ANALIZA GREŠAKA KANDIDATA ZA VOZAĈE NA

PRAKTIĈNOM DELU ISPITA I OSVRT NA

ETIOLOGIJU SAOBRAĆAJNIIH NEZGODA

ANALYSIS OF APPLICANTS' MISTAKES FOR

DRIVERS ON PRACTICAL PART OF EXAMINATION

AND RETROSPECTION ON ETIOLOGY OF TRAFFIC

ACCIDENTS

Aleksandar Milković, dipl. inž. saobraćaja

1. UVOD

Glavni cilj rada - analiza rezultata sa polaganja praktičnog delavozačkog ispita i utvrdjivanje najčešćih grešaka koje pravekandidati.

Pored ovoga dat je i pregled saobraćajnih nezgoda, uzroci i greškenastajanja saobraćajnih nezgoda u Sremu, kao i predlog mera zapoboljšanje obuke.

Istraživanje - uvid u zapisnike o polaganju vozačkog ispita u celiniu COV-a "Savez vozača opštine Sr. Mitrovica" u periodu od 2005.do 2009. godine.

Ovaj period je izabran jer se poslednje godine smatraju periodomkada je obuka vozača na najnižem nivou, a broj saobraćajnihnezgoda u porastu. TakoĎe i broj centara za obuku vozača u Srbijise povećao poslednjih godina, pa se i izmeĎu njih vodikonkurentska borba na tržištu što dovodi do pada kvalitetaobavljanja njihove osnovne delatnosti, a to je edukacija kandidataza vozače.

improvizovani poligon - deo parking prostora ispred sportskog centra

Ne postoji ni površina na kojoj bi se vežbao polazak i zaustavljanje na putu sa nagibom

Kretanje pešaka po poligonu – potencijalna opasnost

Parkirana vozila – ometaju obuku i polaganje ispita

2. ANALIZA GREŠAKA KANDIDATA

PSP A B C D E Ukupno

2005 17 1 107 2 13 1 141

2006 13 2 69 1 9 3 97

2007 7 3 41 1 3 3 58

2008 8 0 51 0 3 0 62

2009 11 0 72 0 4 4 91

Ukupno 56 6 340 4 32 11 449

Kandidati su analizirani po polnoj (muški i ženski) i starosnoj strukturi, podeljeni su u tri karakteristične grupe životnih dobi i to

- prva grupa su najmlaĎi od 18 do 24 godine,- druga grupa stariji od 25 do 33 godine i -treća grupa najstariji kandidati od 34 godina i stariji

Ukupan broj analiziranih (bez PSP I E) je 382.

Broj polaganja praktičnog dela

Polagali

vožnjumuškarci % žene % ukupno %

1 put 171 79,17 91 54,82 262 68,59

2 puta 34 15,74 53 31,93 87 22,77

3 puta 9 4,17 14 8,43 23 6,02

4 puta 0 0 6 3,61 6 1,57

5 puta 2 0,93 1 0,60 3 0,79

10 puta 0 0 1 0,60 1 0,26

ukupno 216 100 166 100 382 100

Nešto više od 2/3 kandidata položilo praktični deo iz prvog puta. Blizu 80 %

muškaraca položilo vožnju iz prvog puta, dok se kod žena ta kategorija kreće

oko 55 %.

Broj polaganja teorijskog dela

Polagali

teorijumuškarci % žene % ukupno %

jednom 144 66,67 132 79,52 276 72,25

dvaput 39 18,05 25 15,06 64 16,75

tri i više 33 15,28 9 5,42 42 11

ukupno 216 100 166 100 382 100

Žene su bile uspešnije na teorijskom delu ispita od muškaraca. Blizu 80 %

žena položilo je teorijski deo ispita iz prvog puta, a kod muškaraca je taj

procenat 66,7.

