acter of man, conveived by first Christians and later by Rous-seau. But in significant part of world literature and especiallyin great part of modern psychology,1nm is being taken as anam-biguous creature, mbtivated in first line by selfishnessespecially expressed by yearning fol poyer qld- property.Such a c6nception has being affirmed in Freud's late workswherein he states that in conflicts with the instinct of social-ity the instinct of aggressiveness i. e._selfishnes.s prevails.The sociological consequence of this fact in society is thatconstantly eiists class stratification in sharpe_r or milder formin depedence on different social factors and forces. The classstratiiication is in first line manifested in striving of a pa::t ofsociety to obtain and retain as much of power and propertyon the detriment of other strata of population as it is possiblein given circumstances.

Filozofiia i druSho 1111990. s1r. 109-132

MIHAILO MARKOVICSANUBEOGRAD

Orginalni naudni raduDKr68.522Primljeno:septembra I 990.

POJAM ISTINE U KRITIEXOT DRUSTVENOJNAUCI

1. Istina u objainjavanju i razumevanju

U analitidko-empirijskoj orijentaciji druSwene naukeznadenje termina "istina" je obidno neka vrsta korespondent-nosti ili adekvatnosti na5ih iskaza i teorije objektivne stvar-nosti. Aristotel je prvi formulisao ovakvo shvatanje istine.DoduSe, on je relaciju korespondentnosti opisao, ali je nijeeksplicitno spomenuo. Jedna od njegovih formulacija je: "Je-dan iskaz nazivamo istinitim ili laZnim na osnovu toga Stoneka dinjenica jeste ili nije takva kako je iskazom opisana."'Na jednom drugom mesnr on wlo jednostavno kaZe: "Istinit jesud koji o onome Sto jeste, wrdi da jeste, a o onome Sto nije -da nije."2

Sveti Toma Akvinski je prvi uveo formula " adquatiointelectus etrei" (adekvatnost intelekta samoj srvari).3 Lajbnicje istinu definisao kao "korespondentnost iskaza swa.rima". 4

Rasel i Mur su detaljno analizirali odnos korespondent-I Aristotel, Kategorije, l4b, 15-20.2 Aristotel, Metafizka, IV 6 1011b 26; V 29, I024b Z5; YI

r027b 25.3 St.Thomas Acquinas, Summacontagentiles, BI ch. 59, h

veritate, Q, I, A.o Leibnitz, TMirc, I, 13. $ 184.

108 109

nosti verovanja ili propozicija prema dinjenicama u njihovimrazliditim tekstovima i predavanja u toku perioda 1906 -1911 .5

U okviru analitidke filozofije vodi se rasprava vei se-damdeset godina izmedju onih koji brane "performativRu" te-oriju istine i onih koji pruZaju "semantidko" tumadenje tradi-cionalne teorije korespondentnosti. Prva izbegava bilo kakvopozivanje na objekte i dinjenice i insistira na tome da se termin"istina" upotrebljava za oznaku akta prihvatanja jednog iska-za.6 Druga sve viSe usaw5ava stanovi5te da je istina "seman-tidko svojstvo redenice koje se satoji u odredjenom odnosuprema vanjezidkim entitetima". U fllozofskom tumadenju svo-je izvanredno artikulisane teorije Tarski je zakljudio da je 'Jed-

na redenica stinita ako i samo ako je zadovoljavaju svi rel-evantni objekti; ona je neistinita ako je ne zadovoljava bilokoji od njih."?

Karnap i Patnem zamenjuju korespondentnost dinjeni-cama s@ ("nnge ") redenice, gde je "po-

. 5 Bertrand Russel, "On the Nature of Truth" (Papers of theAristotelian Society , 1906-1907, p. 28-49; Philosophical Essays ,London, 1910, ch. 7; hincipia Mathematica ,

Introduction, Cambridge, 1910, pp. a!-!5; Problems ofPhilosophy, London, 1912.

G. E. Moore, Some Main problems in Philosophy, London,1953, ch., 13-16.

6 F. P. Ramsey, "Facts and Propositions" (Fioundations ofMathematics, ed. Braithwaite, London, 1931, pp.142-143.

Wittgeinstein, Notebooks 1914-1916. Oxford, 1961, pp. 21,96-97.

P. F. Strawson, "Truth", Analzsis, Vol. 9, No. 6, l949i "AProblem about Truth", Truth,

ed. by G. Pitcher, Englewood Cliffs, l9@, p.68.Strawson and Austin, "Truth", Papers of the Aristotelian

SeW, supp. volume 24,1950.? Alfred Tarski, "The Semantic Conception of Truth and

Foundations of Semantics", Pfiilosophy and PhenomenologicalResarcL Vol. Iv, 19M,p.63.

drudje" - "skup moguiih svetova"."Skup moguiih svetova" koji odgovara istinitoj redenici

uvek sadrZi aktualni svet; skup koji odgovara neistinitoj redeni-ci nikada ne sadrZi aktualni svet.8

Sa stanovi5ta dru5tvene nauke razlika izmedju "perfor-rnativne" teorije i teorije "korespondentnosti" nije toliko ve-lika, kao Sto je razlika izmedju njih i nekih drugih teorijaistine. Stepen ontoloSkog obavezivanja je niZi kod prve negokod druge, jer se kod nje eksplicitno ne pretpostavljaju nidinjenice i objekti, ni moguii svetovi, niti bilo koji drugi van-jezidki entiteti. S druge strane, raaJoAza"jadinaglasak", "tvrd-nju" ili "prihvatanje" jednog iskaza ne mogu biti subjektivni -jer inade bi teorija bila bezvrednazadru5wenu nauku. Implic-itni razlog mora biti uverenje, zasnovano na svedodanstvu, daistinit iskaz adekvatno inalava objektivne karakteristike (onekoje su nezavisne od bilo koje pojedinadne svesti i volje)nekog segmenta stvarnosti.

Medjutim, "realnost" je shvaiena na bihejvioristidki nadinod sffane druStvenih naudnika koji pripadaju analitidkoj ori-jentaciji. Materij alni obj ekti, druSwene ustanove, dru5tvenopona5anje su realni, jer se mogu neposredno ili posrednoproveravati. Akti svesti, sadrZaji pojedinadnih opaiaja, oseian-ja, motivi, itd, ne uzimaju se u obzir prilikom opisa, analize iobja5njenja. U obzir dolaze samo intersubjektivni dogadjajikoje moZe istowemeno utvrditi grupa subjekata, i koji powrd-juju ili obaraju neke formulisane iskaze.

To je veoma usko i ekskluzivno stanovi5te. Ono pot-puno ispu5ta iz vida objeWvno iskustvo iobjektivno znaten-je, koje igra bitnu ulogu u interpretativnoj dru5wenoj nauci.Kritidki sudovi takodje nemaju smisla u okviru ove Skoledruiwene nauke. Uswari, oni sadrZe uvek odredjenu deskrip-tivnu komponentu koja moZe, ali ne mora, odgovarati objek-tivnim dinjenicama aktualnog sveta. Odigledno je da se iskaz"krSenje ljudskih prava crnaca u JuZnoj Africi mora prestati"

8 Hilary Putnam, "Do tsue sentences conespond to realitz",Mind, Language and Reality , Philosophical Papers, volume 2,Cambridge University hess, Cambri dge, 197 9, ch. 3, 7 4.

110 111

nosti verovanja ili propozicija prema dinjenicama u njihovimrazliditim tekstovima i predavanja u toku perioda 1906 -1911 .5

U okviru analitidke filozofije vodi se rasprava vei se-damdeset godina izmedju onih koji brane "performativRu" te-oriju istine i onih koji pruZaju "semantidko" tumadenje tradi-cionalne teorije korespondentnosti. Prva izbegava bilo kakvopozivanje na objekte i dinjenice i insistira na tome da se termin"istina" upotrebljava za oznaku akta prihvatanja jednog iska-za.6 Druga sve viSe usaw5ava stanovi5te da je istina "seman-tidko svojstvo redenice koje se satoji u odredjenom odnosuprema vanjezidkim entitetima". U fllozofskom tumadenju svo-je izvanredno artikulisane teorije Tarski je zakljudio da je 'Jed-

na redenica stinita ako i samo ako je zadovoljavaju svi rel-evantni objekti; ona je neistinita ako je ne zadovoljava bilokoji od njih."?

Karnap i Patnem zamenjuju korespondentnost dinjeni-cama s@ ("nnge ") redenice, gde je "po-

. 5 Bertrand Russel, "On the Nature of Truth" (Papers of theAristotelian Society , 1906-1907, p. 28-49; Philosophical Essays ,London, 1910, ch. 7; hincipia Mathematica ,

Introduction, Cambridge, 1910, pp. a!-!5; Problems ofPhilosophy, London, 1912.

G. E. Moore, Some Main problems in Philosophy, London,1953, ch., 13-16.

6 F. P. Ramsey, "Facts and Propositions" (Fioundations ofMathematics, ed. Braithwaite, London, 1931, pp.142-143.

Wittgeinstein, Notebooks 1914-1916. Oxford, 1961, pp. 21,96-97.

P. F. Strawson, "Truth", Analzsis, Vol. 9, No. 6, l949i "AProblem about Truth", Truth,

ed. by G. Pitcher, Englewood Cliffs, l9@, p.68.Strawson and Austin, "Truth", Papers of the Aristotelian

SeW, supp. volume 24,1950.? Alfred Tarski, "The Semantic Conception of Truth and

Foundations of Semantics", Pfiilosophy and PhenomenologicalResarcL Vol. Iv, 19M,p.63.

drudje" - "skup moguiih svetova"."Skup moguiih svetova" koji odgovara istinitoj redenici

uvek sadrZi aktualni svet; skup koji odgovara neistinitoj redeni-ci nikada ne sadrZi aktualni svet.8

Sa stanovi5ta dru5tvene nauke razlika izmedju "perfor-rnativne" teorije i teorije "korespondentnosti" nije toliko ve-lika, kao Sto je razlika izmedju njih i nekih drugih teorijaistine. Stepen ontoloSkog obavezivanja je niZi kod prve negokod druge, jer se kod nje eksplicitno ne pretpostavljaju nidinjenice i objekti, ni moguii svetovi, niti bilo koji drugi van-jezidki entiteti. S druge strane, raaJoAza"jadinaglasak", "tvrd-nju" ili "prihvatanje" jednog iskaza ne mogu biti subjektivni -jer inade bi teorija bila bezvrednazadru5wenu nauku. Implic-itni razlog mora biti uverenje, zasnovano na svedodanstvu, daistinit iskaz adekvatno inalava objektivne karakteristike (onekoje su nezavisne od bilo koje pojedinadne svesti i volje)nekog segmenta stvarnosti.

Medjutim, "realnost" je shvaiena na bihejvioristidki nadinod sffane druStvenih naudnika koji pripadaju analitidkoj ori-jentaciji. Materij alni obj ekti, druSwene ustanove, dru5tvenopona5anje su realni, jer se mogu neposredno ili posrednoproveravati. Akti svesti, sadrZaji pojedinadnih opaiaja, oseian-ja, motivi, itd, ne uzimaju se u obzir prilikom opisa, analize iobja5njenja. U obzir dolaze samo intersubjektivni dogadjajikoje moZe istowemeno utvrditi grupa subjekata, i koji powrd-juju ili obaraju neke formulisane iskaze.

To je veoma usko i ekskluzivno stanovi5te. Ono pot-puno ispu5ta iz vida objeWvno iskustvo iobjektivno znaten-je, koje igra bitnu ulogu u interpretativnoj dru5wenoj nauci.Kritidki sudovi takodje nemaju smisla u okviru ove Skoledruiwene nauke. Uswari, oni sadrZe uvek odredjenu deskrip-tivnu komponentu koja moZe, ali ne mora, odgovarati objek-tivnim dinjenicama aktualnog sveta. Odigledno je da se iskaz"krSenje ljudskih prava crnaca u JuZnoj Africi mora prestati"

8 Hilary Putnam, "Do tsue sentences conespond to realitz",Mind, Language and Reality , Philosophical Papers, volume 2,Cambridge University hess, Cambri dge, 197 9, ch. 3, 7 4.

110 111

delimidno odnosi na neko dinjenidko stanje. Medjutim, drugideo tog iskaza, kojim se takvo dinjenidko stanje osudjuje kaone5to negativno i kojim se zahteva njegovo menjanje - inaz jena koji se ne moZe primenjivati niti korespondentna teorijaistine, niti bihejvioristidko shvatanje stvarnosti. On po tim,analitidkim, merilima ne spada u objektivnu realnost i ne moZese smatrati ni istinitim niti laZnim.

Slidno tome, iskaz "fisione nuklearne centrale vi5e netreba graditi nigde" delimidno se odnosi na objektivnu dru5we-nu stvarnost: nuklearne centrale postoje i grade se i dalje. Aii,zahtev izraLen redima "ne ffeba" ne odnosi se na bilo kojudinjenicu, pored ostalih, ni na dinjenicu postojanja druitvenihpokreta za zabranu nuklearne energije, jer kada bi to biosludaj, redenica bi morala biti potpuno razlidito formulisana(na primer, "raste druSweni pokret za zabranu gradjenja fi-sionih nuklearnih centrala").

Redenice koje sadrZe fraze kao 5to su "ne treba", "tre-ba", ili negativne termine kao Sto su "neljudski", "iraciona-lan", "nepravedan ", "neslobodan", odigledno izralavaju ra-zlidite tipove vrednosnih sudjenja. Neke medju njima su distolidne, neke inalavaju posebne interese. One nas ovde ne in-teresuju, po5to odigledno ne pripadaju dru5rvenoj nauci. Ipak,neki wednosni sudoviinalavaja op5te ljudtske potrebe i aspiracije i mogu biti objektivni na nadin uporediv sa obidnimdeskriptivnim redenicama. Svako bi se sloZio da je "rat - razo-ran" (dak i kad podstide neku wstu swarala5tva i naudno-tehnidkog pronalaza5wa). Isto toliko ljudi bi se sloZilo da jeratrdjav (iako neke ljude dini jadim i hrabrijim). U oba sludajaneposredno iskustvo podrZava ili opowgava ono 5to se reden-icom twdi. U prvom sludaju, to neposredno iskuswo jeqaian-}, u drugom sludaju je to moralno iskustvo . U oba sludajaredenice o ratu su dobro ukorenjene u mreZu ideja koje pruZajurazloge za njih.

