih teorijskih ogranienja, pos-toje i fizika ogranienja samih ureaja.Recimo, na sposobnost prikazivanja bojaznaajno utie, osim metoda rasterizacijekoje ureaj koristi, i hemijski sastav mas-tila (boje, tonera) koje se koriste u tampi,kao i podloge (medija) na kojoj se tampa.

To znai da zasienje (intenzitet) bo-ja odtampanih na mat i na sjajnom papi-ru jednim tampaem nije isto. Zbog rav-nomernijeg odbijanja upadnog (ambijen-

talnog) svetla, tj. njego-

vog manjeg rasipanja,boje su zasienije to jesjajniji papir na komesu odtampane. Ovo jeposebno primetno kodveine inkjettampaajer je sloj boje nanet namedij toliko tanak dane remeti sjaj povrine

papira. Zato je vizuel-ni efekat kod slika od-

CIE XY kolorni dijagram trougaopredstalja sRGB kolorni prostor

u 2D reprezentaciji

RGB kolorni prostor


10/32

10 PC m a r t 2 0 0 7


tampanih na sjajn2im papirima uvek bo-lji nego kada gledamo one na mat mediji-ma. Objanjenje je prilino jednostavno ista koliina ambijentalnog svetla koje pa-da na mat i sjajni papir se ravnomernije od-bija od sjajnog medija (manje se rasipa),pa vei njegov deo dospeva do oka posma-traa (pogedajte sliku 1). Zahvaljujui to-me mi stiemo utisak veeg zasienja kadagledamo tampu na sjajnim medijima.

Takoe, praktinosve poznate tehnologi-je tampe u boji (osim,uslovno posmatrano,inkjettampe) nanose napapir pigment pomeansa drugim hemijskim je-

dinjenjima koja imaju ra-zliite uloge (kao vezivo,lak ili neophodan sasto-jak u procesu tampe) ikoja delimino utiu naponaanje boje (mastila)na mediju na kojem setampa. Ova jedinjenjautiu na sposobnost meanja boja na papi-

ru ali i na odbijanje svetla od papira. Zbogfiziko-hemijskih osobina boja koje se ko-

riste u tampi, kao i zbog same tehnologi-je tampe te usled specifinosti medija nakojima se tampa, esto nije mogue pos-tii ono to vai u teoriji.

Iz svega navedenog jasno sledi da pos-toji jedinstven kolorni prostor karakteris-tian za svaki pojedinani ulazni ili izla-zni ureaj. Njega u strunoj terminologijinazivamo gamut (ili odomaeno gama).S obzirom da su u digitalnom svetu i bo-

je digitalne, gamut bismo mogli tano dadefiniemo kao skup svih diskretnih nijan-si boja, prikazanih u diskretnim vrednos-

tima karakteristinim za kolorni prostorureaja (za monitore to je RGB, za kolorlasere CMYK) koje odreeni ureaj moeda prikae.

Dot gainOvo nas dovodi do pojma koji se u li-

teraturi obino naziva dotgain. Radi se osledeoj pojavi: ako sirovom izlaznomureaju (tj. onom koji nije kalibrisan) po-

aljemo informacijuda odtampa flekuodreene boje na papi-ru (recimo 25% cijana),merenja pokazuju da sena gotovom otisku dobi-

ja neto drugaiji rezul-

tat, recimo 28%. Vrloje bitno da shvatimo dana ovu pojavu ne utiesamo konstrukcija izla-znog ureaja (npr. tam-paa), ve i tip papira(medija) na kojem setampa. Kada napravi-

mo otiske za svaki mogui procenat pokri-

venosti za svaku od boja sa kojima ureajtampa (bez obzira da li ih ima 3, 4, 6, 8 ili

hCv kolorni prostor osnoa konusa jestandardni kolorni toak

Odbijanje setlosti


11/32


12/32

12 PC m a r t 2 0 0 7


ju istu koliinu (intenzitet) svetlaimaemo utisak je piksel siv, a akopri tome sva tri emituju vrlo veli-ku koliinu svetla, videemo be-li piksel. Ako pak oni ne emitujusvetlo, efekat e biti crna takica.U svakom sluaju, poveavanje in-tenziteta emitovanog svetla dovodido porasta koliine svetla koje do-pire do oka posmatraa. Ovaj me-tod generisanja slike se zove aditiv-ni i postoji kod monitora, TV apa-rata i video projektora.

S druge strane, kod tampanih mate-rijala je neophodno svetlo sa strane da bi-smo videli sliku. Zato je papir koji koristi-mo u svakodnevnom ivotu beo on trebada na mestima gde nema boje odbije ambi-

jentalno svetlo (koje nae oko, prilagoava-jui se, vidi kao belo), dok obojena mestagenerie u boji. Razlika u odnosu na aditiv-ni metod je u tome to obojena takica napapiru od upadnog belog svetla oduzimaneke talasne duine svetla (upije ih) a dru-ge odbija. Tako crvena boja nanesena na pa-pir odbija samo crveno svetlo, a ostale tala-sne duine zadrava. Problem u poreenju

sa aditivnim metodom nastaje ako na papi-ru pomeamo crvenu, plavu i zelenu boju,poto e krajnji rezultat biti crna fleka. Ra-zlog crvena takica e od upadnog sve-tla uzeti plave i zelene talasne duine, ze-lena crvene i plave a plava crvene i zelene,pa se (u teoriji) od papira tada nee odbitinita. U praksi, zbog nesavrenosti boja ipigmenata, ovakva fleka ima tamnosmeuboju. Inae, smea (braon) boja kao takvaoznaava povrinu ija je boja nedefinisa-na i ne predstavlja boju u pravom smislurei. Smea se u stvari nalazi na granici za-tamnjenja ispod koje nae oko ne vidi boje,a pri tom nije neutralno siva, ve ima blagodominantnu crvenu komponentu.

Dakle, kod tampe na papiru mora-

mo da primenimo drugi pristup. Zato seu tampi i ne koriste crvena, zelena i plavaboja, ve cijan, magenta i uta. Cijan taki-ca na papiru se u spektru, tj. takozvanomkolornom toku (na slici levo), nalazi su-protno od crvene. Ona iz upadnog svetlaoduzima crvene talasne duine a odbija je-dnake koliine zelenog i plavog svetla. Naslian nain, uta boja upija plavo a odbija

crveno i zeleno, dok magenta upija zelenoa odbija crveno i plavo svetlo. Zbog togaSubtraktino meanje boja

Osnovne

boje tonera

Izvedene

boje

crna

cijan

magenta

uta

bela(papir)

crvena

zelena

plava


13/32

13m a r t 2 0 0 7 PC


se ovaj metod meanja boja zove subtrak-tivni, jer svaka od osnovnih boja u tampioduzima od upadnog svetla jednu od pri-marnih boja.

Kod tampe, u ideal-nom sluaju, crnu dobija-mo meanjem jednakihkoliina cijan, magenta iute boje. U praksi, onenikada ne daju apsolutnocrn otisak, a i zbog sma-njenja cene tampe doda-je se klasina crna boja

(mastilo, toner), koje zaisti efekat treba potroititrostruko manje.

Dakle, za tampu ko-ristimo najmanje etiriboje. Osim njih, na papi-ru meanjem ute i cijan dobijamo zelenu,cijan i magente plavu a ute i magente crve-nu (pogledajte sliku). Ukljuujui tu i beluboju papira, imamo na raspolaganju samo8 osnovnih boja i sa nji-ma treba nekako da posti-gnemo da odtampane fo-tografije izgledaju verno.

Nijedan poznatiureaj niti tehnologija neomoguavaju da se gene-

rie svaka nijansa boja izvidljivog spektra. Takoe,ni sa jednom tehnologi-

jom nije mogue napravi-ti iste boje. Postizanjemnotva boja u tampi sezasniva na injenici da isamo oko ima tri odvoje-ne grupe senzornih eli-

ja za crveni, zeleni i pla-vi deo spektra. Druga va-

na injenica jeste ta da e centar za vid sto-piti vrlo sitne detalje u jednu taku. Jednos-tavno, ako imamo dva kvadrata sa stranica-ma od jednog metra i ako jedan obojimo

cijan a drugi utom bojom, te ako se ho-dajui unatrake udaljavamo od njih, u je-dnom trenutku ih vie neemo videti kaodva odvojena objekta, ve e se oni stopi-

ti u takicu zelene boje.Dakle, ako naemo me-

tod da na papir (ili neki dru-gi medij) kontrolisano nane-semo dovoljno sitne takiceosnovnih boja, posmatra esa uobiajenog rastojanja od

oko pola metra imati utisakda gleda pravu sliku, tj. neeprimeivati sitne take kojeje sainjavaju. Istorijski po-smatrano, ovaj efekat je prviprimenio francuski neo-im-presionistiki slikar GeorgeSeurat(or Sera) na svojojlegendarnoj slici Un diman

che apresmidi a lle de laGrande Jatte?(gore) iz 1884.