Kandidati muškog pola po starosnim grupama

na praktičnom delu ispita

Starosna

grupa

Položili iz

prvog puta%

Položili iz dva ili

više puta% ukupno

18-24 105 80,2 26 19,8 131

25-33 37 77,1 11 22,9 48

34 i više 29 78,4 8 21,6 37

ukupno 171 79,2 45 20,8 216

Iz tabele vidimo da se kod muškaraca u sve tri starosne grupe procenat

onih koji polažu ispit iz prvog puta kreće oko 80.

Kandidati ženskog pola po starosnim grupama

na praktičnom delu ispita

Starosna

grupa

Položili iz

prvog puta%

Položili iz dva ili

više puta% ukupno

18-24 52 59,8 35 40,2 87

25-33 27 56,2 21 43,8 48

34 i više 12 38,7 19 61,3 31

ukupno 91 54,8 75 45,2 166

Kod ženskog pola procenat onih koji polažu ispit iz prvog puta opada

sa povećanjem godina života.

Kandidati muškog pola po starosnim grupama

na praktičnom delu ispita "B" kategorija

Starosna

grupa

Položili iz

prvog puta%

Položili iz dva ili

više puta% ukupno

18-24 93 78,8 25 21,2 118

25-33 24 70,6 10 29,4 34

34 i više 14 63,6 8 36,4 22

ukupno 131 75,3 43 24,7 174

Svi ženski kandidati su polagali za "B" kategoriju. Kod muškog pola imamo

kandidate i za "A“, "C" i "D" za kategoriju. Kada odbijemo ove vozače dobijamo

stanje prikazano u tabeli. I ovde je primetan pad uspešnosti na praktičnom delu

ispita sa povećanjem godina života, ali nije toliki kao kod ženskog pola gde je

posebno je izražen između druge dve starosne grupe. Takođe se vidi da su se

žene opredeljivale za polaganje vozačkog ispita u starijoj životnoj dobi od

muškaraca.

. Analiza radnji koje se boduju na praktiĉnom

delu ispita – na javnom putu

R.br. RADNJE KOJE SE BODUJU NA POLIGONU BROJ POENA

1.Polazak, održavanje pravca, menjanje stepena

prenosa i zaustavljanjeuspešno/neuspešno

2. Vožnja unazad 2

3. Polukružno okretanje uspešno/neuspešno

4. Parkiranje vozila 2

5. Zaustavljanje i polazak na putu sa nagibom 2

Na praktičnom delu ispita boduju se radnje na poligonu i na javnom putu. Pošto

je kandidat na poligonu izveo uspešno radnje iz tačke 1 i 3, a na ispitu u celini

upravljanja vozilom postigao više od 50 poena (od mogućih 57) smatra se da je

položio.

Redn

i broj

RADNJE KOJE SE BODUJU NA PRAKTIČNOM DELU

ISPITA NA JAVNOM PUTU

Broj

poena

1.Pravilno vrši pripreme za polazak (podešavanje ogledala, ručne kočnice, puštanje motora

u rad, stepen prenosa)

2

2.Proverava uslove za bezbedno uključivanje u saobraćaj i pravilno se uključuje u

saobraćaj

5

3.Pravilno rukuje komandama (pokazivači pravca, upravljač, kočnica, gas, stepen prenosa,

kvačilo)

2

4. Podešava brzinu kretanja stanju puta i uslovima na putu 5

5.

Pravilno izvodi:

- skretanje (5.1)

- mimoilaženje (5.2)

- preticanje i obilaženje (5.3)

2

5

5

6. Postupa po pravilima o prvenstvu prolaza 5

7. Pravilno postupa na raskrsnici 5

8. Pravilno postupa prema pešacima 5

9. Preduzima odgovarajuće radnje u slučaju neposredne opasnosti 5

10. Pravilno postupa prema drugim učesnicima u saobraćaju 5

Greške na praktiĉnom delu ispita kandidata

kada su položili vožnju

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

1 2 3 4 5.1 5.3 8

radnje

%

muskarci

zene

3. Pravilno

rukuje

komandama

1.Pravilno

vrši

pripreme za

polazak

5.1.

skretanje

95% svih

grešaka

Kod radnje broj 3 - pravilno rukovanje komandamaviše grešaka kod muškog pola.Brzopletost i subjektivni osećaj sigurnosti kod muškog poladok su žene sistematičnije i treba im duže vremena daizvrše mehaničke radnje vezane za upravljanje, a takoĎe sučesto i nesigurne u sebe pa tako prave više grešaka naradnjama 1 - pravilno vršenje pripreme za polazak(podešavanje ogledala, ručne kočnice, puštanje motora urad, stepen prenosa) i 5.1 - pravilno skretanje.