Prema tome, samo usled ogranidenosti teorije korespon-dencije, jedna od dveju redenica se moZe smatrati istinitom,dok druga ne bi bila ni istinita, niti laZna. Potrebna je, prematome, opltija teorija istine u odnosu na koju bi teorija kore-spondencije bila samo specijalan sludaj.

Razmotrimo sada interpretativnu orijentaciju udru5wenoj nauci. Ona popunjava veliku prazninu koju ostav-lja analitidko-empirijska orijentacija. Naime, u njoj nije bilomesta za istraZivanje ljudskih motiva, intencija i aspiracija; zato su nedostajala legitimna metodolo5ka sredsfva. Hipoteze osubjektivnom znadenju se ne mogu proveravati na zadovol-javajuii intersubjektivan nadin, po5to introspekcija nije smatra-na valjanim metdom.

Posledica takvog eliminisanja subjektivnosti iz pojmastvarnosti je nedovoljno razumevanje onog 5to se u dru5wude5ava i znatna nepouzdanost predvidjanja. Ekstrapolacija ak-tuelno postojeiih trendova - Sto je uobidajeni prognostidkimetd pozitivistidke dru5wene nauke, koja kao dinjenice prih-vata samo podatke o opaZljivom pona5anju - potpuno gubi izvida iznenadne mutacije i preokrete u ljudskom pona5anju dokoje dovode duboki, skriveni tokovi svesti, a u znatnoj meri inesvesni psihidki procesi. Narodito u wemenima krize i znaEa-jnih drudwenih pokreta, neophodno je razumeti subjektivnesnage koje na $eodekivane nadine oblikuju istorijska zbivanja.

Alfred Sic, jedan od woraca interpretativne dru5tvenenauke, radikovao je dva nivoa razumevanja- Na nivou obidnogfivota Q-ebnswelt-a u smislu Huserla), pojedinci tumade smis-ao ljudskih postupaka na osnovu sopstvene dru5wene egz-istencije. U dru5wenoj nauci nadnik poku5ava da protumadiprocese prethodnog, svakodnevnog Zivotnog procesa. On kon-strui5e sheme tipiinog pona5anja i koordinira ih s modelimaidealnih svesnih aktera. Tipidna, invarijantna shvatanja,namere, ciljevi, motivi se pripisuju takvim idealnim akterima.

Ovi konstrukti nisu proizvoljni. Oni se moraju slagati spostulatima logiike konsistentuosti i adekvatuosfi . Ovaj drugije relev-antan za interpretativno shvatanje istine.

Sic je zahteve implicirane u postulatu adekvatnostiraldlanio na sledeii nadin: "Svaki termin u naudnom modeluljudske delatnosti mora biti konstruisan na takav nadin daljudski postupak, obavljen u svetu svakodnevnog iivota, odstrane nekog pojedinadnog aktera na nadin koji je naznadentipidnim konstmktom - mora biti razumljiv i samom autoru idrugim ljudima iz njegove okoline na osnovu zdravorazums-

t12 113

delimidno odnosi na neko dinjenidko stanje. Medjutim, drugideo tog iskaza, kojim se takvo dinjenidko stanje osudjuje kaone5to negativno i kojim se zahteva njegovo menjanje - inaz jena koji se ne moZe primenjivati niti korespondentna teorijaistine, niti bihejvioristidko shvatanje stvarnosti. On po tim,analitidkim, merilima ne spada u objektivnu realnost i ne moZese smatrati ni istinitim niti laZnim.

Slidno tome, iskaz "fisione nuklearne centrale vi5e netreba graditi nigde" delimidno se odnosi na objektivnu dru5we-nu stvarnost: nuklearne centrale postoje i grade se i dalje. Aii,zahtev izraLen redima "ne ffeba" ne odnosi se na bilo kojudinjenicu, pored ostalih, ni na dinjenicu postojanja druitvenihpokreta za zabranu nuklearne energije, jer kada bi to biosludaj, redenica bi morala biti potpuno razlidito formulisana(na primer, "raste druSweni pokret za zabranu gradjenja fi-sionih nuklearnih centrala").

Redenice koje sadrZe fraze kao 5to su "ne treba", "tre-ba", ili negativne termine kao Sto su "neljudski", "iraciona-lan", "nepravedan ", "neslobodan", odigledno izralavaju ra-zlidite tipove vrednosnih sudjenja. Neke medju njima su distolidne, neke inalavaju posebne interese. One nas ovde ne in-teresuju, po5to odigledno ne pripadaju dru5rvenoj nauci. Ipak,neki wednosni sudoviinalavaja op5te ljudtske potrebe i aspiracije i mogu biti objektivni na nadin uporediv sa obidnimdeskriptivnim redenicama. Svako bi se sloZio da je "rat - razo-ran" (dak i kad podstide neku wstu swarala5tva i naudno-tehnidkog pronalaza5wa). Isto toliko ljudi bi se sloZilo da jeratrdjav (iako neke ljude dini jadim i hrabrijim). U oba sludajaneposredno iskustvo podrZava ili opowgava ono 5to se reden-icom twdi. U prvom sludaju, to neposredno iskuswo jeqaian-}, u drugom sludaju je to moralno iskustvo . U oba sludajaredenice o ratu su dobro ukorenjene u mreZu ideja koje pruZajurazloge za njih.

Prema tome, samo usled ogranidenosti teorije korespon-dencije, jedna od dveju redenica se moZe smatrati istinitom,dok druga ne bi bila ni istinita, niti laZna. Potrebna je, prematome, opltija teorija istine u odnosu na koju bi teorija kore-spondencije bila samo specijalan sludaj.

Razmotrimo sada interpretativnu orijentaciju udru5wenoj nauci. Ona popunjava veliku prazninu koju ostav-lja analitidko-empirijska orijentacija. Naime, u njoj nije bilomesta za istraZivanje ljudskih motiva, intencija i aspiracija; zato su nedostajala legitimna metodolo5ka sredsfva. Hipoteze osubjektivnom znadenju se ne mogu proveravati na zadovol-javajuii intersubjektivan nadin, po5to introspekcija nije smatra-na valjanim metdom.

Posledica takvog eliminisanja subjektivnosti iz pojmastvarnosti je nedovoljno razumevanje onog 5to se u dru5wude5ava i znatna nepouzdanost predvidjanja. Ekstrapolacija ak-tuelno postojeiih trendova - Sto je uobidajeni prognostidkimetd pozitivistidke dru5wene nauke, koja kao dinjenice prih-vata samo podatke o opaZljivom pona5anju - potpuno gubi izvida iznenadne mutacije i preokrete u ljudskom pona5anju dokoje dovode duboki, skriveni tokovi svesti, a u znatnoj meri inesvesni psihidki procesi. Narodito u wemenima krize i znaEa-jnih drudwenih pokreta, neophodno je razumeti subjektivnesnage koje na $eodekivane nadine oblikuju istorijska zbivanja.

Alfred Sic, jedan od woraca interpretativne dru5tvenenauke, radikovao je dva nivoa razumevanja- Na nivou obidnogfivota Q-ebnswelt-a u smislu Huserla), pojedinci tumade smis-ao ljudskih postupaka na osnovu sopstvene dru5wene egz-istencije. U dru5wenoj nauci nadnik poku5ava da protumadiprocese prethodnog, svakodnevnog Zivotnog procesa. On kon-strui5e sheme tipiinog pona5anja i koordinira ih s modelimaidealnih svesnih aktera. Tipidna, invarijantna shvatanja,namere, ciljevi, motivi se pripisuju takvim idealnim akterima.

Ovi konstrukti nisu proizvoljni. Oni se moraju slagati spostulatima logiike konsistentuosti i adekvatuosfi . Ovaj drugije relev-antan za interpretativno shvatanje istine.

Sic je zahteve implicirane u postulatu adekvatnostiraldlanio na sledeii nadin: "Svaki termin u naudnom modeluljudske delatnosti mora biti konstruisan na takav nadin daljudski postupak, obavljen u svetu svakodnevnog iivota, odstrane nekog pojedinadnog aktera na nadin koji je naznadentipidnim konstmktom - mora biti razumljiv i samom autoru idrugim ljudima iz njegove okoline na osnovu zdravorazums-

t12 113

kog tumadenja svakodnevnog Zivota."'Sic je teZio maksimumu moguie objektivnosti prilikom

tumadenja subjektivnog smisla. Upotreba njegovog modelamora biti iskusfveno proverena. Medjutim, empirijsko prov-eravanje ne treba biti svedeno na dulna opalanja objekata idogadjaja u spolja5njem svetu. Nasuprot pozitivizmu, onuklj uduj e zdr av or azumsko i sku s tvo. Pomoi u nj e ga poj edinciu svakodnevnom iskustvu razumeju ljudsku delatnost i njeneishode kao rezultat motiva i ciljeva koji ih usmeravaju.

Odigledno, legitimno je pitanje da li je jedno tumadenjeistinito. Zna(.enje istine nije istovetno u objainjavanju i ra-zumevanju. U oba sludaja red je o relaciji adekvatnosti izmed-ju dve strukture. U oba sludaja jedna struktura je odredjenaredenicom (propozicija, iskaz). Druga struktura je neSto Stopostoji u swarnosti. Medjutim, obja5njenje se odnosi na objektiunu stvarnost (dinjenice, zakone), razumevanje se odnosina subjektivnu stvarnost (motive, namere, ciljeve).

Istina u procesu razumevanja razlidita je, sa svojestrane, od istine u kritici. Kao analitidko-empirijska nauka, iinterpretativna nauka odbacuje wednosne sudove kao nelegit-imne naudne iskaze, i vrlo je nekritidna u odnosu na datezdravo-razumske percepcije ciljeva i motiva. Prema postulatuadekvanrosti, interpretativna shema istraZivaEa treba da se slaZesa subjektivnim znadenjem onakvim kako ga shvataju samiakteri. Ovde je pretpostavljeno da su akteri jedini koji znaju5ta dine i zaito postupaju na odredjeni nadin. To je svakakovelika zabluda i potpuno previdja razlidite oblike samozavara-vanja i racionalizacije, ideolo5kog "ispiranja mozga" i onogSto je Sartr nazivao "rdjavom verom". Druga jedna predra-sudaje verovanje da naudnik postaje nepristrasan i oslobodjennajrazliditijih praktidnih interesa samim izborom svoje profesi-je.to

Prema tome, interyretativno shvatanje istine je usko i neobuhvata istinu kritidkih sudova. Razume se, i korespondent-

t fhntio, CollnOapup"o ,Ut nnus Nijhof, The Hague, 1964,vol. I, p. 44.

r0 Op. cit., vol. I, pp.36, 63; vol. II, p. 69.

no i interpretativno shvatanje istine igraju wlo znadajnu uloguu kritidkoj dru5tvenoj nauci samim tim Sto valjana kritika pret-postavlj a obja5njenje i razumevanje.

Vrio je rasprostranjena tendencija u savremenoj litera-turi da se ne samo razlikuju vei i razdvoje i medjusobnoizoluju tri velike metodoio5ke orijentacije (analitidko-empirijska, interpretativna i kritidka). Primer toga razdvajanjanalazimo i u Habermasovoj analizi tri vrste interesa koji kon-stitutiSu znanje. Ovi su navodno ukorenjeni u tri osnovnedimenzije druStvenog Livota i konstitui5u tri razlidita tipadru5wene nauke. Habennas je u svom dela Znanje i interesrekao: "Pristup empirijsko-analitidkih nauka nosi u sebi elr-niiki saznajni in tere s ; pri stup is torij sko-hermeneutidki h n aukapodiva na praktiikom saznajnom interesu; a pristup kritidkihn auka na emancip atorskom saznaj nom intere su. I 1

Ova tri interesa su postavljena jedan pored drugog - bezveze i posredovanja. Ustvari, emancipacija predstavlja teh-nidki progres i komunikativnu kompetentnost. Ikitidka dru5tve-na nauka ukljuduje u sebe i empirijsko-analitidku deskripciju itumadenje subjektivnog smisla. Bez pozitivnog znanja eman-cipatorski projekti bi bili nerealni, disto utopijski. Uzajamnoizolovanje tri saznajna interesa je pojadano njihovim zasnivan-jem na trima nepovezanim dimenzijama druStvenog Zivota:radu, interakciji i moii.

. Ustvari, ako je etidka svrha kritidke druStvene naukeuniverzalno ljudsko oslobadjanje i pravedna raspodela ekon-omske, politidke i kulturne moii, onda su prevanlalenja otud-jenog rada i deformisanog govora dva bitna i nerazdvojnamomenta tog projekta.

Nasuprot onome Sto se desto u pro5losti dinilo u ime"kritidke teorije", dru5tvena kritika se ne sme izolovati odobja5njavanja i razumevanja; ona se ne sme shvatiti kao prostaaltemativa u odnosu na empirijsko-analitidku i interpretativnudru3wenu nauku.12

rrJiirgen Habermas, Erkenntnis und Interesse (Knowledge andHumanlnterests ), Boston, Beacon Press, 1971, p. 368.

12 Mihailo Markovii, "The Idea of Critique in Social Theory",

II4 115

kog tumadenja svakodnevnog Zivota."'Sic je teZio maksimumu moguie objektivnosti prilikom

tumadenja subjektivnog smisla. Upotreba njegovog modelamora biti iskusfveno proverena. Medjutim, empirijsko prov-eravanje ne treba biti svedeno na dulna opalanja objekata idogadjaja u spolja5njem svetu. Nasuprot pozitivizmu, onuklj uduj e zdr av or azumsko i sku s tvo. Pomoi u nj e ga poj edinciu svakodnevnom iskustvu razumeju ljudsku delatnost i njeneishode kao rezultat motiva i ciljeva koji ih usmeravaju.