George Seurat

Kartica iz 1888. godine


14/32

1 PC m a r t 2 0 0 7


godine. Tada je nastao novi pravac u slikar-stvu (kasnije nazvan pointilizam) a uskoro

je poela i praktina primena ovog metodau tamparskoj industriji, to moete da vi-dite na bejzbol kartici iz 1888. godine. Ovaideja je u tamparskoj industriji praktinoi iroko primenjena ve dvadesetih godinakod crno-belih fotografija, a vrhunski kvali-tet kolornih otisaka ostvaren je ezdesetihi sedamdesetih godina dvadesetog veka, ka-da je tehnologija omoguila da se preciznonaprave matrice (ploe) u dovoljno visokojrezoluciji kako takice od kojih je slika sas-

tavljena ne bi bile primeene sa rastojanjaod 30 do 50 centimetara.

RasterizacijaSada verovatno shvatate da je prilikom

digitalne tampe na bilo kom izlaznomureaju neizbean proces kreiranja taki-ca u osnovnim bojama i definisanja njiho-ve pozicije na papiru.Ovaj proces se prime-njuje kod svih ureajaza tampu koji se danaskoriste (bilo da se radio klasinim ofset ili ne-kim tamparskim mai-nama, inkjet, laserskimili nekim drugim tam-

paima ili digitalnimtamparskim maina-ma) i opteprihvaeninaziv za njega je rasteri-zacija. Raster predstav-lja unapred definisanu emu ili mreu ukoju se postavljaju takice osnovnih boja.Praktina primena je dovela do toga da seu, recimo, ofset tampi koristi kvadratna

rasterska mrea, ali su mree za svaku odosnovnih boja postavljene pod razliitim

uglovima (pogledajte sliku), kako bi se ma-nje primeivala pravilnost njihovog postav-ljanja. Kod nekih drugih tehnologija tam-pe (kao to su inkjettampai) koristi setzv. stohastiki raster.

Kod monitora je situacija bitno dru-gaija. Na monitorima se za formiranje sli-ke koristi tehnologija stvorena za televizi-ju, mada i ona podrazumeva neku vrsturastera. Na ekranu svakog monitora (biloda je on TFT ili koristi katodnu cev) posto-

je fiksirana podruja namenjena emitova-nju crvene, zelene i plave svetlosti. S obzi-

rom da su ova podruja malih dimenzija,nae ulo vida doivljava sliku sa ekranakao neprekidnu (analognu), pod uslovomda je posmatramo sa dovoljnog rastojanja.Osim toga, monitori su tako konstruisanida ovi mali delovi slike mogu vrlo preciznoda doziraju koliinu svetla koju emitujuu svakoj od boja, pa neki komplikovaniji

sistem rasterizacije ni-je neophodan.

Dakle, tampanjeu boji je znatno kom-plikovaniji posao odkreiranja slike na mo-nitoru. Osim to zahte-

va obimna istraivanjada bi se naao metod

koji najvie odgovarahardverskim osobina-ma ureaja i tehnolo-giji tampe, rasterizaci-

ja stavlja procesor kojitreba da je obavi pred vrlo ozbiljan zada-tak. Kako je u veini dananjih tampaaza rasterizaciju zaduen procesor u samomureaju, ovaj posao moe dugo da potraje,

to znaajno usporava tampu. Zato proi-zvoai tampaa koriste razliite tehnike

Primeri rasterizacije kod laserskitampaa i ofset tampe primetnisu razliiti ugloi reetaka rasteraza saku od boja


15/32

1m a r t 2 0 0 7 PC


da minimizuju vreme potrebno za pripre-mu tj. rasterizaciju slike u toku tampe.

Kod inkjettampaa je ovaj problem re-en tako to je iskoriena osobina ureajada tampaju red po red (tj. jedan po jedanprolaz glave preko papira), kao i njihovamogunost da nakratko zastanu tokomtampe i da saekaju podatke za sledeired. Pri tom se, tokom tampanja jednogreda, vri rasterizacija sledeeg, bilo da seona obavlja u kompjuteru i preko brze veze(kao to je USB 2.0) prenosi u tampa ili

je za nju zaduen procesor u tampau.

Kod laserskih tampaa situacija jedrugaija. Kod njih nije mogue zaustavi-ti papir u toku tampe jer bi se to videlo naotisku kao svetlija pruga normalna na pra-

vac kretanja papira. Takoe, ako zaustavi-mo papir u trenutku kada se on ve nala-zi u fjuzeru, moe se desiti da papir poutiili se ak zapali. Dakle, u trenutku tampena laserskom tampau moraju biti sprem-ni svi podaci potrebni da bi se formirala

jedna strana. Zbog toga je nuno da se al-goritmi za rasterizaciju optimizuju kakobi na vreme dali otiske zadovoljavajuegkvaliteta. Naravno, u praksi ovo znai dae biti rtvovan kvalitet na raun brzine,mada se proizvoai dovijaju na raznenaine kako bi ovaj problem reili u zado-

voljavajuoj meri. Ako konstruiemo tam-pa bez inenjerskih trikova, poboljanjekvaliteta tampe moemo postii jedinopoveanjem rezolucije. Problem kod ovogpristupa je u tome to dvostruko poveanjerezolucije etvorostruko poveava koliinupodataka potrebnih da bi se definisala stra-na. U pitanju mogu biti zaista ogromne ko-liine podataka.

Ako pri tom uzmemo u obzir da je vre-me potrebno za rasterizaciju etiri puta vi-

e podataka obino preko etiri puta du-e (sa istim procesorom i memorijom), ja-sno je da ovakva konstrukcija tampaa je-dnostavno prodire resurse procesor-ska snaga i memorija rastu vrtoglavo sa po-

veanjem kvaliteta. Kod ofset tampe raste-rizacija se obavlja upravo klasinim putem,korienjem rezolucije osvetljivaa ili CTP(computer to plate) sistema od 2540 taakapo inu ili viim. Dakle, da bi laserski tam-pa postigao slian kvalitet tampe, moraobi da radi u rezoluciji od barem 2400 ili ak3600 taaka po inu. Nije nam teko da za-

kljuimo kako bi pri takvim rezolucijamatampau bila potrebna snaga PC raunarada bi postigao normalnu brzinu tampe.

Osim to koriste klasini metod po-boljanja kvaliteta, proizvoai tampaapribegavaju jednom izuzetno promuur-nom triku kojim se reava problem veli-kih resursa potrebnih za kvalitetnu laser-

sku tampu u boji. Naime, ako pogleda-mo metod rasterizacije kod klasine tam-pe, videemo da se pomenuta visoka rezo-lucija koristi kako bi se na papiru pravilegrupe takica manjeg ili veeg prenika.Alternativni metod simulira ovaj naintampe tako to, umesto da poveava re-zoluciju, modulacijom laserskog zrakana papiru pravi manje ili vee takice. To

znai da emo, ako zadrimo rezolucijuod 600 dpi a umesto jednog bita po taki-ci (ukljueno-iskljueno) uvedemo eti-ri (petnaest razliitih vrednosti veliinetakice), dobiti efekat kao da rasterizacijuradimo sa 2400 dpi (to bi trailo 16 puta

vie podataka), ali emo imati samo etiriputa vie podataka (vidi ilustraciju).

Dakle, kod kolor laserskih tampaa

(naroito kod njih) hardverska rezolucija vi-e uopte nije merilo kvaliteta tampe. ta-


16/32

1 PC m a r t 2 0 0 7


vie, veina proizvoaa se danas odluujeda zacementira rezoluciju na 600 dpi itrudi se da povea kvalitet veim brojemrazliitih veliina takica i poboljanjem sa-mog tonera koji se koristi u tampi. Praksa

je pokazala da se tehnologijom modulacijeveliine take kod laserskih tampaa posti-u izuzetno dobri rezultati. U stvari, najbo-lji kolor laseri danas, koristei tehnologijumodulacije veliine take, ostvaruju efekatkoji bi se postigao na ofset ureajima kadabi na osvetljivau bila koriena rezolucijaod 4800 taaka po inu.

Osim metoda rasterizacije, na kvalitet

tampe u boji i broj boja koje kolor laserskitampai mogu da prikau znaajno utie i

tehnologija proizvo-dnje tonera. Naime,klasini toner se do-bija mlevenjem, a dabi se toner bolje za-lepio za papir, u fju-zeru tampaa (gre-jau koji topi esti-ce tonera) se dodajesilikonsko ulje. Ova-kva tehnika tampedovodi do visokogsjaja otiska koji delu-

je pomalo vetakikada tampamo naobinom fotokopirpapiru. Nove gene-racije tonera ne mo-raju da koriste uljejer se u sredini sva-ke estice tonera na-lazi jezgro od voska(vidi ilustraciju nastrani 29) koje imazadatak da se zale-

pi za medij na kojem se tampa. U zavi-snosti od tehnologije proizvodnje tonera,pigmentne estice mogu da budu u voskuili u sledeem sloju, ali je za sve bitno da su

vrlo pravilnog oblika i da se vrlo malo razli-

kuju po veliini. Sve ovo je veoma bitno jerpreciznost postavljanja takica na papiru injihove male dimenzije zahtevaju da se ko-liina tonera na papiru vrlo precizno dozi-ra. Ovakvi toneri se obino zovu hemijski(pun naziv je hemijski uzgajani) i sve vi-e proizvoaa upravo osvaja tehnologijunjihove proizvodnje.