Radnje vezane za pripremu za polazak veoma su bitneza nastavak dalje vožnje i da ih treba usaditi u svestkandidata od samog početka obuke. Iz nepravilnog ilinepotpunog izvršenja ovih radnji mogu proizaći nekekrupne greške koje bitno ugrožavaju bezbednost. Kao nekiprimeri mogu se navesti: nepodešenost bočnih retrovizora,otvaranje vrata kod zaustavljanja i parkiranja bezprethodne provere, nevezivanje sigurnosnog pojasa i sl.

Greške na praktiĉnom delu ispita zbog

kojih kandidati nisu položili vožnju

Greške kandidata koji su položili vožnju iz drugog puta ↓

Starosna grupa

muškarci žene

pali na

poligonupali na vožnji

pale na

poligonupale na vožnji

18-24 8 11 10 19

25-33 4 3 9 6

34 i više 6 2 6 3

ukupno 18 16 25 28

Starije starosne grupe i muških i ženskih kandidata više "padaju" na poligonu nego na vožnji što je prouzrokovano padom psihofizičkih sposobnosti koje su potrebne za

izvršavanje radnji na poligonu. Veći broj radnji koje zahtevaju preciznost i dobru koordinaciju na malom – ograničenom prostoru.

Najviše grešaka su kod radnji 3 - pravilno rukovanje komandama,

7 - pravilno postupanje na raskrsnici i 5.1 – pravilno skretanje. Ove

greške imaju udeo od jedne trećine u odnosu na ukupan broj grešaka.

Kod radnje 4 – podešavanje brzine kretanja stanju puta i

uslovima u saobraćaju žene prave više grešaka u izvođenju ove radnje.

Kod radnje 8 – pravilno postupanje prema pešacima, situacija je

obrnuta pa tako muškarci ovde imaju veći procenat grešaka.

0

2

4

6

8

10

12

14

1 2 3 4 5.1 5.2 5.3 6 7 8 9 10

radnje

%muskarci

zene

Karakteristična konfliktna mesta -

RASKRSNICE

Naročito karakteristična konfliktna mesta su raskrsnicegde se slivaju i presecaju tokovi vozila i pešaka (do 25% od uk. br. S.N., u gradovima i naseljenim mestima ovagrupa S.N. učestvuje sa 40 %).

Četvorostrana raskrsnica sa svim dozvoljenimmanevrima sa odvijanjem saobraćaja po jednojsaobraćajnoj traci za svaki smer kretanja, mogu se izdvojiti32 tipične konfliktne tačke, od kojih 16 tačakapresecanja, 8 tačaka isključivanja i 8 tačaka uključivanja.

Zbog toga instruktor sa kandidatom na raskrsnicutreba prvo dolaziti putem sa prvenstvom prolaza i skretatidesno, pa kad to uvežba, prilaz prioritetnom putu i prolazpravo, pa prilaz prioritetnim putem i skretanje levo. Tekposle toga na raskrsnici treba da prilazi sa sporednog putaistim redosledom (skretanje desno, pa pravo, pa levo).

PREGLED SAOBRAĆAJNIH NEZGODA I

UZROKA U SREMU (2005 - 2009)

God.UK

S.N.