Odigledno, legitimno je pitanje da li je jedno tumadenjeistinito. Zna(.enje istine nije istovetno u objainjavanju i ra-zumevanju. U oba sludaja red je o relaciji adekvatnosti izmed-ju dve strukture. U oba sludaja jedna struktura je odredjenaredenicom (propozicija, iskaz). Druga struktura je neSto Stopostoji u swarnosti. Medjutim, obja5njenje se odnosi na objektiunu stvarnost (dinjenice, zakone), razumevanje se odnosina subjektivnu stvarnost (motive, namere, ciljeve).

Istina u procesu razumevanja razlidita je, sa svojestrane, od istine u kritici. Kao analitidko-empirijska nauka, iinterpretativna nauka odbacuje wednosne sudove kao nelegit-imne naudne iskaze, i vrlo je nekritidna u odnosu na datezdravo-razumske percepcije ciljeva i motiva. Prema postulatuadekvanrosti, interpretativna shema istraZivaEa treba da se slaZesa subjektivnim znadenjem onakvim kako ga shvataju samiakteri. Ovde je pretpostavljeno da su akteri jedini koji znaju5ta dine i zaito postupaju na odredjeni nadin. To je svakakovelika zabluda i potpuno previdja razlidite oblike samozavara-vanja i racionalizacije, ideolo5kog "ispiranja mozga" i onogSto je Sartr nazivao "rdjavom verom". Druga jedna predra-sudaje verovanje da naudnik postaje nepristrasan i oslobodjennajrazliditijih praktidnih interesa samim izborom svoje profesi-je.to

Prema tome, interyretativno shvatanje istine je usko i neobuhvata istinu kritidkih sudova. Razume se, i korespondent-

t fhntio, CollnOapup"o ,Ut nnus Nijhof, The Hague, 1964,vol. I, p. 44.

r0 Op. cit., vol. I, pp.36, 63; vol. II, p. 69.

no i interpretativno shvatanje istine igraju wlo znadajnu uloguu kritidkoj dru5tvenoj nauci samim tim Sto valjana kritika pret-postavlj a obja5njenje i razumevanje.

Vrio je rasprostranjena tendencija u savremenoj litera-turi da se ne samo razlikuju vei i razdvoje i medjusobnoizoluju tri velike metodoio5ke orijentacije (analitidko-empirijska, interpretativna i kritidka). Primer toga razdvajanjanalazimo i u Habermasovoj analizi tri vrste interesa koji kon-stitutiSu znanje. Ovi su navodno ukorenjeni u tri osnovnedimenzije druStvenog Livota i konstitui5u tri razlidita tipadru5wene nauke. Habennas je u svom dela Znanje i interesrekao: "Pristup empirijsko-analitidkih nauka nosi u sebi elr-niiki saznajni in tere s ; pri stup is torij sko-hermeneutidki h n aukapodiva na praktiikom saznajnom interesu; a pristup kritidkihn auka na emancip atorskom saznaj nom intere su. I 1

Ova tri interesa su postavljena jedan pored drugog - bezveze i posredovanja. Ustvari, emancipacija predstavlja teh-nidki progres i komunikativnu kompetentnost. Ikitidka dru5tve-na nauka ukljuduje u sebe i empirijsko-analitidku deskripciju itumadenje subjektivnog smisla. Bez pozitivnog znanja eman-cipatorski projekti bi bili nerealni, disto utopijski. Uzajamnoizolovanje tri saznajna interesa je pojadano njihovim zasnivan-jem na trima nepovezanim dimenzijama druStvenog Zivota:radu, interakciji i moii.

. Ustvari, ako je etidka svrha kritidke druStvene naukeuniverzalno ljudsko oslobadjanje i pravedna raspodela ekon-omske, politidke i kulturne moii, onda su prevanlalenja otud-jenog rada i deformisanog govora dva bitna i nerazdvojnamomenta tog projekta.

Nasuprot onome Sto se desto u pro5losti dinilo u ime"kritidke teorije", dru5tvena kritika se ne sme izolovati odobja5njavanja i razumevanja; ona se ne sme shvatiti kao prostaaltemativa u odnosu na empirijsko-analitidku i interpretativnudru3wenu nauku.12

rrJiirgen Habermas, Erkenntnis und Interesse (Knowledge andHumanlnterests ), Boston, Beacon Press, 1971, p. 368.

12 Mihailo Markovii, "The Idea of Critique in Social Theory",

II4 115

2. Istina kao slaganje stvarnosfi s idealom

Vei je ranije spomenuto da je paradigma biologije imedicine znatno relevannrija za kritidku druStvenu nauku negoparadigma mehanike i fizike. U svima njima je zajednidko toSto, s obzirom na odredjeni predmet istraZivanja, moramo, presvega, utvrditi Sta su dinjenice i koje strukture reguli5u nji-hovu pojavu i njihovo menjanje. Medjutim, kad se kreiemood nebeske mehanike ka fizici i hemiji, zatim ka bioiogiji idruSwenoj nauci, nali praktidki interesiigraju sve veiu ul,ogu.OdrZanje Zivota (ne samo njegova kontemplacija) postaje ciljkoji veoma utide na izbor istraZivadkih projekata i smeroveistraZivanja. U medicini svrha nije samo odrZanje Zivota veizdnv Livot. Nasuprot mnogim drugim vrednosnim pojmovi-ma, zdravije je vrlo jasan pojam: on je valjano definisan i uvelikoj meri operacionalizovan. Veoma mnogo so zna o tomeSta zdravlju Steti i kako ga treba popraviti ili powatiti. Ma Stase moglo reii sa psiholo5kog ili estetidkog stanovi5ta o iskazu"dobro je pu5iti", on je neistinit sa stanovi5ta zdravlja. Ovo jeprimer prirnene jednog pojma istine koji j.e drukdiji od onihkoje smo dosad razmatrali. U ovom sludaju "istina" znatiadekvatnost iskaza o stvanosti odredjenom normativnom stano-vi5tu - Sto je u ovom sludaju ideal zdravlja.

Treba naglasiti da sa ovim variranjem koncepcije istinejo5 nismo napustili op5tu shemu koja ih sve obuhvata. Uvekje red o relaciji adekvatnosti izmedju dve strukture. Jedna jeneki iskaz, druga je neko van-jezidko podrudje bivswovanja.U sludaju teorije korespondentnosti, iskazom izraZav antoneko na5e tvrdjenje i ono je adekvatno nekom (aktualnom ilimoguiem) realnom stanju srvari. U sludaju interpretativne te-orije, iskazominaLavamo neko na5e tumadenje smisla nekesimbolidke forme ili postupka, i to tumadenje je adekvatnorubj"ktruno- ,nud.nju t. f*e ili postupka (intencijama i

Pnxis Intemational , Oxford, Blackwells, Vol. 3, No. 2, July 1983, pp.108-121.

motivima autora ili aktera). U sludaju kritidke koncepcije is-tine, iskaz izraLava na5u ocenu neke si.tuacije u swarnosri,nekog ljudskog proizvoda ili postupka, i ta ocena je adekvatnanekim normativnim rnerilima - nekom wednosnom idealu kojije intersubjektivan, ali ne pripada svetu materijalne stvamostini realnosti psihidkih procesa, vei svetu idealnih projekata,onoga Sto nije, alinda. bitiiaelr da bude.

Uporedimo sledeie tri redenice:(1) "Politika u modernom druStvu reguli5e okvire

trZi5ne priwede."(2) "Politika je, po Aristotelu, oblik postojanja moralne

ljudske zajednice."(3) "Profesionalna politika je otudjena delatnost."Prvom redenicom se iskazujeT'edan realan odnos u mod-

ernom dru5tvu. Ona je istinita ako zaista postoji dvostrukaregulacija trZi5ne privrede: s jedne strane, spontana trZi5nasamoregulacija, s d.oge sffane smi5ljena politika vlade (pores-ka, monetarna, itd).

Druga redenica tumaii Aristotelovo shvatanje politike.Ona je istinita ako se na osnovu izrrora moZe utvrditi da jeAristotel zaista smatrao da dovek samo u politidkoj zajednicimoZe nauditi dta je wiina i ponadati se kao moralno biie.

Trecaredenica je opStiln'aZkr sud o politici onda kad serazvrja borba za vlast i kad se monopol moii odludivanjanadje u rukama profesionalaca drZave ili politidkih partija. Oistini tog kritidkog suda se moZe govoriti samo s obzirom najednu idealnu viziju neotudjene, emancipovane politike, u ko-joj su svi gradjani ravnopravni i slobodni da neposredno udest-vuju u odludivanju, da biraju svoje predstavnike i da odrZava-ju punu kontrolu nad njima.

Ovako Siroko shvatanje pojma istine ima izvesne os-nove u filozofskoj tradiciji. Tako, na primer, definicija istineTome Akvinskog obuhvata prvi i reii od navedena tri smislaistine. "Adqaatio intelecns etrei " znadi i da je jedan intelek-tualni proizvod adekvatan sfvarima i da su, obratno, stvariadekvatne odredjenom intelektualnom modelu. Ovo gledi5tesu prihvatili mnogi sholastidki filozofi. Istina je za njih bilakorespondentnost stvari vedno vaZeiim boZjim idejama.

116 tt7

2. Istina kao slaganje stvarnosfi s idealom

Vei je ranije spomenuto da je paradigma biologije imedicine znatno relevannrija za kritidku druStvenu nauku negoparadigma mehanike i fizike. U svima njima je zajednidko toSto, s obzirom na odredjeni predmet istraZivanja, moramo, presvega, utvrditi Sta su dinjenice i koje strukture reguli5u nji-hovu pojavu i njihovo menjanje. Medjutim, kad se kreiemood nebeske mehanike ka fizici i hemiji, zatim ka bioiogiji idruSwenoj nauci, nali praktidki interesiigraju sve veiu ul,ogu.OdrZanje Zivota (ne samo njegova kontemplacija) postaje ciljkoji veoma utide na izbor istraZivadkih projekata i smeroveistraZivanja. U medicini svrha nije samo odrZanje Zivota veizdnv Livot. Nasuprot mnogim drugim vrednosnim pojmovi-ma, zdravije je vrlo jasan pojam: on je valjano definisan i uvelikoj meri operacionalizovan. Veoma mnogo so zna o tomeSta zdravlju Steti i kako ga treba popraviti ili powatiti. Ma Stase moglo reii sa psiholo5kog ili estetidkog stanovi5ta o iskazu"dobro je pu5iti", on je neistinit sa stanovi5ta zdravlja. Ovo jeprimer prirnene jednog pojma istine koji j.e drukdiji od onihkoje smo dosad razmatrali. U ovom sludaju "istina" znatiadekvatnost iskaza o stvanosti odredjenom normativnom stano-vi5tu - Sto je u ovom sludaju ideal zdravlja.

Treba naglasiti da sa ovim variranjem koncepcije istinejo5 nismo napustili op5tu shemu koja ih sve obuhvata. Uvekje red o relaciji adekvatnosti izmedju dve strukture. Jedna jeneki iskaz, druga je neko van-jezidko podrudje bivswovanja.U sludaju teorije korespondentnosti, iskazom izraZav antoneko na5e tvrdjenje i ono je adekvatno nekom (aktualnom ilimoguiem) realnom stanju srvari. U sludaju interpretativne te-orije, iskazominaLavamo neko na5e tumadenje smisla nekesimbolidke forme ili postupka, i to tumadenje je adekvatnorubj"ktruno- ,nud.nju t. f*e ili postupka (intencijama i

Pnxis Intemational , Oxford, Blackwells, Vol. 3, No. 2, July 1983, pp.108-121.

motivima autora ili aktera). U sludaju kritidke koncepcije is-tine, iskaz izraLava na5u ocenu neke si.tuacije u swarnosri,nekog ljudskog proizvoda ili postupka, i ta ocena je adekvatnanekim normativnim rnerilima - nekom wednosnom idealu kojije intersubjektivan, ali ne pripada svetu materijalne stvamostini realnosti psihidkih procesa, vei svetu idealnih projekata,onoga Sto nije, alinda. bitiiaelr da bude.

Uporedimo sledeie tri redenice:(1) "Politika u modernom druStvu reguli5e okvire

trZi5ne priwede."(2) "Politika je, po Aristotelu, oblik postojanja moralne

ljudske zajednice."(3) "Profesionalna politika je otudjena delatnost."Prvom redenicom se iskazujeT'edan realan odnos u mod-

ernom dru5tvu. Ona je istinita ako zaista postoji dvostrukaregulacija trZi5ne privrede: s jedne strane, spontana trZi5nasamoregulacija, s d.oge sffane smi5ljena politika vlade (pores-ka, monetarna, itd).

Druga redenica tumaii Aristotelovo shvatanje politike.Ona je istinita ako se na osnovu izrrora moZe utvrditi da jeAristotel zaista smatrao da dovek samo u politidkoj zajednicimoZe nauditi dta je wiina i ponadati se kao moralno biie.

Trecaredenica je opStiln'aZkr sud o politici onda kad serazvrja borba za vlast i kad se monopol moii odludivanjanadje u rukama profesionalaca drZave ili politidkih partija. Oistini tog kritidkog suda se moZe govoriti samo s obzirom najednu idealnu viziju neotudjene, emancipovane politike, u ko-joj su svi gradjani ravnopravni i slobodni da neposredno udest-vuju u odludivanju, da biraju svoje predstavnike i da odrZava-ju punu kontrolu nad njima.