Ako se za trenutak vratimo na inkjet

tampae, videemo da su oni danas dosti-gli nivo kvaliteta tampe u boji (bilo da se

Klasian

raster

Raster sa

modulacijom take


17/32

1m a r t 2 0 0 7 PC


radi o grafici ili fotografijama) koji je ne-prevazien od strane bilo koje druge tehno-logije. Ovo je postignuto paralelnim razvo-

jem mastila (receptura i tehnologije njiho-ve proizvodnje), sistema za tampu (inkjetglava i mehanizama za tampu) i medija(papira i folija) na kojima se tampa. Posle-dica ovih unapreenja je da su inkjettam-pai u stanju da proizvedu izuzetno malekapljice, zapremine ak i samo jednog pi-kolitra (1 pl = 10-12 litara). Ove kapljice napapiru ostavljaju jako sitne tragove, mno-go sitnije nego to su najmanje takice kod

laserskih tampaa, a mehanizmi kod inkjet-ova mogu izuzetno precizno da ih pos-tave na papir. Zato je metod rasterizacijekod inkjet-ova umnogome razliit od on-og koji se primenjuje kod laserskih tam-paa ili ofset tamparskih maina. U prak-si postoje dva metoda rasterizacije kodtampe na inkjet-ovima. Prva je tzv. stohas-tika rasterizacija, kod koje se takice napapiru ne postavljaju u pravilne rasterskereetke ve zauzimaju prividno sluajnepoloaje. Ovaj metod je posebno primen-ljiv kod inkjet-ova zbog naina na koji sekreira slika u procesu tampe. Drugi me-tod deli povrinu strane u piksele tj. kva-dratie ija je stranica 1/300 ili 1/600 ina.U zavisnosti od ulazne vrednosti koja do-

lazi iz fajla koji se tampa, tampa u sva-ki piksel postavlja odreenu kombinacijuveeg broja (16 do 64) takica osnovnih bo-ja. U zavisnosti od broja osnovnih boja ipreciznosti tampaa, u praksi je mogueu svaki od piksela postaviti od jednog dosedamdeset-osamdeset miliona kombina-cija. To znai da jedan takav piksel moe-mo da obojimo u nekoliko miliona nijan-

si. S obzirom na male dimenzije ovih pikse-la, ovo iz korena menja pristup problemu

rasterizacije jer sada umesto 8 ili neto vi-e osnovnih boja imamo neuporedivo veibroj. Kod nekih od inkjettampaa koji suse pojavili u poslednjih nekoliko godina,rasterizacije u stvari i nema broj nijansikoje moe da ima svaki piksel je sasvim do-

voljan da se postignu vrhunski rezultati ureprodukciji boja. Osim toga, informacijao tome koju kombinaciju takica u pikse-lu treba upotrebiti za svaku od ulaznih vre-dnosti (RGB ili CMYK) sa dokumenta ko-

ji se tampa moe da bude sauvana u sa-mom tampau. Tako se proces pripreme

fotografija u raunaru (uslovno reeno ras-terizacija) svodi iskljuivo na prilagoava-nje rezolucije slike rezoluciji tampe na sa-mom tampau, a odabir kombinacije taki-ce osnovnih boja se postie jednostavnimitanjem tablice.

Color Enginei operativni sistemiObjasnili smo kako tampai uspeva-

ju da ostvare otiske u boji, bilo da se radi otekstu, grafici ili fotografijama. Takoe, ja-sno smo naglasili koja su ogranienja tam-paa i drugih izlaznih ureaja kada je u pi-tanju reprodukcija boja. Iz istorijskog uglagledano, u svetu IT tehnologije nije ostalomnogo prostora za usavravanja kada su u

pitanju tehnologije postavljanja boje na me-dij, metodi i tehnologije rasterizacije. Pros-tor za unapreenje se u ovom trenutku mo-e nai u tehnologijama mastila i toneratetehnologijama proizvodnje medija na koji-ma se tampa. Zato industrija, ali i sve veibroj korisnika tampaa, posveuje panjuobezbeivanju precizne i verne reprodukci-

je boja na velikom broju ureaja.

U stvari, postoji tenja je da se doe doidealne situacije u kojoj je slika na ekranu i


18/32

1 PC m a r t 2 0 0 7


svim tampaima (kao i tamparskim ma-inama) identina onoj na ulazu, bilo da jeodskenirana, snimljena digitalnim fotoapa-ratom ili generisana u kompjuteru. Ovo, na-ravno, nije mogue jer svaki ulazni ureaj,kao i svaki izlazni, ima svoje bubice kada

je u pitanju reprodukcija boja. Jednostav-no, savrena reprodukcija boja u procesuskeniranja ili fotografisanja nije mogua.

Ako posmatramo teoretsku situaciju ukojoj imamo kompjuter sa monitorom, ske-nerom i tampaem (ne uzimajui u obzirspoljni svet), moemo rei da smo postigli

vernu reprodukciju boja ako dokument ko-ji smo skenirali ima iste boje i na monitorui na tampau. Naravno, ne smemo da za-boravimo da original moe da sadri bojekoje ni monitor ni tampa uopte nisu ustanju da prikau (nalaze se izvan njihovoggamuta) pa emo, radi pojednostavljenjaovog objanjenja, pretpostaviti da original-ni dokument ima samo boje koje nastajupresekom gamuta sva tri kolorna ureaja:skenera, monitora i tampaa.

Jednostavan i logian postupak sre-ivanja boja jednog ovakvog sistema po-drazumevao bi softversko reenje kojeomoguava da se prvo urede boje na mo-nitoru. kolski pristup ovom problemu bibio da izmerimo RGB vrednosti koje moni-

tor emituje za sve boje iz RGB kolor prosto-ra (njih 16 i neto miliona). Mada bi namza ovakav posao bilo potrebno neverova-tno puno vremena, tako bismo mogli pot-puno precizno da odredimo gamut moni-tora, ali i da definiemo kako on iskriv-ljuje boje. Sledei korak bi bio da napravi-mo trodimenzionalnu matricu pomou ko-

je bismo saznali kako treba da izmenimo

vrednosti koje dolaze iz raunara da bi naekranu bila prikazana eljena boja. Na pri-

mer, ako elimo da na monitoru prikae-mo taku ije su RGB vrednosti 128, 128 i32, tablica bi mogla da nam kae da mi ustvari treba da mu poaljemo signal da ge-nerie R vrednost od 125, G 127 i B28 jertaj na hipotetiki monitor za ovu boju pri-kazuje vie svake od osnovnih boja negoto bi trebalo.

Sledei korak bi bio da napravimoslian metod prilikom skeniranja, tj. da na-pravimo otiske koji sadre polja svih bojaiz RGB kolornog prostora, i da odskenira-ne vrednosti uporedimo sa onima koje su

postojale na skeniranim listovima. To je do-due u praksi neizvodljivo (jer nije moguena papiru generisati sve boje RGB kolor-nog prostora), ali bismo na ovaj nain us-peli da napravimo inverznu tablicu i za ske-ner, pa bi sve boje sa originala koji skenira-mo bile verno prikazane na monitoru. Pro-blem nastaje kad ovako odskeniran fajl kre-nemo da tampamo. Naime, tampa radiu CMYK kolornom prostoru, pa je potre-bno prvo prevesti boje iz RGB u CMYKkoordinate, pa ih tek onda tampati. Na-kon to smo odtampali sve boje iz RGB ko-lornog prostora, moramo imati ureaj kojimoe da izmeri vrednosti sa odtampanihlistova i zatim moemo da kreiramo slinutablicu kao kod skenera i monitora.

Ako za trenutak zanemarimo prak-tine prepreke prilikom izvoenja jednogovakvog posla, ostaje kljuni problem dabi i aplikacije koje se bave obradom i gene-risanjem kolornih dokumenata (kao to je,recimo,Adobe Photoshop) morale da po-znaju i koriste podatke koje smo na ovajnain prikupili. Aplikacija bi morala da pri-meni inverziju iz matrice kod rada sa moni-

torom (ili bi grafika karta morala da budeu stanju da je koristi), prilikom skeniranja


19/32

1m a r t 2 0 0 7 PC


i tampe, kako bi se video efekat unifikaci-je boja u celom sistemu. Dakle, ovo imasmisla samo u zatvorenom sistemu u ko-

jem su sve aplikacije prilagoene jednomovakvom pristupu.

U praksi, manipulacije bojom i daljemogu da budu ostavljene samim progra-mima (Adobe Photoshop ima takvu mo-gunost), ali je mnogo bolje ako ovaj po-sao moemo da prepustimo operativnomsistemu. Takav operativni sistem bi moraoda ima stalno aktivan deo koji permanen-tno vodi rauna o tome da, kada god da se

koristi neki ulazni ili izlazni ureaj, na po-datke o boji koji sa njega stiu ili se alju kanjemu primeni odgovarajue transformaci-

je kako bi se na njima dobile prave boje.Ovaj deo operativnog sistema se u

praksi zove Color Engine, to bi se na srp-ski uslovno moglo prevesti sa podsistemza manipulaciju bojama pa se engleski na-ziv odomaio i kod nas. Njegov zadatak jene samo da primenjuje transformacije naboje koje se alju ili primaju od ulazno/izla-znih ureaja, ve da i boje po potrebi tran-sformie iz jednog u drugi kolorni prostor.