S.N. sa poginulim

licima

S.N. sa povređeni

m licima

broj poginuli

h lica

UK.

povređen

ih lica

Lica sa

TTP

Lica sa

LTP

Mat. šteta u

svim

nezgodama

2005 2.541 53 620 56 878 226 652 121.592.893

2006 2.794 41 783 43 1.136 238 898 150.144.264

2007 3.225 74 878 87 1.218 264 954 169.905.213

2008 2.683 54 819 66 1.167 256 911 152.181.743

2009 2.351 41 781 46 1.081 223 858 141.720.249

UK 13.594 263 3.881 298 5.480 1.207 4.273 735.544.362

Uzroci i greške nastajanja S.N. u Sremu (2005 – 2009)

33.8%

25.0%

16.2%

8.8%

5.9%

2.5% 2.5%0.8% 0.8% 0.7% 0.4% 0.1%

2.5%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

30.0%

35.0%

40.0%

brzina

skre

tanje

prve

nstvo

pro

laza

psihof

iz sta

nje (a

lkoh

ol, n

epaž

nja i os

t)

pretican

je i

obila

ženje

mim

oilaže

nje

stra

na i pra

vac kr

etan

ja

greš

ke p

utnika

i os

talih

tehn

. neisp

r.

kret

anje p

esak

a

zaus

tavljanje

i par

kira

nje

stan

je p

uta i o

prem

e

osta

lo

Uzroci i greške nastajanja S.N. u Sremu (2005 – 2009)

Kod izveštaja MUP izjednačeni su pojmovi uzroka i greškekod nastajanja S.N. Na primer psihofizičko stanje –alkoholisanost, koje je uzrok, nalazi se zajedno saneprilagoĎenom brzinom ili nepravilnim preticanjem, što sugreške koje nastaju kao posledica alkoholisanosti ili nekog drugogpsihofizičkog stanja.

Tehnička neispravnost vozila i stanje puta i opremeimaju udeo manji od 1% u uzrocima S.N., pa shodno tome sveostalo je ljudski faktor.

Neke loše i vrlo rasprostranjene navike kao što su pušenjeza vreme vožnje i upotreba mobilnog telefona nisu bez značajaza bezbednost saobraćaja. Samo manipulisanje sa cigaretom privaĎenju iz kutije, paljenju, pušenju, otresanju pepela i drugimnepredvidljivim radnjama može odvratiti pažnju vozača u merikoja je nekad dovoljna da u odreĎenoj saobraćajnoj situacijinastane saobraćajna nezgoda.

ZAKLJUĈAK Na praktičnom delu ispita procentualno više muškaraca prolazi iz

prvog puta nego što je slučaj kod žena

Na teorijskom delu ispita žene su uspešnije i veći procenat polažeovaj deo ispita iz prvog puta

Starije starosne grupe i muških i ženskih kandidata više "padaju"na poligonu nego na vožnji

Najčešće greške na praktičnom delu ispita kod kandidata koji supoložili (ostvarili više od 50 poena) su: nepravilno vršenjepriprema za polazak, nepravilno rukovanje komandama inepravilno skretanje

Najčešće greške na praktičnom delu ispita zbog kojih kandidatinisu položili vožnju su: nepravilno rukovanje komandama,nepravilno postupanje na raskrsnici, nepravilno skretanje,nepravilno vršenje priprema za polazak, nepreduzimanjeodgovarajuće radnje u slučaju neposredne opasnosti i nepravilnopostupanje prema drugim učesnicima u saobraćaju.

Činjenica - kvalitet obuke danas na nižem nivou nego pre 20 ili 30godina. Na primeru Sremske Mitrovice do pada nivoa došlo jeusled sledećih činilaca:

napuštanje ureĎenog poligona za obuku

veći broja centara za obuku, čime se izgubio kvalitet i vodi sekonkuretska borba oko cene obuke

duže vreme čekanja na poligonu

nepostojanje teorijskog predavanja

mogućnost da se uz položeni ispit PSP obuka završi za 20nastavnih časova, odnosno 10 dvočasa. Ovde kandidati bezikakvog vozačkog iskustva prolaze skraćenu obuku i "izjednačeni"su sa onima koji su imali punu obuku.

Jedine prednosti obuke danas - ergonomske karakteristike vozila:komfornija vozila, servo upravljač, klima ureĎaj i elastičnijiagregati (posebno kod dizel motora).