Ovako Siroko shvatanje pojma istine ima izvesne os-nove u filozofskoj tradiciji. Tako, na primer, definicija istineTome Akvinskog obuhvata prvi i reii od navedena tri smislaistine. "Adqaatio intelecns etrei " znadi i da je jedan intelek-tualni proizvod adekvatan sfvarima i da su, obratno, stvariadekvatne odredjenom intelektualnom modelu. Ovo gledi5tesu prihvatili mnogi sholastidki filozofi. Istina je za njih bilakorespondentnost stvari vedno vaZeiim boZjim idejama.

116 tt7

Po Hegelu, bog je pojmovna struktura sveta koju je on,Hegel, navodno, ra5dlanio iizloLio u svojoj Ingci. Po5to sumaterij alne stvari opredmeienj e (ontolo5ki shvaienih) poj mo-va, istina je slaganje jedn^og objekta sa samim sobom, odnos-no, s njegovim pojmom.l3

Duga je istorija upotrebe redi "istina" u ovom smislu.Paskal je govorio o "istinskoj ljudskoj prirodi", "istinskomdobru", "istinskoj vrlini", "istinskoj religiji". Volter, Dalam-ber, Kondijak, Didro i Fromanten su upotrebljavali termin"istina" u mnogim slidnim kontekstima u smislu onog pravog,autentidnog, onog 5to neSto teba da bude: "istinski autor","prava boja", "pravi karakter", (u nekom romanu), "istinskistil", "glumac s pravim gestom". I danas u tome smislu go-vorimo o "istinskoj demokratiji", "istinskoj nauci", "istins-kom umetnidkom delu", itd.

Da bismo bili u stanju da na ovakav nadin kritidki ocen-jujemo osobe i predmete, ne moramo se ontolo5ki obavezivatina transcendentalno postojanje ideja i pojmova. Dovoljno jepretpostaviti objektivno (inter-subjektivno) vaZenje nekenorrne, nekog idealnog standarda. Predmet okarakterisan kao"istinski" bi se s tim idealom slagao, dok sve ono Sto senazove "pogre5nim", "laZnim", bi od njega odstupalo.

Ideal o kojemje ovde red ne treba dabude shvaien nikao platonovska "ideja", ni kao "boZanski poredak" u sholas-tidkom smislu, niti kao "vrednost po sebi" (Seler), koja bivallla nezavisno od ljudske kulture. Ideal je ljudski istorijskiproizvod, koji je nastao posle dugog procesa ocenjivanja iizbora.

Postoje razlilitapodrudja vrednosti. Rikert je, na prim-er, razlikovao vrednosti: logike, estetike, mistike, etike, ero-tike i religije. Toj listi sfera wednosti trebalo bi dodati politikui ekonomiju.

Medju razliditim vrednosnim sudovima u kritidkoj naucietidki sudovi su jedini koji zadovoljavaju osnovne kriterijumenaudne objektivnosti. Razume se, to je veoma sporna teza. U

t3 Hegel, Enzyklopdie der philosophischen Wissenscha.ften,1817, $ 213.

toku cele istorije moderne nauke verovalo se da objektivnimogu biti jedino iskazi koji se mogu proveravati intersubjek-tivnim opaZanjem i koji se mogu analizirati i izvoditi iz drugihiskaza na osnovu logidkih ili matematidkih pravila. Moralnisudovi su smatrani subjektivnim i, prema tome, nedim Sto semora eliminisati iz svakog naudnog istraZivanja i izlaganjanaudnih istraZivanja. Tako je bilo od Galileja do Hjuma, i odIJjuma do Murovog intuicionizrna do Ejer-Stivensonovog emo-tivizma.

Uswari, moZe se s dobrim razlozima wrd-iti da i moralnisudovi mogu biti objektivni u jednom smislu koji je uporedivs naudnom objektivnoiiu u uskom uobidajenom smislu.Naime, i oni se mogu proveravati nekom vrstom intersubjek-tivnog iskustva,i 9ni sg..moqr obrazlagati i zasnivati op5tijimnornama i principima dije vaZenje moZe biti objektivno.

Nema sumnje da neposredno moralno iskustvo igravrlo bitnu ulogu u procesu formiranja moralnih sudova. Mismo, svakako, skloni da sudimo a priori, na osnovu moralnihnormi koje smo interirorizovali u procesu socijalizacije. MIrano udimo itadobar dovek neba da dini u odredjenom tipusiruacije i koja./rsta postupaka (naSih i drugih ljudi) bi u tojsituaciji biladjava. Kad bi na5e moralne sudove determini-salo jedino to Sto smo moralni vaspitanjem naudili, mi se nebismo bitno razlikovali od elektronskih radunara, valjano pro-gramiranih. NaSe ocene bi bile odredjene pravilima programa.U stvarnosti,impuls da sudimo prema tome kako smo pro-gramirani biva ispravlj an neposrednim moralnim iskusrvomkoje moZe biti doZivljaj odobravanja, neodobravanja, osude,gadjenja.

Ovaj moralni doilvljaj je spontan i samo delimidno pred-vidiv. On se moZe slagati s apriornim, preliminarnim moralnimsudom, koji je disto razumska primena naudene opire norme.Ali, on moZe biti i potpuno suprotan. Postupak koji sa stano-vi5ta odredjene moralne tradicije znadi zadovoljavanje pravde(ubiswo iz krvne osvete, kaZnjavanje neprijatelja,l'raianje ravn-om merom za zlo udinjeno u pro5losti) moZe izazvati jakooseianje gnulanja i krivice. I obratno, postupak koji bi pononnama odredjenog morala morao da se ceni kao izraz sla-

118 119

Po Hegelu, bog je pojmovna struktura sveta koju je on,Hegel, navodno, ra5dlanio iizloLio u svojoj Ingci. Po5to sumaterij alne stvari opredmeienj e (ontolo5ki shvaienih) poj mo-va, istina je slaganje jedn^og objekta sa samim sobom, odnos-no, s njegovim pojmom.l3

Duga je istorija upotrebe redi "istina" u ovom smislu.Paskal je govorio o "istinskoj ljudskoj prirodi", "istinskomdobru", "istinskoj vrlini", "istinskoj religiji". Volter, Dalam-ber, Kondijak, Didro i Fromanten su upotrebljavali termin"istina" u mnogim slidnim kontekstima u smislu onog pravog,autentidnog, onog 5to neSto teba da bude: "istinski autor","prava boja", "pravi karakter", (u nekom romanu), "istinskistil", "glumac s pravim gestom". I danas u tome smislu go-vorimo o "istinskoj demokratiji", "istinskoj nauci", "istins-kom umetnidkom delu", itd.

Da bismo bili u stanju da na ovakav nadin kritidki ocen-jujemo osobe i predmete, ne moramo se ontolo5ki obavezivatina transcendentalno postojanje ideja i pojmova. Dovoljno jepretpostaviti objektivno (inter-subjektivno) vaZenje nekenorrne, nekog idealnog standarda. Predmet okarakterisan kao"istinski" bi se s tim idealom slagao, dok sve ono Sto senazove "pogre5nim", "laZnim", bi od njega odstupalo.

Ideal o kojemje ovde red ne treba dabude shvaien nikao platonovska "ideja", ni kao "boZanski poredak" u sholas-tidkom smislu, niti kao "vrednost po sebi" (Seler), koja bivallla nezavisno od ljudske kulture. Ideal je ljudski istorijskiproizvod, koji je nastao posle dugog procesa ocenjivanja iizbora.

Postoje razlilitapodrudja vrednosti. Rikert je, na prim-er, razlikovao vrednosti: logike, estetike, mistike, etike, ero-tike i religije. Toj listi sfera wednosti trebalo bi dodati politikui ekonomiju.

Medju razliditim vrednosnim sudovima u kritidkoj naucietidki sudovi su jedini koji zadovoljavaju osnovne kriterijumenaudne objektivnosti. Razume se, to je veoma sporna teza. U

t3 Hegel, Enzyklopdie der philosophischen Wissenscha.ften,1817, $ 213.

toku cele istorije moderne nauke verovalo se da objektivnimogu biti jedino iskazi koji se mogu proveravati intersubjek-tivnim opaZanjem i koji se mogu analizirati i izvoditi iz drugihiskaza na osnovu logidkih ili matematidkih pravila. Moralnisudovi su smatrani subjektivnim i, prema tome, nedim Sto semora eliminisati iz svakog naudnog istraZivanja i izlaganjanaudnih istraZivanja. Tako je bilo od Galileja do Hjuma, i odIJjuma do Murovog intuicionizrna do Ejer-Stivensonovog emo-tivizma.

Uswari, moZe se s dobrim razlozima wrd-iti da i moralnisudovi mogu biti objektivni u jednom smislu koji je uporedivs naudnom objektivnoiiu u uskom uobidajenom smislu.Naime, i oni se mogu proveravati nekom vrstom intersubjek-tivnog iskustva,i 9ni sg..moqr obrazlagati i zasnivati op5tijimnornama i principima dije vaZenje moZe biti objektivno.

Nema sumnje da neposredno moralno iskustvo igravrlo bitnu ulogu u procesu formiranja moralnih sudova. Mismo, svakako, skloni da sudimo a priori, na osnovu moralnihnormi koje smo interirorizovali u procesu socijalizacije. MIrano udimo itadobar dovek neba da dini u odredjenom tipusiruacije i koja./rsta postupaka (naSih i drugih ljudi) bi u tojsituaciji biladjava. Kad bi na5e moralne sudove determini-salo jedino to Sto smo moralni vaspitanjem naudili, mi se nebismo bitno razlikovali od elektronskih radunara, valjano pro-gramiranih. NaSe ocene bi bile odredjene pravilima programa.U stvarnosti,impuls da sudimo prema tome kako smo pro-gramirani biva ispravlj an neposrednim moralnim iskusrvomkoje moZe biti doZivljaj odobravanja, neodobravanja, osude,gadjenja.

Ovaj moralni doilvljaj je spontan i samo delimidno pred-vidiv. On se moZe slagati s apriornim, preliminarnim moralnimsudom, koji je disto razumska primena naudene opire norme.Ali, on moZe biti i potpuno suprotan. Postupak koji sa stano-vi5ta odredjene moralne tradicije znadi zadovoljavanje pravde(ubiswo iz krvne osvete, kaZnjavanje neprijatelja,l'raianje ravn-om merom za zlo udinjeno u pro5losti) moZe izazvati jakooseianje gnulanja i krivice. I obratno, postupak koji bi pononnama odredjenog morala morao da se ceni kao izraz sla-

118 119

bosti, nedovoljnog patriotizma ili dak kukavidluka (na primer,odbijanje da se ide u rat, pomoi neprijatelju da pobegne,izbegav-anje neke wste.angaZ-ofanja) moLe biti praien inten-zivnim oseianjem da je to bila prava stvar koju je trebalouraditi. Sukob moralnih normi i neposrednog moralnog iskust-va otvara problem koji dati subjekt mora nekako razre5iti uko-liko ne leli da Zivi kao dvostruka, pocepana lidnost (homoduplex). Ili ie nonne biti revidirane, ili 6e se zauzeti kritidkadiitanca prema sopstvenom doZivljaju, jer ie se doii doobjaSnjenJa kojim specifidnim nepovoljnim dinjenicama je bioizazvan. Tako je i u nauci. Sukob teorije i iskustva vodi reviz-iji teorije ili odbacivanju iskuswenog podatka kao gre5ke rlzrok-ovane specifidnim intzettimokolnostima. Nere5en sukob kojineko weme traje znadio bi elemenat krize date naudne oblasti.

Drugi prisutni dinilac objektivnosti moralnog sudjenjaje prisuswo mreZe moralnih normi kojima se sud moZe obra-zlagati.i koje se temelje na nesumnjivo objektivnim etidkimpnnclplma.- -Koliko

moralnih tradicija - toliko takvih mrelamoralnihnormi i principa. Sve one pretenduju na univerzalo vaZenje(bez moguinosti univerzalizacije ne bi se mogle smatratimoralnim). Te preten zije na univerzalnost 4oraju se pofvrditiu dijalozima. Slobodna dijalo5ka konfrontac4j a (bez dominaci-je jednog d partnera) otkriie da se neke od ovih pretenzija nernogu opravdati i da se iza prividno univerzalne etidke formekriju posebni sebidni interesi. Akumulacija materijalnog bo-gaiswa, monopol moii, nacionalni interes, gmpna druSwenapromocija - desto su u osnovi retorike o slobodi, pravdi imedj unarodnoj solidarnosti.

S druge strane, valjano vodjen dijalog moZe dovesti dopr ev azilailenj a sukoba medj u moralnim sudovima. Zlklj ud akmoZe biti da oba oponenta uswari prihvataju iste etidke prin-cipe ali se radikuju u dinjenidkim uverenjima ili imaju u vidurazlidite istorijske uslove. Oponenti mogu doci do zakljudkakako bi se lako mogli sloZiti kad bi uslovi bili isti ili kad bipromenili svoja dinjenidka uverenja. Na primer, gradjani dveiazlidite zernlje se ne slaZu u pogledu jedne od osnovnih moralnih

normi Vilhelma Vunta "SluZi zajednicu kojoj pripadaS".la Ra-zlozi jednog od njih, koji ne Zeli da bezuslovno prihvati ovunormu bili bi: da, u situaciji u kojoj on Zivi, sluZiti zajednici biznatilo sluZiti gospodare te zajednice, boriti se za tu zajednicubi znadilo Stititi sebidne interese ovih gospodara. Medjutim,ako oponenti razdvoje moralnu nonnu od pratedih dinjenidkihuverenja, i ako protumade normu u kontekstu drugih moralnihnormi - oni bi se mogli sloZiti. Recimo, kod Vunta je prisutnai etidka norna "Po5tuj tvoje bliZnje kao sebe samog". Punasaglasnost bi mogla biti postignuta da je sluZenje zajednicislobodnih i jednakih pojedinaca, koji istinski brinu jedni odrugima, zaista temeljni moralni princip.