Kako bi se ovaj posao najoptimalni-je obavio, svi moderni CE sistemi za kal-kulacije koriste referentni kolorni prostor(u strunoj literaturi se koristi termin Pro

file Conection Space) u koji i iz kojeg sepreraunavaju vrednosti boja koje se dobi-jaju sa ulaznih ili alju na izlazne ureaje.U praksi se pokazalo da su CIE XYZ iliL*a*b* idealni za ovaj posao jer oni jedi-ni ne zavise od karakteristika izlaznihureaja i najpribliniji su ljudskom poima-nju boje, ali to ne znai da ih koriste svioperativni sistemi.

Na primer, Windows XPoperativni sis-tem kao referentni kolorni prostor koristi

sRGB. Sve transformacije sa ulaznih i kaizlaznim ureajima se vre preko sRGB ko-lornog prostora. Nedostatak ovog reenja

je u tome to je sRGB manji od CIE L*a*b*kolornog prostora. Osim toga, sRGB ne po-kriva ni sve boje koje postoje u svim ula-znim i izlaznim ureajima pa se smatra danije dovoljno dobar za profesionalnu gra-fiku primenu. Zapravo, sRGB je kolorniprostor definisan kroz saradnju nekolikofirmi koje su se bavile ovim problemom,meu kojima su najvaniju re vodili Microsoft i Hewlett Packard, i koji je najvie

prilagoen potrebama poslovnih aplikaci-ja, u kojima korieni gamut nije ni izdale-ka tako irok kao na fotografijama.

Kao znaajno unapreenje, najnovijiMicrosoft-ov operativni sistem WindowsVista koristi color engine kompatibilan saICC-V4 standardom kroz API koji se zoveWindows Color System, i koji u potpunostizadovoljava potrebe grafike industrije. Sdruge strane, u grafikoj industriji omilje-niMac operativni sistem ima sopstveni CEpod nazivom ColorSync (trenutna verzija je2.0) koji koristi CIE referentni kolorni pros-tor. Vea preciznost sistema za upravljanjebojama kodMac OS-a je glavni razlog to

je on omiljeniji nego Windows meu ljudi-ma koji se bave pripremom za tampu.

Kolorni profli i vezaizmeu kolornih prostoraOvaj metod u standardizaciji postupka

postizanja verne reprodukcije boja na kom-pjuterima je dopunjen jo jednim standar-dom. Da bi se definisao metod opisivanjakarakteristika kolornih ureaja, kreiranisu takozvani kolorni profili. Ovde je najva-

niji deo posla obavio International ColourConsortium (ICC) koji je osnovan 1993. go-


20/32

20 PC m a r t 2 0 0 7


dine od strane zainteresovanih firmi iji seposao na neki nain doticao reprodukcijeboja u IT industriji. Cilj ICC-ja je bio danapravi univerzalan sistem za manipulaci-ju bojama koji bi funkcionisao nezavisnood operativnih sistema i raunarskih plat-formi na kojima se koristi. Dananja verzi-

ja (V4) ICC sistema omoguava vernu re-produkciju boja prilikom prenosa fajlovaizmeu aplikacija i operativnih sistema.

Jedan od najvanijih ciljeva ICC-ja jebio i definisanje formata kolornih profi-la ureaja. ICC kolorni profili opisuju ko-

lorne osobine ureaja definiui transfor-maciju (mapiranje ili mapping) izmeu ko-lornog prostora ureaja i referentnog ko-lornog prostora. Vrlo je vano da na osno-vu ICC profila moete generisati gamutureaja i, ako imate odgovarajui softver,prikazati ga kao trodimenzionalni model.

Ono to ICC profili ne definiu su al-goritmi kojima se podaci sadrani u profi-lima koriste kako bi se boje transformisa-le izmeu kolornih prostora ureaja. Ovajdeo posla obavljaju color engine-i, pa odkvaliteta CE zavisi i kvalitet celokupne ma-nipulacije bojom. Zato se u sistemima tam-pe pojavljuju aplikacije koje imaju sopstve-ne CE (nezavisne od operativnog sistema)koji koriste napredne algoritme za transfor-

maciju boja i omoguavaju da se u sistemutampe precizno kontrolie svaki korak.

Kalibracija i kolorni profliAko se vratimo na problem skenira-

nja i kalibracije tampaa sa svih 16 mili-ona boja koje postoje u 8-bitnom RGB ko-lornom prostoru, shvatiemo da su ininje-ri koji su se bavili ovim problemom mora-

li da nau upotrebljive metode kalibracijeulaznih i izlaznih ureaja.

Reenje je naeno u takozvanim kolor-nim targetima. Radi se o dokumentima od

jedne do nekoliko strana, koji sadre neko-liko stotina kvadratia obojenih razliitimbojama. Boje na ovim kvadratiima su ta-ko izabrane da omoguavaju interpolacijudobijenih podataka kako bi se dobili naj-precizniji mogui rezultati.

Da bismo ovaj metod to plastinijeobjasnili, vratiemo se na trenutak na veopisanu dotgain krivu. Ako elimo da pri-lino precizno izmerimo kako tampa re-produkuje zasienje jedne boje, obino je

dovoljno da izvrimo merenje u petnaestdo dvadeset taaka. Ovo je mogue jer jeu praksi potvreno da se izlazni ureaji po-naaju po odreenim pravilima tj. da se na-gla odstupanja od glatkih dotgain krivihne deavaju.

Slian pristup je primenjen i kod kali-bracije (pravilnije bi bilo koristiti terminprofilisanje profiling) tampaa. Umes-to nekoliko miliona tampamo samo ne-koliko stotina boja, a zatim njihovim preci-znim merenjem, uz primenu ozbiljnih ma-tematikih procedura, kreiramo kolorniprofil ureaja odatle i naziv profilisanje.

Proces kreiranja profila na osnovu vrlomalog broja izmerenih vrednosti reproduk-cije boja je zasnovan na dugogodinjem is-

kustvu firmi koje se bave ovim poslom,kao i na injenicama vezanim za ponaanjeodreene tehnologije tampe i izbora algo-ritama (metodom proba-greka) koji dajunajbolje rezultate u interpolaciji.

Meutim, postavlja se pitanje zatoje proces profilisanja ulaznih i izlaznihureaja uopte potreban. Naime, ako sni-mimo dotgain krivu tampaa i kompen-

zujemo ga kako bismo je linearizovali(ako dakle linearizujemo tampa), on bi


21/32

21m a r t 2 0 0 7 PC


teoretski trebalo da precizno reproduku-je boje. Meutim, kada ne radimo sa is-tim to jest osnovnim bojama, ve se uceo posao umea i rasterizacija, stvari seznaajno komplikuju.

Kao to ste ve mogli da shvatite, pro-ces rasterizacije je velika mudrost i za-hteva mnogo programerske i inenjer-ske dovitljivosti. Ljudi koji rade na razvo-ju tampaa su esto prinueni da pravekompromise jer postizanje to veeg brojaboja smanjuje broj detalja na slici i obrnu-to. Zato ponekad tampai, radi postizanja

to dopadljivije slike, namerno zabrljajusa bojama.

Osim toga, papir je kod svih tehnolo-gija sastavni deo proce-sa tampe. Kao prvo,papir nikada nije apso-lutno beo, i stepen nje-gove obojenosti (papi-ri uvek imaju odreeniton, bilo da je onukast, plaviast ili lju-biast) utie na ukupanefekat koji imaju bojekada se odtampaju nanjemu. Osim toga, kodnekih tehnologija tam-pe (naroito kod inkjet

i neto manje kod klasine ofset tampe) in-terakcija papira i mastila utie na konanuboju otiska.

Zato je neophodno da, ako elimo dapostignemo stvarno vernu reprodukciju bo-

ja, s vremena na vreme radimo profilisanjenaih ulaznih i izlaznih ureaja. Kod skene-ra i monitora je ovakav postupak poeljanotprilike jednom meseno, pri emu treba

voditi rauna da se profilisanje obavlja ukontrolisanim uslovima. Na primer, korek-

tno profilisanje monitora se vri tek nakonto je on radio najmanje sat vremena, a pritom prostorija mora biti uvek osvetljena is-tim tipom osvetljenja jer meanje ambijen-talnog svetla i onog koje dolazi sa monitoramoe znaajno da promeni percepciju bojakod posmatraa. Ovaj problem se obinoreava smanjivanjem dotoka dnevnog sve-tla na minimum i korienjem uvek istogtipa sijalica.

Kod kalibrisanja tj. profilisanja monito-ra, neophodno je korienje sprave koja sezove fotometar. Radi se o preciznom mer-

nom instrumentu koji meri vrednosti crve-nog, zelenog i plavog svetla emitovanogsa povrine monitora. One se zatim upo-

reuju sa vrednostimakoje su putene na mo-nitor, i uz korienje slo-enih matematikih ope-racija kreira se njegov ko-lorni profil.

Kod ulaznih ureaja,kao to su skeneri i digi-talni fotoaparati, nije po-trebno korienje bilo ka-kvih posebnih ureaja.Za njihovo profilisanjekoriste se specijalno na-pravljene fotografije

(prave se klasinim postupkom jer je jedi-no tako mogue postii vrhunsku kontro-lu boja) koje imaju veliki broj razliito obo-

jenih kvadrata. Ove fotografije se zovu tar-geti, a mogu se nai i kao slajdovi namenje-ni profilisanju slajd skenera. Na osnovu

vrednosti koje je skener ili fotoaparat digi-talizovao sa targeta ponavlja se postupakslian onom kod monitora, samo u obrnu-

tom smeru sada treba modifikovati ula-zne podatke tako da se dobiju eljeni.

Najpopularniji spektrofotometar natritu Gretag Macbet i1


22/32

22 PC m a r t 2 0 0 7


Kod tampaa je stvar malo kompli-kovanija. Kao prvo, potreban je preciznijii drugaiji ureaj za merenje, koji se zovespektrofotometar. Ovi ureaji imaju izu-zetno kvalitetne senzore i elektroniku ta-ko da na izlazu daju podatak o boji u CIEL*a*b* koordinatama. Osim toga, mate-matika potrebna da bi se izvrila kalibra-cija tampaa je znaajno komplikovani-

ja, s obzirom da oni rade u CMYK ili akkomplikovanijim kolornim sistemima (6,8, 9 ili 12 boja). Ipak, sam postupak profili-sanja je u sutini vrlo slian kao i kod mo-

nitora. Program za profilisanje, koji se popravilu isporuuje uz spektrofotometar, ge-nerie jedan ili nekoliko listova sa oboje-nim kvadratiima. Potom se kolorne vre-dnosti ovih kvadratia oitavaju pomouspektrofotometra, jedan po jedan ili redpo red, nakon ega softver generie pro-fil. Ako izvrimo profilisanje svih ulaznihi izlaznih ureaja, moe se rei da emodobiti sistem u kojem boje originala, nje-govog skena na ekranu i otiska na papiruizgledaju isto. Meutim, za potpunu kon-trolu nad bojama u procesu tampe potre-bno je neto vie.

RIPRIP je skraenica od Raster Image

Processor. Po pravilu se radi o softveru ko-ji je zaduen za rasterizaciju slike namenje-ne tampi na nekoj vrsti izlaznog ureaja tampaa, osvetljivaa ili ComputerToPlate ureaja. U sutini, svaki tam-pa ima neku vrstu RIP softvera. On mo-e da bude ugraen u drajver ili da se na-lazi u firmveru tampaa. Ako je u tam-pau, radi se o rudimentarnom RIP softve-

ru sa ogranienim mogunostima jer onmora da obavlja rasterizaciju brzo i koris-

tei relativno ograniene resurse koje pru-a kompjuter u samom tampau pro-cesor relativno niske frekvencije i ogra-nienu koliinu memorije, esto bez mo-gunosti korienja diska. Ako se nalazi udrajveru (izvrava se u raunaru) RIP mo-e da postigne neto bolje rezultate jer sumu na raspolaganju vei resursi bri pro-cesor, vie memorije i hard disk. Loa stra-na ovog reenja je to se u tampa tadamora preneti vea koliina podataka pa,radi obezbeivanja vee brzine tampe,proizvoai retko uspevaju da ovakvim

postupkom RIP-ovanja strane postignubolje rezultate nego kada se rasterizacijaobavlja u samom tampau.

Meutim, ove dve vrste softvera u op-teprihvaenoj terminologiji ne nose nazivRIP. Ovaj termin se koristi za specijalizova-ne programe, bilo da se oni isporuuju kaonezavisan softver ili ugraeni u kompjute-re koji se (najee) isporuuju sa nekimtampaem ili digitalnom tamparskommainom (tada se kae da se radi o hardver-skom RIP-u). RIP softver se bitno razlikujeod drajvera ili firmvera tampaa jer su mumogunosti mnogo vee. Kao prvo, RIP so-ftver se po pravilu ne pravi samo za jedanizlazni ureaj, ve je u pitanju univerzal-ni softver koji ima svoje drajvere za po-

jedine tampae. Ove drajvere pie proi-zvoa softvera a ne proizvoa tampaa.Drugo, kvalitet rasterizacije, tj. algoritmikoji se u njima koriste su na neto viem ni-

vou. Ponekad RIP softver koristi vie tipo-va algoritama za rasterizaciju, namenjenihveem broju tipova izlaznih ureaja. Na kra-ju, RIP softver ima i daleko vee mogunos-ti od drajvera kada govorimo o reprodukci-

ji boja. Drajveri se u pogledu kolor mena-dmenta oslanjaju na mogunosti operativ-


23/32

23m a r t 2 0 0 7 PC


nog sistema ili softvera iz kojeg se tampa.To znai da se u tampi moe primeniti sa-mo jedan kolorni profil po pravilu se ra-di o profilu papira. Tako je mogue (poduslovom da se radi sa kalibrisanim monito-rom i skenerom) postii visok nivo podu-darnosti boja izmeu skeniranog origina-la te prikaza fotografije ili skena na monito-ru i otiska dobijenog na tampau. RIP pro-grami su, osim po kvalitetu rasterizacije,neprikosnoveni i zahvaljujui njihovoj mo-gunost da na jednom izlaznom ureaju si-muliraju kolorne osobine drugog izlaznog

ureaja. Tako se, uz pomo RIP-a, na kva-litetnom inkjettampau moe odtampatipruf (engl.proof) otisak koji simulira bojekoje e se dobiti tampom na simuliranomureaju. Uslov za ovo je da tampa na ko-

jem se pravi pruf ima vei gamut od simuli-ranog ureaja, tj. da je njegov kolorni pros-tor nadskup kolornog prostora simulira-nog ureaja.

Ovo se postie tako to se za svaki pro-ces transformacije ulaznih podataka na nji-hovom putu do otiska na tampau koristiposeban kolorni profil. Na ulazu se koris-te razliiti profili za razliite vrste formataulaznih podataka. Na primer, ako je na ula-zu skenirani fajl, koristi se profil tog skene-ra za RGB tip ulaza. Ako je korien skener

koji pravi CMYK fajl, koristiemo njegovCMYK profil. U ovom sluaju ovi profili sezovu ulazni profili. Ulazni profil moe dabude i sRGB iliAdobe RGB profil, ako ko-ristimo fajlove koji su kreirani u ovim ko-lornim prostorima. Ovi ulazni profili se ko-riste i kada je potrebno izvriti konverzijuRGB ulaznih podataka u CMYK.

Sledei korak u procesu RIP-ovanja faj-

la je primena simulacionog profila. On sekoristi kada tampom na odreenom tam-

pau elimo da simuliramo otisak koji seinae dobija na nekom drugom ureaju najee se radi o simulaciji tamparskihmaina. Uslov za simulaciju, ili kako se es-to kae prufing (od engleskog proofingdokazivanje, potvrivanje), jeste da je ga-mut ureaja na kojem se radi pruf vei odgamuta ureaja za koji se radi pruf.

Na kraju, primenjuje se izlazni pro-fil, ili profil papira. U pitanju je profil ko-

ji se koristi u procesu tzv. kalibracije tam-paa. Ovaj profil obezbeuje da se na kon-kretnom tampau dobiju odtampane ba

predviene boje.Upravo u mogunosti tampe pruf

otisaka (pored izuzetno naprednih meto-da rasterizacije i upravljanja bojom) leiprednost tampe sa RIP softverom u po-reenju sa klasinim tampanjem krozdrajver. RIP-ovi su bolje reenje i zbog mo-gunosti brzog procesiranja fajlova koji setampaju. S obzirom da se mnogi RIP-oviinstaliraju na serveru, dok se na radnimstanicama tampa uz pomo klijent pro-grama-drajvera, brzina raunara koji sluikao server i paralelno procesiranje svaka-ko doprinose velikoj brzini tampe.

Kada tampamo uz korienje kolorprofila, logino je oekivati da e boje naotisku biti verne originalu. Meutim, i tu

postoje neke zakoljice. Problem se javljakada je gamut fajla koji tampamo vei odgamuta izlaznog ureaja, to je vrlo estosluaj. Tada se postavlja pitanje ta radi-ti sa onim bojama koje postoje u fajlu ko-

ji tampamo a nalaze se izvan gamuta izla-znog ureaja.

Rendering IntentKako bi reio ovaj problem, ICC je

osmislio postupke u rasterizaciji koji se zo-


24/32

2 PC m a r t 2 0 0 7


vu rendering intents radi se o metodimamapiranja ulaznog gamuta na izlazni. Pos-toje etiri rendering intent-a, i svaki od njihima drugu namenu:

Absolute Colorimetric (ponekad se uliteraturi naziva i match). Kod ovog meto-da, vrednosti boja ulaznog fajla koje se na-laze unutar gamuta izlaznog ureaja ostajunepromenjene. Boje koje se nalaze izvan ga-muta se mapiraju na povrinu gamuta izla-znog ureaja ka najblioj boji koju je mo-gue odtampati.