3. Kriterijumi istine u smislu saglasnosti sidealom

Da bi uopite do5la u obzir da bude smatrana istinitom,jedna redenica u kritidkoj druSwenoj nauci mora da zadovoljiuobidajen uslov da bude javno komunikabilna. Drugim redi-ma, to mora biti gramatidki korektna kombinacija smisaonihredi, koja se moZe proveriti u nekom moguiem moralnomiskustvu. Odigledno smisaona redenica ne mora biti samopropozicija (u smislu formalne logike) vei bilo koja twdnjanekog aktualnog, moguieg ili idealnog stanja stvari, u pozi-tivnoj ili negativnoj formi. Bilo koji komunikabilni iskaz ukritidkom dru5wenom istraZivanju ("kandidat" za status istini-tog iskaza) mora da zadovolji sledeie uslove da bi bio prih-vaien kao istinit.

ho , on mora da bude valjano obrazloZen. Jedan vred-nosni sud u tome pogledu nije razlidit od bilo kojeg faktidkogiskaza. Razlozi zbog kojih bi ga eventualno trebalo prihvatitisu neki op5tiji iskazi koji izraZavaju zajednidko iskuswo zajed-nice u kojoj su prethodno vei bili prihvaieni kao istiniti. Ra-zume se, razlozi i sami moraju biti obrazloZeni i u krajnjojliniji se oslanjaju na principe dija je istina evidentna ili postuli-

tn W.W. Windelband, NaturundNaturgesetze, Prliludien, Bd 2,1915.

t20 r2l

bosti, nedovoljnog patriotizma ili dak kukavidluka (na primer,odbijanje da se ide u rat, pomoi neprijatelju da pobegne,izbegav-anje neke wste.angaZ-ofanja) moLe biti praien inten-zivnim oseianjem da je to bila prava stvar koju je trebalouraditi. Sukob moralnih normi i neposrednog moralnog iskust-va otvara problem koji dati subjekt mora nekako razre5iti uko-liko ne leli da Zivi kao dvostruka, pocepana lidnost (homoduplex). Ili ie nonne biti revidirane, ili 6e se zauzeti kritidkadiitanca prema sopstvenom doZivljaju, jer ie se doii doobjaSnjenJa kojim specifidnim nepovoljnim dinjenicama je bioizazvan. Tako je i u nauci. Sukob teorije i iskustva vodi reviz-iji teorije ili odbacivanju iskuswenog podatka kao gre5ke rlzrok-ovane specifidnim intzettimokolnostima. Nere5en sukob kojineko weme traje znadio bi elemenat krize date naudne oblasti.

Drugi prisutni dinilac objektivnosti moralnog sudjenjaje prisuswo mreZe moralnih normi kojima se sud moZe obra-zlagati.i koje se temelje na nesumnjivo objektivnim etidkimpnnclplma.- -Koliko

moralnih tradicija - toliko takvih mrelamoralnihnormi i principa. Sve one pretenduju na univerzalo vaZenje(bez moguinosti univerzalizacije ne bi se mogle smatratimoralnim). Te preten zije na univerzalnost 4oraju se pofvrditiu dijalozima. Slobodna dijalo5ka konfrontac4j a (bez dominaci-je jednog d partnera) otkriie da se neke od ovih pretenzija nernogu opravdati i da se iza prividno univerzalne etidke formekriju posebni sebidni interesi. Akumulacija materijalnog bo-gaiswa, monopol moii, nacionalni interes, gmpna druSwenapromocija - desto su u osnovi retorike o slobodi, pravdi imedj unarodnoj solidarnosti.

S druge strane, valjano vodjen dijalog moZe dovesti dopr ev azilailenj a sukoba medj u moralnim sudovima. Zlklj ud akmoZe biti da oba oponenta uswari prihvataju iste etidke prin-cipe ali se radikuju u dinjenidkim uverenjima ili imaju u vidurazlidite istorijske uslove. Oponenti mogu doci do zakljudkakako bi se lako mogli sloZiti kad bi uslovi bili isti ili kad bipromenili svoja dinjenidka uverenja. Na primer, gradjani dveiazlidite zernlje se ne slaZu u pogledu jedne od osnovnih moralnih

normi Vilhelma Vunta "SluZi zajednicu kojoj pripadaS".la Ra-zlozi jednog od njih, koji ne Zeli da bezuslovno prihvati ovunormu bili bi: da, u situaciji u kojoj on Zivi, sluZiti zajednici biznatilo sluZiti gospodare te zajednice, boriti se za tu zajednicubi znadilo Stititi sebidne interese ovih gospodara. Medjutim,ako oponenti razdvoje moralnu nonnu od pratedih dinjenidkihuverenja, i ako protumade normu u kontekstu drugih moralnihnormi - oni bi se mogli sloZiti. Recimo, kod Vunta je prisutnai etidka norna "Po5tuj tvoje bliZnje kao sebe samog". Punasaglasnost bi mogla biti postignuta da je sluZenje zajednicislobodnih i jednakih pojedinaca, koji istinski brinu jedni odrugima, zaista temeljni moralni princip.

3. Kriterijumi istine u smislu saglasnosti sidealom

Da bi uopite do5la u obzir da bude smatrana istinitom,jedna redenica u kritidkoj druSwenoj nauci mora da zadovoljiuobidajen uslov da bude javno komunikabilna. Drugim redi-ma, to mora biti gramatidki korektna kombinacija smisaonihredi, koja se moZe proveriti u nekom moguiem moralnomiskustvu. Odigledno smisaona redenica ne mora biti samopropozicija (u smislu formalne logike) vei bilo koja twdnjanekog aktualnog, moguieg ili idealnog stanja stvari, u pozi-tivnoj ili negativnoj formi. Bilo koji komunikabilni iskaz ukritidkom dru5wenom istraZivanju ("kandidat" za status istini-tog iskaza) mora da zadovolji sledeie uslove da bi bio prih-vaien kao istinit.

ho , on mora da bude valjano obrazloZen. Jedan vred-nosni sud u tome pogledu nije razlidit od bilo kojeg faktidkogiskaza. Razlozi zbog kojih bi ga eventualno trebalo prihvatitisu neki op5tiji iskazi koji izraZavaju zajednidko iskuswo zajed-nice u kojoj su prethodno vei bili prihvaieni kao istiniti. Ra-zume se, razlozi i sami moraju biti obrazloZeni i u krajnjojliniji se oslanjaju na principe dija je istina evidentna ili postuli-

tn W.W. Windelband, NaturundNaturgesetze, Prliludien, Bd 2,1915.

t20 r2l

rana. Razlika izmedju obrazlaganja wednosnih sudova i em-pirijsko-teorijskih saznajnih iskaza (kakve jedino priznaje vred-nosno-neutralna nauka) jeste jedino u tome Sto u legitimisanjuprvih celokupna kukturna tradicija igra ulogu, dok opravda-vanje drugth pretpostavlja jedino naudno i filozofsko nasledje-

Drugo, kritidki iskaz u pitanju mora se izrazloga izvestina logidki legitiman nadin, tj. u skladu s pravilima za koje sedokazaio prilikom njihovog praktidnog primenjivanja da uvekvode od istinitih iskaza do istinitih iskaza, a nikad od istinitihdo laZnih iskaza.

Tr& , nezavisno od vrednosnih razloga koji podrZavajujedan kritidki iskaz, on se mora praktidno proveriti. Ako prov--eravamo

neki faktidki iskaz, izve5iemo njegove logidkeposledice i proveriiemo da li se na5a zapaLanja slaZu s ovimposledicama. Ako proveravamo neki moralni sud, nalazimose u situaciji koju je Aristotel opisao u svojoj Nikomahovojetici.

Ako znamo Sta je wlina, i ako umemo da mislimo logid-ki, uwrdiiemo Sta bi trebalo udiniti u datoj specifidnoj situ-aciji. NaI akt ie biti propraien neposrednim moralnim doZivl-jajem koji ie se ili slagati ili se neie slagati s na5om, unapredodekivanom psihidkom reakcijom. Ako neposredno doZivimoodobravanje onog 5to 6inimo, to bi potwdilo na5 moralni sudi za nijansu udvrstilo mreZu na5ih moralnih uverenja. Medju-tim, ako doZivimo oseianje posramljenosti i krivice zbogonog Sto dinimo, iako je, na osnovu naSih naudenih moralnihuverenja, stedenih od drugih u apstraktnom, verbalnom vidu,nai postupak trebalo da bude ne5to dobro, onda smo se na5liu moralnoj krizi, uporedivoj s disto intelektualnom krizom ukoju bismo dospeli kad bi na5a opaZanja opowgla neku naiz-gled valjano ukorenjenu teoriju.

U oba sludaja protiwednost izmedju uverenja i neposred-nog iskustva zbunjuje i uznemirava i mora se razreiiti (inadeostajemo neka vrsta dvostrukog biia). Jedno od moguiihre3enja sukoba ie biti postignuto ako objasnimo neodekivanidoZivljaj kao rezultat nekog izuzetnog, neodekivanog diniocakoji normalno ne utide na nalu praktidnu delatnost. Drugomoguie re5enje je revizija mrele naiih uverenja i prevazilaZen-

je nekog njenog elementa. OpSte opravdanje za napuStanjeneke odredjene norrne bi moglo biti da je ona ne5to naudeno iobjektivirano u disto verbalnoj formi, Sto nikad nije bilo dovolj-no provereno u naSem sopstvenom iskuswu.

Na nivou principa nema mnogo razlike izmedju naudnihi etidkih principa. Da bi se to uvidelo treba, na primer, upor-editi principe inacije ili entropije s Kantovim kategoriikimimpntivom. Da jedno telo uvek produZava da se kreie prav-olinijskim jednolikim kretanjem ukoliko na njega ne delujeneka spolja3nja sila - nije nimalo odiglednije nego opSte moral-no nadelo da doveka uvek treba tretirati kao cilj, nikad kaosredsfvo.

S druge strane, postoji znatajnarazlika izmedju opaZan-ja objekata i moralnog iskustva. Stepen intersubjektivnog sla-ganja prilikom opaZanja oblika i boja svakako je u nadelu vi5inego slaganja s moralnim doZivljajima. Pa ipak, postoje ljudikoji nisu sposobni da razlikuju boje, kao Sto postoje amoralniljudi koji jedva mogu imati bilo kakvo moralno iskuswo.

Dalje, u oba sludaja socijalizacija igra odludujuiu ul-ogu. Kad jedna osoba koja je odrasla u nekoj drugoj civiliza-ciji naudi jezik u kome su demarkacione linije medju bojamadrukdije povudene nego u na5im indo-ewopskim jezicima,ona ie drukdije nego mi tumaditi i formulisati svoja opaZanja.Da bismo se mogli sporazumeti, morali bismo nauditi da njeneredi koje oznadavaju boje prevodimo na naS rednik. To bi semoglo postiii relativno lako: morali bismo raidlaniti spektarboja na nijanse i pitati na5eg sagovomika kako imenuje svakuod ovih nijansi. Onda bismo uvideli da on ima razlidite redi zaoznadavanje nijansi koj.e mi obuhvatamo istom redi (recimo,razne nijanse crvenog) i, obratno, iste redi za nijanse koje miklasifikujemo kao razlidite boje (recimo, plavo i ljubi6asto).Razlika medju nama, koja u prvi mah onemoguiava intersub-jektivnost dulnog iskustva, sastoji se u tome Sto na5 sago-vornik, ne samo da upotrebljava razlidite redi od nas, vei iraspolaie razliditom klasifikacijom oznadenih predmeta. Kadotkrijemo kako izgleda njegova klasifikacija, otklonili smobarijeru u komunikaciji, omoguiili uzajamno prevodjenje ij ezidko formuli sanj e intersubj ektivn og isku stva.

t22 r23

rana. Razlika izmedju obrazlaganja wednosnih sudova i em-pirijsko-teorijskih saznajnih iskaza (kakve jedino priznaje vred-nosno-neutralna nauka) jeste jedino u tome Sto u legitimisanjuprvih celokupna kukturna tradicija igra ulogu, dok opravda-vanje drugth pretpostavlja jedino naudno i filozofsko nasledje-

Drugo, kritidki iskaz u pitanju mora se izrazloga izvestina logidki legitiman nadin, tj. u skladu s pravilima za koje sedokazaio prilikom njihovog praktidnog primenjivanja da uvekvode od istinitih iskaza do istinitih iskaza, a nikad od istinitihdo laZnih iskaza.

Tr& , nezavisno od vrednosnih razloga koji podrZavajujedan kritidki iskaz, on se mora praktidno proveriti. Ako prov--eravamo

neki faktidki iskaz, izve5iemo njegove logidkeposledice i proveriiemo da li se na5a zapaLanja slaZu s ovimposledicama. Ako proveravamo neki moralni sud, nalazimose u situaciji koju je Aristotel opisao u svojoj Nikomahovojetici.

Ako znamo Sta je wlina, i ako umemo da mislimo logid-ki, uwrdiiemo Sta bi trebalo udiniti u datoj specifidnoj situ-aciji. NaI akt ie biti propraien neposrednim moralnim doZivl-jajem koji ie se ili slagati ili se neie slagati s na5om, unapredodekivanom psihidkom reakcijom. Ako neposredno doZivimoodobravanje onog 5to 6inimo, to bi potwdilo na5 moralni sudi za nijansu udvrstilo mreZu na5ih moralnih uverenja. Medju-tim, ako doZivimo oseianje posramljenosti i krivice zbogonog Sto dinimo, iako je, na osnovu naSih naudenih moralnihuverenja, stedenih od drugih u apstraktnom, verbalnom vidu,nai postupak trebalo da bude ne5to dobro, onda smo se na5liu moralnoj krizi, uporedivoj s disto intelektualnom krizom ukoju bismo dospeli kad bi na5a opaZanja opowgla neku naiz-gled valjano ukorenjenu teoriju.