Relative Colorimetric (koristi se i izraz

proof). Ovde se bela taka medija na ko-jem se tampa mapira na belu taku refe-rentnog medija (ulaznog profila), a ostaleboje se pomeraju u pravcima koji idu kabeloj taki.

Saturation (ponekad se za njega koristiizrazgraphics). Ovaj metod je pogodan zatampu grafike (bez fotografija), i kod nje-ga je glavni cilj da se odre relativni odnosizasienja (hue) svih boja na odtampanomdokumentu u odnosu na ulazni fajl.

Perceptual. Ovde treba postii da od-tampani dokument po optem utisku bu-de to sliniji originalu. Cilj je da se zadriefekat bele take, tj. da belo i na originalui na otisku pruaju isti utisak (ali ne kadase posmatraju jedan pored drugoga jer to

usled obojenosti medija na kojem se tam-pa nije mogue).Ovi metodi tretiranja boja se nalaze u

svakom Postscriptdrajveru za tampae natritu. PCL drajveri boju ka tampau a-lju u RGB formatu i namenjeni su za po-slovnu primenu, pa profilisanje kod njihnema mnogo smisla. Zato se za bilo kojuozbiljnu tampu, kod koje se trai kvalite-

tna reprodukcija boja, po pravilu koristePostscriptdrajveri.

Ukratko:ako ste od kalibrisanog tam-paa generalno oekivali da izbaci otisakkoji je identian onome to vidite na mo-nitoru, prevarili ste se. Kao prvo, tam-pai obino imaju manji gamut od moni-tora, pa neke boje (vidljive na monitoru)

jednostavno nije mogue prikazati u tam-pi. Osim toga, izbor pravog metoda korek-cije boja je stvar iskustva Absolute colorimetric daje najpreciznije, Relative colorimetric vizuelno najpriblinije, Perceptualnajprijatnije a Saturation najbolje rezultatekod tampe grafike.

Osim ova etiri, nedavno se pojaviojo jedan metod koji za sada koristi samofirma Hewlett Packard. Radi se o metodunazvanom CMYK+, koji je vrlo slian Perceptualmetodu, ali se osim kompenzaci-

je bele vri i kompenzacija crne take, ta-ko da se ceo raspon osvetljenja ulaznog ko-lornog profila mapira na ceo raspon Z ko-ordinata izlaznog ureaja. Ovo za posledi-cu ima mnogo bolju reprodukciju detaljau senci.

Delta ENa kraju, jasno nam je da ak i odlino

profilisan tampa nije u stanju da pruisavren otisak. Jedan od glavnih razlogaje to se u procesu profilisanja vri inter-

polacija. Meutim, nezavisno od uzroka,odavno se pojavila potreba da naemo me-tod koji e pokazati koliko se stvarno onoto smo odtampali razlikuje od onog tosmo hteli da dobijemo.

Na scenu opet stupa ICC, koji je kaomeru razlike izmeu dve boje uveo deltaE (E). Ne ulazei u matematiku formulukojom se rauna delta E, moemo rei da

ova vrednost prikazuje raskorak izmeu e-ljene i postignute vrednosti u CIE L*a*b*


25/32

2m a r t 2 0 0 7 PC


kolor prostoru. Vrednosti koordinata uCIE L*a*b* prostoru su po prirodi stvari ta-kve da se delta E najee izraava u jedno-cifrenim brojevima.

Poto se danas u svakom tekstu ili knji-zi o boji pominje termin delta E sada bi mo-gla da nastupi poplava matematikih for-mula koje e veinu italaca ovog teksta sa-mo zbuniti, pa ja ne nameravam da vamdalje objanjavam raunanje ovog parame-tra. Bitno je samo da znate da se vrednostidelta E koje su manje od 1 ne mogu prime-titi golim okom. Vrednosti delta E u raspo-

nu od 1 do 3 se smatraju prihvatljivim u bi-lo kojoj tamparskoj aplikaciji, pa ak i kod

proofotisaka. Kada je delta E vee od tri, ineuvebano oko moe da primeti razliku,a otisci kod kojih je delta E vee od 6 se ge-neralno smatraju loim i potpuno proma-uju boje.

Takoe, praksa je pokazala da merenjerazlike boja pomou E po CIE metodune odreuje sasvim precizno vizuelnu ra-zliku izmeu boja. Tako se E na L* osi pri-meuje daleko manje nego da je do razlikedolo na a* ili b* osi.

Boja na pojedinim ureajimaMonitoriMonitori su nae glavno sredstvo ko-

munikacije sa kompjuterima. to se tehno-logije tie, na tritu postoje dve kategori-

je monitora sa katodnom cevi i sa TFTLCD displejom. Monitori sa katodnom ce-

vi su stariji i mnogo vei, ali i dalje imajuprednosti u odnosu na TFT kada se radi oreprodukciji boja. Zato ih grafiki profesi-onalci i dalje vie vole.

Razlog za ovo lei u tehnologiji gene-risanja slike kod katodne cevi (engleskiCathode Ray Tube CRT). Svetlo na ekra-

nu katodne cevi generie sloj fosfora kadaga osvetli snop elektrona emitovan iz to-pa na zadnjoj strani cevi. Kako se radi oprilino staroj tehnologiji, razvijeni su me-todi kojima se podeava jaina elektron-skog snopa, a samim tim i intenzitet svetlakoje e pogoena takica emitovati. Na-ravno, sa unutranje strane ekrana imamozasebne takice koje emituju crveno, zele-

no i plavo svetlo a kako su one dovoljnositne, ve na rastojanju od 30 centimetara

od ekrana nismo u stanju da ih individual-no uoimo.

Kod najkvalitetnijih monitora, mo-dulacija snopa elektrona je tako preci-zna da je mogue generisati i do dvesto-tinak razliitih nivoa emitovane svetlos-ti po svakoj od osnovnih boja. Ovo omo-guava da gamut takvih monitora bude

vei od sVGA kolornog prostora.TFT monitori umesto generisanja sve-

tla koriste osobinu tenih kristala da skreu(polarizuju) upadno svetlo pod odreenimuglom. Za emitovanje svetla koristi se lam-

pa koja se nalazi iza TFT sendvia, a naTFT displejima postoje tri vrste elija sacrvenim, zelenim i plavim filterskim slo-

jem. Problem kod TFT monitora predstav-lja to to je vrlo teko precizno kontrolisatiintenzitet polarizacije upadnog svetla. Ta-ko najnoviji TFT monitori mogu da gene-riu oko 100 intenziteta svetla koje emitu-

je svaki od piksela. Ovo za posledicu ima

mnogo manji gamut kod TFT nego kod ra-nijih CRT monitora. S druge strane, oblik


26/32

2 PC m a r t 2 0 0 7


piksela kod TFT monitora je mnogo pra-vilniji, pa je slika daleko otrija i pravilni-je geometrije.

Nezavisno od tehnologije, pikseli namonitorima emituju svetlost, koja nakontoga dolazi do oka posmatraa. Zato vizuel-ni doivljaj slike koju gledamo na njemu za-

visi od izmena u ambijentu. Nije svejednoak ni da li je okvir monitora crn (taman)ili beo (svetao), niti da li se iza njega nala-zi osvetljena, zatamnjena ili arena pozadi-na. Na doivljaj utie i to da li je u prostori-

ji dnevno, klasino sobno (sijalica sa usija-

nim vlaknom) ili fluorescentno svetlo. Zapostizanje vrhunskih rezul-tata u reprodukciji boja namonitorima (kakvi su neop-hodni u profesionalnoj gra-fikoj primeni) je neopho-dno obezbediti i kontrolisa-ne uslove u radnom okrue-nju. Zato i ureaji koji se ko-riste za profilisanje monito-ra mere svetlo koje dolazi sa njega prilju-bljeni uz ekran, kako bi izbegli da ambijen-talno svetlo doe do fotoosetljivog elemen-ta i izmeni rezultate merenja.

Ono to moemo da oekujemo u sko-rijoj budunosti je da TFT monitorima po-lako ponu da rastu kolorne sposobnosti, i

da e verovatno dostii gamut CRT mode-la, mada su neki renomirani proizvoaive prestali da prave CRT modele. U sva-kom sluaju, kvalitetan CRT monitor jouvek generie sliku sa najveim gamutom.

ProjektoriVideo projektori rade po slinom prin-

cipu kao i monitori, sa izvesnim razlikama.

U opticaju su dve dominantne tehnologije LCD i DLP. Projektori koji koriste LCD

tehnologiju koriste LCD panele koji su postrukturi vrlo slini TFT monitorima, sa-mo to su mnogo manji dijagonala im jenekoliko centimetara. Takoe, u LCD pro-

jektorima postoje tri LCD panela po je-dan za svaku od osnovnih boja. Svetlo izlampe projektora se pomou dihroikihogledala (polupropusnih ogledala koja od-bijaju jednu boju svetla a ostale proputa-

ju) razlae na crvenu, zelenu i plavu kom-

ponentu, od kojih svaka prolazi kroz jedanod panela (na kojem se generie onaj deoslike koji pripada odgovarajuoj boji) i za-tim se ove tri komponente slau u jednu uspecijalnoj prizmi. Svetlo koje izlazi iz pri-zme se pomou objektiva projektuje na pla-tno. Video projektori koji koriste LCD te-

hnologiju su po kolornim sposobnostimau rangu sa TFT monitorima, moda ak ineto bolji.

Komercijalni DLP projektori imaju sa-mo jedan panel koji generie sliku. Ovaj pa-nel (ili ip), pod nazivom MMD (Micromirror Device) na sebi ima stotine hiljadaminijaturnih ogledala (onoliko koliko sli-ka ima piksela). Ova ogledala se pod dej-

stvom minijaturnih elektromagneta (pojedan za svako ogledalce) mogu zakretati

Mikroskopski snimakogledala na DLP ipu


27/32

2m a r t 2 0 0 7 PC


oko svoje dijagonale. U zavisnosti od uglazakretanja, manje ili vie upadnog svetla(koje dolazi iz lampe) se odbija u pravcuose ipa i ide u objektiv, a zatim na platno.S obzirom da kod DLP projektora imamosamo jedan ip, crvenu, zelenu i plavu kom-ponentu umesto u prostoru pomeramo uvremenu. To znai da ako projektor tre-ba da emituje 30 sliica u sekundi, svakih1/90 sekundi se smenjuju crvena, zelena iplava komponenta slike. Jedna ovakva sme-na traje 1/30 sekunde i s obzirom na izu-zetno kratko trajanje pojedinih sliica, na

centar za vid ih doivljava kao jednu obo-jenu sliku. Pri tom se razliite boje posti-u postavljanjem rotirajueg diska sa filter-skim segmentima koji proputaju crveno,zeleno i plavo svetlo. U praksi, proizvoaiDLP projektora koriste diskove sa etiri ilivie filterskih segmenata. Na primer, akoje projektor namenjen projekciji poslovnihprezentacija, dodaje mu se beli segment nadisku, koji poveava kontrast slike i doda-

je belinu pozadini koja je u veini prezen-tacija bela. Ovo poveava jasnou slike, alismanjuje njen gamut.

Inae, slika kod DLP projektora imamanji gamut nego kod LCD modela prven-stveno zbog toga to je broj poloaja ogle-dala na MMD ipu mnogo manji nego broj

intenziteta koji svaki piksel na LCD disple-ju moe da ima. Ako je DLP projektor na-menjen prvenstveno gledanju filmova, on-da njegov disk sa filterima ima est segme-nata po dva crvena, zelena i plava kojisu naizmenino rasporeeni. Na taj nainse obezbeuje maksimalna gamut ali iskraeno vreme trajanja svake od sliica,to doprinosi responsivnosti slike mo-

gue je prikazati brze pokrete neophodneza video projekcije.

U praksi se pokazalo da etvorose-gmentni DLP projektori teko mogu daprikau potpuno jasne i iste tonove uteboje. Zato su se pojavili modeli koji imajudodatni segment na filterskom disku u-ti. Sa njim se kompenzuje ovaj problem ipostie kvalitet slike koji je odlian za po-slovne prezentacije i vrlo dobar za gleda-nje filmova. Naravno, kolorne mogunos-ti i ovakvih DLP projektora su slabije negokod onih sa LCD tehnologijom.

Na kolorne sposobnosti projekto-ra znaajno utie ambijent u kojem se sli-

ka posmatra. Ako se seate poetka naeprie, setiete se da doivljaj boje nije apso-lutan, ve da centar za vid posmatraa kori-guje sliku na osnovu svetlosnih uslova, alii njenog sadraja. Ako zanemarimo situaci-

ju u kojoj se projekcija obavlja u bioskop-skim uslovima (dakle u zamraenoj pros-toriji), uvek je prisutno neko ambijentalnosvetlo. U oku posmatraa se ova dva svetlasabiraju, pa to je jae ambijentalno sve-tlo, boje na projektovanoj slici izgledaju vi-e isprano.

Ovo se deava zato to opada kontrastslike. Naime, osim jaine svetlosnog izvora,druga vana karakteristika projektora jestekontrast. Ne smemo da zaboravimo da seslika projektuje na belo platno, pa su i crni

i beli delovi slike zapravo beli, samo u crni-ma ima mnogo manje svetla nego u belima.Dakle, opet na centar za vid omoguava da

vidimo ceo tonski opseg slike i jasne boje.Ipak, sposobnosti naeg ula vida nisu neo-graniene. Zato e slika izgledati sve loijekako smanjujemo intenzitet svetla koje odplatna dolazi do oka posmatraa.

Merna jedinica za jaina svetla se zo-

ve luks (lux), dok se jaina svetlosnog izvo-ra projektora meri u lumenima (lumen).


28/32

2 PC m a r t 2 0 0 7


Po definiciji, 1 lumen = 1 lux/m2. Dakle,ako uzmemo projektor i poveavamo slikuudaljavajui ga od platna (zida ili neke dru-ge povrine na koju projektujemo sliku),ista koliina lumena e biti rasporeiva-na na sve veoj i veoj povrini. Osim to-ga, na kvalitet boja na slici e uticati i kon-trast projektora. Ova vrednost predstavljaodnos intenziteta svetla koje projektor emi-tuje na isto beloj i na isto crnoj povrini,

jer ni isto crna slika nije 100% crna ve sa-mo vrlo malo svetla dolazi do platna. Na-ime, to je vei kontrast slike, to na centar

za vid lake moe da razvue dinamikiopseg slike na referentni dinamiki opsegkoji postoji u naem mozgu.

Kada govorimo o kontrastu slike, on jekod DLP projektora mnogo vei nego kodonih koji koriste LCD panele, pa su ovi po-slednji daleko manje otporni na delovanjeambijentalnog svetla. Osim toga, LCD pa-neli vremenom gube sposobnost da skreuupadno svetlo, pa kvalitet boje opada poslenekoliko hiljada radnih sati, dok je pri krajunjihovog ivotnog veka gamut na LCD pro-

jektorima manji nego kod DLP modela, kodkojih je deterioracija boja zanemarljiva.

tampaiKada govorimo o izlaznim ureajima,

tampai i tamparske maine su definitiv-no najbrojniji i najraznovrsniji ureaji natritu. U opticaju je veliki broj tehnologi-

ja i tehnika tampe i svake godine se dea-vaju brojna unapreenja i pojavljuju se no-vi pronalasci.

Kada govorimo o tampaima, danassu u irokoj upotrebi tri tehnologije kojeomoguavaju tampu u boji. Najstarije suthermalwaxili dyesublimation tehnologi-je. Kod njih se boja nanosi na specijalan

sintetiki medij sa tanke folije koja se na-lazi izmeu minijaturnih grejaa i medija.U zavisnosti od temperature grejaa, namedij se prenosi manje ili vie boje, s timto se kod thermalwaxtehnologije ona to-pi i lepi za medij, dok se kod dyesublimation tehnologije deava neto komplikova-niji proces. Naime, sublimacija je osobinaodreenih hemijskih elemenata i jedinje-nja da prilikom zagrevanja iz vrstog pre-laze direktno u gasovito stanje (preskauiteno). Tako boja sa folije burno isparava iupucava se u specijalni sloj na foto medi-

ju koji ga hladi i fiksira.Opisana tehnologija je ograniena ve-

likom tekoama koje postoje prilikom po-veanja rezolucije (treba praviti sve manjei manje grejae), kao i neravnomernouotiska (teko je napraviti veliki broj mikro-grejaa tako da oni za isti ulazni napon ge-neriu istu temperaturu). Zato ova tehno-logija nikad nije doivela iroku primenu,a danas se moe nai u minijaturnim tam-paima fotografija (formata do 1015 cm)koji su veoma zgodni za noenje jer se me-hanika dyesublimation tampaa moesmestiti u jako malo pakovanje.

Tehnologija laserskih tampaa potieod kopir maina i stara je vie od sedamde-set godina. Ipak, kolorno kopiranje i kolor-

na tampa su izdanci osamdesetih godi-na prolog veka. U osnovi laserske tampeu boji je elektrofotografski proces, u kojemse naelektrisane estice tonera prvo priv-lae na fotoosetljivi elemenat (valjak) nakojem se mesta na kojima se toner privlaiprethodno osvetljavaju modulisanim laser-skim zrakom koji velikom brzinom prelazipreko valjka. Toner se sa valjka prenosi na

specijalnu traku, a zatim se ceo postupakponavlja jo tri puta jer se slika formira od


29/32

2m a r t 2 0 0 7 PC


etiri boje cijan, magente, ute i crne. Pre-

nos tonera sa valjka je mogue izvesti i di-rektno na papir.U poslednje vreme, sve vei broj ko-

lor laserskih tampaa koristi jednoprola-znu tehniku kod koje se slika formira pa-ralelno na nekoliko foto valjaka najeeetiri, mada postoji reenje kod kojeg se na

jednom valjku nanose po dva tonera. Sli-ka se opet prenosi direktno na papir ili na

meuelement (traku ili valjak) pa tek ondana papir. U svakom sluaju, krajnji rezul-

tat je tonerski prah na-nesen na papir u etirisloja, mada oni ne mo-raju nuno da se prekla-paju. Zatim papir sa to-nerom prolazi kroz fju-zer gde se toner, kombi-nacijom visoke tempe-rature i pritiska, topi iutiskuje u povrinupapira, nakon ega od-tampani list papiraizlazi iz tampaa.