U oba sludaja protiwednost izmedju uverenja i neposred-nog iskustva zbunjuje i uznemirava i mora se razreiiti (inadeostajemo neka vrsta dvostrukog biia). Jedno od moguiihre3enja sukoba ie biti postignuto ako objasnimo neodekivanidoZivljaj kao rezultat nekog izuzetnog, neodekivanog diniocakoji normalno ne utide na nalu praktidnu delatnost. Drugomoguie re5enje je revizija mrele naiih uverenja i prevazilaZen-

je nekog njenog elementa. OpSte opravdanje za napuStanjeneke odredjene norrne bi moglo biti da je ona ne5to naudeno iobjektivirano u disto verbalnoj formi, Sto nikad nije bilo dovolj-no provereno u naSem sopstvenom iskuswu.

Na nivou principa nema mnogo razlike izmedju naudnihi etidkih principa. Da bi se to uvidelo treba, na primer, upor-editi principe inacije ili entropije s Kantovim kategoriikimimpntivom. Da jedno telo uvek produZava da se kreie prav-olinijskim jednolikim kretanjem ukoliko na njega ne delujeneka spolja3nja sila - nije nimalo odiglednije nego opSte moral-no nadelo da doveka uvek treba tretirati kao cilj, nikad kaosredsfvo.

S druge strane, postoji znatajnarazlika izmedju opaZan-ja objekata i moralnog iskustva. Stepen intersubjektivnog sla-ganja prilikom opaZanja oblika i boja svakako je u nadelu vi5inego slaganja s moralnim doZivljajima. Pa ipak, postoje ljudikoji nisu sposobni da razlikuju boje, kao Sto postoje amoralniljudi koji jedva mogu imati bilo kakvo moralno iskuswo.

Dalje, u oba sludaja socijalizacija igra odludujuiu ul-ogu. Kad jedna osoba koja je odrasla u nekoj drugoj civiliza-ciji naudi jezik u kome su demarkacione linije medju bojamadrukdije povudene nego u na5im indo-ewopskim jezicima,ona ie drukdije nego mi tumaditi i formulisati svoja opaZanja.Da bismo se mogli sporazumeti, morali bismo nauditi da njeneredi koje oznadavaju boje prevodimo na naS rednik. To bi semoglo postiii relativno lako: morali bismo raidlaniti spektarboja na nijanse i pitati na5eg sagovomika kako imenuje svakuod ovih nijansi. Onda bismo uvideli da on ima razlidite redi zaoznadavanje nijansi koj.e mi obuhvatamo istom redi (recimo,razne nijanse crvenog) i, obratno, iste redi za nijanse koje miklasifikujemo kao razlidite boje (recimo, plavo i ljubi6asto).Razlika medju nama, koja u prvi mah onemoguiava intersub-jektivnost dulnog iskustva, sastoji se u tome Sto na5 sago-vornik, ne samo da upotrebljava razlidite redi od nas, vei iraspolaie razliditom klasifikacijom oznadenih predmeta. Kadotkrijemo kako izgleda njegova klasifikacija, otklonili smobarijeru u komunikaciji, omoguiili uzajamno prevodjenje ij ezidko formuli sanj e intersubj ektivn og isku stva.

t22 r23

JoS kompleksnija je situacija s moralnom socijalizaci-jom i moguinosti intersubjektivnosti moralnog iskuswa. Etid-ki relativizam je za svoju tezu o relativnosti moralnog sudjenjanavido kao jedan od najjadih argumenata dinjenicu da postojiogromna varijabilnost obidaja i moralnih normi u razliditimkulturama pa se, zbog toga, o istoj stvad mogu, sa raznihkulturnih stanoviSta, inecirazliditi i suprotni moralni sudovi.Iz toga bi trebalo da sledi nemoguinost objektivnog sudjenjau oblasti morala.

U savremenoj evropskoj kulturi, na primer, moralna jeobaveza dece da se staraju o svojim roditeljima, da se premanjima odnose s poltovanjem, da ih i izdrZavaju, ako treba. Upredmodernoj patrijarhalnoj kulturi to je bilo jo5 jade izraZeno.Deca su bila duZna da budu poslu5na i spremna na svaku Zrtvuu odnosu na svoje roditelje - sve do njihove smrti. Ali zatopostoje vanevropske kulture u kojima deca vrlo rano saznajuda su duZna da liSe Zivota svoje roditelje kad dostignu odred-jenu starost - da bi ovi mogli da uZivaju vedni Zivot dok jo3nisu suviSe stari. U Japanu je u srednjem veku vladao obidajda se ostareli roditelji odvedu u planinu i ostave tamo sami"da bi sreli duhove svojih predaka i samog velikog boZanskogduha - worca i za5titnika".

Etidki relativizam ne pruZa nikakvu analizu konteksta ukome vaZe ovakvi razliditi i suprotni moralni sudovi. On seprosto zadovoljava konstatacijom raznolikosti i iz nje izvoditezu relativizma.

Produbljena analiza bi uzela u obzir bar dva elementakonteksta. Jedno su uslovi Zivota u razliditim civilizacijama.Razlike u moralnim sudovima idu zajedno s drastidnimraz-likama u uslovima Zivota. Verovanje da je dobro li5iti Zivotastare osobe ide zajedno sa situacijom krajnje materijalne os-kudice ceie zajednice, pre svega oskudice u hrani. Ono nigdenije prisutno u uslovima relativnog obilja. Drugi elementkonteksta su uverenja koja nisu normativnog vei deskriptivnogkaraktera, koja mogu biti potpuno pogreina, ali koja igrajuveliku ulogu u prihvatanju moralnog suda. U nalem primeruto su: verovanje u zagrobni y')vot, verovanje da roditelji smriustidu moguinost da sretnu svoje umrle rodjake i pretke i,

najzad, verovanje da dovek vedno Zivi u uzrastu u kome sezatekao u trenutku svoje smrti.

Sa svim tim uverenjima mora se doci do moralnog sudada je za stare osobe, ukljudujuii sopswene roditelje, dobrc dase iz ovog Zivota presele u onaj drugi, vedni Zivot pre nego 5toorganizam potpuno oroni i oboli. Dakle, izanaizgled potpunosuprotnih moralnih sudova dublja analiza bi otkrila jedan istiintersubjektiyru moralni stav: svojim roditeljima se Zeli i dininajveie moguie dobro. U razliditim uslovima i u vezi s razlidi-tim kognitivnim uverenjima - to dobro ie biti razlidito sh-vaieno. To znadi da moralni sudovi jesurclativni - svoj smis-ao imaju samo u datom situacionom i kulturnom kontekstu.Ali iz toga ne sledi nikakav rclativizam: postoje invarijantne,univerzalno prihvaiene, prema tome, i intersubjektivne moralnewednosti koje dobijaju razlidit konkretan izraz u razliditimsituacijama.

To je analogna situacija s onom koju imamo u moder-noj fizici. Opisi istog dogadjaja variraju s obzirom na razliditekoordinantne sisteme. Svi podaci o vremenu, prostoru, masi,itd. su u tom smislu relativni. Medjutim, uzrodni odnosi i svifizidki zakoni su invarijantni i nezavisni od koordinantnogsistema. To je ono objektivno, identidno u razliditom, Stonegira relativizam i omoguiava da fizika bude objektivna nau-ka.

Analogni fizidkim zakonima su moralni zakoni. I oni seispoljavaju na razlidite nadine u razliditim uslovima. I oni post-aju sve kompleksniji ukoliko se sama stvamost razvija, obo-gaiuje, usloZnjava. Bitna radika medju njima je, razume se, utome 5to su moralni zakoniljudski proimod - a to nije sludaj sfizidkim zakonima. Ali, iz toga ne sledi da i u jednoj i udrugoj oblasti ne moZemo doii do objektivne istine naiih iska-za. Samo 5to ie u fizici istina biti slaganje s objektivnomswarno5iu, dije je postojanje nezavisno od doveka, a u etici(prema tome, i u kritidkoj nauci) istina ie biti slaganje s objek-tivnirn idealom koji je dovek u toku ljudske istorije proizveo.

U principu je stepen pouzdanosti faktidkih iskaza veiinego 5to je to sludaj s vrednosnim iskazima. I pored svemoguinosti pogre5nog merenja, dulne iluzije, halucinacije ili

t24 t25

JoS kompleksnija je situacija s moralnom socijalizaci-jom i moguinosti intersubjektivnosti moralnog iskuswa. Etid-ki relativizam je za svoju tezu o relativnosti moralnog sudjenjanavido kao jedan od najjadih argumenata dinjenicu da postojiogromna varijabilnost obidaja i moralnih normi u razliditimkulturama pa se, zbog toga, o istoj stvad mogu, sa raznihkulturnih stanoviSta, inecirazliditi i suprotni moralni sudovi.Iz toga bi trebalo da sledi nemoguinost objektivnog sudjenjau oblasti morala.

U savremenoj evropskoj kulturi, na primer, moralna jeobaveza dece da se staraju o svojim roditeljima, da se premanjima odnose s poltovanjem, da ih i izdrZavaju, ako treba. Upredmodernoj patrijarhalnoj kulturi to je bilo jo5 jade izraZeno.Deca su bila duZna da budu poslu5na i spremna na svaku Zrtvuu odnosu na svoje roditelje - sve do njihove smrti. Ali zatopostoje vanevropske kulture u kojima deca vrlo rano saznajuda su duZna da liSe Zivota svoje roditelje kad dostignu odred-jenu starost - da bi ovi mogli da uZivaju vedni Zivot dok jo3nisu suviSe stari. U Japanu je u srednjem veku vladao obidajda se ostareli roditelji odvedu u planinu i ostave tamo sami"da bi sreli duhove svojih predaka i samog velikog boZanskogduha - worca i za5titnika".

Etidki relativizam ne pruZa nikakvu analizu konteksta ukome vaZe ovakvi razliditi i suprotni moralni sudovi. On seprosto zadovoljava konstatacijom raznolikosti i iz nje izvoditezu relativizma.

Produbljena analiza bi uzela u obzir bar dva elementakonteksta. Jedno su uslovi Zivota u razliditim civilizacijama.Razlike u moralnim sudovima idu zajedno s drastidnimraz-likama u uslovima Zivota. Verovanje da je dobro li5iti Zivotastare osobe ide zajedno sa situacijom krajnje materijalne os-kudice ceie zajednice, pre svega oskudice u hrani. Ono nigdenije prisutno u uslovima relativnog obilja. Drugi elementkonteksta su uverenja koja nisu normativnog vei deskriptivnogkaraktera, koja mogu biti potpuno pogreina, ali koja igrajuveliku ulogu u prihvatanju moralnog suda. U nalem primeruto su: verovanje u zagrobni y')vot, verovanje da roditelji smriustidu moguinost da sretnu svoje umrle rodjake i pretke i,

najzad, verovanje da dovek vedno Zivi u uzrastu u kome sezatekao u trenutku svoje smrti.

Sa svim tim uverenjima mora se doci do moralnog sudada je za stare osobe, ukljudujuii sopswene roditelje, dobrc dase iz ovog Zivota presele u onaj drugi, vedni Zivot pre nego 5toorganizam potpuno oroni i oboli. Dakle, izanaizgled potpunosuprotnih moralnih sudova dublja analiza bi otkrila jedan istiintersubjektiyru moralni stav: svojim roditeljima se Zeli i dininajveie moguie dobro. U razliditim uslovima i u vezi s razlidi-tim kognitivnim uverenjima - to dobro ie biti razlidito sh-vaieno. To znadi da moralni sudovi jesurclativni - svoj smis-ao imaju samo u datom situacionom i kulturnom kontekstu.Ali iz toga ne sledi nikakav rclativizam: postoje invarijantne,univerzalno prihvaiene, prema tome, i intersubjektivne moralnewednosti koje dobijaju razlidit konkretan izraz u razliditimsituacijama.

To je analogna situacija s onom koju imamo u moder-noj fizici. Opisi istog dogadjaja variraju s obzirom na razliditekoordinantne sisteme. Svi podaci o vremenu, prostoru, masi,itd. su u tom smislu relativni. Medjutim, uzrodni odnosi i svifizidki zakoni su invarijantni i nezavisni od koordinantnogsistema. To je ono objektivno, identidno u razliditom, Stonegira relativizam i omoguiava da fizika bude objektivna nau-ka.

Analogni fizidkim zakonima su moralni zakoni. I oni seispoljavaju na razlidite nadine u razliditim uslovima. I oni post-aju sve kompleksniji ukoliko se sama stvamost razvija, obo-gaiuje, usloZnjava. Bitna radika medju njima je, razume se, utome 5to su moralni zakoniljudski proimod - a to nije sludaj sfizidkim zakonima. Ali, iz toga ne sledi da i u jednoj i udrugoj oblasti ne moZemo doii do objektivne istine naiih iska-za. Samo 5to ie u fizici istina biti slaganje s objektivnomswarno5iu, dije je postojanje nezavisno od doveka, a u etici(prema tome, i u kritidkoj nauci) istina ie biti slaganje s objek-tivnirn idealom koji je dovek u toku ljudske istorije proizveo.

U principu je stepen pouzdanosti faktidkih iskaza veiinego 5to je to sludaj s vrednosnim iskazima. I pored svemoguinosti pogre5nog merenja, dulne iluzije, halucinacije ili

t24 t25

prosto jezidke nepreciznosti prilikom formulisanja onog 5to jeopaZeno - opaZanja koja konstitui5u saznajno, dulno iskustvostabilnija su, konstantnija i lak5a za ra5dlanjivanje nego emo-cije, koje su znadajan element vrednosnih iskaza. Prilikomrnerenja, dulno iskustvo je toliko jednostavno da je te5kopogre5iti: treba samo konstatovati na kojem podeoku na skalise nalazi insffument merenja (igla, jezidak na vagi, ivica Zivi-nog stuba). Emocije, koje konstitui5u moralno iskuswo, dale-ko su sloZenije.