Na kvalitet kolornog otis-ka kod laserskih tampaautie nekoliko faktora. Na prvadva mesta su oni koji se tiu sa-me tehnologije tehnika raste-rizacije i kvalitet tonera (finoai ravnomernost oblika estica).Osim toga, tu je i glatkoa otis-ka. Ako se seate, to je ravno-mernija povrina otiska to e

vie upadnog svetla dopreti dooka posmatraa, pa e boje naotisku izgledati zasienije. Nekiod kolor lasera (uglavnom onikoji koriste stariju tehnologiju)koriste silikonsko ulje u toneru.

Sa njim se postie visok sjaj otiska, ali sa-

mo na onim delovima gde ima tonera napapiru beli delovi otiska zadravaju sjajpapira. Zato otisak izgleda kao da je na-lepljen na papir, to moe esto da delujeprilino neprirodno.

Kao to je ve pomenuto, najbolji rezul-tati u kolornoj tampi na laserskim tam-paima se dobijaju korienjem tehnologi-

je modulacije veliine takice. Zato rezolu-

cija tampe kod kolor lasera vie nije para-metar koji sam po sebi oznaava kvalitet

ema (gore) i mikroskopski snimak (dole) estice

najnoije generacije emijski uzgajani tonera

Interni aditii

Pigmentisaneestice

Eksterni aditii

SmolaJezgro od voska


30/32

30 PC m a r t 2 0 0 7


tampe. tavie, kod najveeg broja laser-skih printera rezolucija ve nekoliko godi-na ne mrda dalje od 600 taaka po inu, akvalitet tampe se i pored toga poboljavaiz godine u godinu.

Na kraju, inkjettampai su praktinopreuzeli primat u tampi fotografija, i za sa-da na vidiku nema tehnolokog reenja ko-je bi moglo da ih vremenom istisne sa tepozicije. Inkjet-ovi danas uspevaju da na-prave fotografije koje imaju isti ili pribli-no isti gamut kao i fotografije dobijeneklasinim fotografskim tehnikama, a ot-

pornost inkjetfotografija na gubitak bojausled delovanja svetla i drugih faktora izokruenja je znaajno vea nego kod sre-bro-bromid otisaka.

Kvalitet otisaka kod inkjettampaa za-visi od mnogih faktora. Na prvom mestu tusu mastila i mediji na kojima se tampa. Sa-mo prava kombinacija mastila i medija mo-e da da visokokvalitetan kolorni otisak. Ta-ko jedan tampa na razliitim medijimadaje razliit kvalitet otiska, razliit gamut, ai trajnost otiska varira od sluaja do sluaja.Ovo vai i ako uzmemo sline medije istogtipa recimo nekoliko vrsta foto inkjetpa-pira od kojih je jedan proizveden i prepo-ruen od strane proizvoaa tampaa a os-tali su kvalitetni ali univerzalni papiri. Kva-

litet otiska e na originalnom papiru sigur-no biti bolji, ne toliko zbog kvaliteta samogpapira koliko zbog toga to su u fazi razvo-ja tampa i mastila koja on koristi prila-goena da rade upravo sa tim papirom. Na-ravno, najkvalitetnija tampa na inkjettam-paima se dobija kada se koriste sjajni fotopapiri. Kod ovih papira, glavni trik je unekoliko slojeva koji se nalaze na povrini

papira i koji su tu da prime obojene esticemastila i da odvedu vodu iz mastila.

Danas najkvalitetniji otisci dolaze izinkjettampaa koji u tampi koriste osamili dvanaest mastila. Poveanje broja masti-la sa etiri na est je bio prvi korak u posti-zanju fotoralistine tampe. Koriena susvetlocijan i svetlomagenta mastila, sa ci-ljem da se smanji zrnatost slike i pobolja-

ju tonski prelazi, posebno u svetlim delo-

vima slike. Sledei korak je bio u dodava-nju sivih mastila koja su omoguila tam-pu crno-belih fotografija sa izuzetno neu-tralnim sivim tonovima, a konano je do-dato crveno, zeleno i plavo mastilo kako

bi se poboljala reprodukcija primarnih bo-ja. Dananje najkvalitetnije fotografije od-tampane na inkjet-ovima po gamutu pre-

vazilaze klasinu kolor fotografiju, a i pri-bliile su se sRGB kolornom prostoru.

Osim klasinih inkjettampaa koji ko-riste mastila na vodenoj bazi, u poslednjevreme je znaajno porastao broj ureajakoji koriste takozvana solventna mastila.

Ove maine koriste organske rastvarae usvojim mastilima koji im omoguavaju da

Primeri ueani detalja stoastikog rastera

kod razliiti generacija inkjet tampaaporeeni sa klasinom fotografijom


31/32

31m a r t 2 0 0 7 PC


tampaju na PVC i drugim vrstama plas-tinih folija. Radi se o velikoformatnimtampaima za profesionalnu primenu itampu bilborda, cerada i plakata namenje-nih prvenstveno izlaganju na otvorenom,gde mogu da izdre izuzetno jako sunevosvetlo i agense iz vazduha i po nekoliko go-dina. Kvalitet kolorne tampe na ovim tam-paima je dobar, ali su po gamutu i kvalite-tu otiska jo uvek dosta ispod inkjet-ova ko-

ji koriste mastila na vodenoj bazi.

Ulazni ureaji skeneri

i digitalni otoaparatiNa samom poetku sam vam objasnioda na centar za vid u realnom vremenu

vri modifikovanje slike koju vidimo i bo-ja na njoj kako bi sliku razvukao na mak-simalni dinamiki opseg. Ovo znai da suboje koje mi vidimo esto lepe i zasieni-

je od onoga to u datoj sceni stvarno dopi-re do naeg oka. Zato se proizvoai digi-talnih fotoaparata na prvom mestu trudeda postignu efekat slian onome koje naeulo vida stalno izvodi.

Ovo naalost znai da boje na fotogra-fijama esto nisu precizne. Dobra stvar jeto se to od njih ni ne oekuje. Naime, is-traivanja napravljena tokom poetaka ra-zvoja digitalnih fotoaparata su pokazala da

fotografije koje imaju kolorimetrijski pre-cizne boje ne zadovoljavaju oekivanja po-smatraa. Jedino snimci snimljeni pri ja-kom svetlu (jarko sunce, jako studijskoosvetljenje) mogu da boje reprodukuju do-

voljno precizno, jer tada nije potrebno pre-vie doterivati boje na njima.

Osim toga, svi fotoaparati imaju sen-zore koji za svaki piksel koji generiu ima-

ju samo po jedan komponentni senzor. Ta-ko klasino konstruisan CCD (Charged

Coupled Device) senzor, kakav se koristi uveini aparata, sa 10 megapiksela ima 5 mi-liona zeleno i po 2,5 miliona crveno i pla-

vo osetljivih senzornih elija. Ovih 10 mili-ona fotoelija teoretski mogu da daju slikusa samo 3,33 megapiksela. Dakle, procesoru fotoaparatu, uz pomo naprednih algori-tama za interpolaciju, izmisli dve treineslike koju na kraju dobijete kada je prenese-te iz aparata u kompjuter.

Time se samo dodatno potvruje da jekod digitalnog fotoaparata mnogo bitnije dasnimi fotografije sa ivim i zasienim boja-

ma, te da se potrudi da balans belog budekorektan. Ovo poslednje znai da aparat tre-ba korektno da uoi koja vrsta svetla se nala-zi u okruenju (dnevno, fluorescentno, vol-framovo) i da koriguje boje prema tome.

Ako ipak elite da imate vrlo precizneboje na vaim digitalno snimljenim foto-grafijama, treba da upotrebite klasian pris-tup. Jednostavno, negde u delu kadra kojisnimate postavite tzv. kolornu kartu kojana sebi ima osnovne boje i sivu tonsku ska-lu. Tako ete na snimljenoj fotografiji moida izvrite naknadne korekcije i doterateboje prema vrednostima koje imaju foto-grafisani kvadrati sa kolorne karte.

Kod skenera je stvar malo drugaija.Ovi ureaji nemaju potrebu da doteruju

fotografije i filmove koji se skeniraju. Osimtoga, skeneri se i prave da bi verno reprodu-kovali dokumente koje skeniraju, a najnovi-

ja generacija ravnih skenera je u stanju daodskenira i fotografije i filmove (crno-be-le, kolor negative i pozitive) u profesional-nom kvalitetu. Neki od njih se i isporuujusa programima i targetima koji omoguava-

ju izradu ICC profila, pa e u aplikaciju iz

koje se skenira preneti kolorno najprecizni-ji mogui sken.


32/32

Boja u Digitalnom Univerzumu

Documents

Transcript of Boja u Digitalnom Univerzumu