Pa ipak, postoje sludajevi kad se moZe odekivati vi5eintersubjektivnog slaganja oko vrednosnih sudova nego okouporedivih faktidkih iskaza. Na primer, te5ko ie bilo ko iztazi-ti neslaganje s vrednosnim sudom da je uniStavanje ljudi ukoncentracionim logorima u weme Drugog svetskog rata bilouZasno, nedovedno i u najveioj meri nemoralno. Medjutim,daleko je manje slaganja oko nedega Sto bi u principu trebaloda je nesporno - a to je broj Lrtava u ovim logorima. U Jas-enovadkom logoru ubijeno je, prema nemadkim izvorima (Horstfon Glajzenau) i prema srpskim istoridarima Dedijeru i Bula-jiiu, oko 700.000 ljudi (pre svega Srba i Jeweja). Prema drBobanu, Tudjmanu i nekim hrvatskim istoridarima taj broj nepremaSuje 40.000. NaZalost, ideologija ima veliki uticaj nesamo na wednosne sudove vei, kao 5to vidisro, i na faktidkeiskaze.

To je problem koji bismo morali raspraviti. Pitanje je,dakle, koji su filozofski osnovi kritike sfvarnosti i kako se onirazlikuju od ideoloSkih premisa.

4. Filozofske osnove kritike stvarnosti

Ima vi5e filozofskih pozicija koje mogu posluZiti kaoteorijske osnove kritike swarnosti kao i pojma istine koji tak-va kritika zahteva. Ovde ie biti razmotrena jednostavna ti-pologija, koja podiva na dvema distinkcijama. Jedna je izmed-ju statidkog i dinamidkog (istorijskog) shvatanja wednosti.Druga je izmedju apsolutnog i relativnog pristupa idejama iwednostima. Tako dobijamo sledeia detiri stanoviSta:

Prvo, statiiki relativizam , koji je karakteristidan za filo-

zofiju strukturalizma. Vrednosne prelpostavke konstituiSu di s-paratne paradigme moralnosti - analogno Ba5elarovim razlidi-tim tipovima racionalnosti, Kunovim paradigmama naudnogistraZivanja i Levi Strosovim kodovima za izraLavanjespecifidnih dru5wenih sffuktura. Kritika stvarnosti je moguiasa stanovi5ta moralnih pravila koja su specifidna za svakoposebno druitvo. Dakle, ne postoji univerzalno "dobro". Mor-al jedne civilizacije ili epohe se ni u kom smislu ne moZasmatrati superiornim u odnosu na moral neke druge civiliza-cije ili epohe. Iz toga bi sledilo da je istina kritidkih sudovarelativna. O istinitosti svakog kritidkog suda bi se moglo go-voriti samo s obzirom na wednosni ideal kritidara. Ideali raznihkritidara bi bili razliditi i medjusobno nesamerljivi, prematome, izgleda kao da bismo se morali pomiriti s tim da jeprevazrlaierye jaza medju razliditim relativnim istinama u prin-cipu nemoguie i da se do jedinstvene, opSte prihvatljive istinene moZe doci.

Druga moguia filozofska pozicija je statiiki apsoluti-am. Ako Zelimo da prevazidjemo relativizam, moZemo prih-vatiti apsolutizam u smislu Kanta i Selera. Kod Kanta nala-zimo transcendentalni pojam doveka i praktidnog uma,a neisto-rijskq autonomiju dobre volje, univerzalni moralni zakon.Kod Selera su osnovne vrednosti projektovane u sferu apso-lutnog vaLenja. One vedno vaZe "po sebi" u tom idealnomsvetu, bez obnra da li bivaju primenjene u aktualnim ljudskimsudovima u realnoj istorijskoj stvarnosti. Time je stvorenarnoguinost da se istina kritidkog suda smatra apsolutnom. Nanju ne moZe uticati specifidnost druStvenih okolnosti, niti onamoZe biti revidirana usled istorijskih promena.

Treia moguia filozofska pozicija, za one koji odbacujustatidke koncepcije formalistidke etike duZnosti ili aksiologijevrednosti "po sebi" je Hegelov istorijski apsolutizam .DoduSe, Hegel ne go^vori eksp.licitno- o vrednostima vec opojmovima, njegova filozofija je ontololka a ne aksiolo5ka.Medjutim, kako je prirodna i druSwena swarnost samo opred-meienje i otudjenje svetskog duha, pojmovi koji taj duh kon-stituisu predstavljaju idealne obrasce stvari. T-stina j_edne po-jave sastoji se u tome da odgovara svome pojmu. Hegela su

126 121

prosto jezidke nepreciznosti prilikom formulisanja onog 5to jeopaZeno - opaZanja koja konstitui5u saznajno, dulno iskustvostabilnija su, konstantnija i lak5a za ra5dlanjivanje nego emo-cije, koje su znadajan element vrednosnih iskaza. Prilikomrnerenja, dulno iskustvo je toliko jednostavno da je te5kopogre5iti: treba samo konstatovati na kojem podeoku na skalise nalazi insffument merenja (igla, jezidak na vagi, ivica Zivi-nog stuba). Emocije, koje konstitui5u moralno iskuswo, dale-ko su sloZenije.

Pa ipak, postoje sludajevi kad se moZe odekivati vi5eintersubjektivnog slaganja oko vrednosnih sudova nego okouporedivih faktidkih iskaza. Na primer, te5ko ie bilo ko iztazi-ti neslaganje s vrednosnim sudom da je uniStavanje ljudi ukoncentracionim logorima u weme Drugog svetskog rata bilouZasno, nedovedno i u najveioj meri nemoralno. Medjutim,daleko je manje slaganja oko nedega Sto bi u principu trebaloda je nesporno - a to je broj Lrtava u ovim logorima. U Jas-enovadkom logoru ubijeno je, prema nemadkim izvorima (Horstfon Glajzenau) i prema srpskim istoridarima Dedijeru i Bula-jiiu, oko 700.000 ljudi (pre svega Srba i Jeweja). Prema drBobanu, Tudjmanu i nekim hrvatskim istoridarima taj broj nepremaSuje 40.000. NaZalost, ideologija ima veliki uticaj nesamo na wednosne sudove vei, kao 5to vidisro, i na faktidkeiskaze.

To je problem koji bismo morali raspraviti. Pitanje je,dakle, koji su filozofski osnovi kritike sfvarnosti i kako se onirazlikuju od ideoloSkih premisa.

4. Filozofske osnove kritike stvarnosti

Ima vi5e filozofskih pozicija koje mogu posluZiti kaoteorijske osnove kritike swarnosti kao i pojma istine koji tak-va kritika zahteva. Ovde ie biti razmotrena jednostavna ti-pologija, koja podiva na dvema distinkcijama. Jedna je izmed-ju statidkog i dinamidkog (istorijskog) shvatanja wednosti.Druga je izmedju apsolutnog i relativnog pristupa idejama iwednostima. Tako dobijamo sledeia detiri stanoviSta:

Prvo, statiiki relativizam , koji je karakteristidan za filo-

zofiju strukturalizma. Vrednosne prelpostavke konstituiSu di s-paratne paradigme moralnosti - analogno Ba5elarovim razlidi-tim tipovima racionalnosti, Kunovim paradigmama naudnogistraZivanja i Levi Strosovim kodovima za izraLavanjespecifidnih dru5wenih sffuktura. Kritika stvarnosti je moguiasa stanovi5ta moralnih pravila koja su specifidna za svakoposebno druitvo. Dakle, ne postoji univerzalno "dobro". Mor-al jedne civilizacije ili epohe se ni u kom smislu ne moZasmatrati superiornim u odnosu na moral neke druge civiliza-cije ili epohe. Iz toga bi sledilo da je istina kritidkih sudovarelativna. O istinitosti svakog kritidkog suda bi se moglo go-voriti samo s obzirom na wednosni ideal kritidara. Ideali raznihkritidara bi bili razliditi i medjusobno nesamerljivi, prematome, izgleda kao da bismo se morali pomiriti s tim da jeprevazrlaierye jaza medju razliditim relativnim istinama u prin-cipu nemoguie i da se do jedinstvene, opSte prihvatljive istinene moZe doci.

Druga moguia filozofska pozicija je statiiki apsoluti-am. Ako Zelimo da prevazidjemo relativizam, moZemo prih-vatiti apsolutizam u smislu Kanta i Selera. Kod Kanta nala-zimo transcendentalni pojam doveka i praktidnog uma,a neisto-rijskq autonomiju dobre volje, univerzalni moralni zakon.Kod Selera su osnovne vrednosti projektovane u sferu apso-lutnog vaLenja. One vedno vaZe "po sebi" u tom idealnomsvetu, bez obnra da li bivaju primenjene u aktualnim ljudskimsudovima u realnoj istorijskoj stvarnosti. Time je stvorenarnoguinost da se istina kritidkog suda smatra apsolutnom. Nanju ne moZe uticati specifidnost druStvenih okolnosti, niti onamoZe biti revidirana usled istorijskih promena.

Treia moguia filozofska pozicija, za one koji odbacujustatidke koncepcije formalistidke etike duZnosti ili aksiologijevrednosti "po sebi" je Hegelov istorijski apsolutizam .DoduSe, Hegel ne go^vori eksp.licitno- o vrednostima vec opojmovima, njegova filozofija je ontololka a ne aksiolo5ka.Medjutim, kako je prirodna i druSwena swarnost samo opred-meienje i otudjenje svetskog duha, pojmovi koji taj duh kon-stituisu predstavljaju idealne obrasce stvari. T-stina j_edne po-jave sastoji se u tome da odgovara svome pojmu. Hegela su

126 121

potpuno po$e5no shvatili oni koji su mislili da je, po njemu,sve Sto se dedava racionalno, i da je on, prema tome, najveiimoguii apologet postojerieg. Swar je u tome Sto Hegel pravibitnu distinkciju izmedju "postojeieg" i "stvarnog". Stvamoje ono Sto odgovara racionalnoj strukturi istorije, ono Sto jenuZno; u na5em smislu redi "istina", to je, medju raznim aktu-alnim pojavama ona rsfinska, ona koja odgovara svom du-hovnom idealu. Drlava u svetu ima raznih, ali samo je ona"swarna", "istinska" drZava, koja zaista obezbedjuje umniporedak i unapredjuje slobodu.

Velika prednost Hegelovog pristupa je istoridnost, raz-vojnost. Svaki pojam je samo memenat u razvoju svetskogduha. Moguie je, dakle, uporedjivati i kritikovati razliditemoralne sisteme i turnaditi ih kao razlidite, niZe ili viie mo-mente ranroja. Time se prevaziazi, ne samo stanovi5te relativ-izma, vei i statidkog apsolutizma. Ogranidenost Hegelovogpoku5aja da ponriri ideju razvoja i ideju Apsoluta je u tome Stose razvoj moZe obaviti samo u okviru jednog zafforenog sis-tema. Osnovna premisa apsolutnog duha dozvoljava razvoj uprodlosti i sada5njosti, ali ga negira u buduinosti. Sve Sto semoZe desiti u buduinosti moZe biti istinsko samo ako odgo-vara idealnoj stmkturi jednog vei obavljenog duhovnog kret-anja, koje je od diste apstrakcije bivstvovaqfa dospelo do na-jbogatije i najkonkretnije ideje Apsolutnog diiha.

Cevrta moguinost je isnrijski relativizam, prema komese moral razvija u istoriji ali je uvek odredjen objektivnimuslovima Livotajednog odredjenog drudtvenog sistema. Makoliko moglo biti kontinuiteta i razvoja unutar jednog sistema(a kad je red o tehnolo5koj i ekonomskoj dimenziji, njen kon-tinuitet postoji i izmedju sistema), postoji kulturni jaz izmedjudva sukcesivna stupnja razvoja duha, kulture, moral& Ortodok-sni marksizam i Altiserov marksistidki strukturalizam su prim-eri ovakvog pristupa. Proizvodne snage imaju svoju nepreki-nutu istoriju. Socijalno-ekonomske formacije, koje su odred-jene razvojem tehnologije, smenjuju se diskontinuirano. Sva-ka ima svoju nadgradnju (u koju spada i moral) kojaizprettrodnenadghradnje nastaje skokom, nekom vrstom mutacije. Sad semoZe govoriti o vi5im i niZim oblicima duha i morala, ali je

svaki vezan za svoje weme i relativan u odnosu na svojudruiwenu bazu. Istina kritidkog suda je relativna, ali za raz-liku od statidkog relativizma, ovde je prisutna premisa op5tegprogresa, pa se sa smislom moZe wrditi da kritidki sudovikasnijih epoha nose u sebi viSe istine nego kritidki sudoviprethodnih epoha, u kojima je Zivot bio siromalniji, skudenijii primitivniji.

Biura ogranidenost ovog prstupa je u tome Sto se napredakvezuje za materijalni napredak (viii tehnolo5ki nivo, veiuproduktivnost rada, veie materijalno obilje), pa se nekritidkipostulira da ie vi5em nivou materijalnograzvoja odgovarativiSi nivo morala. To, razume se, ne mora biti tadno. Svojepravo filozofsko utemeljenje teorija istine kritidke nauke moZedobiti tek onda kad se pretpostavi ne samo diskontinuitet vei ikontinuitet moralnog razvoja i kad se (viSi ili niZi) nivo togar azv oja procenj uje sopswenim unutradnnj im kriterij umima ane merilima spoljainjeg - tehnidkog i ekonomskog razvoja,ma koliko ta dva razvojna toka bila uzajamno uslovljena.

Superiomu alternativu svim do sada navedenim filozof-skim stanovi5tima predstavljaie humanistidka filozofij a, koj aprevazilazi laZne dileme relativizma i apsolutizma, s jednestrane, i statidkog strukturalizma i istorizma, s druge.

Humanistidka kritika je slobodna od relativizma ondakad podiva na jakim uverenjima koja ie se dosledno primenji-vati na sve sludajeve,bez obzka na vreme i mesto. Ovakvajaka uverenja ne iskljuduju respekt za gledi5ta drugih, kao niotvorenost za sopstveno menjanje u svetlu novih dinjenica iargumenata, koji u podetku nisu bili uzeti u obzir. Utoliko iehumanistidka kritika slobodna od svakog objektivizma i dog-matizma. Zanju ne postoji ni5ta Sto bi bilo bezuslovno apso-lutno. Ustvari, pretpostavka je da u svemu relativnom irna imomenat apsolutnog i da taj momenat raste u toku niza istori-jskih transformacija i prelaza od jednog relativnog ka drugom.

Medju ovim uverenjima centralni znadaj ima stanoviSteda u svoj promenljivosti istorije postoji neito invarijantno:ljudska priroda, koja se i sama menja, ali kroz sve menezadrtavau sebi i neito univerzalno. To univerzalno u dovekukonstituiSu izvesne specifiine ljudske dispozicije, koje su od-

t28 r29

potpuno po$e5no shvatili oni koji su mislili da je, po njemu,sve Sto se dedava racionalno, i da je on, prema tome, najveiimoguii apologet postojerieg. Swar je u tome Sto Hegel pravibitnu distinkciju izmedju "postojeieg" i "stvarnog". Stvamoje ono Sto odgovara racionalnoj strukturi istorije, ono Sto jenuZno; u na5em smislu redi "istina", to je, medju raznim aktu-alnim pojavama ona rsfinska, ona koja odgovara svom du-hovnom idealu. Drlava u svetu ima raznih, ali samo je ona"swarna", "istinska" drZava, koja zaista obezbedjuje umniporedak i unapredjuje slobodu.

Velika prednost Hegelovog pristupa je istoridnost, raz-vojnost. Svaki pojam je samo memenat u razvoju svetskogduha. Moguie je, dakle, uporedjivati i kritikovati razliditemoralne sisteme i turnaditi ih kao razlidite, niZe ili viie mo-mente ranroja. Time se prevaziazi, ne samo stanovi5te relativ-izma, vei i statidkog apsolutizma. Ogranidenost Hegelovogpoku5aja da ponriri ideju razvoja i ideju Apsoluta je u tome Stose razvoj moZe obaviti samo u okviru jednog zafforenog sis-tema. Osnovna premisa apsolutnog duha dozvoljava razvoj uprodlosti i sada5njosti, ali ga negira u buduinosti. Sve Sto semoZe desiti u buduinosti moZe biti istinsko samo ako odgo-vara idealnoj stmkturi jednog vei obavljenog duhovnog kret-anja, koje je od diste apstrakcije bivstvovaqfa dospelo do na-jbogatije i najkonkretnije ideje Apsolutnog diiha.

Cevrta moguinost je isnrijski relativizam, prema komese moral razvija u istoriji ali je uvek odredjen objektivnimuslovima Livotajednog odredjenog drudtvenog sistema. Makoliko moglo biti kontinuiteta i razvoja unutar jednog sistema(a kad je red o tehnolo5koj i ekonomskoj dimenziji, njen kon-tinuitet postoji i izmedju sistema), postoji kulturni jaz izmedjudva sukcesivna stupnja razvoja duha, kulture, moral& Ortodok-sni marksizam i Altiserov marksistidki strukturalizam su prim-eri ovakvog pristupa. Proizvodne snage imaju svoju nepreki-nutu istoriju. Socijalno-ekonomske formacije, koje su odred-jene razvojem tehnologije, smenjuju se diskontinuirano. Sva-ka ima svoju nadgradnju (u koju spada i moral) kojaizprettrodnenadghradnje nastaje skokom, nekom vrstom mutacije. Sad semoZe govoriti o vi5im i niZim oblicima duha i morala, ali je

svaki vezan za svoje weme i relativan u odnosu na svojudruiwenu bazu. Istina kritidkog suda je relativna, ali za raz-liku od statidkog relativizma, ovde je prisutna premisa op5tegprogresa, pa se sa smislom moZe wrditi da kritidki sudovikasnijih epoha nose u sebi viSe istine nego kritidki sudoviprethodnih epoha, u kojima je Zivot bio siromalniji, skudenijii primitivniji.

Biura ogranidenost ovog prstupa je u tome Sto se napredakvezuje za materijalni napredak (viii tehnolo5ki nivo, veiuproduktivnost rada, veie materijalno obilje), pa se nekritidkipostulira da ie vi5em nivou materijalnograzvoja odgovarativiSi nivo morala. To, razume se, ne mora biti tadno. Svojepravo filozofsko utemeljenje teorija istine kritidke nauke moZedobiti tek onda kad se pretpostavi ne samo diskontinuitet vei ikontinuitet moralnog razvoja i kad se (viSi ili niZi) nivo togar azv oja procenj uje sopswenim unutradnnj im kriterij umima ane merilima spoljainjeg - tehnidkog i ekonomskog razvoja,ma koliko ta dva razvojna toka bila uzajamno uslovljena.

Superiomu alternativu svim do sada navedenim filozof-skim stanovi5tima predstavljaie humanistidka filozofij a, koj aprevazilazi laZne dileme relativizma i apsolutizma, s jednestrane, i statidkog strukturalizma i istorizma, s druge.

Humanistidka kritika je slobodna od relativizma ondakad podiva na jakim uverenjima koja ie se dosledno primenji-vati na sve sludajeve,bez obzka na vreme i mesto. Ovakvajaka uverenja ne iskljuduju respekt za gledi5ta drugih, kao niotvorenost za sopstveno menjanje u svetlu novih dinjenica iargumenata, koji u podetku nisu bili uzeti u obzir. Utoliko iehumanistidka kritika slobodna od svakog objektivizma i dog-matizma. Zanju ne postoji ni5ta Sto bi bilo bezuslovno apso-lutno. Ustvari, pretpostavka je da u svemu relativnom irna imomenat apsolutnog i da taj momenat raste u toku niza istori-jskih transformacija i prelaza od jednog relativnog ka drugom.

Medju ovim uverenjima centralni znadaj ima stanoviSteda u svoj promenljivosti istorije postoji neito invarijantno:ljudska priroda, koja se i sama menja, ali kroz sve menezadrtavau sebi i neito univerzalno. To univerzalno u dovekukonstituiSu izvesne specifiine ljudske dispozicije, koje su od-

t28 r29

govorne za sav spektakularno burni razvoi i stalnu emanci-paciju u istoriji. Takve dispozicije su: racionalnost, komunika-iivna moi, stvaralaSwo, sposobnost kultivisanja dula, sposob-nost za uzajamno priznavanje i brigu o drugim ljudskim biii-ma. Ove dispozicije konstitui5u univerzalni ljudski potencijalkoji se ostvaruje na inventivan, nepredvidiv nadin. Osnovniideal je ljudsko samoostvarenje, stvaranje neophodnihdudtvenih uslova u kojima bi svaki pojedinac u najveioj mo-guioj meri oswario svoj ljudski potencijal.

Ovakvo stanovi5te nije statidko: ljudska istorija je sh-vaiena kao proces sve veie diferencijacije, obogaiivanja, nas-tajanja novih formi, novih poffeba, novih Zivotnih manifes-tacija. S druge strane, ovo stanovi5te se ne moZe okarakteri-sati kao istorizam bez strukture, koji prosto prelazi odjedneposebnosti ka drugoj. Postoji jedan razvojni, specifidno ljud-ski identitet, koji je kontinuiran u svim istorijskim transfor-macuama.

Saduvati i dalje razviti ovaj identitet, oZivotvoriti ga usvim ljudskim jedinkama - predstavlja najvi5i cilj celokupneljudske aktivnosti i temelj kritidkog ocenjivanja druSwene stvar-nosti.

U tom smislu: reii onome 5to je humano - da to nije, ionome Sto nije humano da to jeste - neistina je. Reii onome5to je humano da to jeste, a onome Sto je nehumano da jenehuman - istina je.

MihailoMarkovii

ON THE CONCEPT OF TRUTH IN THE CRITICALSOCIAL SCIENCE

(Summary)

Author lead the article off with main distinctionsbetween the foremost traditions in the methodology of thesocial sciences, analytically-empirical, interpretative andcritical, aiming at appraisal of their concepts of tmth. In allthree of these author provides differences in the concepts oftruth on the basis of theory of correspondence, pointing updifferent relations of adequacy of structures of statement: 1)with the sructure of objective reality (facts, laws) - inanalytically-empirical sciences.; 2) with the subjective realities(motives, intentions, aims) - in the interpretative sciences; 3)with the ideal as a intersubjectively shared value - in thecritical sciences. As for the character of ideal it not belongs tothe realm of material reality (as subdued to the method ofscientific explanation), nor to the realm of psychical processes(as being in the scope of the method of understanding) but tothe realm of ideal projects. The realm of ideals is notconceived in a sense of platonic world of "ideas" nor as asphere of Values "in itself' nor as being founded in whateverform of transcendentalism. In the face of these conceptsauthor asserts it as a throughout human product emerged froma long historical process of valuation and choice. Everystatement to be accounted for as a true one within the criticalsocial science, above general quest to be mediated in an

131130

govorne za sav spektakularno burni razvoi i stalnu emanci-paciju u istoriji. Takve dispozicije su: racionalnost, komunika-iivna moi, stvaralaSwo, sposobnost kultivisanja dula, sposob-nost za uzajamno priznavanje i brigu o drugim ljudskim biii-ma. Ove dispozicije konstitui5u univerzalni ljudski potencijalkoji se ostvaruje na inventivan, nepredvidiv nadin. Osnovniideal je ljudsko samoostvarenje, stvaranje neophodnihdudtvenih uslova u kojima bi svaki pojedinac u najveioj mo-guioj meri oswario svoj ljudski potencijal.

Ovakvo stanovi5te nije statidko: ljudska istorija je sh-vaiena kao proces sve veie diferencijacije, obogaiivanja, nas-tajanja novih formi, novih poffeba, novih Zivotnih manifes-tacija. S druge strane, ovo stanovi5te se ne moZe okarakteri-sati kao istorizam bez strukture, koji prosto prelazi odjedneposebnosti ka drugoj. Postoji jedan razvojni, specifidno ljud-ski identitet, koji je kontinuiran u svim istorijskim transfor-macuama.

Saduvati i dalje razviti ovaj identitet, oZivotvoriti ga usvim ljudskim jedinkama - predstavlja najvi5i cilj celokupneljudske aktivnosti i temelj kritidkog ocenjivanja druSwene stvar-nosti.

U tom smislu: reii onome 5to je humano - da to nije, ionome Sto nije humano da to jeste - neistina je. Reii onome5to je humano da to jeste, a onome Sto je nehumano da jenehuman - istina je.

MihailoMarkovii

ON THE CONCEPT OF TRUTH IN THE CRITICALSOCIAL SCIENCE

(Summary)

Author lead the article off with main distinctionsbetween the foremost traditions in the methodology of thesocial sciences, analytically-empirical, interpretative andcritical, aiming at appraisal of their concepts of tmth. In allthree of these author provides differences in the concepts oftruth on the basis of theory of correspondence, pointing updifferent relations of adequacy of structures of statement: 1)with the sructure of objective reality (facts, laws) - inanalytically-empirical sciences.; 2) with the subjective realities(motives, intentions, aims) - in the interpretative sciences; 3)with the ideal as a intersubjectively shared value - in thecritical sciences. As for the character of ideal it not belongs tothe realm of material reality (as subdued to the method ofscientific explanation), nor to the realm of psychical processes(as being in the scope of the method of understanding) but tothe realm of ideal projects. The realm of ideals is notconceived in a sense of platonic world of "ideas" nor as asphere of Values "in itself' nor as being founded in whateverform of transcendentalism. In the face of these conceptsauthor asserts it as a throughout human product emerged froma long historical process of valuation and choice. Everystatement to be accounted for as a true one within the criticalsocial science, above general quest to be mediated in an

131130

communicative manner have to meet three basic tenets: a) tobe appropriately settled forth; b) to be correctly inferred afterthe rules of logic; c) to abide by the results of practical test.Theory that founds criticism of reality and required concept oftruth is yielded in humanistic philosophy that in authoisconclusion exceeds false dilemmas and shortcomings ofrelativism and absolutism as well as of static structuralism andhistorism.

Fibzofija i drustvo lll 1990. str. 133 - 148

SLOBODANSIMOVICCentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 165.81Primljeno: marta 1991.

"SOLUS IPSE' KAO HIPOTETICT EKSTREM

Solipsizam je verovatno pozicija sa najneobidnijim sta-tusom u istoriji filozofije.

S jedne strane, veoma telko bi se moglo pokazati da je,makar i samo jedan od poznatih svetskih filozofa, verovao uispravnost "izvorne" ontolo5ke solipsistidke pozicije. S drugestrane, medjutim, solipsistidki argumenti su op5te poznati iveoma desto analizirani, a o njihovom znadaju govori i din-jenica da su mnoge uticajne filozofske Skole nastale konsekvent-nim razvijanjem stavova koje su pojedini mislioci (Kant, He-gel, Sopenhauer, Huserl, Vitgen5tajn...) iznosili u diskusiji oproblemu Sopswa i moguinosti objaSnjenja relacije izmedjuJa i Drugog.

Kako je uop5te doSlo do toga da jedna koncepcija dokoje "niko ozbiljan" nije drZao, izazove toliko polemika uistoriji filozofije? I zbog dega "niko normalan" nije verovao uispravnost solipsizna.'? Ukoliko birazlozi za odbacivanje biliu "odiglednoj" neistinitosti inekonzistentuosti onda bi i istori-jsko-filozofski znadaj trebalo da bude manji. Ukoliko je, med-

tDa "niko norrnalan" ne moZe verovati u ispravnost solipsistidkepozicije konstatuje Sopenhauer, kada naglaSava da se "teorijskiegoizam" (kako on naziva ontolo3ku solipsistidku poziciju) moZe "naiisamo u ludnici: a kao takvom protiv njega nisu potrebni dokazi,potrebno mu je ledenje." Svet kao volja i predstava (Novi Sad 1981.)str.1 12.

r32 1 a aI J J